You are on page 1of 41

Историја културе српског народа

Појам културе је врло тешко објашњив, вишеслојан је и вишезначан појам, мада је присутан у
свакодневном говору, али га изучавају и многе дисциплине као што су антропологија, етнологија,
екологија, социологија. Појам културе се врло често доводи у везу са појмом цивилизације, јер оба
појма (цивилизација и култура) чине суштину појма национални идентитет.
Култура се третира као облик неговања људског мишљења, људске активности, па би она ишла
ка томе да се побољшавају обичаји, а што је опет доводи у везу са цивилизацијом и политиком. Наука
која се бави културом је културологија, али чак ни она није недвосмислено одредила свој појам
културе. То није случај само код нас, култура је општи појам, један од најкомплекснијих појмова у свим
језицима и културама и често је супротан појму природа (са једне стране је појам култура, са друге
стране појам природа), а јавља се све више идеја да појам култура замени појам друштво, дотле да се
историја као наука окреће култури, посебно када је реч о националној култури, коју проучава
историјска културологија, говори се о култури и то није ново. Владимир Ћоровић је још 1933. године
методолошки одредио тај проблем у књизи Историја Југославије.
Шта бисмо ми данас рекли на питање: Шта је култура?
Према тумачењу Мирјане Стефановић култура се тумачи као многозначно ткиво које се
свакодневно и даље тка, баш због тога што је стално у развоју немогуће је. То је облик
могућности помоћу кога се схватају процеси у друштву, политици, природи. Облик могућности по
коме схватамо како функционише нешто. Историјски гледано, cultura animi је Цицеронов и
Хорацијев израз и често је употребљаван у антици. Често се и касније, углавном у 17. веку, овај
израз култура схвата као обавеза неговања себе у смислу разликовања од животиња. Ово значење се
преносило ка схватању културе као индивидуалног и друштвеног живота, а из овога је произилазило да
је култура могућа само у заједничком животу људи, што значи да се култура разликује од појма
природе (а малопре смо видели да неко покушава да их изједначи). Међутим, на природу култура може
да се наслања и наставља кроз уметност и неговање животних поступака. Савремено значење појма
културе углавном подразумева одношење на спољашност, па се за културу раније мислило на неговање
биљака, па имамо културу неге биља, коришћење компјутера била би Мајкрософт култура, култура
духовности је опис унутрашње природе човека. То све указује да култура може значити не само
процес, него и резултат да бисте дошли до тог неког нивоа. У 18. веку, што је новије доба, појам
културе добија историјско-филозофско значење. Хердер сматра да је култура одлика нације,
вредност једне нације и одлика њеног матерњег језика. Он насупрот једној апстрактној категорији у
једној универзалности, сматра да свака нација представља самосталног носиоца опште хуманости. Он
одваја нације по њиховим културама. Сматра да свака нација има своју културу. Ако кренемо од
значења термина култура, корен речи, coere значи неговати, заштитити, настанити, а cultus - обичај
навика, па имамо и култ и култивисан, имамо ц/коере – неговати, заштити, настанити и култус – обичај,
навика. У српском језику први пут је овај термин поменут релативно касно 1810. године у књизи
Аврама Максимовића Пчелар или настављеније о пчелодејству и то је у значењу гајења,
1

неговања пчела. Од 19. века (1860. године) када Јакоб Бурхарт објављује Културу ренесансе у
Италији, појам културе се не односи на појединачне људе као припаднике човечанства, већ на
одређене социјалне групе, па на тај начин могуће је описивање, анализа и поређење различитих
култура. На тај начин долазимо и до одређене дескриптивне дефиниције културе: Култура је
комплексна целина која у себе укључује: знање, убеђење, уметност, законе, морал, традицију и обичаје.
Сви ови елементи обележавају људе као припаднике једног, не баш једнонационалног друштва (ипак
као карактеристика људи који живе у једној друштвеној целини). Појам, синтагма историја културе
такође је комплексан. У себе укључује: духовну историју, појам књиге, књижевност, материјалну
културу (споменици, начин облачења, намештај, архитектура, слике), начин живота, митолошку
представу о свету, историју менталитета, језик, науку, религију, ритуале и свакодневно понашање
(храна, музика, филм, слободно време, разлике међу половима). Култура на одређени начин
превладава у једној нацији, али не може бити без утицаја околних култура и нација. Разговарати о
једној националној култури је врло тешко, мада у једној националној култури преовлађује: мисао,
осећање, веровање о реалности. На рубу постоје и утицаји других култура. Што се тиче Балкана,
односно наше земље у том подручју, како се кретала кроз историју, била звана на различите начине и
различите просторе заузимала, ми припадамо Балкану, а Балкан је и Грчка и Византија и Босна и
Далмација и Оријент. Где престаје национални идентитет, а где почиње мешавина културних
идентитета је увек питање, а најбољи пример вероватно би био језик. Колико је у једном (рецимо
нашем) језику изворних, старих речи, колико речи које су преузете од суседних народа или народа који
су владали тим подручјем. (Треба знати појам културе, значење термина, и касније како се развијао и да
знамо предмет којим се бави историја културе).
Географски простор
(рађено углавном према Деретићевој Културној историји)
Простор у којем се одиграва историја је географски простор и на њему настаје и ствара се
култура. Он вишеструко утиче на историјска збивања и на културни живот и културно стварање.
Деретић: Једна цивилизација је пре свега простор, културни ареал, станиште. За нашег најчувенијег
савременог археолога Срејовића који је имао светска открића, кажу да је када је тражио, када је
проналазио, тачно умео да препозна да ли је тај простор током векова на одређени начин био
уништаван. Ако није било земљотреса и неких других природних катастрофа, када би долазио на
одређено место, рекао би: Овде је пријатно за живљење, овде мора да је био неко некад, а испитивња су
показивала да је био у праву. Дакле, географија ипак утиче на културу. „Погледајте трајно опстојавање
градова на истом месту, непрекидно одржавање путева и саобраћаја изненађујући сталност географског
простора на коме трају цивилизације“. Бродел: Културни простор спада у географију, тај простор ће
осим тога имати своје средиште, своје језгро, границе и маргине, а на маргини се најчешће налазе
најкарактеристичније црте, појаве или напетости. Маргине су заправо сусрети различитих култура и
Бродел то сматра најкреативнијим. Константин Филозоф је први (на овим просторима) размишљао о
географији у вези са историјом. Он у биографији деспота Стефана Лазаревића даје опис српске земље
2

и опис престонице (Београда), а о Србији говори као о идеалној земљи: У целој васиони не може се
наћи земља да има сва добра сабрана у једно и на све стране, но имају нека добра делом и само на
неким местима, а српска земља је пуна сваких добара. Драгослав Срејовић је рекао: Србија је
племенита, човеку благонаклона земља (при томе мислећи на географију, наравно.) Зачетник
историјске географије код нас је Вук Караџић (Географическо-статистическо описаније Србије, 1826).
Он даје географски, етнографски, економски и административни приказ Србије. Највећи српски
географ је Јован Цвијић. Описивао је земљу и народ и повезивао је географију и етнологију, а обе са
историјом и културом. Синтеза његовог рада представља дело Балканско полуострво и јужнословенске
земље. Цвијић географски простор посматра као простор културе. Он је зачетник и те
антропогеографије, јер је главни јунак његове географије човек. Цвијић сматра да је балкански простор
простор великих цивилизација, па то доказује великим цивилизацијама егејском, микенском,
хеленском, које су постојале и он сматра да је Балкан географски и геолошки посредник између Европе
и Азије. Он упућује на више културних појасева који постоје на Балкану и даје њихов распоред:
1. Преиначена византијска и стара балканска цивилизација (средишњи и источни део Балкана, тј.
Грчка, Македонија и југоисточна Србија)
2. Турско-источњачки утицаји (југоистични и источни Балкан, односно подручје Ниша и Врања).
Овај простор се прожима са преиначеном византијском културом, а то је све уочљиво у делу
Стевана Сремца и Боре Станковића.
3. Утицај западне и средње европске културе. То су утицаји из два правца – из Италије (преко
Јадрана) и преко Паноније са запада и северозапада.
4. Појас патријархални режим или патријархална култура. То се односи на унутрашњост Балкана
и то би био аутентични изданак овог простора. Ова култура је најразвијенија код Срба и код нас
је одиграла посебну улогу.
Све ово важи до савременог доба, јер овде у новије време имамо процес културног изједначавања на
овим просторима. Ипак не долази до ишчезавања културних разлика, јер испод те модерне културе
живе елементи старе културе. Не може се одједанпут бити модеран, јер традиција условљава! 
Цвијић је писао и о типовима Јужних Словена који су одређени по својим психичким
особинама, па по његовом мишљењу постоје четири основна типа: динарски тип, централни тип,
источнобалкански и панонски тип. У српкој култури најванија улога дата је динарском типу.
Положај српских земаља и Србије на Балкану и у Европи
Неколико момената за одређивање овог положаја. Прво се по историчару и писцу Историје
Срба, Константину Јиричеку тврдило да су Срби народ унутрашњости. ''Срби су народ унутрашњости,
живели су у унутрашњости Балкана, у планинској унутрашњости западног дела Балкана и ту је настала
и најстарија српска држава и ту су центри државе Немањића. Међутим, то не значи да Срби нису
насељавали области поред мора, јер поред уже Србије, постојале су и приморске српске покрајине,
како се зна од ушћа Цетиње на северозападу до ушћа Бојане. Наши стари владари су имали титулу
Краљ српских и поморских земаља (Поморје). У средњем веку то је била хумска област, јужна
3

Херцеговина одакле се излазило на море, а већ у доба Душана Србија је излазила на три мора:
Јадранско, Јонско и Егејско. Међутим, Срби, српски владари никад нису нешто посебно били
наклоњени мору, некако су се увек одрицали тих подручја која су била при мору (продавали,
поклањали за задужбине). Веза са морем углавном је била преко Дубровника, града који је настао у
српском простору, али који никад није био део Србије. (И Турци су преко Дубровника имали везу).
Море као мотив је више присутно у српској поезији и прози него што је било у реалном животу! 
Што се тиче културног простора у зависности од географског положаја, за српску културу реке су биле
много значајније него море. Српска историја се може посматрати као кретање од малих ка великим
рекама. Најстарија српска држава је настала око малих, планинских река у унутрашњости – Пиве, Таре
и Ибра. Србија постаје регионална сила са изласком на главне реке Балкана – на три Мораве и на
Вардар. Међутим, у новијој историји просторно одређење се помера од југа према северу, па имамо
простор који заузима Србија око две велике реке – Саве и Дунава. Сава нас повезује са Западним и
Јужним Словенима и у културном смислу, а Дунав, после повезивања са Рајном, са читавом Европом.
Овако приказана историја показује како је Србија од забачене и земље у унутрашњости постала народ
на балканској ветрометини, настањен око великих река и око важних светских путева, то је чињенично
стање према географији, остајући опет у светским и европским мерилима, мали народ.
Гранични народ између истока и запада
Српски народ је често био у недоумици где да се окрене – на исток или на запад. Таква
размимоилажења имамо и код наших најзначајнијих људи, међу њима налазе се и књижевници. Нпр.
Дучић је био наш најдоследнији западњак. ''У цијелој својој историји српско племе гледало је према
западу, јер је било само случајно на Оријенту''. Шантић је ипак песник оријента какви су и Сремац и
Бора Станковић. Иако је њих захватила западњачка река, срце им је остало на истоку.
Срби припадају Словенима, највећој скупини европских народа. Срби су се, као и Словени,
поделили на западну (католичку) и источну (православну) сферу. Јужни Словени су се међу собом
поделили, а Срби у оквиру те поделе имају своју најособенију ситуацију. У средњем веку се развијају
као православни народ са властитом аутокефалном црквом, али сем православаца има и Срба
католичке вере са јаким етничким и српским националним осећањем. Католички Срби који су одвојени
од православне матице и којима јако осећање српства временом на одређени начин и полако нестаје
врло често се придружујући другим народима, а најчешће преко југословенства. О католичким Србима
можемо говорити највише у оно време кад су људи постајали и национално свесни. Национално
свесни постали су у 19. веку. Од тада имамо много истакнутих представника католичких Срба, али
пошто је њихов циљ да остану у вези са Србијом био разрешен формирањем Југославије, многи од њих
постају Југословени, а како пролази Југославија и како долази до разочарења, они прилазе ономе који
је на одређени начин агилнији и који је показао више интересовања, који се више потрудио, а који
можда и није имао неку традицију, па је захватао ту традицију католичанства српског као своју основу,
који је био потребан неком и они врло често постају Хрвати. То иде до те мере да је српски језик
постао лингвистичка основица модерног књижевног језика једне друге словенске нације-Хрвата.
4

најдебљу поделу Европе јер се са њом и сам поделио на католичанство и на православље. Сама земља. Ипак треба нагласити да се селила заједница и да је наставила да живи као заједница и да је наставила да чува традицију колико се то могло у другој средини и да је наставила да то културно стварање повеже старо и ново. Хиландар и Сент-Андреја су две тачке између којих се кретао српски народ и на читавом том подручју има мноштво трагова српске културе. посебно оних које су последица поделе на исток и запад. насељавале су територију Србије и како каже Драгослав Срејовић: ''Србија је племенита. јер кад се одвајате од свог огњишта и све гасите. Међутим. тако да су сеобе једна од најважнијих константи нашег народа. а кад је узет језик. Срби су били повремено активни чинилац у политичким и културним збивањима Балкана и средње Европе. Остављамо своје огњиште и одлазимо и то је константа. године. Ето колико је то затрто. У Сент-Андреји. а често је била и родитељка људи и идеја који су пресудно утицали на привредну. то је тешко. но важније је пасивно суделовање. На овом подручју имамо и конфронтацију хришћанства и ислама. Старчево и Винча. културну и политичку историју Европе''. иако тамо има српских цркава. :/ Древне културе на тлу Србије Древне културе (не српске) су постојале. не без језика. одржавајући. Вукова подела – Срби трију закона. Деретић: ''Трпљење последица те историје. углавном и не разумеју српски језик. онда се захвата и у традицију и књижевност. Који су ти остаци који нас упућују на неке старе цивилизације пре доласка Словена? Из старог каменог доба имамо извесна налазишта у Шумадији (ништа спектакуларно). Њега је открио Срејовић 1965. тако да је знатан део Срба прихватио ислам.Хрвати су се у време Илирског покрета. испало је тако да смо ми на одређени начин остали. а баш се то нама дешавало. Својатају и оно што претходно није било њихово. То је оно што нам недостаје. Определивши се за један део Европе. код Граца. код Аранђеловца постоје нека налазишта. а сачувао свој језик и развија се касније у оквирима исламске културе. промени пребивалишта. културни континуитет и чувајући културни идентитет. међу друге народе. Лепенски Вир је у Ђердапској клисури. То је велико насеље и настало 5 . Срби су народ који је склон кретањима. Поред тога имамо и сеобе мањег или већег дела српског народа у друге земље. али је подељен језик. у време Људевита Гаја одлучили за штокавски ијекавски занемаривши кајкавски. сама Србија била је средиште на одређени начин и пре него што су Словени дошли на ту територију. њена територија обележавала је у неколико махова средиште цивилизованог света. Деретић: ''Српски народ је судбински искусио најстарију. онда би положај народа могао да се посматра и са станишта опозиције кретање – мировање. на десној обали Дунава и то је онај део који је због бране морао да буде премештен. човеку благонаклона земља. опет колико је могуће. односно сеобе унутар властитог етничког простора. Прво су то биле унутрашње миграције. ал' то није на добро излазило . У средњем и млађем каменом добу постојале су зреле културе на нашем тлу и по богатству и значају нађеног материјала издвају се три: Лепенски Вир. он је знатан део себе оставио оној другој Европи''.

