You are on page 1of 16

DOKAZI.

COM
Šta alkohol zapravo radi vašem tijelu?
Kratkoročno gledano od alkohola imamo jak mamurluk, umorni smo i ne izgledamo
dobro, no što alkohol čini tijelu na duge staze je daleko ozbiljnije.
Rak dojke i usne šupljine, bolesti srca, moždani udari i ciroze jetre samo su neke od
posljedica, no tu su i posljedice na mentalno zdravlje, pogoršanje pamćenja i oslabljena
plodnost. Liječnici su opazili da alkoholičari imaju problema s probavom, na njihovom
nateknutom licu pojavljuju se mrlje, imaju problema sa spavanjem, a kod žena je
pojačano nakupljanje celulita.
Alkohol s vremenom napada sve vitalne organe

Dr KJ Patel je istražujući utjecaj alkohola na miševe došao do važnih zaključaka.
Naime, samo jedna doza alkohola bila je dovoljna da u genomu fetusa dođe do raznih
anomalija, a samo tri pića na dan snažno povećavaju mogućnost obolijevanja od raka.
Jedna prošlogodišnja studija pokazala je da je, kad se uzme u obzir utjecaj na pojedinca
i društvo, alkohol daleko opasniji od heroina i cracka, kao i od kokaina i duhana jer je u
daleko široj upotrebi.
Postavlja se uslovno pitanje koliko se zapravo smije popiti alkohola, a da tijelu ne šteti.
Prije se smatralo kako žene ne bi smjele popiti više od dva pića na dan, a muškarci do
četiri, no liječnici upozoravaju kako su bezopasne količine alkohola daleko manje. ‘Ne
možemo ljudima sa sigurnošću reći koliko neko smije popiti, no ono što znamo jest što
manje pijete, manja je mogućnost da obolite od neke bolesti. Ljudi vole popiti čašicu
alkohola, no moraju biti svjesniji o kakvom se riziku zapravo radi’, kazala je za BBC
direktorica Instituta za alkohol Katherine Brown.
Oštećenja moždanog tkiva
Čovek se rađa sa 7 do 10 milijardi nervnih ćelija koje grade mozak i kičmenu moždinu.
To je zaliha za ceo život. Nervne ćelije za razliku od ćelija svih ostalih organa
čovekovog organizma su jedine koje se ne mogu obnavljati. Utvrđeno je da alkohol
oštećuje i uništava ćelije mozga, a pošto se one ne dele, njihov broj se godinama
smanjuje.
Encefalopatija je u širem smislu reči svako oštećenje mozga. Obično se tom opštem
nazivu dodaje pridev, koji ga bliže označava, npr. alkoholna encefalopatija, traumatska
encefalopatija, itd. Alkoholne encefalopatije su svi klinički sindromi, kod kojih se u
toku alkoholizma javlja oštećenje mozga.

Marchiafava-Bignamijeva bolest su opisali italijanski autori Marchiafava i Bignami
1903. godine. To je oštećenje korpusa kalozuma alkoholičara. Korpus kalozum, najveća

0

Pošto se alkoholičar tih ozleda najčešće ne seća. Dijagnoza alkoholne kome postavlja se na temelju nalaza koncentracije alkohola u krvi (oko 4%o ili više). Atrofija mozga nastupa u 90% svih težih slučajeva hroničnog alkoholizma i odgovorna je za opštu intelektualnu i moralnu redukciju ličnosti koja redovno nastupa u tim slučajevima. koju je anatomski opisao Morel 1939. Akutni alkoholizam može dovesti i do dijabetičke kome ili do cerebralnog krvarenja. Morelova laminarna skleroza alkoholičara je bolest hroničnih alkoholičara.veza između obe hemisfere mozga. a mogu se naći i simptomi progredirajuće demencije. delirantna stanja. ako nema neke druge teže bolesti ili ozlede. Gubitak moždane supstance. subduralni hematom je ponekad teško dijagnostikovati. Pritiskom na mozak. Manifestuje se u smetnjama ravnoteže uz tremor. Reč je o alkoholnom oštećenju pojedinih slojeva nervnih stanica u moždanoj kori (naročito trećeg sloja). Pored toga.). Kod alkoholičara sa oštećenim krvnim žilama mozga nekada može nastupiti i krvarenje u samu moždanu supstancu (intracerebralni hematom). cerebeluma. uglavnom zato što svaki alkoholičar u pijanom stanju doživljava pre ili kasnije bar jednu ozledu glave. Često se događa da se samoubica najpre opije kako bi stekao hrabrost za samoubistvo. hematom izaziva niz različitih neuroloških simptoma. Atrofija mozga obično je difuznog karaktera i manifestuje se manje-više opsežnom atrofijom. Subduralni hematom je čest kod alkoholičara. nemir. Krv se skuplja između tvrde i mekih moždanih ovojnica (hematom).atrofija mozga kod alkoholičara nastaje nakon dugotrajnih alkoholnih intoksikacija u toku alkoholizma.anatomski manifestuje degeneracijom (nekrozom). U poslednje vreme se sve češće opisuju atrofičke promene malog mozga. smanjivanje nekog organa. tako i dubokih delova mozga (subkortikalna atrofija). a kasnije popije i neko sredstvo u svrhu suicida. Alkoholičar vrlo često ranjava glavu i zato koma može nastupiti i kao posledica ozlede glave. slabost jedne strane tela i različiti psihički poremećaji (poremećaji svesti. biva oštećen naročito u svojim centralnim i prednjim delovima. itd. a oštećenje se patološki. mogu se javiti i različiti drugi simptomi. Cerebelarna atrofija alkoholičara je alkoholno oštećenje malog mozga. kako kore mozga (kortikalna atrofija). Može doći do kome i zbog paralelne intoksikacije u suicidne svrhe. godine. Alkohol je najčešći uzrok kome. Često postoje epileptičke manifestacije. Subduralni hematom alkoholičara – Subduralni hematom je obolenje koje se patološkoanatomski manifestuje krvarenjem ispod tvrde moždane opne (dura mater). Atrofija mozga – Atrofija znači gubitak supstance. Promene na koži 1 . Alkoholna koma češća je od kome izazvane obolenjem moždanih sudova.

