You are on page 1of 152

i.

у в о д у скодиадЈн

1. УВОД У ЕКОДИЗАЈН
РАЗЛОЗИ ЗА УВОЂЕЊЕ ЕКОДИЗАЈНА
n p t MCfo ш ш Cf бнло шта кажг у н<*зт (A 1«одмМ|ном осмоома nuti n ii .
MOf0 0 0 I

ш м О Д Of6 f N K K A I 6 и М В Г М Д | Т « ( M M :

ff Скодимфм 7

30Ш *ОО 0 *<С^р4>»СТ4Ч ?

З л ‘ V ( (»ОД«1ДјИ неОПКОДА*
_ *.*•£'% *' »r
440 ЖИНОТНУ'


t*

Ijpfm <т-нУ; циклуч прои)М||| f
«4 студми процеме животиог ц и м у с « про*и40Д4 |Ше £ycle

jftrtff— im UA)?

(Д 1 1 М 0 0 М 0 Л4 <Ц|р^и1ММ npOHIM lII ?

ЗАШТО ЕКОДИЗАЈН ?
ђдггхор H i i o m n u t mofio 6 « « У М Л 1 ^

m im o .

2Z?\ с м к т 1кк»ул0ииЈг *ори< tn 10%

ресурс«' с>

c im o

у «ир4«ич<ним и

ресурса,
и«ии.*ма (енергија,

смровииб .),

Е к о д а м ји

промз&ода,
саеетапе жиеотжн циклуса производа се рагматрају,


*

м * «* м у ш лрош њ е рсчурса U

добидање

избегава се novt*pait>e уги41ја иа ж икпиу средину о д јсдие фазе
животног циклуса ка другој,
3ev i>a je постала пренасељена a тра * » - i за ен* ргирм je сае већа

1

1. УВОД У ЕКОДИЗАЈН________________________________________
Просечно домаћинство у Европској Унији (ЕУ) годишње троши око
6 000 kWh електричне енергије. Предвиђања за ЕУ за 2030. годину су
следећа:
• тражња за фосилним горивима ће бити већа него икад,
• ЕУ ће бити приморана да се више ослони на увоз фосилних горива,
• само 5% од потреба за нафтом у ЕУ ће се подмиривати из домаћих
извора (нафтних бушотина),
• улога обновљивих извора енергије ће и даљ е бити минорна,
• емисије угљен диоксида (С02) ће наставити да расту.

OECD

Руска
Федерација

Седерна
Америка
(безСАД)

j

Европа

САД

транзицији
(без Русије)

°—n^M°f
Индија

М и ли о н и тона евивалемтне
нафте no станоанику [Mtoe/cap]
9
8

7
6
5



Потрошња Тоталне ЕнергиЈе (ТБ С - Total Energy Consumption) у 2004.
Погрошља Финалне Еиергн|е (FEC - Total E n « f y Consumption) у 2004.
Потрошња Тоталне Енергије (ТВС - Total Eneigy Consumption) у 2030.
Потрошња Финалне ЕнергиЈе (FEC - Total Energy Consumption) у 2030.

2-

1

1-

o

Слика 1.1: Потрош њ а т о т а л н е u финалне енергије [M toe]1
no становнику за 2004. u пројекције за 2030. годину
[Извор: World Епегду Outlook 2006. OECD2/IEA3 (2006); ЕЕА4].

Примарна енергија je енергија садржана ("заробљена") у природним
ресурсима (нпр. угаљ, сирова нафта, сунчева светлост, уранијум) и која
није претрпела никакву антропогену конверзију или трансформацију
[IPCC5].
Финална енергија енергија која je на располагању коначном кориснику
(потрошачу) и која се трансформише у корисну енергију (нпр. електрична
енергија из зидне утичнице) [IPCC].
Тотална енергија представља примарну енергију уз додатак количине
енергије која се троши у сектору генерисања електричне енергије на

1 Mtoe (Срб. - Mtenj - милион т о н а еквивалентне н а ф те ,
2 OECD - Оргонизација за Економску Сарадњу u Развој (Organisation f o r Ečohomic Co-operation and
Devebpment),
3 IEA - Интернационална Агенција за Енергију (International Епегду Адепсу),
4ЕЕА - Европсна Агенција за З а ш т и т у Ж иво тн е Средине (European Environment Адепсу), http://www.
eea.europa.eu),
5 IPCC-

Међудржавни панел за нлиматске промене ([ntergouernmenta/ Pa ne! on C/imate Change).

1. УВО ДУ ЕКОДИЗАЈН
подллирење сопствених енергетских потреба, која je расподељена на
секторе крајњих корисника (индустријски, коллерцијални и стамбени
сектор) [DOE, Indicators of Energy lntensity in the United States http://intensityindicators.pnl.gOv/terms_definitions.stm#economy].
OECD Европа: Аустрија, Белгија, Чешка, Данска, Финска, Француска,
Немачка, Грчка, Мађарска, Исланд, Ирска, Луксембург, Холандија,
Норвешка, Пољска, Португал, Словачка, Шпанија, Шведска, Швајцарска,
Турска и Велика Британија.
OECD Америка: Канада, Мексико и САД.
Евроазија: Јерменија, Азербејџан, Белорусија, Грузија, Казахстан,
Киргистан, Молдавија, Таџикистан, Туркменистан, Украјина, Узбекистан,
Албанија, Босна и Херцеговина, Хрватска, Црна Гора, БЈР Македонија,
Србија, Бугарска, Кипар, Малта, Летонија, Литванија, Румунија, Словенија,
Естонија и Гибралтар.
Средњи Исток: Бахреин, Иран, Ирак, Израел, Јордан, Кувајт, Либан, Оман,
Катар, Саудијска Арабија, Сирија, Уједињени Арапски Емирати и Јемен.
Mt со2

Mtoe

-------- Чврста горива

-------- Течна горива

-------- О бновљ иви извори и отп ад

Гасовита горива

-----------Нуклеарна енергија

Слика 1.2: Глобална потрош ња примарне енергије [Mtoe] u С02 емисије od
сагоревања фосилних горива за период 1970-2007. [Извор: IEA 2009, EEA],

Слика 1.3: Пројектовани процентуални прираш тај у потрош њ и електричне
енергије no становнику за период 2006-2030 [Извор: IEA, EEA, 2009],

3

2 2. УВО Д У ЕКОДИЗАЈН Табела 1 .5 1.6 0. 2011] 1990 1 1995 2000 2005 2006 2007 2008 | ЕЕА 1 146 1161 1219 1294 1304 1284 1288 1 ЕУ-27 1 0 71 1078 1123 1189 1193 1171 1175 1 Свет 5 979 6190 6 620 7 387 7 577 7 776 7 928 1 Африка 281 312 362 431 442 463 476 1 С р е дњ и Исток 142 191 226 280 299 319 335 1 Кина 650 773 749 1058 1138 1216 1 332 I И ндија 243 274 299 336 354 371 386 1 Русија 588 433 391 377 389 389 396 1222 1289 1445 1471 1470 1490 1457 1 САД sSaP* ’— *glfZ-jr *<----- .3 1. 1 Тое/сар — Tons ofoil eauivalent per caoita . ■%> :• : . 1Eurostat —Диренција за с т а т и с т и к у Европске Комисије. го д и н у [Извор: Eurostat1. т -л -т Потрошн>а финалне енергије no особи у 2008.4 3.8 7.8 0.8 3. [Тое/сарЈ 2. IEA.i-.ј д п у л и ^ У у ’* ' Ш .Годишња макро економска база Дирекције за економију u финансије Европске Комисије.. 4 .• Слика 1.1 : П о т р о ш њ а ф ина лне енергије у [M to e ] за п е р и о д 1990-2008 u п о т р о ш њ а ф ина лне u т о т а л н е енергије no с т а н о в н и к у за 2008. А т е с о 2.. •■ Vf{-:<V .7 3.2 0.. vr '' .6 1. ЕЕА. Блиски u Средњи И с т о к u део Азије.. 2АМЕСО -A n n u a l Macro-Economic database ofthe European Commission's Directorate General for Economic and Financial Affairs . [Тое/сар]1 3 2 Потрошња тоталне енергије no особи у 2008. ' ^—г.1.5 4. .8 4.'» Š -r * .Европа.0 0.Тона еквивалентне н а ф те no становнику. Северна Африка.4: У појединим деловима с в е та ноћ je с в е т л а као дан .5 • ‘ч ^ г г т ^ Т N o -t.3 2.0 1..r* .•• ■£?.7 1.

|<||.>_. 3 » « ^ «мм§ СМи« l i Укут ча м џ ш ^» п <!*лЈт оФоног О О ^(горе)иС Н 4(да ле ) 1990-2009 i’Mmap 1 М а » м ( Д м и и > * л и * * Ф в М 1 е г % | | 1 < М у (^ | ^ а ? И ј.$ П о т р о ш т б ф и и а л н г * * * џ г* ц г * 0 to.i УВОД У £*ОДИЈАЈН IMI 1IH MM MM MM MM MM MM MM MM MM м* ш -т -e»s soos мм мм мм м » м » мм ам •<*«Ик м м и» ШПм Ф |«|1ШГ»И»V C 0 0 tte i ..лдимммк**примарнг ммцмнМrt®ммммжм**Ммц| НМУJBfO Yf»»HI Л М 1И»ПКК» I— ГГТ I' * ■i» 1» * .i ££&. . « ^ . 5 .

• геотермална енергија. Растућа потреба за дрветом и константна сеча стабала довели су до уништења шума. Глобално загревање узрокује климатске промене. које резултују: • променама у екосистему. • изумирањем врста које не могу да се прилагоде новим климатским условима. • хидроенергија (вода). • итд. Све ово налаже неопходне промене у стилу живота. • соларна енергија. такође. треба открити нове ресурсе који могу одговорити потребама. Појам одрживости je. присутан у индустрији. • губитком станишта одређених биљних и животињских врста. • подизањем нивоа мора. SUSTAINABLE DEVELOPMENT Појам одрживости je први установио немачки шумар Ханс Карл вон Карловиц у 17-ом веку. али су годишње потребе за овим ресурсима много веће од онога што нови извори могу да обезбеде. Потребе за дрветом морају бити прилагођене овој равнотежи или. Он je тврдио да применом концепта одрживости може да спречи уништавање шуме тако што ће количина посечених стабала бити у равнотежи са количином новозасађених. • повлачењем глечера... као што су: • енергија из биомаса. Сваке године се проналазе нови извори нафте и raca. Одрживи развој производа je водећа идеја у Екодизајну! Данас je економија заснована на фосилним горивима. или проналажење алтернативних извора енергије који би у будућности заменили фосилна горива. ПОЈАМ ОДРЖИВОСТИ И ОДРЖИВИ РАЗВОЈ SUSTAINABIUTY. специјално у развоју производа (одрживи развој производа). .) који доводе до појаве феномена глобалног загревања. УВОД У ЕКОДИЗАЈН ПОТРЕБА ВА АЛТЕРНАТИВНИМ ИЗВОРИМА ЕНЕРГИЈЕ Сагоревањем фосилних горива ослобађају се гасови (С 02/ NOx итд.1. • еолска енергија(ветар). акото није могуће. Потребно je фаворизовати обновљиве изворе енергије.

Са тачке гледишта дизајнера . Одрживост се различито може разумети. итд. еколош ку и друш твену. УВОД У ЕКОДИЗАЈН С обзиром да ови извори нису обновљиви и да су самим тим њихове залихе ограничене. мање коришћење клима уређаја.7: Обрживост u компоненте одршивог развоја Одрж иви развој има три компоненте (три стуба одрж ивог развоја) економску. 1 1За појмове као ш то су конструктор. Glossary]. довести до несташице ових ресурса. Јапану или ЕУ) она може да представља неке као што су шетња уместо вожње аутомобила. рестрикције. "чиста вода за пиће ". одрживи развој je: "развој који ће успешно da одговори на по тр еб е у садаш њ ости. Канади. .the World Commission on Environment and Development .1. мора се редуковати потрошња. значај концепта одрживог развоја огледа се у креирању производа уз коришћење мање ресурса и у оквиру њихових граница обнављања (регенерације). a da не doeede у п и та њ е м огућност бубућих генерација da забовоље своје п о тр е б е " [ЕЕА. одрживост може да значи "довољ но хране". У најразвијенијим земљама света (САД. мање прљавих технологија. односно неразвијеним земљама. "ниво образовања" или "приступ информацијама". или се морају наћи нови изворе енергије који могу заменити фосилна горива. овакав тренд ће. За љ уде у земљама у развоју. Да би се обезбедило да нафта и гас буду доступни и будућим генерацијама. Слика 1. пројектант или дизајнер. у даљем те к сту користиће се појам дизајнер. што подразумева промену начина живота. у будућности. Према Брунтландовој Комисији Уједињених Нација (United Nation's Brundtland Commission .WCED).

Деградирају се вегетација. Европској Агенцији за Заштиту Животне Средине: " И н т е г р а ц и ја са а с п е к т а ж и в о т н е средине у процес развоја производа.8: Појам одрживог развоја Деградација животне средине . ДЕФИНИЦИЈЕ ЕКОДИЗАЈНА ШТА JE ЕКОДИЗАЈН ? Екодизајн je п о с т у п а к који спаја (у д р у ж у је ) т е х н о л о г и ју u ор га низа цију на т а к а в начин da се ресурси к о р и с те ефикасно са најм ањ им ш т е т н и м д е јс т в о м на ж и в о т н у средину u највећом д о б и т и (к о р и с т и ) за cee учеснике у т о к у л а н ц а с т в а р а њ а u у п о т р е б а производа. . као и услуге (softvvare). развој u кориш ћењ е производа (т е х н и ч к о г реш ењ а). Дефиниција према ЕЕА. земља. гд е се у р а в н о те ж а в а ју (б ала нси ра ју) еколош ки u економсни з а х т е в и . Прим еном Екодизајна п о с т и ж е се " п а м е т н о " кориш ћењ е ресурса. Екодизајн се још може дефинисати и као еколошка димензија и димензија животне средине за сваку л>удску активност. Потрошња обновљивих извора Више од природне могућности допуне Једнако природној могућности допуне Мање од природне могућности допуне Деградација животне средине Равнотежа животне средине Обнављање животне средине Неодржив развој Одрживи развој Одрживи развој Слика 1. већ скуп а к ти вн о сти које пр о ж и м а ју п лан ира њ е.оштећење локалног екосистема или биосфере као целине услед деловања људи. Екодизајн р а з м а т р а cee а с п е к т е ж и в о т н е средине у свим е т а п а м а развоја п ро изво да u т е ж и ка развоју т а к в о г производа који има најм ањ и м о гућ и у т и ц а ј н а ж и в о т н у средину т о к о м њ е гов ог ж и в о т н о г циклуса". Термин производ подразумева добра (hardware). УВОД У ЕКОДИЗАЈН Садашња ситуација (лева грана) мора да се поправи према одрживом развоју (централна и десна грана). To није је д н а а кти вн о ст и ли операција.1. дизајн и креирање 1 За појам биосфера tuđem u ст рану 10. вода и ваздух. станишта.

1. 9 . и то: еколошки разлози економски разлози друштвени разлози За појам животни циклус производа видети страну 18. Екодизајн може бити представљен као дизајн производа који подједнако брине о еколошком као и о економском ефекту тог дизајна. смањи загађење животне средине (утицај на животну средину) и нарушавање успостављене биолошке равнотеже. Екодизајн тежи да користи ресурсе на интелигентан начин и тако повећа корист свих заинтересованих страна у процесу стварања вредности и да. да симбиозу дизајна и екологије. Екодизајн представља МОТИВАЦИЈА ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ЕКОДИЗАЈНА Мотивација за спровођење Екодизајна може бити подељена у три основне групе разлога. дизајн за сигурнију будућност човечанства. Екодизајн претпоставља да допринос производа утицајима на животну средину треба разматрати кроз све фазе његовог животног циклуса . Следећи појмови су синоними за Екодизајн: • Дизајн за животну средину (Design for environment) • Еколошки дизајн (Environmental design) • Одрживи дизајн (Sustainable design) • Зелени дизајн (Green design) • Екодизајн (Ecodesign) Евидентно je. из претходних синонима. у исто време. Ово би требало постићи под праведним друштвеним условима. У В О Д У ЕКОДИЗАЈН објеката који треба да задовоље потребе људи.

и н в е с ти то р и . Р а з ли ч и те д и с ц и п л и н е к о р и сте и п р и м е њ у ју израз Енодизајн на р а з л и ч и те н а чи н е . гр а ђ е в и н а р с тв о . • сигуран посао. • економска стабилност. Б и о к а п а ц и те т je д е та љ н и је објашњен на с тр а н и 15. • м о р а ју се с м а њ и ти ути ц а ји на ж и в о т н у средину. У В О Д У ЕКОДИЗАЈН ЕКОЛОШ КИ РАЗЛОЗИ: Биосфера екосистема планвте Земље. • Д Р УШ ТВ ЕН И РАЗЛОЗИ: Друш твено прихватљиви услови и квалитет живота. И д е ја Екодизајна je ш и р о к о р а сп р о стр а њ е н а у р а з л и ч и ти м о б ла с ти м а те х н и к е : а р хи те к тур а . Конкретни друш твени разлози су: • друш твено коректни услови. 10 ^ . м а ш и н ств о . Да би о ч у в а л и ж и в о т н у с р е д и н у за б у д у ћ е r енерације. К о н к р е тн и е к о л о ш к и р а з л о зи су: • о ч ув а њ е ж и в о тн е с р е д и н е и р есурса за б у д у ћ е генерације. Stakeholders — стејнхолдер и су групација љ у д и која има ин тере се у нечему. могу бити остварени применом Екодизајна. ЕКОНОМСКИ РАЗЛОЗИ: К о нкр е тни економ ски разлози м огу б и ти с ле д е ћ и : • прим ена Е к о ди за јн а у ком пани јама м ож е д а д о в е д е д о иновати вни х про извода. • • нова трж иш та и отварањ е нових сегмената потрош њ е.1. као и стварање посла. потрошња необновљивих р е с ур с а и утицаји на животну средину морају сада бити смањени. владине и н с т и т у ц и је исл. тј. Еко диза јн помаже д а се изгради поверење и к р е д и б и ли те т к о д "с те јк х о лд е р а " (stakeholders)* и оствари б о љ и рејти нг компаније. фактори који обезбеђују социјалну и политичку стабилност. м о гу б и т и деоничари. по б о љ ш а н о г квалитета и о пти м и зо в а н е ф ункцион алности .биокапацитета1. и н д у с тр и јс к и д и з а јн . смањена употреба материјала и енергиje потпом аже уш теде. Екодизајн п р е д с т а в љ а е ф е к ти в а н п р и с т у п превођења овог циклуса у п р е дста вљ а сум у свих р е а л н о с т. • п о л и т и ч к а с т а б и л н о с т. r . Тренутно к о р и с т и м о в и ш е о д 150% к а п а ц и т е т а б и осфере . • м о р а се р е д у к о в а ти к о р и ш ћ е њ е н еоб но вљ и в и х извора енергије.

RoHS).. * 44» byj M it ' ^ е т Design for. ДИЗАЈН СА АСПЕКТА. Екодизајн се сматра инвестицијом у технологију која омогућава. je још увек непознат већини инжењера који раде на развоју производа. на његов утицај на животну средину. обавезују на то. поред осталих предности. односно приступ оптимизацији одређеног аспекта дизајна.DfX) представља методологију..LCT)1 још није у потпуности заживело међу инжењерима. DFX ASPECTS a d * 33 Design for Cost S S . тј.1. a не економског аспекта! Велике компаније показују интерес за спровођење Екодизајна. С обзиром на то да инжењери. увођење Екодизајна je још увек изазов.WEEE) и директива o опасним супстанцама у електричној и електронској опреми (the Restriction of the use of certain Hazardous Substances in electrical and eletronic equipment . Оне су схватиле да je Екодизајн део технологије будућности. Дизајн са аспекта (Design for X .. DESIGN FOR X.одрживог) производа. и велику уштеду на интерним трошковима. који раде на развоју производа. Dfx приступ није 1Зо размишљање о ж и в о тн о м циклусу производа (Life Cycle Thinking - LCT) в и д е т и страну 17 11 . (Дизајн за Цену) 'PoHi ’3Bo. (Дизајн за. Утицај дизајна производа на његове еколошке перформансе...) A** V yj Дизајн представља конкретну реализацију процеса развоја производа. Пракса код пројектовања и развоја производа je показала да размишљање о животном цикусу производа (Life Cycle Thinking .. и то не само зато што их закони и директиве. као што су европска директива о отпаду о д електричне и електронске опреме (VVaste Electrical and Electronic Equipment . и то првенствено са еколошког. нису обавезно и еколошки стручњаци. УВ О Д У ЕКОДИЗАЈН Екодизајн je примарно оријентисан ка развоју (еко .

-*«>•- **** | р ф м и ^ М џ * * * м ш § * * тт Ф «1Ри»м1>'.^ е' " 4101 . J m iN M P t f * ф ј0 м ш ш * * 0Ш 0Ш т ■.0 > * W * * д ш г * 0 * '-* * т **** * p v M N f c ^ М ЈН ф * < «* * «* * * * • * *P*****W W M W < # iiM K '«* • ♦ % * * «* * t » ф т^ш Ш Џ Ш М 0 ' t * М М И *& W ** . «м м И * «* т т т т * «* # > « ц ш « р « » А и н * тт* * * т* ш 4 #► *• » <VW M W 4M * ФШ ШШШШ ш Ш | Ш И «| | Ш И М « и ц « | М **4£ * * ш $ т rM e in -■' ^ H im in in igp 4Nm » » * * »* ч в р * • «а * 0Ш . * « * « <***%*»» М ф .*'H 4 .w< ^Ф т Ш чф т mm| | « м и ^ #fiNMMMNM40 ФШШ . a *де*ф 1 #м #аим м м 1М м | ***** *wp »»» ijjip .

2007] / T " " ""* 4 «ф . v « « v џ* ш ц г ц п т т п л л . м * o6 r r6**m * "*** . У В О Д У СКОДНЗАЈН a m p trrm « . tor*. Помци м морел»и*Ј* л об«»{•«« ГЧ5жмвио** Ш4ц|Ш|И0 °** '*етх**4 OM «M yf«*»3¥ ♦ о р »* «ф ч »» «лт»н Јт«* < Ф П Н 1 А «К М p fm tu t v Л Р О Ц «¥ |М Чђ|| •чхммом осм.■ » р -г <wor процка Даме. •** М меку ***«> Д^Ф«*'*•£•»% мрчпц>^счшу аамгхма смустм.1. <mo*vfc*M* дгфим. ом« пр«оуп с* т арммми# дирс **м& м* •вмпле*** % » » « ■ сиосм «<м проишш. « м * <*р*н*гчг*>а п р о и м а д г* ***><«W« ш те м мар* MAOMMMtt« (ОгнамОАкћ.

односно својство. овај приступ се не примењује директно на комплетан технички систем или производ. УВОД У ЕКОДИЗАЈН директно укључен у развој производа... Подаци и корелације добијени применом DfX метода омогућавају формирање алтернатива или итеративно приближавање прихватљивом решењу у процесу развоја производа. . (Design fo r X) Зо појам логистика eudemu страну 155.9:Дизајн са аспента. Д И З А ЈН С А А С П Е К ТА ПРОИЗВОДЊ Е ДИЗАЈН СА АСПЕКТА Ж ИВОТНЕ СРЕДИНЕ Рециклабилан Компатибилан са материјалом • Продуктивност • Модуларни дизајн ДИЗАЈН Д И З А ЈН С А АСПЕКТ/ М О Н ТА Ж Е И ДЕМОНТАЖЕ • Растављив ДИЗАЈН СААСПЕКТА ЛОГИСТИКЕ СА А С П Е К ТА К В А ЛИ ТЕ ТА Поузданост Паковање Транспорт Складиш тењ е Слика 1. већ обезбеђује пуну логисти ку1 за одвијање овог процеса.. Дакле. осим тога. која производ или технички систем мора задовољити [Огњановић.. ДИЗАЈН СА АСПЕКТА КОНЦИПИРАЊА ФУНКЦИЈЕ ДИЗАЈН СА АСПЕКТА ЗАДОВОЉ ЕЊ А СТАНДАРДА ДИЗАЈН СА АСПЕКТА ЕКСПЛОАТАЦИЈЕ • • • • Листа захтева Симулација функција Одржавање Ергономија Естетика Безбедност / Д ИЗАЈН 'С А АСПЕКТА М АТЕРИ ЈА ЛА ДИЗАЈН СА \ АСПЕКТА ЦЕН t • Исплатив ДИЗАЈН СА АСПЕКТА. 2007].1. омогућавају дефинисање ограничења. већ за неку тачно дефинисану карактеристику.

вода и сировине) које корист у свакодневном животу. УВОД У ЕКОДИЗАЈН УТИЦАЈИ HA ЖИВОТНУ СРЕДИНУ ENVIRONMENTALIMPACTS Утицаји на животну средину ће бити детаљно објашњени у наредном Поглављу (Поглавље 2). • смањење ресурса. који се протеже ван националних граница и дуго након краја животног циклуса производа. • глобално загревање. заједно са великим количинама токсичних материја које бацамо у воду и емитујемо у атмосферу или звмљу. • рачуна емисије које настају сагоревање нафте. Еколошки отисак (Ecological Footprint): • рачуна колико би земља и море морал! бити продуктивни да би обезбедили ре (енергија. • чврсти отпад.1. • биодиверзитет (разноликост биљних и животињских врста). ЕКОЛОШКИ ОТИСАК ECOLOGICAL FOOTPRINT Ирационална експлоатација природних ресурса (дрвета. • закисељавање средине и киселе кише (ацидификација). остављајући за собом карактеристични Еколошки отисак1. • еутрофикација ("цветање воде"). 13 . ваздуха и/или воде да се апсорбује наш отпад. може се напоменути да у њих спадају појаве као што су: • загађење ваздуха (смог). За сада. ремете природну равнотежу. • загађење воде. • одређује колико je потребно земље. минерала итд. угља и raca. Сваки производ доприноси деградацији животне средине и то у свакој фази свог животног циклуса. • деградација земљишта и дезертификација (настајање пустиња). • оштећење озонског омотача. нафте. угља.).

Докле.7 3.5 3.7 4.6 2.8 2.7 2.06 1.8 0. однос биокапацитета.1.3 5.footprintnetwork.3 3.18 1.8 5..4 2.org/atlas] Глобална популација [у милијардама] Еколошки отисаи Биокапацитет Однос Еколошког отиска и биокапацитета 1961 1965 1970 1975 1980 1985 1990 1995 2000 2005 2007 ЗД 3.1 4. www.24 1..1 2.73 0.8 2.2: Глобални Еколошки отисак u биокапацитет кроз време у глоболним хектарима no особи [Извор: Global Footprint Network. Табела 1.63 0. траж њ е u Еиолошког отиска (десно) 1.6 2.footprintnetwork.45 1.org/atlas] 14 .7 2.1 6. о дносно у нивоу трошења ресурса.6 2.7 6.7 глобалних хектара no особи (Глобални еколошки отисак 2007) -_ Површина х Биопродуктивност = _ .97 1.8 2. У В О Д У ЕКОДИЗАЈН_________________________________________________ Еколошки отисак може да се рачуна за и н д и в и д у у ._______________ Разлика између потражње и залиха 1 pt.7 2.51 I Слика 1.10: Светсни Еколошни отисан u биокалацитет(лево).11: Параметри који одређују колико енолошни отисак премашује бионапацитет [Извор: Global Footprint Network. 2009.4 4.07 1.8 1. www.1 2.3 2.5 2. Популација u „ £ х Потрошња no особи х - Биокапацитет Ј«.4 2.7 3. Еколошки отисан п р едста вљ а збир свих у ти ц а ја производа на ж и в о тн у средину у т о к у целог његовог ж и в о тн о г циклуса. СурСа• • Премашиоање/Дефицит | Ресурси и * количина отпада Еколошки отисак (тражња) Слика 1.0 1. 2009.5 6.88 0. гр уп у и ли про извод.9 2.29 1.5 2. и огледа се у потрошњ и no једној особи (групи и ли п ро изво ду).8 глобалних хектара no особи (Глобални биокапацитет 2007) 2.

5 9. Неће проћи много времена до дана када ће нам требати ресурси две планете Земље да би се задовољиле наше потребе. УВОД У ЕКОДИЗАЈН Табела 1.7 7. 7. појмови као ш т о су траж њ а. Човечанство je 1961. • не смеју бити опасни за људе и животну средину (и као производ и као отпад). • морају да буду 100% рециклабилни. 1990. затим климе и разних других фактора. 6. Земља Луксембург Уједињени Арапски Емирати САД Кувајт Данска Аустралија Нови Зеланд Исланд Канада Норвешка Глобалних хектара no особи 10. 9. 4. осим пар изузетака.1.0 7. године око 125%. 1 2 Појам биоразградивости je у вези са компостирањем В и д е ти с тр а н у 183. Тражња за ресурсима представља потребе људске популације на глобалном нивоу. Kada говоримо о потребам а за енергијом. у зависности од потреба пољопривреде (наводњавање. коришћење вештачких ђубрива).4 7.184 u 251-253. 1995. ЕКО МАТЕРИЈАЛИ Материјали који се примењују код Еко производа: • треба да потичу од обновљивих/одрживих извора. 2009] 1 2.1 6. 10. 3.). 8.3: Д е с е т земаља са највећим Еколошким отиском [Извор: "Ranking America". Ипак. сировинама u другим ресурсима. јер je биоразградиво1 2. као отпад.9 Биокапацитет Земље je увек константан. 15 . дрво није штетно no животну средину.8 7. транспорта и обраде треба да буде минималан. године 120%. Снабдевање ресурсима варира из године у годину у односу на управљање екосистемима и њихову деградацију (рашумљавање итд. Међутим. Дрво се сматра еколошки погодном сировином ("environmentally friendly"). године трошило 65%. 5. јер расте у природи и традиционалан процес трансформације дрвне грађе не доводи до већих загађења. не може се рећи да се дрво рециклира.2 9. a данас преко 150% биокапацитета Земље и тај проценат расте из дана у дан. • њихов утицај на животну средину t o k o m екстракције.9 8.4 8. по тр а ж њ а или захтеви представљају синониме u надаље ће б и т и равноправно употребљавани .

