You are on page 1of 38

Sažetak

Ovaj rad obrađuje investicione fondove u Hrvatskoj, sa posebnim naglaskom na otvorene


investicione fondove. Posle pregleda razvoja fondova, definisanja i kategorizacije
fondova, biće prikazani konkretni primeri i stanje fondova u predhodnih nekoliko godina
( u zavisnosti od godine osnivanja), kao i trenutno poređenje najboljih fondova na
Hrvatskom tržištu.
UVOD

Ulagači ulažu koristeći usluge profesionalnih menadžera već stotinama godina.


Još od drevnih Egipćana, pa u vreme slavnih holandskih i engleskih trgovačkih carstava,
ulagači su raspoređivali rizik, nikad ne ulažući u samo jedan karavan ili jedan trgovački
brod.
Najpoznatija engleska i škotska investiciona udruženja učinila su investiranje
dostupno i srednjoj klasi. Ulagači modernih shvatanja su poveravali svoj novac stručnim
ljudima na upravljanje.
Postanak „pravih“ investicionih fondova seže čak u1868. godinu, kada je u
Velikoj Britaniji osnovan prvi fond zatvorenog tipa, danas poznat kao Foreign and
Colonial Investment Trust. Više od pola veka, tačnije 1931. godine, kompanija M&G
osnovala je prvi otvoreni fond, takođe u Velikoj Britaniji. Oba fonda su izrasla u moćne
finansijske grupe koje i dan danas upravljaju brojnim investicionim i penzijskim
fondovima, pa i životnim osiguranjima širom sveta.
Prvi investicioni fondovi u Americi osnovani su dvadesetih godina prošlog veka.
Od svoje pojave, pa do danas, zabeležili su neverovatan uspeh o čemu svedoči i brojka od
približno 83 miliona Amerikanaca u čak 48 posto domaćinstava koji danas poseduju
udele u ivesticionim fondovima.
U svetu, investicioni fondovi zauzimaju visoko mesto na finansijskom tržištu, a u
Hrvatskoj upravo oni postaju važan faktor većine finansijskih transakcija. Njihov broj se
povećava svakodnevno, a mogućnosti koje nude sigurno mogu zadovoljiti svakog ulagača
kao i one koji to žele da postanu.

Tokom devedesetih godina, investicioni fondovi su zabeležili ubrzan razvoj u


većini razvijenih zemalja, pa su postali važni akteri na finansijskim tržištima. U zemljama
u razvoju i tranziciji, industrija investicionih fondova, iako beleži ubrzane stope rasta, još
uvek bitno zaostaje za razvijenim zemljama. U Hrvatskoj su investicioni fondovi počeli
da se razvijaju sa pojavom privatnih investicionih fondova. Međutim, oni nisu, kako se
očekivalo, mnogo doprineli razvoju institucionalnih investitora na tržištu kapitala.
Investicioni fondovi su relativno nova pojava na hrvatskom finansijskom tržištu, jer do
pre dvanaest godina nije postojao zakonski okvir koji bi regulisao rad takvih institucija.
Prvo društvo za upravljanje investicionim fondovima u Hrvatskoj dobilo je odobrenje za
rad 1997. godine, a tek posle dve godine je započeo stvarni razvoj fondovske industrije.
Kako takav novi i nedovoljno poznat način ulaganja funkcioniše na hrvatskom
finansijskom tržištu? Koliko su sami građani upoznati sa konceptom investicionih
fondova? Kako se kretala ukupna imovina fondova i kolike su njihove prosečne stope
prinosa?
Da bi se odgovorilo na ova pitanja, u radu koji sledi, dat je pregled stanja na
tržištu investicionih fondova. Biće ispitane zakonske odredbe unutar kojih se kreće
njihovo poslovanje kao i analiza najznačajnijih obeležje investicionih fondova. Takođe će
biti prikazana klasifikacija fondova prema vrsti ulaganja podelom na akcijske, mešovite,
obvezničke i novčane, a na kraju će biti prikazano i kretanje imovine pojedinih fondova
od njihovog osnivanja do danas, kao i prikaz uporedne analize prosečnih stopa prinosa
mešovitih, akcijskih, obvezničkih i novčanih fondova, koji pomažu pri odluci o ulaganju.
DEFINISANJE I KATEGORIZACIJA INVESTICIONIH
FONDOVA

Kad je o investicionim fondovima reč, u literaturi se može naći mnoštvo definicija


i različitih termina koji se koriste u praksi mnogih zemalja. Tako Investment Company
Institute, organizacija koja proučava investicione fondove u SAD-u i u svetu, prilikom
objavljivanja sakupljenih podataka uvek naglašava kako se regionalne razlike moraju
uzeti u obzir, jer neke zemlje uvrštavaju zatvorene investicione fondove (engl. Closed-
end funds) u tu grupu, a neke ne. Neke u nju uključuju i fondove kojima upravljaju
osiguravajuće kompanije ili pak penzione fondove koji posluju na isti način kao
investicioni.
Zajedničko svim definicijama je da investicione fondove smatraju finansijskim
organizacijama, odnosno posrednicima koji prikupljaju sredstva od velikog broja
investitora, koja zatim plasiraju u različite oblike imovine. Prema oblicima imovine,
razlikujemo investicione fondove koji ulažu u hartije od vrednosti, u nekretnine i u
posebne finansijske oblike odnosno instrumente.
Najčešći su investicioni fondovi koji ulažu koji ulažu kapital u hartije od
vrednosti, pa sa obzirom na to koja vrsta vrednosnih papira preovladava u njihovom
portfelju, fondovi se dele na akcijske (deoničke), obvezničke i mešovite. Ta podela je
izrazito zanimljiva jer se u Hrvatskoj ponuda investicionih fondova uglavnom sastoji iz
tih vrsta fondova, čemu još treba pridodati novčane fondove, koji pripadaju grupi
fondova koji ulažu u posebne finansijske oblike.
Ipak, najznačajnija je kategorizacija ona po kojoj se razlikuju zatvoreni (closed-
end funds) i otvoreni (open-end funds) investicioni fondovi, a kombinacija ove dve vrste
fondova su hibridni fondovi.

INVESTICIONI FONDOVI DANAS U SVETU

Prema strukturi ulaganja, u svetu preovladavaju akcijski fondovi sa 46% učešća u


ukupnoj imovini, zatim novčani sa 23%, obveznički sa 20% i mešoviti sa 11% učešća
(Grafikon 1). Treba napomenuti da se ta struktura uveliko razlikuje prema pojedinim
regijama, odnosno zemljama. Tako u SAD-u preovladavaju akcijski fondovi sa oko 50%
tržišnog udela, dok su u EU, iako vodeći po ukupnoj vrednosti imovine, ipak u manjem
postotku – 36%. Oni su vrlo blizu obvezničkim fondovima koji su predhodnih godina
preovladavali na tom tržištu. U zemljama u tranziciji dominiraju obveznički fondovi, sa
izuzetkom Češke i Hrvatske, u kojima je najveći deo imovine u novčanim fondovima.
Struktura ulaganja u investicione fondove u svetu

11%

20% Akcijski fondovi


46% Novčani fondovi
Obveznički fondovi
Mešoviti fondovi

23%

Grafikon 1.

U SAD-u je u devedesetih došlo do eksplozivnog rasta imovine akcijskih


fondova, najpre zbog dobrih rezultata koje su ostvarivali. Kako se jaz između kamata na
bankarske depozite i prinosa koje su ostvarivali akcijski fondovi povećavao u korist
fondova, sve je više investitora pokazivalo sklonost ka ulaganju u akcijske fondove.
U Evropi i ostalim regijama porast akcijskih fondova zaostajao je za američkim jer su
tržišta akcija bila manje razvijena, pa nije bilo dovoljno prostora za ulaganje i
ostvarivanje atraktivnih prinosa. Sa razvojem tržišta akcija, u Evropi se polako menjala
struktura u korist akcijskih fondova. U poslednjih nekoliko godina u EU je primetan trend
smanjenja stope rasta imovine novčanih fondova, a ubrzan je rast imovine u dugoročnim
fondovima (akcijski, obveznički, mešoviti). Dugoročni UCITS fondovi (koji čine gotovo
80% ukupne imovine investicionih fondova) zabeležili su neto porast imovine.

Više je faktora koji su uticali na razvoj pojedinih vrsta fondova u određenim


regijama. Akcijski fondovi su razvijeniji u zemljama sa anglo-saksonskim-pravnim
sistemom, dok su obveznički fondovi razvijeniji u zemljama sa kontinentalno-pravnim
sistemom. To je zato što zemlje anglosaksonskog-pravnog sistema imaju transparentnije
računovodstvene sisteme i standarde, pa samim tim osiguravaju bolju zaštitu prava
investitora, koji su pod takvim uslovima skloniji investiranju u fondove sa rizičnijom
strategijom ulaganja. Akcijski fondovi imaju mali udeo u zemljama u tranziciji jer su
tržišta tih zemalja prilično plitka1 i nerazvijena. Granica do koje pravne institucije štite
privatna vlasnička prava i prava malih akcionara objašnjava razlike koje postoje među
zemljama u smislu stepena razvijenosti tržišta akcija. U zemljama u kojima pravne
institucije ne osiguravaju zaštitu akcionara, cene domaćih akcija se kreću jednako za sve
akcije, pa je manje informacija o pojedinačnim cenama akcija. Osim toga, u zemljama sa
srednjim dohotkom, akcijski fondovi imaju mali udeo zbog nedostatka poverenja u
integritet lokalnog tržišta kapitala, niske tolerancije rizika koju iskazuju investitori i zbog
toga što se imućniji i veliki investitori u tim zemljama koriste uglavnom fondovima u
inostranstvu.
Poslednjih godina je primetan trend smanjenja broja fondova, iako raste vrednost
njihove ukupne aktive. To je posledica udruživanja pojedinih investicionih fondova koji
tako koriste prednosti ekonomije obima. Taj trend je posebno izražen u SAD-u, gde je
broj investicionih fondova sa 8305, krajem 2001. godine pao na 8044 krajem 2004.
godine, iako je ukupna imovina porasla za 1,2 milijarde USD (Investment Company
Institute, 2005)

RAZVOJ INVESTICIONIH FONDOVA U HRVATSKOJ

Investicioni fondovi se na finansijskom tržištu pojavljuju kao institucionalni


investitori koji putem javne ponude prikupljaju finansijska sredstva, pa ih uz poštovanje
načela sigurnosti, profitabilnosti, likvidnosti i podele rizika, plasiraju u prenosive hartije
od vrednosti i/ili nekretnine, kao i u depozite u finansijskim institucijama. Investicionim
fondovima upravljaju društva za upravljanje investicionim fondovima na temelju statuta
fonda i odredbi Zakona o investicionim fondovima. Vrednost imovine pojedinog fonda
izračunava i utvrđuje društvo za upravljanje investicionim fondovima.
Prvo društvo za upravljanje investicionim fondovima u Hrvatskoj dobilo je
odobrenje za rad 1997. godine, a dve godine posle toga počinje stvarni razvoj fondovske
industrije, osnivanjem sedam privatnih investicionih fondova (PIF-ova). U Hrvatskoj je
trenutno registrovano 24 društva za upravljanje investicionim fondovima. Registrovano je
1
Plitko tržište-nizak prosečan obim trgovanja
72 otvorena i 7 zatvorenih investicionih fondova. Prema podacima CROSEC-a, imovina
zatvorenih fondova iznosila je 31.09.2005. godine 1,4 mlrd. kuna, dok je 29.09.2006.
godine iznosila oko 2,5 mlrd. kuna. Prema istom izvoru, vrednost otvorenih fondova u
aprilu 2005. godine dosegla je vrednost od 6,7 mlrd. kuna, a 29.12.2006. godine iznosila
je 15,4 mlrd. kuna.

Zatvore ni fondovi, Ne to im ovina

3
29.9.2006
2,5
mlrd. kuna

2
31.09.2005
1,5

0,5

Ovde treba ubaciti još jedan grafikon koji prikazuje otvorene fondove i njihovu neto
imovinu, a moglo bi se staviti i sve to na jedan grafikon, radi upoređivanja.