a pod pazuhom manjka dlakavost. Karakteristična kožna promena je i žutica koja se javlja kod oštećenja jetre. čvorast i crven nos. Najpoznatija dermatoza koja se javlja u vezi sa alkoholom je pelagra. Zbog alkoholnog oštećenja jetre mogu se javiti i neke druge kožne promene. Česta su oštećenja sluznice jezika: glositis i leukoplakija jezika. Glositis je upala jezika. infekcije usta. Delovi kože izloženi svetlu postaju tamni i upaljeni. Kasnije bolesnik dobija proliv. Nastaje zbog preteranog pušenja. Rozacea se leči antibioticima. a duševno mu se zdravlje pogoršava. naročito kod onih sa cirozom jetre. Upalne promene vide se na sluzokoži usta. Obično se 2 . a neke nastaju kao sekundarne promene zbog alkoholnog oštećenja drugih organa. Vidi se kod akutnog alkoholnog hepatitisa i ciroze jetre. To crvenilo kože se javlja zbog nakupljanja krvi u malenim površinskim krvnim sudovima. Kod muških bolesnika su pigmentirane prsne bradavice. od kojih je najvažnija kožna porfirija. posebno na nosu.a nastaje zbog prekomernog rasta tkiva. Lečnik može prepisati tablete koje sadrže nikotinsku kiselinu i druge vitamine. Crvenilo kože se javlja u području glave i gornjeg dela grudnog koša. Leukoplakija se manifestuje u odebljalim belim pegama na sluznici. Kod alkoholičara se susreće rozacea. A on znači trajno otečen. pomanjkanja vitamina i alkohola. Kod alkoholičara. Ako je glositis posledica nadraživanja jezika. Zbog akutnog pijanstva dolazi do crvenila lica (alkoholni eritem). U prevodu pelagra znaci “gruba koža”. Upala se leči lekovima protiv infekcije i vitaminima.obično na sluznici jezika i sa unutrašnje strane obraza. Hronični katar jednjaka veoma je česta posledica dugotrajnog uzimanja alkoholnih pića. Psihijatrijski simptomi koji se javljaju uz pelagru mogu biti raznovrsni i pripadaju grupi akutnog ili hroničnog psihosindroma. Treba ukloniti uzroke nadraživanja. a ispoljava se kao pečenje u usnoj šupljini. a to dovodi do trajne eritoze (crvenila) lica alkoholičara.Alkohol može izazvati velik broj kožnih promena. Nos se može jako povećati pa nastaje stanje poznato pod nazivom rinofima. naročito u predelu jednjaka. Kod ljudi sklonih prekomernom pijenju u velikom broju slučajeva nastaje rak jednjaka. neke zbog nedostatka vitamina. To je vrsta avitaminoze zbog velikog manjka nikotinske kiseline (niacina) – vitamina iz skupine Bkompleksa. Prilikom dugotrajnog delovanja alkohola dolazi do proširenja sitnih krvnih sudovaa kože. Neke promene nastaju zbog alkoholom izazvanih promena na krvnim žilama. Najbolji način lečenja je uravnotežena ishrana. Obolenja sistema za varenje Kod alkoholičara su česte upalne promene gornjeg dela probavnog sistema. Oteklina se u teškim slučajevima mora ukloniti hirurškim putem. ždrela i jednjaka. Rozacea je crvenilo kože na licu. po koži se mogu videti posebne formacije nastale od sitnih krvnih sudova. prezačinjene hrane. moraju se ukloniti uzroci tog nadraživanja. koje se u egleskoj literaturi nazivaju spider nevus (mladež u obliku pauka). Krvne se sudovi povećaju što licu i nosu daje crven i sjajan izgled.

već alkoholičar nastavlja piti nakon oporavka od akutne upale gušterače. treba pozvati lečnika koji će pružiti hitnu pomoć i sprečiti šok. U svakom slučaju. Oštećenja želuca ne nastaju samo direktnim delovanjem alkohola na želudac. sifilis. Vomitus matutinus ili jutarnje povraćanje alkoholičara je uvetovano alkoholnim oštećenjem želudačne sluznice. Bolest nastupa zbog specifičnih oštećenja jetre i pankreasa. radi se o vrlo opasnoj komplikaciji alkoholne bolesti. Ukoliko se ne leči alkoholizam kao osnovna bolest. što onemogućava normalno funkcionisanje. Alkohol direktno oštećuje sve sluzokože s kojima dolazi u dodir. ima velike izglede da se ta komplikacija ponovi u znatno težoj formi. To izaziva nastanak upale sluzokože želuca: gastritis i čir na želucu (ulkusu). obično koncentrovano alkoholno piće. grč mišića i malaksalost. Posledica toga je nemogućnost preuzimanja hranljivih materija i vitamina iz hrane. Pri napadu upale. Visok nivo ove kiseline i sam alkohol. Alkohol stimuliše preterano lučenje hlorovodonične (HCl) želudačne kiseline. Nije nikakva retkost da je alkoholičar mlađe dobi skoro sasvim bez zuba. prognoza je dobra. Zubi su zapušteni i defektni. osetljivost u predelu trbuha. Povraćanje i mučnina često traju sve dok alkoholičar ne popije svoju jutarnju dozu. bolesnik iznenada oseti izuzetno jaku bol u gornjem delu trbuha. osobito ujutru. Uzroci su: bakterijska infekcija usta. Nekad leukoplakija predhodi raku jezika. Alkohol direktno oštećuje acinarne stanice pankreasa i stanice koje stvaraju inzulin. Bolesnik ne sme gutati nikakvu hranu niti piće. Može se javiti i mučnina. Takvi kamenci mogu začepiti kanale. nakon ustajanja. Naročito je opasna akutna upala pankreasa koja može završiti kao akutna nekroza s brzim smrtnim ishodom. Hronični nadražaj želuca može biti i uzrokom čestih povraćanja. i zato je mora lečiti specijalist. Oštećenja sluzokožetankog creva i želuca mogu rezultirati smetnjama u probavi hrane i resorpciji hranljivih sastojaka. Pankreatitis alkoholni je obolenje pankreasa zbog opijanja ili alkoholizma. oštećuje. što dovodi do gubitka u težini i opšteg propadanja. koja se katkad širi do leđa. Creva su organ u kome se nastavlja i dovršava varenje hrane. Gušterača (pankreas) kao važan organ za varenje služi za održavanje normalne koncentracije šećera u krvi. nagriza želudačnu sluzokožu. već izrazit napad mučnine. Kad se to dogodi. Zieveov sindrom je akutna prolazna hiperlipemija zbog hepato-pankreatičkog oštećenja kod alkoholičara. Kao posledica može da se javi šećerna bolest. I ovde alkohol izaziva upalu sluzokože creva. Kod alkoholičara se može javiti neprijatan zadah iz usta. Kod alkoholičara je vrlo čest kamenac u izvodnim kanalima gušterače. Želudac je organ u kome se započinje varenje hrane. Ponekad to nije pravo povraćanje. sa neugodnim osećajem potrebe za povraćanjem. prekomerno pušenje i prekomerno uživanje alkohola. Ukoliko se bolesnik oporavi i započne pravilno lečenje alkoholizma. nego i kao posledica oštećenja jetre i poremećaja metabolizma vitamina A i B.javlja kod muškaraca srednje dobi. U 3 .