употребе или као отпад. • не примењује сурове мере према животињама. • не производи никакве ризике no здравље људи и животиња. См ањ ењ е броја ком поненти и/или различитих материјала. ш тети д о Један Еко производ мора да: • минимално штети животној средини tokom добијања сировина. • не користи материјале из извора који су у опасности од изумирања (животиње. • не производи велике количине отпада. ЕКО ПРО ИЗВО Д Не постоји производ који ни м ало не штети ж ивотној ср еди ни . биљке или материје). • ресурсе материјала и енергије троши у најмањој мери t o k o m свог животног ц и к л у с а .1. tokom производње. Производни процес je у блиској вези са избором м атеријала. • минимизира токсичне емисије. Чисти технолош ки процес je онај који : • избегава (минимизира) стварање отпада. 2 В и д е т и напомену на с тр а н и 25. . Слика 1. • користи рециклиране материјале и омогући континуитет процеса рециклаже.12: Еко паковањ е ja ja 1 К о м п л е тн о П огла вљ е 10 je посвећено Ено производу. Еко производ je такав производ који животној средини задовољавајућег нивоа. Д о б а р и еф икасан процес зависи од квалитета дизајна.као и једноставнији ди з а јн и л и п р о ц е с м онтаж е су неки о д начина да се до стигну опти м ални процеси. • обезбеђује ефикасно коришћење енергије. услед препакованости или исувише кратког радног века1 2. УВОД У ЕКОДИЗАЈН ЕКО ПРОЦЕСИ Еколош ки процеси су познати и као "чисте т е х н о л о г и је " .

јер инжењери који се баве развојем производа најчешће нису експерти за проблеме у вези са животном средином.одрживог) производа. које узрокује производ ток ом е та п а свог ж и во тн о г циилуса" [Wimmer. истовремено и бољи производ: • Зашто je тако? • Да ли je зато што ми мислимо да тежи производ садржи "боље" • Да ли je зато што ми мислимо да самим тим што je тежи. производ • Да ли je зато што пластику сматрамо "јефтинијом" или "слабом" ? /иатеријале (на пример метал уместо пластике) ? и дуже траје ? • Поред материјала од којег je производ направљен.LCT) представља "холистичко (системско) разматрање утицаја на ж и в о тн у средину. 17 . УВОД У ЕКОДИВАЈН РАЗМИШЉАЊЕ О ЖИВОТНОМ ЦИКЛУСУ ПРОИЗВОДА . Размишљање о животном циклусу (Life Cycle Thinking .КЉУЧ ЗА ПРИМЕНУ ЕКОДИЗАЈНА LIFE CYCLE THINKING . цена je још један битан фактор при одлучивању. његове карактеристике и изглед (естетика) су два важна параметра која се узимају у обзир при куповини производа.LCT Kao што je већ речено. примена Екодизајна je примарно оријентисана ка развоју (еко . 2001]. РАЗМИШЉАЊЕ: Када размишљате о квалитету производа: • Шта све узимате у обзир? • Koje квалитете производа процените пре него што га купите? • Koje особине производа вас упућују на њега? Држећи два производа у рукама. Некада смо спремни да потрошимо много новца. Када намеравате да купите неки производ. само зато што смо привучени изгледом. некада помислимо да je масивнији. При томе.1. Екодизајн представља изазов за инжењере.

Ове фазе (етапе) се зову ж ивотни циклус лроизвода (Life Cycle of a Product). и проћи ће их још неколико након што га одложите no престанку употребе. преко дизајна u производње. 18 KOf би I 1н (recoi предс . УВОД У ЕКОДИЗАЈН __________________________ _____ ДРУГО СТАНОВИШТЕ: • Да ли сте икада размишљали да процените производ са становишта заштите животне средине ? • Јесте ли икада размишл>али како тај производ утиче на животну • Јесте ли мислили о томе. зато што живот производа почиње од "прикупљања сировина. вероватно. пре него што сте га могли купити у продавници. за Д* Пр пр ЖИВОТНИ ЦИКЛУС ПРОИЗВОДА THE LIFE CYCLE OF A PRODUCT Ут пр< Kp. Производ пролази кроз сукцесивне и међусобно повезане фазе које су потенцијално еколошки опасне.5 фаза ж и в отн ог циклуса производа)". Све ове фазе утичу на животну средину.1. 2007] Можда нисте блиски са оваквим начином размишљања ? To je зато што сте. do крајњег одлагања (према ISO 14 040: 1997 . не садржи ни један токсичан материјал) ? Јесте ли икад помислили да коришћењем клима уређаја у свом аутомобилу доприносите глобалном загревању ? Да ли сте знали да обичне фармерке путују око 50 000 km око света. да еколошке перформансе производа узмете за критеријум при избору ? Замислите да хоћете да купите обичну канцеларијску столицу: • • • • Можете ли замислити да тај производ може произвести токсичан отпад (иако. пре него што доспеју у продавницу у којој их купите ? Можете ли да замислите да je за производњу вашег PC рачунара потребно више од 14 000 kg материјала и додатних 30 000 литара воде? [W immer. размишљали само о фази употребе производа. где сте директно "суочени" са производом и у контакту сте са њим! Али тај производ je прошао неколико различитих фаза. т р а н с п о р т а u употребе. колико негативног утицаја ће тај средину ? производ изазвати д о краја свог животног циклуса ? • Јесте ли икада мислили. с р hi Д cr за пр пр м. наравно.

Дистрибуција je следећи корак. Употреба производа може да укључи и одржавање и поправке које продужавају његов користан век. односно природни ресурси се конвертују у сировине. боксит у алуминијум. песак у стакло. ковањем. Неки производи не иду директно до потрошача. термообликовањем итд. цртежи и 3D модели итд. после производње и паковања производа. Производ се транспортује од произвођача до клијента/потрошача. или се рециклира. У свим овим процесима трансформације користе се и додатни материјали (кисеоник и ацетилен се користе код спајања делова заваривањем). репроизводња (remanufacture). Крај животног циклуса производа наступа када он више не може да се користи из разноразних разлога.13: Ж ивотни циклус производа1 Сировине се добијају екстракцијом или бербом. нпр. него преко више посредника. Дизајн и производња обухватају дизајн производа и његов развој према спецификацијама производа. железо у челик. 1 19 . нафта у пластику. итд.1 Реупотреба или поновна употреба (reuse). побољшање (upgrade).) трансформишу у производ. репроцесирање (reprocessing) u рециклажа (recycling) представљају поступне "поновног оживљавања" (product rebirth) производа.) сировине се помоћу специфичних процеса (ливењем. Тада се он или одлаже. рекондиционирање (reconditioning).1. УВОД У ЕКОДИЗАЈН Слика 1. или обнавља да би се поново користио. Према производној документацији (листе захтева.

1.13: Ж ивотни циклус производа Сировине се добијају екстракцијом или бербом. или обнавља да би се поново користио. цртежи и 3D модели итд. репроцесирање (reprocessing) u рециилажа (recycling) представљају поступке "поновног оживљавања " (product rebirth) производа. песак у стакло. Неки производи не иду директно до потрошача.1 Реупотреба unu поновна употреба (reuse). поболшање (upgrade). репроизводња (remanufacture). Производ се транспортује од произвођача до клијента/потрошача. после производње и паковања производа. Дистрибуција je следећи корак. Дизајн и производња обухватају дизајн производа и његов развој према спецификацијама производа. боксит у алуминијум. термообликовањем итд.) сировине се помоћу специфичних процеса (ливењем. Крај животног циклуса производа наступа када он више не може да се користи из разноразних разлога. 1 19 . УВОД У ЕКОДИЗАЈН Слика 1. односно природни ресурси се конвертују у сировине. или се рециклира. Према производној документацији (листе захтева. него преко више посредника. рекондиционирање (reconditioning). нафта у пластику.) трансформишу у производ. ковањем. железо у челик. У свим овим процесима трансформације користе се и додатни материјали (кисеоник и ацетилен се користе код спајања делова заваривањем). итд. Тада се он или одлаже. нпр. Употреба производа може да укључи и одржавање и поправке које продужавају његов користан век.

15: Дијаграм интеракције ж и в о тн о г циклуса производа u ж и в о тн е средине .1.£ Трамспорт i m f Сировине t 1 f Рециклажа материјала (Recycle) Транспорт fffO i ц и Д и м јн и Производњ а Употреба Репроизводњ а Реупотреба (Reuse) Транспорт I Г• •I ! ■'I Крај животног циклуса t (Remanufacture) CL Сировине * i п1Н§5 и Р-ДЈ Транспорт ■ '4 Употреба ■ Кр^1^.отпадни материјал .отпадне воде . Слика 1.Редуковање биолошких разноликости .Трошење озонског омотача . I ________Транспорт______ Дизајн и Производња ^ Транспорт Превоз и испорука 1 Транспорт Употреба (одржавање) 1 ~ Транспорт -A N .Формирање смога .Промена животне средине .Закисељавање .*1?21ног Слика 1.14: Сукцесивне фазе ж и в о т н о г циклуса производа u њихов улрош ћен приказ према ISO 14 000 УЛАЗИ Ж И В О ТН И ЦИКЛУС ПРОИЗВОДА I (0 1 >... u i ИЗЛАЗИ П Р О И ЗВ О Д И / П О С Р Е Д О ВАЊ Е ■м а т е р и ј а л и е м е р ги Јв к о -п р о и з в о д и енергија Набавка основних материјала (сировина) _____ _________ Пла.Загађење ваздуха воде и земљишта итд.Трошење ресурса .Промена климе .издувнигасоеи . У В О Д У Е К О Д И З А ЈН | Д о б и ја њ е с и р о в и н а (M a t e r i a l E x tra c tio n > П рерада сировииа I (M a t e r i a l P ro c e s s in g ) * .друга избацивања [Из( TEM ЕК( Поновна употреба / прерада / енергетски поврат / уништавање npoi У ТИ Ц А ЈИ HA Ж И ВО ТН У СРЕДИНУ .

Сумарни трошкови 1.свеобухватни приступ). "Design in Mechanical Engineering".17: Холистички приступ развоју производа 21 . Огњановић. Уредник: M. X I 2006] ЕКО Д И ЗАЈН Холистика (Системски . TEMPUS project ЈEP 40069. Београд.16: Трошкови ж и в о тн о г циклуса производа [Извор: Workshop "Stote o fth e A rtin Design Science". УВОД У ЕКОДИВАЈН Слика 1. превентива Добијање информација Слика 1.

ФАЗА ДИСТ DISTRIBUTK Финални прои (малопродаја). Нуклеарне електране праве нуклеарни отпад којим je. у обзир треба узети и сву енергију потребну за вађење и прераду сировина. раз (51). на пример машину за прање веша. као и пост Француској (7) из Турске (6'ј. Постојање велике количине ових гасова у атмосфери je узрок настанка феномена који се зове глобално загревање (Global VA/arming GW)I За било коју производњу je потребна енергија и због тога je неопходна производња енергије. могу бити обрађивани у делове и компоненте tokom процеса производње. Сагоревањем фосилних горива и разлагањем органских материја у атмосферу се избацују продукти сагоревања и разлагања као што су пепео. Ha Т. Да ли знате како су ови материјали добијени. Анализирајући још дубље. Угљен диоксид и метан су гасови "стаклене баште” (GreenHouse Gases .GHG). соларних електрана или ветротурбина итд. као што су. камионом).необновљиви извори енергије) или из нуклеарних електрана. углавном од фосилних горива! Сви знамо да су залихе фосилних горива ограничене. коришћени су различити материјали. још увек. УВОД У ЕКОДИЗАЈН ФАЗА СИРОВИНА RAW MATERIALS Да би се направио било какав производ. у обзир треба узети и промену (трансформацију) земљишта до које долази копањем и вађењем сировина. на пример. I пришива етш дистрибуираЈу огромну коли1 земаља и коли Напомена: Car 1 Видети Кад су материјали екстраковани. руда железа вади ради производње челика.1. електричну енергију: електрична енергија се може добити из хидроелектрана. тешко руковати. Ако желимо да уђемо дубље у анализу. Сировине се прерађују у материјале који се даљ е користе у производњи. Te компоненте могу бити 22 Поглавле • . Искуст укупне енерги енергија потр транслорт). поред осталог. Већи део доступне електричне енергије добијен je из термоелектрана које користе фосилна горива (угаљ или rac . дс Међутим. При производњи исте. угљен диоксид (С 02) и метан (СН4). на пример. како су издвојени (екстраковани . Са растом индустријализације расла je и потреба за фосилним горивима и ресурсима. или тачке вађења сирове нафте ради производње пластике.extracted) и који су процеси потребни за то? Наше интересовање мора почети од тачке где се. то н транспорт при се мора узети добављачи мс делова и комп Вратимо се на пропутују око потрошачи у Е овај "пут око с добијање џинс на пређу. стакло или пластика. Ово energy). долази из Пољ се текстил. тако да неће проћи много времена до дана када ће нам требати ресурси две планете Земље да би се задовољиле наше потребе! ФАЗА ДИЗАЈНА И ПРОИЗВОДЊЕ PRODUCTION склопљене у ф су алати и ма електричну и/ потребни су дс за хлађење. л треба узети и > фабрике. метали (челични лимови). Koje врсте енергије постоје u како се оне добијају ? Узмимо. потребни су различити материјали! Замислите неки од апарата у домаћинству.

грејање или хлађење фабрике. се пришивају у Кини (6). Поставља се питање. Из Португала се фармерке дистрибуирају no читавој Европи на продају. У Бугарској (5) се текстил. При изради неког производа неопходни су алати и машинска опрема (машине алатке). У Француској (7) се површина текстила чисти каменом плавцем који се увози из Турске (6‘). Ако погледамо мало детаљније. у обзир треба узети и сву енергију потребну за осветљење. бродом.2007] 1 В и д е ти Поглавље 8.TRANSPORTATION Финални производ се пакује и доставља до муштерије или потрошача (малопродаја). УВОД У ЕКОДИЗАЈН склопљене у финални лроизвод. потребан за добијање џинса. као што су хемијске супстанце.18)? Узмимо у обзир да памук. 23 . Ови добављачи могу бити добављачи материјала као и добављачи готових делова и компонената исл. Искуство показује да додатна енергија може нарасти до 200% од укупне енергије потребне за производњу. Зависно од врсте транспорта (авионом. омекшава. увежена из Италије (5'). Ово je тзв. Машине алатке користе електричну или механичку (нпр. различитим процесима. Међутим. у обзир се мора узети и транспорт између различитих добављача и фабрике. с тр а н у 189. то није све у вези са питањем транспорта. Боја потребна за фарбање текстила долази из Пољске (3'). ФАЗА ДИСТРИБУЦИЈЕ (ТРАНСПОРТ И ПАКОВАЊЕ) DISTRIBUTION .31 kg С 02! [Morris. долази до различите потрошње енергије и емисије гасова. Дугмад. од чега се састоји овај "пут око света" (Слика 1. Панталоне се након тога шаљу у Португал (8) где се им се пришива етикета "Made in Portugal". као и поставе увежене из Швајцарске (5"). При детаљнијој анализи. возом или камионом). Вратимо се на оне фармерке које су раније поменуте. Поред тога. водена napa) енергију. додатна енергија или "општа енергија" (overhead energy). a само фарбање се врши у Тунису (4). Обично фармерке пропутују око 50 000 km (обим Земље je 40 000 km) пре него што их потрошачи у Европи могу купити. Ha Тајвану (3) се врши ткање. Пробајте само да замислите огромну количину енергије потребне за транспорт између свих ових земаља и количину емитованих гасова ! Напомена: Сагоревање 1. kg горива1 производи око 2. потребни су додатни материјали.1. До сада je разматран транспорт при дистрибуцији производа. Памук се бере и шаље у Турску (2) на пређу. Мора се узети у обзир и сва енергија потребна за транспорт компонената и делова (унутрашњи транспорт). лепак или вода. расте у Казахстану (1). средства за хлађење.

од тога како корисник "користи" производ. мазива. тј. Неки утицаји на животну средину у овој фази могу узроковати нелагодност за корисника. количина опране одеће je само пола о д капацитета. Замислите машину за прање веша која ради напуњена само до пола. корисници таквих производа морају да потроше доста новца за куповину батерија. Ипак. апарате за домаћинство који производе јаку буку и вибрације приликом употребе. тј.USE Да би исправно радио. као и трошкови. За време фазе употребе производ мора да извршава своју функцију. Већина потрошача се суочава са производом у току ове фазе. радни век производа je оно време за које производ извршава своју функцију исправно. нпр. Поред тога што батерије након краја свог животног циклуса изазивају велико загађење. Ово значи да су цена no једном циклусу прања и релативан утицај на животну средину (у односу на излаз) двоструко већи. потребна количина воде и електричне енергије може бити иста као у случају када je машина потпуно пуна. Сходно томе. излаз. производе којима су потребне батерије да би функционисали. Слика 1.O ko 45% коришћених фармерки се после употребе дистрибуирају у Африку (9) као половна (second hand) роба. вода или средства за хлађење. такође. као ero су нпр. Замислите.18: " П у т око с в е та " обичних фармерки ФАЗА УПОТРЕБЕ (КОРИШЋЕЊА) . производ може захтевати енергију или секундарне (додатне) материјале. зависе од понашања корисника. Утицаји на животну средину. Замислите производе. 24 . У случају производа који раде на батерије јасно je да смањењем потребе за батеријама смањујемо и негативан утицај на животну средину и трошкове употребе производа.

односно "корисни" ж и в о т производа се завршава са његовим престанном испуњавања функције. замењени делови су стигли до фазе краја животног циклуса. Дефектни делови. Поред одржавања и поправки делова. u р адн ог века или "корисног" ж и в о т а производа. Производ тада улази у нову фазу која се назива крај животног циклуса1. иоје улазе у његов с а ста в . na транспортовани и дистрибуирани. Све што он може да уради јесте да обезбеди дизајн иоји онемогућава неадекватно коришћење производа. нема утицај на то како ће производ бити коришћен. У фази употребе долази до интеракције између корисника и производа. ЦИКЛУС ОДРЖАВАЊА И ПОПРАВКИ (РЕПАРАЦИЈА) MAINTENANCE AND REPAIR SERVICES Циклус поправки одлаже долазак фазе краја животног циклуса производа. В и д е ти с т р а н у 187. ипак. када неки дефектни делови не могу бити поправљени или се економски не исплати мењати их. односно nepuod исправног фуннционисања производа. тј. Ови нови делови морају прво бити направљени. они који су непоправљиви. Дефектни. НАДОГРАДЊ А) UPGRADE Производ се контролише у циклусу одржавања и поправки. 1 Треба н а п р а в и ти разлику између ж и в о т н о г циклуса производа. производ коначно долази до фазе краја свог животног циклуса. тежи се истовремено побољшању и оптимизовању функционалности производа. пре него што буду употребљени у циклусу поправки. који се cacmoju из свих фаза кроз ноје производ пролази. Побољшање квалитета одлаже почетак фазе краја животног циклуса производа. Дизајн и Производња (Manufacture) I I— ► Транспорт (Transport) Употреба (Use) I Транспорт нових делова (Transport of new parts) Циклус поправки (Repair Services) Дефектни делови (Defect parts) Слика 1. Обично ова интеракција престаје када производ више не ради исправно и корисник га одлаже (баца). Међутим. УВОД У ЕКОДИЗАЈН Дизајнер. ноји се п р а к ти ч н о своди на ф азу уп о тр е б е . 2007] ПОБОЉШ АЊ Е КВАЛИТЕТА (УНАПРЕЂИВАЊЕ. Радни век. морају бити замењени новим. do коначног облагањ а на депониЈу.1. сломљени или исхабани делови.19: Дијаграм циклуса поправки [Извор: Wimmer. Производи са модуларном структуром лакше улазе у фазу побољшања квалитета. od екстракције сировина. 25 . Делови и компоненте производа могу бити поправљани неколико пута и поново коришћени. Материјали (Materials) h .

25 . које улазе у њ егов с а ста в . који се п р а к ти ч н о своди на ф озу уп о тр е б е . ипак. производ коначно долази д о фазе краја свог животног циклуса. морају бити замењени новим. Делови и компоненте производа могу бити поправљани неколико пута и поново коришћени. они који су непоправљиви. do коначног о дла га њ а на депониЈу. Материјали (Materials) h AHsafHM Производч>з Н (Manufacture) Транспорт (Transport) Транспорт нових делова (Transport of new parts) Н J - M Употреба (Use) Kpaj животног циклуса (EnđofLife) Циклус поправки (Repa ir Services) Дефектни делови (Defect parts) Слика 1. u р а дн о г века и ли "корисног" ж и в о т а производа. НАДОГРАДЊ А) UPGRADE Производ се контролише у циклусу одржавања и поправки. ЦИКЛУС ОДРЖ АВАЊ А И ПОПРАВКИ (РЕПАРАЦИЈА) MAINTENANCE AND REPAIR SERVICES Циклус поправки одлаже долазак фазе краја животног циклуса производа. na транспортовани и дистрибуирани. У В О Д У ЕКОДИВАЈН Дизајнер. Побољшање квалитета одлаж е почетак фазе краја животног циклуса производа. нема утицај на то како ће производ бити коришћен. пре него што буду употребљени у циклусу поправки. Поред одржавања и поправки делова. односно nepuod исправног функционисањ а производа.1. тј. Све што он може да уради јесте да обезбеди дизајн који онемогућава неадекватно коришћење производа. Дефектни делови. односно "корисни " ж и в о т производа се заврш ава са њ еговим п р е ста н ко м испуњавања функције. Међутим. замењени делови су стигли до фазе краја животног циклуса. тежи се истовремено побољшању и оптимизовању функционалности производа. od е к стр акц ије сировина. Производи са модуларном структуром лакше улазе у фазу побољшања квалитета. Дефектни. који се cacmoju из свих фаза кроз које производ пролази. 1 Треба н а п р а в и т и р азлику изм еђу ж и в о т н о г циклуса производа.Budemo с т р а н у 187. 2007] ПОБОЉ Ш АЊ Е КВАЛИТЕТА (УНАПРЕЂИВАЊ Е.19: Дијаграм циклуса поправки [Извор: Wimmer. сломљени или исхабани делови. Радни век. када неки дефектни делови не могу бити поправљени или се економски не исплати мењати их. Обично ова интеракција престаје када производ више не ради исправно и корисник га одлаже (баца). У фази употребе долази до интеракције између корисника и производа. Производ тада улази у нову фазу која се назива крај животног циклуса1. Ови нови делови морају прво бити направљени.

различите фазе ж ивотног циклуса производа.ИНСИНЕРАЦИЈА (ENERGV RECOVOTO - ОБР (PEI REI\ О Д Л А Г А Њ Е H A Д Е П О Н И ЈУ (DISPOSAL) Слика 1. перформансе и ф ункционалност рачунара расту.E n d o f Life). к о м п о н е н т е и делови м огу б и ти поново коришћене (reuse).20: Циклус побољш ањ а к в а л и т е т а [И зв о р : W im m er. када п р о и з в о д виш е није у п о т р е б љ и в и п о с та је о т п а д .РЕУПОТРЕБА (REUSE) . У В О Д У ЕКОДИЗАЈН Зам ислите персонални рачунар (PC): м е њ а њ е м њ е го ви х ком поненти. ха р д д и с к и ли граф ичка карта). ПРЕВЕНЦИЈА (PREVENT) Када i размот употре дизајн« a зати! може обнавЈ следи претхс макар опциј М И Н И М И З И Р А Њ Е О Т П А Д А (REDUCE) изолс ПОДЗ( П О Н О В Н А У П О ТР Е Б А . нису само л и н е а р н е се к в е н ц е него садрже и различите циклусе и кола.П О В Р А Т ЕН ЕР ГИ ЈЕ . H a п р и лл е р : производ м ож е б и ти растављен (расклопљен . R A M . 2007] Напом предст ФАЗА КРАЈА Ж ИВО ТН ОГ Ц И К Л У С А П Р О И З В О Д А END OF LIFE . Ha С л и ц и 1 .1.disassembly). (T r a n s p o rt) т УПР ј WAS Када i више j Крај животног циклуса (End of Life) П о б о љ ш а њ е ква ли тета /уна п р еђ и в а њ е h* н 111*1 (U p g ra d in g ) Употр еб а (U s e ) Слика 1.2 1 п р и к а з а н а je хијерархија поступака за случа ј и н те гр и с а н о г у п р а в љ а њ а о т п а д о м . Kao што се може ви де ти из п р е т х о д н о г о б ја ш њ е њ а . фаза к о р и ш ћ е њ а р ачун ар а je продужена. a к о р и ш ћ е н и м а т е р и ја л и м о гу у ћ и у ц и к л у с рециклирања (recycle).EoL П остоји не к о ли к о р а зли ч и ти х н а ч и н а т р е т и р а њ а производа и његових д е л о в а након краја његовог животног циклуса (E o L . тј.Р ЕЦ И КЛИ Р АЊ Е (RECVCLE) . мало no м ало (нпр.21: Пирамида пр и ор и тета код управљања отпадом У oj де лј (ins поп KON i Bu 26 . н: У п отр еб а (U s e ) i |^ М а те р иЈа ли (M a te rials) I | Т ранспорт нових/бољих делова (Transport of new/better parts) п тм тш *1 (K ^anufacture) I___ J | Транспорт .

To значи да дизајнер треба да најпре развије производ са продуженим радним веком. REPROCESSING У овом цикусу производ се након употребе раставља (disassembly) на делове и компоненте. ваздух. Тако проверени и поправљени делови се враћају у оригиналну употребу. 27 . 1 Видети напомсну на страни 19. која се мора добро изоловати да не би нашкодила животној средини (тло. РЕМАНУФАКТУРА. Уколико ништа од претходног није могуће. могућност побољшања. Делови и компоненте.____ 1. SOLID WASTE MANAGEMENT . рециклажа. било да се производ користи за исту намену или не. следеће приоритете би требало размотрити: издржљивост (трајање). који не могу бити поправљени и поново коришћени. У случају када ни ова последња опција није остварива. УВОД У ЕКОДИЗАЈН УПРАВЉАЊЕ ОТПАДОМ WASTE MANAGEMENT.SWM Када производ дође до краја свог животног циклуса постаје отпад. a прве три опције представљају поновно оживљавање производа1. обнављање енергије и одлагање. Постоји више опција за управљање отпадом (waste management): • • • Реупотреба (поновна употреба) Обрнути процес производње (репроизводња или ремануфактура) Рециклажа • • Биолошки или термички третман отпада Одлагање на депоније Напомена: последња опција je најнеповољнија. последња опција je спаљивање отпада да би се макар обновио известан део енергије. Затим следи побољшање. поновна употреба. Када дизајнер осмишља производ. Ови делови и компоненте се проверавају (inspection) и ако je потребно поправљају (repair). a затим да покуша да измоделира структуру производа тако да се она може побољшавати. РЕПРОЦЕСИРАЊЕ) REMANUFACTURE. загађење подземних вода). отпад се одлаже на депонију. репроизводња и рециклажа. ОБРНУТИ ЦИКЛУС ПРОИЗВОДЊЕ (РЕПРОИЗВОДЊА. Поновна употреба представља највиши ниво обнављања.

било који производ који je створио човек може да се рециклира (метали. потенцијални матермјалм 4 ргцинлиркм <<t сакушмју и> једиог сисгема произаода.23 Цинпус рсциклирања {Извор Wimmcr. RECYCLABILITY Рециклажа ј«.! између рециклаже и поиовие употребе (reuse) je у томе што рациклажа подразумева уништавање структуре производа. као и са енолоижа ч** ^м д и ш ч ( мПмром да лроцсчи. Ови делови могу ући у циклус С/нјко 1. обнови и изабере материјале. као и већина пластика). који морају бити примежеми ' . отпад који се сакупља tokom фаза производње употребе и краја животног циклуса. картон. Kao што се може видети на Слици 1. 1>. У В О Д У ЕКОДИЗАЈН завршавају свој рсциклирања жмвотни циклус.22 Обрнути циклус производњс (Извор: Wimmcr. обнављање корисних материјала код одбачених произаода. док поноона употреба значи да се мроизиод. Међутим.РЕЦИКЛАБИЛНОСТ RECYCIE.нлик. na чак и цео произаод могу бити убачени у циклус рециклирања. 2007] У аатаораном молу рециклирања. ниво обнављања може да буде различит. Уопштено. постоје затворена и отворена кола рециклирања Слимо 1. стакло. рециклирар * поном врлћзју у цимлус производње истог система протаод* 0 4 намера треОа д| будз процлм м з са екомомске. папир. или његове компоненте поново уводе у улотребу без уништавања структуре 1еоријски. 2007] СПОСОБНОСТ РЕЦИКЛАЖЕ .1. као и дефектни делови. Рециклажа произаодз представља систем који je способан да сакупи и растави произаоде.23 (препоруке VOI 2243).

папира и неке пластике на пример PET . УВОД У ЕКОДИЗАЈН затвореном колу рециклирања. као што су вишеслоЈне фолије за паковање хране). Постоји неколико добро утврђених цикуса рециклирања. могу изазвати поновна загађења животне средине. укључујући и адхезиве.амбалаже. Р Е Ц И К Л А Б И Л Н О С Т: Компоненте производа могу да буду рециклиране: • • ако je рециклирање најбоља опција. ТИПОВИ ПРОИЗВОДА PRODUCT TYPES Производи се могу разврстати у неколико типова. Полиматеријали. • ако дизајн омогућава демонтажу. • ако нема измешаних материјала. према најутицајнијој фази на животну средину њиховог животног циклуса. • ако се могу идентификовати материјали.1. као што су постојећи циклуси за рециклирање стакла. мулти-материјали или сложени (комплексни) материјали су они материјали који садрже два или више материјала од којих je направљен производ (материјали у слојевима. У отвореним колима рециклирања. материјали из једног система производа се рециклирају и затим се користе у другим системима производа. ако je утицај на животну средину код рециклирања безначајан у односу на нерециклиране производе. метала. Ти типови су: • Тип A (Туре A): Највише утиче фаза сировина (raw material intensive product) • Тип B (Туре B): Највише утиче фаза дизајна и производње (manufacture intensive product) • Тип С (Туре C): Највише утиче фаза транспорта (transport intensive product) D (Туре D): Највише утиче фаза употребе (use intensive product) • Тип • Тип Е (Туре E): Највише утиче фаза краја животног циклуса одлагање производа (EoL intensive product) 29 / .

