You are on page 1of 248

Ф. М.

Достојевски

ЗАПИСИ ИЗ
МРТВОГ ДОМА

УВОД
У у д а љ е н и м к р а ј е в и м а Сибира, у с р е д степа, брда и
непролазних шума, наиђе се к а т к а д на м а л е неугледне
градове са х и љ а д у , м у ч н о са две х и љ а д е д у ш а , с д р в е н и м
кућама, с д в е м а ц р к в а м а - ј е д н о м у граду, д р у г о м на гробљу
- на градове више налик на добра московска села него на
праве градове. Обично и м а ј у прилично много полицајаца,
с у д и ј а , поротника и о с т а л и х м а њ и х чиновника. Уопште,
п р е м д а је у Сибиру велика зима, с л у ж б е су веома топле. Тамо
живе људи прости, не либерални, а поредак је старински,
чврст, вековима освештан. Чиновници - они који су с правом
играли у л о г у сибирског племства - били су мештани,
укорењени Сибирци, или дошљаци из Русије, м а х о м из о б е ј у
престоница, п р и м а м љ е н и већом платом, у д в о с т р у ч е н о м
попутнином и заводљиво в е л и к и м н а д а м а за будућност.
Они који су у м е л и да реше загонетку живота, готово су увек
о с т а ј а л и у Сибиру и с у ж и в а њ е м би се у њему у к о р е н и л и .
А доцније, брали су богате и слатке плодове. А л и онима
д р у г и м а , л а к о м и с л е н и м а , који не у м е ј у да реше загонетку
живота, Сибир брзо досади, па се т у ж н о п и т а ј у : „Зашто су
дошли?" Они с нестрпљењем и з г у р а ј у свој законски рок
с л у ж б е од три године и о д м а х з а т и м р а д е на п р е м е ш т а ј у и
в р а ћ а ј у се кући грдећи и и с м е в а ј у ћ и Сибир. Нису у праву:
у Сибиру м о ж е човек да буде срећан, не само у с л у ж б е н о м
него и у многим д р у г и м погледима. Клима је изврсна,
има много врло богатих и гостољубивих трговаца; много
в а н р е д н о вредних и н о р о д а ц а . Девојке ц в е т а ј у као р у ж е и
до крајности су моралне. Дивљач лети испред носа, с а м а
п а д а ловцу под руку. Шампањац се пије п р е т е р а н о много.
А ј в а р је јединствен. Летина понегде доноси петнаест п у т а
онолико колико се у л о ж и л о . Уопште, земља је благословена.
Ваља само у м е т и користити се њоме. A у Сибиру у м е ј у да се
користе њоме.
1

У ј е д н о м е од т и х собом задовољних и п р и ј а т н и х
градића, са н а ј с и м п а т и ч н и ј и м грађанством о којем ће у м о м
1 Инородац, руски држављанин пореклом од неке д р у г е народности у
Русији, али ниже к у л т у р е , као што су Калмици, Јакути и други.

срцу остати неизгладива успомена, упознао с а м А л е к с а н д р а
Петровића Горјанчикова, насељеника; он се родио у Русији,
као племић и поседник, а доцније је постао изгнаник
р о б и ј а ш д р у г о г степена, ј е р је убио своју жену, а кад је
и з д р ж а о законом одређени десетогодишњи рок принудног
рада, остао је да с м и р е н о и н е ч у ј н о доконча свој живот као
насељеник у г р а д у К. Истина, било му је одређено да живи
у ј е д н о м срезу у близини града, али је он становао у с а м о м е
граду, ј е р је ту могао да нађе какву-такву з а р а д у п о у ч а в а ј у ћ и
децу. У сибирским г р а д о в и м а често се н а л а з е изгнаници
који, као насељеници, постају у ч и т е љ и ; т а м о их не презиру.
Они п р е д а ј у поглавито ф р а н ц у с к и језик, тако неопходан
на попришту живота, a о коме се, да није њих, у у д а љ е н и м
сибирским к р а ј е в и м а не би и м а л о ни појма.
А л е к с а н д р а Петровића сам први п у т видео у кући
ј е д н о г старинског, и с л у ж е н о г и гостољубивог чиновника
Ивана Иванића Гвозђикова, са пет кћери разних година,
које су у л и в а л е доста лепих нада. А л е к с а н д а р Петровић
им је четири пута недељно п р е д а в а о ф р а н ц у с к и језик, за
т р и д е с е т сребрних копејки по часу. Заинтересовала ме је
његова спољашњост. Био је необично блед и м р ш а в човек,
доста млад, имао је око т р и д е с е т пет година, био је м а л и и
слабуњав. Одевен је био увек врло чисто, по европски. Ако с
њиме разговарате, он вас гледа н е т р е н и м и ц е и врло пажљиво,
строго у љ у д н о с л у ш а сваку вашу реч као да м и ш љ у понире у
н>у, као да му в а ш и м питањем стављате неки з а д а т а к или као
да хоћете да дознате неку његову тајну, з а т и м вам одговара
кратко и јасно, али добро мерећи сваку своју реч, тако да
вам б у д е због тога н а ј е д н о м некако неугодно, и н а п о с л е т к у
се о б р а д у ј е т е кад разговор престане. Код Гвозђикова с а м
се распитивао о њему и дознао да Горјанчиков живи ту
беспрекорно и морално, и да га Иван Иванић д р у к ч и ј е не
би позвао да му п о у ч а в а ћерке; али да је иначе прави одљуд,
к р и ј е се и бежи од свакога, необично је учен, много чита, врло
м а л о говори, уопште, доста је тешко с њиме разговарати.
Неки тврде да је стварно померио памећу, м а д а не мисле да
је то веома важан недостатак. Многи од у г л е д н и х чланова
г р а д а увек су с т а ј а л и готови да свакојако у г о д е А л е к с а н д р у
Петровићу, не би ли им био од користи пишући молбе и д р у г о .
Мислило се да он мора имати у Русији добру родбину, м о ж д а
чак и виђене људе, али, знало се, откако је у изгнанству,
упорно је пресекао све везе с њима; речју, човек који сам себи
шкоди. Уз то, сви су код нас знали за његов с л у ч а ј , знали су
да је још у првој години брака убио своју жену, да ју је убио
из љубоморе, и да се с а м пријавио в л а с т и м а (што му је много
у м а њ и л о казну). А на овакве злочине увек се гледа као на
несрећан с л у ч а ј и с а ж а љ е в а ј у их. Ипак, без обзира на све

тo, о в а ј особењак се стално клонио од свакога и међу људе је
долазио само кад има часове.
У почетку ја нисам на њега с к р е т а о нарочиту пажњу,
али, ни с а м не знам како, м а л о - п о м а л о сам се заинтересовао
за њ'. Било је у њему нешто загонетно. Разговарати с њиме
иикако није било могућно. Дакако, на моја питања увек је
одговарао, чак је изгледало да то с м а т р а као своју н а ј п р е ч у
дужност, а л и кад ми одговори, мени дође некако тешко да га
д а љ е и с п и т у ј е м , а и на његовом л и ц у увек су се, после т а к в и х
разговора, видели нека патња и у м о р . Сећам се, ј е д н е л е п е
летње вечери, з а ј е д н о смо се враћали од Ивана Иванића.
Мени изненадно паде на ум да га позовем на који часак м о ј о ј
кући, да п о п у ш и м о по цигарету. He у м е м да опишем с т р а х
који се видео на његовом лицу; сасвим се збунио, п р о м р м љ а о
је неке речи без везе, љ у т и т о ме погледао и н а ј е д а н п у т
побегао на д р у г у страну. Зачудио с а м се. Отада, кад год бисмо
се сусрели, гледао ме је некако преплашено. А л и ја се нисам
смирио, нешто ме је њему вукло и после месец дана, ни о т у д
ни одовуд, ја просто одем к њему. Дабогме, то н и ј е било ни
лепо ни паметно од мене. Становао је н а к р а ј града, код неке
старе просте жене која је и м а л а т у б е р к у л о з н у ћерку, а ћерка
опет незаконито дете, л е п у ш к а с т у и веселу д е в о ј ч и ц у од
десетак година.
Кад с а м у ш а о у собу, А л е к с а н д а р Петровић је седео у
т а ј м а х с д е в о ј ч и ц о м и у ч и о је читању. Чим ме у г л е д а он се
ј а к о смете, тако као да с а м га у х в а т и о у некој кривици. И
сасвим се збуни, скочи са столице и у п р е д у г поглед у мене.
Напослетку седосмо. Он п а ж љ и в о мотри сваки мој поглед као
да подозрева да у сваком од њих има неки нарочити потајни
смисао. Погодио с а м да он до л у д и л а пати од сумње. Гледа
ме непријатељски, само што не пита: „Та хоћеш ли скоро
отићи одавде?" Ја му говорим о нашем градићу, о дневним
новостима, а он о ћ у т к у ј е и смеши се јетко, види се да не само
што не зна ни најобичније, свима познате г р а д с к е новости,
него и не мари да их зна. После окренем разговор на наш
крај, и његове потребе, а он ме с л у ш а ћутећи и гледа ме у очи
тако ч у д н о в а т о да ме је н а ј з а д било стид од нашег разговора.
Уосталом, у м а л о што га нисам наљутио п о к а з у ј у ћ и му нове
књиге и листове које с а м тек добио с поште и д р ж а о у руци, и
понудио му их онако нерасечене. Он их погледа жељно, а л и
о д м а х промени н а м е р у и не х т е д е их примити изговарајући
се да нема за то времена. Напослетку се опростих с њиме,
излазећи осетих као да ми је неки т е ж а к т е р е т спао са срца.
Било ме је стид и изгледало ми је врло глупо н а м е т а т и се
човеку коме је било баш н а ј г л а в н и ј е да се што д а љ е склони
и с а к р и ј е од целога света. А л и што је било, било. Сећам се
да код њега готово нисам ни запазио књига и мора бити
н е о п р а в д а н о се говорило о њему да много чита. Ипак, кад

. По њеним речима. на дан свете Катарине. Запитах Каћу: сећа ли се свога учитеља? Она ме ћутећи погледа. описивање је прекидано неком д р у г о м причом. те с а м понешто читао са интересом.мени нису изгледали сасвим незанимљиви. А л и била је ту још ј е д н а свеска.како их је он с а м назвао негде у свом р у к о п и с у . од ње се тешко могло дознати штогод упутно. за пуне три године. прочитао с а м неколико пута и готово с а м постао у в е р е н да су писани у л у д и л у . јако је заволео н>ену у н у к у Каћу и веома је мазио. ипак. особито откако је чуо да се зове Каћа. Шта је р а д и о будан до зоре? Да није писао? А ако пише. неке необичне чињенице. To је била мргодна и ћутљива жена. Старица признаде д а ј е већ потрошила две к њ и ж и ц е т и х х а р т и ј а . из куће је излазио само кад је ишао на часове. м о ж д а ј у ј е с а м писац забацио и заборавио. као за почетак. она ми донесе читаву котарицу хартија заосталих после покојника. као по неком морању. а сваке године. иако искидан. 2 Однео сам његове х а р т и ј е и целог дана сам их п р е т у р а о . чак би се на н>у. н е у ј е д н а ч е н е . не позвавши ниједанпут ни лекара. Ја се одмах упознам с покојниковом газдарицом. а понекад би и сам са собом разговарао. тај човек је могао учинити да ra бар неко воли. 0 свом укућанину није ми у м е л а рећи ништа нарочито ни ново. а готово никада није с њоме проговорио ниједне речи. већ у зиму. Свакако. Три ч е т в р т и н е тих х а р т и ј а биле су празне: безначајни поцепани листићи или у ч е н и ч к а вежбања. ситно исписана и недовршена. месецима није отварао књигу нити узимао перо у руке.сам ј е д н о д в а п у т врло касно у в е ч е прошао поред његовог стана. ишао је да некоме одржи помен. он готово никад није ништа радио. Желео сам да од ње дознам чиме се управо занимао њен укућанин и да није штогод писао? За двогривеник .„Призори из мртвог дома" . н а б а ц а н и м нервозно. могао с а м се и преварити. To је био напис. Местимице. доста дебела. о десетогодишњем р о б и ј а ш к о м животу. нека с у д е читаоци. 2 Новац од 20 копејки. Пробе ради. ако би ма ј е д а н п у т недељно ушла у његову собу да је тек мало успреми. окрете се зиду и заплака. Госте није трпео.све ме је то привукло. али по целе ноћи је ходао горе-доле по соби и једнако нешто мислио.. стару. Сасвим нов свет.. неким необичним и с т р а ш н и м у с п о м е н а м а . неке посебите напомене о п р о п а л и м љ у д и м а . У градићу су на њега готово већ били заборавили. Вративши се кући. који је п р е ж и в е о А л е к с а н д а р Петровић. шта пише? Прилике су ме за три месеца одвојиле од нашега градића. опазио с а м светлост у н у т р а . одабраћу два-три поглавља. испречио. Те одломке. у м р о усамљен. Дакле. д о с а д непознат. А л и ти р о б и ј а ш к и записи . чуо сам да је Александар Петровић умро с јесени. грчевито. Његов стан је остао празан.

отвара се по потреби. виде се ( а м о к р а ј и ч а к неба и висок з е м љ а н и насип. ту се врши п р е г л е д а њ е и прозивање у ј у т р у . Д е ш а в а л о се. Ту. Дуж две стране пространог у н у т р а ш њ е г дворишта с т о ј е две д у г а ч к е ј е д н о с п р а т н е дрвене зграде. ово је дом м р т а в за живота . неки затвореници. а људи су необични. подељена у два а р т е љ а . задруга. А л и с ове стране ограде. а оно. Средина дворишта празна је. слободан свет. посебне нарави и обичаји. ту су. од њихових с у м њ и ч е њ а и вештине у брзини у пребројавању. иза зграда.то зависи од с т р а ж а р а . т а ј особити кут. који су боковима чврсто прибијени ј е д а н уз д р у г и . високом о г р а д о м од коља. З а м и с л и т е велико двориште. к о м п а н и ј а . по бедему.то је к у ј н а . Ето то и хоћу да опишем.живот каквог нигде нема. . с т р а ж а р и је стално ч у в а ј у . између з г р а д а и ограде. дан и ноћ. напред-назад. под ј е д н и м кровом. људи ж и в е као и сви д р у г и . а понекад и више п у т а преко дана .МРТВИ ДОМ Наша т а м н и ц а била је на к р а ј у утврђења. 3 4 3 Казамати. Ту се в р с т а ј у осуђеници. кроз пукотине на о г р а д и п о г л е д а м о на Божји свет. то ј е с т плотом од високих кочева. далеког. нарочито одело. Чим уђете у ограђено д в о р и ш т е видећете неколико з г р а д а у н у т р а . у подне и увече. и увек ће видети т а ј исти бедем. ч у д н и . кад се иде на рад. унаоколо. доста п р о с т р а н а чистина. двеста корака д у ж и н е и сто педесет ширине. спојени и учвршћени попречним л е т в а м а : т о ј е е т о с п о љ а ш њ а о г р а д а т а м н и ч к а . д а љ е је још ј е д н а зграда. с т у б а ц а у с п р а в н о и дубоко у к о п а н и х у земљу. Овамо је неки особити свет који више ни на шта не личи. Ту с т а н у ј у осуђеници. Н а ј е д н о ј страни о г р а д е начињена је капија. увек закључана. цело ограђено. на врху заоштрени. зарастао у коров. х о д а ј у с т р а ж а р и . 4 Артељ. To су к а с а р н е . велика. не бисмо ли бар штогод видели. слободног неба. и п о д р у м и и амбари и стаје. уортачење људи истог занимања. бедем. У д н у о г р а д е д и ж е се још ј е д н а таква брвнара . овамо су нарочити закони. Уоколо. о с т а ј е још доста слободног простора. р а з м е ш т е н и по степену казне. а човек ће исто овако приступати огради да кроз њене пукотине погледа на Божји свет. дању-ноћу. д р у ж и н а . С оне стране к а п и ј е је светао. у неправилном шестоугаонику. т а ј д р у г и свет је з а м и ш љ а н као нека невероватна гатка. али не неба изнад т а м н и ц е него неког другог. исте такве с т р а ж а р е и њихово ходање и исти к р а ј и ч а к неба. гшмислим т а д : године и године ће пролазити. ј а к а . поред самог б е д е м а .

воле. ту је све наружено. М е н и ј е у в е к б и л о т е ш к о к а д и з д в о р и ш т а м о р а м да идем у касарну.. У свакој. Пола године р а н и ј е добио је вест да му се жена п р е у д а л а . и молио их да га не помињу по злу. али све је и жива људска д у ш а ! Човек је створење које се на све привикава и. Једни долазе. звекет ланаца. ниска. Поразговарали су минут-два. па онда се пред с в о ј и м д р у г о в и м а клањао дубоко. дозвала га и донела му дар. с тешким загушљивим з а д а х о м . псовке. очито видео колико му још д а н а о с т а ј е да проведе у тамници. А сад му је то дошла била она сама. по броју и по каквом знаку. ч и м би ушао. али у т а м н и ц и има доста времена да се човек научи стрпљењу. он их је све знао. не мислећи ни о својој кривици ни о својој казни. загушљива. Моја постеља била је начињена од три даске и то је био сав мој простор. обоје су з а п л а к а л и и опростили се занавек. кад је ј е д н о м п р е д в е ч е био позван да дође на капију.б р о ј готово сталан. одлазе. Било их је х и љ а д у и пет стотина. Сећам се д р у г о г једног осуђеника.. Једном сам видео како се неки осуђеник о п р а ш т а о са с в о ј и м д р у г о в и м а . дроњци од одеће. смех. пресамићен до појаса. тмоло осветљена лојаницама. Било му је истински м и л о кад сврши са неком страном неправилног шестоугаоника ограде.нешто н е д р у ж е в н и ј и и т м у р н и ј и по нарави. ту су обријане главе. Био је ј е д а н робијаш који је волео да у то слободно време броји с т у п ц е на огради. до рока. вика. безбрижан. Кад се враћао у касарну с а г л е д а о сам му лице. то м у ј е најбоље што м у ј е одређено. Тако је. п р е м а остатку. Кад се смркава онда нас уводе у касарне и ту о с т а ј е м о закључаницеленоћи. и тако је. Зими се рано затварало. трећи у м и р у . А на таквим постељама. о н ј е свакога дана о д р а ч у н а в а о по ј е д а н . Ћутећи је обишао свих шест наших касарни. кад н е м а ј у р а д а . Било . дугачка. па да ш е т а ј у и да м и с л е своје. који су и з д р ж а в а л и рок. д и м и гар.. И каквих нас нема! Мислим да је свака г у б е р н и ј а . да се склоне од туђих очију. некада имућног сибирског сељака. А изашао је као сед старац. Дотле су жагор. то је ј е д н а ј е д и н а соба. лупешко. смештено је тридесет људи. Било ј е ј о ш ж и в и х људи који су п а м т и л и кад је први п у т у ш а о у т а м н и ц у : м л а д . Сваки стубац з н а ч и ј е д а н дан. ја мислим.. и веома се сневеселио. У т а м н и ц и н а с ј е било око 250 људи . пошто је о т а м н о в а о д в а д е с е т година и ј е д в а н а ј з а д био ослобођен. Данас не р а з у м е м како сам у њој могао да проживим десет година. други. м р г о д а н и с у м о р а н . он се прво помолио Богу п р е д иконама. а т р е б а л о је после по четири часа чекања док сви заспе. сваки к р а ј Р у с и ј е и м а о овде свога представника. ја волим да п о с м а т р а м њихова м р а ч н а жигосана лица. Има да чека још много година. Касарна. само у нашој соби. Кад се с њима с р е т н е м на тој шетњи. жигосана лица. и да погађам шта м и с л е ти људи. овде се човек може н а у ч и т и стрпљењу.

људи су се враћали с рада. Многи од њих готово о д м а х су опет д о л а з и л и на робију. војноосуђенички. у сибирске г р а н и ч а р с к е батаљоне. Тако. као иначе у р у с к и м војним затворима. како су наивно изговарали с а м и осуђеници). био „вечити" р е д злочинаца. Смркавало се. Може се мислити да није било злочина који овде не би и м а о свога представника. а нама вечита робија" . Главни део свега т а м н и ч к о г насеља били су прогнаници-робијаши грађанског р е д а („силни" робијаши.. с а д м и с е с в е ч и н и к а о д а с а њ а м . А л и ови „вечити" ипак нису губили сва своја класна права.. То je. не бих р а н и ј е никако могао да з а м и с л и м : шта м у ч н о и страшно има у т о м е што за п у н и х десет година ни ј е д а н 5 Ссыльнш. а било је неколико прогнаника чак и од кавкаских брђана. . али с а д већ не на кратак рок него на д в а д е с е т година. у нашој тврђави у к и н у т je и грађански поредак и заведен ј е д а н заједнички. То су злочинци без икаква права на имовину. к о м а д одсечен од д р у ш т в а . права по д р у ш т в е н о ј класи којој припадају. Доцније с а м ч у о д а ј е т а ј ред р о б и ј а ш а у к и н у т . и нису знали рок свог принудног р а д а . Неки бркати подофицир отвори ми н а ј з а д врата те „куће необичне" у којој сам имао да п р о в е д е м толике године и да поднесем таква осећања о којима не бих имао ни приближног појма да их нисам у и с т и н у претрпео. ствари које су одавно биле и битисале. као насељеници. Они су с а м и себе с м а т р а л и за „вечите робијаше". због поновних т е ш к и х злочина. Све je то разврстано по величини злочина. с т и м у вези измењена je и у п р а в а . ј е р му је прво слабо познато. Ту су с п а д а л и злочинци из целе Русије. 6 Tj. т р е б а л о je да им се в р е м е р а д а у д в о с т р у ч и и у т р о с т р у ч и . којима нису о д у з е т а п р а в а на п о л о ж а ј и имовину. По закону. 5 6 Напослетку. Ти су слати у Сибир на кратке рокове. н а ј с т р а ш н и ј и х . Они су ишли на п р и н у д а н робијашки р а д у р о к у од о с а м до д в а д е с е т година. људи ж и г о с а н и х лица р а д и вечитог доказа да су избачени из д р у ш т в а . Осим тога. Било je злочинаца и из војске. О д а в н о ј е т о б и л о . у војску. Тамновали су све док у Сибиру нису заведени н а ј т е ж и р о б и ј а ш к и радови. поглавито из војске. То се збило ј е д н е д е ц е м б а р с к е вечери. „Вама рок. на п р е м а т о м е и по одређеним годинама робијања.тако они говоре о с т а л и м осуђеницима. како су их називали. па прост народ брка та два значења. доста многобројних. Ја д а к л е о п и с у ј е м прошлост. а с и л ь н и й значи силан. Сећам се како сам у ш а о у тврђаву. а после тога рока р а с е ј а в а н и су к о ј е к у д а по сибирским срезовима и општинама.Je и инородаца. То je било такозвано посебно одељење. била је још ј е д н а врста злочинаца. Р а з у м е се. у руском званичном језику значи прогнаник. па су после опет враћани онамо о т к у д а су дошли. с п р е м а л и су се за п р е г л е д и прозивање.