bledilo. Zieve je sindrom posmatrao 2 godine na 6 bolesnika. Učestala stanja hipoglikemije trajno oštećuju mozak. potrebno je bolesnika postaviti u položaj na bok i hitno pozvati lečnika. a ako visina glukoze u krvi i dalje pada javlja se neprikladno ponašanje. drhtavica. ubrzan rad srca. Inzulin je hormon koji luči gušterača a služi za unos šećera u ćelije organizma. Alkoholičar što više pije. te kod unosa veće količine alkohola. vrtoglavica. Ako je hipoglikemija uznapredovala do besvesnog stanja. U krvi je normalna visina šećera između 3 i 6 mmol/L. bolesnu jetru ili bubrege. također može doći do hipoglikemije. Kod pacijenata koji boluju od šećerne bolesti a uzimaju inzulin. uz masnu jetru ili cirozu. Neki alkoholičari su dijabetičari a ne posvećuju dovoljno pažnje lečenju svoje bolesti. Kliničku sliku karakteriše gubitak apetita. Odmah treba uzeti nekoliko bombona ili kašiku šećera. manje jede. ima prolive. Tri simptoma dominiraju kliničkom slikom: hiperlipemija. proliva ili povraćanja. ali dijagnostikovanje može biti jako teško. Do hipoglikemije može doći kada se tokom dana ne unese dovoljno hrane u organizam. Prvi znaci hipoglikemije su znojenje. a u jetri intrahepatičku holestozu sa retencijom faktora koji normalno inhibiraju metabolizam. hipoglikemija nastaje kada se pacijentu daje previše inzulina (injekcijom). ispitivanjem trajanja života eritrocita i funkcionalnim ispitivanjem jetre. strah. progresivno slabljenje i akutna bol u gornjem delu trbuha. ili je zbog pojačane aktivnosti organizma puno potrošeno a nije nadoknađena energija.pankreasu oštećenje mora zahvatiti Langerhansove otoke (ćelije). te pojesti dodatni obrok s hlebom ili voćem ili mlekom. potrošnje energije i inzulina. Šećer u organizmu služi kao energija ili gorivo za rad. Bolesti jetre 4 . Dijagnoza se može postaviti uz pomoć laboratorijskog ispitivanja frakcioniranih serumskih lipoida. Visina šećera u krvi zavisi od unosa (pojedene hrane). hemolitička anemija i žutica. a obrok koji je tog dana pojeo bio je lagan ili je tog dana puno fizički radio. Alkoholičar često povraća. rast i život ćelija organizma. jetre. koji prvi gladuje i najviše treba šećera. Prekid upotrebe alkohola ne olakšava stanje. smetnje u koncentraciji. Kod oštećenja bubrega. glavobolja i poremećaj svesti do kome. zevanje. te je stalno u nekakvom metaboličkom poremećaju koji deluje na visinu šećera u krvi. Hipoglikemija kod alkoholičara Hipoglikemija je stanje sniženog šećera u krvi. U tom trenutku najbolje je izmeriti količinu šećera u krvi i nadoknaditi nedostatak glukoze ili inzulina. Ozdravljenje nastupa posle 46 meseci. glad.

Nekoliko godina ekscesivnog pijenja dovoljno je da se u jetri pojave mikroskopske promene. Jetra se povećava kako bolest napreduje. Jetra postepeno gubi svoju funkciju. više ili manje dugotrajna i neizlečiva bolest. Kada je oštećena i poslednja trećina jetre. Dolazi do nagomilavanja masti u jetri i tada dolazi do njenog uvećanja. vene jednjaka. ona još uvek može da zadovolji potrebe organizma. Među komplikacije što ih uzrokuje ciroza ubrajamo i jaka krvarenja iz proširenih vena zadnjeg creva (hemoroidi). tek će tada laboratorijske analize pokazati loše rezultate. Ako se nastavi sa pijenjem. Bolesnik trpi od loše probave. To se naziva presimptomatskom fazom alkoholne bolesti jetre. Nema apetit i gubi na telesnoj težini. kada dođe do ove bolesti lekari je mogu napipati pregledom. Taj se znak često navodi kao specifičan za alkoholizam. dolazi do ciroze jetre. a laboratorijski nalazi krvi još uvek pokazuju relativno normalne vrednosti. mitskog čudovišta koje je umesto kose imalo splet zmija. i u njoj se nakuplja mnogo vezivnog tkiva. ako ovaj već postoji. jetra će se sasvim oporaviti. Umereno je povećan nivo SGOT i retencija BSP. trbušne potkožne vene). Međutim. Nalazi se ispod desnog rebarnog luka i kada je zdrava ne može se napipati. Istovremeno se promene i laboratorijski nalazi. zdrava jetra funkcioniše sa 1/3 svojih mogućnosti. Ciroza jetre je kronična. Ona razara ćelije jetre i na njihovom mestu stvara masno ili vezivno tkivo. mučnine i povraćanja. Svakako treba naglasiti da se tada radi o vrlo poodmakloj fazi bolesti. u kome bolesnik povremeno gubi svest. Da bi se zadovoljile potrebe organizma. Najčešći uzrok ciroze jetre je dugotrajno i kontinuirano pijenje alkoholnih pića. To praktično znači da kada je oštećeno 2/3 tkiva jetre. Zadebljane trbušne potkožne vene čine karakterističan znak – glavu meduze. jednjaka i čira želuca. Mogu mu oticati i noge.Jetra je jedan od najvažnijih organa u čovekovom organizmu. Zbog otežanog protoka venske krvi kroz jetru razvija se kolateralna cirkulacija na nekoliko specifičnih mesta u organizmu (hemoroidalne vene. sakuplja se tekućina u trbuhu pa i on otiče. Ako se u ovom stadijumu prestane sa pijenjem. 5 . Sve ove promene mogu dovesti do stanja koje zovemo “jetrena koma”. Većina materija koje iz creva prelaze u krv prolaze kroz jetru radi dalje hemijske obrade. Ovo oštećenje može da se sanira ako se potpuno prekine sa konzumiranjem alkohola i preduzme odgovarajuće lečenje. Jetra je organ u kojem se metabolizira veliki deo alkohola unesenog u organizam. a koža poprimiti žućkastu boju kao da ima žuticu. Nekad se jetra deformiše. Prvi stadijum oštećenja jetre je alkoholna hepatoza. Epidemiološka istraživanja su pokazala da je udio ciroze u mortalitetu neke populacije upravno srazmeran potrošnji čistog etanola po glavi stanovnika.

