You are on page 1of 5

Aprilski Rat 1941

Aprilski rat je ime za nemačku invaziju (kodnog naziva Direktiva 25) na Kraljevinu Jugoslaviju 6. aprila 1941.
godine. Ova operacija označava početak Drugog svetskog rata na teritoriji Jugoslavije.
Napad je izvršen kopnenim putem, iz više pravaca. Nemačke, Italijanske i Mađarske trupe prodrle su na
teritoriju Jugoslavije iz pravca Italije, Austrije (tada već u sastavu Trećeg Rajha), Mađarske, Rumunije i
Bugarske. Teško je bombardovan Beograd. U isto vreme otpočeo je i nemački napad na Grčku pod kodnim
nazivom Operacija Marita.
Rat je završen 17. aprila 1941. kapitulacijom, okupacijom i podelom Jugoslavije. Kraljevska porodica i pojedini
predstavnici vlade otišli su u egzil u Veliku Britaniju.
Početkom 1941. godine položaj neutralne Jugoslavije u zaraćenoj Evropi je postao kritičan. Nemačke trupe su
se, nakon brze okupacije zapadne i srednje Evrope, spremala da iz Rumunije pređu u Bugarsku i napadnu
Grčku. Kada je početkom marta Bugarska pristupila Silama Osovine, Jugoslavija se našla u potpunom
okruženju.
U takvoj situaciji, Vlada Jugoslavije je posle višemesečnih pregovora i kolebanja 25. marta potpisala u Beču
protokol o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu. Taj protokol je podrazumevao da Jugoslavije bude pošteđena
učešća u ratu, ali bi nemačke trupe imale pravo da preko njene teritorije prelaze u Grčku. Dva dana kasnije, 27.
marta, grupa oficira je izvela državni udar, zbacila Vladu i namesništvo, uhapsila ministre, a kralja Petra II
proglasila za punoletnog i predala mu vlast. Postavljena je nova vlada na čelu sa generalom Dušanom
Simovićem. Narod je demonstracijama pozdravio ovaj događaj. Podršku za ovakav rasplet događaja je pružila i
vlada Velike Britanije, jedine zemlje koja se tada aktivno suprotstavljala nacističkoj Nemačkoj.
Adolf Hitler je u svojim planovima imao svakako način kako da napadne Jugoslaviju. Međutim, on nije želeo
odmah da primeni militarističke metode, smatrajući da će Jugosloveni biti po njegovoj volji. Međutim, to se
nije dogodilo, zbog jakog britanskog uticaja, koji je želeo da uvuče Jugoslovene u neprijateljstvo sa Hitlerom.
Sa druge strane, obećanjem pomoći i vojnika u slučaju rata, Britanci su kupovali vreme, opterećujući Hitlera
problemom Jugoslavije i odvraćajući ga od Velike Britanije.
Na vest da je u Jugoslaviji izvršen državni udar, Hitler je naredio da se smesta sazove ratni savet na kojem je
dogovoreno da se pored planiranog napada na Grčku simultano izvede i napad na Jugoslaviju. Na taj način
sprečilo bi se eventualno povlačenje Jugoslovenske vojske prema Grčkoj i stvaranje drugog Solunskog fronta,
kao što se dogodilo u Prvom svetskom ratu.
Hitlerov plan napada na Jugoslaviju imao je šifrovano ime „Operacija 25“, ili „Uputstvo broj 25“ ili
jednostavno „Direktiva broj 25“. Ona je sačinjena zajedno sa planom Marita koji je predviđao nemačkoitalijanske napade na Grčku.
Kraljevina Jugoslavija i Grčka su dočekale rat usamljene. Doduše, na severu Grčke je postojao ekspedicioni
korpus od oko 50.000 ljudi, mahom Britanaca. Komandant tog korpusa je bio general Henri Vilson. On je
primenjivao proste ratne varke, samo da bi narod stekao utisak kako se radi o iskustvu britanskih snaga.