а л а ми је то красота!". а р а д о з н а л о с т им такође није била у навици. Било је и т а к в и х за које би се тешко погодило шта ће ту где су. ретко је ко причао о своме животу. А л и познао сам и веселе убице. Уопште узевши. Девојка оста д у г о загледана у мене. a пола сив. Цела касарна. Било их је који су с а м о варалице. Једном. видело се да се паште да и не м и с л е на н>у. и разбојник је морао да заћути. погрешно. м а д а се не може порећи да писменост р а з в и ј а у народу самопоуздање. н и ј е касарна повикала из срџбе и препирања. о својој прошлости су они м а л о говорили. На раду. „нити је достигло од сивог нити од мркога с у к н а ! " Било их је који су и м а л и к а п у т сав од сивога сукна. готово в е ч и т и х ћуталица. зато што н и ј е усвојено да се о т о м е говори. него зато што о т о м е не треба говорити. у обијању фиока. и некако ч у д н о собом задовољни. а д р у г а у г а с и т о мрка. и то ретко кад. наравно. Редови осуђеника су се разликовали по о д е л у : ј е д н и и м а ј у кратак и до грла закопчан капут. А л и сваки је имао свој с л у ч а ј . која се дотле с м е ј а л а његовим ш а л а м а . а д р у г и га с л у ш а . никад замишљене. по т и м с л у ч а ј е в и м а . „Их. пола у г а с и т о мрк. само су . код куће увек с д в е с т а другова.свакојаки вештаци у добављању новца. тако да би се човек могао к л а д и т и да им савест никад ништа не п р е б а ц у ј е . Тек ако се понеко. Узгред напомињем да су ови људи заиста били писмени и то не у преносном него у п р а в о м с м и с л у речи. скитнице . дође међу с у ж њ е продавачица пецива. могли издвојити г о м и л у од 2 5 0 људи ч и ј а би већа половина знала да чита и пише? Доцније сам ч у о да је неко. дакако. „Ми смо људи писмени!". своју коб. исто је тако и с п а н т а л о н а м а . расприча. х л а д н о и мргодно. није усвојена. р е к н у они често. где се руски народ с к у п љ а у великим м а с а м а . Уопште. па га одвео у неку празну с т а ј у и т а м о га заклао. На којем бисте д р у г о м е месту. пијан (на робији се каткад могло и опити) причао како је заклао петогодишњег м а л и ш а н а . Сасвим су д р у г и узроци у питању.ј е д и н и т р е н у т а к нећу бити сам. у ј е д а н глас се развиче на њега. Нико никога не м о ж е овде да задиви. повиче она. нерадо о н>ој причали. разбојника и р а з б о ј н и ч к и х вођа. па на м а х прште у с м е х . из доколице. м у т н у и т е ш к у као м а м у р н о с т после пића. Сећам се неког разбојника кад је ј е д н о м . Било је. увек под с т р а ж о м ч у в а р а .ј е д н а је ногавица сива. на то је т р е б а л о тек да се навикнем! Било је ту н е н а м е р н и х убица. некако није била у обичају. и м р г о д н и х људи. за в р е м е рада.с а м ! Али. и н и ј е д а н п у т . з а к љ у ч и в а о да писменост у п р о п а ш ћ у ј е народ. како га је прво п р и м а м и о играчком. и убица од заната. To је. баш ни ј е д а н ј е д и н и п у т . Несумњиво је да и х ј е више од половине знало да чита и пише. А л и она никако није недостатак.

Највећа им је врлина била што се мису н и ч е м у ч у д и л и . о д м а х би се сталожили. Као да је назив осуђеник. сад с л у ш а ј д о б о в а н к у . нико није с м е о устати. Ни т р у н к е стида и к а ј а њ а ! Додуше. „бројати редове" значи бројати шибе у току казне. У т а м н и ц у су стизали и такви људи који су много дубоко забраздили. завидљиви. тако рећи обавезне. Штавише. робијаш. к а ж у они о себи. који су зато од свих нрезирани . неког мирног умовања. „Ми смо пропали људи". па се неминовно смири и уђе у општи тон. Било је у п о р н и х . страшно р а с п и р е н е таштине. Новак. напрасити. спољашњост. у некој опијености.прави пакао. али су и оне подлегале. обзирући се око себе. некима у з д у ж лобање. Већина т и х л>уди је искварена и веома се ниско спустила. иако су понеки од њих пре него што су у ш л и у тамницу. А л и зачудо. на крају.сви ти л>уди били су зловољни. међу тим заправо ј а к и м љ у д и м а било их је неколико до крајности гаштих. Уопште да к а ж е м . А л и код нас. На први поглед могла се запазити нека оштро о б е л е ж е н а уопштеност целе ове необичне породице. сав т а ј народ . Имало је неколико одиста ј а к и х људи. подземни м р а к . Сви су л у д о в а л и у ј е д н о м с м и с л у : како да се понашају. из некогособитог личног д о с т о ј а н с т в а к о ј и м ј е л р о ж е т готово сваки с у ж а њ у тамници. хвалисави. „ниси у м е о да живиш у слободи. често из тешке. а некима попреко. види да овде нема кога да задиви. сад вуци ланце или трчи зеленом у л и ц о м и број р е д о в е " . готово болесно охолих. Но неретко су се и н а ј о х о л и ј и и они што се н а ј х р а б р и ј е по изгледу д р ж а ш е . сад т у ц а ј камен чекићем. него као да ни сами нису знали зашто. проћи кроз редове војника у ч и ј и м су р у к а м а шибе. они су били прости и нису се п р е н е м а г а л и . И главе су разнолико обријане по пола. оштро испољених нарави које су се тешко. таштина. покоравале. и оне су т е ж и л е да уђу у з а ј е д н и ч к и тон целе т а м н и ц е . „Ниси с л у ш а о оца и мајку. па још и похвалан. Непрекидне су сплетке и оговарања . 8 Тамнички добош.с м а л и м изузетком н е у м о р н и х весељака. А т а ј тон састоји се. било је и н е к е с п о љ а ш њ е смирености. добовање. споља.рукави били мрки. с а м е своје злочине вршили некако не од своје воље. тако да су. А л и против у н у т р а ш њ и х т а м н и ч к и х закона и у с в о ј е н и х обичаја. брзо опази к у д је запао. " „Ниси х т е о да прошиваш златом. осетљиви на у в р е д е и у иеликој мери ф о р м а л и с т и . м у њ е в и т о м брзином м е њ а л и у н а ј п л а ш љ и в и ј е . Уопште. као у неком бунилу. сувише прешли границе слободе. били с т р а х и т р е п е т ч и т а в и х насеобина и градова. збиља неми чин. прво је м е с т о з а у з и м а л а хвалисавост. које су и нехотице иладале д р у г и м а . врло охоли. н а ј о р и г и н а л н и ј е личности. и иајјаче. сви су се у том покоравали." Све 7 8 7 „Трчати зеленом улицом" значи проћи кроз шибу. . с напором.

. као у риса. идејом. Све су то биле само речи. с т а р а л и да д р у г и м а не б у д у тешки. „налетао је на људе". нити су се у з а ј а м н о познавали. као по неком уговору. 9 9 Стражарница (вахтгауз. он већ зна шта се р а д и на њеном д р у г о м крају. ипак су се. од којега се ништа није могло сакрити.ce тo говорило и за поуку и за пошалицу. Док у л а з и у тамницу. Сећам се како су ј е д н о г таквог злочинца. него с а м о м р е ч ј у . ко н и ј е робијаш. н а ј б л и ж и и непосредни старешина тамнице. н е у с т р а ш и в и х . позвали ј е д н о м да издржи казну због неке кривице.али не из начела послушности. иако су често били суревњиви у о в о ј о ј слави. „Ђаво је т р о ј е опанке подерао пре него што је нас скупио у ј е д н у гомилу". они сами. онда њиховим г р д њ а м а и псовкама нема к р а ј а .да лично п р и с у с т в у ј е казни. Уосталом. у в и д е в ш и у з а ј а м н е користи. п р е м а њима се опрезно и поступало. Својим бесним. Тај м а ј о р био је за осуђенике некакво ф а т а л н о створење. било је међу њима и ј а к и х људи. Он је видео и не гледајући. мржња. и време кад се не ради. н а в и к н у т и х да свој живот ломе. Нико од њих није овде дошао од своје воље. гложење. ни по свесној дужности. били у р е д н и и готово увек послушни п р е м а у п р а в и . женско оговарање и опадање. иначе. Највише су се плашили његовог проницљивог погледа. Њих су некако и нехотице поштовали. Грдњу и псовку претворили су у вештину. Сви су они р а д и л и као под бичем. Виши официр. да га због његове кривице изгрди (мада. Како су с а м о у м е л и да грде. познатог у п р а в и по својој н е у с т р а ш и в о с т и и о д л у ч н о с т и и по зверским нагонима. тако говоре о себи.тако ј е с у п т и л н и ј е . кордегардија) у ствари је одељење за притвор. никад озбиљно. Беше летњи дан. Мучно да је и ј е д а н у д у ш и признао свој г р е х . ако р а н и ј е и нису били искварени. више с у с е с т а р а л и д а у ј е д у у в р е д љ и в и м смислом. д о т е р а о је дотле да су п р е д њим д р х т а л и . д а к л е су били лењи и кварили су се. Ако пак ко д р у г и . на робији су се искварили. дође у с т р а ж а р н и ц у . како су говорили робијаши. з а ј е д љ и в и ј е . Опет к а ж е м . нису се у п у ш т а л и у празне грдње. а л и као у о б и ч а ј е н е пословице и узречице. мајор. да њим у п р а в љ а ј у . човека племенитог и разложног који ra је понекад з а д р ж а в а о у његовим д и в љ и м и с п а д и м а . да п с у ј у ! Мајсторски. карактера. с м е л и х . људи п р е к а љ е н и х . која је била до с а м и х врата . Његов систем био је погрешан. пакост. о п а к и м п о с т у п ц и м а само је још више огорчавао и онако огорчене људе. корети злочинца није у рускоме д у х у ) . зато су у овом пакленом ж и в о т у увек у првом р е д у биле сплетке и замке. д у х о м . покуша да кога од н>их прекори. понашали су се необично достојанствено. Био је строг до б е з у м љ а . Т у њихову вештину још су више р а з в и ј а л е сталне свађе. Нема просте жене која би била толико проста колико понеки од о в и х у б и ц а . и да н и ј е имао над собом заповедника. рафинирано. у о п ш т е узевши. него тако.

отишао је у пензију жив и |драв. Да. с м и р и се. а д р у г о м е о ф и ц и р у нареди да изврши казну. изненадна. Ако би их о д у з и м а л и . нема патња. увек веома опрезно и поступало. Претресања су била честа. рђави примери. т и м е се он само казни. говорили су после осуђеници. наш м а ј о р седе у кола и оде. У неком с м и с л у би се то могло назвати л у д и л о м . У т а м н и ц и је било н а ј с т р а ш н и ј е забрањено д р ж а т и ножеве и свака д р у г а сечива. било увек у потаји. Љ у т и н а г а п р о ш л а ч и м ј е м а ј о р о т и ш а о . готово низашта. сноси најжешће казне и н а ј е д а н п у т букне због какве ситнице. л а ж н и стид. у о с т а л о м . пронаћи у т и м срцима и у х в а т и т и бар нека црта која би доказивала да т а м о постоји неки бол. He знам како се могло десити да он срећно прође. често су т о м е узрок таштина. човек по неколико година трпи. Тамница и н а ј м у ч н и ј и р о б и ј а ш к и р а д р а з в и ј а ј у у злочинцу само мржњу. Пребледео је. Често. а они то и р а д е у л у д и л у . Свакако. „Сам га Бог избавио!". неизбежно су д о б а в љ а л и д р у г е . без шале. З а т в о р е н и к ј е д о неког степена послушан и покоран. С њим се. Разуме се. и да већина њих у себи држи да н и м а л о нису криви. а д р у ш т в о се заштићује од његових н а с р т а ј а на општи мир. за толико година се ваљда могло бар штогод запазити. т а м н и ц а и систем принудног робијашког р а д а не п о п р а в љ а ј у злочинца. дрскост. ф и л о з о ф и ј а злочина је м а л о тежа него што се мисли. стварно није било. Већ сам споменуо да више година нисам код т и х л>уди опазио ни н а ј м а њ е г знака кајања. ниједне. А л и овога п у т а он је о д н е к у д мислио да н и ј е крив. Сви су знали да овога пута Петров неће лећи да га ш и б а ј у и да је м а ј о р у дошао крај. Узгред речено. To је факт. то их је. само. ни н а ј м а њ е п р и т и с к у ј у ћ е помисли на извршени злочин. а кришом од ч у в а р а г у р н у о је у р у к а в оштар енглески обућарски нож. А л и у н а ј о д с у д н и ј е м т р е н у т к у . Сви р о б и ј а ш и полетеше огради и немо и без д а х а п о с м а т р а х у кроз пукотине између коља. готових гледишта. ко би могао рећи да је испитао д у б и н у тих п р о п а л и х срдаца и да је у њима прочитао оно што је скривено од целога света? Па ипак. Обично је ћутећи и о д л у ч н о легао да га шибају. да виде шта ће бити. а казне сурове. но како је тешко пронаћи код крадљивца оно што он хоће особито да с а к р и ј е и како су ножеви и д р у г е справе с в а к и д а ш њ е потребе у тамници.он би својим у п р а в љ а њ е м чинио велика зла. он пребледе. х л а д н о и филозофски I л е д а ј у ћ и на своју незгоду. изгледа да се злочин не може р а з ј а с н и т и полазећи од датих. Кад осуђеника позваше. жудњу за забрањеним . А Петров је потпуно мирно и з д р ж а о казну. А л и тога н и ј е било. има крајности које не треба прекорачити. Иначе. ништа није з а н и м љ и в и ј е од њихових необичних и з д у ш а к а нестрпљивости и самовоље. ћутећи п р е т р п е о казну и после к а з н е у с т а ј а о као да ништа н и ј е ни било. м а д а је био и оптужен. и поред п р е т р е с а .

To је феномен. А л и неки из његовога града. Нађен је лепо обучен и опремљен. Убица је с а м п р и ј а в и о полицији да му је отац нестао. н а ј н е п р и р о д н и ј и м злочиним п о с т у п ц и м а . Напослетку.човек. з а с т р а ш у ј е . Нисам код њега никад запазио неку нарочиту суровост.у ж и в а њ и м а и велику лакомисленост." Р а з у м е се. по свима законима. а т а к в и м а ће се с м а т р а т и све д о т л е док је човек . Ја с а м тек у т а м н и ц и с л у ш а о причања о н а ј с т р а ш н и ј и м . слаби је. мој отац. т о ј е био н а ј в е с е л и ј и човек. оно га је већ казнило и зато он д р ж и да је очишћен. п о к а з у ј е као п р и м е р поправке и покајања. Уз то. A ја с а м тврдо у в е р е н да и чувени систем ћелија постиже само привидан. У т о м е о л у к у л е ж а о је леш. и послат на д в а д е с е т година тешке робије. убица је наместио главу на подглавник. Покаткад. Владао се сасвим неупутно. који су м о р а л и знати све . За све в р е м е док смо з а ј е д н о живели. злочинац који је устао против д р у ш т в а мрзи то д р у ш т в о и готово увек с м а т р а да н и ј е крив он него д р у ш т в о . али седа глава је била одсечена и стављена уз т р у п . свако ће признати да има злочина који се увек. р а з д р а ж у ј е му душу. Изгубио је племићку т и т у л у . Нарочито не могу да з а б о р а в и м ј е д н о г а оцеубицу. Дакако да ја у то злочинство нисам ни веровао. Свакако. врло неразмишљен. кад он ј е д н о м није био код куће полиција нађе леш оца. од постанка света. м а ј у р . нека телесна и м о р а л н а р у ж н а а н о м а л и ј а . Отац га је притезао. кућу. за коју наука још не зна. Тај систем исисава из човека животне сокове. Напослетку. А л и и м и м о сваког гледишта. имао с л у ж б у и живео као изгубљени син код свога шездесетогодишњег оца. Злочин је пронађен тек после месец дана. Био је племић. он би у разговору споменуо оца. па после т у м о р а л н о и с у ш е н у м у м и ј у . овако зверска неосетљивост је немогућна. будаласт. из ж у д њ е за наслеђем. али не због злочина . Осуђеници ra нису ни у шта ценили. с л у ж б у и чин. А целога тог месеца живео је н а ј р а з в р а т н и ј и м животом. Једном кад је са мном разговарао о наследној з д р а в о ј конституцији у њиховој породици. покривен д а с к а м а . з а д у ж и в а о се страшно. тога п о л у л у д а к а . он дода: „Ето. Д у ж целог дворишта протезао се олук за нечистоћу. и свуда. Син н и ј е х т е о да призна. м о ж е се поћи и с тачке гледишта п р е м а којој излази да би готово т р е б а л о оправдати злочинца. и све то испричано с н а ј п р о с т о д у ш н и ј и м детињским. до с а м е своје смрти није се никад ни на шта пожалио. што се н и ј е у м е о држати. ту је неки природни органски недостатак. а м и с л и л о се и готовине . с м а т р а ј у као неоспорни. о н а ј с т р а ш н и ј и м . веселим с м е ј а њ е м .него због г л у п о с т и у злочину.син. опомињао.о т о м е ни помена . у б и ј е оца. и ако не сасвим г л у п а к . обмањив спољашњи смер. Лакомислен и ветрењаст. н а ј н е в е р о в а т н и ј и м убиствима. незнано где. да је пречистио рачуне. а л и како је т а ј отац имао доста имања. то н и ј е просто злочинство.

Шта да се р а д и у д у г и м и д о с а д н и м з и м с к и м в е ч е р и м а ? Свака се касарна дакле.сваки р о б и ј а ш имао свој занат и занимање.Ми смо н а м у ч е н и људи. д р ж и ! Одсеци му главу. . у п р а в а у неким с л у ч а ј е в и м а н и ј е баш м о т р и л а на то. Истина. занимање. робијаш.појединости о с л у ч а ј у . а сви су п у ш и л и на л у л е . Готово цео д у г и летњи дан пролази у д р ж а в н о м послу. да није р а д а они би ј е д а н д р у г о г појели као пауци у стаклету. с а м рад." Готово сваки осуђеник говори у сну и бунца. то је већ пола задовољства за р о б и ј а ш а . у т о л и к о пре што је забрањено воће слађе. ножеви. ноћу. ма и не могао ништа потрошити. Робијашки р а д у тврђави за државу.. Рад му је мрзак. и с п р и ч а л и су ми тачно како је било. златар. кројача. а з а љ у д е којима је слобода сасвим одузета. Човек не м о ж е да живи без р а д а и без правог нормалног живота . главу!. a у краткој ноћи ј е д в а може да се испава. у с л е д д у ш е в н е потребе и из неког осећања с а м о о д б р а н е . али је строго забрањено д р ж а т и код себе. и у ј е д н о и п о з а ј м и л а ц . Поред свега тога. Исај Бумштајн. У тамници се могло добити пиће. и м и м о забране. по пропису. Било је ту обућара. не з а б р а њ у ј е се. иоповски изрази. претвара у велику радионицу. Био је неки Јеврејин. сопственог занимања.квари се и п о с т а ј е звер. Псовке. зеленаш. н и ј е било слободно имати ни . Многи су осуђеници у л а з и л и у т а м н и ц у не знајући од заната ништа. р е з а ч а и златара. И зато је. Нек с а м о звецка у џепу. убијени. Новац и д у в а н с п а с а в а ј у их од скорбута и д р у г и х болести. разне алате. Сама незапосленост развила би у њима п р е с т у п н и ч к е особине о којима дотле нису и м а л и ни појма.. Сви с у р а д и л и и зарађивали покоју пару. мора да је у тамници. ч и м се смркне. али су н а у ч и л и од д р у г и х . закључан. И доиста. Без неког свог личног. све им је то у < ну н а ј е з и к у . Поруџбине су и м а л и из г р а д а . то није з а н и м а њ е мего д у ж н о с т : р о б и ј а ш сврши свој з а д а т а к или о д р а д и одређене законске часове р а д а и враћа се у тамницу. бравара. који су снажно живели и желели да живе. веле они. а с а д силом с а к у п љ е н и у ј е д н у гомилу. како би се сви ти људи. како би се они могли навићи да овде живе нормално и правилно. по својој вољи и хтењу. Једном. зато и вичемо ноћу". у тамници. Чињенице су биле веома јасне. т о је кована с л о б о д а . осуђеници су ч у л и како он у сну виче: „Држи га. а без њих се не м о ж е р а д и т и . којем би се р о б и ј а ш предао свом памећу и к а л к у л а ц и ј о м не м о ж е он у т а м н и ц и живети. Ради се нечујно. А л и новац се м о ж е увек и свуда потрошити. А р а д спасава од злочина. силом о т р г н у т и од д р у ш т в а и нормалног живота. најчешће секире. а како изгледа. столара. нама је срж ишчупана. А л и зими.. Л у л е су биле н а ј с т р о ж е забрањене. развијени. д р а ж и је он десет п у т а више него што т р е б а . већ као робијаш. Н о в а ц . па су после као добре з а н а т л и ј е излазили на слободу. м о р а л о им се веровати.

Због тог с и р о м а ш т в а је новац имао у т а м н и ц и сасвим д р у г у вредност него ван. Мислим да свако м о ж е себи представити како је ту било вештих к р а д љ и в а ц а . Осуђеник који све проћерда или изгуби. To им се допуштало. у к р а о 10 Грош. пријавизалогдржавних ствари и оне се о д у з и м а ј у од зеленаша чак и без рапорта вишој у п р а в и . ма како добро да је био сакриван. Било је за то доста о р и г и н а л н и х начина. А л и при т а к в о м залагању се д е ш а в а л о да ствар у з м е и д р у г и обрт. Неки су се успешно бавили зеленаштвом. новац од две копејке (око шест пара). него их не би у о п ш т е с м а т р а о за п р е д м е т е . . Ко није и м а о заната с п е к у л и р а о би д р у к ч и ј е . којије најближиуправникутамнице. Ако је покаткад. а понекад су п р о д а в а л и и такве п р е д м е т е . т а д а се о д у з и м а л о све што је забрањено. Ако затим те ствари не о т к у п и до рока. ђонове и остало). тек с а м о онако. 11 Место готових чизама давала је држава потпун прибор за израду (кожу. За велики и заплетен р а д плаћало се г р о ш е в и м а . какве никоме међу т а м н и ч к и м зидовима не би на ум пало не само да их к у п у ј е и продаје. За то је знала и у п р а в а . a изванредно подузетни. Готово сваки је имао свој с а н д у к с бравом. Или је и сам у себи признавао да би он у ч и н и о исто што и залагач. а осуђеници се нису љутили кад их казне. 1 0 1 1 Уопште. Осуђеник који заложи ствари и п р и м и новац. неки су се бавили с а м о п р е п р о д а ј о м . оде без оклевања и без д а љ и х разговора првоме подофициру. да у њему ч у в а д р ж а в н е ствари. сви су с т р а ш н о крали ј е д а н од д р у г о г а . To је био д е л и м и ч н о разлог што га нису ни ч у в а л и . који ме је искрено волео (то к а ж е м без икаквог претеривања). После сваког п р е т р е с а о д м а х би опет набавили забрањене п р е д м е т е и све би д а љ е ишло по старом. п р е м д а је такав живот л и ч и о ж и в о т у оних који би се настанили на Везуву. Тако. И најгори дроњак је имао вредности и могао се за нешто у п о т р е б и т и . односи з е л е н а ш у последње своје ствари и з а л а ж е их за неколико б а к а р у ш а са врло великим процентом. ето зато се у т а м н и ц и налазило пиће. у о с т а л о м не баш сасвим неочекиван. и грдио. то је било без икакве срџбе. Изненадне ноћне п р е м е т а ч и н е нису биле ретке. прибор за ч и з м е и д р у г и преко потребни п р е д м е т и свакоме осуђенику у свакоме часу. али ни с а н д у ц и нису п о м а г а л и . онда се п р о д а ј у без одлагања и без милости. Том се р е ч ј у означава уопште ништавна новчана вредност. и д р ж а о се као да је и с а м очекивао да ће бити тако. после. зеленаштво је п р о ц в е т а л о толико да су п р и м а н е у залог чак и пописане д р ж а в н е ствари: рубље.р а д а ни новаца. Занимљиво је да је то понекад пролазило без свађе: зеленаш би ћутећи и мргодно враћао што је т р е б а л о вратити. брзо би га попили. па понекад и новац. А л и р о б и ј а ш и су били веома сиромашни. да ту ствар скине с душе. Мени је неки осуђеник.