а одатле на Апенинско полуострво. мостова. отишли у Малу Азију. Трибалди и Дардани (постоји и место Дарданија код Приштине. Сачувани су одређени грађевински објекти и монументалне скулптуре које су биле у оквиру култа и магије (фигуре са риболиким људским главама). За Трибалде се мисли да су живели у централним областима Балкана. не зна се који су народи живели у праисторији. Један од предака Дардана се помиње у Хомеровој Илијади. Виминацијум (Костолац). Ископавања су била 1928. Ту је било доста керамике и тог ситнијег археолошког материјала. То се све зове Старчевачка култура. Први познати становници Балкана познати су из античких извора и овако се зову: Мези. хришћанство је прихваћено на тој територији у оквиру Римског царства. 1-4). Винча је локалитет. Старчево је преисторијско насеље које се налази код Панчева. године пре нове ере. века нове ере. Било је више слојева у томе. источно од Панчева и оно је датирано у периоду 5500-4100. и 1932. Сингидунум (Београд). Што се Наисуса тиче. до 5500. тако да је територија данашње Србије била у оквиру Римског царства читавих седам векова. Нешто од тога је и остало: подигнути су градови. То су те културе на нашој територији. Наисус (Ниш). чак су нађене неке врсте земуница. Неколико римских владара је рођено на овој територији: Диоклецијан је рођен у Дукљи. где се сматра да су били. на том смедеревском путу. таква култура је нађена и на другим местима по Србији али то нису била тако велика налазишта. Медијана (Ниш). неко налазиште). Највише напредовање овог града 6 . Мези су се са Балкана иселили у Малу Азију и Хомер их помиње у Тројанском рату. сем што је нађено код Старчева. Ту су пронађена оруђа од кости и велики број скелета. године. аквадукта. основане епархије. године и све је то обелодањено у књизи Праисторија Винче (четири тома. О Лепенском Виру постоје и неки савремени романи. Што се тиче самог становништва Балкана пре доласка Словена. Та култура је према тим остацима који су били одређена као култура скупљача. Бело Брдо на десној обали Дунава код села Винче. Ову културу је пронашао Милоје Васић. На територији данашње Србије било је Римско царство и та територија је укључена у Римско царство од почетка 1. и 1932. ловаца и риболоваца. а тада се звао Јустинијана прима. Келте и Трачане. Улпијана (Липљан). Пред само досељавање Словена на Балкан имамо ове народе на Балкану: Илире. Поред тога. није утврђено. из бронзаног доба и из средњег века. Царске резиденције су биле у овим градовима: Ромулијана (Гамзиград). Римски градови на територији Србије су: Сирмијум (данашња Сремска Митровица).је у периоду пре нове ере: од 7000. изградњу путева. Ископавање је вршио 1908. што је утицало на одређену цивилизацију. на територију данашње Италије. Дардани су се од средњег Балкана. путу Београд . Константин Велики рођен је у Нишу. Албанци говоре да потичу од Илира. Та култура се и зове тако: Култура Лепенског Вира. станишта за тадашње становништво. Јустинијан је рођен у Царичанином граду код Лебана.Смедерево. велики српски археолог. а помињу се и у византијским изворима и често су сматрани Србима. година. име је келтског порекла и подигли су га Келти у трећем веку.

Ове старе словенске Богове истиснуло је хришћанство. Стари Словени Припадају индоевропској заједници народа. она је мање позната јер није створила своју књижевност. али о томе касније. Медијана је била царска резиденција. тј. наравно. Словени су народ који слови. али се ми. Постоје и нижа божанства: виле. Било је мишљења да термин потиче од речи склавус што значи роб. па је долазило до којекаквих преузимања. а Немци су народ који је нем (нем – не разумеш га). а поуздани подаци иду негде од 6. Историчари који пишу о томе су: Прокопије и Јордан. говорити. Њихова религија није створила књижевност и зато мање знамо о томе. што се тиче Словена. Летонцима. какав утисак ми данас можемо да стекнемо о њима? 7 . односно Световид. на западу Германима. односно говори језик који се разуме. источној групи са Индусима. века). дошло се до неких општих ствари. Иранцима и осталим Индоевропљанима. Постоје и други Богови: Свановид. Какви су били Стари Словени. који смо ми касније историјски везали за Косово. на југозападу Илирима. а порушили су га Хуни 441. Били су блиски балтичким народима. Прокопије. Што се тиче саме словенске религије. Дабог је Бог сунца и Чајкановић је сматрао да је Дабог главни Бог. рај. свети кажу да су иранског порекла). помешали су се са Немцима и Аустријанцима). Латини и Германи. Термин Словени је најразличитије тумачен. државе који су створили своју књижевност су и касније познати. Сварог или Сварожић је Бог ватре. словити. Литванцима и Прусима (који су касније ишчезли. насупрот западне групе где су Грци. века. који је са једне стране Бог рата. насупрот кентум језицима. О словенској религији постоје страни извори. па су неки ирански елементи препознати у језику Словена (Бог. До 6. то је онај Бели Вид из митолошких песама и то је после Видовдан. Народи. Волос је Бог стада (постоји место у Македонији . Врховни Бог је Перун. Венети (више се везује за Западне Словене). на југоистоку Иранцима.учинио је Константин Велики. на југу Трачанима. позната је њихова историја. до 7. Немци се изворно зову Германи. опредељујемо за мишљење да овај термин значи слово. а са друге стране заштитник поља. али и на арапском језику. писао је један од историчара. суђенице итд. и уз разне археографске анализе народних веровања и сујеверја. Словени су врло рано дошли у додир и са германским племенима. века не постоје сведочанства. постоји неколико имена која су везана за Старе Словене: Анти (сматра се да се то више односи на Источне Словене и то име ишчезава од 7. насеље са вилама и налази се недалеко од Ниша. њему се приносе жртве-стока: говеда.Велес). Припадају такозваним сатем језицима. године. а били су у контакту са иранским народима. Бог грома. О Старим Словенима сачувани су извори на грчком и латинском језику. Што се тиче имена. који говори. Где је била прадомовина Словена? Стари Словени су на северу били окружени балтичким племенима. сличан грчком Хефесу.

Један арапски путописац је овако рекао: ''Никада нисам видео људе тако савршене грађе. њихову одлуку ускоро други погази. али и несложни. без смисла за ред. не допуштајући никако да буду поробљени нарочито у својој земљи. Словени су били народ који је волео песму и музику више од ратних труба. преко хиљаде година су живели у тишини старе постојбине''. куд год зажеле. плаве косе ка риђој и витког стаса. све док нису морали да изађу на историјску сцену. бескрајно одане мужевима и по смрти мужа често добровољно бирају смрт. а све је то погодовало и периоду романтизма и Хердера. они се или не сложе. или ако се и сложе. гостољубиви. Словени нису људи акције као што су Германи. поносити. били су анархични и несложни. имају исте обичаје и слободни су. јер ако су они нецивилизовано племе. личили су на палме. Пријазни су и према онима који им долазе као странци (што је мало необично. на то нам указују лексеме певати и певање. Долази до регионализације и процвата народне културе. Грчки писац Псеудо Маврикије овако пише: ''Племена Словена и Анта живе на исти начин. Станују око шума. него од старина живе у демократији. не задржавају их у ропству неограничено. анархични. живећи без власти. Многољудна су та племена и издржљива. већ чим их откупе. па се сматра да су Стари Словени више заузимали места у географији него у историји тако живећи у тим дивним местима. независни. вешти су и издржљиви у води. река и при језерима. Лице им је румено. тако да ако се небрижљивошћу домаћина догоди да странац настрада. слободни и чисти. мада прости и примитивни. плави су. очекивало би се да се плаше другог) и пријатељски их проводе од места до места. у местима којима се тешко прилази. Народна култура Доба народне културе. беле пути. блиски су природи. Прокопије каже: ''Овим племенима. У новије време. века сматрали су да је то било златно доба цивилизације. Турска освајања су зауставила даљи културни напредак православних народа овог подручја. против домаћина покреће рат онај који га је поверио''. Народна кутлура се може посматрати у једном универзалном 8 . крију се у води дишући на трску. а пут бела''. лако подносе и жегу и студен и голотињу тела и оскудицу хране. Слободни су и као слободни. Пошто код њих владају различита мишљења.За Старе Словене су рекли да су били физички привлачног изгледа. Византијски историчар Теофилакт Симулката (?) је испричао један догађај да су три словенска младића побегла у Тракију и да су уместо оружја носили китаре а цариник их је лепо примио чудећи се величини њихових телеса и развијености удова. Према ратним заробљеницима Словени су били човекољубиви. На историјску сцену излазе доласком на Балкан. не влада један човек. склони међусобним свађама. у међусобној мржњи они не познају бојног реда нити настоје да добро сложени иду у бој. О словенским женама овај писац говори са дивљењем: честите изнад сваке природе. од 17/18. индивидуалисти. будући да сви супротно мисле и ниједан није вољан да другом попусти''. они их пусте. Вероватно је да су били наклоњени једном таквом начину живота. пасивни су и последњи су од великих индоевропских народа изашли на сцену. посебно Русо кад је говорио о природном стању. Антима и Словенима. Мада су средњевековне културне традиције наставиле да трају али су доживеле застој са појавом Турака и освајањима. Поетска представа Старих Словена коју су створили стари историчари: Стари Словени нису рђави ни зликовци. Међутим. Треба одредити појам народне културе.

2. онда народна култура и данас постоји. У ширем. Имамо водећу и подређену културу. Шири се у унутрашњости. кућну задругу. Она је различита од оне прасловенске јер настаје у једним специфичним условима и јер пре ње постоји још једна култура (византијска. село. евентуално нешто на тим деспотским дворовима. 3. ако овако посматрамо. али није искључива. Ова народна култура највише цвета у планинским областима. У старом селу за које се везује народна култура имамо три основна друштвена облика живота: 1. Онамо где има више сукоба. Што се тиче власти. Херцеговина. значи за неког значајног претка и држи једну територију. 9 . јер једноставно нису имали неку световну интелигенцију која би живела и у то време се интелектуално деловање везивало само око манастира. 2. Босна. Црна Гора. они немају главара који има апсолутну моћ већ имају прве међу једнакима. али се ипак може поделити област њеног деловања на четири зоне: 1. Ви знате да и данас у Црној Гори знају ко је од ког племена и да имају различите начине обнављања. има своју племенску генеалогију и углавном се везује у тој генеалогији за неку личност. подсећања традиције. 3. Према томе.цивилизацијском смислу. рубне књижевнсоти. високу и ниску. панонска зона народне културе која обухвата северне равничарске области (јасно је да се то односи на Војводину). а зидови те високе културе су некако ишли погранично. Чиме се оно одликује? Има своју традицију. велику и малу. ту је обично подручје такве културе. односно култура у доба турске владавине. Она се простирала у доба турске владавине читавим простором гдеј е живео наш народ. и има демократског владања. а може и у историјском смислу. Племе се углавном одржало и обновило у динарском крају па би нека његова дефиниција била крвна заједница већих и мањих родова великих и малих тела – цркве. јадранска народна култура – црногорско приморје за најближим заливима. учену и традиционалну. па би за наше ово подручје народна култура била прасловенска култура и она претходни свим облицима касније културе. Та виша култура је везана за крајње области па и данас имате те неке изразе рубна подручја. официјелну и народну. И они који су живели у граду су у интелектуалном смислу живели као и они на селу. а она је и на мапи културне географије на одређени начин у средини јер је све некако концентрисана у унутрашњости наших земаља. моравска зона – планине слива Мораве. После народне културе долази та грађанска епоха. Народна кулутра се ипак највише везује за село. с тим што у време турско однос села и града није био тако изражен. али је за њу то погодније. племе. словенска) и ова која касније долази прима елементе те византијске средњевековне српске културе. Значи то је култура села. Нас највише интересује народна кулутра у историјском смислу. 4. С те стране ми немамо никакав сукоб у народној култури што се тиче села и града. тј. динарска народна култура – западна Србија. У историјском смислу народна кутлура је она првобитна култура. елитну и популарну. Крајна. Она има на одређени начин има полложај у средини јер се налази између две велике епохе – између црквенословенске и грађанске епохе. где је на неки начин неповољно за живот. универзалном смислу постоји та теорија о две културе у сваком друштву (које могу постојати) и које су супротстављене.

народна музика. али и заједничка земљишта. Народно неимарство или градитељство се ослања на многовековно исксутво самоуких народних градитеља. али знате да ако се нешто уради што није у складу са прописима на неки начин сте отуђени из те средине. приручни грађевински материјал – сигурно неће градити материјал у подручју око Београда где 3. Пошто је човек одувек имао потребу за лепим. затим ликовно стваралаштво или народна уметност. Значајне су због тог народног живота. па би то биле: култура становања. Што се тиче ношњи. а приликом грађења станишта. војвођанска кућа. Уз ове куће често постоје мање привредне и помоћне зграде. да од камена гради. задњу собу и кујну и са јужне стране велики трем. већ ће да гради од онога што му се налази ту око њега. народна медицина. разни видови примењене уметности. У племену влада снага обичаја која нема моћ присиле. соба за спавање са пећи. залихе за шта му треба. вајати. Што се тиче ликовног стваралаштва народни уметник употребљава све материјале које му пружа природа – и камен. утицај других културних сфера. ков. Војвођанске куће су плански ушоране (постављене) у правом углу. Такође су од блата. односно кућа народни градитељ узима у обзир следеће елементе: 1.. 4. па тако су то брвнара. ткање. То су оне куће које су пуњене блатом. текстилна влакна.. Моравкса кућа је такође подрућара. Своја естетска осећања је обликовао и украшавао. Шумадијска кућа је углавном двоћелијска и она има задњи излаз за бежање у случају опасности. а позади имају дворишта. Народна књиженвост је најбогатија и знамо какви се све облици јављају у народној књиежевности. урезивање. итд. шумадијска кућа. То је посебно битно у мешовитим срединама да се види ко је ко. нема камена. и има више просторија и трем са луковима. Имају предњу собу. онда народна ношња одражава ту његову потребу за тим да нешто естетски представи. Што се тиче народног стваралаштва. Село је привредна целина и самоуправна заједница. Кућне задруге су много раширеније од племена и постојале су у готово свим српским земљама са патријархалном културом. народни обичаји.. тесто. Начелно имамо грађанску и 10 . Ту је често било и малих кућа (згодне за младе брачне парове!) тзв. ливење. и имамо народну музику. традиционални начин живота. Кућна задруга је крвна и привредна заједница. климатске прилике и услове тла на којима гради одређени објекат. итд.Постоје савети племена. народно стваралаштво би било вербално. привредне прилике. сламу. глину. али и због етничког индетитета. народна ликовна уметност. кожу. 6. сеоски атар и обухвата приватну својину. У Србији се она зове подрућара. вез. У једној соби је софра. Одређене ношње карактеришу и одређене области.. Куће се постављене до главне улице. Користи различите технике – плетење. Шта потпада под народну културу? То су области и материјалног и духовног живота. 2. народна религија и митологија. Постоји више типова традициналних кућа које су везани за просторе где се граде. односно народна књижевност. Брвнара која се гради од дрвне конструкције и која се најчешће гради тамо где има доста шума. дрво и кост. Оно има своју територију и то је тзв. 5. што значи да има једну или две собе и ту се додаје трем. и моравска кућа. занимање становништва.. Ношње су врло значајне у оквиру те народне традицоналне културе. Она може бити једноћелијска или двоћелијска. Она је остала код нас чак до времена реализма о чему се може читати у литератури. народна ношња.