Jugoslovenska ratna komanda izradila je plan odbrane od Nemaca pod šifrovanim imenom „R-41“. Celokupna
vojska bila je raspoređena duž granica prema Rumuniji, Bugarskoj, Albaniji, Austriji i Mađarskoj. Čitav
jugoslovenski front je trebalo da brane 7 grupa armija i to: 1. Armija pod komandom generala Milorada
Petrovića je trebala da brani Makedoniju i južnu Srbiju, njoj je u pomoć trebala da bude 3. armija generala
Milana Nedića, zatvarajući pravce oko makedonske granice i onemogućavajući Nemce da prodru u Srbiju.
Na severu prema Mađarskoj stacionirana je 7. armija generala Dušana Trifunovića a prema Hrvatskoj i
Sloveniji su bile raspoređene 6. Nezavisna armija generala Dimitrija Živkovića i 2. armija generala Milutina
Nedića (brata Milana Nedića).

aprila 1941. On je zapravo pokušao da dobije na vremenu ne bi li pripremio kakvu-takvu odbranu. Pred ovim korpusom su se uglavnom nalazili Hrvati koji ništa nisu činili da bi zaustavili nemačke vojnike. No. Novi predsednik vlade Dušan Simović pokušao je hitnim diplomatskim putem da umiri razjarenog Hitlera. Nemci su naročito pricizno pogađali ciljeve jer su im to folksdojčeri omogućavali. Sarajeva. 2. . oklopni korpus Druge armije sjurio se sa severozapada na Beograd nailazeći na slab otpor. 12. armija je tek 8. od svojih vojnika oformi četničku (gerilsku) grupu koja je trebalo da otpočne gerilski način ratovanja. Mostar. Glavni nemački udar sa severozapada izvršen je iz dva pravca: iz reona Klagenfurta (Celovca). Nemački plan invazije je bio sledeći: 2. pošte i telegrafske linije i dr. Već u prvom naletu pogođen je prvi civilni objekat u gradu . U noći između 5. Pre samog rata. divizijom. armija je bez podrške 2. armija imala zadatak da istovremeno krene u severnu Grčku i u južnu Srbiju. dok je 12.Prostor oko Kosova i Sandžaka je branila 4. već su ih pozdravljali i time počinili izdaju. a pilote koji su se spasili iskakanjem. Kragujevca. raspoređena u dva krila levo i desno. Njoj je kao oslonac bila podređena i 5. Za vrhovnog zapovednika jugoslovenskih snaga određen je armijski general Dušan Simović (koji je vršio i ulogu predsednika jugoslovenske vlade). Graca i Nađ Kanjiže. hidrocentrale. aprila. aprila poginulo je 10.hotel Avala gde je poginuo i ministar jugoslovenske vlade Franjo Kulovec. pod komandom generalpukovnika Maksimilijana fon Vajksa. Ona je takođe imala zadatak da u slučaju propasti armija. gde se još vršila koncentracije jedinica 2. tako da je ova mogla da mobiliše samo 2/3 svog borbenog kapaciteta. koje su pratili Meseršmiti. a odatle kroz bosanske planine prema Sarajevu. elektrana. žandarmi se sproveli u Niš. Beograda. armija je imala zadatak da nastupi prema Zagrebu. armija general-pukovnika Maksimilijana fon Vajksa i Klajstova 2. U toku