You are on page 1of 9

Uvod u novi zavet

W.J.Harington

Martin Tomić

(Gasije Flor).n.n.e (Koponije) do 66 g. besmrtnost duše.n.Uglavnom učestvovale žene opijajući se celu noć i padale u trans u kom su doživljavale predukus večne sreće. tereća faza razvoja je razdoblje imperije od 27 g.Eleuziske misterije zasnovane su na Mitu o Demetri koji govori o Demetrinoj kćeri koju je oteo Had i koju uz osredovanje bogova biva vraćena majci uz obećanje da će se Hadu vratiti na četiri meseca.e i 132-135 g.n. herodovci i samarićani koji nisu verski pokreti već Samarićani su autohtoni narod a herodovci su priratelji Herodove dinastije. od strane rimskog vojkovođe Tita.n.Epikurejci je osnovao Epikur sa Samosa. Grčko-rimski svet Rimsko carsto se razvijalo od svog nastanka 753 p.Govorio o trajnim uživanju kao što su zdravlje i duševni mir.e do uništenja.n. Najjači uticaj su imali epikurejci i stoici.e.e.Ljudska duša nije besmrtna već proizilazi iz večne vatre i vraća joj se. sadukeji. Pravci u religiji Najvažniji pravci u religiji pred pojavu hrišćanstvo a u vreme slabljenja grčkih i rimskih izvornih religija bili su eleuzijske misterije.Posle druge pobune na mestu hrama je podignut Jupiterov hram i Jerusalim postaje Colonia Aelia Capitolina a Jevrejima je zabranjen povratak u Jerusalim a neki prodati i u roblje.e i svgavanja Tarkvinija Oholog.Kult Ozirisa iako egipatsko božanstvo bio je prihvaćen u grčko-rimskom svetu.n. Ciceron i Lukrecije.e.Glavno učenje koje je zahtevalo uzdržavanje i asketizam bilo prihvaćeno u vreme pada opšteg morala.Poslednji vladar je bio Agripa II koji je za svoje vladavine posetio utamničenog apostola Pavla.Inicijacije u ove kultuve su promovisale ideju o spasenju kroz obrede ali baš zato nisu uticali na moral.p.e do 27 godine p.Nakon toga se Jevreji okupljaju u Jamniji gde proučavaju Toru i skupljaju usmenu predajuMišna.e.Pogrešno je shvatan zbog tvrdnje da je uživanje cilj života. Dionizov kult kao i kult Ozirisa.Razvoj je bio u tri faze: razdoblje kraljevstva od osnivanja (Romul i Rem) do 510 p. zeloti.n.Verovao u postojanje bogova koji se ne mešaju u ljudske poslove.e.e do 36 g.e do uništenja padom Istočnog rimskog sveta.n.Jevreji su u vreme prokuratora digli dve pobune-66-73 g.Stoike osnovao Zenon oko III veka p.Verovali su u Toru kao i usmenu predaju.Jasno se vide uticaji raznih religija na društvo i pripremu istog za prijem jedne nove religije koja je prevazišla narod iz kog je potekla i religiju iz koje je potekla.n.Zbog učenja bili bliski religiji ali učenje nije bilo potpuno jer nije dalo odgovore na koje koje je hrišćanstvo dalo np.Posledice prve pobune su rušenje Jerusalima i jerusalimskog hrama 70g. do 92/3 g.n.Verovao u postojanje Boga kao večne vatre u kojoj bivaju ideje i sve postojeće.Oni su kroz sakralne obrede i upućivanje u božje tajne ili u tajne religije osiguravali zaštitu Boga ili Boginje kao i večno blaženstvo upućenima.Rimski prokuratori vladali palestinskom teritorijom kasnije nazvanom Judejom od 6 g. sledi ga razdoblje republike od 509 p.Ono je za ondašnji svet donelo sasvim nove ideje.Istorijski uticaji na nastanak Novog zaveta Evidentno je da su postojali različiti uticaji na nastajanje Novog zaveta kao što su istoriski razvoj rimskog carstva kao i kulturni uticaji raznih pravaca u filozofiji prestavljeni kroz stojicizam i epikurejizam.n.e kada se razvija rimska kulrura uz upoznaje grčku kulturu i jača adminisrativni kapacitet. Jevrejski verski pokreti Verski pokreti koji su postojali u novozaveno vreme su:fariseji.e.Dionizijski kult je slavljen širom grčko-rimskog sveta.U tom krugu večna vatra narasta i na kraju uništava ceo svemir.p.e.Simbolizuje promene godišnjih doba. Filozofi koji su uticali na društvo i razvoj bili su eklektici iako postoje vrlo poznati filozofi Aristotel i Platon ipak njihova metafizika nije bila opšte prihvaćena.n.Fariseji su nastali kao pokred hasidin od kog su se odvojili nazvavši sebe perušim-farisej na hebrejskom.e. Jevrejski svet Irod Veliki je osnovao Irodovsku dinastiju koja je vladala od 37 g.Najznačajniji za razvoj hrišćanstva je Pontije Pilat koji je vladao od 26g.Očuvali do danas jevrejsku .Imali uticaj do II veka n. kasnije novi život posle smrti zato je bilo popularno jer je pružalo nadu u besmrtnost.n.Hrišćanstvo je pojava I veka i u tom kontekstu se najbolje i može razumeti.Verligije.Upućeni su proživljavali Ozirisovu patnju i na taj način osiguravali sebi njegovu naklonost posle smrti.n. eseni.Za vreme njegove vladavine desio se najznačajniji događaj u istoriji čovečanstva-smrt i vaskrsenje Isusa Hrista koji je opisan u četiri kanonska evanđelja.Najpoznatiji epikurejci:Horacije.sinedron. pismoznanci.