црвеним концем на вуненој или памучној основи. Што се тиче сеоске ношње то су ипак производи домаће ручне радиности. Динарско подручје што се тиче ношњи обухвата динарску Крајну (Лику. а уз то иде оружје заденуто у кожни каиш. Што се тиче централно балканског подручја. То је плодно тло на коме се живи и ту имамо утицај из средње Европе. Опет је то домаће платно од лана. моравске долине. Барању. али и тканине фабрички настале. Приморско-јадранско подручје обухвата простор хрватског приморја и Боке. а бојена је у црну. већи део Босне и Херцеговине. с тим што се зими допуњава сукном и крзном и чести су ти мотиви вегетативни и имамо златовез. Они су просто имали више везе са морем и ту су долазили морепловци са свих крајева света. а уз то се носи ланена или од конопља кошуља украшена везом. Одећа је од вуне (сукна) и има природну белу или смеђу боју. Панонско подручје обухвата Панонију. односно за религију народних маса и ту се поставља питање старине веровања која се налази у оквиру ове религије. Чајкановић каже на пример кад су Срби примили хришћанство продужило је све ово да живи и даље и само је сада добило хришћанску интерпретацију и везивало се поједине личности из хришћанског круга. косовско-метохијске области и рашке. Украси и боје су разигранији. Најзначајнија Чајкановићева студија је . веза. Ту имамо земљораднике и сточаре Основни тип ношње се одликује богатством тканина. Северну Далмацију). али може бити и златни и сребрни. памуком. али и сребрних ланених нити. а то је уметање једног материјала у други. Славонију. конопља и памука. вунене тканине. Има разновсрсног сребрног накита посебно везаног за мушку одећу – токе на прсима које су често позлаћене. на приморско подручје. Користи се платнена одећа која се носи и лети и зими. Грађанска ношња је код нас на већем делу територије и углавном је под оријенталним утицајем. Ту имамо трагова грађанске европске одеће јер су везани за Јадран. На основу проучавања види се да има германских и угрофинских деловања. Вез је такође бели. Углавном су се бавили сточарством или овчарством.сеоску ношњу. И поред развноврсноти може се установити један општи изглед ове народне ношње и она својим изгледном достиже у Европи сам врх те традиционалне ношње. југозападну Србију. то је подручје јужног и централног дела Србије. тамномодру и црвену. То су супротни полови у истом једном веровању. Ова религија је више везана за религију села. То је улгавном била ношња балканско-оријенталног типа од скупоцених тканина са богатим златним и сребрним везом високе квалитетне занатске израде. У целини се ова религија коначно формирала на Балкану и има јаког утицаја паганства. Што се тиче народне религије као дела народне културе њу морамо посматрати у односу на хришћанство.. облика. Честа је употреба црвене боје.Српски врховни бог'' и ту износи своју претпоставку о христијанизацији 11 . Имамо поделу на динарско подручје. свилу. Има апликација. Тако је могуће наћи и велур. Двострука је основаност народне религије – хришћанска и паганска и према томе можемо закључити да је у народној религији превладало хришћанство и на одређени начин је асимиловало елементе старе религије и стари пагански богови су на одређени начин уведени у хришћанство. на централно балканско и на панонско. дело занатлија или породица. Разликовано је према подручју где се налазило. Вез може бити вуном. Украси су веома складни и веома различитог поларитета и обично су геометријски и вегетативни.

Дрво има душу – неко дрво не сме да се сече. или самог човека. али у овим хришћанским се види нешто што хришћанство не предвиђа и због тога су она народна. за огледало које је прелаз између два света. Већином нас подсећа на паганске митове и предања. Шта је основна садржина наших веровања? То је врло тешко за закључивање и неопходна су многа истраживања и проучавања.. за воденицу..старих српских култова и углавном се везује за Светога Саву и помиње народне приче о Светоме Сави. Поседују огромну полну моћ и они су љубавници и имају децу. затим из света људског је огњиште на пример. Транседенција оностраног је првобитно веровање или анимизам и то је веровање да у свему што је око нас (бићима и стварима) постоји нека невидљива. Често ступају у сексуалне односе са младићима. за вештице (удате жене су вештице. Виле су младе жене изузетне лепоте и дуге расплетене косе. култ земље. Углавном се везује за звукове и он је заштитник вукова и он је вучји пастир. Други сматрају да је основни култ природе. али има многа паганска 12 . и као персонификација оностраног. Тако на пример имамо Змај Огњеног Вука. Код нас се хришћани деле на вернике и на традиционалисте (који иду 2 пута у цркву – за Божић и за Ускрс). Првобитно су били демони.. а те ствари могу бити из света природе.. она друга и другачија стварност и то би била основа наше народне религије. затим ту имамо везивање за камен. Од биљака највише је прича везано за дрво. затим за урокљиве људе. Хришћанска бића су прихваћена из званичне вере. култ Видовдана и сећања на Косовску битку. У источниј Србији народна веровања заиста и данас постоје. Ми се позивамо на Чајкановића. култ Василија Острошког који је локални. али се на сасвим другачији начин доживљавају у народној религији. У народној религији је Свети Сава приказан ткао да нема никаквих веза са историјским ликом Светога Саве. Углавном су то мртваци који устају и сисају крв. То је веровање у натрприродну божанску страну ствари и појава. И то су нпр. Вампири спадају у нечисте силе.. затим за култ отаџбине. Како се може објаснити веровање у онострано што би била суштина религије? Веровање у онострано се показује у два основна облика: као трансцеденција оностраног. Цела српска религија се своди на култ предака''. само под принудом. Виле се не удају. а сам термин је српског порекла. Садржина наших народних веровања је према Чајкановићу култ предака. Змајеви су бића животињског порекла и обично су мушкарци. култ Светог Саве и то не само црквени култ. али и опасне. запис (храст) око кога се у селу држе најзначајнији догађаји. Од животиња се највише тог оностраног види у вуку. А трећи сматрају да је то култ покојника. Управо његове карактеристике су пренете на нашег Светог Саву. затим ту је ритуал везан за Бадњи дан (Бадњак). а то је хроми Даба. У нашој религији су посебно значајни и култови историјског порекла. а девојке су море).Сви празници у години са Бадњим даном на челу групишу се око култа предака. У паганска бића спадају виле. Ми немамо неке новије фолклористе који се посебно баве овим питањима. А све је то везано за једног од врховних богова у паганству. затим име (знате како је Вук Караџић добио име). Живе по планинама и окупљају се око извора и према људима могу бити добре. змајеви и вампири. Што се тиче персонифицирања оностраног. Бог је тако на пример хришћански. а ипак врло значајан. највећи број жртава намењен је прецима. . онострана стварност се представља у ликовима имагинарних бића и та имагинарна бића могу бити паганска и хришћанска. Кудикамо.

Тако је за бабине. Међу свецима је наистакнутији Свети Јован Крститељ и он је заштитник кумства. Богојављање. за зидање куће (полагање жртве). Имамо и две цивилизације – поствизантијску. легенди. Он је у народној религији мешавина паганског демона и хришћанског ђавола. Он често шири страх и споменом – често се не изговара његово име. Имамо и за крсну славу. Од сеобе имамо сасвим једну другачију ситуацију. Видовдан као празник каркатеристичан за Србе јер је то и везано за паганског бога Вида. затим за хришћанске празнике има доста елемената из народне религије – Божић. Он је доброчинитељ и научио је људе свакојаким вештинама. Свети Илија Громовник је такође веома популаран – страшан. Срби у Угарској су добили привилегије. У народној култури највећи значај имају народни обреди. године. Он више личи на неког владара који је на челу моћне хијерархије сачињен од анђела и светаца. Срби су у Угарску дошли као организвани народ и они су били вођени патријархом. Зашто? Јер до тада сви Срби су готово живели у истој ситуацији и били су уједињени у време турске владавине.обележја. Албанцима. жетва. Анђели такође постоје у народној религији и најпознатији је Свети Архангел. Васкрс. Српска култура прави заокрет од Византије према западној кутлури. а не као избеглице. гостопримство. Овде је такође и Свети Сава. Црногорцима. Затим имамо песму о белом Виду. ружан је и страшан. Период од 1690. затим су ту рутали за заклетву. августа се слави и он се везује за Перуна. до 1804. за свадбу (за коју има богатство народних обичаја). Српски народ је признат као посебна 13 . а ови други су у оквиру Хабзбуршке монархије. Затим је ту ђаво кога имамо и у хришћанству.. То је била велика прекретница у историји Срба. кутлурне и цивилизацијске. 2. совјим духовним и световним вођом. Они су дошли јер су позвани од цара. Приказан је као божански путник са штапом који кад се наљути кажњава. песама.. Врло је популаран и Свети Ђорђе који је представљен као млади витез. и европску у оквиру Хабзбуршке монархије. изазивање кише. Те привилегије које су добили биле су основа црквено-правног положаја српског народа у монархији. Тамо где има славе ту су Срби. Лазарева субота. на другој само нешто монашког. На одређени начин се из средњег доба ушло у ново. опасан. Имамо Србе који су остали под Османским царством. Имамо ту поделу Срба на два царства и на две цивилизације. празник светог заштитника. Повезан је са вуковима. ТО су одређена права. На једној територији имамо барок. Једина институција која је постојала била је црква. обреди везани за разне послове. Грађанска култура Грађанска култура се везује за историјски догађај – Велика сеоба Срба под Арсенијем Трећим Чарнојевићем 1690. Затим долази до мешања. Ту имамо и две велике епохе. Ово подручје одакле су отишли остало је празно и насељено је касније Брађнима. роговое. Он има реп. затим различити ритуали везани за међуљудске односе. за обављање одређених послова. празнични ритуали. године и та територија која је тада била захваћена представљају поприште српске културе. Сви ови ритуали су везани у народној култури за преломне догађаје у животу. највећи национални светитељ и он је на себе привукао највише прича.

Углавном се градиле цркве на традиционални начин. Барок воли највише покајање да би приказао грех. па у многим грађевинама преовалдава барокни стил. тј. Имамо Христофора Жефаровића који је радио плакате у бакрорезу. године. У бакрорезу је рађена и прва књига у 18. То се дешава са Крушедолом. Јаков Орфелин. Прву модерну сликарску школу је основао дворски сликар патријарха Шакабенте. Пожаревачка. Затим имамо преправку манастира у скалду са барокним стилом. Један од таквих је Свети Сава са српским светитељима. Највећи графичар 18. Ми имамо осећај да морамо да стално ново почињемо. Он је основао школу и из те школе су потекли значајни сликари: Никола Нешковић.политичка и аутономна целина.. Распоред тема је традиционални. веку Стематографија. иконе. Сомору. Кањижи и његови портрети спајају барок са рококом. орнаментика. да се очува индетитет. С. а радио је иконостасе у Кикинди. реализам. Срби на на наовој тероторији имају специфичну културу. Мокрину. То је био Украјинац Јов Василијевић. Те комликоване основе се остварују у архитектури и слкарству. Они су са собом носили не само традицију него и рукописне књиге са собом. Зрелост се постиже 70-тих година 18. године имамо отварање митрополије (Карловачке) која је одвојена од патријаршије и то је ебио систем владавине Аустроугара. насупрот византијском схематизму – обнажено људско тело на сакралним композицијама. Власти нису дозвољавале штампарије. и зато та култура представља наставак средњеевековне културе у материјалном смислу. Хоповом. Митровици. Аутор Христофор Жефаровић за кога се каже да је нап релазу. мошти светитеља. Што се тиче барокне графике која је везана за књижевне текстове она је врло значајна грана у овој области. То је барокна епоха. Теодор Илић Чешљар био је најближи сликарству запада јер се школовао у Бечу. Нови услови живота стварају културу новога типа. Од 1713. Преображенска. и имамо доминацију рускословенског језика. Он је радио иконостасе у Хопову. Што се тиче сликарства овде је нешто касније извршен прелаз од поствизантијског ка барокном стилу. Она се разликује од културе народа на који су наишли. тј. Цела Угарска има српске светиње. највећи сликар тога времена. али не може бити до краја. Подигнута је 1688. и немамо осећај да треба да се нешто настави. и Саборној цркви у Сремским Карловицма. То је најлепша барокна црква код Срба. Шишатовачким манастиром. али се осећа барокни стил. То је прва српска барокне црква. Као врхунац српске барокне архитектуре је српска Саборна црква у Сремским Карловцима. па су књиге долазиле из Русије. Његова је књига . Важну улогу су имали црквено-правни сабори на којима се одлучује о највећим питањима. Елементе барока имају и Сентандрејске цркве – Београдска. а у нашем бароку имамо елементе византијске уметности.Српска 14 . Он је имао необичне фигуре. Обично су на удару били звоници. зборник грбова. Патријарх је био вођа народа. Имамо Георгијевску цркву у Будиму. Ту имамо прелаз из средњег у нови век и ту ја велики утицај Русије. Имамо манастир Богођани у Бачкој 1739. Она је била везана за ренесансни паганизам. века и тада слика Теодор Крачун. века био је Захарије Орфелин. Што се тиче српског барока он је карактеристичнији зато што наша култура нема ренесансу. и он мора да у оквиру споји те елементе ренесеансе. Ту је истакнута улога српске цркве која је носилац јединства. Веома је развијено градитељство. Имамо тај натурализам. Барок је један стил који је супротан ренесанси и повезан је са католичком реформацијом и реакцијом и он значи уметничку обнову хришћанства. У животпису елементи барока и сматра се да је рођено модерно сликарство.

и живима и мртвима. већ је индивидуални покрет у оквирима филозофије. Први ученици Христови називају се апостоли и било их је 12: Браћа Петар (Симон) и Андрија. Јаков и 15 . практичне вештине. православље. критичке мисли. Био је од водећих просветитеља средње и југоситочне Европе. Врло важно за српски народ у Угарској је јер су добили одређене привилегије па је 1771. 4). Просвећеност не би био уметнички стил.. Нови Завет наслања се на Стари Завет и чине га следеће књиге: Јеванђеља (догматска. Ту је постао центар српске књиге. Хорватов и Сербов 1793-4. која је темељна књига читаве хришћанске религије. Појавила се у првом веку у Палестини у оквиру јудаизма.Поздрав Мојсијеју путнику''. Стари Завет чине: Закон (Тора). а рођен је од чисте девице.. па и светосавље представљају стожер наше културе. Основа хришћанства је вера у Исуса Христа као сина Божјег који је постао човек. тј. тј.. апостолска дела. умро је мученичком смрћу да би васкрсао и после 40 дана вазнео се на небо и чека се његов други долазак јер је најавио да ће доћи. распет је на крсту. а света књига хришћанства је Свето Писмо. проповедима и параболама (кратке алегоријске приче). Ту имамо и верске реформе. многобожачку религију. оваплотивши се у људско тело. па се после шири. лик месије.. коај је 1796. патио као човек и жртвовао се ради искупљења људских греха и спасења људског рода и био учитељ нове вере.калиграфија'' и рађена је као школски приручник. пренета у Будву. књиге мудрости (списи). Откривење Јовано. историјске књиге. али је правазишла своју намену.. године у Бечу основана штампарија. Хришћанство касније постаје битна одлика и српке културе. године. тријумф световног духа. важна и за историју културе (колико само мотива се у књижевности и уметности налазе из Библије)! Библија се састоји из Старог и Новог Завета. да ће судити људима. суђен и осуђен. односно Библија. Пошто је био ухваћен. Апокалипса. одваја се од јудаизма и шири се по Римском царству. апостолске посланице. Историчар Јован Рајић је направио дело Историја разних словенских народов најпаче Болгар. У бароку што се књижевности тиче не треба посебно говорити. Ту се формира нова књиежнвост и култура. Своје учење излагао је у изрекама. Он је радио и књигу . али је захватио књижевност. Затим имамо Захарија Орфелина који покреће Славеносербски магазин 1768. Приче о његовом животу шириле су се усменим путем и настало је свето предање. спаситеља је у средишту и то је лик Исуса Христа). Он је затим живео као човек. пророчке књиге. То је време када настаје школска реформа са циљем стварања модерне грађанске школе. Просвећеност карактерише антирелигиозни покрет. Ту је патент о толеранцији где су све вероисповести биле изједначене пред законом. Хришћанство и православље Стари Словени су на Балкан донели своју паганску веру. Хришћанство је месијанско-есхатолошка религија (Месија-Христ. а преко Римске империје је већ примљено хришћанство. Историја хришћанства почиње биографијом оснивача Исуса Христа и наставља се историјом цркве. година и то је синтеза дотадашње историографије. Највећи просветитељ је Доситеј Обрадовић – Писмо Харалапију. *Литература: Историја српске кутлуре издање Дечјих новина.

