You are on page 1of 16

1

2 3 .

Podaci koji će biti prikazani bazirani su na iskustvima Praxisa u zastupanju pravno nevidljivih lica u postupcima utvrđivanja vremena i mesta rođenja. osobe kojima činjenica rođenja nije upisana blagovremeno. 3 Za više detalja o razlozima zbog kojih pojedini pripadnici romske nacionalne manjine nisu upisani u matičnu knjigu rođenih.Statelessness under International Law.5 odsto pripadnika romske nacionalne manjine nije upisano 1 Službeni glasnik RS. 11. osnovnim sudovima u Srbiji uputio zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja kojim su tražene informacije o broju i ishodu postupaka utvrđivanja vremena i mesta rođenja. Cilj ovog izveštaja je da podseti na razloge zbog kojih je propisan ovaj postupak i da ukaže na način njegove primene u praksi. Od ukupno 32 osnovna suda u Srbiji. godine. UK. u cilju stvaranja potpunije slike o praksi sudova. 2009. Statelessness and the Benefits of Citizenship: A Comparative Study. Videti. 2008.3 Istraživanje koje je 2010. Iako neupisivanje u MKR ne vodi nužno do apatridije. 9. Intersentia. Beograd 2010. 8/12. uskraćena mogućnost pristupa nizu osnovnih ljudskih prava. 2 Za više detalja o opasnosti od apatridije i o teškoćama oko dokazivanja državljanstva koje se javljaju kod lica kojima činjenica rođenja nije upisana u matičnu knjigu rođenih. a vreme i mesto svog rođenja ne može da dokaže na način predviđen propisima kojima se uređuje vođenje matičnih knjiga. str. Oxford Brookes University. kod K. 30 sudova je dostavilo tražene informacije. Razlozi zbog kojih je donet Zakon o dopunama Zakona o vanparničnom postupku Lica koja nisu upisana u matičnu knjigu rođenih (MKR) – pravno nevidljiva lica – predstavljaju jednu od najugroženijih grupa u Srbiji.g 1. Podaci koji su na taj način dobijeni od sudova takođe su korišćeni u izveštaju. Istovremeno. Pored toga. Uvod PRVI DEO VANPARNIČNI POSTUPAK UTVRĐIVANJA VREMENA I MESTA ROĐENJA U PRAKSI U avgustu 2012. godine u Srbiji je usvojen Zakon o dopunama Zakona o vanparničnom postupku1 kojim se propisuje da lice koje nije upisano u matičnu knjigu rođenih. videti izveštaj Praxisa Lica u riziku od apatridije u Srbiji. 4 5 . kao i kopije predloga kojima su postupci pokrenuti i odluka kojima su okončani. zbog neposedovanja dokumenata. str. u avgustu 2013. takođe. izložene su opasnosti da ostanu bez državljanstva. Nationality Matters. Praxis je. 151–187. godine sproveo Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) pokazuje da oko 1. str.2 U Srbiji se sa problemom neblagovremenog upisivanja činjenice rođenja i teškoćama prilikom naknadnog upisa u matične evidencije skoro isključivo suočavaju pripadnici romske nacionalne manjine. videti Laura van Waas. Blitz i Maureen Lynch. kojoj je. g 2. br. cilj izveštaja je da ukaže na pitanja koja ostaju nerešena i na mere koje bi trebalo preduzeti kako bi se problem pravno nevidljivih lica u potpunosti rešio. može sudu da podnese predlog za utvrđivanje vremena i mesta rođenja.

odnosno organa starateljstva (čl. g 3. a taj rok može biti produžen najviše za 60 dana. 71a. u publikacijama Praxisa Pravno nevidljiva lica – i dalje bez rešenja.6 Pored toga. 4/10 i 10/10. dostupnu na: http://www. U cilju lakšeg ostvarivanja prava. Lica u opasnosti od apatridije u Srbiji). Zakon je objavljen u Službenom glasniku RS.ombudsman. str. i u članovima od 71a do 71lj propisana su pravila za sprovođenje tog postupka. st. Problem najviše pogađa lica romske nacionalnosti. njegov pol. sud mora da sasluša najmanje dva punoletna svedoka (čl. i to samo ako je doneto rešenje o zastoju postupka zato što su postojali nagoveštaji da je lice čije se rođenje dokazuje imalo boravište u stranoj državi (čl. sud nalaže ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove i matičarima na čijem je području boravilo lice da provere da li u njihovim evidencijama postoje podaci o vremenu i mestu rođenja lica čije se rođenje dokazuje i da o tome dostave izveštaj u roku koji ne može biti duži od 30 dana. 109/09. Aškalija i Egipćana nema ličnu kartu. Nakon što primi predlog. Inicijativu Zaštitnika građana Vladi Republike Srbije za izmenu i dopunu Zakona o vanparničnom postupku.4 Rešavanje problema pravno nevidljivih lica donedavno je bilo otežano zbog neadekvatnog zakonskog okvira. smatra se da je lice rođeno u mestu gde je nađeno. problem pravne nevidljivosti uvećavao se tokom vremena. 71b). predviđeno je da je mesno nadležan svaki stvarno nadležan sud (čl. Na taj način se podzakonskim aktom onemogućava ostvarivanje Ustavom garantovanog prava svakog deteta da bude upisano u matičnu knjigu rođenih. ako se podatak o rođenju. u članovima od 71a do 71lj. Osnovna pravila postupka utvrđivanja vremena i mesta rođenja Zakon o dopunama Zakona o vanparničnom postupku usvojen je kako bi se građanima koji nisu mogli da se upišu u MKR prema pravilima upravnog postupka omogućilo da budu upisani na osnovu rešenja vanparničnog suda. 9 O zahtevima za usvajanje sistemskog rešenja za probleme pravno nevidljivih lica i o nastojanjima da se državi ukaže na ovaj problem. na primer. odnosno smrti. Lica u opasnosti od apatridije u Srbiji.4 odsto pripadnika Roma. 7 . 71e). str. 5 Članom 25 Zakona o matičnim knjigama propisano je samo da. U narednom delu izveštaja biće prikazana osnovna pravila ovog postupka i način njegove primene u praksi. st. smatra se da je lice rođeno u sedištu grada. propisan postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja za lica koja nisu upisana u matičnu knjigu rođenih i koja vreme i mesto svog rođenja ne mogu da dokažu na način predviđen propisima kojima 4 Videti Gazela Pudar. januara u 00. odnosno izvoda iz matične knjige venčanih (MKV). 71ž). 71d.8 Samim tim.7 kao podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje način upisa u matičnu knjigu rođenih. Upisu u matične evidencije po isteku roka za prijavu rođenja bio je posvećen samo jedan član Zakona o matičnim knjigama. Videti. koji ne poseduju pomenute dokumente. Videti UNHCR.01 časova. 6 O razlozima zbog kojih pojedine osobe nisu mogle da se upišu u MKR na osnovu Zakona o matičnim knjigama. a naročito interno raseljene Rome sa Kosova. odnosno gde je imalo boravište u vreme podnošenja predloga za utvrđivanje vremena i mesta rođenja (čl. Lica u opasnosti od apatridije u Srbiji. 7 Službeni glasnik RS. Ustanovljen je postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja. 2). 71đ). videti izveštaj Praxisa Pravno nevidljiva lica u Srbiji – i dalje bez rešenja. Ako se mesto rođenja ne može utvrditi ni na taj način. Ako ne može da se utvrdi dan i čas rođenja lica čije se rođenje dokazuje. odnosno smrti. Uputstvom o vođenju matičnih knjiga i obrascima matičnih knjiga. pravo na adekvatno stanovanje. godine usvojen je Zakon o dopunama Zakona o vanparničnom postupku kojim je. Nakon dugogodišnjeg ukazivanja na probleme pravno nevidljivih lica. oko 5. propisuje se uslov za prijavu rođenja deteta koji roditelji moraju da ispune. neophodne za prijavu rođenja deteta u zakonom predviđenom roku. odnosno. videti. kao i podatke o njegovim roditeljima ako su poznati (čl. ako su u pitanju stranci. 6 se uređuje vođenje matičnih knjiga. matičar ga može upisati u matičnu knjigu samo na osnovu rešenja nadležnog organa. jun 2011. vreme i mesto rođenja. prijavljuje po isteku 30 dana od dana kada se desila činjenica rođenja. smatra se da je lice rođeno 1. 7–8 i Izveštaj sa ekspertske debate Evropske dobre prakse: sredstvo javnog zagovaranja u Srbiji: pravo na pravni subjektivitet. br. takođe.doc. Sud je dužan da donese rešenje o vremenu i mestu rođenja u roku od 90 dana od dana podnošenja predloga. one godine za koju se na osnovu izvedenih dokaza može uzeti da je verovatno godina njegovog rođenja (čl. Prvostepeni sud dostavlja pravosnažno rešenje o vremenu i mestu rođenja nadležnom matičaru u roku od osam dana od dana pravosnažnosti.5 što nije dovoljno da se obezbedi efikasan postupak koji bi bio primeren specifičnom položaju i životnim situacijama u kojima se nalaze lica koja nisu upisana u matične evidencije rođenih. Rešenje kojim se utvrđuje vreme i mesto rođenja sadrži: ime i prezime lica čije se rođenje dokazuje. prilaganje putne isprave i izvoda iz matične knjige rođenih. a to je prilaganje lične karte. radi upisa činjenice rođenja u matičnu knjigu rođenih (71j).u matične evidencije.rs/attachments/2126_Inicijativa%20Zastitnika%20gradjana. br. Propisano je da je u postupku za utvrđivanje vremena i mesta rođenja predlagač oslobođen plaćanja taksi i drugih troškova postupka (71i). 20/09.9 31. avgusta 2012. 2). 71z). Beograd 2012. osnosno opštine za koju se na osnovu izvedenih dokaza može uzeti da je verovatno mesto rođenja. 5 (u daljem tekstu: UNHCR. 8 Pored osoba koje nisu upisane u matičnu knjigu rođenih. Predviđeno je da se taj postupak pokreće predlogom lica koje nije upisano u MKR ili predlogom svakog lica koje ima neposredni pravni interes. Ako se pak ne može utvrditi mesto rođenja lica čije se rođenje dokazuje. Da bi utvrdilo vreme i mesto rođenja licu čije se rođenje dokazuje.

