ADEKVATNOST NASLOVA U ODNOSU NA IDEJE U ROMANU

BORISAVA STANKOVIA NEISTA KRV

Autor: IVA IVANOV, uenica etvrtog razreda Tree beogradske gimnazije, Centar za talente
Beograd II
Mentor: Prof. Dr. ZONA MRKALJ

REZIME
Borisav Stankovi, jedan od predstavnika srpskog realizma, bavio se pre svega naturalizmom
knjievnim pravcem koji govori o dominaciji nagona kod oveka. Govorili su da je nepismen, da
ne pie knjievnim jezikom, da mu likovi nisu dosledni... Ali to nije njega odvratilo da pie o
onome to on smatra bitnim, o psihologiji oveka, o njegovim potrebama i nagonima.
Naslov koji upuuje na psihofizioloko izroavanje i porodini greh, nije ba najsrenije izabran
za radnju romana kao to je u Neistoj krvi. U romanu pored te idejne linije porodinog greha i
psihofiziolokog izroavanja, postoji isto tako bitna i isto tako dominantna socijalna idejna linija.
Ponaanje likova zavisi od kolektivnih normi koje su mu nametnute, i nisu nista manje bitne niti
vanije od unutranjih potreba koje taj lik ima. Te dve idejne linije se objedinjuju u liku Sofke.
Osoba zbog koje je ona toliko uzdizana u nebesa i hvaljena od ranog detinjstva, unitie njen
ivot. Sve njene potrebe i elje bie potisnute oevom eljom da sauva porodini, a pre svega
sopstveni ugled. Zato je moda roman trebalo nazvati po njoj, Sofka.Meutim, i takvim
naslovom bi moda opet bio potisnut u stranu socijalni idejni aspekt, tako da ni to nije najbolje
reenje.
Sam pisac je moda takvim naslovom hteo samo u prvi plan da iznese deo ljudske linosti o kojoj
se do tada nije pisalo, da stavi u centar neto to do tada nije postojalo, a ne da unizi ili obeznai
socijalni aspekt.
Kljune rei: Sofka, Borisdav Stankovi, efendi Mita, ulno/nagonsko, gazda Marko
SUMARRY
Borisav Stankovic, one of the Serbian realism authors, wanted to write first of all, about
naturalism- literary direction whose object is urge domination in people. Critics were saying that
he is uneducated writer, who is using colloquial language, that his caracters arent consistent. But
that didnt stop him to write about the things that he thought were important, about the human
psychology, about its urges and needs.
Title which indicates at psycho physiological dissipation and family sin, wasnt really the best for
content which is presented in novel Necista krv. In the novel, among this ideological line about
the family sin and psycho physiological dissipation, also exists very important social ideological
line.
Characters behaving depends on social norms which were imposed on him. This social aspect is
very important too for this novel. These two aspects are both present in Sofkas character. Person
who was the reason for praising her, became the person who destroyed her life. All her needs will
be suppressed by her fathers will to keep familys reputation, and first off all, his reputation.
Because of that, the novel might have been named Sofka. But, even with this name, the social
aspect could be suppressed again, so even this solution for name is not the best.
The writer maybe had wanted just to accentuate the new way to describe human life, without
wanting to suppress the social aspect.
2

Key words: Sofka, Borisav Stankovic, efendi Mita, sensual instinct, boss Marco

UVOD
Dosta knjievnih kritiara, ali i obinih pisaca, imalo je neki svoj sud o ovom delu Borisava
Stankovia.
Jovan Skerli je jo 1910. godine kada se roman tek pojavio, rekao da je to snano izveden
moderan roman, jedan od najboljih i najpotpunijih romana u srpskoj knjievnosti.1
Jovan Dui je rekao: Stankovi je prvi uneo malo vazduha u nae srpske zaguljive odaje
knjievne. Senzacije boje i zvuka koje je on doneo bile su prvi poetak velikih namera u naoj
pripovedakoj prozi.2
Novica Petkovi je moda i najvie govorio o romanu u svom delu Dva srpska romana. On ga
je detaljno analizirao, ali je takoe detaljno analizirao i kritikovao kritike drugih pisaca na roman.
Najvie se bavio Sofkinim silaskom, koji e biti detaljnije opisan u daljem tekstu.
Koristei ove, ali i druge kritike i zapaanja u vezi romana, kao i sopstvena zapaanja, bie izneti
neki zakljuci, odnosno, probae da se izvedu neki zakljuci na temu adekvatnosti naslova u
odnosu na ideje u romanu.