1. олово. • n o rTi > i tpou№om сиромн]. ДИЗАЈНА И производње.КОНЦЕПТИ ОДРЖИВОСТИ И ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА: Почетком 90-их година прошлог века долази се д о неопходности евалуације производа и ефеката производње у дужем времеиском периоду Проиенз утицаја животног циклуса лроизвода (Life Cycle Assessment • LCAJ Врши се анализа добијања сировина. развоја и лроизводње). сман»ен»е озонског омотача) Закључено je да р сц м м ш ммје »eto uito м “environmentaliy friendly“ (мормсно sa ■ш огму средмму 06paha се пажн>а ма о ч уш м природних ресурса и избор шздријцц са зспекта животне средине м промзводнмх метода. РАНЕ 90-е . вештачка и прнродна влакна (памук). бакар. употребе и коначног одлагања производа. УВОД У ЕКОДИЗАЈН ИСТОРИЈАТ ЕКОДИЗАЈНА Д О HP tU ) Сам појам екологијз потиче од грчкнх речи oikos што знзчи кућа или дом и речи логос. што значи каука a еколошки дизајм или Екодизајн био бм дизајн или конструисан>е са осертом на емологију. дистрибуције. које су назване животни циклус производа (“život proizvoda") од "рођења (идеје. . и то у р ш и је н и м земл>амз и велмким градовима. • ->'*е ^ене реии^лмрами* матери}ала МЕТ>) Ж ИВ( • l! • 1! • 1! • 1S is СРЕДИНА 80-их: l»a»ayy се кробмми који се односе на жмвотиу средиму и лостају сзе аише mpt<M (млр. пзпир. картон. 'хи ли тет’ м трошковм отлада постају проблем о коме мора да се р и м и м м Овзј период мрактерише: • производ! ван употребе »* м>мко*о у к ћ п м у проимод«и лроцес као сировимз (репроцесмра«м). плзстика. Количина. као и 30 • 20 СТАН/ ISO 14 У ЕУ се н спектру об • • • • • • • Ma елв orpl инЈ тел! одгЈ беЦ Раних 90-Mi . Рециклирају се првенствено челик. алумини^ум. Низ етапа. до коначног краја његовог живота" (лознати као "cradie-to-grave" или "од колевке д о гроба”) Поновно коришћење (reuse) или побол>шан>е производа (upgradej. Кремрауу се протм ви иорисии* м животну средину и ip u ic анализе ШТГТММХ (MMCW|.LCAJ С#МуМ|1 жт о т но животму РАНЕ 70-е: Чине се лрви кораци у домену рецмклаже. посебно након вели»е нафтне ирмк. стакло.

конвенција Уједињених Нација о климатским променама — Рио де Жанеиро. . Раних 90-их настали су стандарди серије ISO 14 000. . • 1997. • телекомуникације и радио опрема.конвенција о дуготрајним органским загађујућим материјама (POPs .конвенција о заштити озонског омотача у Бечу. . МЕЂУНАРОДНЕ КОНВЕНЦИЈЕ О ЗАШТИТИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ • • 1985. • 1997. 31 . Процена животног циклуса производа се бави анализом и евалуацијом утицаја производа на животну средину у свакој фази његовог животног циклуса. који се бави супстанцама које смањују озонски омотач. • безбедност производа. која се бавила контролом транспорта опасног отпада и његовом елиминацијом изван државних граница.SWM)( • електронска и електрична опрема (ЕЕЕ). СТАНДАРД И ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА ISO 14 000 И ДИРЕКТИВЕ ЕУ У ЕУ се нормативни оквири у вези са Екодизајном налазе у широком спектру области у вези са заштитом животне средине: • управљање отпадом (Waste Management .Persistent Organic Pollutants). — Монтреалски протокол. Тако дизајнер зна и свестан je последица свог рада на животну средину још у тренутку зачетка производа. УВОД У ЕКОДИЗАЈН његова рециклажа омогућили су продужење живота производа и довели до концепта Процене животног циклуса производа (Life Cycle Assessment . итд. • ограничење коришћења извесних опасних супстанци (RoHS). — Кјото протокол.WM & Solid Waste Management . потписана у Стокхолму. 1991.1. који обавезује земље потписнице да смање емисију гасова "стаклене баште". • 1992. • индустријске машине. • 2001. • одговорност за оштећене производе. — конвенција у Базелу.LCA).

Waste Framework Directive (2006/12/ЕС). • директива о опасном отпаду .End Of Life Vehicles (ELV) Directive (2000/53/EC). • директива о заштити подземних вода о д загађивања Groundvvater Directive (80/68/ЕЕС). стр. стр . • директива o спаљивању отпада .Sevvage Sludge Directive (86/278 ЕЕС).Packaging and Packaging Waste Directive (94/62/EC).91/692/ЕЕС. • директива о одлагању отпадних уља .1.Restriction of Hazardous Substances (RoHS) Directive (2002/95/EC). • директива o отпаду из рударства . допуњена директивом (94/31/ЕС) и (166/2006/ЕС). Према Конзорцијуму за отпад и Одрживом програму у урбаним срединама [EPSRC.Management of Waste from Extraction Industries Directive (2006/21/EC). 2 2Видети Поглавље 11.Batteries 8t Accumulators Directive (91/157/EEC).Integrated Pollution Prevention and Control Directive (96/61/EC). EKO ОЗНАК1 ECO LABELIIN Ознака (label) има извесним производ произвођача и купц Један од корака у ознака.VVaste Electrical and Electronic Equipment (WEEE) Directive (2002/96/EC).Hazardous Waste Directive (91/689/ЕЕС). • директива о канализационом муљу . • директива o отпаду од електричне и електронске опреме . • директива о амбалажи и амбалажном отпаду . • директива o истрошеним возилима . 1987/101. укинута je и замењена новијом директивом (2006/66/ЕС). значајније директиве ЕУ су: • оквирна директива о отпаду . • директива o депонијама отпада . 2 32 . УВОД У ЕКОДИЗАЈН У наставку je дат преглед већине значајнијих директива.Landfill Directive (99/31/EC).Incineration of Waste (2000/76/EC). укинута je и замењена новијом (2008/98/ЕС). 2000/76/ЕС). • директива o опасним супстанцама у електричној и електронској опреми . Еко ознака о еколошким перфо Групе производа зг критеријуми на o c h i Еко знак ЕУ2 fhttf Srbije--1467-clOl-coi Ова подударност je приликом придружи знак ЕУ на бази крип 1Budemu Поглавље 11. • директива о батеријама и акумулаторима који садрже опасне супстанце . a неке директиве и законска регулатива биће детаљније обрађени касније.Waste Oil Directive (75/439/ЕЕС. • директива o интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине . 2008].

1. односно представља начин комуникације између произвођача и купца. Један од корака у циљу смањења загађења у ЕУ био je и увођење Еко ознака. буде у стању да компанијама додељује Еко знак ЕУ на бази критеријума који су дефинисани за "Цвет" ЕУ. ★ ★ Слика 1. стр .25: Европска Еко ознака 1 Видети Поглавље 11. Слика 1.gov. 2 Bademu Поглавље 33 .htm]. УВОД У ЕКОДИЗАЈН ЕКО ОЗНАКЕ ECO LABELING Ознака (label)1 има улогу да потрошачу обезбеди информацију у вези са извесним производом.24: Еко знак PC Ова подударност je учињена из разлога што je Србија у обавези да приликом придруживања ЕУ. 11. 292. с тр . 291. Еко ознака (Есо label) треба да потрошачу обезбеди информацију о еколошким перформансама производа. Групе производа за које се додељује Еко знак Републике Србије.ekoplan.rs/src/Sta-je-to-Eko-znak-RepublikeSrbije--1467-cl01-content. као и критеријуми на основу којих се знак додељује истоветни су као за "Цвет" Еко знак ЕУ1 2 [http://www.

DfR). Дизајн има моћ да открије.26: Бескористан производ: Сушач нонтију!? 34 . Имплементацијом DfX приступа у Екодизајн долази се до посебних инжењерских области и метода. • дизајн за рециклажу (Design for Recycling . Слика 1. и који може да буде прикупљен. Design for Manufacture . Он je утолико значајнији што дизајнери не размишљају о овом аспекту када осмишљају бесмислене (ступидне) и бескорисне производе. поново употребљен. побољшан и лако растављен да би ce рециклирали материјали од којих je направљен. • дизајн за монтажу и демонтажу (Design for Assembly and Disassembly . геотермалне станице.DfA. биомасе. као што су: • дизајн за производњу (Design for Production . Екодизајн нема тенденцију да дивергира од његове основне намере да креира објекте који испуњавају потребе човечанства! ДА ЛИ JE ЕКОДИЗАЈН НЕОПХОДАН ? Екодизајн представља нови начин размишљања у дизајну. ветротурбине.DfM). користи мање ресурса у току производње..1. • дизајн за животну средину (Design for Environment protection DfE). a за добијање таквих производа ce троше необновљиви ресурси. Улога Екодизајна je да ce развије производ који je направљен од рециклираних материјала. УВОД У ЕКОДИЗАЈН ЗАКЉУЧАК 0 УЛОЗИ ДИЗАЈНЕРА Екодизајн je алат у рукама дизајнера који им помаже да остваре циљ заштите животне средине и предупреде даље еколошке штете. иновира и користи нове материјале. нове енергетске изворе. DfD). као што су соларне ћелије. изуме. транспорта и употребе..DfP.

28: Држач за т о а л е т nanup (лево) u ш ти тн и и ноји спречава упабање носе у храну (decHo) 35 . или се на неки други начин нађете у Свемиру (горе десно) u с е т за вафле у облину писаће машине (доле десно) Слина 1. БИСЕРИ БЕСКОРИСНИХ ПРОИЗВОДА [PONTLBAV£EARTHtVJTHOUTП .27: Моторизовани корнет за сладолед (пево). УВОД У ЕКОДИЗАЈН Из овог разлога Екодизајн треба схватити и приступити му са уверењем да je у питању опште корисна ствар. плочица са упутством кано da се в р а ти те на Земљу у случају da Вас о тм у ванземаљци.. a не само из разлога неопходности повиновања законској регулативи и прописима. Слина 1.1..

з а ти м побољшање Пре неколико де људи су постал одговорности у TO. design for х. environmental impact. 36 СлинаЈ . eco labelling. maintenance. 13. eco materials. Ш т а je рециклажа. life cyde thinking. eco technologies/eco processes. Koje су фазе ж и вотног циклуса производа (life cyde) ? 2. reuse. recycling. u da л и je т о и с т о ш т о u "environmentally friendly" ? 14. Ш т а су утицаји на ж и в о тн у средину. LCA. overhead energy. Ш т а je Екодизајн ? 5. reprocessing. upgrade. renevvable energy sources. eco product. Ш т а су Еко материјали. LCT. 6. a ш т а Еколошки отисаи (Ecological Footprint) ? 7. За одређене дефиниције видети Појмовник (Прилог 1). a ш т а ж и в о тн и циклус производа ? 11. Ш т а je процена ж и вотног циклуса производа (Life Cycle Assessment)? Кључне речи: (ecodesign. ecological footprint. Ш т а je радни век. life cyde assessment. Еко процеси u Еко производ ? 8. DfX. product life cyde. SWM). remanufacture. sustainable development. Објаснити циклус одржавања u поправки. Ш т а je одрживи развој (sustainable development) ? 4. recyclability. Ш т а je "опш та енергија" ? 12. repair Service. Ш т а су а лтер на тив ни. УВОД У ЕКОДИЗАЈН ПИТАЊ А 1. environmentally friendly. Објаснити DfX приступ.1. к в а ли те та u обрнути процес производње. a uima необновљиви извори ? 3. УТИЦу УТИЦАЈИ Н 10. Разлози за увођење Екодизајна ? 2. solid vvaste management. Ш т а представља размишљање о ж и в о тн о м циклусу производа ? 9.

УТИЦАЈИ HA ЖИВОТНУ СРЕДИНУ 2. УТИЦАЈИ HA ЖИВОТНУ СРЕДИНУ УТИЦАЈИ HA ЖИВОТНУ СРЕДИНУ Пре неколико декада појавио се проблем заштите животне средине и људи су постали свесни велике опасности од загађења и своје одговорности у том смислу.1: Р а з л и ч и т и у т и ц а ји но ж и в о т н у средину 37 .2. Слика 2.

2.интеракција елеменаша 38 .CFCs) су главни ДЕФОРЕСТИЗАЦИЈА. • БИОДИВЕРЗИТЕТ.ДЕЗЕРТИФИКАЦИЈА).2i • ЛРОРЕБЕЊЕ (ОШТЕЋЕЊЕ) ОЗОНСКОГ ОМОТАЧА. које "цветања алги".. УТИЦАЈИ HA ЖИВОТНУ СРЕДИНУ Међу утицаје на животну средину спадају: • ГЛОБАЛНО ЗАГРЕВАЊЕ. АБИОТИЧКО CMt DEPLETION): Представља потро! железо итд. • ЕКОТОКСИЧНОСТ. • ЗАКИСЕЉАВАЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ (АЦИДИФИКАЦИЈА). • ТЕШКИ МЕТАЛИ ЕМИТОВАНИ У АТМОСФЕРУ. • КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ. • ЛЕТЊИ СМОГ. • ТЕШКИ МЕТАЛИ ИСПУШТЕНИ У ВОДУ. ЗАКИСЕЉАВАК Атмосферске na водена napa у ослобођеним у азотна киселина обавезно шуме/. • ПЕСТИЦИДИ. • ЕУТРОФИКАЦИЈА ("ЦВЕТАЊЕ ВОДЕ"). . ГЛОБАЛНО 3. Повећање колич! слаткој води. • ФОТОХЕМИЈСКИ СМОГ ИЛИ ФОТОХЕМИЈСКО СТВАРАЊЕ ОКСИДАЦИЈЕ.2: Утицаји на животну средину . Глобалмо загр површини Зег "ефектом стак у ваздух [EEA. к ФОТОХЕМИЈСКА Повећање количв слојевима атмосф нижим слоЈввима. НАСТАЈАЊЕ ПУСТИЊА . • "ПОПУЊАВАЊЕ” ЗЕМЉИШТА ОТПАДОМ. • КАНЦЕРОГЕНЕ И МАТЕРИЈЕ ШТЕТНЕ ПО ЉУДСКО ЗДРАВЉЕ. • УПОТРЕБА И ТРАНСФОРМАЦИЈА ЗЕМЉИШТА (РАШУМЉАВАЊЕ - ОШТЕЋЕЊЕ О Озонски штит зрачења (колич се у комплексн! гасови "стаклен . АБИОТИЧКО СМАЊИВАЊЕ РЕСУРСА. ослабити њихову EUTROFIKACIJA. • ЗИМСКИ СМОГ. од к производе и енер човечанство неће м С/шка2.

већ може ослабити њихову отпорност према штеточинама [Smith & Smith. изазвана "ефектом стаклене баште". Антропогени гасови "стаклене баште" и хлоро-флуоро угљеници (Chloro-Fluoro Carbons . Уколико се не изнађу алтернативни ресурси. УТИЦАЈИ HA ЖИВОТНУ СРЕДИНУ ГЛО Б А Л Н О ЗАГРЕВАЊЕ (GLOBAL VVARMING . фауну и саму атмосферу у нижим слојевима. ЗАКИСЕЉАВАЊ Е И ЛИ АЦИ ДИ Ф И КА ЦИ ЈА (ACIDIFICATION): Атмосферске падавине са малом рН вредношћу. од којих свет тренутно зависи како би могао добијати производе и енергију. које узрокује бујање живота. сирова нафта. АБИОТИЧКО СМАЊ ИВАЊ Е РЕСУРСА (ABIOTIC RESOURCE DEPLETION): Представља потрошњу необновљивих ресурса. нпр.2."ОЗОН А Л А Р М ": Повећање количине површинског озона (озон je користан у вишим слојевима атмосфере. ОШ ТЕЋЕЊ Е ОЗОНСКОГ О М О ТА Ч А (OZONE DEPLETION): Озонски штит (0 3).G W ): Глобално загревање се дефинише као промена у температури ваздуха на површини Земље.. који игра одсудну улогу у стратосферском балансу зрачења (количина сунчеве топлоте пропуштена на/са планете). оштећује се у комплексним реакцијама са гасовима "стаклене баште". али штетан за флору.CFCs) су главни разлогтрошења озонског омотача [ЕЕА. магли. сумпорна и азотна киселина у киши. гасовима и честицама. EUTROFIKACIJA. јер узрокује смог). железо итд. снегу. дефинисаној као глобална температура. до којих долази када водена napa у атмосфери реагује са оксидима сумпора и азота. ослобођеним у процесима сагоревања фосилних горива. 2000]. „CVETANJE VODE" (EUTROPHICATION): Повећање количине хранљивих материја (нитрити/фосфати) у сланој или слаткој води. које даље утиче на остале живе организме у екосистему. 39 .2006]. који настаје емисијом гасова "стаклене баште" у ваздух [ЕЕА. човечанство неће моћи да одржи садашњи животни стандард. Не погађа обавезно шуме/дрвеће. изазивајући директну штету на њима. у неким случајевима доводи до "цветања алги". ФОТОХЕМ ИЈСКА ОКСИДАЦИ ЈА И ЛИ С М ОГ . угаљ. 2006].

У развијеним земљама.). значајно смањено у последњих неколико година. ипак. загађивање ваздуха je. • оштећење озонског омотача (због CFC). • сумпор диоксид (S02). процеса сагоревања и фотохемијских реакција. • озон (03). УТИЦАЈИ HA ЖИВОТНУ СРЕДИНУ ЗАГАЂЕЊЕ ВАЗДУХА. • утицаји на здравље човека (због гасова и аеросола1). ГЛОБАЛНО ЗАГРЕВАЊЕ И КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ Слика 2. Штетни утицаји на животну средину услед загађивања ваздуха најчешће укључују: • глобално загревање (због С02/ СН4.2.3: Загађење ваздуха u утицаји на климу ЗАГАЂЕЊЕ ВАЗДУХА Најчешћи загађивачи су: • угљен моноксид (СО). • УГЉОВОДОНИЦИ (СхНу). • оксиди азота (NOJ. итд. 40 . индустријских процеса. Нови концепт хибридних и електричних возила и транспортних машина (конвенционално-електрични Аеросо/ш су гасови са унлучцимо чврстих честица. • честице емитоване tokom транспорта. • киселе кише (због S02). посебно услед прописа у вези са загађењем средине и контроле емисије гасова.

5: Транспортне машине Виљуип u Есо E-RT6 дизалицо на еленр* ГАС О В И ' СТАКЛЕНЕ БАШТЕ" тријских ироцеса. који a t лоиаш«|у «* q гасоии мст1 ш и е баште” Шта Jt овом (О а)? 0»ом f# троатомми мо/имсул киоаоиика ко)и > ла ) * ШТИТИ ОД l\ p ilM M N f количине Р1 ДИ)|Ц|1Ј| у C VpilO CAffM (1$ 40 km о д ло а р и ти а 3#ма#|« и мшајио CMIMHN40 у f аеги c i • биоЛОшмИ <И|И#ћук* втммф^ру у НШНИМ СДОјИММ (CMif *Ф)фм а м р м ") Јувпт хибридних И ^оналнос/мектрични 44 . УТИЦАЈИ HA ЖИВОТНУ СРЕДИНУ кГРЕВАЊЕ и смжтричии гкном) има n o ftn u n iii да рслуку|# потрошму горим и Слика 2.G H G Постоје природни (нпр метан • СН4 утљен диоксид i М |дук| и||мвшћс CG.2.о«ч иди aiov* NO„ otOH ■ ■O i и водена napa) и смнтетмчкм гзсоеи. - GREENH OUSE GASES .

који није о б уи А а n p o m M b . Ознака водног и вазду Кјото протоколс raca међу raco« 42 . коц je одржана у децем6р> 1997.v^o p ксксафлуорид (SF*) • око X at* година. го д и н е у Кјоту.jr водема napa • npeocrai траисфо Атосфер* прмроцно u f lim r t т rnflPmvjt одређеиу мошмвну суичпе • дефорес еиерпфв- најаеће де ло н и ј. Гасоеи према у/ *«фЖИММИГ fMlHMMaM1 ^+МНММММ* «*. as* a* tat • С лит io c J Ha Слици 2. j Јдаи niMpotANdi. у Јапаиу на Земп>и би 6 температура 6м Протокол je ступмо на снагу 1602.7 баш те". и 1 Порекло емиси) c. • км краткотз количмн Гасоае Чтаклеме баште'.2005 го ди н е Д о са да су Кјото протокм ратификоаале 144 земље укључуЈући je w / w Е У З е м /м потпмсмице Kjovd "Ефекат стаклеи протокола се обааезују да смање емис njy га с о м "ста к ле н е баш те" • • ОкОДО 4B0T1 NO*). аеома вначајан гас. • : •»c'pc ^таопдоници (HfCi • перфпуоро усмници (PfC. Ж ИвОТИН упм . *сш ш ис баите*.L УТИЦАЈИ HA ЖИВОТНУ СРСДИНУ КЈОТО ПРОТОКОЛ "ЕФЕКАТ СТАК Кјото протокол je амандмам комаемциЈе Уједм ндених Н ациЈа о клижатоим променаод lUNFCCC United Natioos Fram evm rk Convent»on on Ornate Да гасоаи *стааи Change). према Кјото п р о то к о л у ч и и и шест гзсоез • vribe« дмкс ид (COj) • мета« \GHtl • rano с др уге црвене тела).

природног raca и нафтних система и експлоатације угља.8% F-гасови 7% Лољопривреда 2% Употреба растварача и остало 0.7 дати су главни антропогени емитери гасова "стаклене баште".7 указује да емисије од међународног водног и ваздушног саобраћаја нису узете у обзир. разлагања сточне балеге. пре свега рашумљавања. удео raca међу гасовима "стаклене баште" би се повећао на 84%. које Земља емитује у свемир (као зрачење црног тела). a удео сектора 43 . Са природним "ефектом стаклене баште". и тиме додатно отежавају Земљи да се хлади. Порекло емисија гасова "стаклене баште": • око V* антропогених емисија С02у атмосферу. ако би се и ове емисије узеле у обзир. Гасови према уделу Сектори према уделу Одлагањ е и третман отпада 2. • преостала У* емисија je углавном последица употребе и трансформације земљишта.6% сог П 83% Транспорт (*) 19. и тако пропуштају одређену количину сунчеве топлоте.2% 9. • највеће емисије метана (СН4) долазе од разлагања отпада на депонијама. "Ефекат стаклене баште" директно доприноси глобалном загревању: • тако што су гасови "стаклене баште" транспарентни за краткоталасну сунчеву радијацију.5 % Лроизводња енергије \ 33. tokom последњих 20 година. температура на Земљи би била -18 eC. јер нису обухваћене Кјото протоколом.1% Слика 2. je последица сагоревања фосилних горива. ова температура би износила око 15 °С.__ _________________________________2. гасови "стаклене баште" апсорбују дуже инфрацрвене таласе.7: Емисије гасова "стаклене б а ш те " према уделу гасова u према сектору у ЕУ-2 7 . ђубрива од домаћих животиња. У ТИ Ц А ЈИ HA Ж И В О ТН У СРЕДИ Н У "ЕФ ЕКАТ СТАКЛЕНЕ БАШ ТЕ" Да гасови "стаклене баште" не заробе део соларне енергије. трговински и други сектори) 26. Ознака на Слици 2. односно дефорестиза циje. 2009] Ha Слици 2.2007 [Извор: ЕЕА. и била би стабилна. • с друге стране.5% Потрошња енергије (стамбени. Међутим.2% Индустријски процес ' 8.

. УТИЦАЈИ HA ЖИВОТНУ СРЕДИНУ транспорта на 24% у укупнилл емисијама гасовима "стаклене баште" у ЕУ-27 региону за 2007. Сагоревањем фосилних горива и ослобађањем угљен диоксида у атмосферу љ уди утичу на циклус угљеника у природи. Будући да се те наслаге не могу обновити брзином којом се троше (сагоревају). 2003] ОШТЕЋЕЊЕ ОЗОНСКОГ ОМОТАЧА OZONE DEPLETION Озон (0 3) ce уништава: • у реакцијама ca азотном киселином (H N 0 3).European Commission . • метил хлороформ (Methyl Chloroform). нафте и природног raca (фосилна горива). Слина 2.8: Годишње емисије угљен диоксида на глобалном нивоу [извор: Carbon Dioxide Information Analysis Centre. • 44 угљеник тетра хлорид (Carbon Tetrachloride). Flight. Контролисане супстанце према Европској Комисији за заштиту животне средине (ЕС . годину. фосилна горива се сматрају необновљивим ресурсима. HBFCs). D after Marland et aI. или • у реакцији ca фреонима (у реакцијама ca CFCs и HCFCs.HCFCs).2. Ha Земљи угљеник постоји у ограниченим количинама у наслагама угља. који ce користе као расхлађивачи или пене). хлоро-флуоро угљоводоници (Hydro-Chloro-Fluoro Carbons . формираним t o k o m милиона година. • • халони (Halons.CFCs). • бром хлор метан (Brom Chlor Methane I BCM). и тиме дају највећи антропогени допринос "ефекту стаилене баште". • метил бромид (Methyl Bromide). која ce добија сагоревањем фосилних горива.DG Environment Directorate): • хлоро-флуоро угљеници (Chloro-fluoro Carbons .

• од 280 до 320 nm . јер je њихова енергија веома велика.. као тежи од ваздуха. али су зато врло значајне. u 1999. јер je овај гас. УТИЦАЈИ HA ЖИВОТНУ СРЕДИНУ Слика 2. концентрован при површини Земље тако да je у тим деловима атмосфере апсорпција највећа. Ултраљубичасто зрачење (UV) се дели на следећа таласна подручја: • од 200 до 280 nm .UV-C зрачење. 1987. 6% од UV-B и 0% од UV-C зрачења.UV).9: С а те ли тск и снимци рупе у озонском ом отачу изнад А н та р к ти к а за 1981.UV-B зрачење. To значи да су "ефекти стаклене баште" у приземним деловима тропосфере највећи.2.. Таласне дужине краће од видљивог спектра (< 400 nm) обухватају неких 7% до 8% од укупног зрачења.UV-A зрачење. Ha површину Земље стиже 94% од UV-A. Апсорпција UV зрачења у присуству угљен диоксида je посебно значајна. У ову област спада ултраљубичасто зрачење (Ultra Violet . To je уска енергетска трака таласних дужина од 400 до 700 nm и представља 43% од укупне радијације која стиже са Сунца на Земљу. годину (лево) u за 2005. 1993. 45 . годину (десно) [Извор: NASA] СУНЧЕВ СПЕКТАР И ЗНАЧАЈ ОЗОНСКОГ О М О ТА Ч А Највећи део радијације са Сунца концентрисан je на видљиви део спектра. • од 320 до 400 nm .

који je последица емисија гасова "стаклене баш те" и оштећења озонског омотача. Climate Research Unit . снижавање рН вредности океана (због повишења нивоа угљен диоксида). Пораст температуре. УТИ Ц А ЈИ HA Ж ИВОТНУ СРЕДИНУ ГЛО Б А ЛН О ЗАГРЕВАЊЕ GLOBAL VVARMING .10. узрокован je "ефектолл стаклене баште". Слика 2. тако и на човека. у поређењу са просеком за период 1850-1899 (°С) Слика 2. Широк je спектар последица глобалног загревања: • отапање поларних капа и пораст нивоа мора и океана. .10: Пораст просечне температуре u Европи (°С) у периоду 1850-2010. годинв [извор: ЕЕА 2010. • утицај на пољопривреду. Температурне девијације. • оштећење озонског омотача (узајамно повезано). отапање и повлачење глечера. • • • • • • ширење зараза.CRU]. како на животну средину. промена временских прилика (климе). напуштање станишта неких животињских врста. смањење снежног покривача.GW Глобално загревање утиче. • учесталост и повећање интензитета елементарних непогода.2.

олује.2. земљотреси итд. Промена физичко-хемијског састава воде се односи на: • киселост.када велике количине ових бактерија разлажу отпад. муљ итд. 47 . физичка или биолошка промена у њеном квалитету има штетне последице на било које живо биће које пије ту воду. • отпад који троши кисеоник (отпад који разлажу бактерије уз потрошњу кисеоника . хемијски отпад. ђубрива. прекомеран садржај фосфата и нитрата (еутрофикација). када било каква хемијска. протозое и паразитски црви) који доспевају у канализацију и непрерађени отпад. • неоргански загађивачи растворљиви у води (киселине.11: Загађење воде u утицаји на животну средину Вода се сматра загађеном. као што су вулканске ерупције. • • температуру. УТИЦАЈИ HA ЖИВОТНУ СРЕДИНУ ЗАГАЂЕЊЕ ВОДЕ Слика 2. употребљава je или живи у њој. Иако природни феномени. што може довести до умирања неких организама. соли. токсични -те ш к и метали.патогени (бактерије.). они се не сматрају загађењем. изазивају велике промене у квалитету и еколошком статусу воде. као што су рибе). ЗАГАЂИВАЧИ ВОДЕ Постоји неколико класа загађивача воде: • изазивачи болести . • проводљивост. може се смањити количина кисеоника у води. вируси.

најчешће алги. услед људских делатности. што има негативне последице no водни живи свет. Ta 48 Контаминација земљш • пестицида (нпр • хербицида (нп|ј • инсектицида. повећање концентрације фосфата и нитрата услед спирања детерџената и ђубрива (еутрофикација). инсектициди. неадекватно складиштени испарљиви индустријски раствори — VOCs . киселе кише. хербициди.2. и др.. a ш организама који троше концентрације кисео* кисеоника нема уопшт стварају продукти разлг генерално лошији квал може узроковати угину1 Већи проблем од зага вода. органска једињења која су штетна за људе и све биљне и животињске врсте. долази до пренамножености водних биљака. радиоактивна једињења (супстанце) растворљива у води. пестициди. углавном. разлажу сапрофити (6at материјама) при чему кисеоника у води.Volatile Organic Compounds). хемијског отпада и нуспроизвода. . ЕУТРОФИКАЦИЈА ("ЦВЕТАЊЕ ВОДЕ") EUTROPHICATION "Цветање воде" je последица еутрофикације воде. Bk нафтна и металуршка чишћење и бензинске i Слика 2. УТИЦАЈИ HA ЖИВОТНУ СРЕДИНУ • • Главни • • • • • • • • органски загађивачи (нафта. фактор бујања живота \ често почињу да бујају. фарми (муљ итд. ЗАГАЂЕЊЕ (КС Чврст отпад (solid wast индустрије итд. испуштање контаминиране и/или топле воде у индустријским процесима. остаци хране.. спирање материјала са градилишта. пластика. спирање просутог уља или нафте. које води до контаминације земљишта и даље до контаминације резервоара подземних вода. ђубрива су богата фосф.) обратити посебну пг контаминирали je.). Комунални чврсти oti биоразградив и рецику Његов састав варира у • Део отпада који je опас батерија (Cd/ Hg. када. цурење из подземних резервоара. Pb. извори загађења воде су: испуштање индустријског.12: Еутрофикација или "цветање воде" Еутрофикација (еутрофизација) започиње тако што са њива и других агроекосистема доспевају ђубрива (обично спирана кишом) у воду. Подземне воде м тако раширити загађењ Још један вид загађењг термално загађење постројења и термоеле посебно рибе). испуштање слабо прерађене или непрерађене канализације. дрво и остаци о д сече.