Glavna ideja je predstaviti Isusovu smrt i pobedu kroz vaskrsenje.On je pokušao da filozofskim idejama objasni i približi Toru.Bio je i prvi svedok Hristovog uskrsnuća.e. pravim božjim narodom.Jerusalim je bio mesto rađanja crkve i rasta ugleda iste na šta su reagovale jevrejske vlasti što je konsekventno dovelo do kamenovanja Stefana i progona helenističkog dela crkve što je preraslo u misionarenje.n. najznačajniji Jakov brat gospodnji.Sadukeji su sledbenici Sadoka solomonovog sveštenika.Verovali u Toru.Bavili su se propovedanjem. primer vodstva i poniznosti.tradiciju.n. službeno obišao priobalno područje.Pismo na grčki u III veku pre nove ere (Septuaginta).e.Krivi za prvu pobunu 66g.Zeloti su nastali od 6-7 g n.p. Delovao oko tri godine. Solomonovi psalmi. Jevrejska apokrifna književnost Postoje Henohove tri knjige:Etiopski Henoh.Nestali sa propašću Hrama.Isusova smrt.n.Obraćenje apostola Pavla je dovelo do mira u lokalnoj zajednici pa je njegovo kasnije delovanje dovelo do širenja „do kraja zemlje“. Slovenski Henoh i Hebrejski Henoh.Imali su vlast nad prekršajima Tore. Apokalipse-Druga Ezrina.e.Pismoznanci se pojavljuju u vreme cara Solomona kao obrazovani činovnici. Apostolsko doba Predstavnici prve crkve koji su uticali na istoriju po izlivanju svetog duha na dan pedesetnice su dvanaestorica koji su direktni svedoci Isusovih reči i dela oni su starešine prve crkve. postaju rabini jedan do njih je i Gamalil Pavlov učitelj.Svi đakoni su nosili helenistička imena(Nikola.Isusovo rođenje datira po evanđelistima Mateju i Luci negde pre smrti Iroda Velikog koji je umro 4 g.Evanđelista Jovan pominje tri pashe. u vreme Kvirnijevog popisa i kao revolt na isti.Jevrejska dijaspospora je uticala svojim načinom života na autohtone narode da lakše prihvate ideje koje će kasnije hrišćanstvo doneti. autoritet u slučaju Ananije i Safire.Verovali da su Izrael poslednjeg vremena.Filip jedan od sedmorice đakona stiže u Samariju i uspešno propoveda gde mu se pridružuju Petar i Jovan.Uprkos prevaziđenim podelama crkva se širila po Isusovom planu (Dela 1:8).Petar kao vođa apostola i jedan od starešina presedavao i vodio crkvu bio propovednik i predstavnik pred sinedrionom.U I veku n. kao asketsko-sveštenički pokret odvojen od ostatka Izraela.Pavle ga slobodno ukorio (Gal 2:11-14).Isusovo javno delovanje počinje posle smrti Jovana Krstitelja što je 27 ili 28g. gde su pobunjenici bili njima inspirisani i radije birali smrt nego predaju.e.Sinedron ima nejasan početak postoji u vreme rimskih prokuratora.e kao i na drugu 132 g.Nasledio ga brat Simon koji je hrišćane odveo u Pelu u Transjordaniji.Smatrali sebe oružjem božjeg gneva i oslobodiocima.postojali i van Palestine gde postupaju po propisima velikog veća-Sinedriona.e.Vođa postao jer je bio najstariji brat Isusov i vodio je obraćene Jevreje koji nisu judizanti( sledbenici ideje da je odražavanje zakona važno za spasenje).Oporuka dvanaestorice(patrijarha).Zatim su tu:Knjiga jubileja.Najznačajnije mesto jevrejske dijaspore je Aleksandrija odakle je i Filon Aleksandrijski koji je najpoznatili filozof dog dela Afrike.Veruju u Toru ali ne i u usmenu predaju. . nalazio se na pedesetnicu sa apostolima u gornjoj sobi.Filip).p. Apokrifi na grčkom Prva(treća) knjiga Ezrina. Baruhova apokalipsa(Sirijski Baruh) i Mojsijevo uznesenje. Po naredbi velikog sveštenika Anana. Treća i Četvrta knjiga o Makabejcima.n.Eseni su nastali 160-142 g.Prva crkva je imala starešine.Aristrejevo pismo i Sibilijka proročanstva.Kamenovan 62 g.Podela u prvaoj crkvi zbog zanemarivanja helenističkih udovica prevaziđena uzpostavljanjem đakonata.Čuvali materijalna i duhovna dobra prve crkve. Opšte je prihvaćeno da je rođen između 6.Sastavili Talmud kao i Mišnu i Gemaru delove Talmuda. Hronologija Isusovog života Evanđelja nisu pisana kao moderne biografije niti imaju isti cilj kao i moderni biografi.e.Jakov brat gospodnji od početka pripadao crkvi.Mogli su da hapse(hramska straža).7 g.n. Ostatkom.e.n.Manaševa molitva.Pojavili se u vreme Jovana Hirkana.Preveli Sv.p. Stefan. polaganjem ruku misionarskim radom.Kao najznačajniji događaj dokumentovan u sva četiri evanđelja iako se evanđelisti ne slažu oko tačnog datuma slažu se da se desila u petak.