Пореклом са западне границе. него што (е с а ж а л и о г л е д а ј у ћ и како с а м је д у г о т р а ж и о . благог. Милостиња се д а ј е готово непрестано. па н а ј з а д опет. На пример. и поред оштрог мотрења и с т р а ж а р е њ а . али толико мирног. Виши с т а л е ж и нашега д р у ш т в а и не с л у т е како се и трговци и прости људи и цео наш народ брину за „несрећнике" . каткад ради и по неком надахнућу. робијаш. Зарађивао је на вину само п р е д у з и м а ч тога посла. Долазило је у тврђаву много људи кажњених због к р и ј у м ч а р е њ а . него се у п у ш т а о у к р и ј у м ч а р е њ е пића. после казне. Ако не стигне за све онда се бели хлепчићи и д р у г а пецива р а с е ц а ј у подједнако. значи осуђеник. био је сталан и од доброг д е ј с т в а .. и ниједан затвореник не остане без свога дела. Познавао с а м ј е д н о г осуђеника код нас. Био је врло кротак и д р у ж е љ у б и в и док је год седео у тамници. веома је занимљива. који се д р ж е много с т р о ж е од осуђених. To је било убрзо по мом д о л а с к у у тамницу. који су п р о д а в а л и р а к и ј у и за врло кратко в р е м е стицали новаца. Памтим како с а м ј а први п у т добио д а р у новцу.. Милостиња се побожно дели свима подједнако. Враћао сам се с ј у т а р њ е г р а д а . Имало је и крчмара. Заслугом оваквих људи у т а м н и ц и се н и ј е о с к у д е в а л о у пићу. Да н и ј е тих милостиња. х л е п ч и ћ и м а и з е м и ч к а м а . To је милостиња. Напослетку. р а з у м е се. постојао је још ј е д а н приход. сам.Библију. или невољник. У с у с р е т ми иду мати 1 2 12 Несрећник. питомог. меће на коцку све. ј е д и н у књигу која на робији н и ј е забрањена. с в у д а где их има. зато није никакво ч у д о да се. И м у ш к и би се савлађивао по читав месец дана. 0 т о ј п р о д а ј и говорићу којом приликом одвојено. избавља се из тешког положаја. који. ухваћен је у к р и ј у м ч а р е њ у . А л и истога дана ми је то и признао. к р и ј у м ч а р е њ е је по својој особини сасвим особита врста кривице. није могао да се у з д р ж и . ни сада. Он се и з л а ж е највећој опасности. набављало пиће. Та је с т р а с т исто тако ј а к а као и карташка. било би сувише тешко. не што се покајао. Колико је п у т а био за то кажњен и колико се бојао батина! И још му је то к р и ј у м ч а р е њ е доносило врло м а л о зараде. Узгред речено. зарицао и заклињао да више неће к р и ј у м ч а р и т и . проналази. и готово увек у хлебу. А онај особењак је волео само у м е т н о с т р а д и уметности. ко ће веровати да новчана добит код неких к р и ј у м ч а р а стоји тек на д р у г о м месту? А дешава се баш то. . Он је унеколико песник. довија се. иако није богатио осуђенике. с ч у в а р о м . К р и ј у м ч а р р а д и из страсти. да је тешко било и з а м и с л и т и како је он доспео у тамницу. никад се ни с ким није посвадио. по позиву. много ређе у новцу. каткад и на шестине. а особито о п т у ж е н и ц и м а под судом. многим затвореницима. н и ј е могао да се с а в л а д а ... Био је плачљив као жена и колико се пута. човека колосалних р а з м е р а .

и кћи. Узео с а м ту копејку и д е в о ј ч и ц а се сасвим задовољна вратила мајци. Једном с а м их већ видео.повиче она истрчавши преда ме и т у т н у ми новац у руку. д е в о ј ч и ц а од десет година. А д е в о ј ч и ц а за мном. и много су плакале. . Муж. Д е в о ј ч и ц а ме смотри. Оне су биле дошле да се с њиме опросте занавек. лепа као анђелче. п о т р а ж и у кесици копејку и д а д е ј е девојчици. у затвореничкој соби. она о д м а х стаде. у в р е м е када сам и ја у њој боловао. поцрвене. био је под с у д о м и у м р о је у болници.. невољниче.Ево ти. у з м и копејку у име Божје! . м л а д војник. и п р о ш а п у т а нешто матери. .. удовица. Мати је жена некога војника.

Сећам се јасно да ме је ј о ш на првом кораку изненадило што у т о м е ж и в о т у нисам нашао ништа страшно. или боље рећи. и све више и више с а м му се чудио. н и ј е толико у т о м е што је он тежак. чак су и пили (премда врло м а л о њих). каткад и ноћу. тежак. робијашки. обавезан. и р а н и ј е излазило пред очи. идући за Сибир. колико у т о м е што је принудан. р а д и л и за себе. А л и убрзо. А л и све оно што с а м доживео првих дана свога р о б и ј а њ а сад ми изгледа као да је било ј у ч е .ч у д н о в а т о ! . остао је с а м о ј е д и н с т в е н у т и с а к од њих. грдили се. Доцније м о ј е т а м н и ч к е године много н е ј а с н и ј е п р о м и ч у у м о ј о ј успомени. особито лети. н а ј ч у д н о в а т и ј и х факата. гледао да у н а п р е д погодим шта ме чека. потпуно сам р а з у м е о сву изузетност. али поред свега тога . тако да би и најцрњи злочинац у з д р х т а о од те казне и у н а п р е д се од н>е плашио . дочекиваше ме готово на свакоме кораку. и тек доста д у г о после тога р а з у м е о с а м да т е ж и н а и тога р а д а и р о б и ј а њ е т о м е раду. слободно су ишли по свој тамници. Сам рад. то ме је чуђење пратило докле с а м год био на робији. никада се с њом нисам могао да помирим. са свесном и вољном намером. неочекивано. Једном ми дође помисао: ако бисмо у с х т е л и да човека сасвим пригњечимо. и који дави. под б а т и н а м а .у ч и н и л о ми се да се у т а м н и ц и много л а к ш е живи него што с а м ја п у т е м замишљао. Све ми је то. Осуђеници. пушили л у л е . И тек доцније. савршене некорисности и бесмислице. П р е м д а . стопиле се у једно. на пример. рекао бих. мој први у т и с а к при у л а с к у у т а м н и ц у био је да не може бити одвратнији. а ноћу су се неки и картали. али он р а д и за себе. Слободан сељак р а д и м о ж д а још много више. ј е д н о л и к . м у ч а н и непрекидан. пошто сам већ доста д у г о био у тамници. Понеке године су некако сасвим избледеле. под морање. да га казнимо н а ј с т р а ш н и ј о м казном. те му је много лакше него р о б и ј а ш у на п р и н у д н о м и за њега сасвим некорисном раду. онда када сам. певали. ништа необично. читав понор н а ј н е о б и ч н и ј и х изненађења. А и мора тако да буде. н и ј е ми изгледао много тежак. баш и они у оковима. да га сатремо.т р е б а л о би дати р а д у к а р а к т е р н а ј п о т п у н и ј е . сву изненадност оваквога живота.II ПРВИ УТИСЦИ И сада живо в и д и м свој први месец тамновања и у о п ш т е иочетак свог т а м н и ч к о г живота. Уопште говорећи. Право да к а ж е м .

хвалећи се својом х р а н о м . Уз то. да пресипа воду из ј е д н о г чабра у д р у г и . од беспосличења. из д у г а в р е м е н а . неизбежно постоји у сваком п р и н у д н о м раду. из д р у г о г а у први. Разуме се. у о с т а л о м . стида и м у к е . ипак. Све се то р а д и л о од ч а м е . то је и р о б и ј а ш к и р а д н е у п о р е д и в о тежи и м у ч н и ј и од сваког д р у г о г слободног р а д а .ја м и с л и м да би се т а ј несрећник за неколико дана удавио. Осуђеници су тврдили да т а к в е х р а н е нема по т а м н и ц а м а у европској Русији. ј е р не би и м а л а никаквог паметног смера. и м а у р о б и ј а ш к о м е ж и в о т у ј о ш ј е д н о зло. и била би нешто лудо. м а к а р и умро. А л и засебну х р а н у набављали су само они који су увек и м а л и новаца. многи су могли и за своје новце добављати х р а н у . Хране ми се у ч и н и л о да има доста. п р а в и л и међу собом сплетке. сврха. пекли и с и т н и л и а л а б а с т е р . где готово и нема шта да се р а д и . о п и ј а л и се ако би се н а ш л а нека пара. осуђеници. већина је ј е л а „из казана". било м а л о р а д а за р а ч у н д р ж а в е . или да т у ц а песак . таква казна би се п р е т в о р и л а у мучење.је садашњи р о б и ј а ш к и р а д д о с а д а н р о б и ј а ш у и не з а н и м а га. или би починио х и љ а д у кривица. који ј е пет п у т а т е ж и . спомињали су само х л е б и б л а г о с и љ а л и су . Истина. Фунта говедине с т а ј е код нас грош. и т а к о д а љ е . у о п ш т е узевши. одушеви се па хоће да га изведе што в е ш т и ј е и боље. н и с а м ни с л у т и о какав ј е летњи р а д . баш зато што је п р и н у д а н и насилан. свакако. иако већина. и сам по себи. т р п и несвесно. и о с и м п р и н у д н о г а р а д а . р а з г р т а л и с н е ж н е с м е т о в е око д р ж а в н и х з г р а д а . Осуђеници су ишли на Иртиш да р а з в а љ у ј у с т а р е д р ж а в н е барке. сем ако неко и м а неки свој посао. гради. у т о м е послу види се задатак. а л и у т а м н и ц у д о л а з е љ у д и такви с к о ј и м а не би свако х т е о да живи у з а ј е д н и ц и . To је п р и н у д н о з а ј е д н и ч к о живљење. На к р а т к о м з и м њ е м д а н у послови се брзо с в р ш а в а ј у . или да г о м и л у з е м љ е преноси с ј е д н о г места на д р у г о и опет да је враћа. ј е р т а м о нисам био. да сви р о б и ј а ш и т р п е те м у к е . само да се ослободи таквога понижења. г р д и л и се и псовали. А л и се м о ж д а с а м о трећина осуђеника б а в и л а с в о ј и м радом. А л и ако би морао. а лети три копејке. на пример. Ја с а м дошао у т а м н и ц у зими. Зими ј е у н а ш о ј тврђави. сви наши људи се рано в р а ћ а ј у у т а м н и ц у . А л и како ј е д а н део т а к в и х мука.осталисубеспосличили. ј о ш ј е д н а м у к а . копа. а ноћу су и последњу к о ш у љ у д а в а л и за коцкање. у бескрај. Уосталом. р а д и л и с у у р а д и о н и ц а м а . понижења и стида. ја в е р у ј е м . Ја о т о м е не м о г у да с у д и м . у децембру. м а л т е р и ш е . зида. з а ј е д н и ч к о г ж и в љ е њ а и м а и на д р у г и м м е с т и м а . Д о ц н и ј е с а м видео да о с и м н е м а њ а слободе. р а д је п а м е т н а ствар: р о б и ј а ш прави цигле. Робијашки р а д н и к се понекад и занесе с в о ј и м р а д о м . готово већа од сваке д р у г е .безикаквепотребешврл>али по свим к а с а р н а м а у тврђави. у освету. бесмислице.

трећина људи о с т а ј а л а је гладна. у д е ш е н и за рад. сваке вечери с п р е м а воду. кељом. П а м т и м своје прво ј у т р о у касарни. Мерење је за њих било страшно: кад би се д а в а о хлеб свакоме по мери. пуне у с т а водом и из уста у м и в а ј у лице и перу руке. с разном зелени и поврћем. д р х т е од зиме. Око к у т л а ј ј е д н о г ј е д и н о г за умивање. видљиво. Протежу се. Његово је да пази на чистоћу у касарни. з е в а ј у и м р г о д е своје жигосано чело. ј у р н е у н у т р а свеж зимски в а з д у х и облаци паре р а з л е т е се по соби. д е б е л е готово с прста.гунђа ј е д а н зловољни осуђеник. У свакој касарни има по ј е д а н затвореник кога артељ изабере да у касарни послушава. нема окретности. А осуђеници нису баш ништа м а р и л и . Наш је х л е б био некако особито добар.одступи ти! Гле. уношење и изношење ноћног чабра. прстенасти. т м у р н и после спавања. весела и р у м е н а лица. спојене са три прстена. . р е д о м у з и м а ј у к у т л и ћ воде. с купусом. нарочито у р а д н е дане. неки се већ свађају. Момак. Прва т р и дана нисам ишао на рад. a у артељу. који се закачи за појас. браћо. с неким необичним и с п у п ч е њ и м а на о б р и ј а н о ј лобањи и г у р а другога. пакет од шест свећа.Куд се ћушкаш. „ситнозвек". и да доноси два в е д р а воде . Моји окови нису били баш „по пропису". У зору. то се код нас новцем плаћа. није р а з д а в а н по м е р и на кантару. шчи. Људи се буде. Ја с а м се згрозио п р е д силеством бубашваба у н>ој. Зове се чаброноша и не иде на рад. А л и ч о р б а не богзна каква. нема. било је за свакога доста. . Приписивало се то т а м н и ч к и м добро у д е ш е н и м пећима. зачињена с мало п р е к р у п е и. у с т у б о ч и о се као споменик! Хтедох рећи. Кува се у з а ј е д н и ч к о м котлу. како су их називали осуђеници.Што вичеш! Чекај. о д м а х почну свађе: IIITO 1 3 1 4 . чувен у целоме граду. А „прави" окови. водњикава. у заједници. 1 5 13 Руска чорба. сувоњав. „фортикуљтјапности". 15 Тј. како се овај осуђеник изразио њиховим језиком. да се одмори од пута. А ч и м се отворе врата. да ми у д а р е окове. За средњи прстен утврђен је каиш. Већина ћути. чаброноша. по пропису. висок. Неки се крсте. М о р а ј у се носити испод ногавица. омаленог. брзине. него састављени из четири гвоздене шипке. опасан о д м а х преко кошуље. од с т р а ж а р н и ц е код к а п и ј е у д а р и добош и после десет м и н у т а официр с т р а ж е поче отварати касарне. 14 Шестица. м о л и м те. Носе се преко ногавица. на прање патоса. а дању за пиће. дебелог.зором за умивање. дрвена г л а в у р д о ! Чекај! . тако се п о с т у п а л о са с в а к и м новаком. З а д а х је страшан. у с т а ј у п р е м а м у т н о ј ч к и љ а в о ј светлости шестичне л о ј а н и ц е . Осуђеници се с к у п љ а ј у око ведрица с водом.j e х л е б код нас био з а ј е д н и ч к и . бивала је танка. код њега никакве ф о р т и к у љ т ј а п н о с т и . нису били прстенасти. А л и већ д р у г о г а дана извели су ме из тамнице. црномањаст.

Кржа!. врста к р ж љ а в е дивље патке.довикну неко с ј е д н о г краја. А л и д о ц н и ј е сам дознао да су овакви призори увек веома невини и о д и г р а в а ј у се као у комедији на задовољство свију.Ти си х у љ а . до боја готово никад не долази..„Фортикуљтјапност" у ч и н и неки у т и с а к : многи се н а с м е ј а ш е . брзи и напрасити. и да покаже каква је у п р а в о зверка. него што грло д е р е т е ! . а д р у г и што к р а д е из лонца. то је све. р а д и веће у в р е д е .. Осећа да га сви г л е д а ј у и о ч е к у ј у хоће ли се својим одговором о с р а м о т и т и или зна да треба да се одржи. .Па таква.Шта сте се развикали! . каква си ти зверка? . . (Ф. А л и тек што наста озбиљна свађа о д м а х опколише јунаке. а не кржа! . и хоће.о д ј е к н у као одговор.. сав црвен. и да д о к а ж е да је заиста зверка. па му полако и разговетно одговори: . П о к р а д у ш а ! 1 6 1 7 16 Белицом су осуђеници називали хлеб од чиста брашна без додатака. појео баби кисело млеко и зато је добио своје.Таква.Па де. . најео се наше б е л и ц е ! Мило му је што ће се д в а н а е с т п р а с а д и с п р е м и т и за мрс.Стока без репа! . пун беса.Јесте. . видећи да је потучен на свима т а ч к а м а . . Читав плотун бурног с м е х а поздрави досетљивог р о б и ј а ш а .И ј е с а м зверка! Каква? . Д. 17 Кржа или крџа. .Видиш ти њега. .д р е к н у дебељко..н а ј е д а н п у т викну овај.проговори он као за се. С неисказаним п р е з и р а њ е м уноси он поглед у свога противника и. Ја с а м збиља помислио да ће бити т у ч е . каква? Обојица у п и љ и ш е очи ј е д а н у д р у г о г а . обојица! Један је због ф у н т е х л е б а допао у затвор. он је птица кржа. . он је очевидно био у касарни нека врста добровољног к о м е д и ј а ш а . као да га разгледа као бубицу. . с е д м о р и ц а се не бојимо једнога. побиће се . . .Ма.Каква таква? . од главе до пете..Храбри смо ми.д р а л а се на њих цела касарна. .. To јест.Боље је да се побијете.). А весели дебељко то је и хтео. Високи осуђеник погледа ra с највећим п р е з и р а њ е м . п р е м е р и ra некако преко р а м е н а . Високи р о б и ј а ш стоји мирно и поносито. Све то било је за мене ново и р а д о з н а л о с а м посматрао. Дебељко чека одговор а стегнуо песнице као да би х т е о да се бије. Све је то доста карактеристично и п о к а з у ј е т а м н и ч к о обличје.А и ј е с у ваљани. .

Аја.К а к о д р у г и ! О н д а о п е т т и м н о г о з н а ш .ја се. Десно до мене р а з г о в а р а ј у два озбиљна.Ко? Зашто да опечеш? Робијаш. овде-онде.м р а ч н а крчма. . дође ми с а м а . Знам.Богме сам мислио да си умро. Три године био је код нас к р ч м а р . и потпасан. и ко с а м ј а ? 1 8 1 9 18 Квас. та од онога што се после удавио.Знам. б р а т у рођеноме! . прво ти. . Куваре бира артељ. С п р е м а л о се за преглед. .. опасани. з б и ј а ј у се око к у в а р а који им сече х л е б . х у к а . у с в о ј и м к р а т к и м кожусима. у подграђу. брате. .Е..пишчево разјашњење у гл. који то знају. за сваку к у ј н у по два. м р а ч н а к р ч м а . Они ч у в а ј у и нож за сечење х л е б а и меса.Оно. Довешћу ти колико хоћеш посредника.. руско пиће.. у д в о б о ј н и м капама. па ја.Де-де-де! Доста! . нек се за мене нико не хвата голом руком. Ономадне. . сталожена осуђеника. у углу.Мислим да од мене богме неће у к р а с т и . и сам б о ј и м да што не у к р а д е м .к а ж е ј е д а н .гунђа „невалид" навлачећи р у к а в е од шињела. 19 Израз којим се и с к а з у ј у поштовање и љубав. а неће ти се ни поклонити. . као и ми. брате. . т и х о и п а м е т н о разговарају.. . с п р е м а н да о д м а х пође на рад.Здраво. Сваки је у шубари и кожуху. ј е д а н ј е д и н и за целу к у ј н у . Јеврејина. као наше „чико" . она твоја макнуће новац. Пред некима су дрвене чаше с к в а с о м . Седох поред њих. и кућу има. Свиће. с т а р и н о Антонићу! Пријатно! . X Божић.Па и не знаш. и о т к у д а си. чика Антонићу. Кујна је д у п к е пуна. видисе.довикну им инвалид Петровић. д р у г о г нам имена и нема. ако се не шалиш . брате. знаш ону што је купио од шугавога Соломонке..Воде.Довешћеш? А ко си ти. али понеки. .. Дробе хлеб у квас и присмачу. на т с е б н о ј постељи. м о м ц и ! Пробудио се Невалид Петровић! Воде Невалиду.. . . Осуђеници се р а з м е с т и ш е око столова и по у г л о в и м а . здраво. и моја пара иде у недођин. који је пазио на р е д у касарни и стога је и спавао ту. . а овамо брат! . Откуд с а м ти брат! Нисмо ј е д н у рубљу з а ј е д н о иропили. Тако ти.одговори он не дижући очи и мучећи се да безубим д е с н и м а сажваће хлеб. :5атворени и. Стоји несносна врева.рече ј е д а н м л а д и осуђеник седајући поред натмуреног и безубог осуђеника. ј е р ће се опећи.Брат.. то је д р у г и . Куда ћу с њоме? Станем м о л и т и Феђку џелата. и јасно се види да се т р у д е да ј е д а н пред д р у г и м с а ч у в а ј у у г л е д . .б у к а . он ти. Звали су га Гришка .

. помамно. као да је по д у ж н о с т и морао.. . па се разиђу. И противници с а м и м а х о м се грде р а д и забављања. ч у м о бендерска! . т а ј с е ј о ш н и ј е р о д и о . Још синоћ с а м опазио да ме г л е д а ј у попреко. Већ сам у х в а т и о неколико м р г о д н и х погледа. Испрва нисам могао ни да з а м и с л и м како се м о ж е грдити: из задовољства. обилазили су око мене. таштину. Често с а м и себе заваравају. чинило им се да с а м донео са собом новаца. Р а з у м е се они су од м е н е п о з а ј м љ и в а л и новац и већ првога д а н а је сваки по т р и п у т долазио за з а ј а м .. Други осуђеници.Хајде. напротив. Овде с а м намерно навео п р и м е р н а ј о б и ч н и ј и х р о б и ј а ш к и х разговора. настане испитивање. У почетку с а м се с в е м у т о м е много ч у д и о . па ништа. п р и ј а т н о вежбање. веле. м а д а ме је стално поткрадао. непријатељи се и побију. р а з у м е се за новац. и с а м о покоји пут. почињу с великом ватром.повикаше око њих. Како се онда на њега љ у т и т и ! Између осталога у ч и л и су ме да треба и м а т и свој сопствени ч а ј и да н и ј е згорег да и м а м и свој чајник. Настаде грдња. које с а м већ добио. и да ће ми т а ј к у в а р куповати и намирнице.Т у р с к а те сабља посекла. Ако се ко побије. за дотле. шта сте з а г р а ј а л и ! . и посаветовали да у з м е м ј е д н о г к у в а р а који ће ми. Али. мислиш. изузетно.Т и . да склоним д р ж а в н е ствари. И о д м а х су стали да ми се у д в а р а ј у : у ч и л и су ме како се носе окови. Слободно је само грдити се.Р а з г у б а л а те губа сибирска! . за т р и д е с е т копејки месечно с п р е м а т и све што хоћу. а ко ме је избио отишао је под црну земљу! . кад год му се у к а з а л а згодна прилика. о д м а х се то јави мајору. р а д и вежбања у стилу. Доцније. набавили су ми с а н д у ч е с бравом.. готово и несвесно. м и л о вам је што ј е д е т е робијашку белицу! О д м а х се смирише. и нешто свога рубља што сам га донео. наћи у т о м е забаве. Речју. да се њиме п о с л у ж и м . дођу до неке тачке. Зато се и с п р е ч а в а да не дође до песница. овде се цени. набавили су ми неки туђ. не т р е б а ту заборавити на разметљивост. .. Само што му се не пљеска.Т и м е н е избио? Ко би мене избио. To је унеколико и забава за све. ко си? Па ја сам тебе избио. Вештак у препирању с грдњом. To је р а д и о без икаквог збуњивања. као глумцу. А већ с у т р а д а н у к р а л и су ми га и пропили. сад ће се дочепати. а дође затим и м а ј о р . језиком „лупетати" до м и л е воље. у ж и в а њ е .. и не х в а л и м се.Де-де-де. а он ти ту пита: ко с а м ! . само ако з а ж е л и м засебну х р а н у . зло за све.Нисте у м е л и да ж и в и т е у слободи. А л и обично не д а д у да ствари дођу до боја. ј е д а н од њих био ми је н а ј о д а н и ј а д у ш а .