Međutim. OS u Novom Sadu (9). Među osobama koje su se upisale u matične evidencije i dobile izvod iz MKR nakon sprovedenog postupka utvrđivanja vremena i mesta rođenja nalazi se i Praxisov klijent Redžep. pokrenuto je 79 postupaka za utvrđivanje vremena i mesta rođenja.2013. organ uprave. Postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja u praksi Podaci dobijeni od sudova u vezi sa postupcima utvrđivanja vremena i mesta rođenja pokazuju da je u periodu od 8. u poglavlju u kome se razmatra uticaj postupka utvrđivanja vremena i mesta rođenja na sprečavanje apatridije u Srbiji. te mogućnosti njihovog preispitivanja.“10 O pitanju državljanstva biće više reči u drugom delu izveštaja. potom. OS u Požarevcu (6). nadležan je bio Prvi osnovni sud u Beogradu). stav 2 ZVP). U 129 predmeta doneta su rešenja kojima se usvajaju predlozi. Zrenjaninu. Rešenje je doneto u maju 2013. Pravna analiza člana 71k. nakon čega su dobile izvod iz MKR. upućena je pritužba Zaštitniku građana. a za majku nije posedovao nijedan dokument. decembra 2013. Drugom osnovnom sudu u Beogradu (10).org. Redžep nije mogao da se upiše u MKR na način predviđen Zakonom o matičnim knjigama zbog toga što su mu roditelji preminuli. Bodiroga.php/sr/reports-documents/other-reports/item/685-pravna-analiza%C4%8Dlana-71k-stav-2-zakona-o-vanparni%C4%8Dnom-postupku (u daljem tekstu. Leskovcu. koje je rešavalo u drugom stepenu. stav 2 Zakona o vanparničnom postupku. Na osnovu rešenja o utvrđivanju vremena i mesta rođenja. od čega je u 19 postupaka usvojen predlog. nego i za više predlagača. U pet postupaka predlozi su povučeni. Rešen je 161 predmet. Prvom osnovnom sudu u Beogradu (60). koja su doneta zbog toga što predlagači i svedoci nisu prisustvovali ročištima na koja su uredno pozvani. Naime. Pravna analiza člana 71k. Osam sudova je odgovorilo da pred tim sudovima nije pokrenut nijedan postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja. a u 18 postupaka. Jagodini i Prijepolju. što bi moglo da stvori ozbiljne probleme u praksi.praxis. „Član 71k ozbiljno dovodi u pitanje poštovanje odredaba Ustava Srbije o podeli vlasti i dejstvu sudskih odluka. OS u Pančevu (4). nego je mogao samo da obezbedi svedoke koji imaju 12 Ovi podaci odnose se samo na postupke utvrđivanja vremena i mesta rođenja u kojima je Praxis zastupao pravno nevidljiva lica. Požegi. 8 nadležan je bio Osnovni sud u Nišu. godine do 14. samo šest osoba je upisano u MKR. Paraćinu. Nišu (20). OS u Kikindi (4). doneli su sedam negativnih odluka. Valjevu. godine pokrenuto 216 postupaka pred 22 osnovna suda u Srbiji.11 Najviše predloga podneto je Osnovnom sudu u Kosovskoj Mitrovici (73). Pored toga. Vanparnični postupak utvrđivanja vremena i mesta Redžepovog rođenja pokrenut je u oktobru 2012.Iz prikazanih odredbi uočljivo je da se postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja odlikuje nizom specifičnosti koje bi pravno nevidljivim licima trebalo da olakšaju upis u matičnu knjigu rođenih. Pre pokretanja vanparničnog postupka. godine pokušavao da se upiše u MKR prema pravilima upravnog postupka. Zaječaru i Negotinu. Redžep je još od 2007. do decembra 2013.rs/index. i Ministarstvo pravde i državne uprave. osnovni sudovi u Novom Pazaru i Sremskoj Mitrovici nisu dostavili tražene informacije. Vranju. iako je Praxis pred tim sudovima vodio ove postupke. pred Osnovnim sudom u Vranju (sudska jedinica u Bujanovcu). Loznici i Subotici podneta su po dva predloga. Kada je reč o postupcima u kojima je Praxis pružao pravnu pomoć pravno nevidljivim licima. Predlozi su odbačeni ili odbijeni u 24 postupka (u šest postupaka u kojima je predlog odbijen/odbačen 10 Dr Nikola Bodiroga. godine. novembar 2013. a mahom je reč o rešenjima o povlačenju predloga. Povodom zahteva za naknadni upis činjenice Redžepovog rođenja. koji je odlučivao u prvom stepenu. Pirotu. str. Postupci koji su do sada okončani u proseku su trajali šest meseci. Neki od njih su odgovorili da nisu imali nijedan postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja. 11 Reč je o osnovnim sudovima u Kruševcu. Informacije o broju ovih postupaka nisu primljene ni nakon ponovnog obraćanja Praxisa sudovima. Postupci nisu uvek pokretani samo za jedno lice. Po jedan predlog podnet je osnovnim sudovima u Prokuplju. Okončana su 24 postupka. uz molbu da se izvrše dodatne provere. Beograd. Redžep nije imao žive i poznate rođake koji su prisustvovali njegovom rođenju. već sam tekst usvojenih dopuna Zakona o vanparničnom postupku otvara pitanje načina na koji će ove osobe ostvariti pravo na državljanstvo. Nasuprot tome.8. g 4. godine. Pored toga. stav 2 ZVP propisano je da organ koji je nadležan za postupak sticanja državljanstva (a to je Ministarstvo unutrašnjih poslova) nije vezan rešenjem suda kojim se utvrđuje mesto i vreme nečijeg rođenja. a podneta je i ustavna žalba Ustavnom sudu. moguće je sagledati značaj koji su ove zakonske promene imale za rešavanje problema pravno nevidljivih lica. od stupanja na snagu ZD ZVP do 10. godine. Šapcu. OS u Čačku (4) i OS u Smederevu (3). OS u Kragujevcu (5). Užicu. 9 . Pokrenuta su četiri upravna spora pred Upravnim sudom. 4. godine. postupak za jednu Praxisovu klijentkinju uspešno je rešen za manje od dva meseca.2012. Kraljevu. uglavnom zbog bolesti ili smrti predlagača. Osam postupaka rešeno je na drugi način. Boru. u članu 71k. Osim toga. a koji nisu mogli da budu rešeni pre usvajanja ZD ZVP. a izvod iz MKR primljen je 11 meseci nakon pokretanja vanparničnog postupka utvrđivanja vremena i mesta rođenja. Somboru. pa bi trebalo pretpostaviti da je ukupan broj pokrenutih postupaka utvrđivanja vremena i mesta rođenja veći od 216.12 Već na osnovu prvih slučajeva upisa u matične evidencije koji su izvršeni nakon sprovedenih postupaka utvrđivanja vremena i mesta rođenja. postupak je još uvek u toku. a u preostalih 55 predmeta. Postupak koji je najduže trajao vođen je pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu i okončan je nakon što je proteklo više od 13 meseci od dana podnošenja predloga. dostupno na http://www. Osnovnim sudovima u Vršcu.9. što predstavlja još jednu prepreku koju ova lica treba da prevaziđu da bi imala zagarantovan pristup pravima.