ZAKONSKA REGULATIVA

Investicioni fondovi su finansijske institucije koje imaju sve važniju ulogu na


tržištima kapitala mnogih zemalja, a u pojedinim su postali glavni akteri koji u
mnogočemu utiču na zbivanja na finansijskim tržištima, ali i van njih. Te institucije su
najzastupljenije u razvijenim zemljama, pre svega u SAD-u, ne samo u smislu ukupne
imovine kojom upravljaju, nego i u smislu vrlo bogate palete raznih vrsta fondova, velike
i razgranate mreže distribucionih kanala putem kojih plasiraju udele, kao i zakonske
regulative, nadzornih tela i organizacija koje prate njihov rad. U Evropi je razvijeno
tržište invetsicionih fondova, najviše u zemljama članicama Evropske unije, koje
zakonski nastoje da što više ujednače to područje. Proučavanjem finansijskih institucija
na internacionalnoj osnovi, može se naći nekoliko različitih termina koji se
upotrebljavaju u praksi, a imaju obeležja investicionih fondova, što znatno otežava
globalno posmatranje i upoređivanje tih institucija. Iz to razloga su osnovani tzv. UCITS2
fondovi, odnosno otvoreni investicioni fondovi namenjeni javnosti, prema definiciji koju
je EU prihvatila kako bi se uskladili različiti nazivi i definicije u pojedinim zemljama
članicama.
2
UCITS – U EU se za investicione kompanije koje se bave investiranjem na bazi kolektivnih šema ulaganja koristi naziv
Undertakings for Collective Investment in Transferable Securities. Njihovo poslovanje je regulisano kroz odgovarajuću Direktivu koja
je doneta još 1985. godine. Tom Direktivom je investicionim kompanijama osnovanim u jednoj od zemalja članica dato da posluje u
svim ostalim zemljama na bazi notifikacije, odnosno bez posebne procedure, uz obavezu prijavljivanja poslovanja u datoj zemlji,
odnosno uveden je single licence regim ili jedinstveni režim licenciranja.
U zemljama u tranziciji, investicioni fondovi su na počecima razvoja, a njihov
nastanak je vezan za proces privatizacije. Hrvatska je takođe u sklopu privatizacije
pokrenula rad privatizovanih investicionih fondova, koji su kasnije transformisani u
zatvorene investicione fondove, odnosno u holding društva. Danas hrvatskim tržištem,
kao i tržištima većine ostalih zemalja u tranziciji, ali i razvijenih zemalja, dominiraju,
otvoreni investicioni fondovi, i prema broju, i prema vrednosti ukupne imovine kojom
upravljaju.
Donošenjem Zakona o investicionim fondovima (NN 107/95) osigurani su
pravni razlozi za razvoj investicionih fondova u Hrvatskoj, ali njihov pravi razvoj počinje
tek donošenjem Zakona o privatnim investicionim fondovima (NN 109/97) i
pokretanjem sedam privatnih investicionih fondova ( u nastavku PIF-ova), putem kojih se
transformisao veliki broj preduzeća iz državnog u privatno vlasništvo.
Zakonom o investicionim fondovima propisuju se pravila za osnivanje
investicionih fondova i društava za upravljanje investicionim fondovima, a time se
uređuje i način njihovog poslovanja.
Investicioni fond se osniva na temelju odobrenja Komisije za hartije od vrednosti
radi javnog prikupljanja novčanih i imovinskih sredstava javnom prodajom, odnosno
izdavanjem dokumenata o učešću u fondu, čija se sredstva, uz poštovanje načela
sigurnosti, profitabilnosti, likvidnosti i raspodele rizika ulažu u hartije od vrednosti i/ili
nekretnine kao i u depozite u finansijskim institucijama.
Investicioni fond osniva i njime upravlja društvo za upravljanje investicionim
fondovima (društvo), skladno statutu fonda i odredbama Zakona. Društvo se osniva u
obliku akcionarskog ili društva sa ograničenom odgovornošću, sa osnovnim kapitalom od
minimum 1 milion kuna. Ako društvo u toku jedne godine od dobijanja odobrenja od
Komisije ne osnuje fond, odobrenje za poslovanje prestaje da važi.
Društvo mora dostaviti Komisiji prospekt fonda kojim upravlja, kao i svaku
njegovu promenu.
Prospekt je javna ponuda i poziv za kupovinu dokumenata o učešću u otvorenom fondu i
za upis akcija zatvorenog fonda, a mora sadržati informacije i podatke na osnovu kojih
ulagači mogu dobiti predstavu o stvarnom stanju fonda. Investicioni fond se može
osnovati kao otvoreni ili kao zatvoreni fond.

Zahvaljujući baš PIF-ovima, mnogi građani u hrvatskoj su na pogrešan način


upoznali instituciju investicionih fondova, pa su i danas za njih investicioni fondovi,
nepouzdane i nepoželjne finansijske institucije. To je upravo i jedan od ograničavajućih
faktora njihovog daljeg razvoja u smislu potražnje.
Greška je napravljena kada je PIF-ovima dopuštena trenutna transformacija u zatvorene
investicione fondove bez obaveze predhodnog usklađivanja portfelja prema Zakonu o
investicionim fondovima, kao i dopuštanje njihove dalje transformacije u holding
kompanije, čime su izašli iz nadzora Komisije za Hartije od vrednosti. Mnogi PIF-ovi su
povećali svoju imovinu zamenom akcija sa Hrvatskim fondom za privatizaciju, koja im je
dopuštena 1999. godine, a kojom su pojedini fondovi u zamenu za nelikvidne akcije
odnosno za akcije nesolventnih preduzeća dobijali akcije visokih vrednosti uspešnih
preduzeća. Upravo tom zamenom, neki PIF-ovi su ostvarili većinski udeo u
privatizovanim preduzećima, pa su se naknadno transformisali u holding društva jer nisu
mogli uskladiti portfelj prema Zakonu o investicionim fondovima. Tako je doprinos PIF-
ova razvoju tržišta kapitala u Hrvatskoj bio neznatan.

ZATVORENI INVESTICIONI FONDOVI

Zatvoreni investicioni fond je akcionarsko društvo koje osniva i kojim upravlja


društvo za upravljanje investicionim fondovima, a sve uz odobrenje Komisije za hartije
od vrednosti. Predmet njegovog poslovanja je prikupljanje novčanih sredstava i
imovinskih stvari javnom ponudom svojih neograničeno prenosivih akcija i ulaganje tih
sredstava. Kada se predviđeni udeli (akcije), jednom prodaju, zatvara se prodaja i broj
prodatih akcija se više ne menja.
Zatvoreni fond emituje akcije čiji je broj fiksan, ne otkupljuje ih natrag od
investitora, dakle, moraju se prodati na otvorenom tržištu ako investitor želi ponovo doći
do uloženog novca. To znači da zatvoreni fondovi posluju kao i svaka druga koorporacija
na finansijskom tržištu. Ovi fondovi su obično listirani na berzama, ili OTC3 tržištima.
Oni predstavljaju Publicly Traded Funds i cene njihovih akcija se objavljuju u
specijalizovanim časopisima.
Zatvoreni fondovi su u prošlosti bili manje zastupljeni od otvorenih, ali imaju
tendencije bržeg rasta. Jedan od razloga je i činjenica da se koriste kao investiciona opcija
za ulaganja penzionih fondova, prevashodno za slučaj kada sponzor penzionog fonda ne
preuzima rizik isplate (defined contibution pension plans). Za razliku od otvorenog fonda,
menadžment zatvorenog fonda ima dodatnu sigurnost, jer fond ne može da se smanji.
Prema Zakonu o ionvesticionim fondovima, u Hrvatskoj, najniži iznos osnovnog
kapitala zatvorenog investicionog fonda je 5 miliona kuna. Društvo izračunava vrednost
imovine fonda jednom mesečno, na temelju tekućih vrednosti njegovih hartija od
vrednosti i depozita u finansijskim institucijama, kao i drugih imovinskih vrednosti, uz
odbijanje obaveza.

OTVORENI INVESTICIONI FONDOVI

Otvoreni investicioni fondovi predstavljaju posebnu imovinu, i uz odobrenje Komisije


osnivaju društvo za upravljanje investicionim fondovima. Predmet poslovanja je
prikupljanje novčanih sredstava izdavanjem i javnom prodajom dokumenata o udelu u
fondu čija se sredstva ulažu uz poštovanje propisanih načela. Nema ograničenja broja
udela, a fond se povećava sa porastom broja udela. Vrednost imovine fonda izračunava i
utvrđuje društvo, i to svakog berzanskog dana, na temelju tekućih vrednosti njegovih
hartija od vrednosti i depozita u finansijskim institucijama, kao i drugih imovinskih
3
OTC – Over the Counter Market- je tržište za nelistirane akcije. Doslovno znači: prodaja preko šaltera.
OTC tržište je način kupovine i prodaje HoV kroz direktne pregovore kao i kroz aukciju... ili tržište bez
mesta trgovanja kao na primer Canadian Dealing Network.
vrednosti uz odbijanje obaveza. Svaki vlasnik dokumenta o udelu u fondu, može u svako
doba zahtevati isplatu dokumenta o udelu uz njegov povraćaj i istupanje iz fonda.Ta
karakteristika je jedan od razloga što su otvoreni fondovi zabeležili intenzivniji razvoj.
Investitorima se preko postojanja različitih vrsta fondova nudi lepeza mogućnosti
za ulaganja u hartije od vrednosti u zavisnosti od toga koje ciljeve klijenti preferiraju
(stabilan profit, odnosno isplatu dividende, kapitalnu dobit i rast vrednosti ukupnog
portfolija). Iz to razloga, neki fondovi imaju za cilj da generišu stabilne prihode koji će
biti redovno isplaćivani (Income Funds), odnosno da prevashodno zaštite vrednost svog
kapitala. Drugima je pak, osnovni cilj da investiraju u kompanije za koje procenjuju da će
ostvarivati brz rast ( Growth Funds), te stoga ovoj vrsti investitora nije primaran stabilan
prinos, već kapitalni dobitak ( Capital gains). Iz tog razloga je na tržištu kreirana čitava
lepeza različitih investicionih fondova sa različitim investicionim politikama.

Otvoreni fondovi otkupljuju izdate akcije na zahtev po ceni koja se računa dnevno
na bazi neto vrednosti aktive fonda po akciji ( net asset value per share – NAV ). NAV se
izračunava tako što se od tržišne vrednosti portfolija na određeni dan oduzme vrednost
fonda i onda podeli sa brojem akcija

OBELEŽJA OTVORENINIH INVESTICIONIH FONDOVA

Ulaganje u investicione fondove u svetu ima dugu tradiciju. Srednjoročna i dugoročna


ulaganja u fondove imaju niz prednosti pred drugim oblicima štednje kao što je štednja u
bankama, životno osiguranje ili kupovina nekretnina. Učešća u fondovima su vrlo
likvidna, čemu posebno doprinose profesionalno upravljanje i velika disperzija ulaganja.
Na taj način se postižu sigurnost i poverenje u fond. Broj investitora u investicione
fondove svakim danom je sve veći, što govori da je većina zadovoljna već postignutim
rezultatima.
• Likvidnost – Postoji mogućnost naplate kupljenih udela kada god to investitor
želi, jer investicioni fondovi imaju mogućnost brze transakcije negotovinskih
sredstava, npr. hartija od vrednosti u gotovinski oblik. Iz investicionog fonda je
moguće u svakom trenutku podići sredstva bez ikakve izlazne provizije, a društvo
za upravljanje fondom u roku od sedam dana od primanja zahteva za otkup, mora
uplatiti novac na račun investitora.
• Sigurnost i prinos – Prvi element sigurnosti je ulaganje sredstava u veliki broj
finansijskih instrumenata tj. vrednosnih papira (disperzija rizika). Sredstva se
ulažu samo u najsigurnije finansijske instrumente (Brigham, 2004). Dugoročni
prosečni godišnji prinosi svetskih investicionih fondova se kreću između 6 i 15%,
što ih po prinosu svrstava odmah uz nekretnine i akcije. Zbog dugoročnog
stabilnog prinosa, likvidnosti i niskih troškova poslovanja, investicioni fondovi su
jedan od najboljih načina dugoročne štednje.
• Troškovi ulaganja – pri ulaganju u investicione fondove mogu se zaračunati
ulazna i izlazna provizija, naknada za upravljanje, kao i troškovi izdavanja
dokumenata. Iznos ulazne provizije po pravilu ne prelazi 3% vrednosti uloga
uvećane za porez, a izlazna provizija se najčešće ne naplaćuje. Naknada za
upravljanje društvu za upravljanje fondovima može godišnje iznositi najviše 2%
ukupne vrednosti imovine fonda, a troškovi izdavanja dokumenata, uzimanje
dokumenata o uloženom nazad i njihove isplate, mogu dosegnuti najviše 5%
vrednosti dokumenata o udelu. Načela obračuna troškova razlikuju se među
fondovima, a zavise i od vrste udela.
• Porez – Otvoreni investicioni fond u Hrvatskoj se ne smatra pravnom osobom, pa
zato ne plaća porez na dobit. Zbog takvog statusa, investicioni fondovi, imaju
mogućnost ostvarivanja i većih prinosa od drugih učesnika na tržištu kapitala.
• Privatnost podataka o vlasništvu nad udelima – Garantovana je. Zaštita od
mogućnosti da se njima neovlašćeno koriste druge osobe je sigurna. Svi podaci su
zabeleženi na elektronskim medijima i čuvaju se trajno. Društvo za upravljanje
vodi evidenciju o vlasnicima udela i smatraju ih poslovnom tajnom.
• Informisanost – Investitor u svakom trenutku može saznati koliki je njegov deo.

PODELA OTVORENIH INVESTICIONIH FONDOVA


PREMA VRSTI ULAGANJA

Obveznički fondovi u svom portfelju imaju pretežno ili isključivo obveznice.


Namenjeni su konzervativnim ulagačima koji nisu skloni rizicima i promenama. Ti
fondovi su manje rizični, daju veću sigurnost ulagačima, ali nemaju mogućnost naglog
ostvarivanja velikog profita. Odgovarajući su za ulaganje na relativno kratko vreme, npr.
od tri do pet godina.
Mešoviti fondovi, u svom portfelju pored akcija, sadrže i obveznice. Rizičniji su
od obvezničkih, ali imaju mogućnost ostvarivanja većeg profita. Kod njih se preporučuje
ulaganje na duži vremenski period, npr. na pet do deset godina.
Akcijski fondovi imaju ceo portfelj u akcijama. To je najrizičnija vrsta fonda, ali
istovremeno ima mogućnost ostvarivanja najvećeg profita. Odgovarajući su za dugoročna
ulaganja, recimo, na deset i više godina.
Novčani fondovi uglavnom imaju konstantan i umeren rast. Predmet poslovanja
im je isključivo prikupljanje novčanih sredstava javnom ponudom svojih akcija i ulaganje
prikupljenih sredstava u sigurne i profitabilne instrumente na finansijskom tržištu.