Још један вид загађења воде. годишњег доба. Контаминација земљишта најчешће настаје као последица употребе: • пестицида (нпр. Већи проблем од загађивања површинских je загађивање подземних вода. углавном. Подземне воде могу прећи велика растојања подземним токовима и тако раширити загађење. тешких метала из батерија (Cd/ Hg. јесте термално загађење услед испуштања топле воде из нуклеарних постројења и термоелектрана (може изазвати помор водних организама посебно рибе). града. непријатан мирис и генерално лошији квалитет. често почињу да бујају. Комунални чврсти отпад (Municipal Solid Waste .. Његов састав варира у зависности од земље. • инсектицида. a тиме долази до гушења и масовног помора водних организама који троше кисеоник у процесу дисања. ограничавајући фактор бујања живота у води. који су. a доприносе и радње за хемијско чишћење и бензинске пумпе. иначе.диоксин). 49 . ЗАГАЂЕЊЕ (КОНТАМИНАЦИЈА) ЗЕМЉИШТА Чврст отпад (solid waste) се односи на отпад.. муљ итд. УТИЦАЈИ HA ЖИВОТНУ СРЕДИНУ ђубрива су богата фосфатима и нитратима. • хербицида (нпр.) и органских раствора (једињења). na се стварају продукти разлагања који води дају лош укус. Таква вода не може да се користи за пиће и може узроковати угинуће стоке ако се користи као појило. посебно алге. како не би доспели у пијаћу воду и контаминирали je. биоразградив и рециклабилан и састоји се од папира и остатака од хране._______________________________ 2. Тако опада концентрација кисеоника у води. Тако се повећава и број угинулих алги. DDT-Dichloro-Diphenyl-Trichloro Ethane). биљке. Agent Orange .MSW) je.. Уз вишак ових соли. који се јавља у индустријским зонама. нафтна и металуршка индустрија.. Део отпада који je опасан (токсичан) и састоји се од ул>а. на које треба обратити посебну пажњу. из домаћинстава и индустрије итд. или чак анаеробним условима (када кисеоника нема уопште) и само разлагање неће бити потпуно. Више од 90% опасног отпада генеришу хемијска. које тада разлажу сапрофити (бактерије и гљивице које се хране мртвим органским материјама) при чему се троши кисеоник. У условима смањене концентрације кисеоника. Pb.

ТРАНСФОРМАЦИЈА ЗЕМЉИШ ТА И НАСТАЈАЊЕ ПУСТИЊ А LAND DEGRADATION AND DESERTIFICATION Слика 2.14: Пустиња на месту бившег Аралског мора. рашумљавање мањих размера може имати важан утицај на мање заједнице. Може бити постепен или брз процес до кога може доћи природним путем. Забрињавајућа су рашумљавања широких размера и утицаји на функционисање битних екосистема (нпр. или комбинацијом оба. Међутим. Пренасељеност Земље води рашумљавању тропских шума. што доводи до ерозије великих размера.2. или о д стране човека. што води ка делимичном или потпуном искорењивању дрвног покривача.13: Дефорестизација Рашумљавање представља уклањање дрвећа са одређеног подручја. Ово уклањање може бити привремено или трајно. Казахстан Настајање пустиња (Дезертификација) je деградација земљишта у сушним и полусушним пределима која je резултат разних утицаја као што 50 . УТИЦАЈИ HA Ж ИВОТНУ СРЕДИНУ РАШУМЉАВАЊЕ (ДЕФОРЕСТИЗАЦИЈА) DEFORESTATION Слика 2. без накнадног пошумљавања. губитка минерала у земљишту и понекад настанка пустиња (тоталне дезертификације). тропске шуме Амазона које су истакле проблем у медијима).

којим минерали (соли) доспевају на површину земљишта (салинизација). • • развојем пољопривреде. Она својим копитима уситњава земљу и тиме олакшава њено одношење ветром или водом. Аф рика Азија АустралиЈа Европа Северна Јуж на Америка Амарика Слика 2. Губитак биљака доводи до смањења количине влаге у региону. прекомерним стварањем пашњака. ЕРОЗИЈА З Е М Љ И Ш ТА Ерозија земљишта настаје услед одвајања честица тла и њиховог одношења ветром (еолска ерозија) или водом (хидроерозија). Деградација земљишта може се огледати у губитку минерала у земљишту и смањењу његовог квалитета. УТИЦАЈИ HA ЖИВОТНУ СРЕДИНУ су климатске промене и људска активност. и тако улазимо у "зачарани круг". Љ уди убрзавају овај процес: • изградњом. чиме се спречава раст биљака. падавине. Ha ерозију тла (еолску и хидро) утиче и стока коју човек узгаја. као и нерационална потрошња воде. као и у смањењу биодиверзитета. • рударством (експлоатацијом сировина). активности човека. што може довести до климатских промена и смањења падавина. укључујући и киселе кише.15: Ерозија тл а u дезертифииација 51 . Када се земља оголи повећава се ниво испаравања. Ерозији тла доприносе: • • • екстремне температуре.2. • рашумљавањем.

Закисељавање воде убија све ж ивотне ф орм е. Грађевине од камена.2. метала и бетона.16: Утицај закисељавања на биљке u ж ивотну средину Утицаји киселих киша на ж иви свет и човека м огу бити разарајући. такође бивају ош тећене и ли униш тене. Слика 2.17: Закисељавање u његов у ти ц а ј на језерски екосистем 52 . У ТИ Ц А ЈИ HA Ж И В О ТН У СР ЕД И Н У ЗАКИСЕЉАВАЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ (АЦИДИФИКАЦИЈА) ACIDIFICATION Слика 2.

бензин..6) угинућа пастрмки (6. угљеника и азота у атмосферу. 53 ..31 утицаји на репродукцију рибе и угинућа ракова. Утицаји на животну средину I рН вредност I КИСЕЛА СРЕДИ НА -------------------------------------- 1 Примери .0 кажемо да су базне.2) рН = 4 банане (5. бикарбонатна (НС03‘) и карбонатна (С032~) једињења..6 < рН < 7.8 морска вода. Ови оксиди у комбинацији са влагом у атмосфери формирају сумпорну....6) водених цветова. За средине са рН вредношћу мањом од 7.2. a за средине са рН вредношћу већом од 7. Код закисељавања океанских екосистема.. на температури од 25 °С. КИСЕЛОСТ У хемији рн je вредност којом се исказује киселост. Кисела киша се дефинише као киша са вредношћу рН < 5.4) помор све рибе (4... Однос ових једињења зависи од фактора као што су температура морске воде и алкалност. атмосферски С02 се раствара у води и у реакцији са њом формира угљеничну киселину (Н2С03).0) млеко (6.18: Снала рН u утицаји киселости на животну средину. емитују се оксиди сумпора... Растварањем С02 у морској води повећава се концентрација јона водоника (Н+) у океану и тако смањује рН вредност океана. угљену и азотну киселину. Нормална киша има рН вредност у распону 5. Ацидификација се одвија и таложењем NOx и S02 група из атмосфере у виду честица (dry deposition) или путем гасова. жабљих jaja и пуноглаваца (5.0 кажемо да су киселе. нафта).5) здраао језеро (5.0. jaja рН = 9 сода бииарбона рН = 10 рН = 11 магнезиЈум хидроксид р Н = 12 вода са салуницом амонијак избељивач течност за одгушивање одвода БАЗНА СРЕДИ НА Слика 2. Овај процес се назива калцификација и веома je значајан за биологију и опстанак широког спектра морских организама.0-5. језера и водних токова.. Ове киселине доспевају назад на земљу путем киселих киша или киселог снега..17.2-4. Једна од најзначајнијих последица повећања киселости океана односи се на формирање шкољки и љуштура које су изграђене од калцијум карбоната (СаС03). при чему се за чисту дестиловану воду каже да je рН неутрална са вредношћу од приближно рН = 7. Скала рН je логаритамска и има 14 подеока (0-14).. сирће рН = 3 сок од поморанџе киселе кише (4. Слика 2. односно базност средине.0. Ј ---------------------------------------------------------- киселина из батерије сумпорна кисслина Г Н Е УТР А ЛН А СРЕДИНА рН = 2 сок од лимуна.8) дестилована вода рН=6 рН . УТИЦАЈИ HA ЖИВОТНУ СРЕДИНУ Сагоревањем фосилних горива (угаљ. Промене у хемијском саставу воде у океанима имају далекосежне директне и индиректне последице no живе организме и њихова станишта.. рН = 5 чиста киша (5. повећавају киселост тла и нарушавају хемијски баланс мора.5-6.

До смањења биодиверзитета долази услед: • дефорестизације. Под појмом смањење биодиверзитета се. сирова нафта. • загађења земљишта. • рашчишћавања (огољавања) земљишта. УТИЦАЈИ HA Ж ИВОТНУ СРЕДИНУ СМАЊЕЊЕ БИОДИВЕРЗИТЕТА (РАЗНОЛИКОСТИ ФЛОРЕ И ФАУНЕ) BIODIVERSITY I Појам биодиверзитет подразумева биолошку разноликост.19: Б и о д и в е р з и т е т . ПОТРОШЊ1 ABIOTIC RES Многи сирови мате (нпр. обично.Thylacinus cynocephalus (десно) 54 . Слика 2. или разноликост флоре и фауне (живих организама) на одређеном географском подручју.20: Изумрле в р с т е : З л а т н а ж а б а . изражава забринутост због опасности од смањења или чак истребљења биљних и животињских врста у различитим екосистемима. Vale Universit 1 Метал Слика 2. воде и ваздуха.1: Предвиђ тренутну тражњу Graedel.Z. Биодиверзитет се користи као мера здравља екосистема. • промене климе. Алуминијум Антимон Бакар Злато Индијум ре craHi 1 Кзлзј Никл Олово Платина Сребро Тантал Уранијум Фосфор Цинк ( Да бисмо очували обновљивих ресурс и развити алтернап деловати "зелено". поред тога потро капацитете обновљ пораста популације потрошње ресурса наредних 100 годи! Табела 2.Bufo periglenes (лево) u Тосманијсни т и г а р .

1: Предвиђања нолико ће nompajamu одређени ресурси у односу на тр е н у т н у тр а ж њ у САД u у свету [Извор: A. угаљ. 55 .. University of Augsburg. или другим речима. Ако се настави садашња тенденција пораста популације. загађења. руда железа и други минерали. Табела 2. индустријализације. мислити и деловати "зелено”. 2006] 1 Метал Тражња за ресурсима no становнику САД-а [kg] Алуминијум | 20. дрво). T.58 *10 3 20 •10'* Сребро Тантал 2 .3 Платина 0.42 ■IO'3 Калај 139 •10 3 Никл 753 •IO'3 Олово 5.).Reller.1 Злато 0.3 Антимон 92 103 Бакар 8. Yale University. изнаћи и развити алтернативне изворе енергије. Graedel. производње хране и потрошње ресурса. капацитети наше планете ће бити потрошени у наредних 100 година. рециклирати колико год смо то у могућности. природни гас.. сирова нафта.2. поред тога потрошња обновљивих ресурса превазилази природне капацитете обновљивости (нпр. УТИЦАЈИ HA ЖИВОТНУ СРЕДИНУ ПОТРОШЊА (НЕОБНОВЉИВИХ) РЕСУРСА ABIOTIC RESOURCES DEPLETION Многи сирови материјали које користимо у производњи нису обновљиви (нпр.6 -IO 3 Индијум 0.IO'3 Уранијум 76 •IO'3 Фосфор 107 •IO'3 Цинк 1_________ 4^5_________ Преостале залихе у односу на светску тражњу [угодинама] Преостале залихе када би се светска тражња била једнака тражњи САД [угодинама] 1027 60 61 45 13 40 90 42 360 29 116 59 354 46 510 13 38 36 4 17 57 8 42 9 20 19 142 34 Да бисмо очували природне ресурсе. морамо узети у обзир употребу обновљивих ресурса.

toxic substances. 13. у највећој мери. biocapacity. ozone depleting substances^ODS. erosion. deforestation. Kyoto protocol. CFCs. a какав на Земљиној површини ? 5. састоји комунални omnad (MSW)? 10. ozone. depletion. carbon cycle. Ш та je deфopecmuзaцuja/ a ш та дезертификација u da ли постоји веза између ma dea појма ? 12. soil degradation. Ш та je еутрофикација ? 9. degradation. Kada за воду кажемо da je загађена u ш та обухватају промене у физичко-хемијском саставу eode ? 7. abiotic resources depletion. Koju су најчешћи загађивачи eode ? 8. pesticides. soil pollution. Koje супстанце утичу на проређење озонског омотача ? 4. објаснити механизам ацибификације ? 14. aeolian processes. Ш та je биобиверзитет u како болази do његовог смањивања ? 15. wind erosion. Ш та представља глобално загревањв (GW) u ш та су гасови "стаклене баште" (GHG) ? 2. greenhouse effect. Како функционише "ефекат стаклене баште" ? 3. hydro erosion. extinction.1. GHG. Како deфuнuшeмo киселу cpeduHy. Cmyduja стања за фрижидер ?Детаљно објаснити. Ш та je озон u какав je његов утицај у стратосфери. desertification. Објаснити трансформацију земљишта u процес настајања пустиња. 57 . Кјото протокол ? 6. case study. acid rains. Ш та су необновљиви ресурси ? 16. Чиме je најчешће узрокована контаминација земљишта ? 11. acidification. cancerogenic substances). herbicides. insecticides. abiotic resoutces. GW. hazardous substances. biodiversity. salinisation. global vvarming. Кључне речи: (greenhouse gases. Od чега се. HCFCs. ozone alarm.

енергија биомаса.3.ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ Слика 3.1: Обновљиви извори енергије Најраспрострањенији обновљиви извори енергије су: • • • • • еолска енергија (ветар). енергија воде. соларна енергија (сунце). ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ З. геотермална енергија. 59 .

2011. • енергетску ефикасност.196 Слика 3. преноса или снладиш тењ а енергије. годину [Извор: Eurostat. Одрж ива енергија има две кључне компоненте: • обновљиве изворе енергије.2: Укупна потрошња примарне енергије у ЕУ-27 према енергентима за 2008. О др ж и ви извори енергије су они који обезбеђују до во љ но енергије да задовоље потребе будућности.8% Б и о гас 7. Одрж ивим изворима енергије се технички лако манипулише. Најзначајнија карактеристика одрж ивог енергетског система je минимизација утицаја на животну ср едину п риликом производње и употребе енергије.) [IPCC SRREN. као нпр. према улазној енергији (мерено у kWh/kWh. 2010. Обновљ иви извори енергије су према животној средини више еколошкц (мање штетни) у односу на конвенционалне. без угрожавања могућности будућиш генерацијама да задовоље своје потребе. процеса конверзије.2% Храна м отпад одхране 67.5% Соларна енергија 1. Зелена енергија представља обновљ иве енергетске изворе и технологије који производе највећу еколошку корист. тона-километара тр а нсп ор то в а н ог материјала исл. Glossary].или другог корисног физичког излаза из система. ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ ОСНОВНИ ПОЈМОВИ Крајелл прошлог века проблем глобалног загревања указао је н неопходност изналажења чистих и одрживих извора енергије.3. ПриродНи ресурси су ограничени и предвиђа се да ће бити потрошени у наредци 100 година. Геотермални ___________ извори 3. EEA] . смањење цене и утицаја на ж ивотну средину ће сесве више остваривати усавршавањем (развојем) система. Енергетска ефикасност (energy efficiency) je дефинисана као: однос корисне енергије . t/kWh или било којој другој јединици мере норисног излаза из система.

Ш r1

3. ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ
Главни проблеми који се јављају у примени ветротурбина су:
• промена приступа у раду електроенергетског система,
• захтеви за повезивање ветроелектрана ради одржавања стабилног
и поузданог снабдевања,
• проширење и модификације мреже ветротурбина,
• утицај снаге ветра на адекватност система.

млање воде.
^vw\v ветра не
у. Ефикасност
лоследњих 10
уишње.
a)

г)

7

ж)

Ј

1007)

U)

Слина 3.7: Типови ветротурбина: a) поморска; б) са хоризонталном осом;
q) са вертикалном осом; г) са једном лопатицом; д) са две лопатице;
ђ) со т р и лопатице (више лопатица); е) са више ротора; ж ) са ротором
сa т р и лолатице; з) са ротором muna "фармеров точак";
u) са ротором muna ",точан бицинла

63

3. ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ
Ветротурбине се могу класификовати као:
• мале (излазна снага < 2 kW), или нормалне (излазна снага > 2 kW),
• са хоризонталном или вертикалном (мање je ефикасна) осом
турбине,
• са елисом са једном, две, три или више лопатица,

£ * >

НЕКАДА
ВЕ

1 W
g 299

9

320


са простим ротором или ротором типа точка,
са ветром спреда или у леђа,

са једним или више ротора,

Ml

копнене и поморске...

199

Пречникротора[m]
Скага|kW
]

i ;
160

120

20bi

DM

II

Данас се углавном користи нормални ротор са три лопатице. Већина
турбина je фронтално окренута ветру, али има и оних које користе "ветару
леђа". Када je ветар јак, могу се користити и турбине са више ротора, како
би се произвело више енергије.

60
40 u«.

1

21

0•

\

i
1980* 19901990 1995

I

19952999

S
20002995

Слика 3.9: Te*

Утицај на животну средину који ветротурбине производе се односи на
ниво буке, визуелни ефекат и утицај на понашање животиња у тој области
(углавном птица). Ветротурбине се не постављају произвољно, већ се
њихов положај пажљиво планира. М ерење нивоа буке ветротурбина,
обављено са удаљености о д 350 m, показује да je произведени ниво буке
између нивоа буке спаваћој соби ноћу и нивоа буке у тишој библиотеци,
Слика 3.8.

Млазни авион, удаљеност 30 m
Праг (граница) бола

120

Праг (граница) нелагодности

I 110

Моторна тестера, удаљеност 1 m
Ветро-турбина, удаљеност 5 m

шшшшшшшвшшшт

105
100

Дискотека, lm од звучника

80

Прометна саобраћајница

40

Тиша библиотека

ШШ 35
Ш 30

Ветро-турбина, удаљеност 350 m

Спаваћа соба ноћу
Лист који пада

Слика 3.10: Лукс

60

Конверзацијски говор, 1 m

10

Слика 3.8: Измерени ниво буке ветротурбина

Бука [dB]

АРМ терминали, ј
електричном ене[
12 500 000 €. Ци,
на 2007. годину, *
000 тона С02, или

Циљ je да се смањи количина С02 емисија за 15% у односу на 2007. годину. Mercator Media. 2011] Слика 3. вредне 12 500 000 €.5 kg С02 no транспортованом контејнеру. ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ Слика 3.3. 65 .10: Лука Ротердам [Извор: Maritime Journal. контејнерска лука Ротердам. када je укупна емисија на годишњем нивоу износила 543 000 тона С02. у потпуности се снабдевају електричном енергијом из новоинсталиране фарме ветротурбина. 2012] APM терминали. или 17.9: Технолошки развој u повећање димензија комерцијалних ветротурбина [Извор: IPCC SRREN.

користе се соларни колектори.3. Она се користи за добијање електричне и топлотне енергије. С о л а р н и ко. Количина енергије која са Сунца доспева на Земљу je 10 000 пута већа од количине енергије коју човечанство потроши [IPCC. Слика консп П р е м а об • col 3. 2011]. нал/ cytu кли ФОТО-НАПОНСКЕ ПЛОЧЕ PV плоче се састоје од соларних ћелија које су полупроводници. П о р е д три ком бинациј: Слина 3.12: Монокристалне соларне ћелије 66 .11: Солорна енергија Соларна енергија je расположива у највећој количини од свих доступних енергетских извора. честице прашине итд. у атмосфери се део те радијације рефлектује лоново назад на површину од калљице воде. Ко базена.1 Слина 3.Photo-Voltaic). и оне трансформишу фотоне сунчеве светлости у електрицитет. Ово je разлог зашто сунчева радијација има две компоненте: концентрисано зрачење (директан сноп) и дифузно зрачење (рефлектована компонента). a у циљу добијања топлотне енергије. • ам ор ра де фаса. • У циљу добијања електричне енергије углавном се користе фото-напонске плоче (PV плоче . рас. • обл • ф лу • ТИ П' без. ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ СОЛАРНА ЕНЕРГИЈА (ЕНЕРГИЈА СУНЦА) П остоје тр и • ti м оно • ПОЛИ1 ефик. СОЛАРНР Соларни к) трансф орм к то п л о те . Сунчево зрачење доспева на површину Земље и део се рефлектује назад у атмосферу.

припремање хране. 67 . постављају се ма засторе прозора и фасада зградз). ефинасност 15-17 %). • намени (грејање воде. 2007) Порад три оснонна типа. Слина 3. расхлађивања просторија. интегрисана у кров: са боЈлером или без. • аморфне (танак слој Si попрснан hi станло. грејање бааена. производња механичке еиергије. О Б Н О В Љ И В И И З В О Р И Е Н Е Р ГИ ЈЕ Постоје три типа соларних ћелија: • монокристалне (најскупље. [Biirsan.13. ефикасмост 8 %. Слика 3. електицитет. лево. Соларни колеитори се могу класификовати према: • облику. постоје и хибридне соларне ћелије... • типу конструкције (кровна. боље раде са дифузним саетлом. који прикупљају сунчеву радијацију. ефикасност 14 %).3. • лоликристалне (рпжу се на ћелијс из велииих блокова кристала.13: Монтажа соларних колектора типа poene плоче na кроему конструкцију (лево) u соларни нолентор со вануумским цевиш (detno) Према облииу соларни колектори се могу поделити на: • соларне иолекторе типа равних плоча (flat panel collectors). трансформишу je у толлотну енергију и преносе флуидом до измењивача топлоте Користе се у домаћинствима за добијање топле воде. сушење. СОЛАРНИ КОЛЕКТОРИ Соларии колектори су панели. дестилација воде. којс су комбинација монокристалних и техмологије са танким слојевима. • ф луиду који преноси топлоту (течност или ваздух). на фасади или на земљи).

на Ади Циганлији у оквиру дана Ротари клуба била je и демонстрација рада соларних колектора-концентратора линијског типа. Слика 3. док концентратори раде на врло високим температурама и користе ваздух као преносни флуид.14) и линијског (Слика 3. снаге 1000 W.13. док концентратори прикупљају само директно зрачење и могу бити са или без механизма за праћење сунца. који се даље могу поделити на концентраторе тачкастог (Слика 3. та ч к а сто г типа Дана 12.15. десно. Слика 3.15) подтипа. i соларне колекторе типа концентратора. Слика 3. јуна 2010. опремљен термометром u muna "соларне пећнице" (solar oven).• соларне колекторе са вакуумским цевима (evacuated tube collectors).14: Солорни колектор-концентратор. који се фарба у црно и цела његова површина je изложена сунцу. Слика3. десно: демонстрација pada "соларне пећнице" Још један начин добијања топле воде je применом запреминског колектора (batch collector). .15: Лево: соларни колектор-концентратор за добијање топле воде. Соларни колектори типа равних плоча раде на нижим температурама и као радни флуид користе течност. Соларни колектори типа равних плоча прикупљају и директно и дифузно сунчево зрачење.

• енергија таласа. Уопштено говорећи. • плимска енергија. • енергија морских струја. 69 . турбуленције). 1Хидроелектране u хидроцентрале су синоними. • осмоза. соларне или енергије таласа. оне константно производе електричну енергију. као и значајне емисије С 0 2 за време изградње самих централе и плавл>ења акумулационих језера. протока. Хидроелектране су поузданије од енергије ветра. Будућност хидроенергије лежи у изградњи малих хидроцентрала. јер када се једном саграде. Проблеми који се јављају код великих хидроцентрала се односе на расељавање људи са подручја на којима су планирана акумулациона језера за централе. • конверзија термалне енергије океана (ОТЕС Energy Conversion).. Многе постојеће хидроцентрале су у функцији већ више од 100 година. хидроелектране производе много мање С02 емисија у току целог животног циклуса у односу на остале изворе енергије. Ефикасност хидроелектрана зависи од карактеристика воде (брзине. Оне користе само потенцијалну енергију воде.. Ocean Thermal ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ Хидроелектране1 су најраспрострањенији вид производње одрживе енергије.16: Енергија воде Постоје више начина експлоатације енергије воде: • хидроенергија (хидроцентрале).ЕНЕРГИЈА ВОДЕ Слика 3.

отворен ротор). • UEK-Underwater Electric Kite (хоризонтална oca. • Ponte de Archimeda.. • Open Hydro (хоризонтална oca. Ове електране производе електричну енергију само пар сати дневно. Горлов хеликоидни ротор).. • Verdant Power (хоризонтална oca. ЕНЕРГИЈА ПЛИ М Е И ОСЕКЕ И М ОРСКИХ (РЕЧНИХ) СТРУЈА Новије технологије омогућиле су експлоатацију енергије плиме и осеке и морских и речних струја без потребе за изградњом брана и сличне инфраструктуре. Овде су наведене неке технологије и различита решења турбина за плимске централе и струјне токове: • Clean Current (хоризонтална oca. • GCK (вертикална oca. ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ ПЛИМ СКЕ ЕЛЕКТРАНЕ СА БРАНОМ Слика 3. отворен ротор). Плимске електране користе то кретање ради добијања електричне енергије. • SMD Hydrovision (хоризонтална oca. • Lunar Energy (хоризонтална oca. • емисије у атмосферу и воду. завојни ротор). Поред технологије треба размотрити и еколошка питања: • интеракција са морским животињама (рибама и сисарима). • SeaPovv/er (вертикална oca.3. • Marine Current Turbines (хоризонтална oca. могле би Британиј буком пс nocTpojet средине бићимау . отворен ротор).17: Попречни пресек u принцип pada плимске електране са браном Плима и осека представљају кретање воде (двапут дневно) услед месечеве гравитације. завојни ротор). отворен ротор). Савониус ротор). завојни ротор). • визуелна појава (сам изглед постројења). Прва хи/ Hydro" т турбини.

3. и 2008. Слика 3. бродски транспорт. ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ • • конфликти са другим корисницима простора морског (речног) екосистема (рибарење. И поред тога што се на постројењу врши надзор загађења буком помоћу инсталираних микрофона. итд). Хидрокинетичке централе. итд. јер стручњаци за заштиту животне средине упозоравају да индустријализована обала може штетити живим бићима у мору.прва хидрокинетичка централа Прва хидрокинетичка централа je направљена у Даблину на бази "Open Hydro" технологије. Слика 3. Хлвдна струЈа Т о л л « гтруја Слика 3. ослобођене емисија С02 могле би покрити и до 20% потреба за електричном енергијом у Великој Британији. наутика. остаје још да се испита како ова постројења утичу на животну средину. године je почела тестирања на својој другој турбини.19: Значајније морске струје 71 .18.18: Ореп Hydro . инсталисање и демонтажа.

ЕНЕРГИЈА ТА Л А С А
Овај ви д производњ е енергије даје велике количине енергије и овај
систем функционише када има ветра који ствара таласе. Количина
енергије добијене од конверзије кинетичке енергије таласа зависи од

прецизности и дугорочности временске прогнозе.
Постоји више различитих принципа и уређаја за конверзију енергије
таласа у електричну енергију. С једне стране, уређаји (постројења) за
конверзију енергије таласа у електричну енергију су удаљ ени више
километара од обале и нису упадљиви, док са друге постоје и постројења
постављена на копну са изграђеном инфраструктуром, која функционишу
на принципу пумпе (wave pump или oscilating vvater column).
Razne tehnologije za konverziju energije talasa:
• "Able Technologies" - Electricity Generation Wave Pump,
• "Artificial Muscles Ine",
• "AquaEnergy Group", Finevera - AquaBuOY,
• "AWS Energy" - Archimedes Wave Swing,
• "Ecofys" - Wave Rotor,
• "OceanLinx" (Energetech) - Uiscebeathe,
• "Independent Natural Resources Ine" - SeaDogTM,
• "Ocean Power Delivery" - Pelamis,
• "Ocean Power Technologies" — PowerBuoy®,
• "Oregon State University" - Direct Drive Point Absorbers,
• "Renevvable Energy Holdings" - Cylindrical Energy Transfer OscillatorCETO,
• "Wavebob Ltd" - WavebobWEC,
• "Wave Dragon Ltd" - Wave Dragon,
• " Wave Energy" - Sea Wave Slot-Cone Generator,
• "Wave Star Energy"-W ave Star...

Слина 3.20: Linear Attenuator ("Pelamis") - пречник: 3,5m, дужина: 150m, снага:
750kW; padu на принципу померања клипова на месту спојева између делова npu
њиховом узајамном релативном кретању услед таласа

72

3. ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ

Слика 3.21: Принцип pada обалског постројења на бази "oscilating water column"
технологије: 1) комора ноја "заробљава" таласв, 2) таласи који улазе у комору,
3) осциловањем таласа ваздух у комори изнад воде се компресује u
декомпресује, 4) налети струје ваздуха покрећу Велсову турбину u генеришу
електричну енергију
■ ■ ■ ■ н н в н н н н н н н а ■

.2

T*t
! r

t

_____ A
J i B H B II

Ш' . Кретање

нагоре

Слика 3.22: Тачнасти апсорбери (Floating point absorbers или oscilating body
devices)

ПРИНЦИП 0CM03E
OSMOTIC POWER ИЛИ SALINITY GRADIENT POWER
Осмотске централе генеришу енергију на основу разлике у густини слане
и слатке воде, односно концентрације соли. Разликују се два принципа:
• Разлика притисака (Pressure Retarded Osmosis - PRO);
• Реверзна електродијализа (Reverse ElectroDialysis - RED).
Оба поступка су заснована на дисоцијацији јона кроз семипермеабилну
(полупропустљиву) мембрану. Главни нуспроизвод je вода која je сланија
од речне воде и слађа од морске воде.
У Норвешкој, у Тофте-у, 24.1Х 2009. године "Starkraft" je отворио прву
осмотску централу на свету, капацитета 4 kW, Слика 3.23.