sud je odbacio predlog i oglasio se apsolutno nenadležnim za postupanje zbog toga što je „u konkretnom predlogu reč o naknadnom upisu činjenice rođenja. To i nije bila namera zakonodavca.saznanja o njegovom rođenju. godine. jer je sud uvidom u priložene dokaze utvrdio da je ona upisana u matične evidencije na Kosovu. Međutim. Afrodita je pokušavala da se upiše u MKR od 2006. bez ikakvih dodatnih provera i saslušanja svedoka ili predlagača. niti je mogla da se upiše u upravnom postupku. iako ona nije upisana u (izmeštenim) matičnim knjigama koje se vode u Srbiji. godine. iako rok za odlučivanje o žalbi na rešenje o utvrđivanju vremena i mesta rođenja iznosi 30 dana. st. Vodič za primenu ZD ZVP). dostupno na http://www. a drugostepena odluka nije doneta do decembra 2013. Nakie je u drugom stanju i nema zdravstvenu knjižicu koja joj je preko potrebna. jer bi se tako samo otežalo ostvarivanje njihovih prava. godine). odnosno o pravno nevidljivim licima kojima je upis u MKR omogućen tek nakon što je usvojen ZD ZVP. str. ali treba imati u vidu da bi vanparnični postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja trebalo da se pokreće samo ukoliko ove činjenice nije moguće utvrditi na način predviđen u Zakonu o matičnim knjigama. stav 3 ZVP. pa bi postupak naknadnog upisa pred nadležnim organom uprave trebalo pokrenuti uvek kada postoji mogućnost da se činjenica rođenja upiše na taj način. Međutim. Tako je u postupku pred Prvim osnovnim sudom odbijen predlog Praxisove klijentkinje Nakie.“15 14 Član 71z. osnovni problem predstavljalo je to što su im majke preminule.13 Međutim. a postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja moguće je pokrenuti i dok je upravni postupak u toku. jer Nakie ne može da obezbedi učešće roditelja u postupku. sud ističe da upravni postupak „nije okončan ni u prvom. dobile su izvod iz MKR tek nakon sprovedenog vanparničnog postupka utvrđivanja vremena i mesta rođenja. i Praxisove klijentkinje Afrodita i Cana. Sud nije uzeo u obzir činjenicu da dokumenti izdati od strane Republike Kosovo nemaju pravnu snagu pred organima Srbije. Stoga je podnet predlog za utvrđivanje vremena i mesta rođenja. 13 Ovde je. zdravstvenu knjižicu i ostale neophodne dokumente. Navodeći razloge zbog kojih se oglasio apsolutno nenadležnim.14 U postupku koji je pokrenut pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru.). osim njenog imena i prezimena. pošto su bezuspešno pokušavale da se upišu u MKR u upravnom postupku. Nakie je rođena na Kosovu i nije upisana u MKR u zakonskom roku. a Cana od 2008. radi boljeg razumevanja situacija u kojima se vreme i mesto rođenja jednog lica može utvrditi samo u vanparničnom postupku. ali i onemogućilo ostvarivanje prava na pristup sudu. ona ne može da pribavi ličnu kartu. predlog je odbijen zbog toga što je činjenica rođenja predlagača upisana u matične evidencije rođenih koje se vode na Kosovu. kao i neujednačena praksa sudova. kao jedan od dokaza. priložen i kosovski izvod iz MKR. godine. godine izjavljena je žalba Višem sudu u Beogradu. 11 . „Utvrđivanje vremena i mesta rođenja“. U junu 2013. Poput Redžepa. i na osnovu njega. nakon uvida u taj dokaz. uprkos nesumnjivom značaju koji postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja ima za pravno nevidljiva lica. Beograd. 11 (u daljem tekstu: Bodiroga. I u njihovim slučajevima. navedeno nekoliko primera pravno nevidljivih lica koja nisu mogla da se upišu u matičnu knjigu rođenih u upravnom postupku.org. što ni prvostepeni. 71a. 10 15 Dr Nikola Bodiroga. „Odredbu člana 71a. bez razmatranja svih okolnosti koje su od značaja za donošenje pravilne odluke.rs/index. Vodič za primenu Zakona o dopunama Zakona o vanparničnom postupku. stav 1 u delu koji glasi ‘a vreme i mesto svog rođenja ne može da dokaže na način predviđen propisima kojima se uređuje vođenje matičnih knjiga‘ ne treba tumačiti tako da se od pravno nevidljivih lica mora tražiti da dokažu da su konačno odbijena u upravnom postupku (.. U svim pomenutim slučajevima reč je o situacijama za koje propisi koji uređuju način vođenja matičnih knjiga nisu nudili rešenje. a u cilju lakšeg utvrđivanja podataka o vremenu i mestu rođenja predlagača. Iako je koristio sva pravna sredstva koja je imao na raspolaganju. Dokument koji je sud smatrao dokazom da je Nakie upisana u MKR ne može se koristiti u Srbiji gde ona živi. Takvo postupanje suda pogrešno je.php/en/reports-documents/other-reports/item/688-vodi%C4%8D-za-primenu-zakona-o-dopunamazakona-o-vanparni%C4%8Dnom-postupku-utvr%C4%91ivanje-vremena-i-mesta-ro%C4%91enja-dr-nikola-bodiroga. odnosno o upravnoj stvari koja se rešava u upravnom postupku“. a Zakon o matičnim knjigama nije nudio rešenje za takve situacije. Redžep nije mogao da se upiše u MKR pre nego što je ustanovljen postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja.. Problem može da predstavlja i olako odbijanje predloga. U ZVP (čl. 1) jeste navedeno da je ovaj postupak namenjen licima koja vreme i mesto svog rođenja ne mogu da dokažu na način predviđen propisima kojima se uređuje vođenje matičnih knjiga. tokom prve godine primene Zakona uočene su i određene teškoće u sprovođenju ovih postupaka. to ne znači da je pokretanje upravnog postupka ili negativna odluka u upravnom postupku uslov za pokretanje vanparničnog postupka utvrđivanja vremena i mesta rođenja. Uz predlog je. ali joj činjenica rođenja nije upisana u matične evidencije koje se vode u Srbiji. Naknadno je upisana u kosovske matične evidencije rođenih (roditelji koji žive na Kosovu sproveli su postupak naknadnog upisa u MKR u Podujevu 2009. 2013. Prvi Praxisov klijent za koga je doneto rešenje kojim se utvrđuje vreme i mesto rođenja bio je Muhamet. koji nije mogao da se upiše u upravnom postupku zbog toga što ga je majka napustila kada je imao svega dve nedelje i nije mu bio poznat nijedan podatak o majci. praxis. a ni u drugom stepenu prema pravilima Zakona o upravnom postupku“. ni drugostepeni organ nisu smatrali dovoljnim za usvajanje zahteva.

16–17. naveo da je postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja jednostranački postupak. sud nije prihvatio da postupa po ovakvim predlozima i traženo je da se povuku predlozi u odnosu na jednog od predlagača i da se. Takođe. što dodatno utiče na dužinu postupaka. Pritom. Osnovni sud u Nišu je. videti Bodiroga. U slučajevima koji su vođeni pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu. videti Bodiroga. pojedina rešenja nisu sadržala ni nalog nadležnom matičaru da izvrši upis podataka iz rešenja u MKR. uprkos tome što Zakon propisuje da je sud dužan da donese odluku u roku od 90 dana od dana podnošenja predloga. u obrazloženju rešenja kojim je predlog odbačen kao neuredan. 20 O razlozima koji ukazuju na to da bi trebalo dopustiti podnošenje zajedničkih predloga u postupcima utvrđivanja vremena i mesta rođenja kada su činjenice i dokazi koji treba da se razmotre u postupku zajednički za sve predlagače. obrazloženje ukazuje na negativan stav postupajućeg sudije u pogledu mogućnosti podnošenja zajedničkog predloga. osim imena i prezimena. koje je održano šest meseci nakon podnošenja predloga. Vodič za primenu ZD ZVP. zbog ovakvih propusta. naročito u slučajevima porodica koje imaju više neupisane dece (neretko i po petoro ili više dece. između ostalog. 18 O sadržini rešenja i o obaveznim i fakultativnim elementima koje bi rešenja trebalo da sadrže. kako bi podnosioci zahteva bili u mogućnosti da dokažu ko su im roditelji. Podaci o roditeljima. nego je navedeno samo da je lice rođeno u Beogradu i naziv ulice u kojoj je rođeno.Problem. što govori o različitoj praksi sudova i dovodi stranke u nedoumicu. neophodni su. Postupak je rešen nakon što je proteklo više od godinu dana od podnošenja prvog predloga. odnosno da su stekli državljanstvo po poreklu. a ne za dva ili više lica istovremeno“. ogleda u stavovima sudova u pogledu zajedničkih predloga19 podnetih za pravno nevidljiva lica koja imaju iste roditelje i iste svedoke ili dokaze. primorani da podnose predloge za dopunu rešenja. Osnovni sud u Vranju (sudske jedinice u Preševu i u Bujanovcu) i Osnovni sud u Kosovskoj Mitrovici postupaju po zajedničkim predlozima. 12 22 Član 71e ZVP. 16 U ovom slučaju najpre je bio podnet zajednički predlog za dva brata. To dovodi do toga da se za braću ili sestre sprovodi više postupaka i da se u više navrata saslušavaju isti svedoci. str 11. U jednom od Praxisovih slučajeva rešenje je doneto tek nakon što je proteklo više od godinu dana od dana podnošenja predloga. Predlagači su. jer ne znaju kakve predloge mogu da podnesu. primećen je jedino kod Osnovnog suda u Nišu. što bi značilo da bi se isti svedoci saslušavali najmanje pet puta). predstavlja to što ponekad doneta rešenja ne sadrže podatke o roditeljima predlagača. izuzev u slučajevima u kojima je doneto rešenje o zastoju postupka. smatra se da je ono rođeno 1. reč je bila o ulici koja se prostire na teritoriji dve opštine. 13 . Sudovi su postupali i po predlozima koji su ponekad bili označeni kao tužbe ili molbe. podnesu novi. 21 Informacije dobijene uvidom u podneske i odluke koje su dostavljene povodom zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Praksa sudova je neujednačena. za postupke sticanja državljanstva. Nasuprot tome. koji se naročito često javljao u postupcima koji su pokrenuti ubrzo po usvajanju ZD ZVP. Pored toga. U jednom od primljenih rešenja sporno je bilo to što nije navedeno ni u kojoj (beogradskoj) opštini je rođen predlagač. predstavlja dužina postupka pred sudom. odlažu ročišta i time produžavaju trajanje postupaka. ali je sudija na drugom ročištu. Pojedini sudovi su. pa se javio problem oko toga koji matičar je nadležan za upis činjenice rođenja u MKR.21 Odstupanje.20 Stav i fleksibilnost sudova različiti su i u pogledu sadržine predloga. Još veće probleme uzrokuju sudovi koji odlažu ročišta zbog toga što im MUP ili drugi organ od kog su tražene provere nisu dostavili izveštaj u zakonom propisanom roku. Odugovlačenju postupaka doprinosi i to što pojedini sudovi traže od nadležnih organa da izvrše odgovarajuće provere o licu čije se rođenje dokazuje tek nakon održanog prvog (a ponekad i tek nakon drugog) ročišta. iako bi ove provere trebalo zatražiti odmah po prijemu predloga. imali razumevanja za neuke stranke koje su podnosile predloge koji nisu sadržali sve potrebne elemente. Iako bi u takvim slučajevima trebalo da se primeni pretpostavka da o licu čije se rođenje dokazuje nema podataka. ZVP predviđa rešenje i za situacije u kojima nije moguće utvrditi tačan datum rođenja pravno nevidljivih lica. januara one godine za koju se na osnovu izvedenih dokaza može uzeti da je verovatno godina njegovog rođenja.17 pojedini sudovi organima od kojih su tražene provere ostavljaju dodatne rokove za dostavljanje odgovora. poput mesta i datuma rođenja. Ako sud ne može da utvrdi kada je rođeno lice čije se rođenje dokazuje. potom. zatražio da se postupci razdvoje i da se predlog povuče u odnosu na jednog predlagača. stav 3 ZVP. što se. Vodič za primenu ZD ZVP. Iako negativna odluka u ovom slučaju nije doneta samo zbog podnošenja zajedničkog predloga. a potom su na ročištima prikupljani podaci koji su neophodni za sprovođenje postupka i donošenje rešenja. između ostalog. 17 Član 71g. Za razliku od propisa kojima se uređuje način vođenja matičnih knjiga. U pojedinim postupcima ročišta su zakazana tek nakon što je proteklo više od pet meseci od pokretanja postupka. neretko. što može da predstavlja problem.16 a već je ukazano na to da su postupci koji su do sada okončani u proseku trajali oko šest meseci. Jedan od problema.22 Ova 19 Predlozi u kojima se javlja više predlagača.18 Dodatni podaci o roditeljima nisu upisivani čak ni kada su bili priloženi dokumenti iz kojih je sud mogao da utvrdi potrebne podatke. očigledno. posebni predlozi. odnosno rigorozniji pristup. str. Drugi osnovni sud u Beogradu (sudska jedinica u Mladenovcu). te da se „dokazni postupak i sama činjenica rođenja utvrđuje za jedno lice.