То је прво у филиоклу. Леви Матеј. непрестано се приближава ономе што би био неки идеал. учење о чистилишту које постоји у католичкој цркви. Симон и Јуда Искариот. у Ефедсу 431. Историју хришћанске цркве делимо на три периода: 1. а то су: да православни имају то начело обожења човека. јер је православна црква примарно монашка црква која има мирско свештенство (у 16 . док се католици ослањају на веру и на добра дела која чине. него као да се две различите религије. До данас. па имамо мученике. До Константина Великог. то је догматски и употреба бесквасног хлеба код римокатолика. Први период је доба прогона цркве. јер је тада дошло је до разлаза између два центра хришћанства Рима и Цариграда и тада долази до поделе хришћанства на православље и католичанство. имамо мотив тајне вечере који је приказан и у сликарству. то су свете радње или ритуали којима се верницима ''на видљив начин даје невидљива благодет светог духа''. Латински. Аугустин и Гргур Велики. и од оца. У другом периоду хришћанство је владајућа вера и ту се црква конституише доктринарно и организационо. Учења светих отаца уопштено се називају патристика. Монаштво је јединствена појава и представља темељ православне цркве. односно до Миланског едикта који је био 313. Цариград 681. западни су: Амброзије. Јероним. Постоји седам светих тајни и то су: крштење. До раскола цркве 1054. Скупови присталица хришћана чинили су језгро из којих се развила црква. године 2. Има их две врсте. Хришћански апологети су били ранохришћански писци који доказују апсурдност оптужби које се износе против хришћана). године. (Апологетика је одбрана вере од неверника. Постоје неке разлике које су суштинскије од ових. У апостоле се убраја и Павле. јер су тада утемељивачи хришћанске теологије – грчки и латински црквени оци писали најзначајнија дела. Догматске разлике нису велике. браћа Јаков и Јуда Тадеј. После Јудиног издајства у апостоле долази и Матеј јеванђелиста. и Никеја 787. Највећа криза у хришћанству била је раскол цркве (1054). свештенство и јелоосвећење/освећење уља. године 3. брак. Јована Златоустог. Василија Великог и Григорија Богослова. У хришћанству постоји тај појам светих тајни. Рим је то додао симболу вере. источних црквених отаца поменућемо следеће: Атанасија Великог. Те карактеристике православља у односу на католичанство су: разлика у монаштву. не иду ка том усавршавању. век. квасног код православаца.Јован. Сабор у Цариграду 381. причешће. миропомазање. Јереси су одступања од основних учења цркве. то су учени хришћани – апологети. затим то што је Рим истакао примат папе у римској цркви. Дошло се дотле да се оне не посматрају као две конфесије хришћанства којима се после придружила трећа. Натаналеј Бартоломеј (Талмајев/Птоломејев син). Цариград 553. једне настају под утицајем учења туђих хришћанству и то су гностицизам и манихејство и унутар самог хришћанства постоји иконоборачка јерес. Тома. Халкидон 451. у литургији и у цркви која се поштује као храм. покајање. Посебно је важан 4. стално је на том путу обожења. Филип. Поменућемо оних седам које признаје православна црква: Сабор у Никеји 325. Од грчких. то су обични људи који су страдали за веру и имамо оне који су бранили веру од противничких мишљења. Човек ради на себи. па као један од таквих. У конституисању сталне цркве у том оријентационом погледу били су значајни Васељенски сабори.

Косовска битка 1389.1219. немају своу породицу). Код њих такође постоје мирски свештеници. али они имају целибат (не жене се. онај који је поставио темељ српској цркви. читања и самог обреда. године. с тим што Краљ Душан постаје цар 1346. само појање. .1217.Владавина Стефана Немање 1167–1196.Урош. је Стефан Првовенчани крунисан за краља Рашке. то су институције: Доминиканци. . Душанов син. Стјепан Вукчић се прогласио Херцегом. Велики део литургије одвија се уз црквено појање и то је углавном људски глас без пратње музичких инструмената код православаца.Зетски кнез Војислав владао од 1034. године живота 1173–1235. Архитектура православног храма има своје значење у литургији. године. Стефана Дечанског. Састоји се из молитви. отварају се и затварају врат и сл).смислу световно свештенство које се жени и ту спадају попови. . . а код католика има инструмената (оргуље).1198. . вероватно у том испољавању. . Православна литургија је основна форма духовности источне цркве и она у себе укључује непосредно Библију као основ учења. Српски народ кроз историју Неки од датума важних за историју српског народа: .Владавина Бана Кулина на територији БиХ поставља се у године 1180–1204. појања. обредне радње са драмским елементима (понашање оног који води литургију). Код католика такође постоји нешто што је врста монаштва и то су различити редови католика. . Свети Сава. Имамо то предворје где се некад вршило крштење. сакралну архитектуру храма и сакралну иконографију (иконе. . а то је и година Маричке битке . наос и олтар који представља мистично место где је престо Господњи.Растко Немањић. . па имамо онај средишњи део где су верници. . Литургија је најбитнији чинилац заједничког хришћанског живота.1349. . с тим што ова 1034. Место литургије је храм где се заједничка вера остварује кроз ту цркву Божју. обухвата све вернике и у оквиру ње се остварује оно што се назива народ Божји. Милутина. године.1448. односно то се узима за оснивање Херцеговине 17 . Сава је постављен за архиепископа у Никеји. влада до 1371. патристику. . године византијски цар је хрисовуљом Хиландар прогласио српским манастиром. зове се брод. трпеза тајне вечере и олтар Христове жртве и забрањено је за жене. сакралну функцију. односно они који имају своје парохије).Владавина Стефана Првовенчаног 1196–1228. баш и није поуздано утврђена .Владавина краља Драгутина. до 1051. .Сматра се да је насељавање Јужних Словена на Балканско полуострво било у периоду 615–650. Фреске и иконе такође имају своју литургијску. владавина деспота Ђурђа Бранковића . године проглашен Душанов законик. Исусовци итд.Владавина деспота Стефана Лазаревића.Владавина краља и цара Душана Силног 1331-1355.

владавина Петра Карађорђевића.1882. године .1856.1862. Турци освојили Београд.1830-1851.1848. Сретењски устав.1844. . влада Александар Обреновић.Укидање Пећке патријаршије 1767.1903-1921. чувена анексија.1815.1526.1885-1886. Аустроугарска окупирала БиХ. састанак у Такову. Париским миром Црна Гора и Србија су стављене под заштиту великих европских држава.1878. почетак излажења Летописа Матице српске који излази до дана данашњег! . . избор Карађорђа за вођу I српског устанка . Захарије Орфелин штампа први часопис код Срба у Венецији Славено-сербски магазин .1835. . .1768. тј. пад Смедерева био је 1459.1858-1860. избор Милоша Обреновића за вођу II српског устанка.Петар I Петровић Његош 1782-1830. излазе у Бечу до 1822. Србија постала Краљевина. .1838.Балкански ратови 1912-1913. .1903. основан Лицеј у Београду (Висока школа). . 18 . српско-бугарски рат. . царски хатишериф о самоуправи Србије. Мајска скупштина у Сремским Карловцима (где смо касније добили и патријарха Јосифа Рајачића). основано Друштво српске словесности. II владавина кнеза Милоша . . .1889-1903. . . краљ Милан Обреновић владао 1868-1889.1830. године . . године. објављено Начератније Илије Гарашанина.Турци освојили Београд 1521. абдикација кнеза Милоша Обреновића. . уредници Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић. оснивање Новина српских. па и у Војводини. државни удар у Србији. касније Народна банка Србије . . основана Матица српска.. основана Велика школа у Београду . оно што обележавамо као Дан државности. владавина Петра II Петровића Његоша (живео укупно 38 година). слом I српског устанка. године .Пад деспотовине Србије. влада Михајло Обреновић . призната независност Србије и Црне Горе. .1841.Пад Херцеговине 1482. .1813.1557.1860-1868.1824. које је претходило САНУ.1804.1826.Велика сеоба Срба у Угарску под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем 1690. револуција по Европи. . године . године . Скупштина у Орашцу. основана Управа фондова. године .Кнез.Пад Босне 1463. турске посаде напустиле Србију . а затим у Крагујевцу. Сеча кнезова. . .1863.1839. обновљена Пећка патријаршија (Мехмед паша Соколовић је обновио) .1868. Мохачка битка .

а други на народном и све је то доказ да то нису били различити језици. Црквенословенски језик је био заједнички богослужбени језик за Србе. . па некад и оним који су били сачињени у виду правних докумената. . а док код црквенословенског који је сличан. листопада (октобра) 1918. Хрвата и Срба. саставио Павле Ивић) Језик је основно оруђе културе сваког народа. офанзива на Солунском фронту. цркве био латински. рецимо.29. писању. Уводни део се. тако да је старословенски ушао у породицу великих сакралних и књижевних језика хришћанске Европе са грчким и латинским.1915. октобра). велика разумљивост црквенословенског језика одложила је стварање књижевности на народном језику.1941-1945. Све је то учињено на глагољици. Средњевековна култура Књижевни језик као инструмент културе и продукт историје народа (Поглавље рађено по књизи Историја српске културе коју су штампале Дечје новине. па често имамо ситуацију да се ти правни документи пишу на оба језика – и на народном и на црквенословенском.1934. филозофске). Њима је језик религије. ''једна 19 . .Мир у Букурешту 1913. та клерикална. у Загребу основано Народно веће Словенаца. Те промене се огледају у самом језику. . разумљив народном. руску. пише на црквенословенском. што није случај са западом. . Немачка објављује рат Русији и Француској.1918. Настојали су да преведу основне апстрактне појмове (верске.1999. атентат на Фердинанда у Сарајеву. Аустроугарска објављује рат Србији. Наш језик припада словенској групи језика и тај неки начин његовог уласка на тај цивилизацијски ниво долази са Ћирилом и Методијем који су 863. а убрзо је код православних Словена глагољица замењена ћирилицом. који се разликовао од силних народних језика где је било католичанство. године превели богослужбене књиге на старословенски језик. који је постао и богослужбени и књижевни. бомбардовање Србије и Црне Горе. Глагољица је настала на основу грчког алфабета.1914. Источна или западна. II светски рат. Бугаре и Русе. црквена или световна оријентација.. само различити облици једног истог језика. па имамо византијску. али се касније развијао различито и имамо различите редакције црквенословенског језика у смислу разлика у изговору. . . психолошке. . које су стварали владари. Народни језик је био неизоставан у разним списима. можда и није било потребе да се пише на народном језику када се овај разуме. грађански рат на територији Југославије. У прошлости српског књижевног језика. у његовом реченичком фонду. повлачење наше војске преко Црне Горе и Албаније. Хрвата и Срба. Међутим. српска и руска редакција. убијен краљ Александар Карађорђевић у Марсеју (9.1991. његовој синтакси. морфологији и гласовном систему огледају све битне промене у оријентацији српске културе. немачку или аристократска или народњачка. проглашење независне државе Словенаца. Односно. па се тако јављају бугарска.

књижевног и сваког другог рада. Године 1868. богослужбени језик. Влада у Србији је укинула последње ограничење употребе вуковог типа ћирилице. посебно међу Србима у Аустрији. отпор на који је наишао у разним круговима: црквеним. књижевност на народном језику на овим просторима се развијала баш са том наменом (и намером) – да буде разумљив женама (мисли се на учене монахиње. Тај језик је био нормативно хаотичан. века у српској књижевности имамо једну врсту славеносербске мешавине. историјски списи и усмена књижевност. Пошто власти не дозвољавају штампу српских богослужбених књига. века (до почетка владавине Турака) пратило је једно конзервирано стање црквенословенског језика. недовољно разумљив и имао је недовољан лексички фонд. са Доситејем Обрадовићем који тражи да језик буде разумљив. а црквенословенске и руске речи само за оне које не постоје већ у народном језику. конзервативним. Међутим. Све је то било илузија. а и преко руских учитеља који долазе у ове крајеве. Залагао се за народни језик у књижевности. Са страхом од католичења полако се и језик одваја од Русије и приклања се европској култури и језицима. да Срби пишу на руском. посебно женама. доносе се црквене књиге из Русије и долази до руске редакције црквенословенског језика. Настојало се да се врше адаптације тих руских текстова за српске потребе. летописи. говорио је о заједничким речницима). није могло да се оствари. Касније долази до реформе Вука Караџића: Српски Рјечник с граматиком из 1818. века имамо јак руски утицај. не на ситнији свет). односно у српски књижевни језик уводи мешавину црквенословенског и народног језика са специфичним руским речима. Половином 18. руски језик полако излази из употребе. Све је замрло што се тиче интелектуалног. па имамо једну око 1400. У језику су покушаване да се раде правописне реформе. Дечје новине До примања хришћанства Срби су имали једну јединствену културу са бројним словенским племенима. књижевну продукцију на том језику. Средњевековна књижевност *Радмила Лала Маринковић Историја српске културе. онда је постојала идеја о неком заједничком словенском језику. године Захарије Орфелин проповеда славеносербски језик.функционална варијанта једног истог језика'' (Павле Ивић). године. грађанством (које је било образовано). да се приближи грчким узорима и све је то спречено инвазијом Турака (рани хуманизам на нашој територији бива заустављен). него се кретало ка народном језику и 1768. његову реформу азбуке. све је остало на идеји (Матија Бан је писао више текстова о једном заједничком језику. Период развоја језика до 17. али Доситеја Обрадовића. није имао ту интелектуалну. Нови језички програм имамо од 1783. године када се настојало да се језик архаизира. Било је противника дијалеката. током насељавања развија се 20 . То је био један језик и један поетски систем. посебно немачком и руски на тај начин губи значај. народни језик. односно за оне појмове које наш језик није могао да изгради јер практично није имао литературу. међу књижевницима. посебно ијекавског. Основни образовани слој (мање-више у читавој Европи) било је свештенство које је владало црквенословенским језиком и било је надмоћно на пољу културе. На народном језику је било витешких романа који су преведени са осталих страних језика. па имамо ту редакцију као званични језик српске православне цркве. па и неког културног. преко литературе. Почетком 19. а црквенословенски постаје оно што и јесте био.