Poslanice i Apokalipse:Treća Korinćanima.propovedanje Jovana Krstitelja.paralelizam-književni postupak sličan starozavetnim knjigama:sinonimi. drugo jesen 49 do jeseni 52 g.n.n. osnov za arapsko i jermensko jevanđelje).n.Inkluzija je refren koji je teško razlučiti koje su Isusove a koje je oblikovala tradicija. postupni ili razvijeni paralelizam(misao iz prvog dela rečenice dopunjena i razrađena drugim delom).Jakovljevo protojevanđelje(Marijino rođenje i detinstvo i Isusovo rođenje i detinstvo).e. Pseudomatejevo jevanđelje(Marijino i Isusovo detinstvo i čuda Isusa kao dečaka). prepisivači uneli gnostičku tendenciju). Predsinoptičke književne celine su prethodile pisanim evanđeljima i one su oblikovane u tri „sredine“:kult.e. Nastanak sinoptičkih jevanđelja Utvrđuje se na osnovu tri razdoblja kroz koje su prošla Isusova nauka i život:Isusovo vreme(sam Isus Hrist).Isus je namerno zbog lakšeg pamćenja formulisao izreka po uzoru na Stari zavet. obratio oko 36 g. Iamo je tri misionarska putovanja:od proleće 45 do proleća 49 g.e. paralelizam antiteza(drugi deo rečenice je antiteza prvom delu rečenice). Apostolska predaja Izvor je Isusov izbor učenika koje je nazvao apostolima uz dva kriterijuma: da budu sa njim i da budu saradnici na stvaranju božjeg kraljevstva na zemlji.e. Pisma apostola.Q( nem.e i treće proleće 53 do proleća 58 n.Dela: Jovanova dela(biografija apostola Jovana).e.Pilatova dela (Nikodimovo jevanđelje(pravda Pilata i utemeljeno na kanonskom jevanđelja sadrži i misteriozni silazak Isusa u svet mrtvih-Descensus christi ad infernos). .. Petrovo otkrovenje i Pavlovo otkrovenje.e.Razvrstali su i analizirali građu Novog zaveta smatrajući da su evanđelja utemeljena na mitskom poimanju svemira i težili demitizaciji sadržaja evanđelja.n.e.Andrijina dela.Apostoli oblikovali predaju koja je ušla u evanđelja.opet je u zatvoru i pogubljen za vreme Neronove vladavine 67n. muka.Prvi je nastao izveštaj muci. svoje misionarko delovanje započeo 45g. To ih je navelo na zaključak da je teorija da je postojala zbirka Isusovih izreka . Sveti Pavle Pavle se rodio oko 10 g.Razlike nastale u zavisnosti od izvora i sećanja. Tomino jevanđelje(gnostičko jevanđelje).Najvažniji su Agrafe(Isusove izreke koje mu se pripisuju po predaji ali se ne nalaze u jevanđeljima). Evanđelisti.Obeležja usmenog stila: ritam-uočava se sličnost sa starozavetnim govorima u psalmima i proročkim knjigama. predaja o razapinjanju Petra). Isusove reči i dela Izreke(logia) je koristio pri izlaganju svog učenja. apokrifna jevanđelja:Hebrejsko(prevod Matejevog jevanđelja za judeohrišćanearamejski).većinom jeretički i svedoče o pobožnosti prema Mariji. (Dela 13-14).Evanđelja su prvo propovedana pa zapisana.n.Sinoptička se donekle razlikuju ali se slažu u glavnim crtama.Crkva i Apostoli. Pseudotomino jevanđenje(Isusovo detinstvo.Prikazi:Iz prvih poglavlja dela gde je Petar glavni Isusov svedok izranje šema koja je poslužila za prva tri evanđelja:1) priprema i krštelje u Judeji.Petrova dela (narodna priiča iz II ili III veka događaj iz Quo vadis. a 65 g. smrt i vaskrsenje.Parabole su prilagođavane od strane Crkve i evanđelista i imaju dva okvira:doba Isusovo i prve crkve i smatrane su na prvi pogled za najsigurniji izvor njegovih reči. Poslanica Laodicejima.quelle-izvor) tačna kao i teorija o dva izvora po kojoj je Markovo najstarije dok su druga dva zavisna od Markovog i Q.Transitus beatae Mariae virginis(narodno verovanje u Marijino vaznesenje).Tomina dela(opis Tominog misionarskog delovanja u Indiji. Metoda istorije oblika (forme) Novi pristup sinoptičkim evanđeljima razvili su dva nemačka teologa Martin Dibelijus i Rudorf Bultman od 1919 do 1922 g. početak Isusovog delovanja.dva fragment pergamenta(o mukama Hristovim i vaskrsenje). I naziva se metoda istorije forme(oblika).Apokrifi Novog zaveta Oni su deo narodne pobožnosti i uticali su na liturgiju i religioznu umetnost.n. 2)delovanje u Galileji 3)put iz Galileje u Jerusalim4)Jerusalim. zatim je dve godine proveo u zatvoru u Cezareji oslobođen 61 g.n. Pavlova dela(narodni izveštaj o Pavlovim putovanjima).e.