iako su u sudskim rešenjima bili upisani potpuni i tačni podaci.odredba je korisna jer pojedina pravno nevidljiva lica. Beograd 2012. takvo postupanje prolongiraće ionako dug period čekanja od donošenja rešenja suda do upisa u MKR u nadležnoj matičnoj službi. smatra se da je lice čije se rođenje dokazuje rođeno u mestu gde je nađeno. odnosno opštine za koju se na osnovu izvedenih dokaza može uzeti da je verovatno mesto rođenja. Tome doprinose i sudovi koji kasne ili čak u potpunosti propuste da nadležnom matičaru dostave rešenje kojim se utvrđuje vreme i mesto rođenja. Jedna od osnovnih teškoća u ovim postupcima odnosi se na vremenski period koji je potrebno da prođe od trenutka donošenja rešenja kojim se utvrđuje vreme i mesto rođenja jedne osobe do upisa u matične evidencije i izdavanja izvoda iz MKR. ali treba imati na umu da je uspešno okončanje ovog postupka tek prva prepreka koju pravno nevidljiva lica moraju da prevaziđu kako bi dobila sve potrebne dokumente. Beograd 2011 (u daljem tekstu Praxis. sud je naložio da se dostavi lekarski izveštaj specijaliste pedijatrije o starosti maloletnih predlagača pre nego što je saslušao svedoke i pre nego što je pokušao da utvrdi vreme rođenja predlagača na osnovu drugih raspoloživih dokaza. 28 Ovi podaci odnose se na slučajeve u kojima je Praxis zastupao interese klijenata. U ostalim slučajevima u kojima je Praxis zastupao pravno nevidljiva lica. u članu 71d. Dešava se da u matičnim evidencijama ili nisu upisani podaci o roditeljima. jedna osoba može da pribavi ličnu kartu koja je u Srbiji preduslov za pristup skoro svim pravima. videti izveštaj Praxisa Bez prebivališta. što je bio jedan od razloga zbog koga pojedina lica nisu uspevala da se upišu u MKR. ne znaju datum svog rođenja ili pak ne mogu da obezbede učešće svedoka kojima je poznat taj podatak. Iako je proteklo više od 15 meseci od kako je ustanovljen postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja. Zakonom je. jedna od matičnih službi u kojima je ranije bilo moguće da stranke ili njihovi punomoćnici sami dostave rešenja vanparničnog suda kako bi se izvršio upis u MKR. u rešenju koje je doneto kao mesto rođenja predlagača. jun 2011.25 Imajući u vidu neažurnost sudova u pogledu dostavljanja rešenja. slučaj: Vantizana. U jednom slučaju koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu. u oktobru 2013. uz obrazloženje da je potrebno da im rešenje dostavi sud.24 U pojedinim slučajevima. stav 3. odnosno gde je imalo boravište u vreme podnošenja predloga. videti u publikacijama Praxisa Lica u riziku od apatridije u Srbiji.27 Tek nakon sprovedenog postupka prijave prebivališta. ZVP predviđa da se u slučajevima u kojima nije moguće utvrditi gde je rođeno lice čije se rođenje dokazuje. U dva postupka koja se vode pred Osnovnim sudom u Vršcu. str. godine odbila je da izvrši upis na osnovu priloženog originala pravnosnažnog rešenja suda. uzeto je mesto njegovog (faktičkog) boravišta u vreme podnošenja predloga. U jednom od tih slučajeva. ili su upisani pogrešni podaci o roditeljima. videti publikaciju Praxisa Pravno nevidljiva lica u Srbiji – i dalje bez rešenja. Do sada se u dva slučaja dogodilo da sud nije mogao da utvrdi tačan datum rođenja. ne odvija bez teškoća. sledeći postupak koji treba da pokrenu jeste prijava prebivališta koji se. uz obrazloženje da ne želi proizvoljno da procenjuje pol lica čije se vreme i mesto rođenja utvrđuje. 15 . Teškoće se javljaju i nakon što stranke konačno pribave izvod iz MKR. Lica u riziku od apatridije 2011). g g g Uočeni nedostaci nikako ne umanjuju značaj vanparničnog postupka utvrđivanja vremena i mesta rođenja. Beograd 2010 (u daljem tekstu Praxis.23 Takođe. a u cilju ubrzanja postupka. ali je ipak na istom ročištu odustala od ovog zahteva. 21–22. a ne mesto koje je navedeno u predlogu kao mesto rođenja. Tek nakon toga stranke mogu da pokrenu postupke za sticanje državljanstva koji. takođe. Naime. usled života na marginama društva. za majku je bilo upisano samo ime). 14 dostavljali originale sudskih rešenja nadležnim matičarima. Lica u riziku od apatridije 2010) i Lica u riziku od apatridije u Srbiji – Studije slučajeva. 27 O problemima koji mogu nastati prilikom prijave prebivališta.28 25 Reč je o Matičnoj službi Niš. pa je primenjen član 71e ZVP koji uvodi pretpostavku vremena rođenja. Međutim. a ne stranka. sudovi nisu tražili veštačenje starosne dobi lica kome se utvrđuje vreme i mesto rođenja.26 Ukoliko uspeju da sprovedu postupak za sticanje državljanstva. a ako se mesto rođenja ne može utvrditi na takav način. osim imena i prezimena (u jednom slučaju. sudija je na ročištu zatražila da se dostavi nalaz lekara o polu predlagača. siromaštva i socijalne isključenosti. punomoćnici (ili same stranke) su 23 O teškoćama koje su se javljale zbog toga što Zakon o matičnim knjigama nije predvideo rešenje za slučajeve u kojima osobe koje nisu upisane u matične knjige rođenih ne znaju svoj datum rođenja. kao mesto rođenja smatra sedište grada. propisano da sud može odrediti da lekar odgovarajuće specijalnosti pregleda lice čije se rođenje dokazuje i da dostavi nalaz i mišljenje o njegovoj starosti. mogu da budu dugotrajni i komplikovani. 26 Detaljnije o teškoćama u vezi sa postupcima sticanja državljanstva. nijedna osoba koja se zahvaljujući ovom postupku upisala u MKR još uvek nije rešila pitanje državljanstva i dobila ličnu kartu. takođe. 24 Sud bi trebalo da u roku od osam dana od dana pravosnažnosti dostavi rešenje nadležnom matičaru (član 71lj ZVP). pa je neophodno da se ovi podaci isprave. bez prava. na upis u MKR čeka se duže od šest meseci od dana donošenja rešenja. U slučajevima u kojima je Praxis zastupao pravno nevidljiva lica. ponekad je nakon izvršenog upisa u MKR neophodno da se isprave ili dopune podaci u matičnim evidencijama. Beograd.