INVETSICIONI FONDOVI U HRVATSKOJ

Samodol (1999) govori kako je „...u posjed PIF-ova dospjelo najmanje 90%
’uginulih’ poduzeća. Ono što daje negativnu gospodarsku i moralnu dimenziju takvom
stanju jest činjenica da su dioničari takvih ’lešinarskih’ fondova postali upravo ratni
stradalnici“.
Ali ni u drugim zemljam u tranziciji nije bilo mnogo drugačije. U prvim
godinama tranzicije u zemljama koje su 2004. godine pristupile EU, poslovanje PIF-ova
bilo je zakonski slabo regulisano, što je stvorilo prostor za zloupotrebu prava malih
akcionara (Bakker, 2003). U Sloveniji su se ti fondovi, kao i u Hrvatskoj, uglavnom
orijentisali na koncentraciju vlasništva u nekoliko vrhunskih preduzeća u kojima su
nastojali da zadrže svoje pozicije (Marc, Rojec i Jauregui, 2004). Zbog velike vrednosti
portfelja, te menadžerske kompanije su stekle veliki politički uticaj, pa bi ceo ishod tog
procesa mogao završiti potpuno u njihovu korist, a na štetu primarnih akcionara i razvoja
tržišta kapitala, što se dogodilo u Hrvatskoj.
Hrvatsko tržište investicionih fondova, najpre pokreću velike bankarske grupacije,
koje osnivanjem društava za upravljanje fondovima i otvorenim investicionim fondovima
proširuju ponudu svojih proizvoda. Time nalaze nov način prikupljanja kapitala, koji je
sve više koncentrisan upravo u tim grupacijama. Danas na Hrvatskom tržištu postoje 72
otvorena i 7 zatvorenih investicionih fondova. Zatvoreni fondovi se poslednjih godina
nisu bitno razvijali, ali je njihov razvoj slabiji i u drugim zemljam u tranziciji, pa i u
razvijenim zemljama.
Uporede li se stope rasta imovine otvorenih fondova u bankama, uočava se da
imovina otvorenih fondova beleži daleko veće stope rasta. Krajem 2004. godine taj udeo
je iznosio oko 2,7%DBP-a, a krajem 2003. godine samo 2,1%. Primera radi, u Češkoj i u
Mađarskoj je još krajem 2002. godine imovina otvorenoh fondova iznosila oko 5% DBP-
a, a u Rumuniji 4%, iako je samo nekoliko godina ranije iznosila svega 1% DBP-a.
Poljska je imala nešto niži udeo od 3% DBP-a, ali treba uzeti u obzir da se podaci odnose
na 2002. godinu.
Turska je u tom periodu imala 3,5% udela imovine otvorenih fondova u DBP-u, a
samo godinu dana pre 2,5%. Poređenja radi, u EU je 2002. godine imovina otvorenih
investicionih fondova iznosila oko 50% DBP-a, dok je u SAD-u 2001. godine imovina
otvorenih investicionih fondova iznosila skoro 70% DBP-a.
Iako imovina otvorenih investicionih fondova u zemljama u tranziciji beleži
ubrzan rast, još uvek znatno zaostaje za razvijenim, pa će trebati još mnogo vremana da
ove zemlje dosegnu nivo razvijenih zemalja, pa da se bankocentrični finansijski sastav
promeni u korist ostalih institucija.
Prvi otvoreni fond u Hrvatskoj počeo je sa radom 29. Marta. 1999. to je bio PBZ
Novčani fond. Do kraja 1999. novčani fond PBZ Investa upravljao je sa više od 23
miliona kuna, a (nepunu) prvu godinu završio je sa rastom vrednosti udela od 11,68%.
Pokrenuti fond u to vreme nije bilo nimalo lako, a još teže je bilo postupno graditi
poverenje prvih potencijalnih investitora. Tome svedoči i podatak da je imovina
VictoriaFonda – drugog po redu hrvatskog i prvog akcijskog fonda, koji posluje od maja
1999. godine (tada pod upravom FondInvesta, a danas slovenačkog KD Investmentsa) -
krajem prve godine, nakon gotovo osam meseci rada, dostigla svega 789 hiljada kuna.
Nakon VictoriaFonda, na treći i četvrti fond je trebalo čekati 14 meseci. U Julu 2000. sa
radom su počela još dva novčana fonda: ZB Plus i ZB Europolis.
Ti prvi fondovi ZB Investa su ujedno najavili novo razdoblje u razvoju hrvatskih
otvorenih fondova – specijalizaciju. Naime, na samom početku najvažnije je bilo imati
fond (PBZ Novčani), pa naravno i zainteresovane investitore. Struktura ulaganja i profil
fonda bili su u drugom planu- PBZ Novčani bi tada, po današnjim standardima, trebalo
razvrstati pre među obvezničke nego među novčane fondove. Specijalizacija je, osim po
kriterijumu valutne izloženosti ( bez obzira na PBZ Novčani, nekoliko godina kasnije
PBZ Invest je pokrenuo nove novčane fondove: PBZ Kunski novčani i PBZ Euro
novčani) u prvom talasu donela niz fondova koji su po pravilu bili predstavnici jedne od
osnovnih vrsta fondova. Za sve fondove iz tog, prilično dugog razdoblja, karakteristična
su imena odnosno nazivi fondova (ZB Bond, ZB Global, PBZ Global, Raiffeisen
Bonds...). Razvoj finansijskog tržišta, uz sve veće zahteve investitora, upravo je produkt
specijalizacije. Nakon visokog rasta cena domaćih akcija, ne čudi što su u „trendu“
akcijski fondovi specijalizovani za hrvatsko tržište kapitala. Među najmlađim fondovima
su tako, na primer, Aureus Balanced, HPB Dynamic, Interinvest Balanced, Interinvest
Cash, Oxygen, RF 115, ZB Aktiv...
Korak napred, vredan pažnje, svakako je PBZ Dollar, koji domaćim (hrvatskim)
investitorima u fondove, prvi omogućio (direktno) ulaganje u dolarsku imovinu. Sa
pravom se može reći da je specijalizacija obeležila sve godine do sada (pa će i ovu), jer
su mnogi domaći investitori danas, već dovoljno finansijski obrazovani i „zaslužili“ su
mogućnost izbora – ne samo po osnovnim kriterijumima valutne izloženosti i vrste
finansijskih instrumenata, nego i mnogo detaljnije, po kritrerijumu zemlje (regije) ili
kategorije izdavaoca.
Drugi snažan trend u hrvatskoj fondovskoj industriji je sve veća integracija sa
ukupnom finansijskom ponudom. Danas je kupiti akcije u (nekim) otvorenim
investicionim fondovima jednostavno kao i provući platni nalog u internet bankarstvu.
Dalja integracija novčanih fondova i tekućeg (platnog) računa je jedan od puteva da se
deo bankarskih depozita prelije u fondove (ipak je aktiva bankarskog sistema 20-ak puta
veća od ukupne imovine hrvatskih otvorenih fondova). Multiplus Zagrbačke banke i ZB
Investa je prva uspešna integracija te vrste. Komplementaran proizvod su posebni
depoziti uz garanciju glavnice i prinos vezan za investicione fondove. Uspeh Integre,
Zagrebačke banke i ZB Investa, kao i PRB Protecto, Privredne banke Zagreb i PBZ
Investa, značajno su doprineli jačanju i popularizaciji hrvatske fondovske industrije.
Transparentnost ukupnog poslovanja fondova nesumnjivo je jedan od najvažnijih
preduslova daljeg rasta ukupne industrije. U tom smislu je već napravljen važan korak –
društva za upravljanje usaglasila su Kodeks poslovanja društava za upravljanje
investicionim fondovima. Ovaj „bon-ton“ otvorenih fondova bi trebao investitorima da
osigura okruženje u kojem će lakše doći do relevantnih informacija, prezentovanih na isti
(ili bar sličan) način, kako bi poslovanje i rezultati fondova bili razumljivi i međusobno
uporedivi (i investitorima koji nisu veliki finansijski poznavaoci). Jedino je na taj način
moguće izgraditi poverenje koje je preduslov dugoročno održivog rasta fondova. Dakle,
ne bi trebalo da bude (ili barem što manje) oglašavanja kojim se eksploatacijom kratkih
razdoblja sa posebno dobrim rezultatima dolazi do (nerealno) visokih prinosa. Rečenica:
„ Prinos u predhodnom vremenskom periodu nije indikator ni garancija budućih prinosa“,
bi morala biti na kraju svakog dokumenta. Prikaz strukture portfelja je po svim
relevantnim podelama na razvijenim tržištima uobičajena informacija. Naravno, niko te
podatke neće prezentovati dan za danom, ali mesečno ili kvartalno, ti bi podaci morali
biti uvek lako dostupni.
FONDOVI
U nastavku ovog rada biće prikazani sve vrste fondova (otvorenih) koje postoje
trenutno u Hravatskoj. Prvo će biti prikazani novčani, zatim obveznički, mešoviti i
akcijski fondovi. Za sve vrste fondova je dat tabelarni prikaz sa osnovnim
karakteristikama, promenama, prinosima i nadoknadama. Ovo je urađeno da bi se
obuhvatilo što više fondova i da bi se olakšalo njihovo upoređivanje.

Novčani fondovi

Novčani fondovi su namenjeni, prvenstveno, za kratkoročna ulaganja, odnosno


upravljanje viškovima likvidnosti. Novčane fondove (koji imovinu ulažu najpre u
kratkoročne državne hartije od vrednosti sa fiksnim prinosom i depozite u prvorazrednim
bankama) karakteriše najviša sigurnost i lagan, ali kontinuiran rast vrednosti uloga. Po
svojim karakteristikama, novčani fondovi su najsličniji štednji po viđenju ( a vista
štednja4). Ali, prinos koji novčani fondovi ostvaruju je nekoliko puta veći od
(simboličnih) kamata na štednju po viđenju. Po pravilu, novčani fondovi ne naplaćuju ni
ulaznu ni izlaznu nadoknadu, a novac je na raspolaganju već sledećeg dana po slanju
zahteva za prodajom uloga.
Od 15 aktivnih novčanih fondova u Hrvatskoj, njih 12 su kunski novčani fondovi.
Dva fonda su u evrima (ZB Europolis i PBZ Euro novčani) i jedan dolarski (PBZ Dollar).
Ti fondovi su potencijalno interesantni investitorima koji imaju ili žele štednju u evrima
(dolarima), kao i firmama sa primanjima u evrima (dolarima). Dok je u kunske novčane
fondove moguće ulagati doslovce na nekoliko dana, kod eurskih fondova se ipak
preporučuje malo duži vremenski period. Preporuka PBZ Dollar je ulaganje duže od
godinu dana. Zbog zaštite (većine) klijenata koji žele da ulažu u fondove u preporučenom
roku, odnosno samnjenja špekulativnih kupoprodaja udela i tarada na promenama kursa
ZB Europolis (za veće iznose) i PBZ Dollar ( za ulaganja kraća od preporučenog)
naplaćuju nadoknade. Kupovina i prodaja udela u fondovima koji nisu izraženi u kunama,
obračunava se primenom srednjeg kursa Hrvatske narodne banke.

4
Novčani fondovi, osnovno
Naziv Oznaka Val Rang rizika TF PGP Datum NAV U godini Zadnja
InterInvest Cash IRIN-U-ICSH HRK 0,3 20/02 101,9500 0,70% +0,01%
ZB Europlus ZBIN-U-EURP EUR 6,6 3,07% 19/02 122,0707 0,57%
OTP Novčani OTPI-U-NVCF HRK 1,1 3,63% 19/02 104,1600 0,47%
HPB Novčani HPBI-U-HNOF HRK 1,4 4,67% 20/02 106,5167 0,46% +0,02%
Erste Money ERSI-U-EMON HRK 3,7 3,98% 20/02 115,6200 0,45% +0,01%
HI-Cash HAAI-U-HICS HRK 3,4 4,54% 20/02 116,3491 0,42% +0,01%
ICF Money Market EUIN-U-ICFM HRK 4,4 3,39% 20/02 115,6995 0,41% +0,01%
ZB Plus ZBIN-U-PLUS HRK 6,6 4,49% 19/02 133,5578 0,41%
PBZ Kunski Novčani PBZI-U-HRKN HRK 4,5 4,30% 20/02 108,9500 0,41% 0,00%
Select Novčani CAIN-U-NVCF HRK 3,7 3,84% 20/02 115,1326 0,40% +0,01%
PBZ Novčani PBZI-U-NVCF HRK 7,9 6,90% 20/02 109,1600 0,40% +0,01%
Raiffeisen Cash RBAI-U-RCAS HRK 4,0 4,29% 20/02 118,2400 0,36% +0,01%
PBZ Dollar PBZI-U-DLRF USD 1,9 3,22% 20/02 106,0700 0,35% +0,02%
ST Cash TTIN-U-CASH HRK 3,1 3,87% 19/02 112,6274 0,34%
PBZ Euro Novčani PBZI-U-EURN EUR 4,6 4,20% 20/02 105,8800 0,25% +0,02%