Pominje se i u Delima apostolskim kao saradnik apostola kao i u Pavlovim poslanicama(Kol 4-10). i povezuje ga sa Isusom. teža zamerka je da prelaze iz književne u istorijsku kritiku kao i da kritika oblika negira „svedoke“ i zasniva se na stvaralačkoj moći zajednice. kateheza. Evanđelje po Mateju Autorstvo se pripisuje Mateju apostolu.Metoda istorije oblika proučava Novi zavet kroz tri oblika analize: 1) načela( jevanđelja nisu književna celina osim izveštaja o muci koji jeste.Sinoptička evanđelja imaju zajedničke građe ali nisu iste dužine.Prva crkva nije izmislila evanđelja ali su njene potrebe uticale na izbor Isusovih reči i događaja u vezi s njim. Prva tri evanđelja ili sinoptička evanđelja imaju zajedničke ili veoma slične odlomke i usko su povezana dok je Jovanovo posebno. nisu biografije jer nema istorijske slike i ne prikazuju istorijskog Isusa već svedoče veru prve zajednice u Spasitelja.3) istorijski kontrast književnih oblika.e posle Petrove smrti 64/65 g. iako je izvesno da su prvi propovednici doprineli oblikovanju građe. Sinoptički problem Sinopsis grč.Problem je sinoptička činjenica tj. ako se . često isti izrazi a razlike neznatne u stihu i rečniku.Prvi deo postavlja pitanje koje je Isus dok je drugi odgovor na to pitanje i govori o mesijanskoj ulozi Isusa.Odgovor na pitanje zašto se Isus tako naziva je u Markovom evanđelju najjasniji i glasi da je u božjem planu da mesija trpi. 3)Marko. 2)zajednički izvor Mateja i Luke.Pozitivan doprinos ove metode je stvaranje svesti o posebnim celinama unutar sinoptičkih evanđeljima i česti nedostatak povezanosti u celinama.Pitanjem književne celovitosti se pripisuje autorstvo. kojom Bultman uklanja mitološke elemente je nepotebna jer vodi iskrivljenju hrišćanske poruke.podudarnosti i nepodudarnosti.Književna struktura je nevešto sastavljena. apologetskih i kultnih potreba) Ova načela dovode u pitanje istorijsku vrednost evanđelja.Kritički osvrt na metodu istorije oblika se svodi na kritiku da oni zanemaruju činjenicu da evanđelja nisu Isusova biografija koja nije hronološki složena.Nema razlike između grčkog i aramejskog teksta evanđelja ali nije direktan prevod sa aramejskog već delo pisano na grčkom namenjeno obraćenim Jevrejima.Kritika oblika broj reči pripisuje autoru ali se ne obraća panja na slojevitost redakcije.e.Upotrebio tri izvora:1)aramejski Matej. Evanđelisti Evanđelisti nisu samo skupljači predaje već izvorni teolozi pa samim tim su autori.Pisano je na aramejskom.2) Analiza i razvrstavanje građe( dele građu na logie i opise).Koristi često izraz „Sin čovečiji“ koji se nalazi u Danijelu. sačuvao grupisanje govora i događaja da bi bilo poznato njegim čitaocima i sledi prvu kerigmu.Postoji i predaja da je nastalo u Egipti a i u Antiohiji koje nisu održive. na veru prvih hrisšana uticao Christus mythus a dela iz I veka nastala iz propovedničkih. a posteriori ( induktivna metoda (indukcijom otkrivamo težnje zajednice dok proučavamo književni oblik (Bultman)).Jevreji nisu očekivali mesiju „patnika“ već Davidovog potomka koji će ih borbom osloboditi.Po pisanju nije pisao za hrišćane jevrejskog porekla.Dibelijusov „pripovedač“ nikad nije postojao a shvatanje propovednika je proizvoljno.Temelji se na pismenim izvorima na grčkom prevodu Matejevog aramejskog teksta i na Petrovoj rimskoj kerigmi. sačuvano i ušlo u Novi zavet na grčkom.Pisano na narodnom grčkom jeziku uz aramejizme i latinizme. naziva se i životne prilike ( a priori (dedukcijom otkrivanje književni oblik proučavajući ustrojstvo prve zajednice ( Dibelijus). elementi priče su raspoređeni na isti način.razlike su uočljive i česte dok je prikaz muke uglavnom isti ali ima razlika.-tekst poređan u paralelne stupce.n. Evanđelje se sastoji od pet narativnih delova. jer je zavistan od Marka ili kasnije jer pominje proroštvo o razaranju Jerusalima.Demitizacija.n.Nastalo pre 70 g.Tekst je nastao je najverovatnije 65 g.Grupisao je Isusove izreke u pet dugačkih govora.Sastoji se iz dva dela koja se dopunjuju. Evanđelje po Marku Autorstvo se pripisuje Marku po Jovanu Prezbiteru i drugim izvorima iz prva tri veka nove ere.Aramejski Matej je nastao od 40 do 50g.misionarsko delovanje. Matej je napisao amarmejski original ali za grčki tekst nepoznat je autor ipak prihvaćen je od crkve.Marko je zapisao evanđelje po Petrovom propovedanju i sećanju.Nastalo u Rimu puno je latinizama i vojničkih i tehničkih izraza koje su tada korišćeni.