MATERIJAL I METOD RADA

Materijal koji je korien za izradu ovog rada stoji detaljno naveden u literaturi. Bez ovog
materijala, ovaj rad bi bilo nemogue potpuno zavriti. Koriene su kritike i na osnovu njih,
samog romana i sopstvenih razmiljanja o romanu, dolo se do nekih zakljuaka. Kritike su
uporeivane, osporavane i dokazivane na osnovu samog teksta romana i svojih razmiljanja.

1
2

Sabrana dela Jovana Skerlia, knjiga trinaesta: Istorija nove srpske knjievnosti, Beograd, 1967, str.458.
Dela Jovana Duia, etvrti tom: Moji saputnici, Beograd 2001., 159. str

REZULTATI ISTRAIVANJA I DISKUSIJA

Borisav Stankovi
Svi smo mi izali iz Gogoljevog injela. rekao je Dostojevski predstavivi nam Gogolja kao
zaetnika ruske realistike kole. Tada su se pisci upoznali sa socijalnom, tematikom najnieg,
socijalno ugroenog drutvenog sloja. Njegovi prethodnici realistike proze u Evropi, od Balzaka
pa sve do Tomasa Mana, prikazuju ljudsku jedinku u veoma sloenom sistemu civilizacije i
kulture novog graanskog drutva. U Vranju su te promene tek poele da se odvijaju, stoga je
lake i uoiti oveka koji grca, koji se nalazi na granici izmedju sveta kojem je do skoro pripadao
i u kojem je funkcionisao, sa novim svetom u kom ne moe da se snae.
Meutim, Borisav Stankovi nije bio kolovani pisac, nije bio upoznat sa knjievnou ruskih i
evropskih realista. Po obrazovanju je bio pravnik, radio kao dravni inovnik, carinik, pa i kao
crkveni inovnik. Kada je otiao u Pariz na godinu dana da prouava evropsku knjievnost, ve je
bio formiran pisac sa stilom na koji nita nije moglo da utie. eleo je da prikae junakovu svest
kroz praenje njegovog unutranjeg, misaonog toka. Prebacio je opis sa spoljanjeg na unutranje
dogaanje, to ga je uinilo jednim od zaetnika modernog romana u Srbiji. Najvie je uivao u
prikazivanju sirove stvarnosti, pa ak i onih delova koje su ostali pisci zaobilazili. Stvar koju je
posebno isticao bila je originalnost kod pisaca, pa je tako bio ponosan na samog sebe zbog svoje
samoniklosti. Prikazivao je ono ega su se drugi stideli ili smatrali nepodobnim za knjievni
tekst, a to je opis erotinih situacija koje su karakteristine za svako ljudsko bie. Mogue je da to
proizilazi iz njegove prvobitno vie istonjake geografske odreenosti, grada i normi ponaanja
u gradu u kom je odrastao, a koji je predstavio u ovom romanu, Vranja. Na istonoj granici
Srbije, grad u kome je lirsko stvaralatvo zaeto, a epsko skoro potpuno zaboravljeno.
Postoji dosta kritika na raun nepismenosti Borisava Stankovia:
Jovan Skerli u istoriji srpske knjievnosti navodi: sintaksa je nesigurna, opta pismenost
nedovoljna.3
Jaa Prodanovi je napisao: Tada on nabaca reenice, skrauje ih, izraava se nejasno,
pogrei u izrazu, pretera u opisu.4
Jovan Dui je naveo: Ja tu njegovu sintaksu smatram odista jednim alosnim
nedostatkom; Najvei je pisac, naprotiv, onaj koji pie najlepim jezikom, ali naroito
onaj koji pie najboljom sintaksom, i zakljuuje: Sintaksa, to je geometrija misli. 5
3

Sabrana dela Jovana Skerlia, knjiga trinaesta: Istorija nove srpske knjievnosti, Beograd, 1967., str. 459.
Jaa M. Prodanovi, Nai i strani, Knjievne ocene, Beograd, 1924., str. 31.
5
Dela Jovana Duia, etvrti tom: Moji saputnici, Beograd 2001., 157. i 158. str
4