Novčani fondovi, promene


Oznaka Val. TF Kap. U godini 6 meseci 3 meseca 1 mesec 7 dana Zadnja
IRIN-U-ICSH HRK 0,3 7,8 0,70% +1,22% +0,39% 0,00% +0,01%
ZBIN-U-EURP EUR 6,6 59,6 0,57% +1,86% +0,93% +0,36% +0,07% +0,03%
OTPI-U-NVCF HRK 1,1 39,8 0,47% +2,21% +0,90% +0,30% +0,03% +0,01%
HPBI-U-HNOF HRK 1,4 96,1 0,46% +2,02% +1,05% +0,25% +0,08% +0,02%
ERSI-U-
HRK 3,7 663,7 0,45% +1,61% +0,79% +0,28% +0,06% +0,01%
EMON
HAAI-U-HICS HRK 3,4 154,9 0,42% +1,59% +0,73% +0,23% +0,05% +0,01%
EUIN-U-ICFM HRK 4,4 36,5 0,41% +1,74% +0,81% +0,23% +0,05% +0,01%
ZBIN-U-PLUS HRK 6,6 1.559,3 0,41% +1,60% +0,71% +0,25% +0,05% +0,02%
PBZI-U-HRKN HRK 4,5 347,5 0,41% +1,41% +0,67% +0,25% +0,06% 0,00%
CAIN-U-NVCF HRK 3,7 79,2 0,40% +1,41% +0,68% +0,25% +0,05% +0,01%
PBZI-U-NVCF HRK 7,9 252,4 0,40% +1,44% +0,69% +0,25% +0,06% +0,01%
RBAI-U-RCAS HRK 4,0 624,2 0,36% +1,60% +0,80% +0,22% +0,07% +0,01%
PBZI-U-DLRF USD 1,9 33,4 0,35% +2,35% +1,53% +0,10% +0,06% +0,02%
TTIN-U-CASH HRK 3,1 10,8 0,34% +1,34% +0,61% +0,20% +0,04% +0,02%
PBZI-U-EURN EUR 4,6 154,8 0,25% +1,01% +0,39% +0,12% +0,08% +0,02%
Novčani fondovi, prinosi
Oznaka Val. TF Kap. PGP 2 godine 1 godina 9 meseci 6 meseci 3 meseca
IRIN-U-ICSH HRK 0,3 7,8 +4,93%
ZBIN-U-EURP EUR 6,6 59,6 3,07% +2,42% +2,83% +3,24% +3,70% +3,76%
OTPI-U-NVCF HRK 1,1 39,8 3,63% +3,82% +4,12% +4,40% +3,66%
HPBI-U-HNOF HRK 1,4 96,1 4,67% +3,66% +3,89% +4,01% +4,22%
ERSI-U-EMON HRK 3,7 663,7 3,98% +3,73% +3,29% +3,26% +3,18% +3,18%
HAAI-U-HICS HRK 3,4 154,9 4,54% +3,88% +3,25% +3,12% +3,15% +2,94%
EUIN-U-ICFM HRK 4,4 36,5 3,39% +3,40% +2,24% +2,83% +3,44% +3,27%
ZBIN-U-PLUS HRK 6,6 1.559,3 4,49% +3,85% +3,15% +3,15% +3,19% +2,88%
PBZI-U-HRKN HRK 4,5 347,5 4,30% +4,10% +3,30% +3,11% +2,80% +2,67%
CAIN-U-NVCF HRK 3,7 79,2 3,84% +3,40% +2,86% +2,81% +2,79% +2,72%
PBZI-U-NVCF HRK 7,9 252,4 6,90% +4,27% +3,29% +3,29% +2,85% +2,77%
RBAI-U-RCAS HRK 4,0 624,2 4,29% +3,96% +3,23% +3,13% +3,16% +3,22%
PBZI-U-DLRF USD 1,9 33,4 3,22% +4,40% +4,76% +4,67% +6,22%
TTIN-U-CASH HRK 3,1 10,8 3,87% +3,43% +2,98% +3,02% +2,67% +2,47%
PBZI-U-EURN EUR 4,6 154,8 4,20% +2,46% +1,92% +2,12% +1,99% +1,55%

Novčani fondovi, opis


Oznaka Naziv Društvo za upravljanje TF Uk.imovina(mil.kn) Rang prinosa Rang rizika
IRIN-U-ICSH InterInvest Cash InterInvest 0,3 7,8 (31/01/07)
ZBIN-U-EURP ZB Europlus ZB Invest 6,6 59,6 (31/01/07)
OTPI-U-NVCF OTP Novčani OTP Invest 1,1 39,8 (31/01/07)
HPBI-U-HNOF HPB Novčani HPB Invest 1,4 96,1 (31/01/07)
ERSI-U-EMON Erste Money Erste Invest 3,7 663,7 (31/01/07)
HAAI-U-HICS HI-Cash Hypo-Alpe-Adria-Invest 3,4 154,9 (31/01/07)
EUIN-U-ICFM ICF Money Market ICF Invest 4,4 36,5 (31/01/07)
ZBIN-U-PLUS ZB Plus ZB Invest 6,6 1.559,3 (31/01/07)
PBZI-U-HRKN PBZ Kunski Novčani PBZ Invest 4,5 347,5 (31/01/07)
CAIN-U-NVCF Select Novčani CAIB Invest 3,7 79,2 (31/01/07)
PBZI-U-NVCF PBZ Novčani PBZ Invest 7,9 252,4 (31/01/07)
RBAI-U-RCAS Raiffeisen Cash Raiffeisen Invest 4,0 624,2 (31/01/07)
PBZI-U-DLRF PBZ Dollar PBZ Invest 1,9 33,4 (31/01/07)
TTIN-U-CASH ST Cash ST Invest 3,1 10,8 (31/01/07)
PBZI-U-EURN PBZ Euro Novčani PBZ Invest 4,6 154,8 (31/01/07)

Novčani fondovi po pravilu ne naplaćuju ni ulaznu ni izlaznu nadoknadu.


Izuzetak su tri ne-kunska novčana fonda. ZB Europlus naplaćuje i ulaznu i izlaznu
nadoknadu od čak 1%, koja zavisi od iznosa ulaganja/povlačenja. PBZ Dollar, naplaćuje
izlaznu nadoknadu u visini 0,5% za sredstva koja se u fondu drže manje od godinu dana,
dok PBZ Euro novčani fond naplaćuje izlaznu nadoknadu 1%. U ova tri slučaja
isključiva namera društva za upravljanje je bila da se onemogući špekulisanje na račun
ukupne imovine (prinosa) fonda. Minimalno ulaganje u novčane fondove (od 100 do
najviše 2000 HRK) prilagođeno je malim ulagačima.

Novčani fondovi, nadoknade


Oznaka Naziv Min.ulaganje Ulazna Izlazna Upravljanje Dep.banka
IRIN-U-ICSH Novčani 5.000 HRK - - 1,30% 0,14%
ZBIN-U-EURP Novčani 250 EUR; 50 EUR naknadno; invest. plan 15 EUR [1,00%] [1,00%] 1,20% 0,15%
OTPI-U-NVCF Novčani 1.000 HRK; naknadno 100 HRK - - 1,00% 0,15%
HPBI-U-HNOF Novčani 400,00 HRK 0,00% 0,00% 1,25% 0,15%

ERSI-U-EMON Novčani 2.000,00 HRK 0,00% 0,00% 1,00% 0,15%


HAAI-U-HICS Novčani 1.000 HRK, 500 HRK naknadno 0,00% 0,00% 1,00% 0,25%
EUIN-U-ICFM Novčani 100 HRK 0,00% 0,00% 1,10% 0,17%
ZBIN-U-PLUS Novčani 2.000 HRK; invest. plan 100 HRK - - 1,10% 0,13%
PBZI-U-HRKN Novčani 400 HRK; 100 HRK putem trajnog naloga - - 1,25% 0,15%

CAIN-U-NVCF Novčani 2000,00 HRK 0,00% 0,00% 1,10% 0,17%


PBZI-U-NVCF Novčani 400 HRK; 100 HRK putem trajnog naloga - - 1,25% 0,15%
RBAI-U-RCAS Novčani 2.000,00 HRK 0,00% 0,00% 1,25% 0,15%

PBZI-U-DLRF Novčani 100 USD; 25 USD putem trajnog naloga [0,50%] 1,25% 0,15%
TTIN-U-CASH Novčani 2.000 HRK (300 EUR) - 1,50% 0,20%

PBZI-U-EURN Novčani 100 EUR; 25 EUR putem trajnog naloga [1,00%] 1,25% 0,15%

OBVEZNIČKI FONDOVI

Obveznički fondovi su namenjeni pre svega ulaganjima na srednji rok, u slučajevima


kada je sigurnost uloga važnija od visine prinosa. Obvezničke fondove ( koji imovinu
ulažu najpre u državne i korporativne vrednosne papire sa fiksnim prinopsom) karakteriše
visoka sigurnost, odnosno relativno mala volatilnost kretanja vrednosti duga. Prinos
obvezničkih fondova, trebao bi pritom ( u preporučenom razdoblju ulaganja; najčešće
godinu dana i duže) biti konkurentan dugoročnoj oročenoj štednji. Obveznički fondovi po
pravilu, naplaćuju nadoknade pri kupovini ili prodaju udela. U Hrvatskoj je aktivno 14
obvezničkih fondova. 12 obvezničkih fondova, vrednost udela iskazuje u evrima, 1 u
kunama i 1 u dolarima. Pritom je kod fondova koji su izraženi u evrima, valutna izklož
Enost portfelja fonda prema evru od 60% do preko )=
Obveznički fondovi, osnovno
Naziv Oznaka Val Rang rizika TF PGP Datum NAV U godini Zadnja
KD Adria Bond FOIN-U-ORBI EUR 4,0 5,48% 20/02 1,6387 2,92% +0,26%
HI-Conservative HAAI-U-HICO EUR 5,0 0,40% 20/02 10,2037 1,18% +0,02%
Capital One ICAM-U-CONE HRK 2,3 11,19% 20/02 127,8800 1,18% +0,01%
Global Bond GLIN-U-GBND EUR 1,1 37,14% 20/02 13,9409 1,03% +0,11%
Erste Bond ERSI-U-EBND EUR 3,7 5,70% 20/02 115,7100 0,92% +0,03%
HPB Obveznički HPBI-U-HOBF EUR 1,4 3,54% 20/02 104,9312 0,61% -0,02%
OTP Euro
OTPI-U-EOBV EUR 1,2 7,82% 19/02 109,3000 0,59%
Obveznički
ICF Fixed Income EUIN-U-ICFF EUR 5,0 4,19% 20/02 122,8792 0,51% +0,03%
ST US$ Bond TTIN-U-USBO USD 1,4 1,95% 19/02 16,8331 0,39%
Select Eurobond CAIN-U-SEBO EUR 5,1 4,39% 20/02 12,4367 0,36% +0,03%
Raiffeisen Bonds RBAI-U-RBON EUR 4,7 7,65% 20/02 141,8200 0,35% +0,04%
ZB Bond ZBIN-U-BOND EUR 5,6 4,48% 19/02 128,0200 0,21%
PBZ Bond PBZI-U-IBNF EUR 4,0 4,34% 20/02 108,5400 0,07% +0,03%
ST Euro Bond TTIN-U-GBND EUR 4,2 7,51% 19/02 18,3144 -0,25%

Obvezničk fondovi, promene


Oznaka Val. TF Kap. U godini 6 meseci 3 meseca 1 mesec 7 dana Zadnja
FOIN-U-ORBI EUR 4,0 6,1 2,92% +2,51% +2,49% +3,09% +1,30% +0,26%
HAAI-U-HICO EUR 5,0 9,2 1,18% +3,98% +2,54% +0,75% +0,62% +0,02%
ICAM-U-CONE HRK 2,3 15,5 1,18% +3,45% +2,30% +1,11% +0,63% +0,01%
GLIN-U-GBND EUR 1,1 5,1 1,03% +1,31% +0,85% +0,52% +0,53% +0,11%
ERSI-U-EBND EUR 3,7 151,4 0,92% +2,33% +0,92% +0,44% +0,38% +0,03%
HPBI-U-HOBF EUR 1,4 45,8 0,61% +1,68% +0,54% +0,42% +0,46% -0,02%
OTPI-U-EOBV EUR 1,2 6,7 0,59% +3,46% +0,88% +0,32% +0,35% -0,06%
EUIN-U-ICFF EUR 5,0 99,8 0,51% +0,89% +0,65% +0,44% +0,30% +0,03%
TTIN-U-USBO USD 1,4 3,3 0,39% +1,75% +0,89% +0,42% +0,26% +0,02%
CAIN-U-SEBO EUR 5,1 86,3 0,36% +0,81% +0,36% +0,34% +0,41% +0,03%
RBAI-U-RBON EUR 4,7 328,6 0,35% +1,57% +0,55% +0,41% +0,50% +0,04%
ZBIN-U-BOND EUR 5,6 174,8 0,21% +1,72% +0,20% +0,10% +0,20% +0,01%
PBZI-U-IBNF EUR 4,0 158,9 0,07% +0,47% +0,05% +0,09% +0,27% +0,03%
TTIN-U-GBND EUR 4,2 5,0 -0,25% +0,50% +0,34% -0,01% +0,06% -0,05%
Obveznički fondovi, prinosi
Oznaka Val. TF Kap. PGP 2 godine 1 godina 9 meseci 6 meseci 3 meseca
FOIN-U-ORBI EUR 4,0 6,1 5,48% +7,04% +1,97% +4,83% +4,99% +10,25%
HAAI-U-HICO EUR 5,0 9,2 0,40% +7,56% +8,18% +8,33% +7,96% +10,44%
ICAM-U-CONE HRK 2,3 15,5 11,19% +8,27% +3,51% +5,38% +6,87% +9,42%
GLIN-U-GBND EUR 1,1 5,1 37,14% +0,30% +2,02% +2,62% +3,40%
ERSI-U-EBND EUR 3,7 151,4 5,70% +5,95% +1,94% +7,05% +4,62% +3,68%
HPBI-U-HOBF EUR 1,4 45,8 3,54% +1,14% +3,92% +3,32% +2,15%
OTPI-U-EOBV EUR 1,2 6,7 7,82% +7,27% +9,45% +6,94% +3,56%
EUIN-U-ICFF EUR 5,0 99,8 4,19% +1,67% -1,96% +2,12% +1,76% +2,59%
TTIN-U-USBO USD 1,4 3,3 1,95% +3,13% +3,19% +3,49% +3,61%
CAIN-U-SEBO EUR 5,1 86,3 4,39% +2,96% -0,89% +1,69% +1,59% +1,42%
RBAI-U-RBON EUR 4,7 328,6 7,65% +5,90% +0,45% +3,94% +3,10% +2,21%
ZBIN-U-BOND EUR 5,6 174,8 4,48% +3,41% -0,02% +3,23% +3,41% +0,79%
PBZI-U-IBNF EUR 4,0 158,9 4,34% +3,17% -0,70% +1,50% +0,93% +0,18%
TTIN-U-GBND EUR 4,2 5,0 7,51% +2,24% +0,52% +1,70% +0,99% +1,39%