Izveštaj o detinstvu možda nastao od Marije. Pavlove poslanice Zbirka novozavetnih poslanica po predaji pripisanih Pavlu. Dela apostolska Evanđelje po Luci i Dela apostolska čine jednu celinu što se vidi po stilu.Zapisani govori su autentični jer Pavle .Nisu sve Pavlove u strogom smislu jer su tu i Pastoralne poslanice kao i Efežanima(sumnja se da Pavle nije autor) i Jevrejima(zna se da nije autor Pavle). a pre dela apostolskih ili 70-80 g.izuzmu izveštaji o muci i detinstvu. ideji univerzalnog spasenja.I Solunjanima-poslanica koja upozorava na zastranjenja i poučava.o liturgijskim sastancima i važnosti duhovnih darova.Sastoji se iz tri dela:protiv podela. Evanđelje po Luci Autor je jednodušno sveti Luka. odgovor na pitanja Korinćanja o braku. ne piše o Iliji niti ima antiteza. Pavlovska predaja(Dela 9:1-30.Druga Korinćanima-Pisana zbog pojavljivanja lažnih apostola-judizantski misionari(nadapostoli) koji dovode u pitanje Pavlov .Naziva se često „socijalnim“.Tumačio je aramejske izraze i teološke teme. ispušta delove predaje starih i jevrejske teme.Kod Luke je Isus češće u molitvi nego u drugim evanđiljima. između 70 i 80 g.Unutrašnja analiza potvrđuje Lukino autorstvo.Sastoje se od pisama(poslate pojedincu ili grupi posebnim povodom i namenjeno samo njima) i poslanica(rasprave u obliku pisma upućene širokom krugu čitalaca).Prva Korinćanima-Poslanica napisana kako bi razrešila probleme s kojima se susretala crkva u Korintu. mesu žrtvovanom idolima itd.Citira Stari zavet u cilju dokazivanja da je Isus mesija.Preuzeo Markov raspored evanđelja.Isus je taj izraz“kraljevstvo nebesko“ i sam koristio najverovatnije.Na početku se ponavlja sadržaj trećeg evanđelja i time povezuje Dela i evanđelje u jednu celinu. 70g.15:3-33).Kao što u evanđelju naglašava delovanje Duha svetog kroz Isusovu službu tako i ovde naglašava delovanje Duha svetog kroz apostole i prvu crkvu. predaji.Istorijski dokumenti potvrđuju postojanje gradova opisanih u Delima.Matej je sakupio Isusove izreke i grupisao u govore.Svaki od tih delova završava rečima:“Kad Isus završi ove svoje besede“.Tri pretpostavke o vremenu nastanka:67 g. Gamalilov učenik i govorio aramejski i grčki.autor ne poznaje Pavlove poslanice.13:3-14:28) i antiohijske predaje(Dela 11:19-30.Koristi i izraz „kraljevstvo nebesko“. rečniku i uvodu(posveta Teofilu). govore na svoj način.Vidi se da je bio Pavlov učenik i oseća se Pavlov uticaj na evanđelje po rečniku.Sadrži neke parabole koje nijedno drugo evanđelje ne sadrži : izgubljeni sin.Velike poslanice:Poslanica Galaćanima.Primer za to je „Govor na gori“ koje nije novo izdanje zakona već mesijanska Tora jer Hrist govori kao onaj koji ima vlast.Naziv „Sin božji „ je čest ali nije uvek naziv za nekog ko je božanske prirode već nekad označava posinaštvo u izboru osobe koju je izabrao Bog..Pominje se na više mesta u Novom zavetu i svedočanstvima teologa vremena prve crkve.Tri glavna izvora:palestinska predajaDela 9:32-11:18.Prva crkva ga stavlja u istu ravan sa Bogom.Posebno naglasio da je ljubav veća od svakog duhovnog dara. dobri Samarićanin i farisej carinik.Blizak sa Jovanom u izveštaju o muci i vaskrsenju.Misionarska delatnost počela progonom(Stefanovo kamenovanje).Pisano za obraćene pagane.Nije istoričar već teolog i njegovo evanđelje nije istorijski prikaz već teološko delo. jer Markovo evanđelje nije postojalo do 65g. u Ahaji. Stefan itd.Spada u velike poslanice i pobija zablude judizanata i poučava da smo opravdani verom u Hrista bez dela Zakona.Stil i jezik govore o piscu koji dobro poznaje Stari zavet. 12:1-23).Po jeziku i stilu vidi se da je pisao Jevrej iz dijaspore(Tars) sa jakim uticajem grčke kulture.. grčki prevod aramejskog Mateja i poseban izvort koji je delio sa Matejem.Postoji i apologetska crta koja je sekundarna.Dela apostolska naglašavaju Isusovu istoričnost i postojanje.Odražava kerigmu prve crkve i Pavlovu koja se od nje ne razlikuje.Pisan na najboljem grčkom jeziku. što odgovara podeli na petoknjižje.Dela nisu istorijsko delo već prikaz širenja crkve. što je isto sa „kraljevstvom božje“ kod Luke i Marka. u isto vreme kad i evanđelje. oseća se i uticaj jezika septuaginte. što su i Jevreji najverovatnije koristili.Nastalo između 60-62 g.Pavle je bio farisej.Petar..Univerzalizam vidljiv u stihovima Lk 24:47.Dela sačuvana u dva oblika:Aleksandrijski(grčki tekst) i zapadni(starolatinski i sirijski prevod).Luka ih je preradio pre uređivanja. II Solunjanima-Razlog nastanka je pogrešno stanovište o parusiji koje je nastalo u crkvi u Solunu i ukoravanje onih koji su parusiju koristili za izgovor za lenjost.Uočava se sličnost sa „Izlaskom“ jer Matej želi da prikaže Isusa kao novog Mojsija.