Većina sudova kojima su podneti takvi predlozi jeste postupala po predlozima i donosila rešenja kojim im se utvrđuje vreme i mesto rođenja. kao i značaj koji postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja ima na ostvarivanje prava na upis u matičnu knjigu rođenih. pak. biće razmotrena mogućnost korišćenja ovog postupka kao rešenja za probleme u vezi sa obnovom uništenih i nedostupnih matičnih evidencija. Sud je odbio predlog kao neosnovan. a koji su srodni problemima pravno nevidljivih lica. izvod iz matične knjige ne mogu da dobiju ni osobe koje su bile upisane u matične evidencije koje su uništene ili nestale tokom sukoba na Kosovu 1999. izdat pre 1999. između ostalog. U vezi sa tom mogućnošću. naredni deo izveštaja nastoji da odgovori na pitanje o tome da li je propisivanje ovog postupka dovoljno da u potpunosti reši probleme u vezi sa neblagovremenim upisivanjem činjenice rođenja. godine. kako osobe koje nisu upisane u matične evidencije predstavljaju samo jednu kategoriju koja se u Srbiji suočava sa problemima u vezi sa neposedovanjem dokumenata. a u obrazloženju je. osobe koje su bile upisane u evidencije koje su postale nedostupne ili su uništene danas se nalaze u skoro istovetnom položaju kao i pravno nevidljiva lica.U prethodnom delu izveštaja prikazane su osnovne odredbe ZD ZVP i način njihove primene u praksi. 16 17 . Najzad. navedeno da su vreme i mesto rođenja predlagača poznati. DRUGI DEO g 1  .29 Ukoliko ne poseduju izvod iz MKR. Pored toga. Kako neupisivanje činjenice rođenja za posledicu može da ima nemogućnost pojedinaca da budu prepoznati kao nečiji državljani. godine. Izuzetak predstavljaju Osnovni sud u Nišu i Prvi osnovni sud u Beogradu. Postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja kao moguće rešenje za osobe koje ne mogu da se upišu u obnovljene matične knjige rođenih ZNAČAJ POSTUPKA UTVRĐIVANJA VREMENA I MESTA ROĐENJA ZA REŠAVANJE PROBLEMA OSOBA BEZ DOKUMENATA Pored osoba koje nisu upisane u matičnu knjigu rođenih. ili se. smatraju nedostupnim sa stanovišta organa Republike Srbije. Osnovnom sudu u Nišu podnet je predlog za utvrđivanje vremena i mesta rođenja za osobu koja je bila upisana u matične evidencije na Kosovu koje su uništene i kojoj je prethodno odbijen zahtev za upis u obnovljene matične knjige. kao i da je obaveza nadležnog 29 Za više detalja o postupcima upisa u obnovljene matične evidencije i o problemima osoba koje su bile upisane u matične evidencije. ili druge podesne dokaze o ranijem upisu. Lica u riziku od apatridije u Srbiji 2011. Lica u riziku od apatridije 2010 i Praxis. praksa sudova još uvek nije ujednačena. u narednom delu izveštaja biće prikazano u kojoj meri ovaj postupak doprinosi ostvarivanju prava na državljanstvo i sprečavanju apatridije u Srbiji. videti Praxis. Stoga bi bilo izuzetno korisno ukoliko bi postojala mogućnost utvrđivanja vremena i mesta rođenja u vanparničnom postupku u slučajevima kada činjenica nečijeg rođenja ne može da se upiše u obnovljenu matičnu knjigu rođenih. ali nisu sačuvale potrebne dokaze o ranijem upisu.

Stoga bi utvrđivanje vremena i mesta rođenja moglo da bude adekvatan postupak i adekvatno rešenje za osobe koje ne mogu da obnove upis u matične knjige rođenih. 19 . usled čega upisivanje u MKR ima bitnu ulogu u sprečavanju apatridije. Prvi osnovni sud odbacio je predlog kao neosnovan. zahtev za upis u obnovljenu MKR odbijen je zbog neposedovanja dokaza.30 Tačno je da je obnavljanje uništenih ili nestalih matičnih evidencija obaveza nadležnog organa uprave. 31 Videti članove 43 i 44 Zakona o matičnim knjigama i tačke 89 i 90 Uputstva o vođenju matičnih knjiga i obrascima matičnih knjiga. odnosno na pokretanje parničnog postupka. koji bi po svojoj prirodi bio podesno i prirodno rešenje u situacijama kada nisu dostupni dokazi za obnovu upisa u matične knjige. I u tački 93 Uputstva reč je o licima koja ne mogu da dokažu da su bila upisana u MKR i koja. poput mesta rođenja ili porekla. te da stoga nisu ispunjeni uslovi predviđeni ZVP-om.33 Međutim. a „činjenica da su matične evidencije izgubljene nije od uticaja na odluku u ovoj pravnoj stvari“. bilo bi svrsishodno i logično da se promeni Uputstvo. Pre pokretanja vanparničnog postupka. a mnogi ne uspevaju u tome zbog neposedovanja dokaza o ranijem upisu. ZMK propisuje obavezu nadležnih organa da bez odlaganja pristupe obnavljanju matičnih knjiga. 34 Videti Bodiroga. Treba imati u vidu i to da tačka 93 Uputstva za vođenje matičnih knjiga i obrascima matičnih knjiga.34 g 2. MUP-u je ostavljena sloboda da po svom nahođenju zanemari odluku suda. a samim tim pruža i neophodnu sigurnost za njihovo pravilno i potpuno utvrđivanje.organa uprave da obnovi nestale matične knjige. stav 2 ZVP. Protiv ovog rešenja izjavljena je žalba i čeka se na drugostepenu odluku. uz obrazloženje da su vreme i mesto rođenja predlagača već utvrđeni. videti Bodiroga. Ni ove osobe. a da su građani radi obnavljanja matičnih knjiga dužni da daju podatke koji su im poznati. Uputstvo upućuje stranku na podnošenje tužbe nadležnom sudu radi 30 Informacije dobijene uvidom u podneske i odluke koje su dostavljene povodom zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. obnavljanje matičnih evidencija traje duže od 14 godina i u praksi su građani ti koji moraju da pokreću postupke za upis u obnovljene matične evidencije. Prvi osnovni sud u Beogradu odbacio je predlog za utvrđivanje vremena i mesta rođenja za Praxisovog klijenta Esata koji je bio upisan u matične evidencije za matično područje Đakovica. u tome što se zahvaljujući tom postupku otklanja neizvesnost u pogledu činjenica koje su ključne za sticanje državljanstva. godine nedostupne organima RS.35 Značaj upisivanja činjenice rođenja ogleda se. 32 Informacije dobijene uvidom u podneske i odluke koji su dobijeni od osnovnih sudova u Srbiji povodom zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. 135/2004 i 90/2007. 35 Za više detalja o ovom problemu. Sporna odredba ZVP preti da onemogući takvu ulogu postupku utvrđivanja mesta i vremena rođenja. Ostali sudovi kojima su podneti predlozi za utvrđivanje vremena i mesta rođenja za osobe koje su bile upisane u uništene evidencije usvajali su predloge. jer nisu sačuvale odgovarajuće dokaze o ranijem upisu. u trenutku podnošenja predloga za utvrđivanje vremena i mesta rođenja nisu upisane u matičnu knjigu rođenih i ne mogu da obnove upis u matične evidencije. kao ni pravno nevidljiva lica. ne raspolažu odgovarajućim dokazima o vremenu i mestu svog rođenja (okolnost da su im poznati podaci o datumu i mestu svog rođenja su bez značaja. 36 Službeni glasnik RS. a od građana se traži samo da pruže podatke koji su im poznati. 33 Član 43 Zakona o matičnim knjigama predviđa da se bez odlaganja pristupa obnavljanju matičnih knjiga koje su uništene ili nestale. Vodič za primenu ZD ZVP.32 U slučaju uništenih matičnih evidencija. jer i mnoga pravno nevidljiva lica znaju datum i mesto svog rođenja. upućuje na pokretanje odgovarajućeg postupka pred nadležnim sudom. S obzirom na to da je nakon donošenja Uputstva ustanovljen vanparnični postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja.31 ali nadležni organi tu svoju obavezu nisu ispunili skoro 15 godina. kao i o predlozima za izmenu ovog člana i o razlozima zbog kojih ni predloženo rešenje nije odgovarajuće. Međutim. Slično kao i Osnovni sud u Nišu. da je sam predlagač naveo kada je rođen i da je bio upisan u MKR. ali ne ispunjavaju druge uslove za upis u upravnom postupku). a ne suda da utvrđuje vreme i mesto rođenja. poput pravno nevidljivih lica. donetu u postupku čija je osnovna svrha da se utvrde vreme i mesto nečijeg rođenja i koji detaljno reguliše način dokazivanja ovih činjenica. Međutim. između ostalog. stav 2 ZVP kojom je propisano da Ministarstvo unutrašnjih poslova u postupcima sticanja državljanstva nije vezano rešenjem suda kojim se utvrđuje mesto i vreme nečijeg rođenja. Pravna analiza člana 71k. MUP bi u postupcima sticanja državljanstva trebalo samo da primeni Zakon o državljanstvu36 na već utvrđene činjenice o poreklu i mestu rođenja podnosioca zahteva. Pored osoba koje su bile upisane u evidencijama na Kosovu koje su potom uništene. Uticaj postupka utvrđivanja vremena i mesta rođenja na sprečavanje apatridije U trećem poglavlju izveštaja ukazano je na spornu odredbu člana 71k. ali su te evidencije od 1999. 18 utvrđivanja odgovarajućih činjenica. str. 9. u slučajevima u kojima nije moguće pribaviti dokaze na osnovu kojih se vrši obnova upisa u matične knjige. i to tako što bi se u navedenim situacijama upućivalo na članove od 71a do 71lj ZVP i na pokretanje vanparničnog postupka utvrđivanja vremena i mesta rođenja. br. postupke utvrđivanja vremena i mesta rođenja pokretale su i osobe koje su bile upisane u evidencijama u Hrvatskoj koje su tokom rata uništene.