a bogata je ugljenim hidratima i vitaminima. pokazalo je istraživanje tima španskih stručnjaka sa Univerziteta Barselone. ukoliko se bolest pojavi. prosek starosti obolelih alkoholičara bio je 58. “pneumokokalna” vakcina štiti od bakterije “streptokokus pneumonie” (Streptococcus pneumoniae) koja je svake godine samo u SAD uzrok oko 500. Jetrine ćelije izumiru i smanjuje se veličina jetre. uključuje i dijetnu hranu koja sadrži vrlo malo soli. Tzv. Daju se i lekovi koji pospešuju uklanjanje tekućine što se nakuplja u organizmu. Ovaj naučni tim.000 sa smrtnim ishodom.Ciroza se otkriva pomoću hemijskih testova i biopsije. Za razliku od mnogih drugih organa. Pneumonija predstavlja zapaljenski proces na plućima. U uznapredovanom stadijumu ciroza jetre je neizlečiva. mlađi su od ostalih bolesnika koji boluju od zapaljenja pluća u proseku i do 10 godina. osim što su skloniji težem obliku bolesti. od kojih 40. U principu su stariji ljudi skloniji obolevanju i umiranju od pneumonije. Naime. Zabranjena su alkoholna pića. virusi ili gljivice. Zaključio je da alkoholičari. Veruje se da se teži oblik pneumonije češće javlja kod alkoholičara zbog toga što alkohol negativno deluje na imuni sistem. hrana treba da sadrži i dosta belančevina. izveštava Rojters. između ostalog. koji mogu izazvati različite bakterije. Ova bolest postepeno dovodi do smrti. a ostalih bolesnika 68 godina. s tim što oni koji još piju češće obolevaju mlađi i od težeg oblika bolesti.000 slučajeva obolevanja od zapaljenja pluća. Lečenje. To znači da se bolesne ćelije jetre s vremenom mogu zameniti sa zdravima. njihovo što hitnije smeštanje na intenzivnu negu. Najnovije špansko istraživanje pokazuje da bi bilo korisno vakcinisati i odraslo stanovništvo sklono alkoholu. smrtonosna bolest. Španski istraživači su ustanovili da su tekući ili lečeni alkoholičari skloniji obolevanju od zapaljenja pluća izazvanog pomenutom bakterijom. Ishod bolesti zavisi od ranog otkrivanja i lečenja. Alkohol povećava rizik od upale pluća Ljudi koji neumereno piju alkohol izloženi su povećanom riziku obolevanja od teškog oblika zapaljenja pluća. Španski istraživači zbog toga savetuju vakcinisanje alkoholičara protiv bakterije “streptokokus pneumonie” i.300 slučajeva pneumonije kod odraslih Španaca. Oštećenja kičmenog stuba 6 . Ako ne postoji opasnost od jetrene kome. zbog čega eksperti preporučuju da se stanovništvo iznad 65 godina vakciniše protiv ove bolesti. predvođen dr Antoniom Toresom proučio je preko 1. tkivo jetre poseduje neobično veliku sposobnost da se samo obnavlja (regenerira).

Tonus mišića je umanjen. Dugogodišnje pijenje alkohola uzrokuje oštećenje nervnog sistema. diferencijalnu dijagnostiku otežava postojanje perifernih polineuritičkih oštećenja. koja zahvata donje ekstremitete. Verovatno je to uvetovano činjenicom da se vrlo retko javljaju odvojeno od drugih alkoholnih oštećenja. a nekad i godinu dana ili više. itd. da bi nastupilo potpuno izlečenje. U većini slučajeva biće potrebna dugotrajna rehabilitacija. odnosno hipovitaminoze alkoholičara. da mu stopalo koje ne može podići ne bi zapinjalo po podlozi. Treba napraviti rendgen stopala u dva smera. Alkoholne medulopatije su znatno češće no što se to obično dijagnosticira. koje se mogu manifestovati u različitim kliničkim slikama. redovno kupati stopala u blagoj otopini soli. Ispadi površinskog osetila javljaju se u obliku hipestezije (slabije osetljivosti na dodir). a nestali su i tetivni refleksi. Danas se smatra da je periferni neuritis zapravo posledica avitaminoze. Takvim bolesnicima se. neka druga intoksikacija. U početnim fazama. kao što su npr. On je naziv za degenerativne promene živaca na periferiji donjih i gornjih ekstremiteta (ruku i nogu) izazvane toksičnim delovanjem alkohola. Lečenje je polagano. bolest se ponovo javlja. Počne li se ponovo uzimati alkoholno piće. infektivno obolenje. Diferencijalna dijagnoza između pravog tabesa i alkoholnog pseudotabesa može biti vrlo teška. Alkoholni polineuritis se gotovo uvek izleči. padajućeg stopala i “petlova hoda”. Pseudotabes alkoholni je alkoholni polineuritis sa kliničkom slikom vrlo sličnom tabesu (luetičko obolenje kičmene moždine). Na gornjim ekstremitetima smetnje su ređe.Medulopatije alkoholne su oštećenja leđne moždine alkoholičara. može bolest vratiti i zbog drugih nepovoljnih faktora. naročito mišiće koji podižu stopalo. ako se prekine sa konzumacijom alkohola. zabranom alkoholnih pića i velikim dozama vitamina. Pri tome vrsta alkohola ne igra nikakvu ulogu. 7 . Ne treba čekati da se promene toliko razviju da je jedino rešenje amputacija. apstinencija od alkohola. naročito vitamina B1. Alkoholni polineuritis se leči korigovanjem ishrane. jer bolesnik kad hoda podiže noge kao petao. Alkoholni pseudotabes je alkoholni polineuritis sa kliničkom slikom vrlo sličnom tabesu (luetičko obolenje kičmene moždine). međutim. Među živčanim alkoholnim oštećenjima relativno se retko spominju i manje su poznate. tako da dolazi do tzv. Diferencijalna dijagnoza između prvog tabesa i alkoholnog pseudotabesa može biti vrlo teška. bez obzira na piće koje uzimaju. Obolenja perifernih živaca Alkoholni polineuitis je najčešći oblik polineuritisa. koje se primjenjuju u svim slučajevima alkoholne polineuropatije. Klasična je terapijska primena vitamina B i. a nakon kupke na otvorene rane lokalno stavljati obloge betadina. nekad je potrebno i više meseci. naročito na perifernim delovima donjih ekstremiteta. naravno. Glavne su karakteristike obostrana simetrična mlohava slabost mišića.