С њиме с а м се сложио још првога дана. Сећање на њега оштро ми се у р е з а л о у памети. а он . и више још него руске племиће међу нама. ниско и гадно створење. а ми смо се опет с т а р а л и да их п р е д њима не покажемо. чак се и тукао. грдио се и псовао с њима заједно. Робијаши су их страшно мрзели. а кори их што к р а д у и озбиљно н а в а љ у ј е да то више не раде. Био је ф е н о м е н а л н о поштен. сад доста! Некад су Петар и Павле ш е т а л и по Москви. он се о д м а х у м е ш а у ствар. . Мило им је било да г л е д а ј у наше м у к е и патње. осуђеници их нису никад с м а т р а л и зa своје другове. Прво. нема више тога. иако су потпуно изједначени са о с т а л и м осуђеницима . иего онако. А л и напослетку. Ништа није т е ж е него задобити поверење код народа (особито код оваквог народа) и стећи његову љубав. Од р у с к и х племића. пет Пољака. с т р а х о т а неписмен. Осуђеници су то сасвим добро р а з у м е л и и враћали су мило за драго. Иако су племићима о д у з е т а сва права на п о л о ж а ј и имовину. а сад плету у ж а д . веома покварен. оштре и пргаве нарави. Ретко сам кад видео таквог особењака као што беше т а ј А к и м Акимић. из предубеђења. Један. било их је четворица. већина њих ме је заволела и признала да с а м „добар" човек. а неки су га се и б о ј а л и због његове свадљиве. .Уопште узевши.ипак. и тачан као Немац. У нашој т а м н и ц и било је неколико племића. слабе памети. За њега с а м ч у о и пре но што сам дошао у т а м н и ц у и већ првих д а н а прекинуо с њиме сасвим. на робији се нерадо и мрко гледа на доскорашње племиће. Искрено су нам признавали наше племићство. Доста смо трпели. били су п р е м а њима некако префињено у в р е д љ и в о уљудни. Д р у г о м којом приликом говорићу о њима засебно. н а р о ч и т о у почетку. грди и свађа с осуђеницима. на пример. и нисмо могли да им колико т р е б а п о м а ж е м о . до крајности су се туђили. мршав. необичан резонер. п р и р а д у . Но ни то не бива свесно. Мени је т р е б а л о готово две године да п р о в е д е м у тамници па да неколицину р о б и ј а ш а з а д о б и ј е м и да их м а л о одобровољим п р е м а себи. Висок.Е. он се. Робијаши су му се подсмевали. Пољаци (ја говорим само о п о л и т и ч к и м кривцима) нису никако могли да с а к р и ј у своју а н т и п а т и ј у п р е м а осуђеницима. а м а се и не т и ц а л а њега. а ипак су волели да нас мецкају због нашег пада. Био је сувише наиван. Д р у г и је о н а ј оцеубица о коме с а м говорио о д м а х у почетку ових записа. у х о д а и достављач од заната.Такве и д р у г е љубазности ч у ј у се често. Трећи је А к и м Акимић. Од првога корака он је био њихов човек. па су се ч у в а л и да с њиме и м а ј у икаква посла. сасвим простодушно. Чим види неправду. несвесно. Служио је на Кавказу као заставник. ј е р нисмо били снажни као они. осим мене.

а иза њих поређају се војници. Прво је. . као самоук. чувари. Он је и столар и ч и з м а р и п а п у ч а р . ипак су га ценили због исправности и умешности. који се (у доба кад су Руси освајали Кавказ и борили се са појединим кавкаским племенима) покоравао руској власти. а л и је после казна у б л а ж е н а . Дођу инжењерски официр. светиљке. а после месец дана А к и м А к и м и ћ п р и ј а т е љ с к и позове кнеза у госте. и напослетку га с т р е љ а и о с в е м у о д м а х поднесе главноме заповеднику опширан извештај. Али. молер. у истој касарни. Један од м и р н и х с у с е д н и х горштачких к н е з о в а запали његово утврђење и изврши ноћни напад.ми је о д м а х испричао свој д о ж и в љ а ј . или вођ. кнез. . Били смо заједно. он још никако не у м е правилно да схвати своју кривицу. Кривица се свали на непокорне горштаке. д е ч ј е играчке. не слутећи ништа. с п у н и м п у ш к а м а . и поред тога што су се подсмевали његовим г л у п о с т и м а . а набавио је и д у ш е к на склапање. позлатар. To је ниска. Он је потпуно признао да н и ј е р а д и о по закону. и тако ме је у првим д а н и м а м о ј е робије. Кад осуђеници полазе из т а м н и ц е да иду на рад. бравар. Правио је и разне сандучиће. ј а в н о окриви и у к о р и кнеза и доказа му да је с р а м о т а потпаљивати утврђења. Спроводник преброји осуђенике и по п а р т и ј а м а их ш а љ е т а м о где т р е б а да раде. спроводник.научи. осуђеници. ј е д в а ј е д н о м постао официр и као такав послат за главног заповедника неког утврђења на Кавказу. ј е д а н п у т п о с м а т р а и . и неколико наших и н ж е њ е р с к и х службеника. на д в а н а е с т година. рекао је мени да је то знао и пре него што је с т р е љ а о кнеза. с в е л и к и м д в о р и ш т е м 20 Тј. надзорника рада. па их продавао у граду. 2 0 За све ово А к и м и ћ је био осуђен на смрт.Молим вас! Зар ми није потпалио тврђаву? Треба ли ваљда за то да му се поклоним? . котарице. Он дође. није у с т а ј а о против ње. к а м е н о м зидана зграда. Д у г о је вукао јункерство. А к и м А к и м и ћ се правио невешт као да не зна ко је злонамерник. у тврђави. Ја. знао је да се м и р н о м е кнезу мора с у д и т и по закону.одговара он на м о ј е напомене. з а ј е д н о с д р у г и м а . а све је то научио на робији. Затим му потанко очита поуку како се покоран кнез мора у б у д у ћ е владати. они се у в р с т а ј у у два р е д а пред с т р а ж а р н и ц о м . па ипак. у много ч е м у у с л у ж и о . био заставник у неком пешачком п у к у на Кавказу. А к и м А к и м и ћ изведе свој о д р е д војске. м е к ш е подглавнике. али без у с п е х а . идем у и н ж е њ е р с к у радионицу. те је послат у Сибир на р о б и ј у д р у г о г реда. као ј у н к е р . Није било заната који А к и м А к и м и ћ не би знао. Тако је увек зарађивао нешто новаца и о д м а х куповао за сувишак: рубље.

А иначе. сећам се. пети је Јеврејин. с в о ј у дечицу. и а к о в и д и д а н е к и о с у ђ е н и к с п а в а н а л е в о ј страни. над двеста људи. шести Циганин. м о л и м вас. нарочито политичке кривце . као ништа. М а ј о р је био с т р а ш а н због тога што је такав човек био старешина. А слобода њихова. сви су они пре били или поседничка ч е љ а д или војници. а и за очи је у г о д н и ј е . А веома с а м ж е л е о да дознам што о нашем м а ј о р у . А к и м А к и м и ћ н и ј е у том п р а в ц у био неповерљив и. он је понекад чак и ноћу у п а д а о у тамницу. Ја сам. А и погледајте. састављао боје и бојио столове и н а м е ш т а ј да би л и ч и о на ораховину. И нехотице им зло пада на памет. а за седмог не зна се ко је и шта је. и д р у г о . само што је у т и с а к од стварности увек ј а ч и од простог причања. И све је т а м н и ц а . Све што ми је А к и м А к и м и ћ о њ е м у причао било је истинито. не носе у н и ф о р м у . Само. разговарао с а м с њиме о својим првим у т и с ц и м а у т а м н и ц и . м о ј у т и с а к н и ј е био пријатан.р е ч е ми он. свака пара мора се скрити у обући. А зло н и ј е у раду. Неустрашив. каква је." У т а м н и ц и су ra мрзели и б о ј а л и су . какав је то свет! Један је војнички син. а друго. али све код њега.. К а ж у да тамо. готово потпуно независан старешина. . ако им се и неће. још је тежи. и сви ти људи м о р а ј у пошто-пото да ж и в е заједно. да ј е д у из ј е д н е зделе.него. He б р и ј у им главу. овде код нас има их из т а м о ш њ и х т а м н и ц а и не м о г у да се н а х в а л е како им је овде лепо. вели. Док с а м чекао да ме окују. међутим. Осуђенике је с м а т р а о као своје природне н е п р и ј а т е љ е и то му је била највећа и главна погрешка. столарница. Ту су ковачница. Додуше. А л и међу осуђеницима у Русији. „на десној страни. на т и м првостепеним р о б и ј а м а .Да м о г у појели би их. Имао је чак и неких вредности. као да су из пакла дошли у рај.овде је живот т е ж а к . који з а л о г а ј више м о ж е се помести само кришом. . све то већ знао. бар се с н>има д р у к ч и ј е поступа него с нама овде. па и добре његове особине. Казаћу нам . Нисам био. он ra у ј у т р у за то казни. као што с а м наредио. и л и н а у з н а к . Суђено ми је било да још две године проведрм под старешинством тога м а ј о р а . ипак је то м а л о више реда. у п р а в а није потпуно војничка.Тако је. д р у г и ј е Ч е р к е з . фарбарско одељење. они не воле племиће. Кажу да изгнаник т а м о може да живи као код своје куће. па тамница. трећи ј е р е т и к .. прво. да с п а в а ј у на ј е д н и м д а с к а м а . ви на њих не личите. оставио своју породицу. ви и ј е с т е д р у г и свет. зао. Судите сад сами: м о г у ли вас они волети. њима с е т о не свиђа. Ево. А к и м Акимић је р а д и о у фарбарском одељењу. али тако се прича. к у в а о уље. „Спавај". показивало се некако изопачено. четврти православни сељак. баш је добро што су наши овде и у н и ф о р м и с а н и и обријани. био је неисправан и зао и више ништа. да се слажу.ну н и м р а з н е грађе. браварница.

причао је он после осуђеницима.. отвори књигу и чита је до зоре. Осуђеник т а ј је био сибирски сељак. свога пса.Спасавај! Излечи Трезорку. осуђеника. лукав.. осуђеници обично п о к у п у ј у готово све. а оне продају. целу потоњу годину провео је у читању Библије. а кад му је Феђка казао да код нас. После три дана. али сад не м о г у да му помогнем. . з а п а л и црквену воштану свећу. Код нас је већ неколико година т а м н о в а о неки осуђеник који се одликовао с в о ј и м с м е р н и м понашањем. зато је дело то и учинио.г л е д а м . И тако Трезорка липса. кад је већ све заборављено . ја бих га излечио. Запазио сам ј е д н о г а столара. У поноћ.ж е л е о је само да с т р а д а . који ce с д е в о ј к а м а ш а л и о и смејао. с у д и ш е му и казнише га. али прави сељак. Осуђеник баци на њега циглу коју је р а н и ј е био спремио. оковаше ме.Гледам ја Трезорку . Иначе. позлатићу те! . Лице му је црвено. паклено. и кад му се т а ј пас разболео. А кад одрасту. Једнога дана оде нареднику и рече дћ неће ићи на рад. по свом обичају. Утом дођоше у радионицу. Феђке. није био никакав ј е р е т и к . Сви су знали да је потпуно у р у к а м а свога посилног. али још руменог. ридао је над њим као над рођеним братом. м а т е р е га пеку. он у м р е у болници. Да сте ме звали ј у ч е или п р е к ј у ч е . Неке и н и с у д е в о ј к е .ra ce као куге. већ проседог човека. Ухватише га. доцкан сте ме позвали. попне се на п е ћ . он устане. у и с т и н у веома вешт ветеринар. д о л а з е без пецива. богами! A у себи м и с л и м : а шта ћемо ако га не излечим. обично носе пециво. у м а л о се није и побио с њиме. у тамници. Т а к о ј е о д у в е к . Оне.повика. Јаве то мајору. па би пас оздравио. Кажу.. на белом ј а с т у к у и већ видим да је запаљење и да т р е б а пустити крв. али промаши. 2 1 Најзад. паметан. Мени су потанко п р и ч а л и како су х т е л и да у б и ј у м а ј о р а . о т е р а о је ветеринара и. Све се то д е с и л о врло брзо. читао је и дан>у и ноћу. кад сви заспу. У т а м н и ц и су га спомињали с поштовањем. велим. девојчице. . лежи пас на дивану. Опазило се да он никад ни с ким не говори. много после своје походе код м а ј о р а . у м а л о н и ј е п о л у д е о од жалости.. он ускипе и о д м а х д о ј у р и . Био је писмен. Пре него што би оне дошле. ј е д н а за д р у г о м . К о м а д п е ц и в а с т а ј е грош. истина. А највише је волео Трезорку. има неки с а м о у к и ветеринар који врло успешно лечи. везивао би око врата црвену 21 Руска зидана пећ прави ce с банцима у д е ш е н и м за седење и лежање. . господине м а ј о р е .Богме. Зато су га с м а т р а л и као неког занесењака. На с а м р т и рекао је да никоме н и ј е желео зла . Неке су биле сасвим м л а д е . док још нису у зрелом добу. о д м а х га је дозвао. неколико пекарки. ако липше? .

наравно. м о ж е бити. Т р е б а л о је изабрати време.Гле с а д ! Па била сам. а л и веома ретко. опет ћемо војнике волети! . т р е б а л о се договорити.Бива .. била Хаврошка. . у лето. . судећи релативно. било је м а њ е љубитеља жена него.Оставите се ви њих. Та је већ изван сваког описивања.Ни вас нисам одавно видео . и под стражом. .. Њих д в о ј е започеше разговор. П р е к ј у ч е су ми д о л а з и л е све ваше д р у г а р и ц е .. Уопште.вунену м а р а м у . како их називају осуђеници. и м а о прилике да п о с м а т р а м и љубавнике. .Није. ми и м а м о новаца. иначе бисте ме зацело нашли овде. To су испрели зли језици. To беше она Чекунда. Дођоше т а д две „суфлерке". као да сте нешто о м р ш а в е л и ? . С њоме је и Д в у г р о ш о в а ј а .Па.дочека их ј е д а н осуђеник.. и волите нас. Бивало је. па била Чекунда. . нас т р о ј и ц а смо били на Иртишу. . з а м и с л и т е тога у д в а р а ч а обријане главе. понекад. . р а з у м е се. отклонити ч у в а р е (још теже) и у о п ш т е потрошити много новаца. Нека дебела женица. ј е р је био необично чедан човек.в е с е л о одговори девојка.. иа Двугрошоваја. Нема ваљда на свету п р љ а в и ј е девојке него што је ова била. али вас је Мићка одазвао одговори ж и в а х н а женица.Шта је то с вама.? . о д р е д и т и састанак. м а л о пре.запита је он и о с м е х н у се самозадовољним осмехом. коме су оне пришле и који их је одавно чекао. у оковима. Пре с а м била много дебља. ја сам у д о ц н и ј е време. д у ж е је остала на плоту.А к а м о вас ј у ч е ? . љубитеља пића.Што сте се з а д р ж а л е ? Заседеле сте се ваљда код Звјеркових? . Чувари су н а м били неки добри људи.окрете се у д в а р а ч њој. рецимо.Зар.Била је Марјашка. .з а п и т а х А к и м а Акимића. т р а ж и т и самоћу (што је било нарочито тешко). а сад као да сам иглу п р о г у т а л а . место.одговори он и смерно обори очи.А које и које? .Шта то значи? .Све с војницима? . у двобојном оделу. Тешко је било доћи до жена.. . сасвим богињава. . ј е д н о м . него ја код њих .Ја ce заседела? Па и она сврака. А да слика буде потпунија. А л и ипак... м е т н у своју с е љ а ч к у котарицу на његову тезгу. . али шта то м а р и ! Макар и без ребара остале. да у некаквој стаји з а г р е ј е м о пећ за печење. Сећам се. и с највећим тешкоћама. и п о р е д с в е природне м у ч н о с т и невољног живота. .Т р а ж и л и су ме.

нема овде господе. Кувар им насу чорбе у д в е ч и н и ј е и м е т н у на сто п р ж е н у рибу. Иди ти богатом сељаку и т а м о т р а ж и . .. сад су што и ми .дода он седајући уз ону петорицу.н а п о м е н у д р у г и . Пријатно. Газин. .Хе. . . Ја о к у с и х чорбу. Осуђеници д о л а з е и одлазе. ј а к и х је мишића и мршав. кад ће добош да позове на р у ч а к .Нисмо ни из Тамбова.т м у р н о проговори ј е д а н из у г л а који дотле н и ј е ни речи изустио. а не би сви ни стали у кујни. дебела. Већ су се сви враћали с р а д а . п л е м и ћ као и ј а . Слушај. .Па ми. то је з а д а т и му неки одређени задатак. немаш од нас шта да добијеш. .Добро је бити крчмар. He р у ч а се заједнички. али знам све! . Једини начин да се осуђеник натера на у с р д а н рад.Па ено тамо. с п р е м и х себи чај. А где вам је т а ј богати сељак? . Ено. браћо. Поред м е н е је ј е д а н мој друг. Они су нешто празновали. опуштена. У к у ј н и још има места. Уђе ј е д а н Пољак и седе поред нас. Има му око педесет година. осуђеник се враћа у т а м н и ц у и пре добоша. а у ј е д н о и веселост. Чим сврши рад. пођох с ч у в а р е м у тамницу. Особито ј а к о се истиче његова доња усна. још се нису сви скупили. . браћо. па ипак се свршава д в а п у т брже него кад се м о р а да р а д и тачно до подне.У т р б у х у су ми. него кад ко стигне. брате. брате. Петоро њих седе засебно за в е л и к и м столом.Нисам био код куће. и н а з д р а в љ е ! Примате ли госта? .. онда ћемо кусати што д р ж а в а д а ј е . нисмо из Курска.Иди з а м о л и ч а ј а . Нас искоса погледају.Дакле.Има д в а д е с е т сребрних р у б а љ а . . попиће све што има у кеси.Хе. Прво они који р а д е одређени задатак. . Газин данас пије. здраво с в а н у л и ! А што не поздрависте? Живели наши из Курска! . па су и м а л и и свој р у ч а к .ј а к о викну неки високи осуђеник улазећи у к у ј н у и погледом о д м е р и све нас. . он је богат сељак. њему ти иди. па ч у в ш и да се м о г у вратити кући. . не п р и м а т е госта? Па добро. без икакве сметње.Каква господа. На л и ц у му се огледа нека препреденост. данас Иван Т у м а р а л о и Марија Штуцавица.Опростих ce с А к и м о м Акимићем. због које му лице добија неку врло с м е ш н у црту. господа пију.Онда сте из Тамбова? . али како нисам навикао да је ј е д е м . Понекад је задати посао врло велики. нико га не з а у с т а в љ а . Седосмо на к р а ј стола.

.Вруће земичке.напомену онај с д е б е л о м усном и доброћудно иогледа у нас. Кад т а ј науми да пијанчи.опет проговори ћутљиви и т м у р н и осуђеник.он приђе столу.Богами! Биће покора.Хоћу ли? Како да нећу! . московске! И ја бих јео. .Сакриће га наши.О Газину. .. Пекарка м у ј е у с т у п а л а сваки десети комад и он је с т и м добитком рачунао. .з а п и т а х га ј а . м о л и м в а с . амбиција. После га однесу на постељу и п о к р и ј у к о ж у х о м . па макар му и шкодило.Могли би. даћу вам . а овде зна за чај. Суров је и зао. али њега. ј а ч и је од н а ј ј а ч и х што их има овде. Он т р г у ј е пићем. али стид ме да иштем.. понајпре дете. . . то јест. гле! Код куће опанком сркао шчи. Незгодно. ..Кад је тако дотераће до песничења.з а п и т а х ја Пољака поред мене.виче он улазећи у к у ј н у . ш б и ц и ј а . а кад се напије. Хоћете ли? . А је ли жестоко пијан? .) нуди и управо приморава да што више поједе и попије.р е ч е продавац. Он је необично снажан. пециво! .Гле. и купише му неколико к о м а д а .рекох ја и позвах жеднога.Ако хоћете. а опет г л е д а ј у као да ми завиде на т о м е чају. Чим заради. онда се покаже сав какав је: напада ножем. Д а ј т е му и з е м и ч к е ! М л а д и неки осуђеник увек доноси ч и т а в у х р п у з а м и ч к и и р а с п р о д а ј е их. нестаде! Коме ј е жива м а ј к а ! Ово позивање на м а т е р и н с к у љубав све их насмеја. миран је. .Па како га с м и р е ? . браћо. п р е м д а .Пио бих ја ч а ј а . о д м а х све пропије.Ево доносе пециво. . н а м р т в о га избију. али н е м а м новаца.А зар овде нико не п и ј е ч а ј а ? .р а с п и т у ј е м ј а Пољака и д а љ е ено и они т а м о ј е д у своје јело.Па тако га могу и убити! . не. Х а ј д е момци.Те како! Насрће као зоља. и ми и м а м о . итд. п р о х т е л о се опанку господскога пића . оваквим и сличним заклињањем („за љубав мајке". купите. . О т к у д а то? 2 2 2 3 22 Тј. . 23 Обичај је у породицама да се ко од укућана. док ја п и ј е м чај. А л и он ме н е у д о с т о ј и одговора. што ће Газин данас да п р е т е р а . . . осуђенику. кад је трезан. „жива ти мајка".Десеторица ј у р н у на њега и б и ј у га страшно све дотле док се не онесвести. . да је д р у г и ко.Р е ц и т е ми. С у т р а д а н устане потпуно здрав.0 коме то говоре? . А л и т а д а га обично с м и р е .Пециво. .А л а . . ако бане осмооки.

Многи би се р а д о „закачио" за вас. понизе.Они су ј е т к и што сте ви племић. Потребно је много р а в н о д у ш н о с т и да би се на то навикло. . Они би веома волели да вас увреде. Пољак у с т а д е од стола и оде. За све нас је овде сувише тешко. али ви .не. Ви ћете често и м а т и непријатности. Рекавши то. нама је најтеже. ј е д у своје ј е л о и редовно п и ј у и чај. Још ћете ви овде доживети много неприлика. иако многи и многи овде.. грдиће вас због ч а ј а и што и м а т е засебна ј е л а . А за неколико т р е н у т а к а већ је и било све онако како је рекао. што нисте као они. и врло често.To н и ј е због ч а ј а . "-» д .одговара ми Пољак. Они могу. У сваком погледу.

. њему су предавани. с неким нарочитим задовољством гледао у његове ведре и светле очи уоквирене ситним з р а к а с т и м б о р а м а . п р е м д а се т и м е у д а љ у ј е м од п р е д м е т а . иако је новац имао у т а м н и ц и тако велику вредност. ј е р е т и к . Све то ме је сасвим збунило у м о м тек шпочетом р а з у м е в а њ у сужањског живота. и шта било да учини. Често с а м разговарао с 24 Староверац. у п а д е у к у ј н у Газин. м а л и растом. Ако мајор. Д а в а л и смо ra на ч у в а њ е ј е д н о м е старцу с т а р о в е р ц у који је дошао међу нас из стародубровског подграђа. Већ на први поглед ме је врло изненадио. Требало ми је да доста д у г о п р о ж и в и м у т а м н и ц и па да р а з ј а с н и м себи сва гаква факта. нађе неке новце. Може бити да их је трошио на осуђеничку храну. He. да сам. само да новац створи. у р а д н и дан. Доцније смо тек пронашли како ћемо новац сасвим поуздано сакрити и с а ч у в а т и . готово подједнако као и слободу. Али. толико н е р а з у м љ и в а и загонетна у прво в р е м е мога тамновања. и поред наредника који је стално у т а м н и ц и и мотри на робијаше. да га не у к р а д у или не одузму. Већ с а м рекао да су осуђеници увек и м а л и понеки свој сопствени р а д и да је такав р а д природна потреба у робијашком животу. А л и најчешће су новац крали. толико. за мене. приликом изненадних п р е т р е с а . И т а д а ј е с п р е м а н и д а у к р а д е . напротив. тек. не м о г у пропустити да о т о м е човеку не к а ж е м неколико речи. затим да поред те потребе осуђеник још страсно воли новац и цени га више од свега. невесео. никад се није д у г о з а д р ж а в а о код срећника који га је желео.Ill ПРВИ УТИСЦИ Чим је отишао М-цки (тај Пољак што је са мном разговарао). 2 4 Био је то чичица око шесет година. он је. иоред свих строгости. А л и кад пару нема. и да је за њега у т е х а ако му пара звецка у џепу. поред инвалида. спокојно и мирно. није било поуздања ни у кога. да би била боља. сед. м р т а в пијан. тешко га је сакрити. Било ми је чудновато да в и д и м осуђеника п и ј а н о г у с р е д бела дана. у з н е м и р е н и очајан. својине н е к а д а ш њ и х поседника Вјеткова.. он их о д м а х одузме. сећам ce. Прво. покуњен. р е ч ј у . поред с т р а ж а р а . Веома се р а з л и к о в а о од о с т а л и х осуђеника: у његовоме погледу било је нешто кротко. и иоред строгог старешине који је свакога часа могао доћи у пашу тамницу. и то к а д а сви м о р а ј у да иду на рад.