jedina prepreka za ostvarivanje prava na državljanstvo bila je nemogućnost 37 Bodiroga.38 39 U njenom slučaju. Raman i Ajzer su braća. ali je posedovao uverenje o državljanstvu za oca. Rešenje o utvrđivanju državljanstva donosi Ministarstvo unutrašnjih poslova. ni u jednom slučaju se ne bi moglo predvideti da li su ispunjeni uslovi za sticanje državljanstva.41 Pomenuti slučajevi potvrđuju da je postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja značajan. niti je postojao efikasan postupak naknadnog upisa u matične evidencije.“37 Još uvek nije okončan nijedan postupak sticanja državljanstva za osobe koje su uz pomoć Praxisa sprovele vanparnični postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja. 38 Postupak utvrđivanja državljanstva za osobe koje su stekle državljanstvo RS. te mogućnosti njihovog preispitivanja. a to je organ koji odlučuje o sticanju državljanstva. jednostavno.42 Predlozi za utvrđivanje vremena i mesta njihovog rođenja podneti su u oktobru 2012. ne samo za upis u MKR. ako bi se uzeo u obzir i član 71k. Pravno nevidljiva lica često imaju osnov za sticanje državljanstva RS (na primer. a postupak povodom Ajzerovog predloga okončan je u novembru 2013. uticaj ZD ZVP na ostvarivanje prava na državljanstvo ovde će biti razmatran samo na osnovu podataka i dokaza kojima raspolažu osobe kojima je utvrđeno vreme i mesto rođenja. Sudsku odluku može preispitivati samo nadležni sud. nego i za ostvarivanje prava na državljanstvo. od roditelja koji su državljani Srbije). Afrodita poseduje dokumente za roditelje. da ne poštuje pravnosnažnu odluku vanparničnog suda. Budući da je rođena u Srbiji. Za Ramana je u maju 2013. jer još uvek nije dostupna praksa na osnovu koje bi bilo moguće doneti zaključak o stavu MUP-a u odnosu na taj član. što. 41 I ovde treba imati na umu da su mogućnosti za sticanje državljanstva razmatrane na osnovu raspoloživih dokaza i bez uzimanja u obzir člana 71k ZVP. Rođeni su 1987. 21 . jer. stav 1 tačka 2 Zakona o državljanstvu propisano je da državljanstvo RS poreklom stiče dete čiji je jedan od roditelja u trenutku njegovog rođenja državljanin RS. rođeni su na njenoj teritoriji. Međutim. Budući da još uvek nije dostupna praksa koja bi ukazivala na stav MUP-a u vezi sa članom 71k ZVP. ispunjeni su svi uslovi da nadležni organ. 39 Članom 7. Reč je o Praxisovoj klijentkinji Afroditi koja nije mogla da se upiše u MKR u upravnom postupku zbog toga što joj je majka preminula. Međutim. stav 2 suprotno odredbi člana 145. a dete je rođeno na teritoriji RS. U takvoj situaciji nalaze se i Praxisovi klijenti Raman i Ajzer.Već je ukazano i na to da član 71k dovodi u pitanje poštovanje odredaba Ustava Srbije o podeli vlasti i dejstvu sudskih odluka. Pored toga. u septembru 2013. i on je ispunio uslove za sticanje državljanstva Srbije po poreklu. uspeo da se upiše u MKR tek nakon usvajanja ZD ZVP. „Član 71k. Kao osoba rođena u Srbiji. da su joj roditelji državljani Srbije i da poseduje odgovarajuće dokaze. Pravna analiza člana 71k. jedna od njih uspela je da prikupi sve potrebne dokaze i da. stav 3 Ustava (po kojem sudske odluke sve obavezuju i ne mogu biti predmet vansudske kontrole) i suprotno članu 145. Ova opasnost sada je umanjena jer je činjenica Redžepovog rođenja upisana u MKR nakon sprovedenog vanparničnog postupka utvrđivanja vremena i mesta rođenja. Kada je reč o osobama koje su uz pomoć Praxisa uspešno sprovele postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja. samo postojanje ovakvog člana ukazuje na to da postoji mogućnost da će pravno nevidljiva lica i nakon utvrđivanja vremena i mesta rođenja nastaviti da se suočavaju sa rizikom od apatridije. ali im državljanstvo nije upisano. istovremeno. uključujući i njihova uverenja o državljanstvu.40 Međutim. takođe. godine doneto rešenje kojim mu je utvrđeno vreme i mesto rođenja. takvi dokazi nisu uvek dostupni. 42 Rođeni su zapravo u Autonomnoj Pokrajini Kosovo (APK). Međutim. stav 1 tačka 1 Zakona o državljanstvu propisano je da državljanstvo RS poreklom stiče dete čija su oba roditel- 20 upisivanja činjenice rođenja i ta prepreka je prevaziđena uz pomoć vanparničnog postupka utvrđivanja vremena i mesta rođenja. I za Ramana i za Ajzera najveći problem predstavlja ja u trenutku njegovog rođenja državljani RS. stav 2 ZVP. godine. Međutim. ali pravo na državljanstvo nisu mogla da ostvare upravo zbog prepreka u postupcima naknadnih upisa i zbog nemogućnosti da dokažu činjenice u vezi sa svojim rođenjem i poreklom. kojoj je jedan od roditelja državljanin Srbije. pokrene postupak utvrđivanja državljanstva. a koji su od značaja za sticanje državljanstva. predstavlja jedan od razloga zbog kojih pojedina pravno nevidljiva lica ne mogu da se upišu u MKR prema pravilima upravnog postupka. nije moguće predvideti da li će MUP prihvatiti pravosnažnu odluku suda kojom je utvrđeno vreme i mesto nečijeg rođenja. stav 4 Ustava (po kojem sudsku odluku može preispitivati samo nadležni sud u zakonom propisanom postupku). po sprovedenom postupku. te je rano govoriti o praksi MUP-a u vezi sa ovom odredbom. godine. pomenuto se odnosi na ona pravno nevidljiva lica koja poseduju dokaze o svom poreklu i o državljanstvu svojih roditelja. predviđen je članom 44 Zakona o državljanstvu RS. godine. utvrdi da je Afrodita stekla državljanstvo Srbije prema propisima koji su važili u trenutku njenog rođenja. Redžep nije imao podatke o svojoj majci osim njenog imena i prezimena. odnosno 1985. U četvrtom poglavlju izveštaja ukazano je i na slučaj Praxisovog klijenta Redžepa koji je. koja je u to vreme bila u sastavu Socijalističke Republike Srbije (SRS). priznaje pravo samo jednom upravnom organu. 40 Članom 7. u zakonom propisanom postupku. godine u Srbiji. nije bilo izvesno da li će Redžep moći da ostvari pravo na državljanstvo Srbije jer činjenica njegovog rođenja nije bila upisana u MKR.