agresija. Zidovi krvnih sudova alkoholičara mogu biti oslabljene. Patološko pijano stanje obično završava dugim terminalnim snom. Oštećenja krvnih sudova (vaskulopatija) u smislu razvoja degenerativnih promena česta su kod alkoholičara.Oštećenja krvnih sudova i srca Alkohol je otrov koji direktno oštećuje srčanu muskulaturu na mikroskopskom nivou. Klinička slika takvih oštećenja zavisi od stepena promena i zove se alkoholna kardiomiopatija. Sa sudsko-psihijatrijskog stanovišta. Aterosklerotične promene su naglašenije kod alkoholičara nego kod pacijenata koji ne piju. Karakteristično je. Nekada se patološko pijano stanje može shvatiti i kao akutna dekompenzacija. pa su sudovi krhki i lako se oštete. To je obično manjak vitamina B kompleksa. da bolesnik za vreme takvog patološkog pijanog stanja ne pokazuje spoljašnje kliničke simptome pijanstva. nakon čega ostaje potpuna ili delimična amnezija (gubitak sećanja na ono što se za vreme trajanja toga pijanog stanja dogodilo). a može nastupiti već i nakon malih količina alkohola. bilo nakon neke bolesti mozga. itd. Patološko pijano stanje može biti znak konstitucijske karakteristike ličnosti. Patološko pijano stanje može trajati različito dugo. Postoji specifičan oblik srčanog oštećenja kod alkoholičara koji piju velike količine tekućina. sigurno dolazi do zajedničkog delovanja nikotina i alkohola pri nastajanju degenerativnih bolesti krvnih sudova. obično pivo. To je “pivsko srce”. ili osoba koje su preživele teža moždana oštećenja. 8 . bilo zbog ozlede. koji prekomerno piju alkoholna pića. Patološko pijano stanje ne mora se javiti i kod sledeće alkoholne intoksikacije. kod osoba sa vitaminskim deficitom. To su ljudi prevelike težine pa se često smatra da su prve poteškoće laganog popuštanja srčanog mišića u vezi sa tom debljinom. Kako su alkoholičari skoro uvek i pušači. mada bolesnik može imati osećaj da se sa njim nešto događalo. Kod uznapredovalih oblika alkoholne bolesti mogu se videti specifična oštećenja miokarda do kojih dolazi zbog poremećaja u prehrani i posledicama hipovitaminoze. U takvom stanju moguća su razna asocijalna dela. javlja poseban oblik teškog pijanog stanja.. ali je ipak karakteristično da se javlja samo kod retkih osoba i da se češće ponavlja. Ona se obično javlja kod muškaraca srednje dobi. ili povremeno u akutnom pijanstvu alkoholičara. Nekada se javlja kod osoba koje i inače pokazuju umanjenu toleranciju prema alkoholu. što može kasnije samo otežati eventualni sudsko. uzbuđenje. redovno je reč o stanjima neuračunljivosti. koje karakteriše suženje ili potpuni poremećaj svesti. Patološko pijano stanje Nekada se u akutnom pijanstvu nealkoholičara. nemir.medicinski problem.

Često dolazi do akutnih teških probavnih smetnji. to za okolinu deluje zastrašujuće. povišeni pritisak. mesec. ili za deo onoga što se događalo u toku deliriuma. marša. Delirium tremens može nastati i bez predelirantnih smetnji. Ne zna koji je dan. Javlja se kao posledica toksičnog dejstva alkohola. naročito slušne. jezika. Delirium tremens traje od nekoliko sati do dve nedelje. obično kod ljudi sklonih prekomernom pijenju. može se dogoditi iznenadna smrt novorođenčeta koje je nakon dolaska na svet ostalo bez alkohola. Bolesnik oseća strah i ne može da zaspi. ne jede. koji gmižu po koži bolesnika. Bolesnik u takvom stanju ima crveno otečeno lice sa razrogačenim očima i tremorom celog tela. s neznatnim smetnjama i obično bar delomičnom amnezijom za sve. nerazumljiv govor. sa mekim i slabim pulsom. neraspoložena i sve ove pojave prati nesanica. Nekoliko dana ranije mogu se javiti neodređeni simptomi koji stručnjacima ukazuju da može doći do ludila. Stoga treba bez 9 . Javlja se podrhtavanje prstiju. obično paranoidnog karaktera. Ako se brzo ne preduzme lečenje. obično od 2-5 dana. glave. miševe. obično se znoji. Bolesnici mogu u toku deliriuma halucinirati svoju uobičajenu profesionalnu delatnost. Gotovo redovno dolazi do slabosti srca. u kojem se neke osobe dogovaraju kako da ga unište. smetnje mokrenja. naročito ruku. Bolesnik praktično ne spava. Tada se govori o predelirantnom stanju. Ponovno propijanje i javljanje ovog stanja dovodi do trajnijih i ozbiljnijih oštećenja mozga. Nekad to može biti halucinacija glazbe.Delirium tremens Delirium tremens (alkoholno ludilo) je česta psihoza kod alkoholičara. Uz ostale simptome. Bolesnik naglo slabi. no mogu se javiti i sve druge. Uz to se javljaju halucinacije. terminalnim snom iz kojeg se bolesnik budi iscrpljen ali bistar i miran. pa se onda govori o profesionalnom deleriumu. ali je moguće i agresivno ponašanje prema okolini. javljaju se i lude ideje. Česte su ideje ljubomore. Slušne halucinacije bolesnik doživljava kao razgovor.Njemu je potrebna intenzivna bolnička nega. Kad nastupi delirium. zmije. gde se nalazi. Najčešće je reč o vidnim halucinacijama. itd. te pomanjkanje elektrolita. psihički je napeta. ili ga okružuju sa svih strana. Halucinacije su često zastrašujućeg karaktera i uklapaju se u opštu sliku straha i nemira. padom pritiska. štakore ili insekte. Osoba se oseća malaksalo. ima pojačano znojenje.. ili zbog upale pluća. To je delirium tremens novorođenčeta. sve do potpune iznemoglosti. Osobi u deliriumu treba obezbediti hitni transport u bolnicu. Postoji pomanjkanje vode u organizmu. Završava se najčešće naglo tzv. Vidne halucinacije često sadrže male životinje. odnosno zavisnih od alkohola. godina. pogotovo noću kada su simptomi najizraženiji. delirium može uzrokovati smrt zbog prestanka rada srca ili bubrega. Najčešće deluje uplašeno i zbunjeno. ali zna ko je on. Kod majki alkoholičarki koje piju i za vreme trudnoće.