Obveznički fondovi, opis


Uk.imovina(mil.kn
Oznaka Naziv Društvo za upravljanje TF Rang prinosa Rang rizika
)
FOIN-U-ORBI KD Adria Bond KD Investments 4,0 6,1 (31/01/07)
HAAI-U-HICO HI-Conservative Hypo-Alpe-Adria-Invest 5,0 9,2 (31/01/07)
ICAM-U-CONE Capital One ICAM 2,3 15,5 (31/01/07)
GLIN-U-GBND Global Bond FIMA Global Invest 1,1 5,1 (31/01/07)
ERSI-U-EBND Erste Bond Erste Invest 3,7 151,4 (31/01/07)
HPBI-U-HOBF HPB Obveznički HPB Invest 1,4 45,8 (31/01/07)
OTPI-U-EOBV OTP Euro Obveznički OTP Invest 1,2 6,7 (31/01/07)
EUIN-U-ICFF ICF Fixed Income ICF Invest 5,0 99,8 (31/01/07)
TTIN-U-USBO ST US$ Bond ST Invest 1,4 3,3 (31/01/07)
CAIN-U-SEBO Select Eurobond CAIB Invest 5,1 86,3 (31/01/07)
RBAI-U-RBON Raiffeisen Bonds Raiffeisen Invest 4,7 328,6 (31/01/07)
ZBIN-U-BOND ZB Bond ZB Invest 5,6 174,8 (31/01/07)
PBZI-U-IBNF PBZ Bond PBZ Invest 4,0 158,9 (31/01/07)
TTIN-U-GBND ST Euro Bond ST Invest 4,2 5,0 (31/01/07)

Struktura ulaznih i izlaznih nadoknada koje naplaćuju obveznički fondovi vrlo je


raznolika. Po kriterijumu visine nadoknada najjeftinije može biti ulaganje u Hi
Conservative, Erste Bond, HPB Obveznički, ZB Bond i PBZ Bond, koji ne naplaćuju
ulaznu nadoknadu, dok je izlazna nadoknada 0,5% ( za Hi Conservative je 1%, ali ove
izlazne nadoknade važe uglavnom u slučaju ulaganja kraćeg od godinu dana).
Najnepovoljniji je Capital One koji naplaćuje ulaznu nadoknadu 2%, a izlaznu 1%.
Obveznički fondovi, nadoknade
Oznaka Naziv Min.ulaganje Ulazna Izlazna Upravljanje Dep.banka

FOIN-U-ORBI Obveznički 100 EUR; invest. plan 25 EUR max. 1,50% - 1,00% 0,30%
HAAI-U-HICO Obveznički 100 EUR, 10 EUR naknadno - [1,00%] 1,25% 0,30%
ICAM-U-CONE Obveznički 100 udjela; svako naredno 10 udjela 2,00% 1,00% 3,00% 0,25%

GLIN-U-GBND Obveznički 1.000 EUR; 100 EUR naknadno max. 0,50% - 1,00% 0,20%
ERSI-U-EBND Obveznički 400 HRK - [0,50%] 1,30% 0,15%
HPBI-U-HOBF Obveznički 100 EUR - 0,50% 1,50% 0,20%
OTPI-U-EOBV Obveznički 100 EUR [0,50%] - 1,25% 0,15%
EUIN-U-ICFF Obveznički 1.000 EUR [45 EUR] 0,25% 1,20% 0,25%
TTIN-U-USBO Obveznički 400 HRK (65 USD) [1,00%] - 1,50% 0,30%
CAIN-U-SEBO Obveznički 100 EUR; 10 EUR naknadno [0,50%] - 1,00% 0,20%
RBAI-U-RBON Obveznički 100 EUR; 30 EUR naknadno [0,50%] [1,00%] 1,25% 0,15%
ZBIN-U-BOND Obveznički 100 EUR; 50 EUR naknadno - [0,50%] 1,40% 0,10%
PBZI-U-IBNF Obveznički 100 EUR; 25 EUR putem trajnog naloga - [0,50%] 1,75% 0,15%
TTIN-U-GBND Obveznički 400 HRK (50 EUR) [1,00%] - 1,50% 0,25%

Pre ulaganja u investicione fondove potrebno je dobro proučiti visinu i strukturu


nadoknada. Deo fondova nižim nadoknadama stimuliše veće iznose ulaganja odnosno
duže držanje novca. Iznos minimalnog ulaganja po pravilu je 100 EUR-a, u kunskoj
protivvrednosti, ali izuzeci postoje, kao što je Erste Bond, ST Euro Bond i ST US$
Bond, sa minimumom ulaganja od 400 HRK ( 70 EUR-a) ili fond Capital One čiji je
minimalni iznos ulaganja ograničen na čak milion kuna.

MEŠOVITI FONDOVI
Mešoviti fondovi, osnovno
Naziv Oznaka Val Rang rizika TF PGP Datum NAV U godini Zadnja
HPB Dynamic HPBI-U-HDYF HRK 0,5 20/02 126,4775 17,70% +0,10%
Aureus Balanced AUIN-U-AUBL HRK 0,6 20/02 130,0638 15,57% +0,58%
KD Balanced FOIN-U-BLNC EUR 1,1 34,23% 20/02 1,8693 15,41% +1,13%
ST Balanced TTIN-U-BLNC EUR 4,1 33,93% 19/02 44,3249 13,55%
Ilirika JIE Balanced ILIN-U-JIEB EUR 1,1 48,16% 20/02 152,6956 11,76% +0,64%
ICF Balanced EUIN-U-ICFE HRK 4,8 26,74% 20/02 303,9701 9,77% +0,55%
HPB Global HPBI-U-HGLF HRK 1,4 39,07% 20/02 157,8213 9,01% +0,62%
Erste Balanced ERSI-U-ERIN EUR 6,1 3,33% 20/02 150,8300 8,42% +0,65%
PBZ Global PBZI-U-GLBF HRK 5,4 17,99% 20/02 161,1200 7,66% +0,38%
OTP Uravnoteženi OTPI-U-BLNC HRK 1,2 44,99% 20/02 155,2100 7,62% +0,51%
Raiffeisen Balanced RBAI-U-RBAL EUR 4,5 21,62% 20/02 240,4200 5,73% +0,32%
HI-Balanced HAAI-U-HIBA EUR 5,0 3,35% 20/02 11,7889 5,55% +0,11%
ZB Global ZBIN-U-GLBL EUR 5,6 8,92% 19/02 161,7900 5,14%
ZB Trend ZBIN-U-TRND EUR 4,3 8,28% 19/02 140,9800 2,95%
InterInvest Balanced IRIN-U-IBAL HRK 0,3 20/02 103,2900 1,07% -0,07%
CEBA Balanced CEBI-U-CBAL HRK 0,1 20/02 9,9848 +0,23%
Mešoviti fondovi, promene
Oznaka Val. TF Kap. U godini 6 meseci 3 meseca 1 mesec 7 dana Zadnja
HPBI-U-HDYF HRK 0,5 44,5 17,70% +17,55% +12,16% +1,22% +0,10%
AUIN-U-AUBLHRK 0,6 66,2 15,57% +28,54% +22,05% +6,46% +1,07% +0,58%
FOIN-U-BLNCEUR 1,1 15,0 15,41% +23,31% +13,57% +7,54% +3,13% +1,13%
TTIN-U-BLNC EUR 4,1 28,9 13,55% +20,38% +13,74% +10,91% +1,68% +0,76%
ILIN-U-JIEB EUR 1,1 34,8 11,76% +18,14% +13,62% +8,01% +2,59% +0,64%
EUIN-U-ICFE HRK 4,8 263,5 9,77% +20,33% +13,80% +6,29% +1,83% +0,55%
HPBI-U-HGLF HRK 1,4 288,7 9,01% +19,70% +12,89% +6,51% +1,63% +0,62%
ERSI-U-ERIN EUR 6,1 244,0 8,42% +14,94% +9,61% +3,86% +1,60% +0,65%
PBZI-U-GLBF HRK 5,4 1.650,9 7,66% +15,72% +9,40% +5,40% +0,84% +0,38%
OTPI-U-BLNC HRK 1,2 48,3 7,62% +15,18% +8,47% +3,94% +0,97% +0,51%
RBAI-U-RBALEUR 4,5 1.978,4 5,73% +11,26% +6,17% +3,63% +1,28% +0,32%
HAAI-U-HIBA EUR 5,0 85,4 5,55% +10,46% +6,71% +3,34% +1,04% +0,11%
ZBIN-U-GLBL EUR 5,6 1.574,7 5,14% +10,67% +7,42% +3,17% +0,48% -0,09%
ZBIN-U-TRND EUR 4,3 462,2 2,95% +8,70% +3,94% +1,13% +0,61% +0,09%
IRIN-U-IBAL HRK 0,3 30,1 1,07% +2,37% +0,66% +0,18% -0,07%

CEBI-U-CBALHRK 0,1 +0,99% +0,23%

Mešoviti fondovi, prinosi


Oznaka Val. TF Kap. PGP 2 godine 1 godina 9 meseci 6 meseci 3 meseca

HPBI-U-HDYF HRK 0,5 44,5 +89,93%

AUIN-U-AUBL HRK 0,6 66,2 +64,56% +120,48%

FOIN-U-BLNC EUR 1,1 15,0 34,23% +36,46% +43,42% +50,87% +65,65%

TTIN-U-BLNC EUR 4,1 28,9 33,95% +30,25% +33,39% +33,65% +44,26% +67,46%

ILIN-U-JIEB EUR 1,1 34,8 48,16% +44,44% +40,00% +38,71% +65,95%

EUIN-U-ICFE HRK 4,8 263,5 26,74% +32,86% +49,49% +46,10% +43,78% +67,01%

HPBI-U-HGLF HRK 1,4 288,7 39,07% +50,63% +51,85% +42,31% +61,76%

ERSI-U-ERIN EUR 6,1 244,0 3,33% +21,21% +30,65% +37,22% +31,43% +43,90%
PBZI-U-GLBF HRK 5,4 1.650,9 17,99% +20,69% +35,86% +37,50% +33,18% +42,81%

OTPI-U-BLNC HRK 1,2 48,3 44,99% +40,63% +41,16% +31,97% +38,05%

RBAI-U-RBAL EUR 4,5 1.978,4 21,62% +17,98% +23,33% +25,19% +23,30% +26,81%
HAAI-U-HIBA EUR 5,0 85,4 3,35% +17,88% +26,14% +24,79% +21,55% +29,39%
ZBIN-U-GLBL EUR 5,6 1.574,7 8,92% +14,68% +18,06% +23,13% +22,15% +33,27%
ZBIN-U-TRND EUR 4,3 462,2 8,28% +11,66% +6,35% +13,17% +17,88% +16,79%

IRIN-U-IBAL HRK 0,3 30,1 +9,73%

CEBI-U-CBAL HRK 0,1


Mešoviti fondovi, opis
Oznaka Naziv Društvo za upravljanje TF Uk.imovina(mil.kn) Rang prinosa Rang rizika
HPBI-U-HDYF HPB Dynamic HPB Invest 0,5 44,5 (31/01/07)
AUIN-U-AUBL Aureus Balanced Aureus Invest 0,6 66,2 (31/01/07)
FOIN-U-BLNC KD Balanced KD Investments 1,1 15,0 (31/01/07)
TTIN-U-BLNC ST Balanced ST Invest 4,1 28,9 (31/01/07)
ILIN-U-JIEB Ilirika JIE Balanced Ilirika Investments 1,1 34,8 (31/01/07)
EUIN-U-ICFE ICF Balanced ICF Invest 4,8 263,5 (31/01/07)
HPBI-U-HGLF HPB Global HPB Invest 1,4 288,7 (31/01/07)
ERSI-U-ERIN Erste Balanced Erste Invest 6,1 244,0 (31/01/07)
PBZI-U-GLBF PBZ Global PBZ Invest 5,4 1.650,9 (31/01/07)
OTPI-U-BLNC OTP Uravnoteženi OTP Invest 1,2 48,3 (31/01/07)
RBAI-U-RBAL Raiffeisen Balanced Raiffeisen Invest 4,5 1.978,4 (31/01/07)
HAAI-U-HIBA HI-Balanced Hypo-Alpe-Adria-Invest 5,0 85,4 (31/01/07)
ZBIN-U-GLBL ZB Global ZB Invest 5,6 1.574,7 (31/01/07)
ZBIN-U-TRND ZB Trend ZB Invest 4,3 462,2 (31/01/07)
IRIN-U-IBAL InterInvest Balanced InterInvest 0,3 30,1 (31/01/07)
CEBI-U-CBAL CEBA Balanced CEBA Invest 0,1