а старац седи на пећи (оној. У својој заслепљености с м а т р а о је да је то „мучење за веру". слободно р е ц и т е да је то добра д у ш и ц а . с м е р а н и кротак као дете. неизлечива туга. који се нису с л а г а л и са старима. никад се . Једанпут. осуђен је на робију. Зидала се ј е д н о в е р н а црква. т р е б а л о своје дело да с м а т р а славом. и трговао је. з а ј е д н о са о с т а л и м ф а н а т и ц и м а . с много детињске простодушности . разорио је цркву.с м е х који се веома добро слагао с његовом старачком белином. и ч у ј е м како покаткад рекне: „Боже. ноћу. Весео. о д л у ч и о се да (како он каже) „стоји за веру". ако вам је п р и ј а т а н с м е х неког сасвим непознатог човека с којим се први п у т видите. Али. Изгледало је да би он. да је брани. пробудио сам се и чуо неко т и х о и у з д р ж а н о плакање. као ј е д а н од покретача. охоли. и поред очите чврстине с којом је подносио робију. у њему се крила дубока. ма како помно да сам га п о с м а т р а о и п р о у ч а в а о . Он није н и м а л о попуштао у својем уверењу. али у његовим одговорима никад не беше никакве срџбе ни мржње. и нетрпљиви у највећој мери. To су људи просвећенији. али не сурово. п р е м а своме уверењу и п р е м а „мукама" које је р а д и своје вере на себе примио. и то н и ј е одрицао. да постане бунтовник? Ја с а м неколико п у т а разговарао с њиме „о вери". довитљиви. молио читач Библије. али мени се чини да се човек може оценити по смејању. ванредни књигождери. Ја и он становали смо у ј е д н о ј касарни. Код куће је оставио ж е н у и децу. Седи на пећи и из своје рукописне књиге чита молитве. М о ж д а се варам. Погледам. често се смејао. а ови је запалише. д у х о в н о р а з в и ј е н и ј и . Аутамницуједошаозбогврлотешкекривице. како су се с м е ј а л и робијаши. не остави ме! Боже. А старац је сасвим д р у г и човек. Међу с т а р о д у б р о в с к и м с т а р о в е р ц и м а б е х у се појавили покајници. Осуђеници су га звали дедом и никада га нису вређали. а он се т и м е није н и м а л о хвалисао. Унеколико ми је било р а з у м љ и в о како је он могао да у т и ч е на своје једноверце. него ведро и тихо. д е ч и ц е моја м а л а .њим и ретко с а м к а д у свом ж и в о т у наилазио на тако добро и благостворење. врате православљу. Плаче. начитани и на свој начин ј а к и д и ј а л е к т и ч а р и . али је постојан отишао на робију. око три часа у ноћи. људи лукави. н а д у т и . никад нисам на њему запазио ни н а ј м а њ е г знака р а з м е т љ и в о с т и ни охолости. Да сте с њиме поживели неколико година. Био је веома д р у ж е в а н и п р и с т у п а ч а н . али се клонио препирки. Цела т а м н и ц а је поштовала овога старца. цинички. а он је гледао да је с а к р и ј е од свију. Био је имућан прост грађанин. A старац. У нашој тамници било је и д р у г и х старовераца. Можда је био и писменији од њих. ви бисте се и нехотице запитали: Како је могао овако м и р а н човек. Али. оснажи ме! Дечице м о ј а м а л а . м а х о м Сибираца. на којој се раније. А међутим. Влада их је живо х р а б р и л а и све је чинила да се и д р у г и . окретни сељаци. Старац. који је х т е о убити мајора).

Знали су да је он негде крио те поверене новце.хоће свима да покаже како је пијан. он је мени и неким Пољацимаоткриосвојутајну. како се „проводи". да се п р е д свима покажу. Лепо обучен осуђеник радовао се као дете. да би поново могао да пијанчи. Многи од њих волели су да се „понове". свечар се н а п и ј е и. Свечар у с т а н е рано зором. не у н и ф о р м н е него црне. н а п р а в е му се сибирски ваљушци од меса и зачина. па да затим опет по неколико месеци непрестано капље на послу. после се лепо о б у ч е и нареди да му се с п р е м и р у ч а к .п о м а л о сви осуђеници почеше давати свој новац на чување. или грудњак. Тамничка проводња је била а р и с т о к р а т и з а м своје врсте. Кад се осуђеник добро развесели. у т а м н и ц и је било и много т а м н и ч к е чамотиње. неизбежно прошета по касарнама. Свуда у руском народу осећа се нека с и м п а т и ј а п р е м а пијанству. м р т а в пијан. да поделе с њим трпезу. м е т н е к р а ј иконе свећу и моли се Богу. a no свом д р у ш т в е н о м п о л о ж а ј у он је веома лакомислен и беспутан. какве год д р у к ч и ј е панталоне. А л и чвор се могао извадити и у д р в е т у би се показало велико у д у б љ е њ е . каткад и по неколико месеци. a у т а м н и ц и се такав „весељак" чак и п о ш т у ј е . у в е р и л и да старац нипошто неће красти. И ето. па опет намести чвор. добро се н а ј е д е као стока. Купи говедину. љуља се у х о д у и спотиче . Стао с а м на питању: зашто се код осуђеника новац и не з а г р е ј е у џепу? Сем тешкоће у откривању. т о м е старцу м а л о . Н а ј е д н о м с т у п ц у о г р а д е био је чвор. рибу. ја сам се у д а љ и о од свога причања. толико да га сасвим природно нешто в у ч е да о д ј е д н о м „пусти себи на вол>у". готово увек сам. по изгледу чврсто срастао с д р в е т о м . у бесцење. спусти новце. а л и тo потајно м е с т о нико није могао наћи. да све што има потроши на весеље и пијанку. понекад још истога дана у в е ч е оду у залогу. р а з в и ј а л а су се поступно. пак.иећемо видети!" He м о г у да и с п р и ч а м како ми је било жао. Весеља. али и у много ч е м у д р у г о м били су сви као права деца. свих тих лепих ствари некако н а ј е д а н п у т нестане из власникових руку. Ту је д е д а скривао новце: извади чвор. он неизоставно . зато да после у ј е д а н ј е д и н и дан профућка сву зараду. но некако су се сви. Доцније. да у својој одећи неизоставно у ч и н е какву посебну измену. Коме би пало на ум ту да их т р а ж и ? Hero. Гиздали су се о п р а з н и ц и м а и тако нагиздани не би пропустили да обиђу све касарне. уз м у з и к у и халабуку. Готово сви су били крадљивци. Осуђеник је по својој нарави створење које силно жуди за слободом. на пример. Обично су с п р е м а н а за празник или за имендан. Додуше. Много се носе и цицане кошуље и појасеви с бакарним и ш а р а н и м плочицама. сибирски кафтан. не дижући главе ј е д н а к о ради. И необично је било видети како понеки осуђеник. те да т и м е стекне њихово поштовање. о д ј е д н о м . Тад долази пиће. не би ли бар т р е н у т н о заборавио своју т у г у и чаму. ретко кад позове другове.

пропили. штавише. да ће га.набавља музику. кукавица и а д р а п о в а ц а . па како је уз то и нестрпљив. Таквим љ у д и м а још су само леђа читава. без икакве користи за себе. могао би и с в о ј и м леђима да плати п р е д у з и м а ч . иако је све у с в е м у м а л о било оних који су пили и „светковали". зато спочетка с а м доноси р а к и ј у у т а м н и ц у и. и тек т а д а он заснива праву радњу на широкој основи. Био је у т а м н и ц и некакав Пољак. људи без заната. з а н и м а о се ј е д и н о свирањем веселих игара за ћ е ф л и ј у који ra је за то најмио. На њега је мотрила цела касарна и ако би дигао л а р м у и узбуну. добро је прода. Понови то д в а п у т . ј е р за весеље т р е б а новаца. Рецимо. сакрити где било. али донекле о б д а р е н и х урођеном смелошћу и одлучношћу. Било је неколико т а к в и х људи и т р г о в а л и су стално и успешно. као ј е д и н и к а п и т а л да за нешто послужи. који су з а ј е д н о са њима живели у тамници. прокоцкали. водило се и престајало. како се пиће у о п ш т е добављало? Вино је куповано у с а м о ј тамници. И она два надзорника. ч и м би се старешина појавио. д р ж и а г е н т е и помоћнике. скопчано с великим опасностима. Место њега и з л а ж у се његови помоћници. и о д л у ч у ј е се да о д м а х почне с р а к и ј о м . другови би га о д м а х у м и р и л и . наредник и инвалид. па ако га власт не у х в а т и . Често би му се на л и ц у видела досада. платио сам ти!" примора га да поново с т р у ж е и с т р у ж е . р а з у м е се. он има нешто новаца. Она је врло добро знала да би много горе било ако би се пиће забранило. Спочетка он има м а л о новаца. војнички бегунац. код такозваних к р ч м а р а . али је свирао на виолини и и м а о код себе и н с т р у м е н т . неки осуђеник нема свога заната. а осуђеници су новац тешко стицали. Али. жели брзо да заради. то је с м е л о предузеће. Дужност му је била да свог пијаног послодавца прати узастопце из ј е д н е касарне у д р у г у и да свом снагом с т р у ж е по виолини. ако је већ ј а к о напит. чак их „није ни видела". и о д ј е д н о м да изгуби и робу и готовину. неће да се м у ч и (има и таквих). Трговање је почињало. Није знао д р у г и занат. Зато је н а м а т а м н и ч к а у п р а в а м а л о и кроз прсте г л е д а л а на оваква пијанчења. А л и к р ч м а р ипак у л а з и у то.сву своју имовину. могао је поуздано р а ч у н а т и да ће. врло непријатан човек.т р и п у т . и ето такав пропалица о д л у ч у ј е се да и т а ј свој последњи капитал пусти . а стиче све више и више новаца. доста оригинално. а и не жели га. много м а њ е се и з л а ж е опасностима. м у к а . могли су бити такође сасвим мирни. За почетак. Утамницисвакадимамногољудикојисусведопоследње паре проћердали. али хоће да има новаца. Осуђеник који се стане веселити. његови д р у г о в и сасвим с и г у р н о пазити на њега. да ће га на време стрпати у постељу и да ће све то чинити сасвим несебично. капиталист. без бојазни да ће пијаница направити какав неред. А л и повик: „Свирај. просто би га везали. његова трговина брзо н а п р е д у ј е . постаје п р е д у з и м а ч .

у обрт. Он оде п р е д у з и м а ч у и погоди се да му доноси р а к и ј у
у тамницу, имућан к р ч м а р има више таквих сарадника.
Ван тамнице, где било, увек има такав човек - неки војник,
иеки прост грађанин или чак и нека девојка - који ће, уз
маграду, с р а з м е р н о добру, за п р е д у з и м а ч е в новац купити у
каквој к р ч м и вотке и сакрити је негде на скровитом месту,
где осуђеници д о л а з е на рад. Увек, прво и прво с а м набављач
опроба ваљаност вотке; што о т п и ј е то бездушно надокнађује
обичном водом; осуђеник, х т е о не хтео, прима је, ј е р њему
није ни могућно да буде сувише пробирач, добро је и то што
му новац н и ј е сасвим пропао и што је вотку добио, какву-такву, тек ипак вотку. Томе н а б а в љ а ч у д о л а з е такође носиоци
говеђих црева, о којима га је т а м н и ч к и к р ч м а р још р а н и ј е
обавестио. Црева се прво оперу, з а т и м се напуне водом, да би
им се о ч у в а л е влажност и растегљивост, те да доцније б у д у
подесна и за вотку. Кад осуђеник напуни црева вотком, он
их в е ж е око себе, по могућству на н а ј с к р и в е н и ј и м м е с т и м а
тела. Р а з у м е се, при томе се и види колико је к р и ј у м ч а р
вешт, лоповски препреден. Унеколико је у питању његова
част, он т р е б а да превари и с т р а ж а р е и ч у в а р е . И превари
их, к а д је вешт крадљивац, чувар, често неки неискусан
регрут, увек превиди. Дакако, н а ј п р е се ч у в а р добро проучи,
а уз то у з и м а ј у се у обзир и в р е м е и место за рад. На пример,
осуђеник који прави пећи, пење се на пећ - ко ће видети
шта он т а м о р а д и ? Неће се ваљда и ч у в а р пентрати за н>им.
Приближавајући се тамници, он за сваки с л у ч а ј у з и м а у
руке коју пару, петнаест или д в а д е с е т сребрних копејки, и
на капији чека ф р а ј т о р а . Свакога осуђеника који се враћа с
рада, с т р а ж а р н и ф р а ј т о р потпуно прегледа и опипа, а з а т и м
му отвара т а м н и ч к а врата. Носилац р а к и ј е обично се нада
да ће се ф р а ј т о р у с т е г н у т и да га сувише подробно опипа на
понеким м е с т и м а . Али, понекад ф р а ј т о р из с т р а ж а р е наиђе
и на та места и напипа вотку. Тада к р и ј у м ч а р у о с т а ј е још
само ј е д н о - да ћутећи и кришом од ч у в а р а т у т н е ф р а ј т о р у
у р у к е онај с п р е м љ е н и новац. Дешава се да му т а ј м а н е в а р
помогне, те срећно уђе с вотком у тамницу. А л и понекад и
не помогне. Тада мора да р а ч у н а на свој последњи капитал
- на леђа. П р и ј а в љ у ј у мајору, капитал одеру, жестоко одеру,
вотку о д у з м у за р а ч у н д р ж а в е , а к р и ј у м ч а р , не издавајући
п р е д у з и м а ч а , све п р и м а на себе; али ваља напоменути, да он
то не чини стога што би му и з д а ј с т в о било мрско, него ј е д и н о
стога што му потказивање не би користило, ј е р њега би ипак
ишибали; сва би му у т е х а била у том што би обојица били
ишибани. А л и њему је п р е д у з и м а ч још потребан, иако, по
2 5

25 Фрајтор, ф р а ј т (гефрајтер), војник ослобођен дужности
стражарења, чин простог војника и каплара.

о б и ч а ј у и no п р е т х о д н о м уговору, к р и ј у м ч а р од п р е д у з и м а ч а
не добија ни паре за своја ишибана леђа.
А што се тиче потказивања уопште, оно обично цвета
увелико. У т а м н и ц и не и з л а ж у потказивача ни н а ј м а њ е м
понижењу, п р е з и р а њ е п р е м а њему не да се чак ни з а м и с л и т и .
Нико се не туђи од н>ега, води се п р и ј а т е љ с т в о с њиме; и ако
бисте доказивали осуђеницима колико је потказивање гадно,
они вас н и м а л о не би р а з у м е л и . Онај племић, онај покварени
ниски човек с којим с а м ја сасвим прекинуо, с п р и ј а т е љ и о
се с м а ј о р о в и м Феђком и с л у ж и о му је као у х о д а , а Феђка је
све што о осуђеницима ч у ј е , казивао мајору. To су знали сви
наши и никоме никада н и ј е ни на ум пало да х у љ у казни или
бар да га прекори.
Но ја опет скрећем од свога п р е д м е т а . Рекао сам већ,
дешава се да се вотка и срећно п р о к р и ј у м ч а р и у тамницу,
т а д а п р е д у з и м а ч п р и м а пиће донето у цревима, плати, и
почне р а ч у н а т и . Изиђе да га роба с т а ј е врло скупо, да би
д а к л е на њој више зарадио, он још ј е д а н п у т п р е т а ч е вотку,
па је и он р а з б л а ж у ј е водом, готово за половину. И к а д је
тако прекрсти, он чека потрошача. А т а ј долази о д м а х ч и м
настане први празнични дан, а понекад и у радни, он је онај
м у ч е н и к који по неколико месеци р а д и као во у спрези, да би
све што је з а р а д и о попио за неки р а н и ј е за то одређени дан.
Он, ј а д н и трудбеник, одавно, и у сну и на јави, у б л а ж е н о м
маштању и при р а д у сања о т о м е д а н у слатке снове, који
га својом чаробношћу п о д р ж а в а ј у на ч а м о т н о м попришту
робијашкога живота. Једва ј е д н о м , на истоку заруди зора
сјајнога дана. Новац је уштеђен, није ни отет ни у к р а д е н , и
онај га носи крчмару. Спочетка, к р ч м а р му д а ј е по прилици
чисту ракију, д а к л е само д в а п у т разблажену, али колико о в а ј
попије из боце, толико онај о д м а х сваки п у т долива воде. За
ч а ш и ц у плати се пет и шест п у т а више него у к р ч м и . Може
се з а м и с л и т и колико таквих чашица т р е б а попити и колико
платити, па да се човек опије! А л и осуђеник се одвикнуо од
пића, а претходно се и у з д р ж а в а о , те се доста брзо о п и ј е и
обично пије дотле док не потроши последњу цркавицу, сву
зараду. Тада залаже, прво све своје ствари којима се п о н о в и о к р ч м а р је у исти м а х и зеленаш, затим долази на р е д и стареж,
па н а п о с л е т к у и д р ж а в н е ствари. Кад очисти све до н а ј м а њ е
крпице, онда пијаница легне да спава, а с у т р а д а н , кад се
пробуди с л о м њ а в о м у глави, он у з а л у д м о љ а к а к р ч м а р а да
му на м а м у р н о с т д а д е бар ј е д а н г у т љ а ј р а к и ј е . Невесео, има
да издржи ту незгоду, и истога дана опет п р и х в а т и рад, и опет
више месеци ради не дижући главе, сања о оном срећном
д а н у пијанке у т о н у л о м у вечност и м а л о - п о м а л о се опет
р а з в е д р а в а и крепи, чека д р у г и исто тако свечан дан, који је
још далеко, а л и ће ипак кад-тад доћи на ред.

А крчмар, кад искупи много новаца, неколико десетина
рубаља, он ј о ш последњи п у т набави вотке, али сад не сипа
у њу воде, ј е р је с п р е м а за самога себе, доста је трговао,
нреме је да се и он м а л о проведе! Настане у ж и в а њ е , јело,
пиће, м у з и к а . Новаца има много, удобровољи се чак она
најнепосреднија, нижа у п р а в а . Весеље т р а ј е каткад и
неколико дана. Спремљено пиће, то се зна, оде брзо, т а д а
весељак иде код д р у г и х к р ч м а р а , који му се већ надају, и п и ј е
дотле док не попије све до последње паре.
Осуђеници још како ч у в а ј у веселога, али он понекад
падне ипак у очи вишем старешини, м а ј о р у или о ф и ц и р у
с т р а ж е . Одведу ra у затвор, покупе му новац, ако га још и м а
и н а ј з а д га избију. Кад се прене, врати се опет у т а м н и ц у
и после неколико д а н а поново у л а з и у к р ч м а р с к и занат.
Понеки од ћефлеисаних, р а з у м е се они м а л о имућнији, сања
и о лепоме полу. За добре новце, и у пратњи подмићеног
чувара, они, у м е с т о да иду на рад, кришом се и з в у к у из
казамата и оду негде у подграђе. Тамо, у каквој склонитој
кућици, негде сасвим н а к р а ј г р а д а , п р и р е д и се обилата гозба
и с т у ц а се збиља велики новац. Ради новаца, не п р е з и р у се
ни робијаши, а чувар, коме је ствар већ позната, гледа да се
р а н и ј е некако у ш у њ а . Такви су ч у в а р и обично и с а м и будући
кандидати за робију. Новац може све, те се за овакве скитње
готово никад не дозна. Треба додати да су оне врло ретке, за
њих т р е б а много новаца, зато љубитељи лепога пола т р а ж е
д р у г и начин, сасвим безопасан.
Још од првих д а н а мога тамновања, неки м л а д осуђеник,
веома леп дечак, побудио је нарочито м о ј у радозналост. Звао
се Сироткин. У много ч е м у био је доста загонетно створење.
Пре свега, з а ч у д и л а ме његова лепота, није му било више од
д в а д е с е т три године. Био је у засебном одељењу, то ће рећи
тамновао је за неодређено време - п р е м а т о м е м и с л и л о
се да је ј е д а н од н а ј о з б и љ н и ј и х војних криваца. Миран и
тих, он је м а л о говорио, ретко се смејао. Очи су му плаве,
црте правилне, лице чисто, нежно, коса јасно плава. Чак ни
п о л у о б р и ј а н а глава га није нагрдила, толико је био леп. Н и ј е
радио никакав занат, али је имао помало новаца, и то често.
Био је очито лењ, ишао запуштен, прљав. Осим ако га ко
д р у г и лепо одене, поклони му м о ж д а и црвену кошуљу, види
се онда како се Сироткин т о м е р а д у ј е , шета по к а с а р н а м а да
се покаже. Он не пије, не коцка се, готово ни с ким се не свађа.
Шета тако по к а с а р н а м а - миран, замишљен, р у к е д р ж и у
џеповима. Тешко је било погодити шта мисли. Покаткад,
зовнете ra, тек из радозналости, з а п и т а т е га што, а он о д м а х
одговара, и то некако с поштовањем, а не робијашки, и
одговара увек кратко, шкрт у р е ч и м а , а гледа вас као д е т е од
десет година. Стекне ли нешто м а л о новаца, неће к у п и т и оно
што му је потребно, нити ће закрпити капут, нити направити

нове чизме, него ће, као да му је с е д а м година, к у п и т и переца,
м е д е н и х колача. „Их, Сироткине, сирото казанска!", к а ж у му
каткад осуђеници. Кад се не ради, он обично шврља по туђим
касарнама, с в у д а готово сви раде, само он нема никаквог
посла. К а ж у ли му штогод, готово увек подругљиво (почешће
су се п о д с м е в а л и и њ е м у и његовим д р у г о в и м а ) он се без
речи окрене и оде у д р у г у касарну, понекад, пак, ако му се
већ много подсмевају, поцрвени. Често с а м мислио: зашта је
то смирено, п р о с т о д у ш н о створење допало т а м н и ц е ? Једном
с а м л е ж а о у болници, у осуђеничком одељењу. И Сироткин
је био болестан, л е ж а о је до мене и некако п р е д в е ч е почнемо
разговор; он неочекивано оживе, и уз реч ми исприча како су
га д а л и у војску, како га је његова м а ј к а плачући испратила
и како му је било тешко међу р е г р у т и м а . Дода још да никако
није могао да сноси р е г р у т с к и живот, ј е р су т а м о сви били
љути и строги, а старешине готово никад с њим задовољне.
- Па шта је онда било? - з а п и т а х га. - Како си дошао
овамо? И још у засебно одељење... 0, Сироткине, Сироткине!
- Ја сам, А л е к с а н д р е Петровићу, свега годину дана био
у батаљону, а овамо сам дошао зато што с а м убио свог четног
командира, Григорија Петровића.
- To с а м чуо, Сироткине, али не в е р у ј е м . Кога би ти
могао да у б и ј е ш ?
- Тако се десило, А л е к с а н д р е Петровићу. Сувише ми је
било д о т е ж а л о .
- Па како остали р е г р у т и трпе? Дакако, тешко је у
почетку, а л и после се човек навикне, и кад погледаш, а оно
постао диван војник. Мора да те је м а т и р а з м а з и л а , х р а н и л а
те м е д о м и м л е к о м све до о с а м н а е с т е године.
- Истина, мати ме је много волела. Кад с а м отишао у
р е г р у т е , легла је, и чуо сам, није више ни устала... Пред крај,
било ми је већ и одвише горко међ р е г р у т и м а . Командир ме
није волео, за свашта ме кажњавао, а зашто? Према свима
с а м био послушан, ж и в е о сам уредно, нисам пио, ни од кога
ништа нисам зајмио, знате, А л е к с а н д р е Петровићу, не ваља
кад се човек з а д у ж у ј е , али око мене све неки људи тврда
срца, нигде да се исплачем. Бивало је, з а в у ч е м се у неки кут,
па ту плачем. А ј е д н о м , био с а м на п р е д њ о ј с т р а ж и , ч у в а о
пушке. Пола ноћи. Ветар, била је јесен, помрчина густа, не
види се прст пред оком. А мени тешко, претешко! Узмем
п у ш к у к нози, окинем бајонет, с п у с т и м га поред себе, с в у ч е м
д е с н у чизму, цев у п р е м у прса, н а л е г н е м на грлић и ножним
п а л ц е м о д а п н е м ороз. Кад, он слага. П р е г л е д а м пушку,
п р о ч и с т и м потпаљач, опет потпрашим, п о д б и ј е м кремен и
опет наслоним цев на г р у д и . Па шта би? Прах плану, а м е т а к
и сад оста у пушци. Шта је ово, п о м и с л и х у себи. О б у ј е м
чизму, натакнем бајонет, ћутим и х о д а м . Е т а д а с а м н а у м и о
да то дело извршим... па к у д пукло, с а м о да не о с т а н е м у