Predstavljen je kao samonikli genije kada je u pitanju psiholoki deo linosti. On nije bio ueni
psiholog kao Dostojevski, pa njegovi likovi nisu tako ni sloeni, on je bio pravnik sa
neverovatnim poznavanjem ljudske psihe.
Jovan Dui i drugi tvrde kako je B.Stankovi dao linu notu ovom romanu, kako je ugradio sebe
u lik Sofke jer je iveo i umro nezasien i oajan6. Midhat Begi kae: Sofka je sam Borisav
Stankovi u svom bogatstvu njegove due i njegove umjetnosti7.
Socioloko i psiholoko u romanu
Roman je zasnovan na stalnoj paraleli, sukobu ulno-nagonskog koje proizilazi iz telesnih
potreba, i racionalnog koje proizilazi iz prihvaenih drutvenih zabrana.
Naslovom je dato poprilino usko odreenje na psihofizioloko izroavanje ili moralno
izroavanje, ime nije obuhvaena cela ideja romana gde je vrlo bitan i socioloki idejni aspekt.
Pisac ne govori bez razloga odmah na poetku o Sofkinim precima. U tom delu on nagovetava
liniju neiste krvi, degeneracije koja se ve javila. Veze sa slugama, incesti, nervno rastrojstvo,
bolesti koje se kriju, sve su to znaci ve zapoete degeneracije.
Meutim, na drugoj strani nalazi se kultura, drutvo koje postavlja odreena moralna ogranienja
i zabrane. ovekovo ponaanje se usmerava ovim zabranama, to budi nezadovoljstvo, otuenost
i nemogunost uivanja u potpunoj slobodi ljudskog ivota. Ponaanje i sudbina likova zavisi od
spremnosti i mogunosti da izbalansiraju izmeu svojih ulnih nagona i emocionalnih pobuda i
strogih kolektivnih zabrana i ogranienja.
To otuenje produbljuje drutvene promene koje nastaju i jedina stvar koja ostaje u drutvenim
promenama je la. Jer velika drutvena promena, nestanak feudalizma, prouzrokovala je potpunu
dekadenciju Sofkine porodice.

Efendi Mita- glavni uzronik nesree

Lepega u varoi nije bilo. Lepe turski, grki i arapski govorio nego svoj maternji jezik. Za sve
je bio tuin i stran, naroito za toliku rodbinu. Istina, govorio bi pokatkad i zdravio se s kojom od
njih, ali vie obiaja radi nego to je hteo.8
Efendi Mita bio je intelektualno superioran, ali drutveno inferioran. Iz takvog oseanja
istovremene superiornosti i inferiornosti, rodilo se u njemu jako oseanje sebinosti, koje e
kotati i njega i njegovu porodicu. Mada moda to nije ni potpuno sebinjatvo, ve nesposobnost
da se snae u takvom svetu, svetu u kom on nije odrastao, i u kom je poznavao samo drutvene
norme, ali ne i ivot. Zanimljivo je da ne prikazuje inferiornost u sluaju kada bira sebi enu, jer
mudro procenjuje da e od jedne prosene ene nastati prelepa ena.
6

Dela Jovana Duia, etvrti tom: Moji saputnici, Beograd 2001, 133. str.
Midhat Begi, Poetska istota Neiste krvi , y: Izraz, 1984, XIX, br. 10, str. 501.
8
Borisav Stankovi, Neista krv, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd 2000, 33 str.
7

Kada je dolo do raspada, do gubitka velikog dela bogatstva, pokazalo se da je on nesposoban za

borbu za opstanak. Reio je da se umesto borbom koristi starom slavom, i da na osnovu nje
omogui sebi i porodinom ugledu da preivi.
Ta osobenost doivaljava kulminaciju u prodaji sopstvene kerke zarad ouvanja prividnog
ugleda.