Nadoknade za uravnotežene fondove


Oznaka Naziv Min.ulaganje Ulazna Izlazna Upravljanje Dep.banka
HPBI-U-HDYF Mešoviti 400,00 HRK 1,00% [1,00] 2,00% 0,30%

AUIN-U-AUBL Mešoviti 2.000 HRK 2,00% [2,00] 2,00% 0,30%

FOIN-U-BLNC Mešoviti 100 EUR; invest. plan 25 EUR max. 3,00% - 1,50% 0,30%

TTIN-U-BLNC Mešoviti 400 HRK (50 EUR) [2,00%] - 2,50% 0,30%


ILIN-U-JIEB Mešoviti 100 EUR [2,20%] - 2,00% 0,25%
EUIN-U-ICFE Mešoviti 100 HRK - 0,25% 3,50% 0,25%
HPBI-U-HGLF Mešoviti 400,00 HRK 0,50% [1,50%] 2,00% 0,25%
ERSI-U-ERIN Mešoviti 400 HRK - [1,00%] 1,50% 0,15%
PBZI-U-GLBF Mešoviti 400 HRK; 100 HRK putem trajnog naloga - [0,50%] 2,00% 0,15%

OTPI-U-BLNC Mešoviti 1.000 HRK; 150 HRK naknadno - [0,50%] 2,00% 0,20%

RBAI-U-RBAL Mešoviti 100 EUR; 30 EUR naknadno [1,00%] max. 1,00% 2,00% 0,20%

HAAI-U-HIBA Mešoviti 100 EUR, 10 EUR naknadno - [1,50%] 1,75% 0,30%

ZBIN-U-GLBL Mešoviti 100 EUR; 50 EUR naknadno - [2,00%] 2,00% 0,30%

ZBIN-U-TRND Mešoviti 100 EUR; 50 EUR naknadno - [2,00%] 2,00% 0,30%


IRIN-U-IBAL Mešoviti 3000 - [0,40%] 2,75% 0,18%
CEBI-U-CBAL Mešoviti 300 HRK [ 2,00%] - 3,50% 0,25%
U nekim slučajevima se i kod ulaganja u uravnotežene fondove nadoknade mogu
izbeći. Primera radi, nadoknada za Raiffeisen Balanced i Raiffeisen Active u visini 1%
odnosno 1,5%, naplaćuje se samo za iznose preko 50.000 HRK, dok se izlazna
nadoknada u visini 1% naplaćuje samo za iznose do 500.000 HRK i u slučaju ulaganja
kraćeg od godinu dana. Uz duži rok ulaganja (preko 3 godine) nadoknade je čak moguće
potpuno izbeći i to kod ulaganja u fond Hi-balanced odnosno Hi-growth. Najskuplji po
nadoknadama je KD Balanced sa maksimalnom nadoknadom od 3% i Ilirika JIE
Balanced sa nadoknadom od 2,2%.

AKCIJSKI FONDOVI

Akcijski fondovi, osnovno

Naziv Oznaka Val Rang rizika TF PGP Datum NAV U godini Zadnja
FOIN-U-
KD Victoria EUR 7,8 24,74% 20/02 7,3670 15,72% +0,81%
VICF
ST Global
TTIN-U-A EUR 6,3 -0,04% 19/02 13,2429 15,66%
Equity
AUIN-U-
Aureus Equity HRK 1,2 88,26% 20/02 217,0132 15,17% +1,22%
AUEQ
HPBI-U-
HPB Dionički HRK 1,4 46,11% 19/02 168,8124 12,24%
HDIF
Ilirika JI Europa ILIN-U-IJIE EUR 2,3 41,59% 20/02 224,1247 12,20% +0,82%
PBZI-U-
PBZ Equity HRK 1,5 46,93% 20/02 175,4000 11,03% +0,31%
EQTF
CAIN-U-
Select Europe EUR 5,7 8,76% 20/02 16,1073 11,00% +0,50%
SEUR
Erste Adriatic ERSI-U-
EUR 1,4 38,56% 20/02 155,9100 10,45% +0,45%
Equity EADE
GLIN-U-
FIMA Equity HRK 2,7 43,75% 19/02 268,3802 9,66%
GLEQ
ZBIN-U-
ZB Aktiv HRK 0,7 19/02 158,8200 9,36%
AKTV
HAAI-U-
HI-Growth EUR 5,0 5,53% 20/02 13,0838 8,48% +0,21%
HIGR
Raiffeisen C. RBAI-U-
EUR 1,8 37,69% 20/02 180,2000 8,33% +0,28%
Europe RCEU
Prospectus Gl. PSIN-U-
EUR 0,6 20/02 112,6056 3,89% -0,23%
Equity PSGE
ZBIN-U-
ZB Euroaktiv EUR 2,8 14,76% 19/02 146,9300 3,83%
EAKT
Raiffeisen RBAI-U-
EUR 3,4 10,74% 20/02 141,2600 3,39% -0,18%
Active RACT
PSIN-U-
Prospectus JIE HRK 0,1 20/02 105,3633 +0,66%
PJIE
Akcijski fondovi, promene

V
a
Oznaka TF Kap. U godini 6 meseci 3 meseca 1 mesec 7 dana Zadnja
l
.
E
FOIN-U-VICF U 7,8 322,5 15,72% +24,13% +16,01% +7,26% +1,93% +0,81%
R
E
TTIN-U-A U 6,3 25,1 15,66% +24,32% +15,86% +13,10% +1,33% +0,66%
R
H
AUIN-U-AUEQ R 1,2 262,0 15,17% +32,10% +21,45% +7,51% +3,41% +1,22%
K
H
HPBI-U-HDIF R 1,4 86,6 12,24% +22,95% +14,76% +8,24% +1,22% +0,21%
K
E
ILIN-U-IJIE U 2,3 113,0 12,20% +17,68% +13,70% +7,16% +2,16% +0,82%
R
H
PBZI-U-EQTF R 1,5 1.079,2 11,03% +21,33% +13,74% +7,35% +1,02% +0,31%
K
E
CAIN-U-SEUR U 5,7 163,2 11,00% +18,75% +13,31% +5,07% +1,99% +0,50%
R
E
ERSI-U-EADE U 1,4 581,5 10,45% +15,71% +11,38% +4,68% +1,44% +0,45%
R
H
GLIN-U-GLEQ R 2,7 266,0 9,66% +34,01% +12,25% +4,89% +0,37% -0,17%
K
H
ZBIN-U-AKTV R 0,7 828,3 9,36% +24,71% +14,32% +5,64% -0,06% -0,26%
K
E
HAAI-U-HIGR U 5,0 103,4 8,48% +16,63% +10,93% +4,90% +1,37% +0,21%
R
E
RBAI-U-RCEU U 1,8 1.258,2 8,33% +19,29% +10,59% +5,21% +1,17% +0,28%
R
E
PSIN-U-PSGE U 0,6 8,0 3,89% +11,87% +6,46% +2,20% +0,71% -0,23%
R
E
ZBIN-U-EAKT U 2,8 361,5 3,83% +14,00% +5,16% +0,85% +0,14% +0,26%
R
E
RBAI-U-RACT U 3,4 62,2 3,39% +8,13% +4,20% +2,02% +0,56% -0,18%
R
H
PSIN-U-PJIE R 0,1 +4,79% +0,66%
K
Akcijski fondovi, prinos

Oznaka Val. TF Kap. PGP 2 godine 1 godina 9 mjeseci 6 mjeseci 3 mjeseca


FOIN-U-VICF EUR 7,8 322,5 24,74% +25,30% +40,40% +45,27% +52,83% +80,25%
TTIN-U-A EUR 6,3 25,1 -0,04% +35,66% +39,53% +40,61% +53,64% +80,50%
AUIN-U-AUEQ HRK 1,2 262,0 88,26% +81,39% +82,79% +73,71% +116,20%
HPBI-U-HDIF HRK 1,4 86,6 46,11% +65,34% +61,08% +50,34% +73,72%
ILIN-U-IJIE EUR 2,3 113,0 41,59% +31,71% +45,05% +37,09% +37,64% +66,41%
PBZI-U-EQTF HRK 1,5 1.079,2 46,93% +50,25% +47,35% +46,15% +66,67%
CAIN-U-SEUR EUR 5,7 163,2 8,76% +28,26% +43,72% +43,53% +40,10% +64,20%
ERSI-U-EADE EUR 1,4 581,5 38,56% +49,45% +43,57% +33,16% +53,36%
GLIN-U-GLEQ HRK 2,7 266,0 43,75% +33,64% +68,05% +83,94% +79,29% +58,99%
ZBIN-U-AKTV HRK 0,7 828,3 +54,60% +71,08%
HAAI-U-HIGR EUR 5,0 103,4 5,53% +25,43% +37,78% +37,38% +35,24% +50,90%
RBAI-U-RCEU EUR 1,8 1.258,2 37,69% +44,87% +44,21% +41,36% +49,10%
PSIN-U-PSGE EUR 0,6 8,0 +24,91% +28,19%
ZBIN-U-EAKT EUR 2,8 361,5 14,76% +15,22% +13,24% +24,64% +29,49% +22,36%
RBAI-U-RACT EUR 3,4 62,2 10,74% +13,89% +5,80% +11,07% +16,58% +17,75%
PSIN-U-PJIE HRK 0,1

Akcijski fondovi, opis


Uk.imovina(mil.kn
Oznaka Naziv Društvo za upravljanje TF Rang prinosa Rang rizika
)
FOIN-U-VICF KD Victoria KD Investments 7,8 322,5 (31/01/07)
TTIN-U-A ST Global Equity ST Invest 6,3 25,1 (31/01/07)
AUIN-U-AUEQ Aureus Equity Aureus Invest 1,2 262,0 (31/01/07)
HPBI-U-HDIF HPB Dionički HPB Invest 1,4 86,6 (31/01/07)
ILIN-U-IJIE Ilirika JI Europa Ilirika Investments 2,3 113,0 (31/01/07)
1.079,2
PBZI-U-EQTF PBZ Equity PBZ Invest 1,5
(31/01/07)
CAIN-U-SEUR Select Europe CAIB Invest 5,7 163,2 (31/01/07)
ERSI-U-EADE Erste Adriatic Equity Erste Invest 1,4 581,5 (31/01/07)
GLIN-U-GLEQ FIMA Equity FIMA Global Invest 2,7 266,0 (31/01/07)
ZBIN-U-AKTV ZB Aktiv ZB Invest 0,7 828,3 (31/01/07)
Hypo-Alpe-Adria-
HAAI-U-HIGR HI-Growth 5,0 103,4 (31/01/07)
Invest
1.258,2
RBAI-U-RCEU Raiffeisen C. Europe Raiffeisen Invest 1,8
(31/01/07)
PSIN-U-PSGE Prospectus Gl. Equity Prospectus Invest 0,6 8,0 (31/01/07)
ZBIN-U-EAKT ZB Euroaktiv ZB Invest 2,8 361,5 (31/01/07)

RBAI-U-RACT Raiffeisen Active Raiffeisen Invest 3,4 62,2 (31/01/07)

PSIN-U-PJIE Prospectus JIE Prospectus Invest 0,1


Akcijski fondovi, nadoknade
Upravljanj
Oznaka Naziv Min.ulaganje Ulazna Izlazna Dep.banka
e
max.
FOIN-U-VICFAkcijski 100 EUR; invest. plan 25 EUR - 3,50% 0,30%
3,50%
TTIN-U-A Akcijski 400 HRK (50 EUR) [3,00%] - 2,00% 0,30%
AUIN-U-
Akcijski 2.000,00 HRK 3,00% [5,00%] 3,00% 0,30%
AUEQ
HPBI-U- max.
Akcijski 400 HRK 1,50% 2,00% 0,30%
HDIF 1,50%
ILIN-U-IJIE Akcijski 100 EUR [3,00%] - 3,50% 0,20%
PBZI-U-
Akcijski 400 HRK; 100 HRK putem trajnog naloga - [2,00] 2,00% 0,15%
EQTF
CAIN-U-
Akcijski 100 EUR; 10 EUR naknadno 3,00% - 2,00% 0,30%
SEUR
ERSI-U-
Akcijski 400,00 HRK - [1,00%] 2,00% 0,30%
EADE
GLIN-U- max.
Akcijski 400 HRK - 2,50% 0,30%
GLEQ 3,50%
ZBIN-U- 700 HRK; 350 HRK naknadno; invest. plan
Akcijski - [2,00] 2,00% 0,30%
AKTV 100 HRK
HAAI-U-
Akcijski 100 EUR; 10 EUR naknadno - [2,00%] 2,00% 0,30%
HIGR
RBAI-U-
Akcijski 100 EUR; 30 EUR naknadno [3,00%] [1,00%] 2,00% 0,30%
RCEU
PSIN-U-
Akcijski 100,00 EUR [3,00%] [1,00%] 3,50% 0,20%
PSGE
ZBIN-U- 100 EUR; 50 EUR naknadno; invest. plan
Akcijski - [2,00%] 2,00% 0,30%
EAKT 15 EUR
RBAI-U-
Akcijski 100 EUR; 30 EUR naknadno [1,50%] [1,00%] 2,00% 0,30%
RACT
PSIN-U-PJIE Akcijski 1.000 HRK [3,00%] - 2,00% 0,23%

Što se akcijskih fondova tiče, najveće ulazne nadoknade imaju KD Victoria sa


3,5%, kao i FIMA Equity, ali je minimalno ulaganje u ovaj fond, 400HRK.