Та људска потреба да се искажу лирска осећања допуњује се усменом поезијом и нарацијом. а по Европи је она на латинском. века под књижевношћу се подразумевала и наука и природне и друштвене и медицина. односно све оно што су радили Ћирило и Методије и њихови ученици. а када су Словени почели да пишу своју литературу. традиционални. старословенски. Сем обредне литературе и литературе која обухвата та природњачка знања. већ само део који је био везан за светачке култове. а са доласком на Балкан они се сусрећу са хришћанском културом. Династија је морала да озваничи себе и тада настаје та биографска литература и развија се према владарима. Временом та два типа су се спојила у један културни склоп који карактерише наше претке и који почива на оба вида и на новом и на старом. по рановизантијским узорима. На почетку су то углавном били преводи обредних и библијских текстова. усмени. која је била преведена и то су Књига о Вараламу и Јоасафу.други. Следећи тип је лик кнеза победника. али и дела која обухватају неке друге области. хришћанско-цивилизацијски. он је ктитор Ђурђевих Ступова. то је оно што су донели и . прогоне га зла браћа.један је стари. из византијске литературе нису преузимали све. Почиње са светим претком зетским кнезом Владимиром који је представљен као идеалан хришћански владар који неправедно страда и он је по типологији Радмиле Маринковић тип кнеза мученика у Легенди о Владимиру и Косари која је настала у 11. похвале (хомилетика) и службе (химнографије).историјска свест. то је Стефан Немања. сетимо се само многих непотписаних уметничких дела. Историјски је дао тај свој проглас о абдикацији. државничке потребе. усменом књижевношћу. мисаона. постојала је и забавна лектира медитеранско-азијског света. све је то показано у његовој аутобиографији у оквиру 21 . Писана српска књижевност у средњем веку била је посебан књижевни систем и по типологији и по поетици и по књижевним жанровима. Српска биографска књижевност је у свом формирању обухватала један дуготрајан процес. етичка. Овим системом књижевних жанрова нису се могла изразити индивидуална људска осећања. а хришћанска култура је на хебрејско-хеленским основама и она је исказана светим језиком. али и историјски одговорна пошто је третирала историјске догађаје. То је била духовна литература. Успешни ратник је због тога што је победник у тим сукобима. Она започиње са потребом династије за светородним пореклом. али зато имамо усмену књижевност на народном језику. традиционалном. Скоро до 19. веку и која је сачувана само у латинском преводу. а ту историјску свест прати рађање усмене епике. Стефан и Тихмила. писани. Он представља спој успешног ратника и високодуховне личности. На том језику настаје литература која је наднационална и она се лако ширила међу Словенима. Она је била на старословенском. У тим почецима она представља развијање старосовенског наслеђа. немамо развој те књижевности на народном језику. а спашава га Свети Ђорђе и зато је он победник. просто оно што је било потребно за ширење хришћанства и друге литературе реторске и догматске. Ту је византијска литература на одређени начин била литература посредница између Словена и Грка. озбиљна. Оно што су донели и оно са чиме су се срели су два културна типа и долази до њиховог судара па се та култура испољава на два начина: . Пошто је старословенски језик био близак народном језику. Индивидуалност у средњем веку уопште и није постојала. просто је било могуће на старословенском језику. нови. пошто се разумео. Према томе можемо рећи да су обредне врсте младе словенске књижевности биле: житија (хагиографије). Физиолог. а језик је сада свети.

У Животу Светог Сименона из 1264. назвао га светим и на тај начин је Првовенчани добио међународно признање и краљевску круну и у Животу Светог Симеона из 1216. он је решио да се и замонаши и то заокружује његов морални подвиг. Доментијан је Немањину идеју о божанском пореклу своје лозе приширио на цео српски народ. похвале.Хиландарске повеље. манастирске историје. Као свеца заштитника домовине угледа се на култ Димитрија Солунског. Доментијан је изразити тумач историје као више небеске силе. У том кретању српске средњовековне биографије имамо Доментијаново дело Живот Светог Саве из 1243. Говори о три личности и временима у којима се они налазе: 22 . Ту имамо ту идеју о новом изабраном Божјем народу. за подвиг служења отаџбини. године изнео цео Немањин живот и његова постхумна дела. ово дело представља једно непосредно аутобиографско казивање најугледнијег тадашњег српског интелектуалца. поуке синовима и унео је разне реторичке облике у све то: молитве. Настојао је да га обликује према Константину Великом као равноапостолном владару. па пошто је ипак писао син оног о коме се говори. Све што знамо о Сави. Он излаже своју државно-правну теорију о власти. Они су светородни. јер каже да је Сава још пре рођења предодређен за своју улогу. дворске и ратничке приче. а Растко је имао литерарног талента. јер Сава уздижући себе уздиже и своје отечество на виши степен духовности. У тим текстовима каже да је њему власт дата од Бога. Двојица његових синова су и његови биографи и они су радили на успостављању светачког култа Немање. јер је хришћанство било пре њега. а нећемо улазити у то колико је она нама корисна кроз историју. Он је прерадио очеву биографију. На тај начин. Живот Светог Симеона из 1216. морала и идеја. сина Саве. Доментијан пише као објективни историчар. а касније се повукао у Хиландар. Касније је Архиепсикоп Данило настојао да у традиционалној форми српске биографије објасни сложену судбину људи којима је пореклом дато да испуњавају тешке задатке владара. Првовенчани је свог оца Стефана Немању представио као владара који уводи хришћанство у своју земљу. али код Стефана Немање имамо комплетнију ту личност. Сава је обрадио лик Стефана Немање онако како савремене теорије књижевности траже да се анализира књижевно дело. Имамо јединство ратничког и моралног подвига. Он у првом плану има човека. године. опет у службу успостављања државе. века и које на одређени начин прави радикални заокрет у поимању лика Светог Саве. цитате из Светог Писма. Ово Савино дело је истовремено било хагиографски интонирано и историјски верно. године он је саставио нову верзију као пандан оснивачу цркве и утврдио свог јунака као изабраног равноапостолског српског владара. он је како би обликовао ову личност користио многе облике дотадашње српске писмености. па канцеларијске документе. па имамо Другу хиландарску повељу Стефана Првовенчаног насталу у периоду 12001202. године. од Бога су дати. скоро као савремено изучавање књижевности. то је оно што је у служби династије да би штитио српски народ и та идеја ће остати доминантна државна мисао Немањића. али и новије наративне жанрове. остварен као државник. па је на тај начин заштитио хришћанство. Следећа фаза у развоју српске средњовековне биографије везана је за монаха Теодосија и за његово дело Живот Светог Саве које је настало крајем 13. што није било тачно. пренос моштију. иначе оснивача српске цркве. али је он прогонио јеретике. али и тај историјски фонд који га окружује у којима се решавају многа питања личности. Остварен је на ратном пољу. ми знамо од Доментијана. У том свом значају раван је апостолу. беседе. Што се тиче другог биографа. Нови наративни жанрови у његово време: дневник.

хришћански витез. велике моралне снаге. Живот деспота Стефана Лазаревића. али све то није могло да буде остварено. краљ Драгутин и краљ Милутин. Константин Филозоф који доносе нове литерарне токове у ову литературу. тако да у Студеници имамо утицаје и западних. Цркве са централном основом делимо на округле цркве. ротонде. тробродне храмове и на грађевине са основама у облику издуженог. преко деспотовине. хришћански мученици. имамо ту подвиг кнеза Лазара и косовских јунака и читав циклус поетских састава о њему стварање једног новог српског претка. византијски утицаји. конструкцији или композицији све цркве на нашем простору се ослањају на старохришћанску. односно њено богаћење витешким романом. јер је тако и историјски. веку имамо потпуно заокружено раздобље у српској средњовековној уметности. састављање српског родослова. преко њихових градитеља који су радили. привредни успон Србије. Са 1389. Григорије Цамблак са својим Животом Стефана Дечанског доноси традицију бугарске трновске школе и приказује га као великомученика што је и био. префињени уметник (то је нова појава). борац за хришћанску културу. распореду простора за освећење. Деспот Стефан иницира превођење византијских хроничара. после Душана и његових наследника. Архитектура у средњовековној Србији (рађено према Пурковићевој књизи „Српска култура средњег века“) Од Стефана Немање до Косовског боја. Српска култура је турском најездом била издвојена из европске културе и стагнира у тим периодима под Турском (три и по века). у том једном најопштијем виду. шестолисте и тролисте. значи у време Немање. а после са избеглицама са балканских простора долазе Григорије Цамблак. Према плану. Међутим. што је и логично јер је тај храм у 23 . То је тип јунака. Уобличен је нови план српских цркава. у 13. ствара се држава и до Милутина. односно рановизантијску архитектуру. осциловало се између два утицаја: византијско-православног и католичког са Приморја. утицаје градитељства из Котора и Дубровника. Са турским нападима нове теме и нови тонови су наступили у српској књижевности. појачава се интересовање за антику и све се некако креће се ка хуманизму и ренесанси. То је најгрубља подела. Он је успешни ратник и племенити витез. јавља се скретање српске биографије. можемо поделити на цркве са централном и цркве са продуженом основом. Данилов ученик који представља његово дело и крајњи домет српске средњовековне биографике. Међутим. Пре Стефана Првовенчаног. Приказује идеалног владара. Затим имамо деспота Стефана Лазаревића са Словом љубве. он је дао неке овоземаљске идеале за оне више хришћанске и сем њега ту су и његови витезови као подвижници. тзв.краљица Јелена. пада Србије много се градило цркава и манастира на овој територији. слободног крста. аутокефалност српске цркве. више није било времена нити могућности да се даље развија српска биографија. Све те црквене грађевине. како каже професорка Радмила Маринковић. био је духовник Студенице. који је прилагођен литургијским наменама. херој. проширење летописа. Србија је проглашена краљевином. Идеални српски владар је ту приказан као ратник и витез и ту имамо да је модел у ствари српска Александрида. владара с једним подвигом Он је кнез. па све до 1459. осмолисте. када касније преовладавају неки други. Сава је на почетку. постоје ти неки наговештаји. Константин Филозоф. а цркве са продуженом основом на једнобродне храмове.

поједини објекти се завршавају на западној страни двема или једном кулом звоником. за време владавине деспота Стефана Лазаревића. Међутим. У наредном периоду су то две цркве: Свети Никола у Топлици и катедрала Светог Трифуна у Котору.служби православне литургије. Бугарске. шаренило је у фасадама и зида се на другачији начин. имамо утицаје из Италије. и он је настао под утицајем романске готике са Приморја (утицај католичанства). српско-византијски и моравски стил. Војвођанске цркве су барокне цркве и пошто је католички утицај близу. Многе имају фасаду од полираних тесаника белог или вишебојног мермера. Простране су. доба Палеолога и настаје у време владавине краља Милутина. до 13. а мање на наслеђу српске уметности. можда и не баш тако жељеног. Сопоћани су на одређени начин изузетни. Моравски стил – од краја 13. Градац и Ариље. Тада су грађевине увећане до размера које никада до тада нису досезале. Дошло је до одређеног разуђивања власти. манастира у нашој средњовековној историји: Студеница. а имају спољашњи изглед нешто другачији – тробродни је и то је на неки начин ново уобличавање идеја рашке школе. века до 159. а простор је Македонија и Косово и Метохија. долази до одређеног утицаја. до пада Смедерева. Одлике рашког стила: једнобродне грађевине. године (то је у време Милутина. тј. године. Цркве по Војводини се разликују. за време цара Михајла VIII Палеолога. задужбине краља Милутина. неко неупућенији би чак могао да помисли да су католичке. ктитор је био Урош I 1260. Српско-византијски стил назива се и класични стил. наравно. добро осветљене и погодне за фрескосликарство. То је стил ренесансе. углавном црквени великодостојници или припадници других породица. године. Милешева. нашег највећег градитеља) имамо преломни раскид са традиционалним обликом грађења. и установљен је тај положај да цркве и манастире подижу чланови владајуће породице и тако ће бити до касних неких времена. Оне утемељују једну стилску оријентацију која ће утицати на градњу цркава по Рашкој. у Требињу је урађена копија Грачанице и ту је Јован Дучић сахрањен). од краја 12. Постојала је разлика на рашком подручју у унутрашњости Србије и на Приморју. када касније подижу и други. века. због тога што је Милутин као византијски зет био усмерен на Византију. То је опеком и тесанцима у наизменичним редовима који се утапају у малтер. односно онај 24 . с једном или пет купола (највише купола има Грачаница. Постоје три основна стила. Жича. Приморско градитељство је зависило од тог католичког култа. довољно простора за фреске. које је на граници са Македонијом (или баш у Македонији). Овај стил има највише обележја и има највише веза са византијском уметношћу. Има довољно могућности. па су у том стилу саграђене једне од најзначајнијих цркава. Рашки стил захвата период од Стефана Немање до краља Милутина. куполе на масивном кубичном постољу. посебно по том фрескосликарству. Сопоћани. У овом периоду осим владајуће династије цркве подижу и племићи. велике су. Грачаница са пет купола. Око 1300. три основне школе у сакралној архитектури српског средњовековља: рашки.  То су. али и црква у селу Старом Нагоричану. племићи. Влашке и Русије. Тај период ренесансе је доба Палеолога. то је као у грчким црквама које се могу видети по Солуну. у Србији се начин градње сакралних објеката углавном заснива на традицији византијске уметности. Простор је Поморавља. Те цркве се по заједничким карактеристикама овако могу описати: тробродне или петобродне цркве са разуђеним сводовима. Најважнија је. углавном. до пада деспотовине.

Немања и Стефан. То је највећа задужбина царске династије Немањића. на Атосу.Сава. око 1225. понегде једна. Милутин и Урош.Душман. Погледајмо ко је од наших владара подигао коју цркву: Стефан Немања је подигао Цркву Светог Николе у Куршумлији и то је једна од најстаријих цркава која се одржала. веку доживела значајну рестаурацију. Теодора и Јелена . Љубостиња и Каленић. а најзначајније су: Раваница. Владислав (II). Симеон. Задужбина Стефана Дечанског су Високи Дечани (градња: 1327–1335). Задужбина Вукановог сина Стефана је Морача. краљева Црква у Студеници и Црква Светог Ђорђа у Старом Нагоричану. Сматра се да је настала 1346/1347. у манастирској цркви Христа Пантократора у Вискоим Дечанима налази се на источном зиду нартекса. . и још тринаест малих попрсја. дижу се у висину. Треба обратити пажњу на фреске Сопоћана. у Јерусалиму. Царица. Имају углавном пет купола. Сопоћани представљају ванвременску лепоту! Краљ Драгутин је ктитор Светог Ахилеја у Ариљу. Задужбина краља Владислава је Милешева. У Студеници је подигао Богородичину цркву и учествовао је у градњи Хиландара. Манасија. десно од врата. века. Ми не можемо да имамо увид у све то.Драгутин. Урош Први је подигао Сопоћане. године. у Цариграду. Лазарица. а обновио је и саградио Богородицу Љевишку у Призрену. године). али знамо да је главна задужбина Грачаница. Црква Светог Стефана у Бањској (између 1312. имао је намеру да буде чувар Византијског царства па је изградио многе цркве. највероватније у 15.Стефан. . а задужбина су му Ђурђеви Ступови. и то је један од највелелепнијих средњовековних манастира. око 1260. Радили су углавном клесари и сликари из Приморја. Душан и Стефан. године. па имамо као готске конструкције. Радослав. Фреска обухвата девет стојећих фигура (распоређених у три реда): . затим Црква краљ Милутина у Хиландару 1303. и 1317. Оне су програмски најсложеније. Има двадесетак циклуса фресака у Дечанима који се односе на тај период. Знамо за Лозу Немањића која се налази у Дечанима (Лоза Немањића. Првовенчани и Свети Сава су почели градњу Светог Спаса у Жичи.Урош. У изгледу цркве доминира вертикала.простор којим је владао деспот и овде имамо цркве са основом тролиста. на Синају.Урошиц. Вукан и Сава II 25 . Данило Други је надгледао градњу краљевих задужбина и каже да се не могу побројати све цркве које су изграђене у Србији. распоређених у лози око њих: . Краљ Милутин. Брњача и Владислав (I) . има чак и портрета краљева и првих дечанских игумана. иконографски најразноврсније и уметнички највећи споменик Србије 13. као зет Андроника Другог. али је.