Sofka
Jo detetom je bila sigurna u kakvu e se lepotu razviti i kako e ta njena lepota s dana u dan sve
vie poraavati i zadivljavati svet. Jer zna se da sada samo ona, samo iz njihne kue, jedino jo
efendi-Mitina ki to moe biti tako lepa, a nijedna druga. I ne prevari se. A kao to je unapred
predviala, ta je njena tolika lepota uini ako ne gordijom, a ono srenijom.9
Efendi-Mitina enidba sa Sofkinom majkom, sa devojkom koja nije iz njegovog stalea,
predstavlja potrebu da se loza ojaa sa zdravim seljakim elementom. Tako da Sofka nosi
elementarno zdravlje, izuzetnu lepotu, intelektualnu superiornost, obnovljenu ilavost,
sposobnost za dublje promiljanje i reenje situacija. Ima tu neke teorije kvantne lepote, po kojoj
je lepota jednih plaena runoom drugih. Ona je poslednji izdanak loze, ojaane i ovrsle,
sposobne za preivljavanje, samosvesne. Ali iz te ogromne svesti, javie se i samokanjavanje i
kanjavanje oca.
Sofka je u ovom romanu i povlaeni lik, jer pratimo ono to ona doivljava. Kroz njenu svest se
prelama ono to autor daje u pie/daje u svoje ime. Koliko god je Sofka samosvesna i gorda,
njenom voljom ipak upravljaju porodica i moralni obziri.
Jako bitna odlika Sofke je i njeno nezadovoljeno ulno tokom celog ivota. Iz toga nastaju njena
udvajanja, a kasnije i pojava njega. Ona ima svoje ono, nemir koji je s vremena na vreme
preplavljuje i ini da se sklanja od drugih i zatvara u sobu. Poniranje u svoje telo i u isti mah
posmatranje kao da je tue. To nastaje kao povremeni prekid, naviranje prenadraenih uula. To
je prvo tegobno i nejasno, ali kasnije postaje jedan vid telesnog zadovoljenja. ... snaga joj u asu
zatreperi i sva se ispuni miljem. Oseti kako poinje sva da se topi od neke sladosti. ak joj i usta
slatka. Svaki as ih oblizuje. Od beskrajne enje za neim osea da bi jaukala.10 Tada najvie
prieljkuje no kada e moi da se prepusti tom svojem i konano zadovolji makar deli svojih
9

Borisav Stankovi, Neista krv, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd 2000, 43.str.
Borisav Stankovi, Neista krv, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd 2000, 50.str.

10

potreba. Posle nekog vremena, to njeno prerasta u njega. On je njen savreni mu, sanja
njihovu svadbu, njihovuu branu sreu. Zato je volela kada je ostave samu, mogla je da se preda
samoj sebi. To udvajanje, preputanje snovima, se objanjava i samim naslovom Neista krv.
Tu postoji veza izmedju Stankovia i Dostojevskog, prikazivanje dvostruke linosti oveka. Ali
kako Stankovi nije poznavao stvaralatvo Dostojevskog, toliko je on vei to je sam to umeo da
prikae i objasni.
Porodina kua
Jedan od sociolokih aspekata ovog romana koji simbolino preko kue oslikava propast jedne
stare feudalne porodice.
Za Sofku kua predstavlja zatvoreni prostor koji je njena ljutura u kojoj se slobodno kree, u
kojoj je zatiena porodinim ugledom i itavim enterijerom koji oslikava taj ugled.
Kua poinje da propada zbog nedostatka novca. Iako se majka trudi da se to nita ne primeti,
cela porodica to shvata, pa polako i svi ostali. Sofka gleda svakodnevno majin napor za
ouvanje te kue, ak vei napor i od onog koji ulae njen otac tamo negde u Turskoj.
Pa ak i kada je izbaena iz te uukanosti privilegovanog gradskog stalea, ona ima elementarnu
snagu da se ukoreni i u novoj sredini uvrsti, i da pone ispoetka, kao Feniks.
Kada shvati da je njeno uverenje da otac prodaje kuu pogreno, i da je u stvari ona ta koja je na
prodaju, ona zbog svoje gordosti u prvom trenutku odbija da se uda, jer zna da je taj koji je
izabran za nju, njoj nedorastao. Tada govori tati: Ja ne mogu i neu za takvoga da poem!
Meutim kada shvati da je sve la, i da je ovo jedini nain da se sauva kua i ugled, ona menja
miljenje. Razgrnuvi mintane pred Sofkom, Sofka, zaprepaujui se, vide kako su samo
krajevi kolije i mintana njegovih, i to oni uzani porubi koji se pri hodu lelujaju i vide, kako su
samo oni bili opiveni novom, skupocenom postavom, dok ostala lea iznutra, cela postava, sva
je bila stara, masna; pa ak negde i bez postave sa poispadalim pamukom.11 efendi-Mita je
priznao i pokazao Sofki u kolikoj se bedi u stvari oni nalaze. Pokazao je i koliko je on sutinski
prljav i iznutra- spreman da proda svoju ker zarad ouvanja ugleda.
Shvatila je i ta majka radi, pristaje na pomo bivih sluga koji takoe kriju materijalno
propadanje svojih doskoranjih gazdi. To govori o posebnom odnosu izmeu sluga i gazda koji
nije tako otar, gde su sluge u izvesnom smislu deo porodice i uvari porodinog ugleda. Tu
Stankovi prikazuje model stare graanske kulture u kojoj su jasno gradirane granice i vrednosti,
i privrenost i povlaenost ljudi tim granicama. Ljudi se ne menjaju preko noi, i ne zaboravljaju
ta su im gazde znaile i koliko su im pomogle. Oseaju se neprirodno u novom drutvenom
poretku, nisu ga jo potpuno prihvatili. Jo uvek postoji podela na gazde i seljake -radnike u
njihovom ivotu. Potrebno je vreme da bi se potpuno promenila drutvena svest.