bombardovanja 6. Nemci se zauzeli Sip na Dunavu. Pošto prebrojavanje 2. aprila počela napredovanje. vazduhoplovna flota izvršila bombardovanje grada. Beograd je bombardovan u ranu zoru 6. Klajst je imao zadatak da nakon probijanja Makedonskog fronta napreduje prema Nišu i napadne Beograd iz pravca juga. Nemci su bez objave rata napali Kraljevinu Jugoslaviju. Nezavisna armija Vladimira Čukavca. aprila nemačka avijacija je napala veće gradove poput Niša. prvi ratni dan je bio zapamćen i po tome što je jugoslovenska protivvazdušna odbrana oborila nemački izviđački avion blizu sela Donjeg Dušnika u južnoj Srbiji. oklopna grupa. i 7. Berlin nije čekao i prvi je pokrenuo ratnu mašineriju. armije zajedno sa 11. od toga 28 pešadijskih i 3 konjičke divizije. a sama operacija bombardovanja Beograda imala je simboličan nazov Kaznena odmazda. Ratno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije je raspolagalo sa samo 300 aviona. aprila 1941. armija generala Petra Nedeljkovića. Leskovca. armije prva napala Jugoslaviju 6. uveravajući ga da će Jugoslavija ostati neutralna. Baš na dan venčanja Simovićeve ćerke. ali za to malo vremena ništa se ozbiljnije nije moglo učiniti po pitanju vojne angažovanosti u odbrani zemlje. 46. Glavni udar je imao da se izvede iz Bugarske gde se nalazila 12. iz jugoslovenskog vazduhoplovstva je pobegao kapetan Vladimir Kren (koji će kasnije postati pripadnik ratnog vazduhoplovstva NDH) sa planovima rasporeda vojnog vazduhoplovstva u čitavoj zemlji. armije još nije bilo završeno. Doprinos odbrani Beograda dala je Prva vazduhoplovna lovačka brigada JKRV čiji su se pripadnici iznad Beograda sukobili sa nemačkim Štukama. a porušena je i Narodna biblioteka Srbije u kojoj je izgoreo najveći deo materijala od neprocenljive vrednosti (kulturni genocid). Jugoslovenska vlada izdaje proklamaciju o početku rata sa Nemačkom i odluku o opštoj mobilizaciji. Bačene su velike količine bombi na stambene četvrti. Napadom na Beograd lično je zapovedao nemački general-lajtnant Aleksandar fon Ler čija je 3. Istovremeno je imala jedna udarna oklopna grupa iz Mađarske da se probije ka Beogradu. Banja Luke i tako u potpunosti iznenadila pospane građane koji se tražili skloništa po podrumima ili gde god se moglo pobeći od nemačkih bombi. ali ona je stigla suviše kasno. sa zadatkom presecanja neprijateljskih komunikacija i uništavanja strateški važnih objekata kao što su mostovi. a već u zoru 6. Jedna od ovakvih epizoda dogodila se u vojnom garnizonu u Sinju kada su hrvatski oficiri i vojnici podigli pobunu i pevali pesmu „Vila Velebita“. Nemačka je pri napadu potpuno iznenadila jugoslovensku vojsku za kratko vreme.000 Beograđana. Hitler je bacio na Beograd razarajuće bombe od 1. Novog Sada. i 6.000 kg.

