You are on page 1of 3

c 

cc  

Posle stvaranja NATO-a I Varšavskog pakta ostale su mnoge države Afrike, Azije I Jugoslavija koje su nisu
pripadale nijednom bloku. Na predlog Jugoslovenskog predsednika Tita pozvani su predsednici Egipta I
Indije da se dogovore oko stvaranja zajednicke političke saradnje. Maja 1958.god na Brionima sastali su
se trojica na vrhu I to: Tito, Naser (Egipat) I Nehru (Indija).
Dogovorili su se da stvore organizaciju u vidu pokrete nesvrstanih sa ciljem da rešavaju problem svojih
država, da se bore za očuvanje mira u svetu I da se ne mesaju u politiku blokova velikih sila. Ovaj pokret
velike sile nisu priznavale zato što je Jugoslavija u period od 1953. Do 1960.god bila razvila jaku
ekonomiju I politiku. Bila je u dobrim odnosima sa svim državama I dobijala pomoć za izgradnju zemlje.
Prva konferencija nesvrstanih bila je od 21. Do 26.septembra 1961.god u Beogradu. Njoj je prisustvovalo
400 delegata svih nesvrstanih zemalja Azije I Afrike. Donete su važne odluke među kojima I međusobna
saradnja nezavisnih država (trgovina, kultura, religija), očuvanje mira među nezavisnim državama I da se
ne dozvoli mešanje NATO-a I Varšavskog pakta u politiku nesvrstanih.
Od 1961.god do 1980.god često je sazivana konferencija nesvrstanih u više država, gradova Afrike I Azije
, a u Jugoslaviji je održana poslednja 1978.god (u Beogradu), a 4.maja 1980.god na sahrani Tita okupili
su se svi predsednici iz čitavog sveta (Amerike, Evrope, Azije, Afrike I Australije).
4.maja 1980.god u Beogradu na Titovoj sahrani okupio se ͞svet u malom͟ I to je bio jedini skup koji je
Jugoslavija uspela da okupi sve predsednike sveta, vladare, na jednom mestu. Posle sahrane Beograd je
postao centar pomirenja mnogih državnika, zatim se u BG-u sklapaju mnogi ekonomski I politicki ugovori
o zajedničkim saradnjama između velikih I malih sila I između razvijenih I nerazvijenih.
Posle raspada SSSR-a politika nesvrstanih se raspala jer nastaju hladni ratovi I oružani sukobi.

 c
  c
c c  

Dolaskom Mihaila Sergejeviča Gorgačova na čelo SSSR-a međunarodni odnosi su se znatno poboljšali.
Realizuju se ugovori izmešu super sila o smenjivanju atomskog oružja I poboljšana je politička I
ekonomska saradnja izmedju istoka I zapada.
Prva konferencija o evropskoj bezbednosti I saradnji održana je u leto 1975.god. Prisustvovale su 35
evropskih zemalja, a pored njih I SAD I Kanada. Najveći uspeh ove konferencije je saglasnost svih zemalja
o poštovanju nepovredivosti granica.
Drugi sastanak KEBSA održan je u Beogradu 1977.god ali je stalno sedište ove institucije u Beču.
Novembra 1990.god održan je prvi sastanak u Parizu gde su donete 2 odluke: uspostavljanje sistema
unutrašnjih odnosa čiji je osnov pravna dršava, parlamentarna demokratija I ljudska prava I slobode.
Evropski savet je decembra 1990.god u Briselu doneo deklaraciju o našim odnosima sa evropskom
zajednicom. 1991.god evropska zajednica ponašala se suprotno usvojenim načelima zbog pritiska
Nemačke. Smrću Staljina počeo se rušiti kult njegove ličnosti, a krajem 1953.god uhapšen je I streljan
Berija, izvršilac svih Staljinovih zamisli.
Dolaskom na vlast Hruščova počinje destaljinizacija. Hruščov I Bulganjih su 1955.god došli u Jugoslaviju.
Tada je potpisana Beogradska deklaracija o mešusobnim odnosima. Sledeće godine potpisana je
moskovska deklaracija koja se odnosila na principe saradnje među partijama. Ove 2 deklaracije ubrzo su
usvojile I sve partije istočno-evropskih zemalja izuzev Albanije. Za vreme Hruščeve vladavine izvršen je
snažan preokret među socijalističkim zemljama. Smenjivanjem Hruščova dolazi na vlast Leonid Brežnjev I
vlada 20.godina. Zaoštreni su mešusobni odnosi, izbijali su lokalni ratovi, sukobi na tlu Afrike, nemiri u
Cehoslovačkoj ͙.i raspao se SSSR.
 