Efendi Mita i Sofka

11

Borisav Stankovi, Neista krv, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd 2000, 96.str.

Shvata da je izmeu i njenog oca ovim sve svreno. On nikada vie njenim oima nee biti onaj
njen veliki tatica, efendi Mitica, i zato nikada ve nee smeti da je pogleda, jo manje sa njom da
se poali, nasmeje, pomiluje je, a kamoli da se ispred nje ponosno, razdragano kree, i jo trai da
ga ona, potujui ga, dvori i usluuje. Posle ovoga, sve je to nestalo, zna on da e joj od sada
uvek biti na teretu, poto ga ona sobom, rtvujui sebe, svojom udajom i odrava u ivotu, i zato
e joj uvek biti teko na dui kad ga vidi.12 Ona pristaje na rtvu, na udaju za
etrnaestogodinjeg deka, iz dva razloga. Prvi je iz potrebe da sauva porodini ugled, da sakrije
siromatvo i spasi oca i majku. Drugi je zbog toga to ona zna da onaj iz devojakih snova nikad
nee doi, jer ga nije ni videla, a u novim uslovima pogotovu, tako da joj je svejedno za koga e
se udati. (.. poto njoj inae svakom udajom predstoji bol i patnja, od te njene patnje imali
koristi, tom patnjom bar njih, oca i mater, oslobodila i ivot im osigurala...13) Velika je u svemu,
pa i u rtvi. (I kada se uveri da se to mora, onda to se bar ne pokaza kako dolikuje njoj? to
odmah, bez rei, ne pristade? I po tome bi svaki, naroito on, otac joj, znao da ona pristajem ne
to hoe, nego to se rtvuje radi njih, da njih izbavi sirotinje i bede. ... I onda, kolika bi porasla,
koliko bi postala velika u oima svih! I tada bi joj i sam njen sopstveni bol i jad, ukraen ovim
portvovanjem,sigurno bio laki, blai, i slae bi ga podnosila...)
Sofka u najgorem smislu doivljava tragediju koja je izreena u jevrejskoj izreci: Dabogda imao
pa nemao.
Postoji duhovna veza izmeu Sofke i Fate Avdagine, s tim to Fata nee da se rtvuje jer je njena
re neprikosnovena, a Sofka je vea i superiornija u veliini rtve.
Svadba
Sofka nije bila ni svesna na ta pristaje kada je rekla da e se udati za Tomu. Ona kao varoko
dete, nije znala za obiaje koji su karakteristini za selo i seosku svadbu.
Gazda Marko koji se prema njoj divno ponaa i koji kao da je jedini on razume, tragino e
zavriti jer se ni on ne snalazi u promenjenom drutvenom okruenju i svesti.
U pogledu izmeu gazda Marka i Sofke bilo je dubljeg razumevanja, vieg prijateljstva,
nasluivanja mogue saradnje. A u njegovom pogledu zahvalnosti to je pristala na njih,
primitivne seljake, i na dete koje tog trentka postaje njen mu. Ona svesno i samovoljno
zapoinje Sofkin silazak. Silazak iz varokog dela grada u seoski, a samim tim i psihiki.
Svadba u crkvi prikazuje njenu elementarnu snagu da izdri poglede ponienja, nekadanje
zavisti i naslaivanja. Ona vrsto dri znojavu ruku deteta pored sebe koja preti da joj sklizne i
simboliki nasluti propast budue zajednice. Ona izdraava i to uz pomo gazda Marka, izdrava
i veselje u kui gazda Marka, ali tada shvata ogavnu stvar koja joj se priprema.
Shvata da ju je gazda Marko biranjem za svog sina, u stvari birao za sebe, za svoju sulonicu. Tu
se jo jednom pokazuje Mitina spremnost na prihvatanje svega zarad ouvanja ugleda, jer on je
morao da zna za ovaj obiaj posle toliko vremena provedenog sa Turcima van granice. Time je