FONDOVI I VEZANI PROIZVODI

U Hrvatskoj je sve više finansijskih proizvoda vezanih za investicione fondove, u


čemu pomažu banke, društva za upravljanje fondovima kao i osiguravajuća društva.
Aktuelno razdoblje razvoja fondovske industrije u Hrvatskoj, posebno je obeleženo brzim
rastom broja, ali i kvalitetom različitih finansijskih proizvoda i usluga vezanih za
otvorene investicione fondove.
Kupoprodaja putem interneta

Kupovinu i prodaju udela u investicionim fondovima putem interneta omogućuju


ZB Invest (i Zagrebačka banka) putem usluge e-zabe i Zabafon Zagrebačke banke. PBZ
ima sličnu uslugu (mogućnost kupovine i prodaje udela putem internet bankarstva
Privredne banke Zagreb) još od sredine 2005. godine, a Erste Invest ( S Erste bankom)
od kraja 2005. godine.Putem interneta je moguće dati nalog za kupovinu odnosno prodaju
udela u fondovima Hypo Alpe-Adria-Investa, kao i ispuniti zahtev za kupovinu odnosno
prodaju udela u fondovima Raiffeisen Investa. RBA Invest ipak traži (nadoknadu)
dostavu originalnog zahteva. Zahtev za kupoprodaju udela je moguće uputiti
elektronskim putem i u slučaju većine drugih društava za upravljanje (uz eventualnu
naknadnu dostavu originalnog zahteva ili slanja zahteva faksom), posebno nakon prve
kupovine udela (i predaje svih potrebnih identifikacionih dokumenata).

Upravljanje tekućim računom

Multiplus je usluga Zagrebačke banke i ZB Investa koja povezuje tekući račun i


ulaganje u novčane fondove. Ovo je usluga za sve one kojima veće svote novca duže
vreme ostaju neinvestirane, odnosno, donose tek simboličnu kamatu po viđenju ( u
Zagrebačkoj banci je 0,75%). U poređenju sa kamatama po viđenju, prinos novčanih
fondova je nekolik puta veći. Usluga cash mmenadžmenta podrazumeva automatsku
kupovinu udela u izabranom novčanom fondu ZB Investa ( ZB Plus ili ZB europlus)
nakon što saldo na tekuće, računu pređe određenu gornju granicu, odnosno automatsku
prodaju udela pošto saldo padne ispod određene donje granice. Moguće je ugovoriti i
samo jednu od dve radnje: samo plasman viška sredstava i kupovinu udela ili samo
prodaju udela i održavanje minimalnog stanja na računu. Multiplus pretpostavlja uslugu
ZB Link, poslovanje sa investicionim fondovima ZB Investa putem direktnih kanala
Zagrebačke banke (internet i telefonskog bankarstva)

Krediti uz zalog fondova

Najjednostavniji bankarski proizvod vezan za fondove je gotovinski (nenamenski)


kredit uz zalog udela u investicionom fondu. Pri ugovaranju kredita treba obratiti pažnju
na kamatnu stopu koja se ne retko može pokazati većom od godišnjih prinosa fonda. S
druge strane, prepreka za učestalije ugovaranje takvih kredita ( na kraće rokove) su
relativno visoke nadoknade. Premda neke banke nude i lombardne kredite uz zalog
novčanih fondova, takvi krediti nemaju mnogo smisla. Prvo, zato što kod novčanih
fondova, po pravilu, nema troškova kod kupoprodaje uloga, ali i zbog činjenice da je rast
vrednosti udela novčanih fondova polagan, pa će ostvareni prinos biti zasigurno bitno
manji od efektivne kamatne stope kredita. Lombardni krediti uz zalog udela imaju smisla
ako se ulaže u rizičnije fondove, kod kojih su troškovi kupoprodaje udela viši od
nadoknade pri odobravanju kredita i očekivani prinos je veći od kamatne stope kredita.
S ponudom gotovinskih kredita (bez depozita, žiranata i bez statusa štediše) prvi su, još
početkom 2003. godine, krenuli HVB Splitska banka i CAIB Invest. Gotovinski kredit uz
zalog udela fonda Select Eurobond i Select Europe moguće je ugovoriti na rok otplate do
5 godina. Mogući iznos kredita je od 1000 do 50.000 evra (uz isplatu i otplatu kredita u
kunskoj protivvrednosti po srednjem kursu HNB-a), ali ne više od 90% (za Select
Eurobond), odnosno 50% vrednosti udela fonda datih u zalog na dan odobravanja kredita
(za Select Europe). Kamatna stopa (promenljiva, valutna klauzula) takođe je različita;
5,5% kod kredita uz zalog udela fonda Select Eurobond, a 6,5% u slučaju fonda Select
Europe. HVB Splitska banka će naplatiti i jednokratnu nadoknadu za odobrenje kredita u
visini od 1%.
Slične kredite, uz zalog udela u fondovima ZB Investa, nudi i Zagrebačka banka.
Minimalni iznos kredita je 1500 evra, dok je maksimum ograničen samo na tržišnu
vrednost udela u fondovima koji se daju u zalog – do 90% tržišne vrednosti za ZB Plus i
ZB europlus, do 85% za ZB Bond, do 80% za ZB Global, do 75% za ZB Trend i do 50%
za ZB euroaktiv. Rok otplate je 36 meseci, a kamatna stopa 7,49% (promenljiva, valutna
klauzula). Kredit se isplaćuje i otplaćuje (u mesečnim anuitetima ili jednokratno, za
kratkoročne kredite) u kunskoj protivvrednosti po srednjem kursu HNB. Banka će
naplatiti nadoknadu za obradu kredita u visini 1% od traženog iznosa ili najmanje 150, a
najviše 7000 kuna.
Lombardne kredite uz zalog udela u fondovima pod upravljanjem Hypo Alpe-
Adria-Investa nudi Hypo Alpe-Adria Bank. Minimalni iznos kredita je 25.000 kuna, a
maksimalni je 90% tržišne vrednosti za udele fonda Hi-cash, 80% za Hi-conservative,
70% za Hi-balanced i 50% za Hi-growth. Kamatna stopa je 9% (promenjiva), a otplata je
u roku od jedne do pet godina, uz mesečni obračun i naplatu kamata, kao i jednokratni
povraćaj glavnice.
Centar banka nudi lombardne kredite uz zalog udela u fondovima pod
upravljanjem KD Investmenta. Iznos kredita je ograničen sa 80% tržične vrednosti udela
u fondovima Victoria ili Orbis, maksimalno do 20.000 kuna. Banka traži dodatni
beskamatni depoziti u visini 10%, uz kamatnu stopu od 11,5%, a nadoknada za obradu
kredita je 1%. Kredit se odobrava na rok od godinu dana, uz mesečno plaćanje kamata.

Stambeni krediti

Stambeni krediti i ulaganje u fondove su po pravilu, dva dugoročna finansijska


proizvoda. Ideja o uplatama u fond umesto vraćanja glavnice stambenog kredita je dobra,
ako se pokaže da prosečan prinos fonda kroz ukupan ugovoreni rok kredita može
nadmašiti visinu kamatne stope. Uz sve niže kamatne stope stambenih kredita, isplativim
bi se mogli pokazati obveznički fondovi, a posebno mešoviti. Ipak, treba naglasiti rizik:
jemstva da će ostvaren prosečan prinos fonda biti veći od kamatne stope – nema.
Kombinaciju stambenog kredita i ulaganja u fondove nude Hypo Alpe-Adria Bank i
Hypo Alpe-Adria-Invest. Proizvod se od „običnog“ stambenog kredita razlikuje po
načinu otplate glavnice i nameni mesečnih anuiteta. Glavnica se vraća jednokratno, po
isteku ugovorenog roka (koji može biti čak do 35 godina), a mesečna rata kredita se
sastoji od kamate i iznosa kojim se kupuju udeli u fondu. Mesečni anuitet je pritom svo
vreme jednak (glavnica uvek ostaje ista, a ne menja se ni mesečni iznos uplate u izabrani
fond). Tokom ugovorenog perioda, uplatama u fond se akumuliraju sredstva iz kojih će
biti vraćena glavnica. Iznos kredita je 20.000 eura naviše, a kamatna stopa od 6,5%
(valutna klauzula) je fiksna tokom prvih pet godina trajanja kredita.
Stambene kredite uz zalog fondova, bez žiranata, nude još i HVB i Splitska
banka.

Ostali proizvodi

Klijentima Erste banke namenjen je poseban nenamenski kredit uz zalog udela u


obvezničkom fondu Erste Investa. Kredit se odobrava uz garantno učešće koje se sastoji
od 10% uloga u Erste Bondu i 10% depozita, pri čemu se iznos potreban za kupovinu
udela i garantni depozit može isplatiti iz kredita. Mogući iznos kredita je od 3000 do
10.000 evra u kunskoj protivvrednosti, a rok otplate je od jedne do sedam godina.
Kamatna stopa je 9,89% (promenjiva, valutna klauzula), a nadoknada je 2,5%(uz polisu
životnog osiguranja), odnosno 3,5%. Kredit se isplaćuje u mesečnim anuitetima.
Garantovana glavnica
Štednja uz garanciju povratka glavnice (odnosno zajemčenu minimalnu kamatu) i
prinos investicionog fonda, pokazala se dosad uverljivo najpopularnijim proizvodom koji
uključuje ulaganje u investicione fondove. Takav (poseban) depozit namenjen je svima
koji žele (dugoročno) štedeti, uz jamstvo očuvanja glavnice, ali i mogućnost većeg
prinosa u poređenju sa aktuelnim kamatama na oročenu štednju. Prinos takvog depozita
se zatim veže za prinos dva fonda (a u nekim slučajevima i više fondova), u unapred
tačno određenim razmerama. Garanciju povratka glavnice, koju jamči banka, moguće je
osigurati na više načina. U najjednostavnijem slčaju, kad se kamatna stopa depozita u
najvećem delu „veže“ za fondove koji ulažu u kvalitetne finansijske instrumente sa
fiksnim prinosom, garancija proizilazi iz same strukture ulaganja. Prvi depozit uz
garanciju glavnice i prinos investicionog fonda bila je Integra, proizvod Zagrebačke
banke i ZB Investa.

Osiguranje života

Proizvodi koji kombinuju osiguranje života i ulaganje u investicione fondove


privlače pažnju: uz sve prednosti životnog osiguranja (sigurnost i zbrinutost u slučaju
nepredviđenih životnih situacija, pravo na poreske olakšice...) uložena sredstva kroz
životno osiguranje usmeravaju se u investicione fondove. Time, životno osiguranje,
kombinovano sa ulaganjem u fondove nudi mogućnost većih prinosa od klasičnog
osiguranja života, ali i uz odgovarajući rizik ostvarenja očekivanih prinosa, u skladu sa
očekivanim (većim) prinosom.
Prvi proizvod na hrvatskom tržištu koji je kombinovao životno osiguranje i
ulaganje u investicione fondove ponudili su Grawe Hrvatska i Hypo Alpe-Adria-
Invest. Proizvod nazvan GRAWEproFIT plus ulagačima bi trebao da omogući veći
prinos u odnosu na prinos koji donosi klasična polisa osiguranja života, uz zadržavanje
svih prednosti osiguranja života. Ugovor se zaključuje u trajanju minimalno 10 do 45
godina, a dostupan je i malim ulagačima (minimalni mesečni ulog je 25 evra).
Allianz Zagreb i ZB Invest nude DuoLife, osiguranje života sa ulaganjem u
investicione fondove u tri kombinacije portfelja:
• Classic (ulaganje u fondove ZB europlus 15%, ZB Bond 15% i ZB Global
70%),
• Bonus (ZB Bond 40%, ZB trend 30% i ZB global 30%) i
• Active (ZB global 20%, ZB trend 20% i ZB euroaktiv 60%).

Dok Classic nudi tek simboličnu izloženost akcijama, ulaganje u akcije je oko 30% kod
Bonus portfelja, odnosno oko 80% kod Active portfelja. U skladu sa tim je i preporučeni
rok – pet godina za Classic (cilj je sačuvati realnu vrednost uloženog novca), pet do
sedam za Bonus (cilj je da se u relativno dužem vremenskom periodu ostvare veći
prinosi) i više od sedam godina za Active (cilj je u prvom redu ostvariti visoke prinose).
Pri tome se izabrani portfelj može slobodno menjati za vreme trajanja ugovora. Značajno
za DuoLife osiguranje života je i to da premija ne mora biti fiksna (minimalna uplata je
50 evra, ali i kumulativno minimalno 600 evra u prvoj godini ulaganja, pa još 600 evra u
naredne tri godine trajanja ugovora). Na svaku uplatu se obračunava ulazna nadoknada
(koja je manja, što je uplata veća). Osim toga, moguće je povlačenje dela sredstava za
vreme trajanja ugovora uz opadajuću izlaznu nadoknadu sa protokom vremena.
Kombinovani proizvod, osiguranje u kojem je deo premije namenjen ulaganju u
otvorene investicione fondove, nudi i Helios osiguranje u saradnji sa društvom za
upravljanje fondovima KD Investments, kao i Erste Invest.