Позивао је сликаре да насликају све догађаје из Христовог земаљског живота и на тај начин је направљен читав програм религиозних слика. како се повлачио и српски народ. После тога се средиште уметности сели на север. јер ту може да се ради док је свеже. а не овамо где има наших цркава. Знамо како су Угари асимиловали српски народ и јасно је колико је велики био отпор Мађара према нама. подизао је цркве и манастире и имао је истанчани. односно на њеним темељима. осим Душана и Дечанског који имају препознатљиве црте лица. јер надахнуто дело не може да поникне из руку човека који није моралан и који није дубоковерујући. генерално гледано. и тренутно су обновљени. односно инструмент божанске идеје и његове воље. који је реално примио људско тело. као и многе од ових цркава. Јован Дамскин: „Невидљивога и неописивога Бога није могуће насликати. али су Свети Арханђели више пута рушени и обнављани. Теодосије је у Савиној биографији написао да је Сава довео зидаре и каменоресце из грчке земље. успостављено је поштовање икона. а где без обзира на све то и без обзира на имена људи. јер другог није ни било) артикулисали су Доментијан и Јован Дамаскин. на свежем малтеру се сликало. У Солуну се говори српски језик. Људи су се потпуно одродили. као и други Лазаревићи. има тај дидактички смисао и ми онда настојимо да одржавамо у том неком моралном смислу оне који су насликани. имали трагичну судбину. живео у облику слуге. Ту ликовну поетику средњовековног сликарства (које је углавном сакралног типа. треба сликати како се и слика Исус Христ. па онда преко Саве и Дунава и на крају се дошло до Сент-Андреје у Мађарској. Ово схватање помало подсећа на Платонове идеје. И они који сликају. где и данас има шест-седам цркава. Дакле. До осмог века имамо расправу (иконоборци − противници икона) – да ли се иконама може приказати божанство? На Микенском сабору 787. Дамаскин каже да је слика подсећање на славне странице прошлости. која представља бисер српског средњовековног градитељства и Лазарицу. а сликаре из 26 . Њему се приписује и Црква Свете Богородице у селу Матејче. не говори српски језик. Према томе. Најпре се кренуло према моравској Србији. морају да поштују строга правила личног живота. Стефан Лазаревић. спољну припрату је урадио. њихова аутентичност врло скромна. а цркве постоје. Зидно сликарство је рађено техником ал фреско-свеже. али оваплоћење Бога. Постоје два основна жанра: живопис и иконопис. која је осликана у периоду од 1355. радио је мајстор са својим помоћницима. :/ Сликарство у средњовековној Србији се врло живо развијало и у оквиру византијске уметности. затим на Саву и Дунав. али помало китњасти стил који се односио више на фасаду и који је био ускладу са тим временом. саградио је Раваницу у овом новом стилу. него и неопходно насликати“. нешто се претпоставља. Сликане су фреске и иконе. док је. Доментијан каже да је уметник преносник. Нешто се сачувало. који се баве живописањем. међу људима. не само да је могуће. који су. до 1360. Кнез Лазар Хребељановић је преузео улогу ктитора Немањића и он је урадио нешто на обнови Хиландара. а сматра се да су делови фигура били позлаћени Цар Душан је градио Свете Арханђеле у Призрену. Тај естетски циљ се на одређени начин губи.Ликови фигура у доњем делу су оштећени. Има неких општих података о томе који су сликари који су сликали по српским манастирима.

али се сматра да се већ тада размишљало о школи која ће се наставити. После Милутина долази до одређене измене у фрескосликарству и приближава се сликарству цариградске дворске школе чије су одлике: финије пропорције. Ту има западних утицаја.Цариграда. док се све то није развило код нас. у најраније доба. пластичнији облик фигура и колорит који се усаглашава са византијским. У доба Немањића. па кад се скине слој. али се сем овога гаје се и западњачки готски облик. свакако су се односили према фрескама. Из најранијег периода развоја фрескосликарства у Србији није остало много зидног сликарства. и за њега се зна да је са Михаилом и Евтихијем радио у Светом Клименту у Охриду. а имамо и врсту посебног закључивања према подлози: Златна подлога је у Сопоћанима. а имамо протомајстора Николу. Он је радио у Богородици Љевишкој. просто је то најосетљивије. одакле на Стону (Ту је била једна од архиепископија које је основао Свети Сава. негде се потписао. има та подлога за коју кажу да је бањско злато. а у Студеници је била златна па је после плава. то је тај нови вид где каже: „Нема византијског мртвила. века. зна се да се један потписао као грешни Срђ. из Свете Горе. фреске су уништаване. Или су били Грци. У цркви у Старом Нагоричану су радили Евтихије и Михаило и на овај начин се стиче утисак да је у време Милутина постојала читава школа фрескосликара. Срби су увек слабо волели море) и Црква Светог Пантелејмона у селу Нерези (Горно Нерези) код Скопља. посреднијег. Сигурно су византијски сликари сликали Ђурђеве Ступове и Хиландар. као и у градитељству. живљи покрети. а што се тиче Бањске. а ови који раде на плавој подлози су представници Цариградске школе. за њега се зна да је брат Ђорђа и Доброслава. њах. ту имамо утицај запада. под заштитом су Унеска. значи да је Дубровчанин (Срђ − брдо изнад Дубровника). Фреске из Сопоћана су изузетно цењене. Почетком 14. негде се нађе. који су такође радили у време Милутина по српским црквама. Чим је Срђ. Високе Дечане је сликала група сликара. фигуре добијају људски карактер. посебна боја. Они сликари који раде на златној подлози су припадници школе која је из Солуна. јер је негде забележено да их је краљ Милутин наградио. сликало се преко. па да су већ тада у Солуну биле сликарске школе у којима су учествовали и људи са нашег подручја. вероватно да је реч о псеудониму. и овде имамо нов правац – Милутинове задужбине (у том смислу правац). Знамо и за сликара Астрапа (грчки: муња). затим у Цркви Светог Михајла на Стону. посебна врста. У време Стефана Дечанског имамо много више личнијег у сликању. нађе се које су старије. бањско златна. који је радио 1307. За Милешеву знамо имена тројице животописаца: Димитрије. или словенски досељеници. Има нешто мало остатака. Прва фаза фрескосликарства обухвата: Милешеву. Које су теме сликане? 27 . нити италијанске наивности“ и таква је Краљева црква у Студеници. То су најстарији остаци фрескосликарства у Србији. Имамо комбинацију. Нешто од тога се сачувало у Цркви Светог Петра код Новог Пазара. Теодор и Георгије. Сопоћане и Бањску. цркве сликају углавном Византинци. прекречаване су. Тако историчари уметности деле школе које су биле на нашим просторима. У Раваници знамо да је сликар био Константин и грађевина је била у моравском стилу и то је на одређени начин враћање византијској уметности. а Цар Душан је то поклонио. године.

минејима. био је Теодор. Први познати минијатуриста Дијак Григорије и он је осликао Мирослављево јеванђеље. 28 . који је сликао рукопис беседе Јована Златоустог из Хиландара. рађене су на књигама. а дуго су рађене и на пергаментима. Зна се да је сликао Србин. жртва Аврамова. истеривање Адама и Еве из раја. крај 14. Налазе се у јеванђељима. остало је записано о Словенима. из Новог завета врло често имамо Благовести. За Призренско јеванђеље. године. Сматра се да је урађено за деспота Стефана Лазаревића. скидање с крста. Сликани су са црквама. Минијатуре су својим стилом и квалитетом на нивоу зидног сликарства и код нас се сликање минијатура називало заставити. Владислав Граматик је последњи српски минијатурсита и он је 1469. има портрета владара и ктитора. (То је утицај са наше стране на њих). Српски минхенски псалтир. распеће. Близак Радославу. црвеном и зеленом бојом и ту имамо мешавину утицаја: киријских. године. псалтирима. године радио у манастиру Матејче. ругање Христу. које је из 13. издајство. а хармонија плаво ружичаста и златна.Углавном теме из Старог и Новог завета. византијских. старозаветни пророци (има их у Сопоћанима. учење Христово. Код Византинаца нема много таквих слика. века има малих иницијала с геометријским преплетом и две фигуре на целим странама: јеванђелиста Јован и Христ. кућни инвентар (ножеви. Оно је изгорело 1941. који је сликан исто тако – са Дубровником на рукама. Вуканово јеванђеље из 12. живописни су). вазнесење Богородичино (у Сопоћанима је прекрасно). али са снажним колоритом. силазак у Ад (?). свеци. века зна се да га је осликао Теодор Спан. вероватно његов ученик. свирачи. Има и појединости из живота – играчи у колу. Садржи 154 минијатуре. Иницијали су рађени златом. али и српских елемената. а орнаменти су биљни. а највише романских. пошто је застава онај орнамент на почетку текста. Радославово јеванђеље. века. него што су се борили“. данас се налази у СанктПетербургу. копских. рођење Исуса Христа. „Рађе су певали и свирали. боје су светле. Настало је под византијским утицајем. Дакле. Трагове музицирања можда можемо наћи у додолским песмама. легенда о прекрасном Јосифу. које је сликао Радослав 1429. то је као са Светим Влахом. Српска средњевековна музика Већ смо помињали да су византијски историчари и путописци помињали да су сретали музичаре: певаче и свирачи који су имали жичане инструменте и трубе. животињски и људски. снажним цртежом и индивидуалном израдом тог Теодора Спана. посуђе: позлаћени тањири). што нас и највише интересује. зидање Нојевог ковчега. што значи да их је међу Словенима било и пре примања хришћанства. дубровачким заштитником.

Српска средњевековна музика развијала се и у периодима када је све остало стајало (говоримо о периоду од 12. трубе. гајде и добоше. Налазимо их и у овим осликаним јеванђељима – у Мирослављевом јеванђељу и ту су углавном тасови. он њима другу. Музика се учила напамет. века. 29 . интонацијску. на двору и у народу. Односно. али су ипак значјна. до 15. Краљ Милутин је дочекиван песмама. који покретањем руку. а његови музичари су и свирали по Дунаву на лађама. То су збирке црквених песама за недељну службу. (и то је најраније) имао штампарију у Верони и Лиону. па их је и размењивао са Дубровчанима (они њему дају једну банду. лакрдијаше. па имамо играче/плесаче. Которанин. Мелодије су сабиране и касније је то и штампано у књигама које су се називане Осмогласници. Музичке инструменте налазимо на споменицима српске средњовековне ликовне уметности. бубњеви. Према византијским Осмогласницима настајали су ови. што се не може рећи за друге наше уметности. али и о периоду под Турцима) и на почетку се развијала у сфери византијске музичке културе. Постоје такозвани неумски нотни знаци. али имају и драмска и лирска расположења. у оквиру фресака углавном. за вечерње и јутарње литургије и врло често су биле модели за компоновање српске црквене песме. свираче и забављаче. Бонино де Бонинус. Андрија Палташић. а њена карактеристика је једногласно појање. а свирало се у лауте. Никола Србин и Исаија Србин. а аутори су овако потписани: Стефан Србин. Нису ноте. али су и штампари са ове територије штампали по европским градовима. веку. тапане и то се помиње у народним песмама. разне врсте лаута. Српско штампарство Књиге за наше подручје су дуго штампане ван наше територије. покушава се да се текст наших песама прилагоди словенском језику. знамо да је дочекиван свирањем у трубе (труба је наш национални инструмент). Босни и Зети. а затим да се прилагоди и тој музици. који је доместик. Песме су значајне јер се ту показује та наша. Деспот Стефан је на двору имао музичку капелу. оне које су посебно посвећиване српским владарима и на тај начин су аутентичне. хорну. зурле. мађионичаре. а знамо и да су и племићи: Сандаљ. а углавном је главни певач отпевао почетну. а затим би се једногласно наставило од хора или би сам певач певао целу песму. краљ Твртко и Балшићи имали певаче. али се користе за обележавање музике и њих налазимо у појединим српским средњовековним споменицима. На крунисању Првовенчаног било је бубњева и гусли. (Добрић Добричевић му је превод имена). рогови. исконски израз. Хранић. са почетком примања хришћанства. Што се деспота Стефана Лазаревића тиче. српска иницијатива у музици. а цар Душан је поклањао музичаре заједно са имањем. Тако је размењивао и ученике. глумце. веку. је прве књиге штампао у Венецији у 15. солистички или у хору и имамо диригента. То су једногласне литургијске песме невеликог обима. трубе. свирао у тамбуре. младе људе). је у 15. преведене су црквене књиге и почиње развој словенске црквене музике. После Ћирила и Методија. Та сведочанства су малобројна. које су везане за текст и задржале су примарни. На овај начин је у музици остварен континуитет. У време Турака (битно је напоменути да се музика и тада развијала) народ је певао уз гусле. На територији српског становништва забележено је и световно музицирање и то у: Србији.крстоношким и другим обредним песмама. јер на тај начин знамо да је музика имала своје место у боју. Код Немањића је музика била део дворског церемонијала. као и данас показује ток музике.

Затим имамо једну штампарију у Сењу (Далмација). Дубровчанин и њему је помагао штампар Мардарије од Чрне Горе. године. кнегиња Љубица близу Калемегдана у Београду. Све оно што је коришћено у цркви. па Псалтир 1519–1521. Уз ове сакралне подижу се и световне грађевине. кнез Радиша Дмитровић је 1522. тада се сматрало српском земљом. имамо обнову манастира Боговађа. Она је са фасадом у класицистичком стилу. Молитвослов или Зборник 1521. Његов син Вицко Вуковић. Имамо задужбину Милешеву која је у класицистичком стилу. Штампарија у Београду. подигао је много нових цркава и баш у његовом периоду се напушта балканска позно византијска традиција а све више се уводи барок и класицизам и ово сакрално грађевинарство. па је та штампарија престала да ради. док је звоник барокног типа. и тада је штампао пет књига: Окотих једногласник. цркву у Топчидеру. Штампар је Никанор из Новог Брда и Димитрије. Он је. грађевине које имају обележја орјенталне архитектуре. и ту је штампан Октоих петоглсаник. Милош Обреновић је био већи ктитор него Карађорђе. такође Псалтир или Зборник служабник. имамо у Милешеви штампарију. Најзначајнија личност тога времена је био Хаџи Рувим Нешковић. У пред и пост устаничкој Србији. Карађорђе је обновио Раваницу и Манасију. до 1557. Најзначајнија црква у то време подигнута је у Београду – Саборна црква. Служабник или Летургијар 1519. као и Милошев конак у Крагујевцу. Псалтир с последовањем. године. У Грачаници имамо штампарију 1539. Требник и коначно имамо манастир Рујан у Србији где је штампано Четворојеванђеље (1537). Ђурађ Црнојевић је штампао. али је умро и то је наставио Тројан Гундулић. Цетиње у Зети.Које су прве књиге штампане на нашем тлу? То је увек проблем. штампар је био јеромонах Макарије од Чрни Гори. између осталог. Троноша а подизане су поред овога и нове цркве а из разлога какво је било време. кренуо да штампа Четворојеванђеље. штампао је у периоду: 1424–1496. а такође у периоду од 1544. а питање је како сада то треба рачунати. урадио и корице јеванђеља за манастир Крушедол а живописао је и манастир Боговађу. Да ли је наше тле? То је ипак обод. имамо систематску обнову манастира. а штампар је био монах Пахомије од Чрни Гори. Ђурађ је пред Турцима мораао да побегне у Млетке. Такође је радио Псалтир с последовањем и часловцем. који је штампао у пероду 1546-1561. Кнез Милош подиже свој конак у Топчидеру. Ћелије. Петар Николајевић Молер био је сликар. који је штампао са браћом калуђерима Ђуром и Теодором Љубавчићем. Молитвеник и Јеванђеље које није сачувано. 30 . један од најистакнутијих устаничких војвода. а то су: Октоих. Ту се издвајају и одређене личности. а као своју задужбину подигао Тополу. материјалне могућности углавном су биле брвнаре. дуборезац и књижевник. Прво штампање српских књига српским словима имамо: Божидар Вуковић из Старчева је у Венецији штампао књиге за које је дао да се саставе слова. па је опет штампао Служабник. Октоих петогласник. У Венецији имамо штампарију Божидара Горажданина.