Često koristi diatribe.Cilj pisanja je prikaz širenja hrišćanske religije koje je počelo i napredovalo uz pomoć Svetog duha.Za prikaz uspešnog delovanja uzima Pavla iako je misionarstvo počelo i pre.Glavni izvori:Marko.Svestan da je Isusov dolazak doneo radost. a koje je Luka koristio kao izvor.

II PetrovaUpućena je čitaocima i obrađuje teme lažnih učitelja i parusije i hrabri veru kako ne bi izgubili obećani ulazak u Kraljevstvo nebesko.Autor Petar.2)Poslanica Kološanima-Pisana u cilju razbijanja zablude koja je mogla uništiti crkvu u kolosu.Autor Judine poslanice moguće da je Juda „brat gospodnji“ koji nije bio apostol.Pavle zahvaljije Filipljanima na njihovoj pomoći i suprotstavlja se judizantima koje naziva „psima“ razbijajući njihove ideje o parusiji.Moguć izvor zablude esenski kult.I Petrova-Povod za pisanje jačanje vere onima kojima je upućena.Smatra se poslanicom pouzdanja i hrabre vere. koja se nigde više ne pominje u Novom zavetu osim u jovanovskim spisima. pri čemu se čuva suština. hleb života.Tradicija pripisuje mesto i vreme nastanka za Efez i vreme Jovanovog boravka u Efezu zapisano 90 g. dobrim delima i odnosima u porodici. I. svetlo sudi.Jovanovska predaja je postojala zajedno sa usmenom predajom i nosi obeležje judeohrišćanske sredine.U odlomcima koji su slični sinopticima donosi izraze koji tamo ne postoje. starešine i đakone i da se drže zdrave nauke o molitvi.Puno je simbolike.Jovana zanima teološki Isus dok sinoptici prikazuju onako kako je izgledao učenicima.Ovo evanđelje se naziva „teološkim“ jer je u odnosu na druge evanđeliste proniknuo dublje u tajne božjeg spasenja.Upućene dvojici Pavlovih učenika i saradnika sa zahtevima da postavljaju episkope. niji čist književni grčki ali ni narodni.Danas se smatra da autorstvo Jovanovo ne može ni da se dokaže niti ospori s obzirom da je postojala i jovanovska škola mišljenje pa je moguće da je neko od sledbenika Jovana apostola autor.Povod pisanja Pavlova želja da crkvi u Rimu predstavi svoje učenje i najavi dolazak. . teši i hrabri siromašne da se bore protiv klevete. katehezi i litugiji zato sličnost sinoptika i Jovana ne zahteva zajedničke izvore.Moguće je da nije Petar autor zbog velike sličnosti sa Judinom poslanicom.Uvod u evanđelje je najverovatnije ranohrišćanska himna koju je Jovan prilagodio. nastala 64g.3)Poslanica Filemonu-Poslanica o odbeglom robu. reč koja daje život.4)Poslanica Efežanima-Teme su kosmički dometi Hristovog spasenja.Autor Jakov „brat gospodnji“ i upućena je Jevrejima koji su prihvatili hrišćanstvo. Jovanovski spisi Četvrto evanđelje Autorstvo je sporno iako ga tradicija pripisuje Jovanu apostolu.Ova razlika je uočena vrlo rano još u starini što je dovelo do dve ekstremne teorije: da je Jovan dopunio sinoptike ili da on uopšte nije poznavao sinoptike. inače reč koju pominju u različitim kontekstima i stoci i Filon.Upozorava na lažnu nauku i učitelje.Poslanica Rimnjanima-Crkva u Rimu nije nastala kao misionarska već je rođena od hrišćanskih doseljenika.Primer im je Hristova patnja.Judina-Pisana kao poslanica protiv jeresi.Poslanica Jevrejima-Razlikuje se od ostalih poslanica jer ne počinje kao poslanica ali završava kao poslanica. podeda života nad smrću i život postignut smrću. ili ranije a u sadašnjem obliku 90-100 g.Pisana obraćenim Jevrejima koji su progonjeni.Jakovljeva-Potseća na homiliju.autoritet.Poslanice iz zatvora:1)Poslanica Filipljanima-Napisana za vreme Pavlovog utamničenja u Rimu(ili po nekim podacima Efezu ili Cezareji) 61-63g. I i II Petrova.Govori Isusa i Jovana Krstitelja imaju identičnu formu. U ranoj crkvi su postojale struje koje nisu prihvatale autorstvo Jovanovo sve do