SRS. Međutim. a ti dokumenti su od ključnog značaja za sticanje državljanstva. zbog neposedovanja dokumenata. stav 2 ZVP. Zakon o državljanstvu u članu 13 propisuje da deca rođena ili nađena u Srbiji stiču državljanstvo Srbije rođenjem na njenoj teritoriji ukoliko su im roditelji nepoznati.48 23 . ne postoji mogućnost da jedna osoba stekne. nego u postupku prijema u državljanstvo. Rođen je u Makedoniji. Praxis je pokušao da pribavi uverenje o državljanstvu Makedonije za Muhametovog oca. ne poseduju dokaz o njegovoj smrti. Pravna analiza člana 71k. jer nisu bili upisani u MKR. odnosno da dokaže da je stekla državljanstvo po poreklu. Nije izvesno da li bi Muhamet mogao da dokaže da je ispunio uslov u pogledu boravka u Srbiji. u kojima ne postoje podaci i dokazi o identitetu i državljanstvu roditelja. proizlazi iz postupaka sticanja državljanstva koji su sprovedeni za dve sestre. prvi Praxisov klijent koji je dobio izvod iz MKR nakon sprovedenog postupka utvrđivanja vremena i mesta rođenja. Muhamet bi mogao da pokuša da stekne državljanstvo Srbije jedino prijemom u državljanstvo. samo deca mogu da steknu državljanstvo na osnovu člana 13 ZD. Ukoliko su u pitanju punoletne osobe. SRS. iz prakse nadležnog MUP-a proizlazi da one ne mogu da steknu državljanstvo RS ni po osnovu rođenja na teritoriji Srbije. Ramanov i Ajzerov otac preminuo je kada su oni bili deca. Problem neblagovremenog upisivanja u MKR među pripadnicima romske nacionalne manjine je višegeneracijski i roditelji često nisu mogli da prijave rođenje svoje dece upravo zbog toga što oni sami nisu upisani u MKR. ukoliko za njih bude podnet odgovarajući zahtev pre navršenih 18 godina. Bez dokaza o državljanstvu roditelja. nije bio prijavljen na zdravstveno osiguranje i nije mogao da prizna očinstvo i da bude upisan kao otac svoje dece. Sestri koja je imala 18 godina u trenutku podnošenja zahteva traženo je da. prema stavu nadležnog Ministarstva unutrašnjih poslova. bez državljanstva ili nepoznatog državljanstva ili ako bi dete ostalo bez državljanstva. 22 podataka o njegovom državljanstvu. njihova majka rođena je u Srbiji.sticanje državljanstva. plati taksu za prijem u državljanstvo u iznosu od oko 150 evra. a od 80-ih godina živi na Kosovu. ni boravište. Međutim. Muhamet ne može da stekne ni makedonsko državljanstvo. Pitanje državljanstva je još složenije kod osoba koje imaju veze sa više država. ne postoje nikakve smernice o tome na koji način podnosioci zahteva mogu da dokažu neprekidni boravak na teritoriji Srbije. Međutim. Poznati su im samo godina i mesto očevog rođenja (i on je rođen u Srbiji44). 48 Za razliku od ostalih članova Zakona o državljanstvu Republike Srbije koji regulišu način prijema u državljanstvo. koji bi mogao da donese odluku kojom se odbija sticanje državljanstva uz obrazloženje da mu član 71k dozvoljava da ne poštuje pravnosnažno rešenje vanparničnog suda.43 ali poseduje samo izvod iz MKR. Izvesno je da u ovakvim slučajevima. primljen je odgovor da u matičnim evidencijama nema 43 APK.45 Raman i Ajzer su odavno navršili 18 godina. ne poseduje nijedan njen dokument i nije mu poznato da li je ona stekla državljanstvo. a kao deca nisu mogli da podnesu zahtev za sticanje državljanstva. niti o stalnom nastanjenju. jer nije bilo moguće da se utvrdi čak ni prezime predlagačevog oca. na osnovu člana 16 Zakona o državljanstvu koji propisuje da u državljanstvo RS mogu biti primljene osobe koje su rođene u Srbiji i koje su pre podnošenja zahteva najmanje dve godine neprekidno boravile na teritoriji Srbije.50 Ukoliko bi MUP koristio ovlašćenja koja mu daje taj član. nakon sprovedenog vanparničnog postupka utvrđivanja vremena i mesta rođenja. 49 Videti napomenu 45 u vezi sa praksom nadležnog Ministarstva unutrašnjih poslova. za njega još uvek nije pokrenut postupak za sticanje državljanstva i nije izvesno da li on ispunjava uslove da stekne državljanstvo neke države. 47 Videti napomenu 45 u vezi sa sticanjem državljanstva po osnovu rođenja na teritoriji Srbije. Međutim. u članu 16 zakonodavac ne govori o prebivalištu.46 ali nema nijedan dokaz koji bi ukazivao na to da je stekao državljanstvo Srbije po poreklu.47 Majka ga je napustila kada je imao dve nedelje. Činjenica državljanstva joj nije upisana u matične evidencije i ne postoje dokazi za utvrđivanje državljanstva. nije izvesno kako će i da li će Raman i Ajzer uspeti da ostvare pravo na državljanstvo Republike Srbije.49 Problem dodatno otežava član 71k. SRS. Muhamet je rođen u Srbiji. moglo bi da se dogodi da jedna osoba poseduje sudsku odluku koja potvrđuje da ta osoba ispunjava sve potrebne uslove 45 Da MUP smatra da se član 13 ZD može primeniti samo ako je u pitanju dete. U takvoj situaciji nalazi se Praxisov klijent Muhamet. Praxisove klijentkinje. 44 APK. budući da je reč o punoletnom licu. 50 Bodiroga. nego je upotrebljena fleksibilnija formulacija – „neprekidni boravak“. U Beogradu je zasnovao vanbračnu zajednicu pre osam godina i ima četvoro dece koja su rođena u Srbiji. Raman i Ajzer ne mogu dokazati da su stekli državljanstvo po poreklu. Za sestru koja je imala 17 godina u trenutku podnošenja zahteva doneto je rešenje o sticanju državljanstva na osnovu člana 13. Međutim. niti bilo kakav drugi dokument. 46 APK. stav 2 ZVP iz kog proizlazi da pravnosnažno utvrđena činjenica da je jedno lice rođeno na teritoriji Republike Srbije ne vezuje MUP. Pre toga. Muhametov otac nije državljanin Srbije. Kao i oni. Iako su i oni i njihovi roditelji rođeni i oduvek živeli u Srbiji. jer su jedini dokazi koje poseduje izjave njegove vanbračne supruge i njegovih suseda. Budući da njegov otac nije državljanin Makedonije. Stoga nisu retke situacije u kojima nije moguće priložiti nikakve dokumente za roditelje lica koje je bilo pravno nevidljivo. Muhamet je prvi dokument (izvod iz MKR) dobio u tridesetoj godini. i ona nije mogla da stekne državljanstvo na osnovu člana 13. Muhamet je oduvek živeo u Srbiji. što nije bilo dovoljno da se pribave njegovi dokumenti. nije pohađao školu. Nikome u porodici nije poznato kada je tačno preminuo. nije imao prijavljeno prebivalište. U jednom od rešenja o utvrđivanju vremena i mesta rođenja koje je doneo Osnovni sud u Pirotu upisano je samo ime oca.

51 Problem državljanstva u najvećem broju slučajeva mogao bi da se reši ukoliko bi se obezbedila dosledna primena člana 13 Zakona o državljanstvu. godine i kojim su obuhvaćena lica u riziku od apatridije u Srbiji (bez Kosova) pokazuje da je većina lica u riziku od apatridije rođena u Srbiji.53 Takva situacija je u suprotnosti sa obavezama iz Konvencije o pravima deteta i Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima koji proklamuju pravo svakog deteta da bude upisano odmah po rođenju i da ima ime. Dete koje nije upisano u matične evidencije odmah po rođenju može da dobije izvod iz MKR tek ukoliko uspešno sprovede postupak naknadnog upisa u MKR. time bi bio rešen značajan deo problema u vezi sa ostvarivanjem prava na državljanstvo lica koja su upisana u MKR na osnovu pravnosnažne sudske odluke. str. odnosno rođenjem na teritoriji RS.54 Osim prava na upis u MKR i na lično ime. a to je da u svim aktivnostima koje se tiču deteta od primarnog značaja mora da bude najbolji 53 Ne treba izgubiti iz vida okolnost da su postupci utvrđivanja vremena i mesta rođenja do sada u proseku trajali šest meseci. 11. ni ličnu kartu. 51 Istraživanje koje je sproveo UNHCR 2010. Primljen je odgovor da ta deca ne mogu da se prijave na zdravstveno osiguranje i istaknuto je da je „upis u matičnu knjigu rođenih (po rođenju ili naknadno) kao dokaz o identitetu. što dovodi do pojave novih pravno nevidljivih lica. Ta lica neće moći da prijave rođenje svoje dece. Onemogućavanje prijave rođenja deteta u suprotnosti je sa još jednom obavezom države koja proizlazi iz Konvencije o pravima deteta. g 3. kao i uvažavanje obavezujućeg dejstva sudskih odluka o utvrđivanju vremena i mesta rođenja u odnosu na MUP. dok je nešto manje od 33 odsto njih došlo sa Kosova. Preostale prepreke u vezi sa upisivanjem činjenice rođenja Zakonom o dopunama Zakona o vanparničnom postupku stvoreni su preduslovi za smanjenje broja pravno nevidljivih lica. Lica u opasnosti od apatridije. ali ona i dalje ne mogu da dobiju državljanstvo. U najboljem slučaju. Videti UNHCR. U određenim slučajevima. ali ne u mestu u kome žive. 55 U vezi sa decom koja nisu upisana u MKR. 24 54 Videti član 7 Konvencije o pravima deteta i član 24.3 odsto). pa tako i pravo na obavezno osiguranje u tom pogledu nije izuzetak“ (Akt RFZO broj 54-2935/11-1 od 29. Proizlazi da propisivanje postupka utvrđivanja vremena i mesta rođenja samo delimično rešava probleme u vezi sa pristupom ličnim dokumentima i osnovnim ljudskim pravima. iz zakona proizlazi da uzrast u kome se podnosi zahtev za utvrđivanje državljanstva nije od uticaja – državljanstvo se stiče ex lege. Uputstvom o vođenju matičnih knjiga i o obrascima matičnih knjiga propisano je da se prilikom upisa činjenice rođenja deteta podaci o roditeljima upisuju na osnovu izvoda iz MKR. na osnovu putne isprave. Međutim. Pritom. deci koja ne mogu da budu prijavljena odmah po rođenju uskraćuje se i pristup nizu drugih prava koja nije moguće ostvariti bez posedovanja izvoda iz MKR. to znači da će dete tokom prvih nekoliko meseci života ostati bez ijednog dokumenta i bez mogućnosti da ostvari ijedno pravo. pa je razumno očekivati da će problem nevidljivosti pred zakonom i dalje postojati. taj postupak omogućava pravno nevidljivim licima da dobiju izvod iz MKR.55 izloženija su opasnosti da postanu žrtve trgovine ljudima i opasnosti da ostanu bez državljanstva. većina lica u opasnosti od apatridije živela je čitavog života u centralnoj Srbiji (59. jasno je da postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja nije podoban da zameni efikasan sistem prijave rođenja. 17 odsto lica u riziku od apatridije rođeno je u Srbiji. jer nisu preduzete mere koje bi omogućile neometanu prijavu rođenja svakog deteta. Imajući u vidu garantovano pravo deteta da bude upisano u MKR odmah po rođenju. 52 Videti napomenu 45. stav 2 i 3 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima.4 odsto). i od značaja je jedino da li su u trenutku rođenja bili ispunjeni uslovi za sticanje državljanstva. državljanstvo bi dobile i osobe na čije probleme je ukazano u ovom poglavlju. a da se i dalje ne može sa sigurnošću reći da li će ona zaista moći da ostvari pravo na državljanstvo. odnosno MKV i lične karte. nemaju mogućnost da prijave rođenje deteta.2011. još uvek nisu stvorene pretpostavke za sprečavanje pojave novih pravno nevidljivih lica. Prema važećim propisima. Dodatno. u istom mestu u kome i dalje žive (43. 25 . ne sme se izgubiti iz vida okolnost da su pravno nevidljiva lica najčešće rođena u Srbiji i da u najvećem broju slučajeva ne postoji nijedna druga država koja bi imala jaču obavezu u pogledu rešavanja pitanja njihovog državljanstva. odnosno postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja (u situacijama kada ne postoji mogućnost upisa prema pravilima upravnog postupka). godine).7. odnosno izvod iz MKV i ličnu kartu. a da nakon vođenja ovih postupaka predstoji vođenje (takođe dugotrajnih) postupaka za sticanje državljanstva. Lica koja nemaju izvod iz MKR. Bez tog dokumenta. Naime. U ostalim slučajevima. Ukoliko bi se obezbedila dosledna primena ovog člana. ovaj postupak vodi ka mogućnosti ostvarivanja prava na državljanstvo. a za koje se trenutno ne nazire drugo prihvatljivo rešenje. u trenutku rođenja. rođenje deteta mogu da prijave samo roditelji koji imaju potebne dokumente. a kada su u pitanju stranci. neophodno je pronaći način na koji bi ova lica mogla da reše pitanje svog državljanstva.52 MUP u svom tumačenju zakona neopravdano isključuje mogućnost da se utvrdi da je punoletno lice steklo državljanstvo RS na osnovu člana 13 Zakona o državljanstvu. Da bi se problemi osoba bez ličnih dokumenata u potpunosti rešili. deca ne mogu da ostvare čak ni pravo na zdravstvenu zaštitu. dok je 32 odsto njih došlo sa Kosova pre ili posle sukoba na Kosovu.da bi se smatrala državljaninom Srbije. Praxis se obratio Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i tražio obaveštenje o tome na koji način ova deca mogu da ostvare pravo na zdravstveno osiguranje. Takođe. Na taj način. prethodno pitanje za ostvarivanje svih ličnih prava. Nasuprot takvom stavu MUP-a.