treba bolesnika što više umiriti. a bolesnik počinje normalno disati.odgađanja pozvati lečnika. olabaviti odeću. a odnose se na doživljeni epileptički napad. Bolesnik kod kojeg je došlo do pojave simptomatske epilepsije mora prestati uzimati alkohol! Kako bi se smanjila opasnost od moguće ozlede bolesnika ili osoba u njegovoj okolini. Dok on ne stigne. obično 6-30 sati nakon zadnjeg pića. pokušati glavu okrenuti u stranu. gubitkom svesti. Alkoholna epilepsija je pojava epileptičkih napada kod osoba koje su zloupotrebljavale alkohol. Učestalost epilepsije kod alkoholičara je tri puta veća nego u opštoj populaciji. 10 . a kod epileptičkog napada lek izbora je diazepam. postavljena su ograničenja u obavljanju nekih poslova. Zatim nastupa ukočenost celog organizma. među ljudima koji alkohol piju u umerenim količinama. Epileptički napad se kod alkoholičara može javiti zbog akutne intoksikacije alkoholom ili u početku apstinencije. Jačina i učestalost grčeva se smanjuje i na kraju potpuno prestaje. Treba ga smestiti u zamračenu prostoriju i skloniti svaki predmet kojim bi se mogao povrediti. Ničega se ne seća iz perioda napada. pored vatre ili vode. na osnovu kliničke slike i promena koje se uočavaju kod EEG-a bolesnika. a koja bi mogla nastati zbog napada. zbog ugriza jezika. Posle pada koji relativno kratko traje. pospan. Alkohol može dovesti do epilepsije kod osoba koje do tada nisu imale epileptičke napade. može da se pojavi pena na ustima sa tragovima krvi. Pacijent se trza. Ispoljava se u napadima koji su dramatični i za pacijente i za okolinu. Prilikom pada može ozbiljnije da se povredi. Dijagnoza epilepsije može se postaviti na osnovu podataka koje nam iznosi bolesnik ili njegova okolina. Antiepileptici se u pravilu ne primenjuju kod bolesnika sa izraženim apstinencijskim simptomima. koju smenjuje faza grčeva. Ova bolest nastaje zbog oštećenja ćelija mozga. za komandnim pultom ili na rampama i skretnicama. zbog čega pacijent pada ničice. Alkoholna epilepsija Alkoholizam može delovati kao faktor koji otežava već postojeću epilepsiju. pacijent je zbunjen. vrši besciljne pokrete i ne zna šta se sa njim desilo. Bolesniku za vreme epileptičkog napada treba pokušati pomoći postavljanjem nekog mekšeg predmeta pod glavu. kako ne bi došlo do gutanja povraćenog sadržaja. bolesnik se može umokriti. tj. koža i sluznice poplave. kako bi se izbegla moguća ozleda glave. Disanje je onemogućeno. kao na primer: zabrana rada na visini. rad sa strojevima u pokretu. Napad počinje naglo. vožnja motornih vozila.

bilo prema ženinoj ćerki iz prvog braka. Ta ljubomornost može se odnositi i na ljubavnicu. Toj akutnoj halucinozi obično nijedan autor ne odbija alkoholnu etiologiju.naročito okovratnik. itd. kao glavna klinička karakteristika halucinacije. bolesnik ih čuje izvana. a nikako nasilno pokušati sprečiti konvulzije. bilo vlastitoj. Halucinacije kasnije postaju sve izrazitije. samo kod muškaraca. Bolest može i recidivirati. Akutna alkoholna halucinoza ne ostavlja defekt. dobru orijentaciju. dezorijentacijom. te pozvati hitnu medicinsku pomoć. Patološka ljubomora je ređa i javlja se u starijoj dobi. Ljubomora alkoholičara Ljubomora alkoholičara je vrlo česta pojava. s poremećajima svesti različitog stupnja. Razvijaju se paranoidni sadržaji. ili do šest meseci. a zna se dogoditi da progoni i suseda kojeg je uklopio u svoje paranoidne sadržaje. može joj se s vremenom pridružiti i slika hronične paranoje. Akutna alkoholna halucinoza je prolazno obolenje koje relativno brzo prolazi. koja je kod alkoholičara vrlo česta. a u alkoholiziranom stanju. najčešće zbog odbijanja “nežnosti” izražava svoju ljutnju grubim vređanjem i optuživanjem. Ideje ljubomornosti mogu se javiti prema ćerki. odnosno predstavljaju pretnju za bolesnika. nedelja. koji pripada grupi alkoholnih psihoza. U velikom broju slučajeva uz apstinenciju ne dolazi do ponovnih epileptičkih napada. Postaje mučitelj žene i porodice. Akustičke halucinacije često su u alkoholičara praćene strahom. te sačuvanu ličnost. a bolest može završiti i šizofrenom demencijom. Razlikuje se akutna i hronična halucinoza. Ljubomora se često javlja kao najvažniji simptom alkoholizma. I u akutnoj i u hroničnoj halucinozi javljaju se. Alkoholna halucinoza Alkoholna halucinoza je psihijatrijski sindrom. uz inače očuvanu svest. Ljubomornost 11 . u kasnijim fazama alkoholizma. Katkada su homoseksualno obojene. Karakteriziraju ga halucinatorni doživljaji. Halucinacije su po pravilu slušnog karaktera. Akutna halucinoza obično traje od nekoliko sati do nekoliko dana. Većina autora smatra da je uz takvu akutnu sliku to zapravo specifični oblik akutnog psihoorganskog sindroma. Mnogi smatraju da alkoholnu ljubomoru pored ostalog izaziva i pojava impotencije. kod koje alkoholičar sumnja u vernost žene. imati više šizofreni karakter. često imaju neugodan sadržaj. međutim. obično se javljaju u trećem licu. koje u početku imaju elementarna obeležja pa se vrlo teško razlikuju od iluzija. a bolesnik postaje agresivan. dobijaju jasnu osetnu formu i najčešće su akutnog karaktera. Još nije pronađeno zadovoljavajuće tumačenje te pojave. Alkoholičar je čvrsto uveren da ga žena vara. Hronična alkoholna halucinoza može.koji može imati katkada i karakter delirijuma.