73

Слика 3.23: Прва осмотска електрана у свету

Слика 3.24: Принципијелна шема PRO принципа осмозв

КОНВЕРЗИЈА ТЕРМАЛНЕ ЕНЕРГИЈЕ ОКЕАНА
OCEAN THERMAL ENERGY CONVERSION - OTEC
Код OTEC система потребно je да разлика у температури између
површинске воде и воде на дубини од 1 km (одакле се узима хладна водз
буде 20 °С. OTEC користи топлу површинску воду за испаравање
лакоиспарљивог флуида (обично амонијак или пропан) и упумпава хладну
воду са дубине од 1000 m да би кондензовао флуид. Кретање флуида кроз
систем je довољно за континуално покретање турбо генераторз
Излагањем nape електролизи могу се произвести велике количине
водоника {нпр. за производњу горивих ћелија). Код OTEC отворен«
циклуса вода испарава у резервоарима са ниским притиском и пролаз*
кроз турбо генератор, a затим се кондензује помоћу хладне воде W
дубине и тиме се добија чиста дестилована вода. Иако OTEC им*
ефикасност свега 1-3%, истраживачи верују да OTEC електране моп
произвести до 250 MW чисте енергије, што je једнако једној осмин*
велике нуклеарне централе.

Концепт «

2008] 6a
0бН0ВЉИ1
функиону
технолоп.
OTEC:
Топлотна
дубине о
Соларна
Површин
централн
електрич
Електро/
Електрол
може K O I

25: Концепт u принцип pada енергетског острва Концепт енергетских острва [Michaelis.[Tech Trends. и дестиловану воду. OTEC: Топлотна пумпа на бази разлике топле површинске и хладне воде из дубине океана производи електричну енергију. Соларна енергија: Површински хелиостати (огледала) усмеравају соларну енергију на централни соларни концентратор (central solar furnace) који производи електричну енергију. Електролиза: Електролизом воде ce добијају велике количине водоника. ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ ЕНЕРГЕТСКА ОСТРВА ПовратTomeводе М гротурбина Поље оглвдал* Кисвоник Водонин ЕИЕРГЕТСКО OCTP. 2008]. енергетска могу функионисати у обласгима у којима може функционисати OTEC технологија .BG Слика 3.3. 2008] базира ce на OTEC технологији у комбинацији са другим обновљивим изворима енергије. 2008].око Екватора. . [Sherer. који ce даље може користити за производњу горивих ћелија или ракетног горива исл. Сходно томе.

који се даље може користити за производњу горивих ћелија или ракетног горива исл. 2008]. Електролиза: Електролизом воде се добијају велике количине водоника. ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ ЕНЕРГЕТСКА ОСТРВА Париа турбина соларни котао Соларни торањ ВртршурОима Испаривач *• т От е с \ П о љ с огледала 3 i i Конвертер л Ј ^Н П ^јЈШ />ЈШ 1Ш <ЈбИ бii испо д"ј еиергијеталаса J i узг?јањ е морс ки х култура ] Поврат топпе во( > > > ]$ ' Турбииеза м орске струје Цевза хл а д н уво д у \ Ветрс Ж /Г * j i ----------- де стн лов а не воде Излаз хладне воде По/b* огладала Двстилована Кисаоник ' Водоник Плантвжа од 10 octpaa Конвертери""*• внергиЈе таласа ЕНЕРГЕТСКО OGTPBO Слика 3. 2008] базира се на ОТЕС технологији у комбинацији са другим обновљивим изворима енергије. и дестиловану воду.25: Концепт u принцип pada внергетског острва Концепт енергетских острва [Michaelis. Соларна енергија: Површински хелиостати (огледала) усмеравају соларну енергију на централни соларни концентратор (central solar furnace) који производи електричну енергију. ОТЕС: Топлотна пумпа на бази разлике топле површинске и хладне воде из дубине океана производи електричну енергију. 75 .[Tech Trends.3. 2008]. Сходно томе. [Sherer.око Екватора. енергетска могу функионисати у областима у којима може функционисати ОТЕС технологија .

26: Биомаса Биомаса je главни извор енергије у историји. Повезивање модула: Повезивањем 10 модула (једног енергетског острва) може се произвести количина енергије еквивалентна великој нуклеарној централи. је| неутралном | јединици масе’ Поред сагорев други начин на Енергија морских струја: биогорива Испод површине налазе се и генератори електричне енергије који користе кукуруза и ше? као додатак бе 25% произвед производњу 6i [Guardian UK.3. Гориво I d У развијеним з као замена за биљке (отпада приближно 701 . Типови биомасе су: • | • • • 76 дрво. Глав атмосферу. ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ Еолска енергија: Ha површини острва су распоређене и умрежене ветротурбине које доприносе укупном енергетском буџету острва користећи снагу ветра. Биомасу представља биљке (углавном дрво и морска трава) и ђубрива животињског порекла. и то: • биоета! i биоета! • биоета! токове морских струја. алкохолна горива. остаци од усева. земни rac. ЕНЕРГИЈА БИОМАСА Bi Слика 3. Енергија таласа: По ободу хексагоналног острва распоређени су уређаји (турбине и/или пумпе) за конверзију енергије таласа у електричну. отпад. Предности био средину. 2 Биоетанол ути> 2007].

углавном. У САД 25% произведеног кукуруза у 2009. • биоетанол на бази целулозе: 90% и више. Технологија подразумева конверзију скоро било које биљке (отпада од усева) у компресовани брикет (пелет). Поред сагоревања.3. ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ Предности биомасе се односе углавном на ниску цену и чистију животну средину. . што се значајно одразило на производњу хране [Guardian UK. • биоетанол на бази шећерне трске: 50-70%. од кукуруза и шећерне трске и може се користити директно као гориво. Главни недостатак енергије биомасе није емисија С02 у атмосферу. NYT. јер се биомаса под одређеним условима сматра С02 неутралном . Енергија и горива из биомасе т Слика 3.27: Добијање енергије u горива из биомасе У развијеним земљама брикети и пелети од биомасе се све више користе као замена за угаљ. и то: • биоетанол на бази кукуруза: 0-3%. као главног начина добијања енергије из биомасе. Биоетанол je алкохолно гориво добијено. већ њена ниска енергетска густина (топлотна моћ no јединици масе). години било je употребљено за производњу биоетанола. или као додатак бензину. Биоетанол утиче на редукцију емисија гасова стаклене баште [Garrett. У развоју je добијање биоетанола из целулозе. који садржи приближно 70% топлотне вредности угља. други начин на који се може добити енергија из биомасе je конверзијом у биогорива. 2007]. 2010].

' /ео/77ер/иа/7Н0 /70с/7?ро/ења з а п р о и з в о д њ у е ле к тр и ч н е енергије /7/7£///£/г//7улг0 //де//зс7С(£//ег7(7ре{гореЈ u н а п р и н ц и п у б и н а р н о г циклуса (dom /И з в о р .<2P. С ли к а 3. na j e прем а толле доступна само ц сузређеиим р е г ч о н п м а у св е ту .Г тге р / и а л н е рем-rpasie м о гу р а д и г и 2 4h д н е в н о и процењуЈе се и . г д е посггоји та те р м а л н а аитивност. 2 0 1 1 ] . герллаугиа а к ти в н о с т у з е лгљ и . /ас>7е/лмаама емвргија се р о б и ја б у ш е њ е м б у н а р а на местима где посге. /Р С С S R R E N . Трош ков систе лле унапређ ко ја б и п р е тх о д Рвсхладн*то Р * * Ćs7i//n7S. светскв га л а ц и ге гз а п р о п з в о р њ у тв р м а л н е е лрктричне енергије 85GW ? м арврвих 3 0 горпна.

30:1 I Трошкови a системе и: унапређенс која би тр претходни t Слика 3. ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ ГЕОТЕРМАЛНА ЕНЕРГИЈА Геотермалне централе могу радити 24h дневно и процењује седзј. светски капацитетза производњу термалне електричне енергије 856Wj наредних 30 година. Слика 3. где постоји та термална активност.B. Расхладниторк.29: Геотермална постројења за производњу електричне енергије принципу кондензације nape (горе) u на принципу бинарног циклуса (dom [Извор: IPCC SRREN. Геотермална енергија се добија бушењем бунара на местима где постА термална активност у земљи. na je према томе доступна само ц одређеним регионима у свету. 2011] .

ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ Слика 3. Тренутно се истражује технологија унапређеног геотермалног система (Enchanced Geothermal System . која би требало да буде применљива и на подручјима на којима претходни концепт геотермалних централа није био применљив. 79 .30: Градско грејање употребом геотермалних извора: отворен систем (горе) u затворен систем (доле) [Извор: IPCC SRREN2011] Трошкови добијања геотермалне енергије су драстично опали у односу на системе изграђене 70-их година.EGS).3.

ПИТАЊА j. Ш та je осмоза u типови осмотских постројењ а ? 7. tidal power plant. oscilating bod) devices. EGS) 80 Сировине су обезбеђује сирЈ . Типови биомаса u начини добијања енергије из биомаса ? 10. wind turbine. bioethanole. Ш та су ОТЕС централе u ноји je основни услов за њихово функционисање. концепт енергетског о с тр в а ? 9. briquette. OTEC. tidal stream energy. salinity gradient. biomass. Ш та je ф ото ћелија u који ти по в и п о с то је ? 3. Koja je главна мана плимских ц е н тр а ла са браном. СИР 6. energ) • • инаала људску I island. ostilating water column. ecean (marine 1 Свака произвор current. energy efficiency. wave pump. enchanced geothermal systems. green energy. PV. biodiesel. Принципи pada централа које користе енергију та ла с а ? 4. solar collector. tidal power. Ш та су геотермални извори ? Систем и искоришћења геотермалне енергије ? Кључне речи: (renewables. wave energy. solar concentrator. vvindmill. Ш та je еолска енергија u који ти п о в и в е тр о ту р б и н о постоје ? 2. renewable energy sources. floatin point absorber. RED. solar energy. osmotic power. морсне струје ? 8. linear attenuator. geothermal energ) geothermal systems. Разлика између фото-напонске плоче u соларног колектора u навести типове соларних колектора (к о н ц е н тр а то р а ) ? 4. solar cells. pressure retarded osmosis. solar power. Сличност између хидроцентрала u ц е н тр а ла које користе ОПШТА Р. biogas. ocean thermal energy conversion. a како функционишу енергетска постројења на бази морских u речних струја ? 5. PRO • сирови|- reverse electrodialysis. photovoltaic. winc power.

опрему. обезбеђује сирове материјале кроз природне изворе. Сировине су врло важна ставка у процесу производње. • људску менталну и физичку активност и рад.СИРОВИНЕ Слика 4. технологију.4 СИРОВИНЕ И МАТЕРИЈАЛИ ОПШТА РАЗМАТРАЊА . алат. Природа 81 . • инсталације.1: Производи od различитих материјала Свака производња добара изискује: • сировине.

Са тачме гледишта произвођача. Стога избор материјала неће утицати на пројектне спецификаци:? Ово наравно не значи да не треба користити пластику. СИРОВИНЕ И МАТЕРИЈАЛИ Природни ресурси могу бити: • обновљиви где се сирови материјали могу обнављати у веома кратком временском периоду. Да би се сманл. или je за њихово настајање потребаи јако дуг временски период. Природ угзл».4. било да се он може рециилирати или не. рецикла Типичн. у многим случајевима нема разлике у квалитет« (физичком или хемијском) између материјала који долази из обновљивм ресурса. за паковање хране). већ се мора водит« рачуна да се она може поново користити (нпр. уколико je могуће.2: Пример употебе рециклираних материјала у производњи нови> производа: лампа ноправљена od стаклене флаше (лево). зато што су извори на земљи no прави* 82 . као сирова нафта. који потичу ^ обновл>ивих извора. необнов циклуса (харвест трансфо првенсл вишестр ИЗБОР МАТЕРИЈАЛА Важан корак у пројектовању сваког производа je избор материјала. и само оне материјале. као неке руде. као шуме. Семе (сунцокрет. држоч заоловмг нолрављен od плостичне флаше (у средини) u омот књиге напрошлено4 тастатуре (decno) Животни циклус производа почиње аквизицијом материјала. зато што избор материјала детерминише трајност (радн* век) производа. јестиес уље) може бити извор за добијање пластике. Једно 4 правила екодизајна каже да дизајнер треба да користи што ма^ материјала. могуће средину извор. лепак или мастило за штампач. • необновљиви где су сирови материјали или у ограниченим количинама. или од оних из ограничених ресурса (нпр. алуминијум. To сложен поступак. стаклс лапир). утицај иа животну средину дизајнер доста тога може да постигне изборок материјала Тежња за добијањем одрживог производа намеће прелаз иа обноељивим ресурсима у многим областима. Ki лрирод они IKK цемент Дилемс Mamepi Препор КЛАС1 Сви ма према ј Слика 4. соја може бити извор зз мање штетне боје и премазе.

Типична класификација материјала дели их на природне и вештачке. методе обраде. трајност и рециклабилност. Утицај материјала на животну средину првенствено зависи од његовог извора. крзно. они постају вештачки материјали. сагоревањем кречњака добија се цемент. њихов извор. камен. кости. рециклирани алуминијум вишеструко мање утиче на животну средину у односу на примарни.3. Природни материјали се могу пронаћи у природи и они су дрво. угаљ. Утицај материјала на животну средину као део животног циклуса производа почиње њиховом екстаркцијом или сакупљањем (харвестирањем) и наставља се процесирањем. Није могуће успоставити јасну хијерархију утицаја материјала на животну средину. КЛАСИФИКАЦИЈА МАТЕРИЈАЛА Сви материјали могу се класификовати у неколико главних категорија према Слици 4. Слина 4. утицај на енергетску ефикасност. нпр. Дилема која постоји je: da ли треба бирати природни или вештачки материјал за производ ? Препорука: боље бирати природне материјале него синтетичке. вуна. СИРОВИНЕ И МАТЕРИЈАЛИ необновљиви. нпр. нпр. јер се материјали процењују no више критеријума.3: Класификација материјала 83 . свила.4. природна гума. транспортом и коначном трансформацијом у производ. памук. Ако се природни материјали трансформишу физичким или хемијским процесима. корали.

У г • i $ ш A i i Ш i: 9 i i i I I I ■ i .

.

. неметални материјали чије стварање укључује топлоту. нпр. Користи се за различите намене. за огрев. и специфици споро разв1 je заменитк За намештг бамбус. Стакло: сода силикатни креч (стаклена флаша) итд. Термопластика: HDPE.4. итд.. порцелан и слични производи. Керамика: цигле.. Дрво je боi где се сечо инсекти. рамова за врата. Шуме се могу 84 дрвних вл< матери]ал1итд. полице. чисто железо или његова легура са др материјалом (челик).. ПОЛИМЕРИ: Најчешће одређени као пластике и гуме. полиизопрен.. НАНО-МАТЕРИЈАЛИ: Напредни материјали са јединственим карактеристикама. лако се долази до њега. полиестер. прављење намештаја. Термосетови: епокси резин (лепкови). тешко се хаба. PVC.. бакар. "Полимер" значи материјал од много градивних јединица. релативно je јефтино и привлачно (леп изглед). однос сеч< интервенци разлога пос КЕРАМИКА И СТАКЛА: Неоргански.. Метали и оксиди метала се додају да би се добила боја. полупроводници као што су силицијумске диоде. кој ПРИРОДНИ МАТЕРИЈАЛИ МЕДИЈА ДРВО Медијапа!- Дрво je природни композитни материјал. који се састоји од целулозе ■ лигнина. Може се сећи у различите облике. ОБОЈЕНИ (НЕЖЕЛЕЗНИ) М ЕТАЛИ : Сваки метал који не садржи железо нпр. СИРОВИНЕ И МАТЕРИЈАЛИ ЖЕЛЕЗНИ МЕТАЛИ: Сваки метал који садржи железо. Влакн биљних вл сечење ме . термосетови и еластомери. папира. регенерисат Индонезија. Природна мала електрична проводност je преусмерена у једносмерну електричну проводност. има га v изобиљу. Највећи недостатак му je то што je потребно много година да дрво порасте. РР. ХИБРИДНИ МАТЕРИЈАЛИ: Више као "систем материјала" који комбинује два или више различитих материјала да би се добио агрегат са њиховим особинама. Еластомери: природна гума. бродове. нпр. магнесијум. армирани бетон.. алуминијум. Три главне подгрупе: термопластика.

СИРОВИНЕ И МАТЕРИЈАЛИ регенерисати до извесног обима. доброг изгледа и отпорни. Поред медијапана. сисари али и птице и инсекти. и тиме начинити дугорочне еколошке штете. МедиЈапан плоче садрже доста лепка у себи. слични аештачки материјали у широкоЈ употреби су шперплоча. храст. Дизајнер треба да специфицира да се користи дрво са плантаже и да се избегну врсте иоје се споро развијају (абонос.4. лесониг плоча. који су помодни. Тестере sa сечен>е медијапана се брзо тупе због аеликог присустна лапка Лепак je 85 . Африка. Где год je могуће потребно je заменити такво дрво оним врстама дрвета која брже расту.5: Намеш тај od бамбуса u трсне МЕДИЈАПАН Медијапан (MDF) je један од вештачких материјалз. За намештај дизајнери успешно користе материјале као што су трска или бамбус. махагони. Нажалост у многим деловима света. орах). Индонезија. Из тог разлога постоји лимит до кога разматрамо дрво иао обновљив извор. Слика 4. ивермца итд. "старих шума" где се сечом могу угрозити животињске насеобине. Јужна Америка. Овакав висок однос сече и пошумљавања не може се уравнотежити уприос интервенцијама које људи локушавају да изврше на планети. Блакнз се праве тако што се комади дриета дезинтегришу иа ниво бил>них влакана. који се лравн од дрвних алакана слепљених лепком.4: Производи od дрвета Дрво je боље скупљати са плантажа (засада) него из тзв. Слика 4. тај обим je премашен.

сисари али и птице и инсекти. Влакна се праве тако што се комади дрвета дезинтегришу на ниво биљних влакана. Слика 4. који су помодни. Медијапан плоче садрже доста лепка у себи. Овакав висок однос сече и пошумљавања не може се уравнотежити упркос интервенцијама које љ уди покушавају да изврше на планети. Поред медијапана.5: Намештај od бамбуса u трске МЕДИЈАПАН Медијапан (MDF) je један од вештачких материјала. Лепак je 85 . доброг изгледа и отпорни. Слика 4. који се прави од дрвних влакана слепљених лепком. СИРОВИНЕ И МАТЕРИЈАЛИ регенерисати до извесног обима. тај обим je премашен. и тиме начинити дугорочне еколошке штете. Из тог разлога постоји лимит до кога разматрамо дрво као обновљив извор. махагони. Нажалост у многим деловима света.4. иверица итд. Где год je могуће потребно je заменити такво дрво оним врстама дрвета која брже расту. Дизајнер треба да специфицира да се користи дрво са плантаже и да се избегну врсте које се споро развијају (абонос. Тестере за сечење медијапана се брзо тупе због великог присуства лепка. храст. слични вештачки материјали у широкој употреби су шперплоча. орах).4: Производи od дрвета Дрво je боље скупљати са плантажа (засада) него из тзв. лесонит плоча. За намештај дизајнери успешно користе материјале као што су трска или бамбус. Африка. Индонезија. Јужна Америка. "старих шума" где се сечом могу угрозити животињске насеобине.

АРБОФОРМ - wT £ 4 H O ДРВО* А^боформ «лм ' течио дрво* je ноаи momuoimthm «м!ери|м и предсташм ц ие ну м т с т ш у « друге матермЈДле ио^и ммсу биоразградиви ГКрммое im . лј ион и м р и ш а .12 д о 0 Д 5 W r~ * Пошто ое меди)Ш1м састоуи из ip /io ситних вдахамз дреета прммм^ с е е ш меди^пана ие додазм до "цеетан^а* самог медијапана Меди)Ш1н ме подносм добро влагу Због m r e медијаши може ц "наОубри*..4 при мек у ce лигш т ium 6iiny>e са прмродиим смо/кмм. СМРОвИНС И MATfPMlA/H* . Behi количмна m r e може да доееде до дешнтегр*цче хм?дн |ј п ан| . Ш * 2S1-2SI .4..: v уреа формаддешд Пр*mi*ом се«*Р1»а тедин*1*** m w -* л к т ш i4W M »ng о д o to r отроеног n e m a na tp e 6 i « o o m i и а о гу M OFnno4eo6i^Ho сддрже 12 гршм 4op»a w >ид» h i 1 0 0 f p w i^ p m Te iw w i меди^ашна ce креће ад 600400 kg:.7: Кацигаиручни чосот т н направљени od арбоформа 1M o m смрамг Ш .m MOf ce прме у деОлинама од 3 до 30 мнлимртар! Н о е ф * е к г то п лс тн е ^д>овод^иеости мвноси 0. i о ц м *и»е у о д у ш ш ј О п т а 4.

Пример синтетичког материјала на бази папира и картона je Gridcore [Gridcore.Totally Chlorine Free) и специфицирају када се користи неизбељен папир (да би се трансформисала у папир. убруса. СИРОВИНЕ И МАТЕРИЈАЛИ ПАПИР Папир je вештачки материјал на бази дрвета пронађен у Кини пре 3 000 година. a коришћени папир се сакупља из канцеларија. Папир je обновљив. тоалет папира. филтера.8: Производи od папира РА ЗМ И Ш Љ А Њ Е О Ж И В О ТН О М Ц И К Л УС У ПАПИ РН И Х ПРОИ ЗВО ДА Производи од папира се лако рециклирају.). кеса. за израду новчаница. трска и пољопривредни остаци (пшенична слама. док се претходним избељивањем смањује количина хлора). да би се потом трансформисао у нови папир. без смола и адхезива. али у неповољним условима температуре и влажности. За нпр. Сировине за папир су природна влакна. итд. конопља. О д тада je папир главно средство за пренос и складиштење информација. рециклабилан и биоразградив. папирне торбе и коверте мора да се специфицира коришћење рециклираног папира и испита погодност коришћења папира из "не-дрвних" извора.4. Папир се данас користи највише код паковања производа. Може се рециклирати око 6 пута пре него што се влакна преломе и не могу се више прилепити. папирних марамица. дневних новина. рециклирани влакнасти материјал произведен у облику саћа. 1998]. што загађује животну средину. новина. целулоза мора да се избели. од паковања. кудеља. природни процес аеробног биоразграђивања почиње. Папир може дуго да опстане уколико je добро заштићен. Слика 4. Касније су Арапи преузели тајну прављења папира и донели je у Европу. 87 . постера. пиринчана слама итд. књига. Дизајнери треба да користе папир у потпуности без хлора (TCF . лан. као што су дрво. обновљени фабрички памук. a у традиционалном процесу избељивања се користи хлоров гас и хлор диоксид. магазина. a производ се добија 100% од рециклираног папира и картона.

Добијен je од остатака маховине. није користан у папиру. помоћу више различитих поступака. a главна му je примена у термоелектранама где се његовим сагоревањем добија топлоте и електрична енергија. јер je механички поступак применл>ив и нј трупце. руде железа.градски т светелећи гас) и лако уље (главни део првог дестилата катрана угља) Угаљ се такоће може конвертовати у течна горива. a затим се кокс користи као редукујући агенс код топљењ. к. као што су бензин i дизел. који je чврот угљени остатак. амонијак. Рудници угља1 напуштени рудници такође емитују и метан. Сагоревање угља. аитивним кисеонииом или озоном каг би се добило еколошко избељивање. •<ада се с спал>ује. примењује се хемијски процес са додавањ ем хлора. Угаљ je такође значајна компонента која се корисп' у редукцији код руде железа. други no значају узр® КАМЕН Камен je минерало културоло оружје и грађевинс постојанос зидање ку ТО ЛИ КО у С! агрегат npi базних слс употребља код дизалу . Копродукти ове конверзије угља у кокс обухватају угљеж катран. кој^ делује као лепак који чини стабла јаким. У овом случају дрво мора битц претходно распарчано. који затим' реакцији са водом формира сумпорну киселину H2S 0 4. тако да je много труда било уложено да би се заменио водоник пероксидом. ( никл. глобалн' пепео. као и свих осталих једињ ењ а која садрже угљеник производи С02 и NOx заједно са различитим количинама S02. Папирна пулпа добија се на два начина: • Механички поступак млевења дрвета. Угал> се добија из рудника или са површинских копова. Емисије о д термоелектрана i# сагорева угаљ представљају највећи извор емисије угљен диоксида Cft који представља основни узрок глобалног загревања. плин (гас добијен дестилацијом угља . папрати. фосилно гориво и може се наћи у депозитима (наслагама седиментарних стена. Хлор je веома штетак no животну средину. лишће дуда и дрв0Целулоза je основни материјал за производњу папира. • Хемијски поступак кувања дрвета. Сумпор диоксид у реакцији са кисеоником формира S03. средину радиоак ослобађ.4. док лигнин. Није неопходно претход^ парчање дрвета. Да би се одстранио утицај лигнина на боју и да би пулпа постала бела. четинарг и других древних биљака које су живеле у мочварним пределима преокс 400 милиона година. парадош нуклеар! "Henpuja Па ипак омогуће ефикаснс животну Report ог УГАЉ Угаљ je чврсто. СИРОВИНЕ И МАТЕРИЈАЛИ ПРОИЗВОДЊ А ПАПИРА Сировине за производњу папира су најчешће памук. Прво се трансформише у кокс. Супорна киселиШ се враћа на земљу у облику киселих киша.

2005]. али се зато у огромној мери користи као агрегат приликом производње бетона и асфалта и насипа се као један од базних слојева приликом изградње путева. толико се велика количина угља спаљује. никл. чиме се. торијума и осталих радиоактивних изотопа који се појављују у природи и чијим се ослобађањем у животну средину може контаминирати земљиште. Чак и када се ове супстанце налазе у траговима. олово. ако не најзначајнији грађевински материјал. тврдоће. Угаљ и производи отпада од угља. Камен je кроз историју имао огроман утицај на културолошки и технолошки развој људске pače. кадмијум. укључујући и арсен. Употребљаван je као оружје и оруђе за рад и био један од основних. Слика 4. У машинству je у прошлости употребљаван углавном за контратегове и елементе носећих конструкција код дизалица. садрже многе тешке метале. живу. 89 . IPCC Special Report on Carbon Dioxide Capture and Storage.9: Угаљ KAMEH Камен je природан. У новије време се не користи толико у свом изворном облику.Carbon Capture and Storage системи. чврсти агрегат сачињен од минерала или минералоида. Часопис "The Economist" je назвао сагоревање угља "Непријатељем природе број 1 Па ипак угаљ je важан извор енергије и нове технологије би требало да омогуће повећање енергетске ефикасности (уобичајена термодинамичка ефикасност термоелектране je око 30%) и значајно смањење утицаја на животну средину [CCS . Угаљ још садржи и ниски ниво уранијума. да се ослобађа значајна количина ових супстанци. парадоксално.4. хром. који су опасни уколико се испусте у животну средину. Због своје изузетне чврстоће. производи више нуклеарног отпада него што то чине нуклеарне електране. СИРОВИНЕ И МАТЕРИЈАЛИ глобалног загревања. постојаности и отпорности на разне утицаје од давнина се користи за зидање кућа и разних других објеката. као што je летећи пепео.

90 ln Метали кзо приЈ . нубелмо (у (редини) шСи иат т внчгшп ужад fdtcuof Т м с п ш м оие б о ти p i M n m n o > п о р е к ла • бнљмог добмја се од »лзнзна о д семен»а и лишћа. С М К И И И С И М А ТЕ Р Ш Л Д И Текстмлм разних в иеш им тканина < Трака тра носећи ej V цени це Слика4. доби ja се о д длаке и крзма животиња. азбест и ггаклена влакна на пример.4 . Т е т м } ир«вМ|ен о д сваке врсте т р и р ч и о м м м с * псмииа кроз к м м е и у ат M M N ж>AM U««tlk ДМ1 «1 С« Ц««М«* wcnf » t<»< тршкшимх u in tu 1 M ETA Пвт^т/ пешшири(mtol. акрилиха итд. • синтетичког. полиестера. минералног. добија се од најлона.30: Примемо каменОу тОши»(Л*вУ У Октикка добо тскстил Прм «м *м зсмспма je «м % иа*стармЈ«м поступцима на смту. • • мивогињског.

Трака тракастог транспортера има двоструку улогу: представља и вучни и носећи елемент. Ужад са текстилним језгром се примењују код механизама за дизање и вучу терета.13: Тракасти транспортер са текстилном траком МЕТАЛИ Слика 4. СИРОВИНЕ И МАТЕРИЈАЛИ Слика 4. Поред тога разне врсте влакана и тканина се примењују за производњу трака код тракастих транспортера.4. Слика 4. a и даље се користе за производњу разних врста ужади. a тиме и најодговорнији део машине са учешћем од 60% у цени целогтракастогтранспортера.14: Метали Метали имају многе примене у индустрији и грађевинарству. велике ролне памука (у средини) u разне врсте текстила (десно) Текстилна влакна су коришћена. њихова рециклажа веома значајно 91 .12: Сирови памук (лево). Будући да су као природни ресурси необновљиви.