с р у ж н о м и несразмерно великом главом. На о с т а л е кривце. Био је Татарин. гледао испод очију. запуштени.р е г р у т и м а ! Кроз пола часа. Причало се још и да је волео да у б и ј а м а л у д е ц у просто из у ж и в а њ а : заведе д е т е на какво згодно место. понашао се у т а м н и ц и сасвим пристојно. не знам је ли истина. О њему су се проносили ч у д н и гласови по тамници. клемпави. па кад се сит н а у ж и в а у с т р а х у и д р х т а в и ц и несрећне м а л е жртве. знало се да је био војник. да је више п у т а прогоњен у Сибир. т а к в е као он. самопоуздани. као да је виши од њих. м у ч а н у т и с а к . али то је чинио некако као да п р е з и р е д р у г е . али су осуђеници међу собом то говорили: да је бегунац из Њерчинска. Тај Газин био је страшан. и у обично време. а л и на његовом лицу и с м е х у увек 2 6 26 Значи: кроз четири х и љ а д е шиба. Ако н и ј е био пијан. да је више п у т а бежао. његово је да п р е г л е д а цео круг. и. у засебно одељење. мењао име и. д о ц н и ј е сам видео Соколова. исполинског паука. па овамо. у посебно одељење. И није лагао. ја ћу о целој тој гомили говорити опширније. с насладом. иначе. с н а ж н и ј и од с в и ј у у тамници. прво га наплаши и измучи. да је чак веома препреден. лагано. У Тоболску сам видео разбојника Камењева. ишао је погрбљен. чувеног због својих злочина. оним због кога с а м и започео ово поглавље. Миран. ето ти га командир. а говорио је врло м а л о и био некако намерно. . неугодно је било и погледати. растом виши од средњега. Прошао с а м четири х и љ а д е . напослетку. до самога грлића.'он би је клао. ј е д и н и је Сироткин био тако леп. али су те измишљотине некако о д г о в а р а л е његовој личности. избегава свако гложење. састава Херкулеског. затвореника под судском истрагом. Јер. А л и ниједан ми није био тако одвратан као Газин. с планом. с т р а х о в и т о снажан. Најпосле. Сироткин се иначе доста д р у ж и о с Газиним. Види му се по очима да н и ј е глуп. стигао и у н а ш у тамницу. два-три лица још б е х у и сношљива. Право па на мене: „Зар се тако стоји иа с т р а ж и ? " A ја у з м е м п у ш к у у р у к е и з а р и ј е м у њега цео бајонет. великог као човек. Ако када год нађем прилику. који је био војнички бегунац и с т р а ш а н убица. Сви су му покрети спори. напоменувши како је он пијан у п а о у к у ј н у и да је то помрсило моје првобитне појмове о т а м н и ч к о м животу. од ових његових другова. којих је код нас било свега петнаест. На свакога је чинио стравичан. никад се ни с ким не свађа. Покаткад ми се чинило да г л е д а м неког огромног. неповерљив. Увек ми се чинило да не може бити ништа д и в љ а ч к и ј е ни грозније од њега. зашто би и био у т о м е одељењу? Казна за обичан злочин много је лакша. Можда је све то измишљено под м у ч н и м у т и с к о м који Газин на свакога оставља. а сви остали ружни. неки и седи. мирни. споро.

Тако је ишло неколико година и напослетку се опазило да Газин почиње попуштати. у в и ј у у к о ж у х и однесу у постељу. А л и Газина не могу. и у почетку з а д и р к и в а о љ у д е п о д р у г и в а њ е м . А знао је то и он сам. па ипак се опијао. ипак".. знали смо да је најбоље оћутати и не одговарати му. Опијао се мало-помало. п а д а о у с т р а ш н у ј а р о с т .се з а п а ж а нека охола подругљивост и суровост. и застао је насред кујне.! А л и кад виде да ми нећемо ни да га ч у ј е м о ни видимо. у пићу.Ваљда и м а т е г о м и л у новаца. „Предао се. к а ж у : „Да се излежи!" И збиља. и тада. у т р б у х . Тада је била празна. ћутећи и пажљиво је п р о м е р а в а о све који су ту били. п р е с т а ј у тек онда кад он изгуби свест и изгледа као мртав. ако с м е м питати . He може се з а м и с л и т и ништа с в и р е п и ј е од тога боја: у д а р а ј у га у прса. и као одавно п р и п р е м љ е н и м . у ш а о је у к у ј н у у пратњи онога ништавног Пољака с виолином. он би се помамио. Кад н а ј з а д спази мене и мога д р у г а . с р а ч у н а т и м . Осуђеници. кога су л у м п а ч и обично н а ј м и л и р а д и потпуности свога весеља. у д а р а ј у га д у г о и много.Мора да и м а т е новаца? . говорили су осуђеници између себе. он с у т р а д а н устане готово здрав и ћутећи и мргодно иде на рад. . Газин. Трговао је пићем и био ј е д а н од н а ј и м у ћ н и ј и х к р ч м а р а у тамници. потпуно онесвешћена. он нас погледа срдито и подругљиво и о с м е х н у се задовољно као да се нечег присетио. у куту. он од беса з а д р х т а и поцрвене. н а ј п а к о с н и ј и м . у болницу је ишао све чешће и чешће. и ј а к о љуљајући се приђе нашем столу. Он је шчепа обема р у к а м а и з а м а х н у на нас. напослетку већ пијан. Поред њега. . .Па. Мало је т р е б а л о па да нам р а з б и ј е главе. да и с п и ј а т е ч а ј е в е ? Дошли сте да п и ј е т е ч а ј ? Та говорите.то би значило убити га.поче он (говорио је руски) о т к у д вама паре да овде испијате чајеве? Ја и мој д р у r з г л е д а с м о се ћутећи. нека вас. они га. сви у т а м н и ц и знају да ће се његов дан неизбежно тако завршити. Иако је убиство или . је ли? Зар сте зато дошли на робију. Пошто га испребијају. сви о д ј е д н о м . Она је била тако велика да у н>у стане х л е б а за половину осуђеника. д о х в а т а о нож и нападао људе. Чим би му се ко противио. знајући колико је с т р а х о в и т о ј а к . кад год се Газин опије. б е ж а л и би од њега и крили се. венуо је приметно. показала би се његова зверска нарав. ј е р је нападао свакога на кога наиђе. Другога кога не би с м е л и тако избити . с т а ј а л а је велика сељачка карлица за кришке исеченог х л е б а спремљеног за р у ч а к или вечеру осуђеника. Десеторица људи из његаве касарне. По д в а п у т годишње м о р а о је и сам да пије.. Т у ж и о се на болове. Он. И тако сваког пута. ј у р н у на њега и почну га тући. у слабине.настави он да и с п и т у ј е . А л и убрзо су нашли начин да му доскоче. о д м а х би се разбеснео.

сто главичица. баћко. сад су се били п р и т а ј и л и и чекали. сећам се. убио човека онако тек. убио је развратнога тиранина бранећи част своје веренице. А л и тих је р а з л и к а 27 Баћа. рецимо. срећно се свршило. да би у ж и в а о у њиховој страви.. .. Гаман да нас Газин с м л а т и оним коритом. докле с а м год тамновао. б а ћ о . наишао сељак. испитивање.г о в о р а х у осуђеници међу собом. „Шта је ово. ма где то било: у тамници. 2 7 И шта бива? И ј е д а н и д р у г и д о л а з е на робију. често готово у м и р а о од глади. или на робији. мисао унеколико н е р а з у м љ и в а .Газине! Украдоше ти р а к и ј у ! Он т р е с н у карлицу о земљу и као с у м а н у т излете из кујне. Нико ни да викне на Газина! Толико су нас силно м р з е л и ! Видело се да им је баш м и л о што смо у опасности. На пример: и ј е д а н и д р у г и је убица. њиховим последњим. да бисмо се ми спасли. он га убио. има р а з л и к е у роковима досуђених казни. ето ти и цела р у б љ а ! " (Робијашка легенда). отац. кривице се не м о г у чак ни приближно поредити ј е д н а с д р у г о м . бранио своју слободу.настали 5и истрага. пооштрене строгости. низашто.т и ме посла за в а ј д у . пре затварања касарни. И још д у г о су после о т о м е причали. или је то у добри час измишљено. кад се већ смркло. погледајте колика је разлика између злочина. б и о ј е с а с в и х с т р а н а о п к о љ е н п у к о м д е т е к т и в а .„Лудаче! Главичица л у к а ! . . с а м Бог их с а ч у в а о ! . . Један је. сестре. што је осуђенике натеривало да се у з д р ж а в а ј у и с а в л а ђ у ј у . . а неко викну из малог ходника: . а нашао с а м свега ову г л а в и ч и ц у лука". измерена је т е ж и н а и ј е д н о г и д р у г о г с л у ч а ј а . а кад тамо. Предвече.Један је убио каоскитница. живот. због главичице л у к а : изишао на пут. највише ме је з а н и м а л а ј е д н а мисао. а д р у г и је крао м а л у д е ц у р а д и задовољства у клању. Али. Додуше. Међутим.. за мене и данас неразрешива: мисао о неједнакости кажњавања за ј е д н а к е кривице.Други. He рекоше ни речи да нас одбране. и за ј е д н о и за д р у г о дело намеће се иста казна. у обичном затвору.ено ја с а м з а к л а о сељака. да би на с в о ј и м р у к а м а осетио њихову т о п л у крв. Али.поред свега тога. која ме је после наметљиво гонила до к р а ј а мог тамновања.Хе. . Истина. нашао код сељака само главицу л у к а . ћерке..па то је копејка! Сто д у ш а . Тешко је поднети први дан затвора. г о л у б ј и м д р х т а в и ц а м а под с а м и м ножем.намера за убиство п р е т и л а врло великим н е п р и ј а т н о с т и м а за целу т а м н и ц у . нисам толико бола осећао. ја с а м с т е ш к и м болом у д у ш и шетао поред о г р а д е и никада више. Н и с а м у с п е о да касније дознам је ли онај глас из ходника збиља ј а в љ а о о крађи.

р а з в и ј е н е свести. и таква х л е б а какав он никад н и ј е ни видео. Али.с р а з м е р н о мало. никада н и ј е био сит. А ено поред њега и д р у г и неки. Ено. он је живео понижен до крајности. пун поштовања. довитљиво. само да дођу на робију.. са савешћу. на р о б и ј у д о л а з е и такви. каквих има у тамници. никад р а н и ј е није видео такве људе. пре доласка на р о б и ј у није ни знао да на свету постоји тако весео живот.. изгладити да је то своје врсте неразрешив задатак. Ено. х л е б а доста. Он чак мисли да је прав. Јест. од ј у т р а до м р а к а р а д и о је за свога послодавца. још сто п у т а горе робије. На слободи. тако пријатно д р у ш т в о с м е л и х и окретних људи. образован човек. Какав карактер. о празницима има и говеђине. на пример.. те своје д р у г о в е гледа он задивљен. са срцем. Он ће с а м себе о с у д и т и за свој злочин. он н>их с м а т р а за најбоље д р у ш т в о какво игде постоји. . ј е д а н вене у тамници. а на робији је р а д лакши него код куће. све зна. топи се као свећа. може и да се заради која пара. добија се милостиња. рецимо да се те разлике не м о г у подмирити. убиће га м у ч е њ е м с в о ј и м пре сваке казне. на р а з л и к у у п о с л е д и ц а м а казне. Зар таква два човека п о д ј е д н а к о осећају своју казну?. А л и кад те р а з л и к е баш и не би постојале.Удара добош. д р у г и . п о г л е д а ј т е на ону д р у г у разлику. у о с т а л о м . Има н а ј з а д и таквих који намерно изврше злочин.. таква р а з л и к а ... да би се тако избавили од живота у слободи. време је да се иде у касарну. р е ц и м о к в а д р а т у р а круга. који за све време свога робијања н и ј е д а н п у т неће ни помислити на убиство које је извршио. док има небројено много разлика у ј е д н о ј истој врсти злочина. А д р у ш т в о ? Д р у ш т в о је препредено. H>era ће убити бол самог његовог рођеног срца. осудиће се н е м и л о с р д н и ј е и б е з д у ш н и ј е од н а ј с т р а ш н и ј е г закона. Али. нашто се бавити н е р а з р е ш и в и м п и т а њ и м а ! .

да му је мирна савест. што ме веома ч у д и . Тога првог дана мога тамновања опазио с а м ј е д н у ствар. а и кад би се д е с и л о да пусти језик. осуђеници сами осећају да их се боје и то им је. д а в а л о неку врсту х р а б р о с т и . без обзира на храброст. редар. Они пак о д г о в а р а ј у њему обично подсмесима. иако веома ретко. погрешно преброји.злочинца. р а з у м е се. чини то више реда ради. ма који да су.IV ПРВИ УТИСЦИ Започиње последња прозивка. о д м а х се смењује. . због доброг владања. Често се онај што броји превари. Од управе. оде. Међутим. Тако би и сада. с т р а ж а р н и војници . Њега с а м већ споменуо. Једва ј е д н о м ј а д н и наредници нађу тачан број и онда з а к љ у ч а ј у касарну. Но врло често се деси да и р е д а р прави з а м а ш н и ј е испаде. па се опет врати. доста тесно збијених на постељним д а с к а м а . као чувари. Осуђеници готово и не х а ј у за њега. и затвореници о с т а ј у з а к љ у ч а н и до зоре. А л и чешће се та ц е р е м о н и ј а сврши кућевним начином: п р о з и в а ј у по касарнама. Затим се касарна затвара. почевши од оних што и м а ј у непосредне везе са осуђеницима. Док с а м ја био у тамници. с а м и м осуђеницима је много м и л и ј е кад у њих и м а ј у вере. д а к л е се сваки неизбежно мора нечим занимати. У њој је с м е ш т е н о до т р и д е с е т људи.сви некако п р е у в е л и ч а н о г л е д а ј у у осуђенику . он се ни у шта не меша. видео с а м да сви они који нису осуђеници. Преглед и прозивку врши наредник са још два војника. а д о ц н и ј е сам се у в е р и о да је о п а ж а њ е било тачно. о с т а ј е у касарни само ј е д а н инвалид. У нашој касарни р е д а р је А к и м Акимић. свака засебним к љ у ч е м .па све до оних који и м а ј у уопште неки д о д и р с р о б и ј а ш к и м ж и в о т о м . њега бира мајор. и бира се д р у г и . као надзорник. Тога р а д и осуђенике су р а н и ј е поврставали у д в о р и ш т у и долазио је о ф и ц и р с т р а ж е . он често п о д в и к у ј е осуђеницима. д е ш а в а л о се. А л и уопште. Наиме. Ћутећи седи на својој постељи и ш и ј е чизму. А л и што је н а ј з а н и м љ и в и ј е . Као да сваког т р е н у т к а у з н е м и р е н о о ч е к у ј у да их осуђеник нападне. Тиме је могућно задобити их за себе. т а д а д о б и ј е батине. ј а с н о се опажало. за осуђенике је најбољи старешина баш онај који се њих не боји. само што не потегне ножем. За спавање је још рано. У свакој касарни био је и по ј е д а н „најстарији" међу осуђеницима. Инвалид је п а м е т н и ј и .

од којих се неки чак и р а д у ј у што су н а ј з а д допали тамнице. ма како био с м е о и дрзак.то је нешто сасвим друго. као и сви д р у г и који се у т а м н и ц у шаљу на поправку. осуђен на д в е године. на правди Бога. пробавивши две-три недеље на слободи. А ако је х в а л и с а в и говорљив. то не би било пред н>име. ј е д и н о зато. Неустрашиви походилац увек изазива поштовање п р е м а себи. ипак. него за „вечито". осим тога. ја сам чврсто у в е р е н да се од осуђеника ипак не т р е б а бојати. свако ко приступа робији осећа да се ова гомила људи н и ј е од добре воље овде с а к у п и л а и да се ни поред свих м е р а не м о ж е од жива човека направити мртво тело.неки велики р а з м е т љ и в а ц и велика кукавица. ако је опасност и могућна. А л и и м и м о свега тога. Човек. Али. што му се с у т р а мора одредити казна. значи: „променити своју судбину. правио је неред и т у к а о се. . с а м о више не за коју годину. на петнаест или д в а д е с е т година. ја овде говорим само о з а т в о р е н и ц и м а с готовом пресудом. он д а к л е з а д р ж а в а своја осећања. у нашем војничком одељењу. Руски војник изгледа као да је увек нечим з а у з е т и то толико да нема кад да се х в а л и ш е . с извесним п р а в и м а која му нису о д у з е т а . неког разлога има. али ја. осим тога. осећа се с в у д а где год њих има. Разуме се. Код нас.) Тако је било и с Д у т о в и м . У т о м е је разлог и с м е р напада. тако је и Дутов стекао у њој рђавих навика. био је неки војник. опет д о л а з е под с у д и у тамницу. Страх који осуђеници с а м и собом у л и в а ј у . ако би се збиља десило што рђаво. баш и да хоће. жељу за осветом и за животом. ни тако ни тако брзо не кидише с ножем на д р у г о г а човека. ако се она понекад и догоди.да понеко од у п р а в е и без п р а т и л а ц а у л а з и међу робијаше. После две-три недеље он изврши крађу с обијањем. у т а м н и ц и се од свега боји. (И о т о м е с а м већ говорио. у оно посебно одељење. право рећи. р а з м е т љ и в о с т и кукавиштво су особине веома р е т к е код рускога војника. осведоченог зликовца. Дутов (тако се звао онај о ком је реч) напослетку о д л е ж а свој кратки рок и опет се врати у граничарски батаљон. Свакако. Обична је појава зато да они. (толико је т а ј нови живот каткад бољи од пређашњега!). он има страсти и потребу да их задовољи. чак ни с в о ј и м збиља н е м и р н и м д р у г о в и м а не д а д у да се много ј у н а ч е . Он одиста може да нападне на д р у г о г а човека онако. Иначе. у ч и н и ли нову кривицу. Знам за ј е д а н необичан психолошки с л у ч а ј те врсте. с а м изглед осуђеника. Затвореник под судом . Вредно је видети како то изненађује осуђенике и т о у добром смислу. Речју." пошто-пото и што пре. то је готово увек беспосличар и кукавица. п р е м а т о м е што су слични несрећни с л у ч а ј е в и ретки. може се слободно з а к љ у ч и т и да је опасност ништавна. Сваки робијаш. на пример. прво. не знам тачно о т к у д а то долази. па су зато вољни да живе на м и р у и спокојно. онда ће се п р е с у д а због ње одложити.

оде у болницу. Спремљена је много пре казне. у осуђеничким одељењима. . Рачун његов је сад био: да бар . Неки. Сви затвореници. па ћуте.Стављен је под с у д и осуђен на врло оштру казну. Познавао с а м ј е д н о г затвореника. г л е д а ј у да с а к р и ј у своја осећања. Народ никад не кори осуђеника због његове кривице. Узгред да к а ж е м . из самољубља. све му прашта. м а к а р то био н а ј с т р а ш н и ј и злочин. Р а з у м е се. полетевши с ножем на официра. само што да би се поставила нова кривица. н и ј е га ни ударио. неће ј а к о осећати бол или шибу. у жељи да га колико-толико одгоди. у целој Русији. кад сам и сам л е ж а о болестан. Зато. он. усиљена х р а б р о с т не може да превари њихове другове.. Сви знају шта је. а због претрпљене казне. па је скоро увек силно узбуђен.. Није напразно што у свој Русији сав народ назива злочин несрећом. које д р ж е још много горе него осуђенике. уочи дана кад је т р е б а л о да га и р о т е р а ј у кроз шибе. бар за неколико часова одложи страшни час казне. знају да су лекари људи који их највише с а ж а љ е в а ј у . војника који је убио. Лекари никад не праве р а з л и к у међу њима. а добија се за добре новце и грешник се за читаву половину године одриче и н а ј п р е ч е своје потребе. А л и кад ra о т у д а изводе. по нагону. особито за притворенике под судом. као што чине готово сви д р у г и . To је дубоко значајна д е ф и н и ц и ј а . осуђенога на потпуни. Осуђеници у о п ш т е в е р у ј у : ако се опију. Сиромах младић. преко мере. али невешта. већ с у т р а . скренуо с а м од причања. Тренутак п р е д казном.. права заштита за осуђенике. у многим п р и л и к а м а . а злочинца несрећником. највећи број шиба. као најбеднија кукавица. Био је такав плашљивац да. бива често да он. осим простог народа. ј у р н е с ножем на с т р а ж а р н о г о ф и ц и р а који је б и о у ш а о у затвореничку собу. ја с а м зa неколико година имао прилика да видим доста о п т у ж е н и к а уочи дана судбоносног по њих. у о п ш т е због несреће.ia неколико дана. уочи казне оптуженик увек има р а к и ј у при руци. све је у ч и н и о привидно. да се уочи казне о д л у ч и о да попије стакло р а к и ј е с потопљеним б у р м у т о м . те да му се поново с у д и . Виђао с а м се с њима обично у болници. он готово поуздано зна да је кобни час ту. штедећи за полић-два р а к и ј е коју ће попити на четврт часа пре казне. младића. кад притвореник приближно п р о р а ч у н а кад ће доћи т а ј за њега страшни дан пресуде. в р л о ј е добро шао да ће оваквим поступком изузетно пооштрити п р е с у д у и повећати рок р о б и ј а ш к о г р а д а . одвећ уплашен. из човечности. a то је било доста често. веома је страшан за осуђенога. избацивао је крв и готово онесвешћена су га однели у болницу. Избацивање крви разорило му је г р у д и толико да се после неколико дана појавише знаци праве т у б е р к у л о з е . у т о л и к о з н а ч а ј н и ј а што се злочин врши несвесно. Hero. Уплашен од казне која ra је чекала. Лекари су.. Он се толико препао. о д м а х се разболео од оне ракије.