poslova koje je radila. koja kod ljudi koji mnogo piju može da nastupi već posle tridesete godine života. praćeno poremećajima u emocijama i ponašanju. Demencija alkoholičara Demencija (izlapelost) je teško oštećenje ili potpun gubitak duševnih sposobnosti. Često počinje etičkom redukcijom ličnosti koja se primećuje u nizu promena u ponašanju alkoholičara. subakutni ili hronični psihijatrijski sindromi kod alkoholizma. i polagano napredujući. pa dolazi do raspada porodice. S obzirom da zaboravlja šta je nekome pričao jednu istu stvar ponovo priča jednoj istoj osobi 3-4 puta. Osobe koje neguju takvog bolesnika. Normalno se javlja tokom starenja. Uz apstiniranje od alkohola i odgovarajuće lečenje proces propadanja može da se uspori. Treba imati na umu da bolesnikovo. Obično je to znak potpunog etičkog propadanja.alkoholičara može završiti zločinom. sadržaja razgovora. ili žive zajedno sa njim. silovanjem vlastite dece. mogu i sebi i njemu uštedeti mnoge neprilike i nesporazume ako ga uče strpljivosti i razumevanju. Često je nemoguće živeti s takvim bolesnikom. Najčešće se etička redukcija primećuje u seksualnom domenu. On ne želi svesno ljutiti i gnjaviti svoju okolinu. Od drugog svetskog rata broj alkoholnih psihoza u većini zemalja raste. Alkoholne psihoze Alkoholne psihoze su teški akutni. Demencija se može javiti u toku alkoholizma na nekoliko načina: najčešće u početku neprimetno. nakon čega se stanje obično smiri. koje je kod alkoholičara redovno. U poodmakloj fazi ove bolesti. itd. ali kod alkoholičara je mnogo ubrzanija i intenzivnija. Bolesnik obično ne pokazuje poremećaj svesti. Treba sprovesti bolničko lečenje. Najčešće se javljaju u akutnom obliku pod kliničkom slikom 12 . tzv. da alkohol direktno oštećuje nervnu ćeliju sa kojom dolazi u dodir. a u velikom broju slučajeva i inteligencija mu je još uvek sačuvana. Nastala oštećenja mozga su konačna. Postoje i druge hipoteze. pošto alkohol već ošteti jetru i dovede do prehrambenog deficita i zbog pomanjkanja vitamina B1. Osoba se ne seća događaja od pre nekoliko dana. često puta neugodno ponašanje. Teško se priseća naziva predmeta koje svakodnevno koristi. čak ne priznaju ni svoje najbliže. Glavna karakteristika ove bolesti je problem pamćenja. šale ne shvata i sve prihvata bukvalno. Simptomatske psihoze su psihoze koje se javljaju kao posledica oštećenja mozga kod različitih bolesti. ali ne i da se zaustavi. Još uvek nije sasvim jasan mehanizam njihovog javljanja. Demencija kod alkoholičara nastaje zbog direktnog štetnog dejstva alkohola na ćelije mozga i njihovog izumiranja. Drugi smatraju da do oštećenja dolazi tek posredno. i ako je očito da dolazi do direktnog ili indirektnog oštećenja mozga alkoholom. Poznato je da alkohol izaziva veliki broj psihičkih poremećaja. Neki tvrde da do oštećenja dolazi tako. “etičke demencije” alkoholičara. nije namerno. Od lekova se obično daju sredstva za umirenje da bi se bolesnik bolje osećao. ne mogu da kontrolišu svoje fiziološke potrebe. bolesnici nisu u stanju da vode računa o sebi.