). у случ« Остала употреба > • железни аутомоби^ • радиоакп индикато|. I прекривена ватрс "Вратиласти" суд ( Слика 4.008 0. 92 би се постигле захтеез Процес производн • спаљивањ 1500*С)ун • пуњење т • струје вре. Bncoi челичне посуде..1: Процентуални удео елемената у саставу Земљине норе [Извс Schumann. бакар. a завршне n • оксид црк металурги електронс ЖЕЛЕЗНИ МЕТАЛИ И ЛЕГУРЕ ПРОИЗВОДЊ/ За индустријску 1 Слика 4. олово.15: Производи od железних метала Ж елезни м етали и легуре су материјали на бази железа који nv ш ироку примену у индустрији.. • струје ТОП. д а карактеристике. 1994] Елемент Кисеоник Силицијум Алуминијум Железо Титанијум Манган Хром Никл Цинк Бакар Калај I Олово I Сребро | Злато Симбол 6 s.008 0.007 0. убризгани! и врели rai • кокс ствар руде.4.0000005 1 Железо je други и верује се да je д Железна руда се i хидроксида као ш Највећа употреба угљеника.0016 0. СИРОВИНЕ И М АТЕРИЈАЛИ доприноси концепту одрж ивог развоја. који су базирани на ж елезу и његовим легура^ • ЖЕЛЕЗО-F « Обојени (нежелезни) метали: а лум инијум . Табела 4.16. Fe т. Zn Cu S„ Pb Ag Ац Удео [SI 47 27 8. Mn Cr N. итд. тако 1 Железо je хемијсни елем .004 0.1 0.00001 1 0. О н и могу имати малу концентраш до д а ти х других метала и ли елемената. калај. • плаво же козметиц!' папира.02 0.13 5 1 0. М е та ли су по де љ е ни у две ве% категорије према свом хемијском саставу: • Железни метали. која с прихватљивом пр Ћ. A. At. ник цинк.

' 9 в $ Ш 0 ' Ш®МИр4. W C* V * w * JL b f lp 4 i . .* н * « у и то к лск^лС ж с 4 4ж f lip e r ’ i i w H . «11Ug l » ■» » '. .» > -c * * / .'. M M t С 9 И Ш 1 ffU M N M M I 00 0И Џ Ц 00 ( C Ц C O l s Rn'IJIMtJR Ш 000Ш Ш Ш iw|Ml viM lA i ФШ0ШШШШ0*14И1в|1^иЖМИ11 Јфчмом N M # j f >MМ М М Ам М М И М МРИГМ' 91 .. * •NA**®*®!1% t«NCtNNl**|ft****** * М.4 С М 9 Ч М М Н 1 <t ш п иаЛ О О . МфЏЏ ti&itf.г««м м * л «м #ЛГ>§ «* i'* II**1 ®*АОмА***» <* {j). S ) и f .* ЈМирамк 1 Ш .« «■••.f e p i n t e ’**'® 4<14|рмс1Ц90СЧМммР!||||и|пм т' v ЈкрмМММ # 4 М ф 9 р £ С К A * f l J K R O S V li ^Ш в М М в Р 9& * €* 5--5^ ^44PWr. «* ..~'Ов»иг.лцм и» f * . ?■*<.'.* M M 9 V p i -•? & | И < % * ч « н М д е ■AfC*1il ****IM. в1И|1ИГ*НРЕ*9 • ч Ш !ц | # llip t IW ***«4|ДО*||* » H 't i <<$# о д . t-^i*š0 . W J ' . IMlirMl'fMiNP ^|1АИ 9'!а9*в*И 01А п р о т Ј ш f W ' W W <1 -H f и ч ц ж m m < ni * a & v i*i *р*?И М | ** u к а «о ф c *(c <п' <(|ИГ 1 1 Ш | ««i «м 1 с м к м м * * м ^ 0000М0Ш0Ш& 1 > ј *M ** i * ■>«< И * 4<С(Ж<0Ј .•K'*|MW*«*(l»*<%***Mi • 4*М М С Ж#-**С2М?! % .• >љ*г-?. • 'Ф- .*n»iM»*» 4 fc šč'' A* Ш 7 9 И « рV ♦ ’ W ' 4* 1.i> C l® т П ф Ш | ^ К Ц 4M *i Ш « е <jfc ' «| * сч ^ ić rf M f l r i ® f H R * t M * ** ф iM IM I * iM P M 9 # 4 f M | U l i >i ц м Г А 400Ш0ШШМ0Т Ф0 ЦМ** дшЈфЗД.џ » H S ilH H H i s т л * 1 'Џ т т h h h # н * «г (V Мм. • ' r O < f c X H F H M * W U i f < N ^ '(W U H I W W # 1 H tS * *M *r * f * ' * r * * и м * с * ««* * •C*V*&0 P l f l t » : | Ч Ш f t I *ф 0«М И )|Ј|Р|М * w * r 4 w f СМ 0ф **Ш **9И С Џ О ^ -j L l 'l l % r % .с + С Ф * * мт **ук*1ллт л џ |*|ЈИм Ци||| ~ » < н т ф mmmгж > и ( <?м ц) i s> » * « * / » * v****** ■ * .*. V . '' i>.*. wde* ii *4***ж*4»' fPvH IgMiMff 4||И1|1Ир| 1 *#4§ * * 1 4 |м у* ||^|« |MMMi Цђ1*И1Ц 4ikMiM*H ^шлиШФђ# ш *Цк* M 'i V® Џ ž4 Нф*0р9Ш € 4 *#мф0 0 t0 С^*11|ЦЦ Ш00Ш вмммм# I M A H ! I f lM N V l IM K IIM L . 1 \0#г0Ш9Џ M !к/ И Д О ЈМ и о и у 1 п р п т ш јц и C iM * i 1 *1**Т*Н/И****1. СвСЖф®* %ИМ|ММ« М Ay‘hrmc«ft*i*r I* 0 4 0 0 0 ^ .* * А 4 r > m Ш Ш О0 0 0 c^b Ч14ШИРИ+И* 1 m i ’A l P а ф и тф м и м и н * u г е о ж н с х m i* * | cv Јтш i i i * .-** ♦ A H P H N I t t ( к ч * * 0 ' ~ Ј А М * 4 0 И £ :*М№ВД|МР v * -* ЈШ в Ш О Л Л Л ‘* -Ж . " ' W ЛфШ Ш вЛшМ к.’»«ит (C* M.Г-*i-.џ . . '^ ? i. > . A # t * Ц OtMNMPMIMli |ДОм*4 l i очж ) *»♦>**.> 'W .

• се спуштају на дн о пећи и т3.ј од 170 год Слика 4.. чврстоћи u отпорности на корозију 94 . nd Слика 4. кречњак се меша са другим компонентама Pv. као лакши материјал. • ливено гвожђе и шљака акумулирају у реторти. тамн експлоата средину ( Између 8! користи \ цемент ит 15% светс алуминиј) Светске р< вади 135. i траговим. бео. je први m минерал. алуминиј железа. СИРОВИНЕ И МАТЕРИЈАЛИ • истовремено. испливава на површину растопљеливеног гвожђа..17: Класификација неких обојених метала према густини. шљака и ливено гвожђе се истачу из реторте кроз различ*. железа и угља. правећи шљаку.4. шшш АЛУМк Алумини чини 8% i облику х Екстракц! алуминиј материЈа.16: Производња ливеног гвожђа u челика у високим пећима ОБОЈЕНИ (НЕЖЕЛЕЗНИ) МЕТАЛИ ВИСОКА MBPCTOTiA H A ПОВИШ ЕНОЈ ТЕМ П ЕР АТУРИ Ha теритои Мачкат. • шљака. отворе.

18: Глобални тренд производње алуминијума [Извор: US Geological Survey. Екстракција je економична једино из руде боксита. Канада. боксит je стена a не минерал. Назван je no месту Les Baux-de-Provence у јужној Француској где je први пут откривен 1821. од једног или више минерала алуминијум хидроксида. Слика 4. глине. na према томе треба да буде екстракован. У зависности од структуре боксит може бити црвенкасто браон.).] Ha територији Србије (без Косова) постоје мања лежишта боксита (Тара.4. Боксит je хетерогени материјал који се састоји. као и осталих примеса у траговима. вађење боксита узрокује доста утицаја на животну средину (загађење воде. абразиви. различитих смеша силицијум диоксида. Јапан. Будући да се боксит добија површинском експлоатацијом. 59% бакра и 49% челика. за нешто више од 170 година биће исцрпљене све резерве. Алуминијум се у природи јавља искључиво у облику хемијских једињења. при челлу се алуминијум налази у једињењу званом глиница. Уколико се ништа не промени. алуминосиликата. оксида железа. Алуминијум je трећи најраспрострањенији елемент у Земљиној кори. бео. од којих се сваке године вади 135-137 милиона тона. a остатак се користи у неметалуршком сектору (ватростални материјали. СИРОВИНЕ И МАТЕРИЈАЛИ АЛУМ И Н И ЈУМ -А. титанијума. 2007. Аустралија) користи 61% алуминијума. цемент итд. Између 85*95% ископаног боксита се преради у алуминијум. Светске резерве боксита су 24 милијарде тона. Мачкат. тамно мрк или жућкаст. 15% светске популације (САД. ЕУ. који чини 8% масе Земљине коре. првенствено. тла и ваздуха и деградацију животне средине). Почуша) са просечним садржајем 25-30% алуминијума ниског . Због мешавине минерала.

7 милиона тона на Косову. леми и пулверизује (прерађује у прах).). Према томе. М илић и м а .35 15 ливењ Легуре алуми! А199. ливкост. глода* • • добра електро и топлотна проводљивост. ОСОБИНЕ А Л УМ И Н И ЈУ М А ЛЕГУРЕ АЛ! Kao чист лрехрамбен! примену им. рудник бп„ ■ Волујак би производио око 425 000 тона алуминијума. м огућност извлачења танких жицаnpf обрађују и ле1 M g/ S{/ Zn/ Li). СИРОВИНЕ И М АТЕРИЈАЛИ квалитета због високог садржаја силицијум а.). манг. • трајност. i обрађују.3: Механичке особине чистог алуминијума на 20 *С Механичке особине Затезна чврстоћа Техничка граница течења Процентуално издужење Контракција Јунгов модул еластичности Модул клиззња Пуасонов коефицијент Тврдоћа no Бринелу Ознака Rm [MPa] R0 [Mpa] A 5. • дуктилност (истегљивост. • бушењем итд.65 [% ] Z [96] E [Mpa] G [Mpa] V нв Чистоћа Al 99. деле ојачавају Me1 дурали (дурал и авиали (легу| Легуре алумин( • легуре 1 • легуре Ј • легуре Ј • легуре a • легуре a користе Најпознатије ле се користе у аутЈ lm).35 20 Карактеристике алуминијума су: • • мала маса. Алуминијум бакра.2: Физичне особине чистог алуминијума на 20 *С Главни леги| произведено Физичке особине________ полупроизво Структура________________ Температура топљења Густина__________________ Електрична проводљивост Топлотна проводљивост Магнетична својства______ (силумина. У ближем окруЈ/ рудници боксита су у Никшићу.. које дају отприлике тону алуминијума. Постоје доказане pg боксита о д 1.99 % 50 15 45 90 71000 26 000 0. отпорност лрема корозији. Среберници. релативно добро се обрађује резањ ем (стругањем. добро се заварује. ПРОИЗВОДЊА Алиминијум се п • примарн • секундар насталих у односу I . истискивањем. Бања Луци. д. • • • добра способност обликовања де ф о р м а ц и јо м са и без одмј* (вучењем. ваљ ањ ем . пошто je пра^ ‘ правило у рударству да се сматра да 4 то н е боксита садрже 2 Гј глинице.. и магнезију« пречишћаван Легуре алуми • гњече • Табела 4.4. Мркоњиђ рр Јајцу.95?Г 80 50 30 70 71000 26000 0. релативно мала чврстоћа. Табела 4. просецањем.

Чак и врло мали додаци бакра. Главни легирајући елементи су: Fe/ Sj. прехрамбеној и хемијској индустрији.силумини. a у машинској индустрији значајнију примену имају његове легуре. Алуминијум има велику способност легирања. Најпознатије легуре алуминијума за ливење су силумини (12-13% Sj). О д укупне количине произведеног технички чистог алуминијума прерађује се око 35% у полупроизводе. Легуре алуминијума за гњечење се деле на легуре које се термички не обрађују и легуре које се термички обрађују (легирајући елементи су Cu/ M g. a особине остају идентичне. Користи се као легирајући елемент у легурама бакра и магнезијума. Употребљава се као дезоксидационо средство при пречишћавању челика. СИРОВИНЕ И МАТЕРИЈАЛИ ЛЕГУРЕ А Л У М И Н И ЈУ М А Kao чист метал. дурала. Легуре алуминијума за ливење деле ce у пет група: • легуре алуминијума са силицијумом .рециклирани алуминијум о д комадића насталих t o k o m процесирања (обраде).. ПРОИЗВОДЊА АЛУМИНИЈУМА Алиминијум ce производи на два различита начина: • примарна производња . алуминијум се употребљава у електротехници. Zn/ L|). a око 65% служи за производњу алуминијумских легура (силумина. легуре алуминијума са бакром. деле на легуре које таложно не ојачавају и легуре које таложно ојачавају Међу најзначајније легуре алуминијума за гњечење спадају дурали (дуралуминијум .легура алуминијума са бакром и магнезијумом) и авиали (легуре алуминијума са магнезијумом и силицијумом). које се термички обрађују. 97 . Даље ce легуре алуминијума за гњечење. мангана и магнезијума. цинк и титан као легирајући елементи). Sj.4. Легуре алуминијума се деле на легуре за: • гњечење (деформабилне). где ce штеди 95% енергије у односу на производњу примарног. Zn.из руде боксита.. • • легуре алуминијума са силицијумом и бакром. који ce користе у аутомобилској и авио индустрији. легуре алуминијума са осталим елементима (поред већ наведених користе ce још и никл. знатно повишавају тврдоћу и чврстоћу. • секундарна производња . • ливење. • • легуре алуминијума са магнезијумом.). Cu и M g.

a затим се у електричној пећи загре до 1 050 *С. Крајњи производ.). Слика 4. Производња примарног алуминијума састоји се из три корака: • екстракције руде боксита. Немачка. једну тону алуминијума. који je најпре расхлађен.4. Алуминијум се ослобађа од других супст* које садржи боксит. 2007] Највећи светсии произвођач алуминијума je Кина са произведених) милиона тона годишње. алуминијум триоксид (A^Oj). • производње глинице. годину. боксит се процесира у чис алуминијум оксид применом Бајеровог хемијског процеса (Нарл Boji хемичар.19: Годишња производња алуминијума за 2005. процентуални приназ највећих произвођача [Извор: Вииипедија. . које дз.20: Схема процеса добијања алуминијума Четири тоне боксита садрже две тоне глинице (alumina). глин№ има фину зрнасту структуру. Тако се чист алуминијум оксид претвара у адумини хидроксид. отприлике. Пре него што се конвертује у алуминијум. 1888. тј. За добијање једне тоне алуминију* потроши се око 20 MWh електричне енергије. СИРОВИНЕ И МАТЕРИЈАЛИ * »I у Слика 4. БОКСИТ ГЛИ Н И Ц А ХЕМ И ЈСКИ (БАЈЕРОВ) ПРОЦЕС АЛУМИНИЈУМ ЕЛЕКТРОЛИТИЧКИ (ХОЛ-ХЕРАЛТОВ ПРОЦЕС Слина 4. и • електролизе.19.

Т. која je дебела облога лонца од угљеника или графита. примарна производња алуминијума je бааирана на ХолХералтовом поступку (Чарлс М а р ти н Хол из Охаја u Пол Л. тако дз се мора константно допуњавати.2 1 : П ро це с п р ои зводњ е алум инијум а Сва савремена. познатој као "лонац". . направљене од нафтног кокса и катрана и катоде (негативна). • топлота ослобођена редукцијом глинице полако разара угљеничну аноду и помера на доле лонац.4. обложеној графитом или угљеником. • електрична струја протиче између угљеничне аноде (позитивна). Х е р а лт из Париза су независно дошли do овог поступка 1886. • електрична струја пролази кроз електролит при ниском напону. обично 150 000 ампера. СИРОВИНЕ И МАТЕРИЈАЛИ С лик а 4 . године): • глиница се раствара у електролитичком купатилу растопљеног криолита (натријум алуминијум флуорид) у великој челичној посуди. али веома високој јачини струје.

• електрична струја протиче између угљеничне аноде (позитивна). 99 . обично 150 000 ампера. која je дебела облога лонца од угљеника или графита. године): • глиница се раствара у електролитичком купатилу растопљеног криолита (натријум алуминијум флуорид) у великој челичној посуди.21: Процес производње алуминијума Сва савремена. Хералт из Париза су независно дошли do овог поступка 1886. • електрична струја пролази кроз електролит при ниском напону.Т. направљене од нафтног кокса и катрана и катоде (негативна). тако да се мора константно допуњавати. обложеној графитом или угљеником. • топлота ослобођена редукцијом глинице полако разара угљеничну аноду и помера на доле лонац. познатој као "лонац". али веома високој јачини струје. примарна производња алуминијума je базирана на ХолХералтовом лоступку (Чарлс Мартин Хол из Охаја u Пол Л.4. СИРОВИНЕ И МАТЕРИЈАЛИ OO SM IAJM АЛ УМ И Н Ш УМ А ПРЕРАДА Спина 4.

- a. пригларнм *луммни|ум (иде у лиамицг * мп<и » иосци>|и>> м сигтрудмр«ц*. чокол Алуминијуг ОДЗВНО KO чврстом Cti . « « М Р * «М Н 4 КОД ацуМипИЈуШКИХ ЛеГурЈ КОЈРС ПрМкМСИкУУу та л ЧЖ ItOMOPCMMi КОМСТруиЦиЈј (ofHhort) КОрОЗИјјЗ 'Ј смдеи* ма а»м«мачм*"* т т о м мр миггсм о прсмазим* «o**ctpу*ч*#е <мм Mjci »члгда у иаси од SOK до 70% у односу * мшмммтиу w»pipywiiiH|y од челим! АлуминиЈум je приближн тр и пуга м к ш а о д чрлиив • ними дугорочии трошиовм дугорочмо свдањени? трошиова усм •шми ipo«miM owm 4W m . *4ф|1М< * р*м ПРОИЗВОД Амбзлажз < О м »* ^ 77 А лџш џтф^ншш инготи ( P M in t f n t и о к с н г о д н а јб и т н и ј J i *»U|Cipiy<n mwwwfinm».»Ч м л у п и ). к и и иорисмиМ. • дужм век трајаи>а трајиост легуре уобичајено значи и дужи радн ----------.. • ■ »r г»од прмтмском (p*cioruwe»we *кумими|умCP>6риМПЛђ.. услед ман»их трошко* д и јм м .»-> ••<« • М М М v ТрвЈНИћЛ м и у п и м ! јм г ' * Р!*».A.јћ«ичкм *. Процесом i масе 20 тон алуминијум магнезијум свету се алумимијум (нпр. i y^WtCVO • • АИуМММ#1Јф1А Cf »•■•k iy 0 u »’.ПЈГрПру. (едноставииЈе мраде и брже момтаже. С И Р О вИ И С И М А Т 1 И И А /К • v. Дкиенице проимод* иинрокм спш ц сцмммде пртшечп** ■етири главиа тгггџ ц у миимсносгм о д кмуп|: • аш ш втл v п е ск у • HHiifiiiif u »оском {«ор. такође купци имају м*# инмциЈМне Tpomi'OPf при инсп /ш р ји .' ■HOBMMi цритиомвм у челмчме кдмупс мим амтрицр) прсдносп« И MAMI АЛУМИНИЈУМА У ОДНОСУ HA ЧЕЛИК Уо(Ј*|Ц|1М piM Otu ко(и окрзбрују прош иођур.’**'****—**V«* CP '4-10Ж « Нв Л**» '*0*<4Л »» i*~-g --frrfmv* м ум ♦орч ■ ii Гл— нинедо • *•**•«.

поморских конструкција (offshore) корозија ј сведена на занемарљив ниво и не захтева се премазивањ конструкције.уштеда у маси од 50% до 70% у односу н еквивалентну конструкцију од челика. ПРЕДНОСТИ И МАНЕ АЛУМ И Н ИЈУМ А У О Д Н О С У H A ЧЕЛИК Уобичајени разлози који охрабрују произвођаче. . примарни алуминијум иде у ливнице и затим у постројења за екструдирање. СИРОВИНЕ И МАТЕРИЈАЛИ • отопљени алуминијум се таложи на дну лонца и извлачи се кросифон периодично.дугорочно смањење трошкова услб мањих трошкова одржавања. једноставније израде и брже монтаже. • ливење са воском (керамички калупи). • ливење под притиском (растопљени алуминијум се убризгава пор високим притиском у челичне калупе или матрице). такође купци имају маНЈ1 иницијалне трошкове при инсталацији. Алуминијум je приближв три пута лакши од челика.22: Алуминијумски и нго ти различите намене За индустријску производњу.4. као и кориснике. д уместо челика примењују алуминијум су: • нижи трошкови одржавања . i мала маса . Слика 4.код алуминијумских легура које с< примењују код тзв. • ливење у трајним калупима (метални калупи). Ливнице производе широки спектар одливака применом четири главна метода у зависности од калупа: • ливење у песку. услед мањих трошко0 дизања. • дужи век трајања . • нижи дугорочни трошкови .трајност легуре уобичајено значи и дужи радН' век конструкције.

Фолије се употребљавају за паковање хране (нпр. Слика 4. Рециклирање алуминијума захтева свега 5% од енергије за његово формирање.24: Поморске (offshore) u друге решеткасте конструкције 101 . У свету се знатна количина напитака амбалажира и продаје у алуминијумским конзервама. Главни недостаци алуминијума у односу на челик су: • • значајно већа цена . релативно мала чврстоћа. чоколада) и сличну намену. a карактеристике материјала остају идентичне као и код примарног (без деградације). масе 20 тона.23: Алуминијумска амбалажа Процесом ваљања се основни комад (ингот) димензија нпр.6 m. СИРОВИНЕ И МАТЕРИЈАЛИ • рециклажа . може свести на табле и фолије дебљине од 0. Табле алуминијума које се користе за конзерве су легиране манганом (M n) и магнезијумом (Mg) ради боље чврстоће и дуктилности (истегљивости). У чврстом стању алуминијум није запаљив. Алуминијум није токсичан и није пропустљив. што му даје квалитет који одавно користи прехрамбена индустрија (и индустрија паковања). Слика 4.2-6 mm.алуминијум je око шест пута скупљи од челика. 8 х 2 х 0.4.алуминијум има високу резидуалну (заосталу) вредност и изразито je повољан за рециклажу. ПРОИЗВОДИ О Д А Л УМ И Н И ЈУМ А Амбалажа од алуминијума прави се од ваљаног алуминијума као једног од најбитнијих начина припреме метала коју користе произвођачи.

СТУДИЈА СТАЊА:.27: Примена у наутици.29: Пр Слииа 4. • природни rag • сированафта Чврсги отпад: • отпад услед екстракције си • отпад о д лроизводњђ • одлагање лименке Слика 4. Гло б м н о загреоање производња електрчне ен«р екстракцију материјала и np Осиромашење ресурсз • боксит(стена). Слина 4.26: Алуминијумска шасија Јагуара ХЈ (лево) u хибридна шосија BMW-a серије 5 (десно) Производе се аутомобили са целом алуминијумском шасијом (ЈагуарХЈ док je последње достигнуће хибридна шасија. која комбинује челик i алуминијум (BMW серије 5).4. Чист алуминијум i иаблова и други проводљивости. због своје мале масе погодан je за израду тзв. док се ливењем добити сложени облици. који се формира на његовој површини када je изложв). Поред тога. СИРОВИНЕ И МАТЕРИЈАЛИ Алуминијум je отпоран на корозију услед танког. авио u а у т о uHdycmpuju Ваљањем алуминијума и његових легура добијају се лимови који ctf примену налазе у ваздухопловству и наутици.25: Мостови od алуминијума су 40-50% мање масе od конвенционалних конструкција мостова Код примене у ауто индустрији замена челичне шасије алуминијумско* * може редуковати масу возила за приближно 40%. али жилавог оксиднофилма. Слика 4. лаких конструкција. Слика 4. . као што су компоненте мотора и прсхК рамова за прозоре. атмосферским утицајима (кисеонику).

Слика 4. • емисијеу процесу ПрОИЗВОДЊђ • емисијеод производње електричне енергије.30: Студија стањ а за алуминијумску лименку 103 . СИРОВИНЕ И М АТЕР И ЈАЛИ Слика 4. због своје изузетне за израду електричне п р о в о дљ и в о с ти .4.29: Примена алуминијума у машинству за израду лифтова u лаких дизалица СТУДИЈА СТАЊА: Алуминијумска лименка Загађењеводе и ваздуха : • отпадодпроизводњеелектричне енергије (расхладни торањ). • емисијеtokom транспорта Слика 4.28: Алуминијумске жице Ч и ст а л у м и н и ју м има значајну примену у електротехници каблова и др уги х компонената.

уметничко Месинг се користи за д> свих врста. оловне.65 [%J Z [% ] E [Mpa] G [Mpa] V HB Вредност 227 57 30-40 >50 127 000 48 000 0. незаменљива. силицијумс Слика 4. • цеви.4: Физичке особине чистог бакра Физичке особине Структура Темлература топљења Густина Електрична проводљивост Топлотна проводљивост Магнетична својства Површински центрирана кубна решетка 1 083 *С 8.96 g/cm3 Веома добра 401 W/mK Дијамагнетик a. медицин Табела 4. које се могу наћи у велик* количинама. Међутим. Tpai ПРОИЗВОДИ ОД БАКР. злато. Тобела 4. сребро и бакар Обзиром да je од свих поменутих метала бакар најјефтинији и количино најраспрострањенији. или топљењем. тако постоје калајне. Чист бакар се може добити применом различитих технологија: • цурењем • електроекстракцијом електролизе).4. • жице. Бакар и његове легур! грађевинарству.Cu м анганске.. у шир смислу.34 Ш -------------------- ЛЕГУРЕ БАКРА Легуре бакра у широкој употреби у индустрији су бронзе и месинг. • (electrovvinning - најстарији лоступа ОСОБИНЕ БАКРА Највећу електропроводљивост поседују: платина. алуминијумске.) и ди Легура бакра са цинкој • <VZn (30-44% Z„ • Cu-Zn(5-20% Zn) • Томбак се употребљав злату. бронзе се уп изложени: јаком трен с в о јс тв (делови пумпи. његова употреба у поступку преношења електричн енергије je најисллативија и практично. нити само калај легирајУ елемент. то не мора бити двојна легура. Висока електричи проводљивост бакра утицала je на то да се преко 50% светск производње бакра користи у електроиндустрији.5: Механичке особине ч истог бакра Механичке особине Ознака Затезна чврстоћа Техничка граница течења Процентуално издужење Контракција Јунгов модул еластичности Модул клизања Пуасонов иоефицијент Тврдоћа no Бринелу Rm [МРаЈ Ro IMpa] A 5. Под бронзом се подразумева легура бакра и калаја. a поседује и архитектуру. цеви за конд хладњаке/ шупље заки штампање текстила.. берилијум Бакар се добија из сулфида и оксидних руда. релативно близу површини Земл>е.31: flpi . СИРОВИНЕ И МАТЕРИЈАЛИ БАКАР . Бакар се израђује у обли> • шипке и профили • лимови и траке..

уметностима.томбак Томбак се употребљава у декоративне сврхе јер су му сјај и боја слични злату. • лимови и траке. притиску (делови пумпи. лиснате опруге итд. Бакар и његове легуре имају широку примену у електротехници. уметничко занатство и сл.. измењиваче топлоте.. • цеви. С обзиром на добра својства.месинг • Cu-Zn (5-20% Zn) . вајарству и др. ваљке за штампање текстила. грађевинарству. Слика 4. бронзе се углавном употребљавају за машинске делове који су изложени: јаком трењу (клизни лежаји. a поседује и добру отпорност на корозију (за унутрашњу архитектуру.. израду чаура свих врста. бижитерију..) и динамичким оптерећењима (опруге. шупље закивке. домаћинству..31: Производи od бакра.. пужни преносници..) Месинг се користи за делове у електротехници. за мреже. ПРО И ЗВО ДИ О Д БАКРА И Њ ЕГОВИХ ЛЕГУРА Бакар се израђује у облику полуфабриката: • шипке и профили. • жице.}.. СИРОВИНЕ И МАТЕРИЈАЛИ манганске.4. за машинске и завртње за дрво. медицини. бронзе u месинга 105 . цеви за кондензаторе.). берилијумске. Легура бакра са цинком су: • Cu-Zn (30-44% Z„) . траке за хладњаке. фосфорне и друге бронзе.. траке за хладњаке.

И >М * ^ >и ш и т ^ л -*■ Cf . n f S f * 4H N M M F i w . • 9 # | * в > Л в * Т Р »* Л Ж *1 'Д О Ш '• '• «'«• м о р • Ш Р М М * • t- и р м о* — 1* р » н — м >t rf М 9 бродш и . rt«M Ф.* «■ **. ..-у**' . * . <И 9M DM M р М М Ц М # * * * * Л В * 9 « « e p * p * J j f Џ М Ш & Ш В$ М М С Ш М И И н | ..*: '? N * S W ' [ Ц м j» n f J ЈШНФФт нффсуфф ' г* џ т ina ■јШ и и ц ^ ******** |ц_ ШМлвм M 'ит^:.»И »Н 1Ш ..f t *к | а ш тттШ Х #Ч f “« C * V I ФФтОфШтф Ш**ЈГХШЛЛ*$ l ^ It 4m лти а до * s m m *м» • 1 | » m m «» O ftitM iiiiP K 'B r* 9 * ‘ ...Ф Ш 9т ш & Цим ct У*ЧРИ ^ p«m c » O ii.*:-. • ФФШШш ***** « В i шншш ШШШ Ф "*****.- _>>t’ r * ifi4ti= * и ф » с $ м * м * « м * # r 1.■■:Ф* * * & ш џ * тц ф M uc^apK r 4 в Ц § .%Џ&Г.>* M N M p N M V • % И ■'*А • w* :ri9 * «* * u *Ж Ш * ■'•'♦' ^9*4 0 u j i i| * л т т ц » џ #*кдус<р*ју (or%p*m Ш вш ш т .■ м* * » :* к ♦ и ф ' .? - m m m m 41 * ЂФ Ф чш ш *** rr. ft' %4 М е « H-**t» -т -----м вм * * :W CM M f fe ■'Ч * ^ № k r ^ v ^ ^ 9 W ф % &.** . шм ш ш ш тл џ о т ш *o m * m q ш * т $ ф -•. .-: м м Д Л ЈШ Ш Гм т м Ј N |№||ИК41(б*М1§к1 о а р а та р и лм т гџц л л » # и > ш Д м с ј# у ш п *■?• . ■■4 iV <■« r->»* % «W ■»»■• 4 4 H n tm i i t * ...z.T W T A N K a m i-T О С О ЈИ Ш Ш Ш К У Ш Ш Ш ФШШШШФ Ф Ш Ф Ш Ф ф ф ф тв м т* * Ф џ ф т . &-* | џ | ^ М \лш т+АШ t* М ТП ГЛ Ш *Ф *ш т * * * * * * * * * * * тчттшт џ + ш ф п т г * т * гаф п * * џ • џ т т т * **Ш 0*Ј*Џ Ф $ т j& t < sn*. ЦИИК ..-t- л м ллш |М М 1 f f « ј & н ..* т ј ц ц ф и * д е *м ш ш к 4*&К ј н Ш в Л ^ Г ф * ^ • 9 9 М И Р * 4"* * ’ л* < * 4*V* » t»f. '4г* >i штт т ** + < м ш » (Ц 4 М ^ » ^ ■ .^'Г V i< »'W Ш ^т И 0М ВД Ш 1 * * H f l* M V lp a J llf t v t t ir n il Ot *• ц Ј * р И | «| В И * Ј 4MMNNH^ 4Н * W i H r f t n л * ^ н ш н г r>v ..st&*/ ■ i.'M<-c т * " * ш ’•-џ. ■ **# ». mmmrn**t .