oklopne divizije su zauzele Paraćin.Na frontu kod Sarajeva. . Realniji je bio poziv Vrhovne komande izdat iste večeri da se vojnici bore sa Nemcima gde god se nađu. 12. U napadu nemačke 12. aprila kod jedinica na Kosovu pojavila se dezorganizacija. Na nišavskom pravcu 11. Ključni prodor izvršila je nemačka 12. Sličan se desilo u Šibeniku kada je komandant Jadranske divizije Petar Kvaternik (rođeni brat Slavka Kvaternika) naredio da se preda oružje i pohapse svi srpski kadrovi. Nastavljajući i svoju operaciju u dolini Južne Morave. Na tom terenu vođena je žestoka borba uz obostrane gubitke. armija. Nemačke jedinice su ušle 10. Drinska divizija. ali ne i tragičnu i verovao je da se front može stabilizovati. Vrhovna komanda je izdala direktivu broj 120 za povlačenje trupa na liniju Bojana-Metohija-KosovoKopaonik-Kragujevac-Beograd-Sava-Una. držeći se planina. to se razbijena jugoslovenska vojska kretala van glavnih pravaca. motorizovani korpus. a naročito je osporavao to što on mora preko pošte da izdaje naređenja jedinicama. oklopna divizija probila je slabu odbranu na Pločama i u 9 časova zauzela Niš. koja je bila koncentrisana duž kopnene granice. Već u prva dva dana nemačke snage rešile su glavni zadatak: presekle Moravsko-Vardarsku dolinu i time odsekle Jugoslovensku vojsku od svakog eventualnog naslona na saveznike. Klajst je dakle ušao sa svojim snagama u Niš i tako se ispunilo Hitlerovo naređenje da se preseče put jugoslovenskoj vojsci ka Grčkoj i na taj način spreči formiranje novog Solunskog fronta. u ime poglavnika Ante Pavelića. dok je glavnina 12. Na ministarskim sednicama u Sevojnu. Jugoistočni front kojim je komandovao Milan Nedić se raspao. u podne Aleksinac koji je branio pešadijski bataljon iz rezerve i 1. 10. pod izgovorom da je bolestan i da odlazi na lečenje u Sarajevo. armije koje su bile na niškom sektoru. oklopnom grupom da zauzme Beograd i dovrši razbijanje jugoslovenske vojske. s leđa. Ćupriju i Jagodinu. oklopna divizija. ali za realizaciju ove direktive nije bilo realne osnove. penzionisani pukovnik Slavko Kvaternik proglasio Nezavisnu Državu Hrvatsku (NDH). armije učestvovali su 40. gde se vlada nalazila. Da bi sprečio potpuno rasulo. general Dušan Simović se žalio na loše veze u komandovanju. pretrpevši ogromne gubitke povlačila se u pravcu Leskovca. uz jaku podršku avijacije. armija pod komandom generala Kavalera. general Bogdan Maglić. Ona je već bila prethodno koncentrisana radi napada na Grčku. ne samo vojsci. načelnik 2. Nemačke motorizovane jedinice su joj presekle odstupnicu kod sela Ljuberađa. 9. Tako je 2. a zatim je pao i Ražanj. Vrhovna komanda Jugoslovenske vojske nije kontrolisala situaciju. aprila ušla u Skoplje. korpusa. a ujedno izbile na grčku granicu u pozadinu grčkog fronta u Trakija. armija se brzo probijala i već 7. oklopna i 73 pešadijska i motorizovana SS divizija Adolf Hitler i delovi 18. je napustio liniju odbrane. Napad je u koordinaciji sa Nemcima vršila italijanska armija. aprila u Zagreb gde je. artiljerijski divizion. a preko radija je pozivao članstvo svoje Hrvatske Seljačke Stranke da bude lojalno Trećem Rajhu. 12. armija je trebala da se povlači i dalje. 9. Od prvog dana rata. armije. armije nastavilo nastupanje u Grčku (operacija Marita) protiv grčke armije i britanskog ekspedicionog korpusa. glavnom saobraćajnicom prema Nišu. ojačana 1. a 2. napala je iz Albanije. da bi se po ustoličenju ustaške države pojavio kao ustaški general. jedinice 11. Drinska divizija povlačila se pod naletom nemačkih tenkovskih jedinica pravcem Babušnica-Svođe-Vlasotince. Nemačka komanda je naredila da se 12. Napad je organizovan iz tri pravca: Ćustendil-Kriva Palanka-Kumanovo. Kako su nemačke jedinice prodirale dolinom Kutinske reke. Napad na graničnom frontu kod Krive Palanke do planine Belasice. italijanska armija pod komandom generala Ambrozija. 2. armije naredio je da se uz pomoć improvizovanih odreda zatvore pravci ka Metohiji i Sandžaku. izvršen je na trupe Treće armijske oblasti (Moravska. One su se u potpunom haosu povlačile dolinom Nišave i Kutinske reke. Sve je bilo izgubljeno i propast je sve brže i brže tekla. aprila izjavljuje da ima puno poverenja u moralnu snagu vojske i naroda i da veruje u prijateljstvo sa Sovjetskim Savezom. prodrla iz Istre i Slovenačkog primorja. koji je odmah po napadu Nemaca napustio i okrivio već uzdrmanu jugoslovensku vladu. armija orijentiše ka Grčkoj. a komandant 3. armija iz Bugarske. Šumadijska i Bregalnička divizija i Strumički odred). Po toj naredbi 5. Ocenio je situaciju kao tešku. aprila Nemci gone jedinice 5. produžavajući ka Kragujevcu. a 9. već i u vladi. Vlatko Maček. Jedna oklopna divizija sjurila se na zapad i uskoro stupila u kontakt sa Italijanima u Albaniji.