Vrednovanje rezultata fondova

U Hrvatskoj postoji više od 70 investicionih fondova, podeljenih – prema


njihovim dominantnim ulagačkim strategijama, odnosno vrstama finansijskih
instrumenata u koje ulažu – u četiri grupe. Na taj način pratimo i upoređujemo prinose
akcijskih, mešovitih, obvezničkih i novčanih fondova. Prateći prinose fondova u okviru
jedne grupe, obično uočavamo kako su jedan ili dva fonda po prinosu (znatno) bolji od
proseka grupe, da najveći broj fondova generiše otprilike isti prinos, dok dva ili tri fonda
po prinosu kaskaju za ostalima.
Takva, brza analiza prinosa poslovanja fondova ne uzima u obzir jedan veoma
važan parametar – rizik. Teorija finansijskih tržišta koja u poslednjih pedesetak godina
jako napreduje, upravo po pitanju merenja rizičnosti, kao i istorijski podaci sa tržišta,
govore kako postoji korelacija između rizika koji investitor (odnosno portfolio menadžer)
preuzima i prinosa koji ostvaruje. Rizik zapravo „stvara“ prinos. Da bi ostvario prinos
veći od „bezrizičnog“ prinosa koji se dobija ulaganjem u kratkoročne državne obveznice
ili depozite prvorazrednih banaka, investitor mora da bira između rizičnih investicionih
strategija.Cela moderna teorija govori o tome kako kroz pravilnu diversifikaciju smanjiti
rizik ukupnog portfelja, a da pritom prinos ostane na zadovoljavajućem nivou.
Kod investicionih fondova po definiciji imamo diversifikovane portfelje sa
dugoročnim horizontom ulaganja (sa izuzetkom novčanih fondova), pa je za očekivati
veće prinose za preuzimanje određene (veće) količine rizika. Uzimajući u obzir i rizik, a
ne isključivo prinos, u vrednovanju rezultata fondova, otvaraju se pitanja: da li neki fond
sa ciljem ostvarivanja određenog prinosa preuzima previše rizika, odnosno, da li je
„upotreba“ rizika od strane menadžmenta fonda bila racionalna kao i da li postoje fondovi
koji ostvaruju isti prinos, ali sa bitno manje rizika. Ako se ta situacija preslika na vožnju
automobilom, pri čemu je cilj stići iz jednog u drugo mesto, smatra se uspešnijim onaj
vozač koji je put prešao za kraće vreme i uz manju potrošnju goriva, tj. onaj sa
najracionalnijom vožnjom.
Da bi se rezultati fonda posmatrali dvodimenzionalno – kroz ostvareni prinos, ali i
preuzeti rizik – moraju se izmeriti prinos i rizik u datom vremenskom periodu. Merenje
prinosa fonda je jednostavno, budući da se prati promena vrednosti portfelja, odnosno
udela kroz vreme u odnosu na početnu vrednost. Kod merenja rizika, stvar je složenija,
jer postoji više vrsta rizika i više načina merenja rizika. Međutim, može se reći da je u
finansijskoj praksi najprihvaćeniji način merenja rizika putem merenja varijabilnosti
prinosa kroz vreme.
Dakle, posmatraju se promene vrednosti udela fonda u odnosu na predhodni dan,
pa ako su te promene kod jednog fonda u proseku veće nego kod drugog, kaže se da prvi
fond ima volativniji (ili kolebljiviji) prinos. Pod tim se podrazumeva da je rizičniji za
ulaganje. Uopšteno je pravilo da je fond volatilniji, odnosno rizičniji ako njegova
„dnevna“ cena udela po pravilu značajno varira u odnosu na cenu predhodnog dana.
Statistički, volatinost se meri kao standardna devijacija dnevne promene vrednosti udela
kroz određeni vremenski period ili kao prosečno odstupanje dnevne promene vrednosti
udela od njihove srednje vrednosti u posmatranom vremenskom periodu. Volatilnost,
odnosno rizičnost, sama po sebi nije loša.

Na primer, da bi fondovi ostvarili prinos 20% u određenom vremenskom periodu


njihova vrednost udela se mora menjati tj. povećavati – sa recimo 100 na 120. Međutim,
svaki fond će, zavisno od volatilnosti cena instrumenata u koje ulaže, taj „put“ preći
pokazujući različitu volatilnost cena sopstvenih udela.
Upravo se tu pokazuje umeće i kvalitet menadžmenta fonda. Oni, naime, moraju ostvariti
određeni prinos prateći i smanjujući rizičnost portfelja fonda, a time i kretanje cena udela.
Pored svega, i investitori bi pri donošenju odluke o ulaganju u neki fond trebali,
osim ostvarenog prinosa u ranijem periodu, da uzmu u obzir i pokazani rizik, odnosno da
prate rezultate fonda dvodimenzionalno. Naravno, uz napomenu, da i kod rizičnosti važi
isto pravilo kao i kod prinosa – prošli pokazatelji ne mogu jamčiti buduće. U nedostatku
boljeg načina merenja rizičnosti, ona se procenjuje na temelju podataka iz ranijeg
perioda.

HRVATSKI FONDOVI

Prošla godina je bila godina pune afirmacije investicionih fondova u Hrvatskoj.


Broj društava za upravljanje fondovima je tokom 2007. godine povećan sa 24 na 27, a
broj fondova sa 56 na 78 (posmatrani period je februar 2006, zaključno sa februarom
2007). Značajno je porasla i neto imovina fondova. U poređenju sa 10,184 milijarde kuna
(februar 2006), imovina fondova je povećana (do februara 2007) za skoro 8,8 milijardi
kuna, na 18,9 milijardi kuna.
Novčani fondovi su tokom 2006. imali najveći tržišni udeo (46,4%) i neto
imovinom od oko 4,7 milijardi kuna. Posmatrajući isti period 2007 godine, ukupan udeo
novčanih fondova je opao na 20,5%, a neto imovina na 3,9 milijardi kuna.
Obveznički fondovi su takođe u periodu od godinu dana, umanjili zastupljenost na
tržištu investicionih fondova, kao i neto imovinu. Tako imamo da su 2006, obveznički
fondovi zauzimali 15,9% tržišta, sa oko 1,6 milijardi kuna, a sada, 2007, zauzimaju svega
4,9% tržišta, sa neto imovinom od skoro 930 hiljada kuna.
Međutim, imovina mešovitih fondova je skoro 9 puta veća, nego pre godinu dana,
kao i zastupljenost na tržištu. Naime, mešoviti fondovi su u februaru 2006 zauzimali oko
27,1% tržišta sa neto imovinom oko 2,8 milijardi kuna, dok sada zauzimaju skoro 40,2%
i neto imovinu od 18,9milijardi kuna.
Akcijski fondovi su takođe imali rast ukupne imovine, čiji je tržišni udeo od
prošle godine povećan sa 9,9% na 35,3%. Pritom je ukupna neto imovina akcijskih
fondova dosegla 6,68 milijardi kuna u odnosu na prošlogodišnju 1,01 milijardu kuna.

Imovina pod upravljanjem fondova,


februar 2007

5%
21%
39% Mešoviti
Akcijski
Novčani
Obveznički

35%
Najveće društvo po imovini pod upravljanjem i dalje je ZB Invest (sa tržišnim udelom od
29%). Sledi Raiffeisen Invest (22%) ispred PBZ Investa(22%), kome se približava Erste
Invest (9%).

Društva za upravljanje fondovima,


februar 2007

16% 22%
2% Raiffeisen Invest
PBZ Invest
9%
ZB Invest
Erste Invest
KD Investments
Ostali
22%
29%

Zasigurno najveći Hrvatski fond je mešoviti Raiffeisen Balanced čija je imovina


premašila 2 milijarde kuna. Za njim slede PBZ Global sa 1,86 milijardi kuna, ZB Global
sa 1,77 milijardi kuna, PBZ Equity sa 1.41 milijardi kuna itd..
Najveći fondovi, februar 2007

11% Raiffeise Balanced


10%
PBZ Global
ZB Global
9% PBZ Equity
56%
ZB Plus
7%
7% Ostali

DRUŠTVA ZA UPRAVLJANJE INVESTICIONIM


FONDOVIMA

Društvo za upravljanje investicionim fondom je pravno lice sa sedištem u


Republici Hrvatskoj. Ono dobija odobrenje za početak poslovanja od Hrvatske Agencije
za nadzor finansijskih usluga i bavi se isključivo deltnošću ušpravljanja fondovima. Ono
nije vlasnik imovine fonda, ali upravlja njome. Za svaki fond kojim upravlja, društvo
poseduje statut i prospek koga odobrava Hrvatska Agencija za nadzor finansijskih usluga.
Društvo ima zakonsko pravo da ulagaču zaračuna ulaznu, izlaznu kao i upravljačku
nadoknadu. Cilj savkog društva je ostvariti cilj uz što manji rizik. U slučaju stečaja,
društvo ne može oštetiti ulagača jer depozitna banka fondu dodeljuje drugog upravljača.
Prema zakonu, društvo mora imati odvojenu imovinu društva od imovuine fonda zbog
sigurnosti imovine ulagača. U slučaju da prekrši zakon, Hrvatska Agencija za nadzor
finansijskih usluga ima pravo da oduzme dozvolu za upravljanje investicionim fondom,
pa da upravljanje fondom poveri drugom društvu, kako bi osigurala nesmetano
upravljanje imovinom fonda.
U narednom tekstu biće predstavljeno nekoliko društava za upravljanje investicionim
fondovima.

Društva za upravljanje fondovima,


februar 2007

Ostali 3,1
milijarde kuna

KD Investments 0,39

Erste Invest 1,71

ZB Invest 5,33

PBZ Invest 4,21

Raiffeisen Invest 4,25

0 1 2 3 4 5 6

ZB INVEST

Društvo za upravljanje fondovima ZB Invest dobilo je dozvolu za rad 29.06.2000.


godine. Osnovni kapital sa kojim su počeli rad je bio 4.000.000 kuna. Osnivač društva je
Zagrebačka banka i društvo je u stopostotnom njenom vlasništvu. Društvo samostalno
kreira hrvatski portfelj, a strani portfelj kreira u saradnji sa investicionim savetnicima.
Savetnici sa ulaganja u inostranstvu su Allianz Asset Management za ZB Bond i ZB
Global, a Pioneer Investment Management za ZB Trend i ZB euroaktiv. Allianz Asset
Management je šesti po veličini svetski asset menadžer po imovini kojom upravlja.
Komšpanija je kotirana na Njujorškoj berzi i ima S&P kreditni rejting AAA. Poslovna
aktivnost Pioneer Investment Management-a je upravljanje, prodaja i marketing više od
180 investicionih fondova, kao i alternativni načini investiranja na područjima Iralije,
Luksemburga, Irske i SAD-a.
Stategija ovog Društva je da ponudi ulagaču paletu investicionih fondova, kako bi ulagač
mogao samostalno itzabrati fond koji mu odgovara, po potrebama, odnosno
investicionom horizontu, ciljevima i sklonosti riziku. Takođe, još jedan od ciljeva je
stalno povećanje kvaliteta proizvoda i usluga radi maksimalnog ispunjavaja potreba
ulagača.
Ubaciti tabelu dobit/gubitak
Ubaciti tabelu: fondovi kojima upravlja društvo i Imovina po fondovima, kao i prodajna
mreža

Raiffeisen Invest
Društvo za upravljanje fondovima, Raiffeisen Invest, osnovano je 2002. godine. Osnivač
i stopostotni vlasnik društva je Raiffeisenbank Austrija d.d. Zagreb.
Društvo samostalno donosi odluke o ulaganjima na hrvatskom tržištu, a pri kreiranju
portfelja primenjuju se istraživanja i znanja Raiffeisenovih stručnih timova. Investicioni
savetnik društva je Raiffeisen KAG, društvo unutar RZB grupe, osnovano 1985., a danas
je to društvo vodeće za upravljanje imovinom u Austriji.
Fokus delovanja ovog Društva je ostvarivanje što atraktivnijih prinosa u fondovima
kojima upravlja. Ponudom različitih investicionih fondova koji pokrivaju sve segmenta
tržišta, različite horizonte ulaganja, te nose i veće prinose i rizik, cilj je da se klijentima
omogući što kvalitetniji izbor. Imovina fondova se ulaže transparentno na način koji
odgovara kategoriji fonda. Nastoje se ostvariti atraktivni prinosi u svim fondovima
uvažavajući pritom načela sigurnosti, profitabilnosti, likvidnosti i podele rizika. Iako je
ovo društvo pozicionirano na drugom mestu na tržištu otvorenih investicionih fondova,
Raiffeisen Invest računa na dalji rast tržišnog udela.
Ubaciti tabelu dobit/gubitak
Ubaciti tabelu: fondovi kojima upravlja društvo i Imovina po fondovima, kao i prodajna
mreža

PBZ Invest
Privredna banka Zagreb d.d. je stopostotni vlasnik i osnivač društva PBZ Invest. Društvo
je osnovano 1998. godine, i od tada samostalno kreira portfelj svojih fondova uz
savetovanje za inostrana ulaganja (Nextra Asset Management).
Što se strategije društva tiče, uz profesionalno upravljanje fondovima, važan cilj Društva
jeste nastavak razvoja distributivnih kanala, sa naglaskom na edukaciju prodajnog osoblja
u poslovnicama PBZ, pa samim tim i omogućavanje transakcija sa udelima u fondovima
putem internet bankarstva PBZ za građane. Još jedan od ciljeva je razvoj novih ulagačkih
proizvoda u saradnji sa Bankom

Ubaciti tabelu dobit/gubitak


Ubaciti tabelu: fondovi kojima upravlja društvo i Imovina po fondovima, kao i prodajna
mreža

Erste Invest

Rate