Сликао је на свили. Све дружине обједињују у организацију која се назива 31 . био је акварелиста. 1878. прва жена сликар 1811 -1882. Најзначајнији сликар тога доба био је Константин Данил и он је представник бидермајерског класицизма. две веће и значајније у БечуЗора. Запоставља се сакрално сликарство. урадио је и портрет Доситеја Обрадовића који се назива првим грађанским портретом у српској уметности. Анастас Јовановић (1817-1899) је имао нешто шири домен рада. ЕПОХА РОМАНТИЗМА Од 40-их до 70-их година 19. Карађорђе. КЊИЖЕВНИ КЛАСИЦИЗАМ Предводник је Лукијан Мушицки. Значајне године су 1847. Писци тога доба.) Урадио је галерију устаничких портрета Хајдук Вељко. како се она одражавају. Он је именован као најтраженији портретиста војвођанског друштва. Урош Кнежевић (1811-1872. српског национализма. Српска омладина делује на тај начин што оснива ђачке дружине. портрет књижевника и писца Атанасија Стојковића. он је корак српске литографије (претходи штампарсву) и био је први српски фотограф. Италијански виноградар. Радила је историјске композиције Пад Београда под Карађорђем. портрет Луцијана Мушицког. На плану идеје и културног стварања имамо три кључна појма везана за епоху романтизма: национализам. мотиви мртве природе. Радио је историјске композиције нпр. Прота Матеја Ненадовић који је био први дипломата Србије. И то ђачка и студенска. Велика европска револуција која је захватила и наше крајеве. Берлински конгрес.У сликарству. 1848. док се 1866. у Пешти. деспот Стефан Штиљановић. Радила је жа(р) мотиве. иконостаси се раде али по поруџбини. Избијање велике источне кризе. Никола Алексић је урадио много иконостаса. века. Највећи представник је Јован Стерија Поповић. и касније као најзначајнији представник тога доба Петар Петровић Његош. Катарина Ивановић. они су најдинамичнији. утицао је на Стерију.Преодница. био је и значајни портретиста. Међу значајним портретистима имамо и жене. њен аутопортерт спада у најбоље портрете класицизма. Сарајлију. омладина и романтизам. на Његоша па чак и на Вука. Радио је бројне портрете. врло је значајан јер је из његове школе изашао сликар Ђура Јакшић. Павел Ђурковић је такође радио иконостасе. Главни представници класицизма у сликарству су Арса Теодоровић. Главни носилац те идеје. победа Вукове књижевне реформе. пејзажи. кнеза Милоша и кнегињу Љубицу. писао је пригодне песме. Српски национализам је покретачка идеја ове епохе и он окупља најпрогресивнија и најкреативније снаге српског народа у свим крајевима. На одређени начин долази до промена у сликарству у смислу промена тема. он је радио графике. Сима Милутиновић Сарајлија. најпре. више се раде грађански портрети. накиту. 1875. од познатих је Корпа са грожђем. младог Вука Караџића. Прота Матеја. имамо најзначајнија остварења класицизма. је омладина. који је радио иконостасе. социјални и културни чиниоци епохе а као главно стилско обележје кутурно-уметничког стварања је романтизам.

Ђура Даничић.Обједињена омладина српска у Новом Саду и то је прва организација тога типа која обухвата представнике српског народа из свих крајева. основано 1861. . Лаза Телечки. Ђура Јакшић. путовао је по Италији али то није оставило јак утицај на њега. У Новом Саду имамо Српско народно позориште. У политици се мења њен карактер у смислу њених носиоца. Углавном је био национални репертоар. Живео је у Новом Саду и сликао је иконостасе. Из једне такве читаонице је развијено позориште. Бечеју. Стеван Тодоровић. које су бле политичка и културна средишта. Радио је портрете. али је било и Шекспирових дела. идеја водиља 19. српски национализам. У Београду Народно позориште основано 1868. Смрт Марка Краљевића. Путујуће дружине које се крећу и гостију. Матија Бана. идеализација народа. Шапцу. и урадио је два своја аутопортрета. Јован Илић. његов портрет је Милилца Стојадиновић Српкиње а историјске композиције Илија Бирчанин предаје харач турцима или можда још познатија Мајска скупштина у Сремским Карловцима.Змаја. Он је био студент бечке уметничке академије.Позориште До романтизма имамо дискунтинуитет у позориште. доста аматера. Сомбору у Саборној цркви. Био је градоначелник Новог Сада. Основа политичког програма. Јован Ђорђевић оснивач. у којима је био мање успешан. Први редитељ је био Алекса Бачвански а глумци: Димитрије и Драгиња Ружић. До тада су углавном српску политику водили људи цркве. Ј. Први весник романтизма у оквиру бидермајера је Павле Симић. политички либерализам. Зрели романтизам обележила су три сликара: Новак Радоњић. ту су портрет владика Платона Атанацковића. антиклеризам (против цркве) и световњачка орјентација у политици и култури. Највећи допринос романтизма је управо у стварању тих институција културе. па су многи његови иконостаси у Новом Саду у Николајевској цркви. недостатак сталних чланова. Читаонице су раније основане. Коста Трифковић.. Постављана су дела домаћих писаца Јован Суботић. Јакова Игњатовића. Романтичарска поезија: Бранко Радичевић. а сада наступају на сцену лаички грађански политичар. Лаза Костић.Сликарство Романтизам је у српском сликарству сменио класицизм и бидермајер. Што се тиче портрета.Ј. Богобој Атанацковић.Дошло је време да се бојишта преруше у позоришта“. . је Смрт цара Уроша. То се односи на Војводину. Од историјских композиција. Покренуо је лист Застава. Ђура Јакшић. основан под окриљем српске читаонице. Века је ослобођење и уједињење српског народа. Долази до промена и то је најбоље исказао Лаза Костић . То је наш први стални театар. 32 . Сликао је и портрете и историјске композициј. Један од најзначајнијих је Светозар Милетић. Љуба Ненадовић. Имало је бројних гостовања не само по српским крајевима већ и хрватским. који се борио за права Срба у аустријској монархији. Новак Рдоњић је бечки ђак. Основу њене идеологије чини култ националне прошлости.

Српска књижевна задруга. Први наш модерни композитор је био Корнелије Станковић. портрете. Значајни датуми важни за институције у Београду:  1886. Значајне личности су Светозар Марковић. Кажу да није умео да слика али је уносио новине. ту живи и ствара највећи број уметника и ствараоца. урадио је портрет Смрт Хајдук Вељка. Развио је јавну и књижевну делатност. настају важнији људи. Радио је иконе Христос на гори. Ђура Јакшић је био на одређени начин (он није дуго живео  ) посебан и у сликарству.Ј. Века. Ноћ у горњаку са кнезом Лазаром. знак СКЗ је урадио Ј. Београд од једне паланке. разграњавање и зрелост у култури и уметности. прве социјалистичке личности је објавио. Најуспешнији портрети су му Ленка Дунђерска и краљица Наталија. У каснијим годинама стварања. почиње полако да поприма европска обележја. Обележје културног живота је успон. Његове најпознатије песме тематски су везане за његове песме – песма Мила је везана за слику Девојка у плавом. то је тада критиковано али данас има велику вредност. прва филмска представа у Београду. историјске композиције. Он је зачетник роматичног обележја у музици. померање националног жаришта од периферије ка центру. образовао се код Константина Данила. Имамо промене у географској култури српског народа. Култ села је социо-психолошка основа епохе а обележја политичког живота је апсолутизам. највећи број установа се оснива у Београду. сликао иконостасе. Змај  1896. добија водећу улогу у политици и у култури и у књижевности. жар мотиве (ууу он је много живео ). у наредном периоду. полуорјенталне вароши. посебно светло. Основни тренд је опадање националног и преовладавање социјалног фактора. основана Српска краљевска академија  1892. продор капиталистичке производње и раслојавање и пропадање села. Главне економске претпоставке реализма су распадање патријархалне заједнице. Београд замењује Нови Сад као средиште. Ранији период му је био најбољи. РОМАНТИЧАРСКА МУЗИКА Ту имамо почетак нашег националног стила у музици. Односно Србија као држава као краљевина. Није поштовао правила везана за светлост. пет месеци после париске прве у свету СРПСКИ СОЦИЈАЛИЗАМ Србија је прва од балканских земаља која је отпочела националну борбу за ослобођење и државну независност. који је био зачетник српског социјализма. ЕПОХА РЕАЛИЗМА Почетак 70-их година до краја 19. Портрет. ремек дело је Девојка у плавом. Извођење Христа.Стеван Тодоровић (1832-1925) сликао је у разним жанровима. написао чланке Певање и 33 .најпознатија Карађорђева смрт.

Његово најпознатије платно је Продавачица цвећа. Р.У СРПСКОЈ НАУЦИ УСПОН ПРИРОДНИХ НАУКА Јосиф Панчић припада овом периоду. Представници су Милош Тенковић који је пионир тог сликарског реализма. професор историје у Београду тако да долази до рушења националних песничких легенди а успостављање критичке и традиционалне историографије. биолог. Александра Обреновића. кнеза Михајла.У историографији помак. За кнеза Милоша је радио историјске мотиве. Најплоднији су Сима Матавуљ и С. док драму представља Нушић који је толико дуго стварао. Од сликара је ту Паја Јовановић. Родоначелник српског вајарства је Петар Убавкић. Приповедачи који су регионално подељени Радоје Домановић и Светолик Ранковић. Проучавајући нашу средњевековну историју.мишљење и реалност у поезији.. Он је академик. Вук Бранковић није издајник Косовске битке итд. Врхунац у развоју уметности представља правац – академски реализам. Цртао је. Његово најзначајније дело је Флора кнежевине Србије (открио Панчићеву оморику). Најдрастични су примери да краљ Вукашин није убио цара Уроша. и дуго се борио против овог. широк потез четке. . затим сеоска приповетка има своје представнике: Глишић. и он је творац наше критичке историографије. Доста је путова по Србији и ту је било доста подстицаја за његов рад. Стефан Митров Љубиша. Домановић из Шумадије. Јанко Веселиновић. цркве. Немачка и Минхен и имамо правац који се назива Минхенски реализам. правио је аквареле. Водећи сликар српског реализма био је Ђорђе Крстић. Он је унео нове сликарске поступке.Лазревић. међу њима и Пера Тодоровић који се залагао за уништење естетике односно за уметност која је корисна. сликао је и манастире. Његове слике су Анатом. Сремац и овај реализам има мањи одјек у поезији Војислав Илић. Чачак. Иларион Руварац је био калуђер у манастиру Гргетак. народну ношњу. Његова дела се касније проширују на нови век. Никола Тесла и Михајло Пупин. краљице Наталије. Кажу да његове слике подсећају на поезију Војислава Илића. На ту идеју дошао је Љубомир Ковачевић. хладан колорит. ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ Преовлађује реализам. јавља се интересовање за природу. Јаков Игњатовић. Његови следбеници су многи. Утопљеница под јабуком. за њега кажу да је профињени артизам. Везан је за школу и ту имамо два сликара и два вајара. из наших крајева а дали допринос европској науци. и указао на реални правац. КЊИЖЕВНИ РЕАЛИЗАМ После Бранка Радичевића. Његове слике су Колиба. То је тип нашег реализма. а недовршен је његов споменик Таковском устанку. Урош Пребић. Од вајара Ђорђе 34 . мајсторско постављање сцена. сеоски живот.. био је представник традиционалне историограф. брзо и лако хармонизовање боја. . Л. установио је да се доста тога не подудара са народном поезијом. тамне боје. Косовско поље. један од њих Панта Срећковић. Било је и противика. имамо центре где су наши ученици учили. он је сликао портрет Вука.

Заснива се на два основна извора – на црквеном појању и на народном мелосу. предсављају вокалну рапсодију састављену од народних песама из разних јужнословенских крајева. Музичари су записивали народне напеве који су касније постали грађа за уметничке композиције. најлепша је 10 која је компонована на македонским мотивима.  Обнова народно ослободилачке акције. Има их 15 руковети. Паја Јовановић је радио историографске композиције. Црквено појање је прихваћено од Византије најпре било. Корнелије Станковић је био творац и утемељивач тог националног стила. урадио је СПОМЕНИК КОСОВСКИМ ЈУНАЦИМА У КРУШЕВЦУ. Веку добијамо оригиналну музику која је преовлађујуће вокална. Уз то појање и народне основе у 19. Јосиф Маринковић. посебно из дечијег живота Сироче на мајчином гробу .Јовановић и Симеон Роксандић. Колос народних песама је његово најзначајније дело. Сеоба срба. Најпопуларнија је 6. кнеза Милоша у Пожаревцу и Вуков споменик у Београду.време балканских ратова. Урош Пребић је био више везан за нашу теритерију. посебно у Бечу у коме је живео. Модерна култура Епоха модерне траје од почетка 20. Његове историјске композиције су Херцеговачко робље. Проглашење Душановог царства.века. имао је светску репутацију. Његова најзначајнија дела су руковети. дакле од мајског преврата 1903. Живео је углавном у Београду. 35 .МУЗИКА Српска музика се укључује у европску музику својим националним стилом. Његови настављачи су били Давор Јенко. Мокрањац је постао узор свим нашим каснијим композиторима. бој петлова. Ђорђе Јовановић је такође имао огромно дело. песме о Хајдук Вељку. радио је жар сцене. па све до 1914. Има и приморских напева. урадио је преко хиљаду портрета па је у том смислу био прави хроничар српског грађанског друштва. и занатска зрелост али нема нових уметничких достигнућа. игре с мачевима. Основна обележја:  Парламентаризам у политичком животу.Сукур ? чесма и рибар на Калемегдану. у 18. Веку његова трансформација у нов начин – Карловачко појање. Постигнута је одређена зрелост. Мокрањац је највећи српски композитор и код њега је оригиналан начин музицирања достиго највећи степен.године. Урадио је много портрета. радио је жар сцене. . сматра се да је урадио преко триста радова. био је прототип за каснија Мокрањчева дела. Симеон Роксандић био је под утицајем немачког реализма.

Па се јављају покрети. А упоредо са њом постоји и традиционализам и нешто касније социјални и модерни утилитаризам. Милорада Митровића. ипак. на одређен начин српске странке све хрватске. Када говоримо о српској култури. нећемо много говорити. ове године се прославља. универзитет и ту имамо те критичаре који су иствремено били и професори универзитета: Љубомир Недић. Јована 36 Дучића. колико је то на самом Балакнау подигло морал свих тих. социјалне студије из социјализма. и долази до сукоба између ових двеју страна. Боемија је презирала све што је било обично. да славе ослобађање од Турака. баш по тој кафани. Имамо што се културе тиче. Боемија је била концентрисана у кафани Дарданели која је била састајалиште и глумаца и уопште културних делатника и била симбол тог културног света. невероватно необично су се понашале чак и политичке странке које су пословично биле против Срба. Њихово гласило је био Српски књижевни гласник који је почео да излази 1901. У Београду који је постао културни центар. вулгарно. по старом српском обичају. односно. балкански ратови. Јован Скерлић. па се овај феномен зове дарданелизам. она је била негде у Скадарлији. то је оних 5 векова које ми помињемо. Тада се јавља тај феномен модернизма или модерне која карактерише касније читав 20. односно биле су у тим својим крајевима. постоји један нови заокрет ка Европи и напуштања традиционализма оријентација према модерним покретима и правцима-модерна се зове правац. граћанско. Модернизам је. имамо на једној страни боемију. али не само Срба по тим крајевима него и Хрвата и они су сви били јединствени у томе да славе наше победе. а то је оно што је природније. па се то после пренело у другу кафану. позоришну кафану. особађање после готово у тим крајевима 5 векова практично.Балкански ратови су били у питању. одједанпут су поништили све те разлике и налазили су неке сличности са својим положајем у оквиру Аустроугарске монархије. посебно народа који су били у оквиру Аустроугарске. А по достигнућима ово је велика епоха наше историје. а на другој академски модернизам. О књижевној модерни. Милутина Јакшића. и социјалне литературе и због тих таквих разлика долази до сукобљавања. имамо на једној страни ту кафанску. настојали да се ослободе. и сви знамо која је то била територија. једно златно доба у том периоду. То су две опречне оријентације. не. с тим што је Аустроугарска монархарија врло вешто владала својим територијама и умела све то незадовољство да каналише и да вешто да искористи. Доба зрелости Србије и на краткотрајно. боемија прихвата модернизам. било је жртава стогодишњице балканских ратова и то је на неки начин условило повезивање са другим словенским народима. Богдан Поповић. Тек касније у периоду између два рата. ово је иначе динамично доба културном смислу. отприлике. издвојеност. боемску групацију а на другој академску универзитетску.век и која представља заједнички именитељ и за уметност и књижевност. био везан за академизам. обележава. Београдско . Али је та кафана срушена. Алексу Шантића. то је врло интересантно било са балканским ратовима. у почетку. само ћемо споменути после Војислава Илића. све до преврата који се десио са принчевским паром. године. и то све знамо према представницима књижевности.