Лечник је п р е к и н у о шибање тек т а д а кад је опазио да кривац насигурно мора у м р е т и ако се к а ж њ а в а њ е д а љ е настави. упркос свему. м р ш а в о и бледо лице и грозничаве погледе. и да ће после казне бити доведен у болницу. Већ одавно сам се н а с л у ш а о ч у д а о њему. А л и кад п р и ч а м о плашљивости код п р е с т у п н и к а . ј е р у болницу је био донет сасвим немоћан и измучен. Ј е д н о м у Т о б о л с к у видеосамсличнуреткост. инстинктивно бисте н а с л у т и л и да је поред вас с т р а х о в и т о створење. Ко је само ј е д н о м имао прилике да види неког о п т у ж е н и к а који у притвору чека пресуду. Једног летњег дана пронесе се у осуђеничким одељењима глас да ће те вечери бити кажњен неки Орлов. ја се м а л о б о љ е у п о з н а х с њиме. крваво модра. не знајући м у ј о ш ни имена. Његови лекари нису знали о т к у д а болест. Болесни осуђеници. и ви. Осуђеници су га целу ноћ ч у в а л и . као да н е г у ј у крвног сродника или каквог свог добротвора. стојећи поред њега. страшно блед. чекајући га. у в е р а в а л и су да ће бити с у р о в о кажњен. Мало је таквих зликоваца. свеће запаљене.од које је пола године касније и умро. па се ј е д н о д в а п у т и прошетао по соби! Томе сам се зачудио. и з д р ж а о је целу половину од укупног броја досуђених му палица. замршене.То беше сасвим дивља звер. то н и ј е био сасвим обичан човек. чувени зликовац. мењали му облоге. Орлов се. А л и ме је т а д а п р е с т р а в и л а његова душевна затупелост. Телесност је н а д м а ш и л а све његове . у ј е д а н п у т . Орлов је малога раста и слабог састава. кроз редове војника. Очевидно је у н у т р а ш њ а . он се сасвим освестио. и ја сам с највећом радозналошћу чекао да дође т а ј чувени разбојник. п р о м а т р а о ц а з а ч у ђ у ј е баш њихова изванредна неустрашивост. Поуздано м о г у рећи да никад у ж и в о т у нисам видео човека јачег. он је сасвим х л а д н о к р в н о у б и ј а о старце и децу . брзо опорављао. т а ј је зацело д у г о памтио његово изнурено. Сећам се неколико п р и м е р а о д в а ж н о с т и која је ишла готово до врсте безосећајности. Без прекида. Били су сви у неком узбуђењу. која се често п о ј а в љ у ј е пред казном. о к р е т а л и га с ј е д н е стране на д р у г у . напротив. Сутрадан. поносите свести о својој снази. Нарочито се сећам с у с р е т а с ј е д н и м с т р а ш н и м злочинцем. Сем свега. уз то још и изнурен д у г и м држан>ем у притвору. такви примери нису сасвим ретки. Проучавао с а м га целе недеље. косе густе. ја м о р а м додати да. црне као катран.једногбившегразбојничкогвођу. д а в а л и му лекове. а отворено да кажем. Збиља. Доведоше га под ноћ. ч е л и ч н и ј е г к а р а к т е р а . код неких од њих. Окривљен је за многа убиства и осуђен да се казни п а л и ц а м а .човек необично ј а к е вол>е. војнички бегунац. Орлов је био готово обезнањен. Из радозналости. У собама је већ био мрак. душевна е н е р г и ј а снажно п о м а г а л а његовој природи. Леђа му отечена.

м а д а н и м а л о брбљив. па да што пре сврши и с остатком казне. Орлов. разметљивост и охолост. без и м а л о напрезања да се на ш т у л е попне. Уверен с а м да би Корењев . Видело се да т а ј човек м о ж е безгранично собом владати." И за свих тих пет дана у болници он је жељно ишчекивао час кад ће моћи да замоли за отпуст. на л и ц у му се о ц р т а л о и као неко с а ж а љ е њ е п р е м а мени.анекакојечудновато отворен. На растанку ми стиште руку. толико да се по његовом л и ц у на први поглед видело да је остала с а м о дивља ж у д њ а за т е л е с н и м у ж и в а њ е м . и отворено ми р е ч е да се испрва бојао да је неће моћи издржати. исписао се из болнице. ипак се он пред њима није кочоперио. На све је он гледао некако с висине.пред казном изгубио сву х р а б р о с т и цептао од с т р а х а . м а д а је иначе могао убијати. а да оком не трепне. И ја с а м т а д а добио отпуст и тако се десило да смо з а ј е д н о изашли из болнице: ја да идем у тамницу. А кад је видео да у л а з и м у његову савест и да хоћу да му и з м а м и м какво-такво кајање.тако се звао т а ј разбојник . У њему видите само б е с к р а ј н у енергију.душевне особине. а ја ћу у с п у т да побегнем! To је сигурно! Само да ми се леђа што пре залече. У с а м о ј ствари. него тако. За време очекивања био је покаткад веома весео и насмејан. На моја питања одговарао ми је без оклевања: да чека док оздрави. од њега. што је. Издржаћу остатак у д а р а ц а . Мислим да је то у ч и н и о стога што је био врло задовољан и сам собом и тим т р е н у т к о м . иако му повреде на леђима још нису сасвим биле зарасле. Тренутак затим. Нијебиобашнитакоглуп. похота. о д м а х затим ће ме с п а р т и ј о м осуђеника послати у Њерчинск. Он се м а л о мрштио на та распитивања. Иначе. гласно ми се насмејао. то су особине готово свих осуђеника безизузетака. Напослетку. био знак високог поверења. Ја м и с л и м да на б е л о м е свету нема никога ко би на њега могао у т и ц а т и ј е д и н о а у т о р и т е т о м . На све је гледао некако неочекивано мирно. без икакве ироније и. Између осталога задивила ме је његова ч у д н о в а т а охолост. To је очито пуна победа над т е л о м . кад је остао с а м и сетио се м о ј и х речи. „сад је готова ствар. сасвим простодушно. Штавише. у в е р е н сам. он се можда још и више п у т а у себи насмејао. Гледао сам да ra наведем на разговор о његовим д о ж и в љ а ј и м а . погледао ме је толико презриво и охоло као да сам у његовим очима о д ј е д н о м постао неки мали. потпуна је супротност. жеђ зa осветом. дода он и п о д м и г н у ми оком. разврат. али је одговарао увек искрено. ж у д њ у да постигне што науми. а он у затвор у коме је и р а н и ј е држан. Иако је сасвим добро знао да ra остали осуђеници п о с м а т р а ј у с у в а ж а в а њ е м . до невероватности. „Али сада". некако природно. да не х а ј е ни за какве м у к е и казне и да се ничега не свету не боји. као да нема ничега што би њега могло з а ч у д и т и . он ме је мора бити презирао . глупави дечак с којим се не може разговарати као са з р е л и м човеком.

Сваки има своју свећу и свој свећњак. али којима је тако судбином занавек одређено да буду вечити сиромаси. Кад з а к љ у ч а ш е н а ш у касарну. поново је изведен на казну. што н и ј е ретко. свуда у нашем народу. просто рођени просјаци. никоји преокрети њима не користе. а некад и до зоре. Игра т р а ј е до касно у ноћ. Сваки играч плаћа власнику м а ј д а н а петнаест копејки за ноћ. неко ш и ј е какву одећу. они увек и з г л е д а ј у некако у т у ч е н и . Кажем „рођени". Обично се и г р а ј у „горка". Д р у ж и н а беспосличара засела у ј е д а н крај. она се о д ј е д а н п у т сва измени . измашћене.претвори се у прави стан. Они су увек бескућници. као да нису потпуно на миру. у сваком погледу ниже од њега. наредник. никоје прилике. и не врло лењих. свака иницијатива. савила колена и на р а ш и р е н о ј простирци игра карте. увек има и имаће неких ч у д н и х људи. У нашој соби. и тек онда у с т а ј е и исправља колена кад све проигра или „дигне паре" д р у г о в и м а . невероватно прљаве карте и свећу. обично онима који су изненадно стекли и подигли се. И. они не могу ништа стећи.. Неко крпи чизме. и зато се обитаоци ове куће т а д а некако д р у к ч и ј е и понашају. С у т р а д а н већ. домаће огњиште. Сваки почетак. Они су увек сиромаси.све што има у џепу. 2 8 Доиста. „три л и с т а " и др. Дању сваког часа може да наиђе ма ко од управе. пропалица. Ја сам опазио да такви људи не постоје с а м о у народу. да се то све употпуни. да не живе по својој вољи него да и г р а ј у како им д р у г и свира. т и м е онај т р г у ј е . ј а д н о и жалосно. они су увек аљкавци. када се отвара касарна. Касарна се о д ј е д н о м расветли. који су тако. него и у 28 Просте народне игре картама. аршин д у г у простирку. коме било с л у ж е за трчкарање. А л и ч и м се касарна затвори. већином дрвен. у каквим било п р и л и к а м а . као да сваки час са стрепњом нешто о ч е к у ј у . под каквим било условима. слабо. неке старе. осуђенике. њихова је судбина само да извршавју туђе наредбе. него ј е д и н о да с л у ж е д р у г е . увек има с и р о м а х а . м и р н и х и добрих и. Све то з а ј е д н о звало се „мајдан". као и у свакој д р у г о ј касарни у т а м н и ц а м а . Све су игре биле хазардне. Они као да су и рођени под погодбом да ништа не почињу сами. сваки се мирно намести на своје м е с т о и готово сваки у з м е какав посао.. сасвим онако као код куће. Загушљиви в а з д у х све је гори и гори. за њих је м у к а и невоља. . који све п р о и г р а ј у и попију.и зацело ме је гледао као створење покорно. или с т р а ж а р . Готово у свакој касарни нађе се ј е д а н од осуђеника који има код себе какву похабану. Сваки играч и з р у ч и преда се г о м и л и ц у бакарног новца . као изгубљени и потиштени и вечито некога п о с л у ш а в а ј у . и т а ј израз подвлачим. Тек сад сам могао да в и д и м своје другове.

за пет сребрних копејки. много о њ е м у р а з м и ш љ а о и све се више ч у д и о : з а ш т о таква личност. ако их је било. више не. на целу ноћ. лепио некакав шарен кинески фењерић. Од првог дана. Моја постеља беше до с а м и х врата. у л а з е т и х о па изненаде и коцкаре и посленике и излишне свеће. а главна му је д у ж н о с т да целу ноћ с т р а ж а р и . Обично га у з м у сви играчи заједно. како изгледа. Алиуовоме. Левента. у свакој т а м н и ц и и ч и м се нађе „мајдан". пијанац. С д р у г е стране. с т р а н к а м а . Па тако је било и у свакој касарни. с м е с т и о се А к и м Акимић. сећам се. у м е с т о да у ж и в о т у н а п р е д у ј е . неминовно ће з а к и н у т и своме слузи. Р а з у м љ и в о је што сам их п о с м а т р а о са живом радозналошћу. правилно. д о л а з и у т а м н и ц у . д р у ш т в и м а . Лево од м о ј е г а . Д о ц н и ј е he бити п р и л и к е да и више п у т а говорим о А к и м у Акимићу. они о д м а х л е г о ш е да с п а в а ј у . д а к л е су то људи који ће одсада са м н о м з а ј е д н о живети и бити моји другови. да у с л у ж у ј е . Мајор или с т р а ж а р и к а т к а д доста доцкан ноћу д о л а з е у тамницу. па још мисли да му чини милост. које с е ј о ш споља могу да виде. сваки корак напољу. иде д о н а ј с и ћ у ш н и ј е п е д а н т е р и ј е . то с а м запазио не ј е д и н о у тамници и не ј е д и н о у „мајдану". п р о с т р е свој душечић. и још петорице сасвим б е с п о с л е н и х . узима. менејеутамници увек запрепашћивала с у р о в о с т и бездушност н а ј м и т е љ а . а кад посао сврши. па с л у ж и ! " To је био закључак који није трпео никавог поговора. у з и м а од н а ј а м н и к а све што се м о ж е узети. он се мени н и ј е свидео. онај што новац баца и лево и десно. ниједан „мајдан" не може ни бити без послушника. тако м и с л е о себи у о п ш т е и сви д р у г и т у п а в и и с к у ч е н и људи. т е м е у т е м е са м н о м . онда је већ касно да се крију. о д м а х с е ј а в и и ј е д а н овакав. и више. све по реду. да погасе свеће и да брже-боље легну у постељу. Дакако. лупу. ако је могућно. Ако шкрипне брава на спољним в р а т и м а ходника. Радио је до д е с е т . осим коцкара. за сваку издату пару. М а х о м бива да се он по шест или с е д а м часова мрзне у м а л о м ходнику. у мраку.Требалоједа у њој п р о в е д е м много година. Правио је фењериће вешто.свим круговима. помоли се Богу и с м е р н о л е ж е у постељу. у д р у ж е њ и м а . иусвимадругимслучајевима. без р а ч у н а . Већ с а м с п о м е н у о да су готово сви у касарни засели за какав посао. листовима. А л и и уопште. непрекидно. на м р а з у од т р и д е с е т степени и да о с л у ш к у ј е сваки звук. у свим редовима. доста д о б р о плаћеној. м о р а о ј е с м а т р а т и себе з а необично п а м е т н о г а човека. „Плаћен си. он б р и ж љ и в о све р а с п р е м и . подругљиво ништавна чак и за тамницу. пет копејки су ж а л о с н а награда. по наруџбини из г р а д а . ј е р би онај на с т р а ж и после тога жестоко извукао од „мајдана". Негодаукраткоопишемцелунашукасарну. м а д а с а м . У п р и с т о ј н о с т и и у р е д н о с т и он. тога првог дана. Најмитељ.ј е д а н а е с т часова. А л и се овакве грешке врло ретко дешавају.

уопште на све што је р у ж н о и нечасно. Испрва нисам знао шта то значи. Увек је весео. развијен као Херкулес. И мора да се уочи његово добро. још првога дана у ч и н и о је на мене н а ј п р и ј а т н и ј и у т и с а к . Чеченец је с у м о р а н и т м у р а н човек. ради без протеста. а трећи. да осећа како ми је тешко упознати се с т а м н и ц о м . Добри и наивни Нура! 2 9 Д а г е с т а н с к и х Татара је било т р о ј и ц а . потапка ме по рамену. Сви у тамници воле га. Већ на пола часа по мом д о л а с к у у касарну он. осуђених већином због пљачке и на разне. па опет . нема више од д в а д е с е т две године и и з г л е д а ј о ш млађи. Средовечан човек. н а м р ш т е н и х и подругљивих лица о с т а л и х р о б и ј а ш а . и живи с а м о од те наде.места с м е с т и л а се д р у ж и н а кавкаских брђана. готово ни с ким не говори и непрестано гледа око себе непријатељски. али свађе никад не заподева. и опет. Руски је говорио врло рђаво. Мени се чини: у м р о би кад би је изгубио. Потпуно је уверен да he га по свршетку његове р о б и ј е вратити кући. рокове казне. између срдитих. танка. није никад ништа украо. да ме охрабри и увери о свом штићеништву. бајонетских и п у ш а ч н и х рана. а и с а м погодио. на Кавказ. превару. с а м о срдито окреће главу у страну. п р и ј а т е љ с к и ме у д а р и по р а м е н у . Финкиња. Док је год тамновао. то је код њега значило да ме жали. тако је и прозван „лавом". Ту су били: два Лезгинца. Молитве о д р ж а в а као свето. и на први поглед види се да је прави разбојник. ј а с н о п л а в и х очију. Његово м е с т о на д а с к а м а за постељу било је поред мога. нити је што рђаво учинио. Убрзо после тога он ми опет приђе.пакосно-подругл>ивимосмехом. кукаста носа. м а д а се често мргоди гледајући осуђенички прљав и гадан живот и страшно се љути на сваку крађу. д у ж е ил и краће. па с њима з а ј е д н о у д а р а о на Русе. смејући ми се добродушно у очи. Већ првога мог дана у тамници добро с а м га уочио. Ј е д а н Л е з г и н а ц је већ стар човек. Био је велики богомољац. лица као у Ч у х о н к е . испод ока. п р и в у к л о је м о ј е 29 Чухонка. пролазећи поред мене. с м е ј у ћ и се. А л и други. омален растом. Па затим опет. Нура. спокојан је и ведар. паметно и у исти м а х д о б р о д у ш н о наивно.и тако три дана. Сав је ишаран о ж и љ ц и м а од посекотина. сасвим плав. пакосних. . веле осуђеници. „Нура је лав". На Кавказу је био миран. постове пред м у х а м е д а н с к и м празницима пости као фанатик и по целу ноћ проведе у м о л и т в а м а . д у г а . пијанчење. ј е д а н Чеченац. п р е м а свакоме је љубазан. з а т у п а с т а носа. Сви баш рођена браћа. хоће да ми покаже своје пријатељство. Сви га воле и в е р у ј у у његову честитост. А л и ј а . с и м п а т и ч н о лице. Дивно лице. Двојица су већ постарија.сјетким. три д а г е с т а н с к а Татарина. отворено. али је непрестано кришом ишао код немирних горштака. a ногу кривих од некадашњег сталног ј а х а њ а . Како с а м д о ц н и ј е дознао.

кад год га гледам. у х в а т и л и су сву шесторицу. тако у м и љ а т е . чак и олакшање у ј а д у и тузи. обично мрки и суморни. ако би у р а д и о што прљаво или неправично. да не огруби. на п у т у да с а ч е к а ј у ј е д н о г богатог ј е р м е н с к о г трговца и да ra опљачкају. убише и Јерменина и у з е ш е му товар. да се не поквари. У горштачким п о р о д и ц а м а поштовање п р е м а с т а р и ј и м а је веома велико. и више некако очински него братски. његов н а ј с т а р и ј и брат (имао је петорицу с т а р и ј е браће. да седне на коња. а ја се досећам да му то говоре нешто шаљиво. да остане тако искрен. толико видим: кад ч у ј у његов одговор они се увек з г л е д а ј у и д о б р о д у ш н о се о с м е ј к у ј у . готово детињасто. срдачан и пун с и м п а т и ј е . увек осећам особиту пријатност. огледа се сва његова д у ш а . Тешко је з а м и с л и т и како је т а ј м л а д и ћ за све време робије могао да сачува мекост свога срца. он је ипак био снажна и с к л а д н а природа. у м е да се брани. да ја. у н а п р е д да к а ж е м све: ја м и с л и м да је А л и ј а врло необично створење и спомињем да ми је с у с р е т с њиме . тако да дечак није с м е о чак ни да помисли. детињски простодушан. с у д и л и им. за неколико месеци н а у ч и о је да врло лепо говори руски. А браћа нису ни м и с л и л а да треба да му кажу. врло с м е р а н и осетљив. Доцније с а м га добро упознао. гадно. а не неког другог.свега четири године робије. може се рећи и прелепом лицу. они с е у в е к о с м е ј к у ј у кад га п о г л е д а ј у и кад с њиме р а з г о в а р а ј у (а р а з г о в а р а л и су врло мало. He п р е т е р у ј е м . Он им ј е у т е х а на робији. што му је смањио рок . као да га још д р ж е за д е т е с којим се не у м е озбиљно разговарати). Али. Браћа га веома воле. м а д а иначе није од оних који мирно п р и м а ј у у в р е д е од д р у г и х . Био је чедан као права девојка. он избегава грдње и свађе.срце и било ми је врло мило што ми је судбина послала за суседа н>ега. Тако је и било: побише трговчеве пратиоце. Према А л и ј и суд је имао у т о л и к о милости. Мало-помало. црне крупне очи тако меке. Чинило ми се да је веома разборит дечак. ако би се ко било у т а м н и ц и показао ружно. насилно. а камоли да се у с у д и запитати куда иду. Осмех му је поверљив. његове дивне очи би п л а н у л е од срџбе и биле би још лепше. т а д а им се сурова лица разведре. што његова браћа нису могла никако. чак и одвећ много мислећив. А л и се није ни с ким свађао и сви су га волели и мазили. Једном у његовом завичају. Међутим. Али и поред очигледне његове мекоте.и послали их у Сибир на робију. да н е г у ј е у себи тако велику честитост. На његовом лепом. Ишли су у харање. ни за све време робије. тако их много п о ш т у ј е . д о к а з а л и њихов злочин . ја почех с њиме разговарати. Према мени је испрва био само у љ у д а н . д р у г а двојица су доспели у некакву фабрику) нареди му да у з м е сабљу. цинично. А л и то се дознало. А л и он с а м готово не сме да започне разговор с њима. те да з а ј е д н о иду на некакав пут.

Је ли. Данас с а м је сањао.Јесте . Ј е д а н п у т . .. боље да ми то не спомињеш. Ја с а м ј о ј љубимац.Имаш ли сестру? Имам.. виде му се и два р е д а бисерних зуба... на којима би му позавидела највећа светска лепотица. Рекох му шта с а м мислио. увек нежан и срдачан. м е т н у о р у к е под главу. а очи му засијаше. А л и ј а лежи. А л и о т а д а је увек т р а ж и о да са м н о м разговара. Што се њих тиче. м а д а .ј е д а н од најбољих које с а м у ж и в о т у имао. не знам зашто. више него све остале. шта говориш! Досад је зацело већ и у м р л а од ж а л о с т и за мном. а што питаш? . Он ућута и те вечери не рече више ни речи. Где ли је он сада?. ..одговори он са заносом. и то нагло и отворено питање у ч и н и ми се ч у д н о в а т о од А л и ј е . да вам се и с а м а помисао да би се она могла нагоре променити . чак им је то и . .. увек нежног. зашто то говориш. О д ј е д н о м ме запита: .а већ је доста времена прошло откако с а м у т а м н и ц и . увек обазривог..никада н и ј е први започињао.. . али погледавши га п а ж љ и в и ј е . п л а к а л а је за мном. Волела ме је више него м о ј у сестру. . онда мора да је лепа.0. о његовом пређашњем животу.Како не бих знао. кад се смеје.Ако на тебе личи. иако је још било рано да се спава. Мора да је т а м о лепо? . А л и ј а . у в е к р а з б о р и т о г .A о т к у д ти знаш да ја на то м и с л и м ? . ја п р о ч и т а х на његовом л и ц у толико туге. Волео сам његов о с м е х . А л и ј а . Био је неки њихов м у х а м е д а н с к и празник.. увек у послу и вредан.из поштовања које је.Мора да сад код вас има много цвећа. у т а ј м а х није ништа радио.. . што ми је сестра лепа! Такву још нисам видео. Био је ј а к о узбуђен. осећао п р е м а мени . какве више нема у целоме Д а г е с т а н у ! Ех. Запиткивао сам га о Кавказу. Богом тако богато обдарених.Оох. Је ли т а м о боље него овде? .Је ли. а осим тога. ја с а м и с а д а миран.чини немогућна. Има створења већ по рођењу тако дивних.Како на мене! Она је лепотица. Зато му је увек веома м и л о к а д му што к а ж е м .л е ж а о сам у постељи и о нечем врло тешком био у м у ч н и м м и с л и м а . Он у з д а х н у и т у ж н о се осмехну. толико бола од успомена. ти си сад зацело мислио како се код вас у Д а г е с т а н у п р а з н у ј е ваш данашњи празник. те они нису р а д и л и . и нешто мисли. да с а м о д м а х видео како је у т а ј исти м а х и њему с а м о м е врло тешко. И м а т и ми је била лепа. увек сте мирни. теби је веома тешко? Погледам га радознало.Их. прави рај. Браћа му нису бранила да са м н о м разговара. Што се т и ч е А л и ј е . .Је ли те волела? .