водени и кисели раствори измењивачи топлоте који раде у азотној киселини). Заварљивос? веома добра TIG поступком и у вакууму. ОСОБИНЕ ТИТАНИЈУМА Табела 4. • за опрему за процесну хемијску и н дустр и ју (опрема за медијУ* као што су влажан хлор.7: Механичке особине технички чистог титанијума (Т.4. млазнице и тд. i у бродоградњ и (пропелери.99.5)ужар(ц стању на 20 *С Механичке особине Затезна чврстоћа Техничка граница течења Процентуално издужење I Контракција I Јунгов модул еластичности | Тврдоћа no Бринелу Ознака Вредност Rm [MPa] Rp [Mpa] 300-400 200-260 30-40 50-60 112 000 90-120 A 5. подмор' и торпеда). Највећа применаје • у авио индустрији (делови авиона. оплате морских бродова. D| . О б р а дљ и во ст у хладном стањујенец лошија. нарочито са алуминијум ом. као и додацима хро» мангана и ванадијума углавном се употребљ авају у авионској индустри■ за делове који раде у јако корозионим условим а.6: Физичке особине технички чистог титанијума Ш 99. плас при загревањ1 лимове. СИРОВИНЕ И М АТЕРИЈАЛИ ТИТАНИЈУМ . • у рударству (двоструке облоге мотора. Цинк се упо притиском. за I штампарски к| количину вазд боје. Табела 4. облоге и лопатице компреМ носачи мотора).5) у^п стању на 20 ’C Физичке особине Структура Температура топљења Густина Густо пакована хексагонална 1665 °С 4.505 g/cm3 Титанијум (титан) je веома отпоран на корозију и веома je дођ обрадљивости у топлом стању.65 [ % ] i [%] E [Mpa] HB Ц И Н К -Z n Цинк je ме температуре јер се на вл Ковност.).Т. у термоелектранама (за добош е и лопатице стацион^ • турбина). фоли дијамагнетич^ рециклабилан карактеристи! ЛЕГУРЕ ТИТАНИЈУМА Данас je у ceei Легуре титанијума. Титан и његовелегу примењују се углавном где су примарни захтеви висок однос јачи према тежини као и велика отпорност на корозију. док су ливкост и обрадљ ивост резањем отежане. боце за компримов* течне гасове.

При температури 500 °С уз довољну количину ваздуха сагорева у цинк оксид. Отпоран je на дејство спољне атмосфере јер се на влажном ваздуху прекрива слојем хидроксида или оксида. Добар je електрични проводник и потпуно je рециклабилан. густине 7. што значи да га људски организам не одбацује. те се употребљава за вештачке кукове исл. шипке и жице. док при загревању на 100-150 °С постаје пластичнији и може се прерађивати у лимове. Има хексагоналну кристалну решетку и дијамагнетичка својства. Слика 4.).13 g/cm3 и температуре топљења 419 °С.32: Производи od титанијума ЦИНК-Z n Цинк je метал сјајне плавичасто-беле боје. Ковност. Слика 4. који служи за израду беле уљне боје. за галванске елементе. Рециклажом се добија секундарни цинк.4. који je истих карактеристика као и примарни. Данас je у свету 30% од укупне количине цинка рециклирани цинк.33: Производи od цинка или на његовој бази 107 . Цинк се употребљава као састојак већине легура за ливење под притиском. СИРОВИНЕ И МАТЕРИЈАЛИ • у медицинској протетици (титан je биокомпатибилан материјал. пластичност и истегљивост цинка на хладно je веома мала. за цинковање челичних производа. као штампарски клише (отисак сликеј. фолије.

те се употребљава за вештачке кукове исл.4. Добар je електрични проводник и потпуно je рециклабилан. Ковност. Има хексагоналну кристалну решетку и дијамагнетичка својства. који je истих карактеристика као и примарни. фолије. СИРОВИНЕ И МАТЕРИЈАЛИ • у медицинској протетици (титан je биокомпатибилан материјал. Отпоран je на дејство спољне атмосфере јер се на влажном ваздуху прекрива слојем хидроксида или оксида. Цинк се употребљава као састојак већине легура за ливење под притиском. док при загревању на 100-150 °С постаје пластичнији и може се прерађивати у лимове.13 g/cm3 и температуре топљења 419 °С.33: Производи od цинка или на његовој бази 107 . Данас je у свету 30% од укупне количине цинка рециклирани цинк. Рециклажом се добија секундарни цинк. што значи да га људски организам не одбацује. Слика 4. као штампарски клише (отисак сликеј. који служи за израду беле уљне боје.). за галванске елементе. за цинковање челичних производа.При температури 500 °С уз довољну количину ваздуха сагорева у цинк оксид. шипке и жице. ЦИНК-Z n Цинк je метал сјајне плавичасто-беле боје. пластичност и истегљивост цинка на хладно je веома мала. густине 7.

кваке. 3* се углавном користе легуре M g са А| као главним легирајућим елементс Додатком цинка повећава се пластичност. легуре у инжењерским областима: ваздухопловна и аутомобилс индустрија. иућишта пумпи за гориво. у концен опасно за здравље УПОТРЕБА ОЛОВ Легуре Pb-Sb корк легура Pb. a мангана корозиона отпорнос Легуре магнезујума деле се на: * легуре за ливење.34: Производи на бази магнезијума u његових легура О Л О В О -P b Олово je метал < топљења 327 *С. облс задњег моста моторних возила. Такође je значајна примена цинка у производњи батерија месинга. СИРОВИНЕ И МАТЕРИЈАЛИ Легуре за ливење (A|+Cu и A*+Mg) познате су п о д називом "замак Примењују се за кућишта карбуратора и пумпи за гориво.4. С 0. Најзначајнија примена цинка je у заштити метала. Sb и H e i од олова са 0. фарбама и многим други производима. oj удахне у виду пр ваздуху. i гребати ноктом). неких делова кочионог система итд. Служе за израду лак поклопаца. Магнезијуске легуре су карактеристичне мале масе. украсне фелк украсне летвице аутомобила.35: Оловш сачмс . лако се зава слојем PbO који ш карактеристика ож Тешко je и растегл добар апсорбер зе С друге стране. најлак.035 патрона за ловач оловне легуре са лежаје вагонских фабрикацији нек загревањем PbO / намењену за заш* врстама месинга индустрији Pb се таложи у организг Слииа 4.47 g/cm3) чистом стању у индустрији има ограничену примену због лои* механичких особина и могућности самопаљења за време загревања. дезодорансима. ручице и др.M g О д свих инжењерских метала магнезијум je најлакши (1. кућишта и картера мотора. електроника и телекомуникације итд. првенствено челика с корозије. МАГНЕЗИЈУМ . a разна једињења цинка имају широку приллену у дијететски препаратима. и • легуре намењене пластичној преради. Најпознатија je ливачка легура магнезијума са А| и Zn која носи наз електрон. шампонима. Слииа 4.9%).

Битна je карактеристика олова да je отпорно на дејство сумпорне и соне киселине. јер су оловне соли веома отровне (олово се таложи у организму као токсин).03% арсена праве се ливене куглице (сачма) за пуњење патрона за ловачке пушке. олово je веома отровно ако се унесе у организам или удахне у виду прашине или дима. легура P b . Слика 4. лако се заварује и леми. олово се додаје неким врстама месинга и бронзи ради лакше обраде резањем. УП О ТР ЕБ А О Л О В А Легуре P b. Његово присуство у атмосферском ваздуху. у прехрамбеној индустрији P b се избегава. Тешко je и растегљиво.минијум (добијен загревањем P bO до 500 *С) помешан са ланеним уљем даје црвену боју намењену за заштиту металних предмета о д рђе. температуре топљења 327 °С. најмекши о д свих метала (може се резати ножем и гребати ноктом). нерастворљиво у води.9%). олово се још употребљава као додатак при фабрикацији неких врста стакла. оловне л е г у р е са додацима антимона ( S b ) и калаја ( S n ) служе за клизне лежаје вагонских осовина. не пропушта радијацију.S b користе пре свега за производњу акумулаторских плоча. Одликује се добрим ливачким особинама (скупљање 0.35: Оловни производи: калем са легуром за лемљење (лево). СИРОВИНЕ И МАТЕРИЈАЛИ ОЛОВО . S b и нешто S n (тзв. оксид Pb30 4 .Pb Олово je метал сиве боје.34 g/cm3). за меко лемљење користи се легура S n. веома je опасно за здравље љ уди и за животну средину. велике густине (11. С друге стране. патрона са сачмом залов (у средини) u оловни акумулатор (десно) 109 . добар апсорбер звука и вибрација и веома ефикасан изолатор од влаге. у концентрацијама вишим о д веома ниских граница. тврдо олово) служи као штампарска легура.4. од олова са 0. Ha ваздуху се прекрива танким оксидним слојем P b O који штити оловне предмете о д даље оксидације.P b .

Слика 4. Легура N i. У ливеном стању je је д а н о д н а јо тп о р н и ји х метала на дејс* корозије. нарочито код нерђајућих челика. О д легуре N r Cr израђују се електрични rpejh елементи као и делови отпорни на високим температурам а. 6 -8 % Fe. Позната je и легура м о н ел м е та л (6 7 % Ni. 1 452 °С.9 g/cm 3. Материјали осетљиви заштићују се на дејство пресвлакама никла атмосферске утицаје и хемикалц нанетим галванском техником. позната п о д називом константан. такође. служи за израду електрода код свећица бензинских мотора. фелна (у средини) u алат ((№ . Ад и металима платинске групе: платина.4.N. веома важан легирајући елемент у многц легурама. Од жице Np) праве се обложене електроде за заваривање сивог ливеног гвожђац хладно. никловањем. Никл je.5% Fe. СИРОВИНЕ И М АТЕРИЈАЛИ НИКЛ . Никл je метал сребрнасте боје. ЛЕГУРЕ НИКЛА Легура са 60% С„ и 40% Nj. Легуре познате ne називом инконел (12-16% Cr. употребљз за електричне отпорнике. јаких база и гасова.36: Никловани производи: цеви (лево). остало N|) спадају у изузеп корозионо-отпорне материјале који уступају место само племениш металима (Ag.. 3 0% С„. температуре тошц. те се користи за израду хемијске апаратур резервоара као и делова машина који раде у агресивним срединам Примењује се за израду хируршких инструм ената. 1. 1. иридију! родијум).5% Ш која се одликује добром о тп о р но ш ћ у на корозију чак и у присусл киселина. густине 8.

алм a m o о тц д п ш г м m m nip— Ain im rau caofCTM користи с* |као легирЗЈућм r i t m i it м челмке (оособно нер^Ајући челим) и о бојене иусманит пиролумтбрауиитмангамит Kao м е тш Са 4ц» мртсм 4о4от м i*cwjamwi (*tmoL м д оп» м м о *'ботгрш о (t федитЛ u чоуре спечџдр т * »о —еиг (dec*ol у Ti6t a » 4 1 д»т fft упоредм» nptcmfluft« иф ктупаиич*« lorepiijiAA у МЦДУС1рМ|М у ПМ*М> ма цему угмимчмог МИМЦ. СИРОвИНС И MATtPHlA/tM МАНГАН Прмиарне ру-де су овсидм/кидеоксмд* м ангаиа који уклучу|у мине-рале m v што су *тд и иарбонат* чмсг (метал се налази у npiyfy»i. 24 1 *n ?a >w п о ји ш ш у m pnohf иООАИИМ ОПМ М ЦС м i i V riM N IN N M * М М 1 Н | | « м . c a a cto A A C p M О Д -1 I Ф м б ср КОМПОМПИ 4040 ш . . ROjl Jt у и и м амом ц гго 090 ј е ш иицу м ч р м тм г м n f t A M u л м к и м м у оА МИЧЦМУАЛ А<у|Н < [ Л м у р г М М И А|КМ 1 [ ИШ А ко>$оо ] 1$ 1 4 a fy p a м вм м ууиш ♦Лјг [ fl— i p t iftin p t S4 I ЛвЈ%®|? tftMMKjl " 1 н Г ” | l ij f l f l U it M i l f rin tr i s .г у м i ш [ П м с п м е ..4. аам сс ие иормсш у индустрији Hu ji зашмв.

Табела 4. браунит. манганит итд.8: Приближна цена no јединици запремине за метале u пластике у односу на обичан угљенични челик Материјал Злато Сребро Легуре молибдена Никл Калај Легуре титанијума Легуре бакра Легуре цинка Нерђајући челик Легуре магнезијума Легуре алуминијума Челик повишене чврстоће Сиво ливено гвожђе Угљенични челик Најлон. али се не користи у индустрији. пиролузит.37: Производи на бази мангана: дијететски додатак исхрани (.1-2 0. Слина 4. допуњива "дугме" батерија (у средини) u чауре специјалне намене (десно) У Табели 4. који укључују минерале као што су хаусманит.лево).8.2-1 40-80 111 . али лако оксидише и има парамагнетичка својства.5 2-9 2-4 2-3 1/4 1/2 1 1. Користи се као легирајући елемент за челике (посебно нерђајући челик) и обојене метале. Није запаљив. еластомери Фибер композити Индекс цене 60 000 600 200-500 35 25 20-40 5-6 1.4.5-3.Mn Примарне руде су оксиди/хидроксиди мангана. Kao чист метал се налази у природи. и карбонати. која je узета за референтну јединицу. дат je упоредни преглед цена најзаступљенијих материјала у индустрији у односу на цену угљеничног челика. СИРОВИНЕ И МАТЕРИЈАЛИ МАНГАН . гума Пластике.

прозоре. али три најчешће прозирно. али и једињења угљеника. лампе. Помодност у примени стакла увели дизајнери намештаја. минерал) и рециклирано стакло. аморфни. Већина глинз заснована на сировини каолините. фелдС (назив за групу алуминосиликата.02). издржљивост. крут. Стакло долази у различитим бојама. бора и силицијуц Керамике имају важне механичке особине: чврстоћу. синтетички материјал. Због њихових изолаторских карактеристи имају значајну примену у електроници.примар.38: Производи od керамике СТАКЛО Стакло je униформни. CTi • зр ПРОИЗВС Спика 4. обликује се док je мек и загрејан. Компонен • кв. азота. и нуклеарној индустрији. Стакло су пронашли Феничани пре 5 000 година. натријум карбонат. • на • кр| • ДО • ГЛ1 • oci Један ОД г| • Me тр( • • • т° | ХЛ. Стз> које je раздробљено и спремно за поновну производњу назива се ку> (cullet). и тврдоћу. очување хране. Такође имају значајну примену у ваздухопловств биомедицини. Осное састојак je силицијум диоксид (S. полупроводниц проводници и магнети. Стакло се производи од следећих сировина: nd (силицијум диоксид).4. једињења кисеоника. чврсти. као изолатори. кречњак (вапренац). декорацију. грађевинарству. Tet no Ок . зелено и смеђе. Данас користи за паковање. к Једна од највећих предности стакла je рециклабилност и прозрачн' (допушта пролазак светлости). • CTi . неорганска једињења . СИРОВИНЕ И МАТЕРИЈАЛИ КЕРАМИКА И СТАКЛО С тз к л з се i ф нз КЕРАМИКА • 60 Керамички материјали су неметална. Главна сировина за добијање era je песак.

при чему се на тај начин обезбеђује да стакло 113 .0% Један од поступака производње равних табли стакла обухвата: • мерење и мешање материјала у гомилама (укл>учујући и кулет који треба да се самеље).0% • глиница (alumina) 1. • стакла са оловом за оптичку примену. СИРОВИНЕ И МАТЕРИЈАЛИ Стакла се могу класификовати као: • натријум карбонатна стакла.0% • остало 1. • стакла са оксидима других супстанци. Слика 4.39: Производи od стакла ПРОИЗВОДЊ А СТАК ЛА Компоненте које улазе у састав стакла су: • кварцни песак 72.4. • боросиликатна стакла.6% • натријум карбонат (soda ash) 13. Напомена: само натријум карбонатно стакло може бити лако и ефикасно рециклирано.4% • доломит 4. • топљење у пето-коморним пећима на температури од око 1500 °С. • потапање у купку растопљеног калаја и плутање на температури од око 1 000 *С.0% • кречњак (limestone) 8. • хлађење стакла и заробљавање ваздушних мехурова (fining) на температурама 1100-1300 “С. • армирана стакла.

уштедау | Добра отпорно утицаје_______ Савитљивост Водоотпорнор "Живе" боје Биокомпатиби.00 х 3. Процес производње стакла захтева ве ли ке к о ли ч и н е енергије. страна 201 . еле произведене о< Табела 4. филмск' чешљеве итд. О ста ли утицаји огледају се кр. П/ велику cnoco6i намером да за каснија постал тенис. Сличан je и поступак добијањ а ста клен их п е ле та (стаклене лоптице којих се производи праве у калупима уз удувавањ е ваздуха.4. ПОЛИМЕ1 сечење на велике листове (6.Поглавље 9. *И не ртност fie касније б и ти абјашњена u разматрана . али je количина ипак ограничена Керамика Не Мање опција у односу на аакло Не Да Занемарљивнеисплативо Глине има у манлј количини у односу ш песак (S|0|) Пластика je нг полимеризациј се обликује. и тој.10: Плс Мала маса (нпр.9: Kapaнmepucmине кграмике u с та к л а [ Карактеристике | I Рециклабилносг 1 Деградабилност1 i Биоразградивосг Инертност Повраг енергије сагоревањем Доступносг Стакло 100% рециклабилно у ново стакло. увођење у тунел за жарење ваљ кастим конвејером.21 m ) и сортирање п р^ квалитету. (примена у ме. Кафанско сгакло (зелено и браон) се теже рециклира Једноставно за деградацију. Табела 4.. копањ е минерала и емисије настале о д њ иховог процесирања. Полимери су с 1Дегродабилноап аодрсзумева мање захтевну употребу. ( чврстоће.неисплативо Смлицијум диоксида има у изобиљу. употреба за насипање путева Не Да Ззнемарљив . главни утицај стакла на ж и во тну с р е д и н у . нпр. где се одвија лагано хла ђе њ е како не би дошло деформисања стакла. СИРОВИНЕ И М АТЕРИЈАЛИ равномерно попуњава п р е дви ђ е н у ш ир ин у и де б љ и н у табле се формира и обезбеђује се равност са обе сгране. познат каоГс (lehr).

филмску траку.Слика 4. чешљеве итд. електро изолације и топлотне отпорности.10: Пластике: "За" u "Против" "ЗА" Водоотлорност (нема рђе) "ПРОТИВ" Сировине за њихову производњу су необновљиве Примена "прљавих" технологија у њиховој производњи Значајна потрошња енергије у производњи Неке пластике су канцерогене "Живе" боје Отежана рециклажа неких пластика Мала маса (нпр. Ha Грчком "пластикос" значи оно што мења форму. Табела 4. прва права пластика у смислу чврстоће. 115 . Следећи изум био je бакелит. делове у стоматологији.40: Производи od пластике Пластика je назив за низ синтетичких или полусинтетичких производа полимеризације. уштеда у енергији транспорта) Добра отпорност на хемијске и друге утицаје Савитљивост Биокомпатибилне 1(примена у медицини) Производња пластике емитује 10% свих NOxиспуштених у атмосферу Полимери су сачињени од много (поли) градивних јединица. али имају велику способност еластичног деформисања. што се обликује. оковратника за кошуље. прва пластика звала се проксилин. Коришћена je за прављење лоптица за стони тенис. Касније су произведене остале пластике. Пластике су пронађене са намером да замене слоновачу. која je каснија постала целулоза. Пластике имају мању чврстоћу од већине метала.

*•**» a»n » 4 N f 4 \ rx | H 4 ! M * m if* * i& * м » jw i Ш јјМ Њ Ш М Ш В Ш ш м i $ • И Ј Ц и И М В * 4 < Н >^ 1 М И » М ( СТРУК1 1 р # « М CTd • т • м • н » f j љ лН ум м и т т т т г џ V * Г ф С Ј М Г Г г Г — л 4 С 1 ш м 4 и » < » ' t+ * u * тп Ш т .

. велика тенденција ка савијању. GPPE.)1 • термоактивна пластика (термосетови) . меламин формалдехид. полиестери.) • еластомери (гума.молекули су хаотично распоређени. тачно одређена тачка топљења. HDPE.може изнова да се обликује у нове облике (РЕ. PC.немају потпуно кристалну структуру. брза обрада. ацетал..молекули су чврсти и штапићасти и организовани су у паралелним редовима у чврстој и течној фази. полиизопрен исл. 1 Термосетови имају молекуле који су међусобно хемијски повезани попречним везама и формирају један вид мреже.) Термопластике се састоје од мноштва појединачних молекуларних низова који имају линеарну структуру.може само једном да се обликује (епоксиди. PP) биће објашњене касније у овом Поглављу.12 u у Прилогу 3 — Ознане материјала. Између појединачних низова молекула нема хемиЈских веза. 117 .45: Разлика у грађи између термопластика u терм осетова СТРУКТУРА ПОЛИМЕРА Према структури полимере можемо поделити у четири групе: • кристални . изражено скупљање. ABS. PVC. • полукристални . полиуретан. PS. • аморфни . Карактеристике кристалних полимера су висока отпорност на хемикалије. PA. 1 Снраћенице назива пластика (нпр. T r n Слика 4. PET.4. LDPE.молекули су густо паковани и паралелни. акрилик. Табела 4. СИРОВИНЕ И МАТЕРИЈАЛИ ВРСТЕ ПОЛИМЕРА Постоје три врсте полимера: • термопластика . • течни кристали . PP. итд.

. ■ » < » *i»KC**T»k* — W ... *• *“ • A....... « . I l H l « * » Ц % l i « » ■« " rK M » « ^ Ш » > ****** ** 4 ... ... C4MM*-* ^ ^ • Ш ___ ***•* u и * * * * * * * ........ * -• ... * * * * * М М <* «* * * * • » «* • * **и>гТ ! Т K O tM f tf lO M ««* * . .. r ... гм м тГ Г * . ..... -U* >м м « • — m r W * » v .-м ' ■ * ' ***■**■<"• ">■'' « • j_ _ _ _ _ _ _ _ • v — ' — ** ^ w * ј Ј A ^МШИШ*.: «* " * " • 1 ** * * * * * * * * * Ш чџ т л о ... » .... ..... ______ lJt1jr ....... .Н И *** И Н «• * » с м м « « . » г <% **» * * * * * <"* * ' i. g “ .... ч ч ^ — *> . t M .g l— ..... ^ * ...• "»«* \ m р . ... ш аат т « .. ft#*-* • " ' .■ ■ » ... .. ..» ■ -■*' i* [ « • * -• * * -» • * * . j...r - а u i t f r * i * 1 ftl>* * * ****** * с .. .Ч т М М М М 0* U ____ ^ ^ пс' 4 л «* «* * ' ' *•** ^ | " М w C M * * « • ______ љШлШ •> К * * * * - »A * «* * e * e | H W ** i w l » « » • « * * * • ■ * .— *<•** * »• > * * '**'*"* н # и и « 4 с м 4 H 4 ’‘ w u * f> * n ^ • * " • “ ** ... 4 » ....« * * * Ш ****** *1 * * * * * * t* *•* « * П * * * # «* " * “** -Ч ..

мери се преко промене тежине пре и након натапања материјала водом на 23 *С за различита времена.степен самоподмазивања као својство пластике се оцењује у односу на карактеристике лежаја при релативном кретању. ослобађају материје које нису тако штетне.армиране пластике се мање скупљају од чистих. ако пластике сагоревају без довољно кисеоника. арматура.4. које садрже халогене материје.. Уопштено.5® у односу на правац основног зрака. Чађ може да садржи хлор. сумпор. СИРОВИНЕ И МАТЕРИЈАЛИ ФИЗИЧКЕ О СО БИ Н Е П О ЛИ М ЕР А Густина . који има велику отпорност на утицај топлоте. пластике имају много мању отпорност на високе температуре од метала. Утиче на одржање димензија и механичка и електрична својства. полимери и пластике су отпорни на слабе киселине и базе. обезбојити je и учинити кртом.са изузетком тетрафлуоретилена тефлон (и још пар њих). Коефицијент топлотног ширења: 4-20 х IO'5 /*С (метали: 1-2.83-2. пластификатора. зависно од састава пластике.најеластичнији су гума и термопластични еластомери.. флуор и др. иако се неки полимери растварају у киселинама и базама. оне ослобађају угљен моноксид и чађ. Пластике као што je PVC.зависи од природе полимера и додатака.01 kg/dm3. споро се запаљују. Скупљање у калупу .замућеност je проценат светлости који пролази кроз дату стредину и прелама се под углом већим од 2. Међутим. Еластичност . Термичка и електрична својства . изузетно 0. Већина пластика није отпорна на органска једињења 119 .5 kg/dm3.запаљивост зависи од врсте полимера и попуњивача.5 х IO'5 /*С). након вађења из калупа може се јавити додатно скупљање и савијање ако je одливак сложеног облика. слане растворе и воду.5 kg/dm3.код већине пластика je значајно мања него код метала . Упијање воде . a уз употребу попуњивача до 3. Мутност/провидност .креће се од 0. Отпорност на хемикалије и влагу . који je посебно густ код спорозапаљивих пластика. Отпорност на запаљивање . Транспарентност je однос пропуштеног и улазног светла. Подмазивање . Пластике које сагоревају у присуству довољне количине кисеоника. Добри су изолатори. успоривача сагоревања. Јаке киселине могу напасти пластику.

може бити: краткотрајна еластична (важи Хуков занон). материјала. Кристални полимери имају мање пузање од аморфних. обично. Армирање пластике смањује осетљивост на пузање. Пластике су различите отпорности на влагу и сунчеву светлост. имају одличну издржљивост. Механичка својства пластике. хлађења. Већина данашњих пластика je отпорна на атмосферске утицаје.. начина обраде. величине и дебљине. Представља површину ло д кривом на дијаграму а-е Квалитетне пластике без попуњивача. Ва полимере. омекшавање и разлагање.проверава се динамичка издржљивост на савијање делова облика шипке. Крте пластике обично имају малу издржљивост (армиране стаклом и оне са попуњивачима).с в о ј с т в о материјала да апсорбује механичку енергију a да не дође до лома. већ и о д дужине трајања оптерећења! Код полимера je изразита појава пузања (трајна пластична деформација услед дугог дејства оптерећења). нехомогености материјала. који могу изазвати набубриван*. М ЕХ АН И ЧКЕ О С О БИ Н Е П О Л И М Е Р А Полимери имају велику еластичност и добре механичке особине у односу на њихову малу тежину и већина je отпорна на ударе. одложено еластична (високз еластичност) и вискозно трење. деформација која се јавља при релативно малим оптерећењима. СИРОВИНЕ И МАТЕРИЈАЛИ (горива и испарљиви органски раствори). Динамичка издржљивост .4. . Већина пластика je отпорна на корозију.. која се јавља и на собној температури (код метала на више од 500 *С). у великој мери зависе од температуре и величине оптерећења.. Издржљивост .одређује који део енергије удара се апсорбује Зависи од облика. Својства полимера у великој мери зависе од начина производње. Према томе. a у зависности од трајања оптерећења.. Основна разлика у механичким особинама између пластика и метала je у томе што код полимера деформације и напони не зависе само од величине оптерећења. дакле. Отпорност на ударе . посебно при дугортајном оптерећењу не важи Хуков закон.

спајањем мономера у дуже ланце . пропан. • инјекционим развлачењем-дувањем. • екструдирањем . • пресовањем.повећавају флексибилност. "ломећи" угљоводонике на саставне делове (етан.полимере. боја. • пигменти . Слика 4.47: Машина за ливење пластике убризгавањем под притиском ДОДАЦИ ЗА ПОЛИМЕРЕ Сви полимери садрже додатке који им побољшавају физичке и друге особине. Производња делова од пластике врши се: • инјекционим ливењем (убризгавање под притиском). • успоривачи сагоревања . нпр.боје полимере.4. • екструдирањем (истискивање кроз профилисани отвор). процесирањем угљоводоника у мономере. • стабилизатори и антиоксиданси . Пластике се производе од природног raca или сирове нафте у више етапа. попуњивач исл. СИРОВИНЕ И МАТЕРИЈАЛИ ПРОИЗВОДЊ А П ОЛИ М ЕРА Главни поступци производње пластике су полимеризација и кондензација.дувањем. • трансфер пресовањем (убризгавање материјала у затворен калуп). • ротационим ливењем итд. UV зрака и оксидације. • савијањем у топлом стању.) и ливењем полимера у производе. 121 . мешањем са адитивима (нпр.спречавају разградњу под дејством топлоте. • термообликовањем у вакууму. бутан или нафта).смањују цену и повећавају чврстоћу. У додатке полимерима спадају: • попуњивачи . | пластификатори . стабилизатор. вишеслојна фолија).спречавају нагло запаљивање. • термообликовањем под притиском. • коекструдирањем (формирање композита истовременим екструдирањем више различитих пластика ради постизања комбинованих својстава.