godine (predstavka br: 002/com/002/2009). Videti. ilustrativno je da su oba tela pronašla da neupisivanje činjenice rođenja i kršenje prava na državljanstvo nisu u skladu sa najboljim interesom deteta. marta 2011.56 Imajući u vidu naročito ranjiv položaj dece. septembra 2005. The Government of Kenya. slučaj African Committee of Experts on the Rights and Welfare of the Child Iinstitute for Human Rights and Development in Africa (IHRDA) and Open Society Justice Initiative on behalf of children of Nubian descent in Kenya v. The Dominican Republic. bez obzira na to da li roditelji deteta poseduju lične dokumente ili ne. neophodno je preduzeti mere čiji bi cilj bio da omoguće da svako dete bude upisano u MKR odmah po rođenju. presuda Međuameričkog suda za ljudska prava od 8. Osim što preduzimanje takvog koraka nalaže princip najboljeg interesa deteta. takođe. ove promene bi. 56 Videti slučaj Yean and Bosico children v.interes deteta. bez obzira na status roditelja. mogle da doprinesu potpunom rešavanju problema u vezi sa upisivanjem činjenice rođenja u Srbiji. Iako je reč o povredama regionalnih instrumenata. 26 27 . kao i okolnost da bi prava garantovana Konvencijom morala da budu dostupna svakom detetu. godine. odluka Afričkog komiteta eksperata o pravima i dobrobiti deteta od 22. Izostanak zaštite i neposedovanje dokumenata u najosetljivijem periodu života protivreče principu najboljeg interesa deteta. zajedno sa postupkom utvrđivanja vremena i mesta rođenja.

Do takve situacije došlo je zbog dugogodišnjeg zanemarivanja problema osoba bez ličnih dokumenata i zbog okolnosti da je problem neupisivanja u matične evidencije u pojedinim porodicama prisutan generacijama. a neretko se dešava da je nakon okončanja vanparničnog postupka potrebno da prođe nekoliko meseci da bi organ uprave izdao izvod iz MKR. uz određene izuzetke. opasnost od apatridije ostaje i nakon utvrđivanja vremena i mesta rođenja. Mnoge teškoće bile bi otklonjene ukoliko bi se osigurala dosledna primena člana 13 Zakona o državljanstvu u kom se propisuje način sticanja državljanstva rođenjem na teritoriji RS. ovaj postupak se. predstavlja samo prvu prepreku koju jedna osoba treba da prevaziđe kako bi dobila dokumente potrebne za pristup pravima. Međutim. Istovremeno. naročito ako se ima u vidu okolnost da su upravni postupci naknadnog upisa često trajali godinama i da. uspešno sprovođenje postupka utvrđivanja vremena i mesta rođenja istovremeno znači mogućnost ostvarivanja prava na državljanstvo. 29 . Predviđanjem postupka utvrđivanja vremena i mesta rođenja. Za neometan pristup pravima neophodno je obezbediti i efikasnu primenu propisa kojima se uređuje način sticanja državljanstva. ni sprovođenje ovih postupaka nije se uvek odvijalo bez teškoća. iako veoma bitan korak. pokazao kao fleksibilniji u poređenju sa upravnim postupkom naknadnog upisa u MKR. a primećena je i neažurnost pojedinih sudova. ovaj problem je samo delimično rešen. Ipak. pojedine osobe nisu uspevale da se upišu u matičnu knjigu rođenih. kao i prijave prebivališta. stav 2 koji propisuje da MUP u postupcima sticanja državljanstva nije vezan pravnosnažnom odlukom suda kojom se utvrđuje vreme i mesto nečijeg rođenja. Ipak. I ovi problemi mogli bi da se prevaziđu ukoliko bi postojala spremnost da se isprave posledice uzrokovane neadekvatnim pravnim sistemom upisivanja činjenice rođenja.ZAKLJUČNA RAZMATRANJA I PREPORUKE 28 Analiza postupaka utvrđivanja vremena i mesta rođenja koji su pokrenuti tokom prvih 15 meseci nakon usvajanja ZD ZVP pokazuju da ovaj postupak jeste podesan način za upis u matičnu knjigu rođenih u slučajevima osoba za koje Zakon o matičnim knjigama ne nudi rešenje. usvajanje ZD ZVP predstavlja veliki pomak. Na odluku suda u proseku se čeka šest meseci. treba imati u vidu da upis u matičnu knjigu rođenih. Uočeni nedostaci u sprovođenju postupaka utvrđivanja vremena i mesta rođenja ne umanjuju značaj koji taj postupak ima za pravno nevidljiva lica. Međutim. uprkos tome. Za neke osobe. u određenim slučajevima. potrebno je da se iz Zakona o vanparničnom postupku briše sporni član 71k. ali određenom broju lica koja su ranije bila nevidljiva pred zakonom još uvek nije omogućeno ostvarivanje prava na državljanstvo i svih prava čije je uživanje uslovljeno posedovanjem državljanstva i identifikacionih dokumenata. Rokovi propisani ZVP-om često se ne poštuju. Pored toga. odnosno boravišta. Osobe koje ranije nisu uspevale da se upišu u MKR zbog neposedovanja dokumenata za roditelje sada iz istog razloga ne mogu da dokažu da (li) su stekle državljanstvo po poreklu.

a upravo su teškoće oko prijave rođenja jedan od osnovnih razloga koji su doveli do toga da značajan broj lica živi izvan sistema. Negativne posledice nevidljivosti pred zakonom i uskraćivanje pristupa pravima naročito su nedopustivi kada su u pitanju deca.Najzad. postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja može se smatrati velikim pomakom u nastojanjima da se smanji broj pravno nevidljivih lica. nego je i jedini način da se u potpunosti reše problemi pravno nevidljivih lica. Blagovremeno upisivanje činjenice rođenja svakog deteta predstavlja ne samo jedino rešenje koje je saglasno principu najboljeg interesa deteta. bez pristupa osnovnim ljudskim pravima. zbog toga što njihovo postojanje nije zvanično priznato pred zakonom. Da bi se ova pojava predupredila. ali taj postupak ne može u potpunosti da spreči pojavu novih pravno nevidljivih lica. pored efikasnog sprovođenja postupaka utvrđivanja vremena i mesta rođenja. neophodno je obezbediti efikasan i jednostavan sistem prijave rođenja koji bi svakom detetu omogućio da bude upisano odmah po rođenju. Rešavanju problema pravno nevidljivih lica pristupilo se zbog uticaja koji neupisivanje činjenice rođenja ima na mogućnost uživanja osnovnih ljudskih prava i sloboda. Trajno rešenje ovog problema biće moguće tek ukoliko se posveti pažnja i uzrocima koji do njega dovode. 30 . bez obzira na status roditelja i bez obzira na to da li roditelji poseduju lične dokumente.