зачетник српске антропологије. из прозе Ћипика. најзначајнијег међу етнографима. његово моњументално дело. до сада потпуно непревазиђеног. а такође часопис Старинар. Коста Милићевић. Македонији и Светој Гори и има циклус импресионистичких слика. али је био и писац и историчар. и до данас сви наши велики сликари имају своје атељее у Паризу. За време Првог српског рата био је ратни сликар и тада је направио своја најбоља дела. правник. бавио се земљом и становништвом Балкана. У стилској оријентацији ми имамо одрећено удаљавање од академског реализма који је владао у прошлим периодом. Математичар Михајло Петровић Алас. Диса. међу њима: Мост цара Душана. највећи српски географ. географ. итд. 37 . у том крфском периоду.увођење природне светлости у слику. Богдан Поповић. имамо нове правце. основао српско археолочко друштво. Слободан Јовановић. и тај академски дух је најзначајнији и дошло је до његовог формирања у врло битне институције. нешто се у последњих десет година више говори о њему. Милутин Миланковић. па ка импресионизму. а то је Академија наука. Бета Вукановић (она је Немица али припада српском сликарству.  сецесија . математичар. Милан Миловановић се школовао у Београду. затим такође Милоје Васић којег смо спомињали код Винче. Јован Скерлић. а све коначно у Академију ликовних уметности 1937. путовао је по Србији. највеће име у природним наукама. али је интересантно да то нису били не ратни мотиви. затим имамо Тихомира Ђорђевића. велики формати. Што се тиче импресионизма влада најпознатији уметници су: Милан Миловановић. Пандуровић. филолог. засноване на модернистичким тенденцијама. Малиша Глишић и Надежда Петровић. достигао је врхунац у том сликању. Станковића. итд. Прагу. Српска цртачка и сликарска школа која је касније прерасла у Државну уметничку школу.  импресионизам .има тај заокрет од реализма ка планеризму. физичар.револуција у уметности. Кочића. Стеван Алексић. такође више дела. Коста Милићевић школовао се у Београду. Минхену. интересантни су . он и Богдан Поповић творци су тог такозваног београдског стила. па имамо врло значајне научнике тога доба. Минхену и Паризу. слике: Предео у Каприју. и најпознатије слике су: Стаза у мачњаку и Потамос на Крфу. астроном.удаљавање од академизма. Јован Цвијић. Овде имамо зачетке модерног сликарства и оснивање институција у смислу школе. за време рата. Плава врата. Дубровчанин. Бечу. оснивач српског географског друштва. преко 60 година је овде стварала). За овај период је важно да је то златно доба науке. Минхенски ђаци су Марко Мурат. Михајла Балтровића он је значајан у области српске археологије. дубровачке пејзаже сликао). а ово је доба када су два српска филозофа Божидар Кнежевић који је написао дело Принципи историје и Бранислав Петронијевић који се бавио са више филозофских дисциплина. 1895. а то је:  пленеризам . Белић. (српски сликар. Риста Вукановић. европски центри.песничко језгро Ракића. Сликари су имали срећу да су центри били Минхен и Париз . касније Вељка Петровића.

Његово дело Моја земља садржи стотине песме из разних јужних словенских крајева. и хорска дела духовне музике. тако кажу. Дереглија на Сави. па је сликала Призрен. Ратна фаза њена. Милоје Милојевић је писао соло песме. Глишић. наравно да је у том рату готово била учесник јако утицао на њу.писао је сценску музику за више драмских дела. па је у Шескпиру. била у балканском и Првом светском рату. обилазила Србију. Ваљевка болчница. Најсложенија и најзначајнија уметница овог доба је Надежда Петровић (1873-1915). симфоније. Најпознатије слике су: Девојчица у Булоњској шуми. путовала је по Европи. Шума. писао је гудачке квартете. стварни зачетник модерног српског сликарства. али обај је успевао. слике Грачанице. Лако је некоме ко физички добро изгледа да буде добар глумац. 38 . боравила је у Паризу. симфонијске песме.Малиша Глишић има такође тај прелаз од планеризма ка импресионизму. После повратка из Париза она је унела нове елементе као и то има везе са фовизмом. и има знате онај Добричин прстен који се додељује глумцима и данас. Стеван Христић је најпознатији по свом балету Охридска легенда и укључује у основи и српски и македонски фолклор. такође је у комичним карактерним улогама наступао Пера Добриновић али и у драмским. Ада циганлија. 2 слике Нотр дам. Написао је ораторијум Васкрсење. И сад каже интересантно је да он није био нека појава у физичком смислу и био је слабог гласа. он је највећи израз достигао у карактерној комици. такође. Преовладавају медитеранске теме са пејзажима. Илија Станојевић био је један од најпопуларнијих личности неке сцене али и боемије значи ипак је интелектуалац не само у том неком сценском наступу који не мора да подразумева ипак један интелектуалан утицај. Сремац. школовала се у Београду. Њему је испред српског народног позоришта у Новом Саду подигнут споменик. писао је остале музичке форме. Што се музике тиче овде се напушта на одређен начин национални стил о коме смо говорили у прошлом периоду и отвара се музика уопште према европским музичким облицима и стиловима. збирка се зове Пред величанством природе. Петар Коњевић и Милоје Милојевић. а живот је завршила као болничарка у једној ваљевској болници. цркве у Паризу. велико доба српског театра па су најуспешнији тројица глумаца Пера Добриновић. посебно је био успешан у улози Кир јање(за кога не треба неки крупан човек). Михнену. ритмови Балкана опет значи један шири период. Везиров мост. Илија Станојевић (чули сте можда или сте видели у неком фељтону Чила Илија Станојевић). Косовски божури. али је својом глумом то надилазио. Ово је такође доба глуме то су знаци последње деценије 19 и прве 20 века. али и код домаћих дела Стерија. и да је тада урадила своја најзначајнија дела под називом Ресник. Лазар Трифуновић (један од најзначајнијих историчара уметности) каже да се у њеном стваралаштву укрштају сецесија и имапресионизам а да је уметничку зрелост достигла 19031910 по повратку у Србију. Главни представници су Стеван Христић. Добрица Милутиновић и сад ту и тамо кад се обележава јубилеј неког старијег позоришта има фотографија његова. итд. Он је трагично нестао 1915. Петар Коњевић је компоновао више опера (пет опера). Молијеру. клавирске композиције. мелодије. Њен стил је како кажу врло личан и због тога га различито сврставају. а најпознатија је и ипак и најуспешнија Коштана.

Високошколско образовање ту се придаје велика пажња а битна је руска миграција дошла након револуције и рата и они су врло често протествовали у школама па имамо велики број научника. . играо је у шекспировим делима и као митке у коштани. Београд. значи већ неке назнаке комунизма. Од тада Срби се по први пут уједиљују са сродним народима и ти долази до изражаја њихово јединство али и противуречност. 39 . за њега кажу да је био најомиљенији глумац у историји српског позоришта.  социјализам. а на Крфу је основана и прва филмска секција српска и члан те секције је био Михајло Михаиловић. Ратови су били. математичара. и у последњих десет година он је и пронађен. публикације не само на руском него и на европским језицима и тада настаје издавачка кућа Нолит (1928). у Београду пред краљем Александром Обреновићем и краљицом Наталијом. заносне лепоте.Добрица Милутиновић. лепе појаве. социјална једнакост Што би се рекло обрнутог хришћамства. не само српски. носи то име. знамо како је то ишло. гласом. један од пионира филма у Краљевини Југославији. Први стални биоскоп отворен је у Београду 1909. рачунате све у реду. а с друге елитну културу која не заостаје. Најстарији сачувани филм је Крунисање краља Петра првог. С једне стране имамо необразованост и неписменост. Затим. али он није сачуван. Међуратно раздобље – два рата Краљевина је формирана. Велико је то књижевно раздобље.. јер се на Крфу тада штампан Крфски забавник и многи значајни писци су у њему објављивали. чезнете али долази до разних ствари па и до разлаза као што је дошло са Југославијом). пионира у нуклеарној физици који је са Иреном Кири (ваљда је мислила на Марију) радио. И он је такође био запамћен. од 1929. Руса.Култура 2 антагонистичка покрета:  модернизам чији је део чиста поезија . имамо Радивоја Кашанинна.Културне прилике Настојање да се смањи велики број неписмених. са интернационалним значењем. у неким гранама. постаје југословенски интелектуални центар. назив Југославија је од тад. ни за европским достигнућима. Карађорђе. маркантне. прва филмска представа одиграна је 6. Затим имамо почетак филма. Што је интересантно. код нас се такве ствари дешавају. . сем руског и совјетског. то је оно везано за социјално ангажоавну уметност имамо и утицај француске културе.. чиста уметност. многи кажу да је социјалистичка идеја правде и опште једнакости за све једна хришћанска идеја с тим што је наопако била окренута. па имамо ту Павла Савића.(Као када сте у браку са неким. А први домаћи играни филм је из 1911. а у културном животу. како је преузео ту улогу од Новог Сада.социјална ангажованост. једног од научника.јуна 1896.

Трг светог Марка (у Венецији). експресионизмом. Милан Коњовић такође велико име у сликарству (1898. али се врате. Битка на Колубари. актове. Он је настрадао тако што је био је ухапшен од стране усташких власти и био убијен. Коњи на цркви светог Марка. много сликао жанровски разноврсно. враћа се у завичај. Купачице. Сава Шумановић (сад је његова изложба у Београду). Јесењи пејсаж из околине Париза. Шумановић затим још једно удужење Зограф традиција је ту на делу од самог назива. центар уметничког света постаје Париз. Петар Добровић. био професор ликовне академије . школовао се у Прагу. он је био ментално нестабилан. Мноштво сликара овај период: Јован Дјелић. најважнија уметничка група окупљена око овог удружења то су Добровић. Шидски салаши.плава фаза. затим. Петар Добровић . Венеција. морају да се врате традиционалним стиловима . Јован Дјелић. а платна великог формата. Познате слике: Мост на Сени. актове историјске композиције. где доминирају хладни тонови. он не посустаје као уметник и слика своја платна са сремским мотивима: Улица у шиду. Дуго живео. чак је и књига издата о томе. Сликао је портрете. психичкој кризи. Албанска голгота. то је цртеж. Бечу и Паризу . неко је тумачио 12 тих берачица везивао то за 12 апостола. Прагу. Женски акт с црвеним тепихом. тај његов период завршава се душевним сломом. Он се 1932. затим Облак. после тих својих завршених школа се враћа у Сомбор. један је париски период кад је био под утицајем Сезана. Холандија па су његови поетски циклуси тако мотивски подељени неке од његових слика Велики маслињак. а 40 . а предмети су. реалистичка. и онда сликари праве нешто између модерног и традиционалног. Покрет Нови реализам или Неокласицизам наши уметници бораве у Паризу.краће је живео прелази путем до неког поетског реализма. дефромисани. али је ипак у Сомбору провео највећи део свог живота. врсте природе. и слика амбијенте и природу Војводине. то је тражење израза. кубизмом. у Шид и тада има један потпуно оргинални стил. После има опет кризу и без обзира што је у тој менталој. затим тзв. Једна од тих слика је Мој атеље. приморске пејсаже. то је импресионизам и из тог периода има слику Пијана лађа. пејсаже. Предео са Сењака. Азурна обала. женски ликови делују као лутке. фаза у сликарству више кубистичка. Предео у Босни. јер она публика која тражи слике и ту и тамо плаћа те слике она зна какве су те традиционалне слике. Трећи боравак у Париз. ту је имао и мајсторску радионицу. а и димензије су поремећене. на одређени начин . екпресионистичка. портрете. У скулптури такође имамо модернизам. он је већ зрео уметник. светла палета. после слома. живео у Београду. затим Удржење пријатеља уметности Цвјета Зузорић. Паризу. Удружење Лада 1922-1941 радили на Калемгдану павиљон изложбени посвећен Цвјети Зузорић. Шидски виногради. Француска. образовао се у Кракову. Имао је више фаза нњокласицистичка. Залив у Гружу (Груж лука је у Дубровнику).1993)роћен је у Сомбору. Сава Шумановић је имао више фаза. Милан Коњовић. а највише га је привлачило море Далмација. врхунац његовог стваралаштва. али је то врло фасцинантно. Стара лука у Дубровнику. житна поља. Далматински пејсажи. Велике купачице. и последња фаза иде ка апстрактном сликарству. итд.Сликари као и књижевност има важних непотребних веза са европским покретима са импресионизмом. Дјелић. Јављају се удружења српских уметника. а највећи су скулптори Тома Роксандић који је био Сплићанин.

Има 7 ставова. испред народне скупштине јесте његово дело. Светомир Настасијевић (музички обрађивао драме свог брата Момчила Настасијевића . на одређени начин до раскида са традицијом. Петар Палавичини је Корчуланин који је живео и радио у Београду (то су све Срби католици. и ту долази. Најпознатији композитори овог доба су: Станојло Рајичић. то је врло важно. фигуре птица и животиња је такође радио. Љубица Марић. и на тај начин је израдио велики број актова и портрета. то је било такво време. радио је портрете и актове. основане су нове институције. будисти.пагани. напучтања националног стила и долази до нових музичких форми. Београдска филхармонија 1923. Хрват који је живео у Београду.камену. Сретен Стојановић радио је споменичку скулптуру. јевреји. Београдска опера 1920. Што се музике тиче. муслимани. али најзначајније његово део је Симфонија оријента то је његова идеја да музички изрази феномен религије.Играли се врани кољи. бронзи. итд. док су вајари модерне оријентације Петар Палавичини. Још увек су активни они аутори музике из претходног периода њима се придружује Јосип Славенски. Сретен Стојановић и Ристо Стијовић. Василије Мокрањац.једна од тих драма је Ђурађ Бранковић). Иве Андрића. Он је више припадник академизма. нови замах музике између два рата. такође се инспирисао се фолклором читавог Балкана и постоји та његова свита Балканофонија. музика и коначно химна раду. више радио у дрвету. па је направио споменик Караћорћу. и мотиве животиња. Ристо Стијовић је био рустичнији. Он се бавио моњументалном слулптуром. Његошу али и портрете Милана Ракића. хришћани . 20` и 30` имамо композиторе који су били школовани у Прагу. јер не би ни дошли у Београд да нису Срби католици). 41 . о којој смо већ слушали.