12
13

Borisav Stankovi, Neista krv, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd 2000, 98.str.
Borisav Stankovi, Neista krv, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd 2000, 99. str.

pokazan jo jedan vid rodoskrvnua, neiste krvi. Neista krv je najvie izraena u incestu i u
potrebi da se incestna pohota sakrije.
Rimski imperator je jo davno sakupio sve pravnike iz zemlje da promene zakon o venanju.
Zaljubio se u svoju sestru i vie od svega je eleo da se oeni sa njom, pa je zato i izmenio itav
zakon, i time legalizovao incest.
Nepoznavanjem tog obiajnog prava sa sela, Sofka se nala u nezamislivoj situaciji, iz koje ju je
spasla Stana, ena gazde Marka. Meutim nije je samo to spasilo. Kuknjavom ispred Sofkine
sobe kada je Marko krenuo ka njoj, pokuavala je da mu kae da su uslovi i vreme promenjeni,
da nisu na selu, i da nema pravo na Sofku. Negde daleko svestan je toga i Marko. On se ispred
Sofkine sobe mui kao crv. Ljut i besan to samo u njegovom sluaju to pravo nije iskorieno,
kada zna da je njegov otac to iskoristio sa enom koju je izabrao sinu. Gubitak obiajnog prava
kotao ga je ivota, jer njegov kraj je samoubistvo.
Novi ivot Sofke
Sofka nastavlja svoj paeniki ivot sa novom porodicom. Njena snaga linosti bila bi dovoljna
da iz pepela pone da gradi novo. Od jedne seljake kue koju ona okrei, u kojoj se ne gadi
svekrve, u kojoj se materinski i sestrinski ophodi prema Tomi.
Svako od njih lei komplekse, smao ona ima snagu da izdri. Genetski poneto sa one linije koja
je stigla da oplavi ovu krv ve istroenu. Izdrala bi ona i moda bi u jednom trenutku i bila
srena, jer Toma je poeo da se razvija, a ona je mogla da ga oblikuje kako eli, prema svojim
snovima, pa bi moda sa njim uspela i da zadovolji svoje ulne potrebe, da otac jo jednom nije
pokazao svu svoju sebinost. On je svojim dolaskom po novac, koji mu je obeao gazda Marko, a
koji nije dobio jer je Marko umro, osvestio mladog Tomu, koji tada shvata da je Sofka u stvari
samo roba, da je kupljena, iako ne zna da je kupljena iz drugog razloga (da ivi sa svekrom).
Nazivajui ga kerpiem i nedostojnim hadijske kerke, on podstie Tomu da odbaci prividno
mirenje sa njemu ionako tuom sredinom, varokom i hadijskom. Toma se oslobaa neeg
njemu milog, ali isto tako i neprirodnog. On postaje isti kao svoj otac, nemilosrdan i novi gazda
po drumskim hanovima. Pretvara se u Sofkinog muitelja. On je tue, mui i to je moda Sofki
i najgore, svaki put je ostavlja je razdraenu. Ona tada grei sa gluvonemim slugama i raa
slabanu decu. Ali nju to nije iznenaivalo. Sve joj je bilo tako jasno. Sve se, isto kao nekada, i
sada ponavlja. ... A bar da se njome zavri, nego se, eto, produava njenom decom, unucima,
praunucima. I ko zna, neka njena kunuunuuka, koja e se moda zvati i Sofkom, bie sigurno
onako lepa, bujna, kao to ona bee, a ovako e i svriti, ovako e za sve njih platiti glavom i nju,
Sofku, babu svoju, proklinjati i kosti joj u grobu na miru ne ostavljati.14 Svesna je da nema kraja
ovom zaaranom krugu i da e ba kao i ona, neka njena unuka plaati za grehove svojih predaka.
Nema ni tolikog saaljenja da se taj krug zavri sa njom, da ona plati za sve grehove, i da njena
deca i njeni potomci budu poteeni tog porodinog prokletstva.
Ova njena izjava se moe povezati i uporediti sa mitskim miljenjem, poznatim iz antike drame
kao trpljenje sudbine ili kao bezrazlono ispatanje kazne zbog krivice predaka. Postoji i
veza sa motivom prokletstva u folklornoj tradiciji Stankovievog maternjeg jezika kao to je:
14