početka III veka. Katoličke poslanice Nazivaju se katholikos(katoličke) jer su upućene svim hrišćanima za razliku od Pavlovih koje su upućene pojedinačnim crkvama.Lazar).Poslanicu Pavle zaključuje pozivom na život u radosti. za Isusa.Zablude su najverovatnije gnostičko jevrejskog porekla.U prologu koristi reč logos.Isusova čuda naziva simbolima i iz njih izvlači simboliku i teološku i teološku pouku (pr. ni jedna ni druga teza nisu održive jer je moguća i treća da je Jovan pretpostavljao da njegovi čitaoci znaju sinoptičku predaju aiz neusklađenosi sa njima se vidi da mu nije bila namera da ih dopuni. svetlo i život sveta. planu i prikazu.Harington je evanđelje podelio na sedam delova : novi početak.Stil je svečan i često se ponavlja.Povod pisanja raslojavanje na bogate i siromašne na liturgijskim sastancima i hrabri na ljubav prema hrabrima i siromašnima.Pisac II Petrove se najverovatnije služio Judinom poslanicom.Moguće protiv nekog početnog stadijuma gnosticizma. II i III Jovanova i Judina.Zajedničku predaju sinoptika i Jovana oblikovala je crkva u kerigmi. pre progona hrišćana.Nazvane u 18 veku pastoralnim jer se bave svojstvima i dužnostima onih koji vode crkvu. Crkva i božanska tajna.Razika između sinoptika i Jovanovog evanđelja je u govorima ali i u narativnom delovima.Tu spadaju:Jakovljeva.Pastoralne poslanice:1 i 2 Timoteju i Titu. zbog čega misle da ih je Bog napustio pa preispituju novu hrišćansku veru.Zabluda je po ovoj poslanici gnostički tip antinomijanizma koji kaže da moralni zakon ne obavezuje jer ih milost oslobađa.U XIX veku je ponovo autorstvo dovedeno u pitanje kada se pripisuje Jovanu Prezbiteru ili nepoznatom autoru.

Danas je prihvaćeno da je nastalo 95g. Kritički osvrt na delo „Uvod u Novi Zavet“ autora W. Apokrifnim knjigama.Rano hrišćanski mislioci i svedoci tog vremena svedoče da je Jovan apostol autor. pri čemu i sam autor sebe naziva prorokom a ne apostolom. koja se razvila iz proročanstva.Jovan se obraća u pismima „7 Crkvama u Aziji“.Iako je kroz istoriju bilo osporavanja autorstva. „lažni prorok“ i „Antihrist“.Autor koristi slike. brojeve.Zbog kratkoće i ličnog tona treće bilo je dovedeno u pitanje da li da se uvrste u kanon ali je to ipak učinjeno polovimom IV veka kad ih kanonizuje grčka i latinska crkva dok sirijske ih kasnije prihvataju.I Jovanova je najverovatnije upućena enciklički crkvama i II i III kraće. Njegov pristup Evanđeljima. vreme i .Autentično je proročko i tumači Isusove reči.Između Jovanovog evanđelja i I Jovanove postoje neke razlike:izrazi poput „Duh sveti“. II lokalnoj crkvi a III pojednincu. broj je simboločan i označava celinu i poziva crkve na strpljivu istrajnost u veri i govori o „dve zveri“ koje će ratovati protiv crkve do Hristovog povratka.Uvod podseća na prolog i nema stroge književne strukture.Postoji i neslaganje oko vremena nastanka. što bi objasnijo prividnu suprotnost predaje. zatim da je nastalo u vreme Nerona ili Klaudija.Postojala je kod Jevreje ranija apokaliptička književnost( delovi Daniela i prorok Ezekijel). Otkrovenje Autorstvo se po predaji pripisuje apostolu Jovanu.Harringtona U ovoj knjizi autor proučava razne uticaje na formiranje sveta i pripremu istog za prijem nove religije i njene poruke kroz uticaj istorije.Svrha pisanja Otkrovenja je pružanje nade hrišćanima u progonstvu i kao proglas protiv rimskog pagansva.I Jovanova poslanica. religija.J.Po književnoj vrsti Otkrovenje je apokalipsa(apokalypsis grč.Oblik Otkrovenja koji je došao do nas je formiran u Domicijanovo doba. simbole.objava. Poslanicama i Otkovenju je preispitivanje forme samog teksta bez da se dovodi u pitanje istinitost sadržaja.Ne zna se koje je delo pre nastalo. kulture i jevrejske dijaspore kao alata koji su doveli lakšeg prihvatanja ideja koje je sa sobom donela mala grupa propovednika(apostoli) kao i sledbenika puta. Hrišćanstvo kao pojava I veka sa njenim novim idejama bilo je radikalno drugačije od religija grčko-rimskog sveta.Napisana u vreme krize.Moguće da je kombinacija dva spisa sa različitim vremenom nastanka. koristeći razne metode koje su mu dostupne kao što je redakcija i metoda istorije oblika(koju su uspostavili M.Kroz Novi