a društvo su mu činili i ostali hrvatski ministri: Josip Torbar. i njihov zajednički ulazak sa Nemcima 1915. dok vlada i kralj idu u inostranstvo da odatle nastave da se bore. Sam vojnički poraz značio je i rasulo same Simovićeve vlade. Govorilo se o produžetku borbe na novom frontu Sava-Drina. aprila već odleteo iz zemlje. pojedini vojnici i oficiri nisu pokazivali težnju za kapitulacijom i nastavili su da vode borbu.Nemci su 13. aprila u Boki kotorskoj potopili razarač „Zagreb“. u stvari bekstvo ministra. vojnici su držali Mišarsko brdo i branili grad. O mogućnosti eventualne kapitulacije nije bilo ni pomena. Prilikom utovara transportnih aviona zlatom učestvovalo je i više stotina vojnika na improvizovanom aerodromu na Nikšićkom polju. brod se prevrnuo i poginuli su ministar Simovićeve vlade Marko Daković i istoričar Vladimir Ćorović. prilikom evakuacije poginula su dva vrlo poznata imena. U oblasti Šapca do sukoba je došlo 12. premesti odmah u Nikšić. Na poslednjoj sednici vlade u Nikšiću 15. Vlada je bez Simovića stigla u Nikšić sutradan i prva stvar koja se čula bila je ta da je Kralj Petar već odleteo za Grčku. Sergej Mašera i Milan Spasić su 17. Dušan Simović je istog dana izdao naređenje Danilu Kalafatoviću da zaključi primirje sa Nemcima iz dva razloga: prvi razlog je bio taj što je bilo nemoguće dalje pružanje otpora na izabranoj liniji Drina-Sava i zbog događaja koji su se dogodili u Hrvatskoj. Tražio je hitnu vezu sa engleskim poslanikom. Ubrzo je stigao i feldmaršal Evald fon Klajst i Maksimilijan fon Vajks. bio je poseban primer Aprilskog rata. Prilikom transporta zlata bojnim brodom u Egejskom moru. Taj nacrt je sastavio dr Slobodan Jovanović i predao ga Simoviću. aprila kada su nemačke motomehanizovane jedinice napali vojnici raznih jedinica Prve armije. Ovu informaciju je Dušan Simović dobio na Palama od svog ađutanta u osnovnoj školi Kralj Petar gde je Štab bio smešten. Dušan Simović je podneo izveštaj o vojnoj situaciji koju je predstavljao kao veoma tešku. veku. bio je to treći ulazak Nemaca u Beograd u 20. Napuštanje vlade. već samo mali odredi koji su se u totalnom haosu predavali Nemcima. Neki ministri. a ovaj Kalafatoviću. ali ne i bezizlaznu. Kralj Petar Karađorđević je sa vladom 14. . Ostale su prazne reči dr Ivana Šubašića da potpredsednik jugoslovenske vlade neće dezavuisati svoje drugove. Pored vojnog sloma. Sednica vlade je održana na katolički uskrs. aprila. aprila probili poslednju liniju odbrane kod Konjarnika i umarširali u Beograd gde su ispred Narodne Skupštine organizovali paradni defile. Komandant vojnog garnizona nije želeo da preda grad Nemcima u ruke i ubio se. Na levom krilu vojska nije ni postojala. Bogoljub Ilić i Marko Daković optuživali su Hrvate za izdaju. Džafer Kulenović i Ivan Andreas. zaključeno je da Jugoslavija neće kapitulirati kao država. Međutim. u nameri da ga preotme od Nemaca. a zatim su se preko Jerusalima i kraćeg zadržavanja u Kairu obreli u