• угљенична влакна. хлорит (термичка стабилност). обично. антимон оксид (униформне поре) итд. СИРОВИНЕ И МАТЕРИЈАЛИ Попуњ ивачи м ењ ају физичка својства пластика. кристални силицијум (велика густина издвојен силицијум (мала густина). још при изради прекривају фолијом од полимера. Типичне арматуре за пластике су: • стаклена влакна. АРМИРАЊ Е ПО ЛИ М ЕРА Армирајућа влакна значајно поправљају механичке особине полимера.002 mm до 0. Стаклена влакна су пречника 0. ш у п љ е стаклене пер^ (мала вискозност при топљењу). нпр. спој кука-гнездо. органоц влакна (cjaj).. • шаркама. молибден дисулфид (електрична изолација). нефелин (термичка проводност). 122 . • заваривањем. диатимит . "жива" шарка. без значајне проме* механичких својстава. вунаста. • пресовани спојеви. (затезна чврстоћа).4. таласасте косе. метали (тврдоћа). сецкана и дробљена (за убризгавање и ливење под притиском). калцијум силикат . Попуњивачи који се користе су талк (ниска цена). • ускочницима (snap-fits). барит . Механички спојеви могу бити остварени: • завртњима (саморезни завртњи. алуминијум трихидрат (успоривач сагоревања). фелдспзр (провидност). • заковицама.врста фине земље (отпорност нј влагу/хемикалије). каоли. интегрални навој и метални улошци са навојем).песак (савијање на високој темлературиј калцијум сулфат дихидрат (мала пропустљивост течности/гасова). лискун (еластичностј стаклене перле (велика вискозност при топљењу). завртњи са навртком. МЕТОДЕ СПАЈАЊА ПЛАСТИКЕ Спојеви пластичних делова могу се остварити: • механичким путем. угљени(електрична проводност). цилиндрични спој исл.2 mm. Арматуре се израђују у облику непрекидног конца (за плоче). • лепљењем хемикалијама.баријум сулфат (унифомност ловршине). хабање). калцијум карбонат (отпорност н. • арамидна влакна. Затезна чврстоћа се креће од 3 000-5 000 МРа. Ова влакна се.

издржљивост лри стерилизацији. прецизност мера. чврстоћа. одлична непропустљивост. крутост. Табела 4. отпорност на растварање. добра својства на ниским температурама. чврстоћа. прецизност мера. • заваривање ротацијом. крутост. добро течење низ танке зидове. одлична непропустљивост. кругост. отпорност на хемикалије.4. Табела дата je са циљем да олакша тај избор. • заваривање решоом (врелом плочом).11: З ахтева не к а р а к те р и сти к е м а те р и ја ла у за в и сн о сти od о б л а с т и примене О Б Л А С Т ПРИМ ЕНЕ ЕЛЕКТОИНДУСТРИЈА АУТОИНДУСТРИЈА ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ ПАКОВАЊЕ ЗДРАВСТВО РАСХЛАДНА ТЕХНИКА АУДИО/ВИДЕО ТЕХНИКА КАНЦЕЛАРИЈСКЕ МАШИНЕ И ОПРЕМА ЗАХТЕВАНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ добро течење низ танке зидове. одрживост димензија. добро течење низ танке зидове. отпорност на топлоту. прецизност мера. отлорност на запаљивост. отпорност на топлоту. . тврдоћа. отпорност на топлоту. крутост. ИЗБОР ПЛАСТИКЕ (П О ЛИ М ЕР А ) Изабрати адекватну врсту пластике може представљати велики проблем. • заваривање вибрацијама. чврстоћа. добро течење низ танке зидове. чврстоћа. добро течење низ танке зидове. отпорност на хемикалије. • индукционо (електромагнетно) заваривање итд. СИРОВИНЕ И МАТЕРИЈАЛИ Методе заваривања пластике обухватају: • заваривање и причвршћивање ултразвуком. добро течење низ танке зидове. чврстоћа.

.4. термосет. Термолластика je рециклабилна јер се може више пута загревати и хладити без значајне промене својстава (мала деградација особина. са хлађењем међумолекуларне силе поново јачају и пластика задржава облик. приликом ливења термопластике под притиском међумолеиуларне силе слабе и пластика поприма облик калупа. али ипак постоји разлика између нове и рециклиране пластике). Среће се у два вида: полиетилен мале густине (LDPE) и велике густине (HDPE). П О Л И Е ТИ Л Е Н .12: Преглед скраћеница за називе неких epcma п ла сти к а ! ОЗНАКА I ABS 1 ЕР 1 ЕС 1 РАб I PA11 I PB НАЗИВ HA ЕНГЛЕСКОМ acrylonitrile butadiene styrene I ероху 1 ethyl cellulose 1 polyamide 6 (nylone 6) 1 polyamide 11 (nylone 11) 1 polybutylene (polybutene-l) I polycarbonate 1 РС I PET [ polyethylene terephthalate 1 UP polyester I PE polyethylene I HDPE high density polyethylene 1 LDPE low density polyethylene polyethylene —ultra high I PE-UHMVV molecular weight I PP poiypropylene polystyrene 1 PS I PTFE polytetrafluoroethy!ene I PU polyurethane I PVAC polyvinyl acetate li | PEEK thermoplastic polyurethane | po!yether ether ketone НАЗИВ 1 акрило нитрил бутадиен стирен I епоксид I етил целулоза 1 полиамид 6 (најлон 6) | полиамид 11 (најлон 11) | полибутилен (полибутен-1) 1 поликарбонат 1 полиетилен терефталат | полиестер. Молекули су међусобно везани са/ио међумолекуларним (Ван дер Валсовим) силама. колико пута се може рециклирати зависи од врсте термопластике. Термопластике се не могу користити на температурама вишим од 100 'С јер почињу да омекшавају. незасићен поливинил ацетат термопластичан полиуретан.РЕ Има широку примену: од паковања за храну до разних цеви. незасићен ] I полиетилен [ полиетилен велике густине -ј полиетилен мале густине полиетилен ултра велике молекуларнемасе полипропилен полистирен (стиропор) политетрафлуор етилен полиуретан.} полиетер етер кетон ТЕРМОПЛАСТИКА О д укупне количине свих произведених пластика 80%-90% спада у термопластику.. еластомер -----------------------------------. СИРОВИНЕ И МАТЕРИЈАЛИ Табела 4. термосет..

табле. отпоран на хемикалије. фолије. која има својство да не пропушта течности и гасове. СИРОВИНЕ И МАТЕРИЈАЛИ П О Л И Е ТИ Л Е Н М А Л Е ГУСТИНЕ . отпоран на хемикалије. кесе за лед. 125 .4. чврст. Слика 4.. отпоран на удар и високо отпоран на хабање.48: Производи od полиетилена мале густине П О Л И Е Т И Л Е Н ВЕЛИКЕ ГУСТИНЕ .. савитљив. предиво за тепихе.PET PET je врста полиестера ..HDPE Чврст je. Производи се и у виду листова.. Слика 4. Користи се за: амбалажу за безалкохолне напитке. торбе за трговину. Користи се за: рукавице за једнократну употребу. са високом тачком топљења.LDPE Овај полимер je лак. ливене делове.прозирна и чврста пластика. кутије. црева. индустријска црева. Користи се за: кесе за отпад. Не апсорбује воду..49: Производи od полиетилена велике густине П О Л И Е Т И Л Е Н Т Е Р Е Ф Т А Л А Т . са добром отпорношћу на концентрацију напона и кидање. амбалажу за безалкохолна пића. Обично je провидан. столице. резервоаре за гориво. контејнере за транспорт. траке..

. Провидан je и без боје. експандирани полистирен (стиропор). Са додатком еластомера му се повећава отпорност на удар. Додаци мењају својства ABS-a и њима се постиже: провидност. бутадиена (отпоран на ударе) и стирена (чврст и лако обрадив). Изглед површине може се кретати од сјајне до храпаве Чврстоћа варира и иде од мале до велике отпорности на ударе. отпорност на UV зраке.ABS ABS je термополимер који се састоји од акрилонитрила (отпоран на хемикалије). незапаљивост.EPS АКРИЛОНИТРИЛ БУТАДИЕН СТИРЕН . Највише се користи зз канцеларијски прибор. Слика 4.4. Кополимери су му: • SAN. Лако се обрађује ц доступан je у више видова. који се користи за чаше за топле напитке и за изолационе пене. • ABS. • EPS. СИРОВИНЕ И МАТЕРИЈАЛИ Слииа 4. велика отпорност на топлоту. • SBS. Полистирен се највише користи за паковања. Чврст je и ломљив.50: Производи od полиетилена те р е ф та л а та ПОЛИСТИРЕН -P S Полистирен je хомополимеран кристал. са одличним оптичким карактеристикама.51: Производи od полистирена .

Д* * /I *- м рИ М | 4WWP 4ЧИШ ФМОМ 4ИЦИПУ1ФМ ш ИМ1 Ш ш Ш т ju p p f j P lg Ј р М М М М И Р w m М o v т т т с т tm c c w p v m M $ v tc M im < - ^ о р тс гш " ‘i w « i f |4 * t i f> €Ш * * 0 * p ^ ip ^ l Ш А м т рлу il Д * Ј«р м » 1 0 Ш Џ . * & Ш 9 * Џ *1 1вшивлш/шшvi Шшлф ш тминт cm uviiml ш ( ■лш ш /> И в р К М Д О > POfcflif 1* ЈМ& C # Ј М Н m w i^ нр адЈмлрармСЈММ m cm m w ev? .

. отпорност на високе температуреи ударе. С И Р О В И Н Е И МАТЕРИЈАЛИ Слика 4. отпоран на хабање. Без додатака стабилизатора се лако разградц на јакој сунчевој светлости.- Слина 4. мек на додир. заштитних маски. углавном od denpuna П О Л И А М И Д (Н А Ј Л О Н ) . наочара. хируршне шавове. али није отпоран на базе. a као ливена лластика се користи за текстилна влакна. микроорганизме и хемикалијеса малом апсорпцијом влаге. лежаје и зупчанике. Производи се у облику листова. Има природно "масну" површину. Лако се обликује у калупима. као изолација за жице.56: flpou3eodu od поликарбоната . панела нз инструмент таблама..55: Производи od nonuaMuda П О Л И К А Р Б О Н А Т . Има широку примену као замена за стакло у изради: светиљки. чврстину.54: Производи od ацетала. Слииа 4. еластичан.4. са способношћу да се трајно деформише ломоћу толлоте. што помаже подмазивању.PA PA je јак. CD дискова/ настрешница.PC PC има одличну провидност. апарата за домаћинство. арматура за аутомобилске гуме.

. Користи се за израду подних облога.4. Није токсична. хемијски je отпорна и незапаљива. импрегнираних платна.. Слика 4. Потребна je висока температура спаљивања да би се ово контролисало. што даје велику јачину и добру отпорност на пузање као резултат. PVC столарије. цеви.. аутомобилски делови. већ од ослобађања хлора.57: Производи od поливинил хлорида П О Л И П Р О П И Л Е Н . лепљиве траке. велики ливени делови (столице). Штетни утицаји нису од производње. влакна.РР РР je лаган и чврст и има велику хемијску отпорност и има високу тачку топљења. хидрохлорида. црева.. чаше за топле напитке. кофери. Врло инертна. сјајног текстила. чизама. Рециклабилна je и деградабилна (downcyclable). Има широку примену: за мека и тврда паковања (целофан). деградабилна и рециклабилна пластика.58: Производи od полипропилена ТЕРМОАКТИВНА ПЛАСТИКА -ТЕРМОСЕТОВИ Полимери термосетова имају попречне ковалентне везе између сетова полимера. кутије.. лутки. Ове ковалентне везе онемогућују узајамно померање молекула. нема мирис. Термосетови су чврсте пластике отпорне на више температуре од термопластике. СИРОВИНЕ И МАТЕРИЈАЛИ П О ЛИ В И Н И Л Х ЛО Р И Д . Слика 4. Додатком адитива се добијају различити видови PVC-a.PVC PVC je пластика која се добија од натријум хидроксида и етана. За време ливења термосет се загрева и формира 129 .

» « . ш Л т ж * .! мммаР •*-- (П О П С М Д И . 1џв*****ж m m m m m m .<» t КОМГЖНИЦИЈИ « # <■>«■*"» — » $*т*ш 4^имамми^ »• » *&&*** ш **^в*** * ^ п ш ф ^ *** **** ** т********** О ш ш т ***** и п п гп а * * * т. ♦•••» HHUir 1* » " « ' * » **»**» .m * w VM M K m m *** * * * * * * * * m *Г** м# едфи***** « * «*CMK# £ £ Ш : *»■«• ** iiuMlt « ^ м * 'И И T ^ P O O I^ -» м јг г ц т г г т т * * + * * ** т* ■mom * ***** 1 &% ат*т* * * * * * Л * в* .'«!»* • ■ < "• * '"■ "■ » — . •■••npiM M itc *w p » m . Џ » ш т т * * * тш тп т ш» . titi----* ■к. ■”"m i о i * « швџћ џ mm*** fe ■ јц т т п г Ш Ш вЏђ | и в м ш р ***** -*• *#?»* W H »» M mmmnr "^ *• *****■■* 4a)Ml ШCVflMK МЦМВИчцрСМН ***** .нМ *&*+ ivf «* f * juta* v"4 ' <**г 1Т1|ГТ^ » aaiMflt* * * * * * m w w < •*tA jjftfsiS’ f*■" “•'«*c* . сммио т-птшии.v I m m o m p tof t М Д | <w т : **Ш \ м„ *:. * * н ш * 1 1џ**»бџ 4г ****** ш ***** ******** ђ тш Ф * л* i жш ш ********* ш ш и» г ј » м » »™*>И' т****џт*ж ж.»MV l-M T V H «* * . т * * * * * * *** f t t 101 ** ****** * ****** **/******** .iŠ»iŠU # "M? 90ШВ ****** **^Th**SS* ■ ш ********** ****** ****** t i ф т ш ******* с ********* * **** i* 1 ц д г i цпђн| nunumruiMBir n o m e c tiF u - јјп л и л ј u f » "m m « **** * mm шт < f f 'rniAim iiim niii «* С**Ш Ј**** Mi|t ******** *P***PM t о # м 9 м «09# cv iioeM rvii ** ****i*p*^ т ш т т и јриш .***>*• « * .r -| Ц .А м и м г** . ф ЏС*0*т*фџ4 «**•»«< Ч4ИК«К а д г т т т т џ п џ *. цпмми m *pa«a..

4. СИРОВИНЕ И МАТЕРИЈАЛИ
попречне ковалентне везе између молекула. Ако се загреје више негоцђ
треба, термосет почиње да се разлаже.
Дакле, када се једном обликује, термосет не може да се поново претоцц
и обликује, нити се може рециклирати.
Термосетови се добијају мвшањем две течне компоненте, након чега
долази до очвршћавања. Два основна типа термосетова су епоксиди ц
полиестери.
ЕПО КСИ ДИ - EP
Епоксиди се добијају у виду смоле и након очвршћавања не могу се
поново лити. Састојак који се додаје да би смола очврснула може много
утицати на карактеристике пластике. Епоксиди имају одличну хемијску
отпорност, јаки су, чврсти и крти понеиад. Имају одлична адхезивна
својства. Епоксиди су термосет полимери који у својој неочврслој формв
садрже једну или више реактивних група, које служе као почетне тачке за
умрежавање; они реагују са очвршћивачима.
Користе се у комбинацији са стакленим влакнима, при чему се добија
композит велике јачине, добрих хемијских и диелектричних особина и
отпоран на високе температуре. Овакви епоксиди се користе за делове
авиона, цеви, пројектиле, резервоаре, судове под притисколл, за помоћни
прибор и калупе за друге пластике. Епоксиди се користе за заливање или
ливење различитих електричних и електронских делова и за пресвлачење
метала и других материјала (заштитне пресвлаке), затим за лепкове,
индустријску опрему, подове за фискултурне сале, заптивање, a могу се и
лити у циљу производње делова, као што су лавабои, плоче итд.

Слика 4.59: Епоксиди -лепкови u премази

ПОЛИЕСТЕРИ - UP
Полиестери су чврсти и ломљиви, али се у комбинацији са стакленим
влакнима добија пластика армирана стаклом која се користи за каросерије
аутомобила, пловне објекте, кућишта телевизора, мебл итд. Уз додаван>е
успоривача сагоревања, полиестери се, слично епоксидима, користе У
изради штампаних кола, кућних апарата, електричних апарата... Полиестер

130

4. СНРОЕИНЕ И МАТЕРШАЛИ
wt ПЈП^штШлптч:

Фввџшшџш&т

.*■ ^О-С КМВДфШеемерШР®

МЕЛАМИН - ФОРМАЛДЕХИД
О м i<irnofi i iumctmmi моке a š rr изрзђуЈ^ у мчого л^им to^nm џ
теистурм м м « р * п * n м пластифккацију ммрмцс. M p u r ф ји о г
деморатиамог шкуђш, м кућне зпарзтс и мо лспзк Има досуз мммсу

ПОЛИУРГГAH- ИЈ
Полиурспм j« ДОС1УП4И у (MMMtf
* fTДЦ>Т* l'lfltf' fф
Ир« (Inf ]
• ЧШрСТ** f- *<f. “ м« ; (f'^HAŠ)

• ncnitoiii,

шпиачи

Иако су уретани обичко термосдтот, постоје и 9идом уретана у облику
|риаш за it*eet*e, који оцдајк у vepi»onMcniiie НајповнатиЈм облик je PU
пена кој|а се добмја мешмем д и течне хомпоненте у крисустеу агенса ia
нјд у ш ш ^ е , Има одлкчне термомхматорске кара&теристнке и u t o се

131

4. СИРОВИНЕ И МАТЕРИЈАЛИ
није рециклабилан, али je деградабилан; није биоразградив, али није ни
отрован. Постоји могућност поврата енергије спаљивањем.

Слика 4.60: Производи od полиестера

М Е Л А М И Н - Ф О Р М А Л Д ЕХ И Д
Ова термосет пластика може да се израђује у много лепим бојама и
текстурама и користи се за пластификацију иверице, израду сјајног
декоративног посуђа, за кућне апарате и као лепак. Има доста велику
трвдоћу и термичку отпорност.

Слика 4.61: Производи od меламина

П О Л И У Р Е ТА Н - PU
Полиуретан je доступан у разним облицима:
• савитљиве (флексибилне) и чврсте пене,
• чврсти еластомер (гума),
• пресвлаке,
• лепкови,
• заптивачи.
Иако су уретани обично термосетови, постоје и видови уретана у облику
зрнаца за ливење, који спадају у термопластике. Најпознатији облик je PU
пена, која се добија мешањем две течне компоненте у присуству агенса за
надувавање. Има одличне термоизолаторске карактеристике и зато се

131

теистил и за аутомобил^ седишта.. Тзрдс пене имају одлична изолациона својства. Користе c t s. бетон. изолације зграда..62: Производи od полиуретана ЕЛА СТО М ЕР И Еласгомери су полим ерни материјали изузетних еласгичиш карактеристика. кожу и друге пластике * ГУМА материјал«. изолације за каблове. текстил. и»г i • i ■ м абл. и користе се када je важна трајност. метале. ЛЈг и чврста и ирута. чврсте ry« игд. у замрзивачима. палир. fl Kao пресвлака уретлни су чврсти. Физичке ( У облику еластомера (гума).4.63 je приказан лоступак екстракције каучука. паковања. стабилносг мера (задржавање димензиЈа) и пловност. декоративми и користе се као npeci% м дрво. подлоге за тепихе. као ролне за штампацг заптивке. и тако a производе панели и браници за аутомобиле. Могу te лити реаитивним убризгавањем под притиском. На слици 4. пловним објектима.» Слика 4. Флексибилне пене имају одличну способност абсорпције и користе се 5. лритисну чорстођ. • *к • во • АО • А» Послс лар В улм н и м хсмијсног < хсмикалија термосет. Пена може бити мена и флексибилна. полиуретани имају велику отлорносг * хабање. гуме. СИРОВИНЕ И МАТЕРИЈАЛИ често користи у грађевинарству. душеке. после yno] алуМИНИју! с гр а те ш ки / миеотму Ј MOfmlllhdlЈ 132 . ремене и транспортне траке. камионима.

Традиционална пластика на бази фосилних горива није биоразградива и само њих пар je заиста рециклабилно. треба користити пластику која има мањи утицај на животну средину. отпад од хране. • Гума (природна) je производ веома добро познат још из древних времена. алуминијум. Овако гума постаје термосет. • водоотпорна. • добар апсорбер вибрација. Kao стратешки циљ. Нису биоразградиви ни токсични. нарочито када je материјал обновљен од отпада насталог после употребе и када трагови осталих материјала. користити минимум материјала и специфицирати коришћење рециклиране пластике где год je то могуће. СИРОВИНЕ И МАТЕРИЈАЛИ У еластомере спадају материјали као што су: • Изопрен/полиизопрен. Вулианизација je индустријски поступак који се примењује ради промене хемијског састава гуме. додавањем молекула сумпора или алтернативних хемикалија. Рециклирање 133 . боје и лепкови отежавају рециклажу. пластика тежи да се деградира када je рециклирана. Гума je: • екстремно еластичан материјал. као што су челик. Добија се прерадом природног производа званог каучук (latex). • добар електрични изолатор. Поред тога. при чему се Уз произведене пластике се одлаже на депоније. Постоји могућност поврата енергије спаљивањем. Слика 4. али јесу деградабилни (downcyclable).64: Производи od гуме РАЗМИШ ЉАЊ Е О ЖИВОТНОМ ЦИКЛУСУ ПОЛИМЕРА Полимери сачињавају 10% градског отпада.4. ГУМ А Физичке особине гуме су изузетне. После пар дана почиње постепено да губи своја својства (погоршава се). који нису рециклабилни. материјал који се не топи приликом загревања. како би се спречила деградација особина.

Најпознатији природни композит je дрво. u . Бетон подноси притисак. тако да има ограничеи. које су често у вези с* прои зводњом материјала. Пример за комлозитни материјал може бити армирани бетон. примену. СИРОВИНЕ И МАТЕРИЈАЛИ пластике представља велики долринос заштити животне средине. због чега му се додаје челична арматура.65: Формирање хибридних (композитних) материјала У хибридне материјале спадају композити. пене и природни материјали Комлозитни материјали на синергијски начин комбинују специфичнс карактеристике појединачних компонената. Да производња хемикалија може бити опасна Цџороирадишу т т и т ш у на баши о о т т н т и д а прои$*оди таше т т ш н ч ? и међу "NotureWork$ H A T Нидети строну 144. али неи затезање. Паглавље 7. УТИЦАЈ МАТЕРИЈАЛА HA ЖИВОТНУ СРЕДИНУ токсичност Постоји 30 000 антропогених хемикалија. Главнц напори који се чине у том смеру су да се произведе биоразградцВЈ пластика Полиактид на бази скроба (угљени хидрат добијен од биљака. Карбиди су спојеви угљеника с другим елементима (изузев водоника).4. лроцесу фотосинтезе) je једзн пример за биоразградиву пластику Међугим onaj полимер je растворљив у води. a термосетови « еластомери могу бити деградирани (downcycled)! ХИБРИДНИ И КОМПОЗИТНИ МАТЕРИЈАЛИ Слика 4. Уолштеио: гермопластике могу бити рециклиране.

једињења живе и арсена. a постоје и разне друге забрињавајуће хемикалије и материјали. Азбест je некада сматран чаробним материјалом. • пентахлор фенол и његова једињења (РСР). • канцерогене материје. док се данас поуздано зна да je канцероген. • раствори хлора. канцерогене. • угилец 121. • • • • Cd — кадмијум. Ту су затим POPs (Persistent Organic Pollutants . a утицао на још десетине хиљада других [VVikipedia. угилец 141 и DBBT. Cr6*— хексавалентан хром. М А Т Е Р И Ј А Л И ЗА Б РА Њ ЕН И /О ГРА Н И Ч ЕН И ЗА У П О ТР Е Б У У ЕВ Р О П С К О Ј У Н И ЈИ Одређени материјали су забрањени или ограничени за употребу у ЕУ: • бензен. мутогене и супстанце штетне за репродукцију.. односно несреће која се десила 1984.2002/95/EC) су: • Hc. Octa BDE1. СИРОВИНЕ И МАТЕРИЈАЛИ најбоље се може видети на примеру града Бопал-а у Индији. • хексахлор етан. • полихлор бифенили (РСВ) и полихлор трифенили (РСТ).4. • Рђ — о л о в о . PBB — полибромирани бифенили. оловни карбонати и сулфати.канцерогене. • батерије и акумулатори са Pb/ H* Cd.Ознаке материјала. • хлорисани парафини са кратким ланцима (SCCP). ROHS Д И Р Е К Т И В А Материјали забрањени/ограничени за коришћење у електричној и електронској опреми директивом RoHS (Restriction of the use of certain Hazardous Substances in electrical and electronic equipment . • кадмијум (Cd). године: метил изоцијанат je убио око 4 000 људи. Неке od овде наведених скраћеница су објашњене у Прилогу 3 . PBDE — полибромирани дифенил етри.дуготрајне органске загађујуће материје). • азотна средства за бојење (нитро фарбе и лакови). РСВ. • Penta BDE. Bhopaldisaster]. • азбест и азбестна влакна. DDT.жи ва. . мутогене и тератогене супстанце. • разне запаљиве материје. • CMR ..

IR) Прмродиа гума (Natura! rubber .f l i g Composites)_________ Флексибилне лолимерске пене Чврсте полимерске пене Да Бамбус Плута 4 p*° Бутил гума EVA Полиизопропен (Polyisopropene . Neoprane .W y M t e f .NR) Полихлоропрен (неопрен) (PoIychloroprene.4.13: Рециклабилност одређених материјала [Извор: CES EduPaCL Granta Design Limited. СИРОВИНЕ И М АТЕРИЈАЛИ М А Т Е Р И ЈА Л И СА А С П Е К ТА Р Е Ц И К Л А Б И Л Н О С ТИ Табела 4. UK] Материјал Бетон Цигла Керамика и стакло Силицијумско стакло (silica glass) Натријум карбонатно стакло (soda lime glass) Глиница Алуминијум нитрид Силицијум Силицијум карбид Ливено геожђе Сиви лив Метали и легуре 8исокоугл>енични челик Нисколегирани челик Нискоугљенични чедик Средк>еугл>енични челик Нерђајући челик________ Легуре алуминијума Ливена бронза Легура опова и калаја за лемљење Ливени магнезијум АМ20 Л ивека легура никла и берилијума Тмтанцјуик>малф»л«ура Хибриди: композити пене и лриродни материјали Легуре волфрама Легуре цинка и алуминијума Да Композити са угљеничним влакнима ~CFRP— Carbon Ftbre Remforced Composites) Композити полиестера и стаклених влакана B H f .C R ) Полимери и еластомери 136 да . Cambridge.

• редуковати број компоненти. • усредсредити се на употребу материјала који не захтевају знатну енергију за њихову обраду.4. • елиминисати примену токсичних материјала. фази развоја облика и димензија (embodiment design) \ Стога je неопходно фокусирати се на: • редукцију материјала. разнимдругим материјалима. ићи ка што већој једноставности производа. 137 . • рециклирати материјале њиховим поновним коришћењем или репроцесирањем. што представља једно од основних правила дизајна и развоја производа. односно рециклажа склопова целог производа. • заменити ретке и скупе материјале. избор сировина je главна активност дизајнера у тзв. односно редуковати њихову употребу. 1За фазу развоја облика u димензија (embodiment design)Hod дизајна производа видети страну 142. рециклажа компоненти код модуларног приступа. • сачувати сировине њиховим адекватним коришћењем и смањењем губитака. СИРОВИНЕ И МАТЕРИЈАЛИ ЗАКЉУЧАК Код дизајна производа. тј.

tatex. цро«д < о » *«> i i i C T ? 7. rubber. totaliу cMorint free TCF. nickel. brass... flJlTii i . nae ■MMriah} 13« ЛРО* ? . ahtaiinium.. роЈутег. paper . СИРОВИНЕ И MATEPMfАЛИ ПИТАЊ А JL К тк и ф и та ч и /о чв р сти * »»omepufa/ia ? 2. T|— 1 Ј ~*. manganese magrtesium. electrolysis. case stuđv... *lr»i»nii н ц «. т м л po namjp u cmvđufo crn a ca to угога ? 4 4 lB w > w < i»»iw > w iwi>iiii>iM>>|ir»n«»«r..2. о№1име. thermoplasiic. cullei. Д нза јн производi сасг у [Огњановић. I O С т џЛд/ш ешт * * з о с т а к л о ( I C T ) t l i ДИЗАј . alumina. %ran. Van der Vals.hl n H II'I-----.. 2007) т 5. M ncUon.) г ц љ п р т л ^ и / у т с u c m v d u ja с то м > а s a orrymv m / tmt > Ч 5...— T Д И З А ЈН £ MP*wmQNiawiiwp » гучоигу 9. S te el. ptastic. ingoi.IC T с о т а м у в е з а ? K ty w * p n ». coal. limestone. 4КМС њ итотг ш/шштеристшк »■»m i i' а б р о д е u fn y in o u I C T ? *b-*Atoj тотерсџ ало*mтиаоггму среОиму ишилоеа (■ш мдаДили в о ц и г т в зночи R oH S ? М тб о р лк & те р и ја п а u . hanmitlng. thermoset cUnom er.. lead.1 и 5. nonfeneus...4. glass. М ОГ M ta fa m . ј и ј прцггићнг ■■т " * * — " » о в >«o n w w « ? X Стг*ш *ст* т џамшче u*"* D f сшт е т и чниж (та п ч п осЈе) шшвлсрш0Ш0Ш v tKQf>fivto!tutf}HitX M o m c p u jo rto ? Лш4Ш м о м ц к пршрп*4 hi мнаоолити u ш то прф&стош/ао dpoor « 4 » д а мгА д о п о к w ш п е р п л с м о ? S. composite materiak. b m u e . tttmm г) nrpniiiimrr н гпгуа/г itrr —— — -frgrmii— ir t f |*|гћ^П 1 г т и аш Г o6tyffMu« t i JZa5nт ш г тлчш !уигг сшрдшпчлд. eowncyde.. copper. m e d iu m densitf fibertjoard.. CfW oie. bam boo. zine. in ttlt. . s o d a a s h . titan. co n o n . w ood. baunite. cardboard.. C a rb id e . cersm ic. msn-made maierials. Stone.. (rmm metenaH. grideore. ferrous. hybnd tnaierials.. čast kan.