zavet Harrington prolazi bez preispitivanja sadržaja ali izlaže nam istorijske podatke o svim knjigama. prvi u Neronovo doba a drugi u Dominicijanovo. vremena nastanka. mrtvi će ustati i biće im suđeno prema delima.Na kraju Otkrovenja po Hristovoj parusiji nastupa novi svet.Svakom od dela Novog zaveta prilazi na sličan način kroz koji nas upućuje u autorstvo.III Jovanova je upućena Gaju učeniku apostola Jovana gde starešina koji piše pismo šalje Demetrija da postavi Gaja i smeni Diotrefa. kao i podatke o piscima i razjašnjava nedoumice oko autorstva.Oseća se jevrejski uticaj ali delo je duboko hrišansko i mesija u Otkovenju ima mesto koje mu jevrejske apokalipse ne daju..Tri poslanice Jovanove Autor zbog stila. književne vrste teksta naglašavajući nauku svakog od autora. „slava“ „osuda“ i „sud“ se ne nalaze u poslanici a ima izraza kojih ima samo u poslanici kao „parusija“.Harington deli Otkrovenje po sadržaju na pisma crkvama i proročka viđenja.Pisac otkovenja dobro poznaje Stari zavet ali se ne služi samo njim i koristi neke izraze iz Starog zaveta u svoju svrhu. Osobeni pečat hrišćanstva je upravo žrtva njenog osnivača. Delima.Apokalipsa je po sadržaju književni oblik koji se bavi otkrivanjem božjih tajni koje otkriva sam Bog ili anđeo koji govori u njegovo ime. koji su kasnije u Antiohiji nazvana hrišćani.Dibelijus i Bulcman u XX veku) prolazi kroz ceo Novi zavet i njom pristupa sadržaju i formi teksta.Takvo nešto nije poznavala nijedna religija niti filozofsko učenje grčko-rimskog sveta.Druga podela je po poglavljima gde deli na tri dela: crkva i Izrael. rečnika i nauke je isti iako se I Jovanova izdvaja.Autor ove knjige.U eshatologiji(teološka nauka o poslednjim danima) Jovan piše da Bog obećava novi svet.Postojalo je mišljenje da je nastalo 95g. „zakon“.Svrha pisanja: protiv lažnih učitelja(dokeista koji su negirali Hristovo božanstvo i mesijanstvo i gnostici kojima je njihovo posebno znanje bilo izgovor za nemoral).II Jovanova je pisana protiv lažnih proroka. Jasno je da grčko-rimski svet nije poznavao ideju besmrtnosti duše iako su imali filozofska učenja kao i religijska koja su učila o ideji večitog postojanja u drugom obliku (stoici-„prva vatra“). nedorečene vremenom i mestom dok Otkrovenje sadrži ime autora i Jovan ne krije mesto gde nastaje Otkrovenje.II i III Jovanove poslanice. bezvremena ali se mora tumačiti u istorijskom okviru nastanka. a da je zapisao učenik apostola i pisar.Pismo završava obećanjem nagrade onima koji opstanu u veri. istorijski progon hrišćana od strane Rima i nebeski Jerusalim i crkva budućnosti.Jevrejske apokalipse su psedudoepigrafske. otkrovenje).

Jer postoje jednako dobra književna dela na istu temu koja nam uz njega mogu dati potpuniji pogled na Novi zavet i njegov nastanak i razvoj. posebnosti. jasna kada govori o svakom od novozavetnih autora i njihovim delima. Nužna napomena je da ovaj autor kao i njegova prevedena dela nisu dovljna sama kako bi se Biblija upoznala.Autorovo katoličko obrazovanje uticalo je u velikoj meri na tumačenja iznesena u knjizi i samim tim je korisna za upoznavanje sa katoličkom teologijom ili bar onim delom koji se bavi tumačenjem Novog zaveta. Predhodno izneto se jasno uočava u njegovom osvrtu na Lukino evanđelje odnosno na uvod u kom on kaže da je Luka informacije o devičanskom začeću i rodoslovu kao i događajima vezanim za taj period dobio od Marije. iako pokušava. svrhu pisanja dajući i istorijske podatke raznih mislilaca(teologa) iz vremena nastanka kanona Novog zaveta. . To što je on katoličkog usmerenja nikako ne dovodi u pitanje njegov kredibilitet i autoritet prilikom proučavanja Novog zaveta zato što on sam navodi druge autore kroz koje su njegove informacije proverljive. da izbegne izlaganje teme bez toga da je tumači kroz katoličku teologiju. Sam autor je katolički teolog i ne uspeva. Takođe je korisna i za svakog ko želi da upozna Novi zavet bez obzira na veroispovest ili versko opredeljenje. Zbog svega što smo rekli o autoru i delu možemo zaključiti da je ova knjiga korisna zbog solidnih izvora na koje se oslanja. To otkriva njegovu katoličku teologiju i prisutvo kulta „device Marije“.mesto nastanka.