U akutnoj fazi psihopatološki ih karakteriše delirijum ili smeteno stanje. Encefalopatija Encefalopatija je u širem smislu reči svako oštećenje mozga. susreće na hodniku svog lečnika. koji ga bliže označava. Obično se tom opštem nazivu dodaje pridev. godine U Francuskoj Gayet. nesanicom. Karakterističan je primer takvog bolesnika. Sa patološko. sa degeneracijom u pojedinim moždanim područjima. i 1890. itd. alkoholna encefalopatija. u vezi sa tri slučaja. godine u svom udžbeniku neurologije. Toksičke psihoze najčešće su izazvane alkoholom i narkoticima. Bolest ponekad počinje naglo. Lečenjem u bolničkim uslovima. nakon čega sledi adekvatna skrb za takve bolesnike. Prvi ju je opisao ruski neurolog Sergej Korsakov između 1887. pa francuzi bolest nazivaju Gayet. a onda se šire s vremenom sve više unazad. koji su nesposobni za samostalno življenje. Čest je noćni nemir bolesnika. reč je bila o alkoholičarima. Osoba je smetena i dezorijentirana. paralizama očnih mišića. Taj isti sindrom opisao je još 1875. a u hroničnom obliku pod slikom demencije. no odmah popunjava “rupu” u sećanju i pozdravlja ga kao svog starog “vinskog” druga s kojim je nedavno pio u određenoj gostionici. a izaziva praznine u pamćenju. zbog čega nastaju “rupe” u sećanju. U dva slučaja koji je napisao Wernicke. Wernickeova encefalopatija je klinički sindrom koji je Wernicke opisao 1881. zatim delirantnom psihičkom slikom. itd. U hroničnoj fazi karakteriše ih demencija i često su ireverzibilne naravi. može se postići blagi fizički oporavak. Toksičke psihoze su psihotična stanja uvetovana delovanjem različitih otrova. Wernickeova encefalopatija je 13 . Simptomatske psihoze akutnog tipa javljaju se relativno često tokom pojedinih infektivnih bolesti. Bolest nastaje zbog otrova (npr. U akutnoj fazi. sa velikim dozama vitamina. toksičke psihoze obično su reverzibilne i imaju dobru prognozu.Robertsonovoj zenici.Wernickeova encefalopatija. a mogu se javiti u akutnom ili hroničnom obliku kod avitaminoze. itd. a bolesnik izmišlja priče kojima pokušava ispuniti te praznine. Smetnje pamćenja zahvataju najpre najnovije događaje. nesposobna da shvati vreme i prostor. organskih psihoza. kod intoksikacija. Alkoholne encefalopatije su svi klinički sindromi. npr. naročito B vitamina i simptomatskim lečenjem eventualnih drugih poremećaja. koji smešten u bolnicu. koje ponekad ličeArgyll. Javlja se sa pomanjkanjem apetita.anatomskog stanovišta reč je o krvarećem upalnom stanju.deliriuma. Pripadaju grupi tzv. Korsakovljeva psihoza Korsakovljeva psihoza je težak oblik demencije kombiniran sa polineuritisom u poodmaklim stadijumima alkoholizma. povraćanjem. sa prekidanjem upotrebe alkohola. često sa slikom krajnje mršavosti. alkohola) u organizmu. Ponekad se javlja i retrobulbarni neuritis vidnog živca. Bolest često prate simptomi polineuritisa. promenama na zenicama. godine. traumatska encefalopatija. Ne seća se ko je taj čovek. Već u toj fazi bolesnik zapada u vrlo teško stanje. kod kojih se u toku alkoholizma javlja oštećenje mozga. kod alkoholizma.

moralna redukcija ličnosti. ogrubelosti karakternih crtakoje su svojstvene osobi u tolikoj meri da ličnost kao da postaje jeftinije izdanje same sebe. pospanost. Niacinska encefalopatija se javlja zbog manjka nikotinske kiseline. preporučuje se davanje i drugih vitamina B-grupe pored nikotinske kiseline. (Progresivna paraliza je teško duševno obolenje izazvano luesom) Promene ličnosti Još je Korsakov pisao da alkoholičar okrivljuje svakog – ženu. samo ne samog sebe. a opisali su je Jolliffe i saradnici 1940. gubitak ranijih interesovanja prema poslu. te refleks hvatanja i sisanja. naročito nedostatkom vitamina B1. promenljivost raspoloženja. koji se manifestuje demencijom uz smetenost. nekritično veselo raspoloženje). a najčešće se susreće kod hroničnih alkoholičara. pri pasivnim kretnjama simptom zupčanika. kao npr. Prvi stadijum 1-5 godina konzumiranja alkohola – zbog hroničnog toksičnog uticaja alkohola na centralni nervni sistem alkoholizam izopačuje ličnost čoveka i unosi nove karakterne crte koje mu ranije nisu bile svojstvene. decu. prvom stadijumu bolesti javljaju se takve crte ličnosti koje ranije ovoj osobi nisu bile svojstvene. Prognoza je relativno dobra. Snižavaju se moralne i etičke norme koje poseduje svaki čovek. promena interesovanja. gubitak individualnosti i stvaralačke aktivnosti. Lečenje velikim dozama vitamina B1 daje dobre rezultate. Jetra alkoholičara je često oštećena. U toku lečenja. Ove nove crte se učvršćuju u ličnosti. Neki autori smatraju. gubitak autokritike. povećana razdražljivost.uvetovana manjkavom prehranom. On gubi interesovanje za sve što nije u 14 . razmetljivost. postepeno se pretvarajući u čvrste stereotipe ponašanja. tako da je nekada diferencijalna dijagnoza između tih obolenja vrlo teška. Hepatalna encefalopatija je oštećenje mozga sa odgovarajućom kliničkom slikom kod težih obolenja jetre. uz opisano lečenje. koje se kod pojedinih bolesnika javlja tokom alkoholizma. Postoje i neurološki simptomi: ekstrapiramidna rigidnost mišića. Dolazi do zaoštravanja. Pojavljuje se lažljivost. Pseudoparaliza alkoholna Pseudoparaliza alkoholna je psihijatrijsko obolenje. ali često ostaju posledice u obliku lakše izražene demencije. tremor ruku i prstiju i epileptični napadi. nesigurnost u sebe. pa je vrlo teško izdvojiti kliničku sliku encefalopatije uzrokovane samo lezijom jetre. posao. Što je veći period konzumiranja alkohola. godine. Drugi stadijum 5-10 godina konzumiranja alkohola. a česte su i slike encefalopatije. da su karakteristični simptomi hepatalne encefalopatije: euforija (bezrazložno. Reč je o relativno retkom sindromu tokom alkoholizma. Klinička slika je jako slična. U početnom. to se više menja ličnost alkoholičara. bezobzirnost. porodici. Moždana su oštećenja slična onima pri progresivnoj paralizi. brzo zamaranje.najvažniji znak zavisnosti od alkohola u ovom periodu je naglo snižavanje nivoa ličnosti.

snižava se inteligencija i bolesnik gubi sve svoje ljudske osobine. poremećeno je pamćenje. snižava se nivo kritičnosti – pre svega prema samom sebi.vezi sa alkoholom. nema volju. negira prisustvo zavisnosti od alkohola (anozognozija). sva interesovanja su koncentrisana oko alkohola. ciničan. za produktivnu komunikaciju. javlja se okrutnost. 15 . Treći stadijum 15-20 godina konzumiranja alkohola – u ovom periodu naročito su izraženi znaci ozbiljne povrede velikog mozga – mozak je otrovan. Smanjuje se kritičnost prema svojim postupcima. Ove promene su jasno vidljive u komunikaciji s bližnjima. Upravo treći stadijum predstavlja rezultat teškog toksičnog uticaja alkohola. Nastaje alkoholičarski „plitak“ humor: grub. mišljenje postaje neproduktivno. bezdušnost. snižavaju se moralni kriterijumi. Bolesnik traži i nalazi olakšavajuće okolnosti koje su ga dovele do opijanja. Nastaje socijalna i profesionalna degradacija. On je nesposoban za rad. neumestan.