    

Sa ciljem da prevaziđe nastale privredne I političke probleme rukovodstvo Jugoslavije u toku 1949.god
obnavlja praksu proizvodnih savetovanja između direktora I radnika. Traži način za direktno učešće
radnika u upravljanju preduzećima.
Prvi radnički savet je izabran 31.decembra 1949.god u fabrici cementa ͞Prvoborac͟ u Solinu, Split.
Narodna skupština FNRJ donela je 27.juna 1950.god zakon o upravljanju državnih privrednim
preduzećima (ZUR) I višim privrednim udruženjima od strane radnih kolektiva.
Poruka 5-godišnjeg plana iz 1947.godine, suzbijanje privrednog I tehničkog zaostatka zemlje, imala je za
cilj izlaz iz privredne nerazvijenosti. U period od 1945.do 1947.god postignuti su uspesi, društveni
proizvod porastao što povećava I ukupni obim proizvodnje (privredni uslovi).

c      c   



Savezna skupština je donela ustavni zakon 13.januara 1953.godine. Njime je izmenjena struktura
Savezne skupštine koja se sastojala od Saveznog veća I veća proizvošača. Novi zakon umesto Vlade FNRJ
formira savezno I izvršno veće sa sekretarijatima. Umesto ministarstva prvi put se uvodi funkcija
predsednika republike, na koju je izabran Josip Broz Tito. Način rukovođenja se nije menjao, jer je vlast
dalje imala odluke u svojim rukama. Do donošenja novog ustava 1963.god značajna su 2 događaja:
1.? Kongres radničkih saveta Jugoslavije je u junu 1957.god
2.? Sedmi kongres SKJ aprila 1958.god.

Iako je program SKJ-a donet na 7-om kongresu predstavljao kritiku staljinizma, dogmatizma, ništa od
toga nije ostvareno. Birokratske snage sui male veliku moć I kočile su razvoj demokratije. Već tada se
naziru ideje o stvaranju republika. Sedmi kongres imao je uticaj na donošenje Ustava koji je usvojen
7.aprila 1963.god. Njime je izmenjen naziv Jugoslavije iz FNRJ u SFRJ.

 c c    



Nova tehnologija koja je primenjena u proizvodnji (roboti I kompjuteri) u najrazvijenijim zemljama SAD i
Japanu ugrožavala je evropske zemlje zapada. Grupa industrijski najrazvijenijih i ekonomski najmoćnijih
zemalja (Franc., Nemačka, Belgija, Holandija...) odlučila je da se suprotstavi. Ujedinile su svoje snage u
oblast privrede, trgovine, tehnologiji pa čak i u vojsci, i nastajale da budu ravnopravne u svetskoj
privredi, politici i nauci.
Ekonomska zajednica je danas moćan ekonomski i politički savez i sve evropske zemlje se bore da budu
u njenom članstvu. Prva fana na putu integracije ostvaruje se preko evropskog udruženja za slobodnu
trgovinu EFTE i Saveta evropske zajednice koja traži razvoj zemalja i daje mišljenje da li određena država
ispunjava uslove da uđe u njeno članstvo.
Saradnja Jugoslavije sa EFTOM obavlja se u oblasti trgovine, ali se predviđa saradnja i u industriji,
turizmu i transportu.





     c  c
 

Do razjedinjavanja Jugoslavije došlo se iz više razloga, a proces je poceo posle Brionskog plenuma
1966.godine. Suština je bila borba protiv vlasti i podstrek nacionalnim birokratima na razgrađivanje
jedinstva unutar Jugoslavije. Umesto demokratizacije naroda izvršena je decentralizacija Jugoslavije.
Jedan centralni komitet zamenjen je sa 8 republičko-pokrajinskih entatizma.
Sve je to uticalo na širenje nacionalizma. Prvo viđenje nacionalizma predstavlja deklaracija o položaju i
nazivu hrvatskog književnog jezika iz marta 1967.godine. Ovom deklaracijom je odbačen novosadski
dogovor iz 1954.god. u kome je označeno da je narodni jezik Srba, Hrvata i Crnogoraca jedan jezik. Posle
raspada Jugoslavije 1990.god hrvatski postaje službeni jezik koji Srbi u Hrvatskoj nisu mogli da prihvate
što je bilo jedan od ciljeva hrvatskih nacionalista.
Širilo se nezadovoljstvo u narodu zbog povećavanja nezaposlenosti, sprovođenja privredne reforme...To
je dovelo do studentskih demonstracija. Zbog ozbiljene situacije Tito se obratio studentima i obećao da
će problemi biti rešeni. Iste godine (1968 god.) dolazi do nemirana Kosovu i Metohiji. Šiptarski
separatisti počinju da sprovode plan o stvaranju velike Albanije. Tada je napravljen strateški plan pritiska
na Srbe i Crnogorce za njihovo iseljavanje. Organizovane su demonstracije sa zahtevima stvaranja nove
republike Kosova kojima se priključuju delovi Zapadne Makedonije i Crne Gore.
Deseta sednica Hrvatske, januara 1970.god. dala je doprinos nacionalizmu. Posle nje dolazi masovni
pokret za stvaranje nezavisne i samostalne Hrvatske. Nacionalističke strasti prema Srbima u Hrvatskoj i
prema Jugoslaviji poprimale su opasne razmere. 1.decembra 1971.god. održana je 21.sednica
predstavništva centralnog komiteta u Karađorđevu na koju je osuđeno rukovodstvo Hrvatske i bilo
primorano da da ostavku. Dok se na jednoj strani Jugoslovensko rukovodstvo zalagalo za jedinstvo na
drugoj strani nacionalizam je jačao.