Londonu. aprila. među kojima i dr Slobodan Jovanović. Poslednje savetovanje jugoslovenska vlada imala je na Palama. faktički potvrdio separatizam i razbijanje Jugoslavije kao države. iako su pojedini ministri zaključili da je vojna situacija mnogo teža nego što ju je predstavaljao Simović. armije pružali žilav otpor prema Užicu. već da samo vojska kapitulira. ali je umesto veze dobio pismo generala Dila da Engleska nema mogućnosti da u datim okolnostima organizuje evakuaciju jugoslovenske vojske preko mornaričke baze u Boki. Nemci su bombardovali grad 15. počela je i kriza vlade. ali je bio desetkovan i povukao se. aprila. Na aerodromu Agrenion u Atini dočekao ga je general Dil i general Vilson. Računajući ulazak Austro-Ugarskih trupa 1914. aprila 1941. na kraju je odlučeno da se vlada. i 15. Pozivom svojim vojnim pristalicama da izraze lojalnost novoj vlasti (Ustaškoj) 10. 13. Na jugoslovenskoj strani počela su međusobna trvljenja i ispitivanja ko je kriv za tako munjeviti slom. 13. Simović je potom predložio generala pozadine Danila Kalafatovića za načelnika Vrhovne odbrane. konjički puk jugoslovenske vojske izvršio je napad na Šabac. Takođe su i delovi 2. a zatim ga tukli teškom artiljerijom. Sve do nemačkog ulaska u Šabac. aprila Maček je osigurao legitimnost prenosa vlasti. Baroša Smoljan. aprila. Ipak. Simović je zatim rekao da situacija ništa ne valja i sazvao novo zasedanje u ponoć 13. radi veće sigurnosti. Na Rapaj Brdu su dvojica mlađih rezervnih starešina samoinicijativno organizovala otpor i vodili sa Nemcima 12 aprila čitavog dana borbu. aprila 60. Iako potpuno vojnički slomljeni. Tako je potpredsednik vlade dr Vlatko Maček napustio vladu 8.

1. 245 potpukovnika. jedinice više nisu znale šta da rade. 228 pukovnika. da niko nije znao dokle su Nemci stigli. Ima mnogo pitanja koja nikad neće dobiti odgovor. zahvaljujući rasulu u vrhovnom štabu. bilo razoreno i uništeno. Ostaje kao činjenica. pošto je slomio Poljsku i zapadnu Evropu. Na kraju ipak. armija nije bila spremna da se sukobi sa Nemcima. O tome govori podatak da se u Novooformiranoj Hrvatskoj vojsci od kojih su se. tako da je država bila potpuno paralisana. Jedini dostojan otpor. Tim bombardovanjem. i u vojnom i u civilnom pogledu. već jugoslovenska sramota”. pod Nemcima. Jugoslovenska armija i vlada pukle su po svim šavovima. uprkos činjenici da su bili slabiji. aprila. Patrijarh Gavrilo Dožić u svojim Memoarima tvrdi da se više „mislilo na spasavanje vlade i svojih porodica. u svom prvom obraćanju srpskom narodu. koji su ionako bili već labavi. Ostaće kao svetli primer podvig pilota koji su se. nego o spasavanju države i naroda”. odakle će se avionima prebaciti do Saveznika. iskustvu i avionima. General Milan Nedić. no ostaje činjenica da je i sama armija bila iznenađena brzinom i snagom neprijatelja. ubrzo po osnivanju Pavelićeve NDH. aprila kod železničke stanice Ševarlije i kod Petrovog Sela.. a pre svega šta je radila vlada od 27. probijao se prema