Borisav Stankovi, Neista krv, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd 2000, 189.str.

10

Pae njima gavran na devetu brazdu. To znai da kada neki ljudi nanesu zlo ili ogree o moral,
a ne stigne ih zasluena kazna, tu kaznu e umesto njih preuzeti neki njihov potomak.
Sofka je takav lik, koja se preputa nezasluenoj kazni. Ona se samokanjava u nasilnom
pristajanju na poziciju uu koju ju je otac stavio i u odbijanju da napusti mua koji je maltretira.
Ali to je i kanjavanje tela. Ona nosi jednu izraenu potrebu za strau koja je nezadovoljena. Da
je slabija linost, lake bi se mirila sa sudbinom. Predodreena je da pati.
Kontrast izmeu 2 porodice: varoke i seljake. To su 2 sveta sa nepomirljivim razlikama, sa
skoro potpuno obrnutim sistemom vrednosti i ponaanja. Sofka je samo donekle uspela da se
prilagodi tom drugom svetu, dok se Toma potpuno vraa u svoj prvobitni, prirodni svet.
Efendi Mita, nekadanji najcenjeniji gospodin u varoi, sada osiromaeo, naspram gazda Marka,
gazde drumova du granice koji se skoro i brzo obogatio. Ni jedan ni drugi ne umeju da se snau
u novonastalim situacijama, neprirodne su im, a kao takve neshvatljive.

ZAKLJUAK
Roman Neista krv je naslovom odredio samo jednu idejnu liniju ulnu/nagonsku, dok je
ova druga idejna linija podjednako jaka, a to je socijalna dimenzija romana, ostavljena izvan
naslova. Roman naslovom ni ne mora da obuhvati pluralitet ideja, ali kada su ovako obe
podjednako bitne, morao bi.
Moda bi bilo najbolje da se roman zove Sofka, jer ona objedinjuje ove dve osnovne idejne
linije romana- psiholoku i socijalnu, a rtva je i jednog i drugog.
Postoji jasan kontrast koji se provlai tokom itavog romana, ali Stankovi se opredeljuje za
naslov koji u prvi plan stavlja ulnu/nagonsku/grenu stranu oveka. Takav izbor je moda nastao
iz potrebe da predoi nov nain predstavljanja oveka u knjievnom delu, celokupnog oveka sa
svim svojim manama i vrlinama. Takav izbor nije doneo iz elje da obeznai socijalni aspekt, jer
da je imao takvu elju, ne bi mu dao toliki udeo u romanu.
Naslov nije bio ba najsreniji izbor, ali je bio izbor da u prvi plan stavi novu stranu oveka, do
tada nepoznatu., i zbog toga se ne moe toliko zamerati piscu.

11

LITERATURA
1. N. Petkovi, Dva srpska romana, Sofkin silazak, Narodna knjiga, Beograd, 1988.
2. B. Stankovi, Neista krv, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2000.
3. Sabrana dela Jovana Skerlia, knjiga trinaesta: Istorija nove srpske knjievnosti,
Beograd, 1967
4. Dela Jovana Duia, etvrti tom: Moji saputnici, Beograd, 2001.
5. J. M. Prodanovi, Nai i strani, Knjievne ocene, Beograd, 1924.
6. M. Begi, Poetska istota Neiste krvi , y: Izraz, 1984, XIX, br. 10
7. M. Kaanin, Pronaene stvari, Prosveta, Beograd, 1961.

12