Doboju. već su na terenu donosile odluke za borbu protiv Nemaca. Kraljevska vojska pružila je protiv Italijana u Albaniji. sve dok im nije bilo rečeno da se evakuišu za Nikšić. u stvari. ali i gubitka Nacionalne Biblioteke. obaveštavao vladu o stanju na frontu. Dezorganizacija je bila takva. jer je već prvog dana. . našli: 31 general. kako u brojevima.Načelnik Operativnog odeljenja 2. Narednik jugoslovenske vojske Boža Petrović je u poslednji čas uspeo spasiti zastavu 41. Na toj listi. i prkosili svojim herojstvom daleko nadmoćnijem neprijatelju. a sve planove koji su postojali za odbranu zemlje poremetili su pobune Hrvatskih armija i generala. Naša vojska nije imala odgovor na Nemačke pancere i štuke. a vlada nije znala čak ni da je kapitulacija potpisana. Većina jedinica. aprila. jer armija nije imala nikakva sredstva za odbranu duž celih granica. pad Jugoslavije bio je neminovan. i još mnogi drugi. nisu imale povezanost među sobom. Već u prvim danima. kad je. što je značilo da neće biti branjen. Plan za odbranu koji je obuhvatao odbranu čitavih granica bio je površan i osuđen na propast od početka. Simović je na nekoliko užurbanih sednica. Rezultat Nemačkog bombardovanja bio je kolaps u infrastrukturi i vrhovne komande. koja počinje od Gernike. septembra 1941. Njihov gubitak je neprocenjiv. da vlada nije uspela da sačuva jedinstvo u invaziji. lepljeni u nekim gradovima. u kojima su se nalazili mnogobrojni spisi i dokumenti. pešadijskog puka u Osijeku i poneo je sa sobom. Država je bila žestoko podeljena. armije. kao u Sarajevu. tek 12.005 kapetana i 417 poručnika jugoslovenske kraljevske vojske. sa kojih ne postoje ni zapisnici. nije bilo opremljeno da se suprodstave Nemačkoj vojnoj sili. mobilizacija nije stigla na vreme. 1. Bombardovanje Beograda. da bi kasnija ista zastava bila i zastava Jugoslovenske Vojske u Otadžbini. marta do 6. stupio na čelo vlade „Narodnog spasa”. nisu imala nikakva određena naređenja. a šta vojska i njeni komandanti. samo je opet iskazalo činjenicu koliko su Fašisti slabo marili za sva ta prava međunarodnog ratovanja i svrstali Beograd na listu gradova koji su pretrpeli ogromnu štetu zbog njihovog bombardovanja. 254 majora. da je mobilizacija bila neefektivna i da je samo 11 divizija bilo raspoređeno pre ofanzive na njihovim defanzivnim pozicijama. koji je. sve što je imalo bilo kakav taktičko – strategijski karakter. aprila. i da su Hrvati odustali od borbe i predavali Nemcima. da je plan odbrane bio nedovoljno organizovan. Ima dokaza da su plakati o mobilizaciji. pukovnik Draža Mihailović je izbegao zarobljavanje u Sarajevu i vodeći borbe sa Nemačkom oklopnom grupom 13. koji je u skladu sa odredbama međunarodnog ratnog prava bio proglašen za "otvoreni grad". rešen je ceo rat. digli sa svojim avionima u nebo. rekao je: „Šesti april nije srpska. imao vrlo malo problema sa Kraljevskom vojskom. Pariz. nalaze se i Roterdam. Lodon. koja je proglašena tek 7. uprkos želji da pruže otpor.