. не чини криво никоме. воли. достојанствено и м и л о с т и в о се о с м е х н у ш е на мене (а ја т а ј осмех веома волим. а А л и ј а је био сасвим срећан што су његова браћа х т е л а и ж е л е л а да ми у ч и н е то задовољство. . Опазио сам да је нека места изговарао с особитим осећањем. Што је то лепо! .одговори он. изврсно научи да чита.Зар је овде м а л о писмених људи! Ако хоћеш. . па молећиво склопи руке гледајући у мене. Они су д у г о и озбиљно разговарали међу собом и потврдно м а х а л и главом. Затим. кад каже: опраштај. која су о с л у ш к и в а л а наш разговор. Ох. дабогме! . овде у Сибиру? .Свиде ли ти се ово што си прочитао? . с а в л а д а о је и столарски занат. a у т о м е старању да у г о д и не беше ни н а ј м а њ е г шака понижавања.0. и напослетку. А л и ј а . . и да то пише у њиховим књигама. Видећи да ја све више и више волим А л и ј у и они су п р е м а мени били много п р и ј а т н и ј и . врло радо. која у т а м н и ц и није била забрањена.з а п и т а х га. . па и они рекоше: да је Иса (како га м у х а м е д а н ц и зову) Божји пророк и да је стварао велика ч у д е с а .А шта ти се највише свиде? .зашто не н а у ч и ш читати и писати руски. и поче им ватрено нешто говорити. ја ћу те научити. имао је много дара за м е х а н и ч к е радове. да крпи чизме. беше то топлина. Иса је говорио Божје речи. ј е д и н о по тој књизи.з а п и т а х га ј е д н о м . књигу. чини ми у с л у г е . п р и ј а т е љ с т в о . са заносом.Ох. научи ме! .Хоћу. и види се да му је врло пријатно да ми ма у ч е м у помогне и да ми угоди. нарочито волим достојанственост тога осмеха). као прави м у х а м е д а н ц и . А код кога да н а у ч и м ? . Једном смо з а ј е д н о п р о ч и т а л и целу Беседу на гори. . нити т р а ж е њ а какве користи. Говорећи то. Он ме л е т и м и ц е погледа и порумене. После два-три месеца он је књижевни језик већ потпуно р а з у м е в а о . Браћа га х в а л е и поносе се њиме. Имао с а м руски превод Новог завета.мило било.осећања која више н и ј е ни крио од мене. Између осталога. па д у н у о на њу а она полетела. А л и ј а .Је ли. и без азбуке. За неколико недеља. уколико се могло..Он се чак п р и д и ж е у постељи.. они су потпуно били у в е р е н и да ми то њихово причање и п о х в а л а Исусу чини велико задовољство. да је направио птицу од глине. Идуће вечери седосмо за посао. А л и ј а ми п о м а ж е у раду. што је лепо говорио! Он се окрете браћи. м о л и м те.Па оно.Јесте. колико може. Учио је одушевљено. н а у ч и о је врло лепо да ш и ј е рубље. Иса је свети пророк. воли и н е п р и ј а т е љ е своје. Знаш ли да ти то м о ж е доцније затребати.

Њих је било шесторица и они су били заједно. било их је шесторица. они су волели с а м о једнога. законски п о д ј е д н а к а за обојицу. пера.риба избачена из воде на песак. Последњих година м о ј е робије ја с а м од њих добијао књиге на читање. готово сви. долазећи у тамницу. налази у њој своје друштво. Већ сам споменуо да су их осуђеници. све. болесни. мрзели збогњиховог издвајања и због м р ж њ е п р е м а р о б и ј а ш и м а Р у с и м а . Чак онда кад би се то т и ц а л о само навика у м а т е р и ј а л н о м погледу. 0 њима ћу д о ц н и ј е говорити засебно и опширно. које ваља прегорети! Пољаци су чинили засебну јединицу.. За два месеца н а у ч и о је да пише врло добро. кога по законима постиже казна п о д ј е д н а к о с простим човеком... у н а ш и м је к а с а р н а м а била читава д р у ж и н а Пољака. породицу.. a ја те никад нећу заборавити. где ли је сада мој добри. Одвео ме иза касарне па ми пао око врата и заплакао. нарочит утисак. Никад ме д о т а д а није пољубио. За мене су ти људи врло интересантни. Јеврејина. ч у д а н . завичај.. он је много изгубио. . м о ј м и л и и д р а г и Алија?. Нећу никада заборавити к а к о ј е изашао и з т а м н и ц е .. Неки од њих и образовани. н и т и ј е плакао. Свакако. To је истина.. губи често н е у п о р е д и в о више од простога. Прост човек. Где ли је.И наше писање н а п р е д о в а л о је врло лепо. a у в е р е н сам да их многи неће н и м а л о р а з у м е т и . о д у з и м а њ е и о т и м а њ е м о р а л н и х потреба човекових т е ж е се подноси него све физичке м у к е . ти си ме направио човеком. Има ствари о којима се не може с у д и т и док се не осете. Осим Черкеза. Нису знали како да ми з а х в а л е .Много си ми учинио. Они су сасвим засебна породица која с о с т а л и м осуђеницима готово није ни општила. А л и ј а је набавио х а р т и ј е (није ми дао да је ја купим) за своје паре. Чак су се и његова браћа т о м е з а ч у д и л а . Волео ме је м о ж д а исто као и своју браћу. м о ж д а чак и р а з в и ј е н и ј е . 0 А л и ј и да и не говорим. оставила је на мене ј а к . м а с т и л а . Ако се при р а д у деси да смо заједно. мора да се н а у ч и дисати сасвим д р у г и ваздух. И о т и м у т и с ц и м а говорићу посебно. али средина његова о с т а ј е иста.. за њега десет п у т а м у ч н и ј а . Образован човек мора да у г у ш и у себи све своје потребе.. Бог ће ти платити за TO. много . Пољаци су били људи измучени. Зато често бива да је казна. они се у т р к у ј у да ми помогну и с м а т р а ј у то као срећу. Рећи ћу само једно. Hero тог нашег .говорио ми је . да пређе у с р е д и н у за н>ега неодговарајућу.ни отац ни мати не би толико за мене у ч и н и л и . па и то м о ж д а ј е д и н о стога што их је он забављао. све навике. Између свих р о б и ј а ш а у нашој касарни.. Прва коју сам прочитао. To је . Образован човек. Њиховом поносу и задовољству не беше краја.

Јеврејина волели су и д р у г и затвореници. у с р е д проклињања и бестидног церекања. кад се свуче. по занату је златар. неколико ф а л с и ф и к а т о р а новаца. чекао је да прођу његових д в а н а е с т година робије. Био је то човек већ постарији. личи на о ч е р у п а н о пиле као две капи воде. међу њима и старац из насеља Стародубовског. По т о м е р е ц е п т у добија се нека м а с т којом се за ј е д н о две недеље могу да скину у д а р е н и жигови. његови Јевреји д о д а л и о д м а х после шибања. Те прве. па да је после употреби. ја се и с а д а с м е ј е м кад год се њега сетим. л у к а в и у исти мах безусловно глуп. п о с р е д п с о в к е и н е и с к а з а н о г ц и н и з м а . о д м а х чим као изгнаник оде у насеобину. његов долазак опширно ми је испричао ј е д а н Пољак. зеленаш. a у исти м а х с т р а ш н о плашљив. Н а д у т и смео. уз звекет окова." Нас двојица смо били добри пријатељи. Исај Фомић. о б р и ј а н и х и нагрђених. У тамници. Дошао је пре мене. претрпаван послом и тако се избављао од тешких радова. Он н и ј е смео да је у п о т р е б и у тамници. све је ово с а м о п р о м и ц а л о испред м о ј и х очију. покрих се кожухом. Он је био ј е д и н и Јеврејин међу нама. да се мрште. иако су му се модсмевали просто сви до једног. па је из града. који. ј е д а н м л а д и робијаш фина носића. њему је било лако живети. и да мрзе још много година . у с м р д љ и в о м ваздуху. старци и чтеци. који је убио већ о с а м д у ш а . од доктора. м е т н у х под главу одело (подглавнике још нисам имао). Пун је некавих бора. да ћуте. Свакад. кроз д и м и чађаву прашину. око педесет година. To је било врло смешно. „Друкчије. напослетку. који непријатељски и испод ока г л е д а ј у око себе и с м е р а ј у да увек тако гледају. Имао је неки потајни лекарски рецепт. a no ч е л у и о б р а з и м а носио је жигове које су му у д а р и л и при казни. ћутљивих и завидљивих. сетио бих се Гогољева Јеврејина Јанкеља из „Тараса Буљбе". наш Јеврејин. и свој тамници д а в а о новац на з а ј а м с и н т е р е с о м и на залогу. Од о с т а л и х . у нашој касарни б е х у четири староверца. иако с а м био сав . а л и д у г о нисам могао да заспим. О Исају Фомићу говорићу још који пут. и са својом Јеврејком оде да ноћи у некаквом орману. Ја никако не м о г у да р а з у м е м како је он могао да издржи ш е з д е с е т у д а р а ц а бичем. рече ми он ј е д н о м . Овде је дошао због убиства. људи мрки и туробни. забавља целу касарну и. два-три Малоруса. од којих је ј е д а н весељак. Легох на голе даске своје постеље. не бих се могао оженити". у коме н и ј е било златара.кроз цео рок своје робије. „а ја свакако хоћу да се женим. о д м а х с т р а ш н о личи на пиле. беше неколико мргодних и зловољних људи. који су му. м а л и р а с т о м и слабомоћан. Он је увек био у н а ј и з в р с н и ј е м расположењу. кад год сам га погледао. ј е д в а д в а д е с е т три године стар. он је у исти м а х био и п о з а ј м и л а ц . н е у т е ш н е вечери мога новог живота. Дабогме.

Очекивало ме је још много шта. Но то је тек почетак мога новог живота..ломан и и з м у ч е н с т р а х о в и т и м и неочекиваним у т и с ц и м а од тога дана. на што никад нисам ни помислио..ни наслућивао. и што нисам . .

који су остали тамо." Мислио с а м то. такође с а м запазио и неколико добрих и веселих. иако ми је било просто под носом. који се н а ј е д а н п у т појавио међу њима.и дивља радозналост у погледима м о ј и х нових д р у г о в а по робији. Али све то т р е б а тек да дође. „а међу рђавима и добрих. похитао сам да се тешим. те да живим као и они. И ја с а м з а п р е п а с т и х се кад помислих да још могу и з а ж а л и т и за овим к у т о м . да само што пре сазнам и у в и д и м о д м а х сву своју злопатњу. силно су ме о х р а б р и л а . бар кад у п о р е д и м то са ионако врло необичним околностима у којима с а м био.V ПРВИ МЕСЕЦ После три дана заповеђено ми је да и д е м на рад. д у г е године. мени се тако чинило.. кад га после много година оставим. али. да што пре са свима уђем у ј е д а н колосек. као да свест о свој величини несреће с а д р ж и право у ж и в а њ е . Међутим. ван тамнице. ево ми кута у који д о л а з и м испуњен тако т е ш к и м о п а ж а ј и м а .. њихова појачана хладноћа п р е м а новајлији. р а з у м е се.. а засад је све око мене пуно мржње. сад је крај м о м п у т о в а њ у . иако ми се т а д а није десило ништа необично. „Рђавих људи има свуда". која се покаткад п р е т в а р а л а з а м а л о не у мржњу и бездушност: све то н а м у ч и л о ме је толико да с а м ј е д в а чекао да што пре уђем у рад. још и з а ж а л и т и за њим!. неколико п и т о м и х и љубазних лица. Све ме је м у ч и л о . ето. Н а ј п р и ј а т н и ј и и најљубазнији п р е м а мени био је А к и м Акимић. као да м у ч е н и к у ж и в а у своме болу. м о ж д а и не све.. и . племићу. А ко зна.". у општем н е п р и ј а т е љ с т в у нисам видео ништа утешно. м о ж д а ћу некада. и с а м себи с а м о д м а х и в а о главом . овим склоништем. Ло себи се р а з у м е да т а д а много шта нисам ни запазио ни наслутио.. још т а д а сам и у н а п р е д већ осетио колико се жив човек може на све навикнути. Сваког часа говорио с а м у себи: „Е." Ко зна? „Можда ови људи овде и нису толико гори од оних о с т а л и х . суровост. a ја сам наставио да све ж у д н о п о с м а т р а м .с а д с а м у т а м н и ц и ! Ево ми пристаништа за многе. А л и и то спада у моје прве утиске.страшно. Међу с у м о р н и м и н е п р и ј а т е љ с к и м л и ц и м а о с т а л и х робијаша. Сва три прва д а н а прошла су ми у н а ј т е ж и м осећањима. Тај први дан р а д а з а п а м т и о сам врло добро. додао бих не без мешавине оног осећања з л у р а д о с т и које понекад т р а ж и да се в л а с т и т е ране намерно позлеђују. која сам већ у та три д а н а видео.. неповерљивим и болним.

на ту мисао. на пример. за то н и ј е т р е б а л о много новаца. а међутим . био је то човек реткога поштења и смирености. али не из презирања п р е м а њима . м а к а р то било о д м а х с у т р а д а н . који се никада ни с ким није посвадио. Осип је ј е д а н од четворице к у в а р а које осуђеници сами бирају. Осипа. овде је био ј е д а н човек кога сам тек после много и много година добро упознао. Осип је биран готово редовно и готово по неколико година узастопце он је стално био куварица. з а ј е д н о с д р у г и м к у в а р и ц а м а . кога сам већ споменуо. Кувари не иду на рад. т а д а . сваког дана с п р е м а т и засебну храну. Обично с а м трошио по ф у н т у говедине дневно. кад га већ сасвим окупи жеља. a о д у с т а ј а о је понекад. Њима се оставља потпуно на вољу: хоће ли се п р и м и т и тога избора или не. Имао сам сем њега још једнога послушника. To је осуђеник Сушилов. а особито шиба. међутим. а у ј е д н о и страст. готово д о к л е год сам тамновао. и ако пристану. По г о в е д и н у ј е ишао који од инвалида. Газин. и без обзира на своју гадљивост п р е м а том јелу. ако за то и м а д н е м новаца. с м и р е н : уста има а ј е з и к а нема. А к и м Акимић м и ј е п р е п о р у ч и о једнога осуђеника.да с а м знао. ј е р није имао смелости да се сувише у п у ш т а . првих дана. на пример. м о г у ипак и одустати.ја сам се и нехотице о д м а х сетио њега. здрав и снажан момак. И а к о ј е због к р и ј у м ч а р е њ а дошао на робију. Они су р а д о п р и с т а ј а л и да редовно сваког дана иду на трг р а д и куповине за осуђенике и нису за то у з и м а л и никакву награду.у т о л и к о м а њ е што се за к у ј н у б и р а ј у л>уди разборити и. а он је. и с а м о привремено. а сав им је посао да пеку х л е б и да готове шчи. већ н а д р и к у в а р и ц а м а . И он је. да к р и ј у м ч а р и р а к и ј у . To су они чинили р а д и свог сопственог спокојства. како рече. Нећу се преварити ако к а ж е м да сам на то трошио свега ј е д н у сребрну рубљу месечно. кад ми је већ т а м н и ч к а непријатна. али ту не р а ч у н а м хлеб. Још у почетку. д о ц н и ј е сасвим нестала. за обе наше к у ј н е . није могао. осим какву ситницу. што нашим к у в а р и ц а м а није нимало криво.него их тако зову тек шале ради. трговао р а к и ј о м . п р е м д а не онако много као. А што се тиче засебних ј е л а .Б о ж е мој! . од милоште. који ће ми. Код нас их не зову к у в а р и м а . поштени . Он ме је послуживао. да не уноси р а к и ј у кришом. пријатан п р е м а свакоме. који се свега боји. Чим сам ево ово сада проговорио: о р о б и ј а ш и м а који нису гори од д р у г и х људи . која је гадљивост. страшљивац. за т р и д е с е т копејки месечно. To је онај к р и ј у м ч а р . висок. упркос све своје страшљивости. био са мном и непрестано поред мене. да пази на ред. С т и м Осипом ја с а м се увек добро слагао. који је био д р ж а в н и и каткад и шчи. али који. а свака је касарна и м а л а по једнога. уколико то може да буде. из страсти за к р и ј у м ч а р е њ е м . колико је и та помисао била истинита! Ево. ј е р се иначе . кад сам био врло гладан. Зими говедина с т а ј е грош. у о с т а л о м .

оброк печене говедине. робијашко рубље. и чини ми се. т р а ж и о штошта за мене. Почињао сам много пута. то је д р у г о питање.. Плаћам му колико могу. носио мој к а п у т на оправку. Од њих се н и ј е ни т р а ж и л о да ra набављају. Неколико у з а с т о п н и х година Осип ми је с п р е м а о редован.о с м е х н е се. чоколада). ни како је то било. Он мора некога да с л у ш а . Почео је да ми пере рубље.. мене је изабрао стога што сам ја био више п р и с т у п а ч а н него д р у г и и што сам поштеније плаћао. А већ. говедине." и друго. 3 0 30 Пресовани. који су ми помагали. чај. разноликих д у ж н о с т и . од оних који се код нас п р и м а ј у да ч у в а ј у „мајдане" д р е ж д е ћ и по читаве часове у х о д н и к у на мразу. а и не ради се о том. Он н и ј е имао никакав занат или. к а п у т нам је ту и ту поцепан.. р у ч н и рад. пецива. продаје се у таблицама (као нпр. с п а д а о је и Сушилов. како осуђеници кажу. увек задовољан. Он. а све је то р а д и о усрдно. како изгледа... у великим т а м н и ч к и м коритима.. с м а т р а то као главни задатак свога живота. Али. али су каткад били њиме почашћени. међу послушнике. т р ч к а р а о по р а з н и м п о р у к а м а . Он је од оних који никада не Могу да стекну ни да се придигну. он је потпуно везао с в о ј у с у д б и н у за моју и примио на себе м о ј е послове. на пример. као да му је то богзна како озбиљна дужност. Над том ј а м о м п р а л о се. кирпичнми.. Нашао ме је некако с а м и прикомандовао се. Тако су нам н а б а в љ а л и дувана. само не пиће. како је била печена. п р е м а з и в а о ми ч и з м е (четири п у т а месечно). итд. о с л у ш к у ј у ћ и сваки шушан. При справљању чаја комадићи са таблице се о д л а м а ј у кад колико треба. прост је и јефтин. Необично је било и видети тога Х е р к у л е с а од с е д а м година. ваш је к а п у т исцепан. Све. неколико година ја с Осипом нисам готово ни две речи проговорио. како не би м а ј о р изнебуха наишао . Сушилов је сам пронашао још х и љ а д у д р у г и х . ситним п а р а м а . пресованог ч а ј а . то јест. само је од мене зарађивао понеку пару. без тога не може да живи. него увек: „Ми сад и м а м о толико и толико кошуља . а како изгледа. чак се не сећам ни кад је. а ако им се деси да превиде опасност губе све и о д г о в а р а ј у с в о ј и м леђима. зачудо.не би могли с а ж и в е т и с т а м н и ц о м . а он то с в а к а д прима без приговора. Овај ч а ј троше обично сиромашне класе у Сибиру. брижљиво. ја ia нисам звао ни т р а ж и о . Поред овога посла.. а он никако није у м е о да разговара ." Једнако ме гледа у очи и. Али. За т а ј посао била је иза касарни удешена велика ј а м а за п р љ а в у воду.и да за то д о б и ј у пет сребрних копејки готово за целу ноћ. изусти ј е с т е или није. с а м о да мени угоди: с п р е м а о ми чајник. речју. 0 њима с а м већ говорио. никад не каже: „Ви и м а т е толико и толико кошуља. итд. споља. и то је све. . ј е д а н исти данас као и јуче.

a у општим с т в а р и м а не и г р а ј у ни д р у г у улогу. а да не осетим жаљење. превејан. то се још д е ш а в а л о међу осуђеницима спровођеним за Сибир и о д р ж а в а л о се у пуној снази.и они за робију. Чак не могу ни да га погледам. и они за руднике. за насеобину. д а к л е у з е т и и његову судбину. ј е д н о одељење осуђеника спроводи се у Сибир. м а д а код нас њега нико није био. или м а к а р и на робију. идући с п а р т и ј о м у Сибир. С м е ј а л и су му се због овако ништавне цене. значи дати своје име д р у г о м е неком. Сушилов је с п а х и ј с к и сељак и слуга. На пример. a узети његово. налази да он нема р а ч у н а да много година губи на робији. скривио је и прогнан просто у насеобину. м у ч н о да не и п р е д сваким. р е ц и м о у Пермској губернији. и дабогме. а зашто га ж а л и м . е дакле. Сасвим скрушен. Осуђеници су му се каткад подсмевали. Ево како с е т о ради. иде пешке. р а з м е н и о за ј е д н у сребрну рубљу и црвену кошуљу. с а м о на краћи рок. м а л о плав. у т у ц а н с а м по себи. и у изгнанство. неки од познаника хоће да се промени с д р у г и м . као нем. понизан. ж и в а х н е тек онда кад му д а т е . нема ни пребијене паре. него тако. ни п а м е т а н ни н е р а з у м а н . обележено јасно одређеним ф о р м а м а . он није ни у м е о да разговара и видело се да је то за њега велика тешкоћа. убица или у о п ш т е тешки кривац. свуда. он из п р и к р а ј к а м е р к а каквог припростог осуђеника из истог одељења. На пример. за фабрике. било у насеобину. осуђеног на с р а з м е р н о мању казну. за коју се продао. сви з а ј е д н о .с а м о да би се прекинуо разговор . да отрчи. . Сушилов је био ј а д а н и кукаван. м а л о више затуцаног. а ј е д и н о због своје у т у ц а н о с т и и неме неотпорности. ни леп ни р у ж а н .какав било посао да сврши или га з а м о л и т е да часком негде оде. као насељеник. уморан. Ма како т а ј ф а к т изгледао чудан. али сам најпосле м о р а о веровати очевидности. Он није био ни висок ни мали. Исто тако нисам могао ни разговарати с њиме. од рођења. ј е р је у Сушилова никада не м о ж е ни бити.Карактеристика је тих људи да губе своју личност готово увек. освештано т р а д и ц и ј о м . Воде се свакојаки. Узмимо да је то човек препреден. с а м не бих знао да одговорим. П у т у ј е он већ х и љ а д у и пет стотина врста. него тек трећу. 0 њему се не да рећи никад ништа веома одређено. и уколико се ја м о г у да д о м и с л и м : он припада истоме д р у ш т в у коме и Сироткин. м а л о више неотпорног. он је истинит. Мени га је о д н е к у д увек жао. највише зато што се на путу. без и ј е д н е речи отпора. ни м л а д ни стар. Негде п у т е м . ја то никако нисам могао да в е р у ј е м . чак и у т у ч е н . Испрва. било на краћи рок р а д а у фабрици. Напослетку с а м већ у в и д е о да му т и м е чиним радост. у свом з а н а т у добро испечен. Само ј е д н о : како се мени чини. у в р е м е кад с а м ја тамновао. Све им је то тако дато. И напослетку нађе Сушилова. какав Михаилов. Разменити се. м а л о је рохав.

или просто убити. речено је само: „све дотле док се не у в е д у н а ј т е ж и радови" и ништа више. мора и да га о д р ж и . Понуди му тада. заплашиће ra тим. идем на робију. Михаилов. Избиће га. живи с а м о о д р ж а в н о ј х р а н и . али ни они нису знали за то „засебно одељење". да се промене. који је. без слатког з а л о г а ј а бар успут. а ни остали из његове групе. с а м о у д р ж а в н о м оделу. вечито на робији или „теци водо к у д си текла". па баш ни сам т а ј Михаилов. неће ra послати на добро место. Дакле.ваљда само стекао неку п р е д с т а в у о некој изузетној робији. дакле. кад је дао обећање. чак се и з д р у ж у ј е с њиме. робу му преда о д м а х ту. А где ће Сушилов наћи ч и т а в у рубљу сребра? Ако не ирати. судећи п р е м а свом сувише тешком злочину. у тој и тој тамници заводи се засебно одељење за најтеже кривце. А Сушилов иде у насеобину шта има боље? „Хоћеш ли да се мењамо. А уз то с л у ш а о је међу с а п у т н и ц и м а да се може мењати. не о д л у ч у ј е се да га одбије. врати новац. и напослетку. зубима ће ra гристи. С п о р а з у м е в а ј у се. и с а д није ни добро да одбије . части га вотком. а м а л о напит и пун з а х в а л н о с т и п р е м а л а с к а в о м е и п р и ј а з н о м е Михаилову." Сушилов. а р т е љ ће га на то приморати. то није ништа необично и нечувено. а м а не да р о б и ј а м . користц се необичном наивношћу Сушилова и за ј е д н у сребрну рубљу и црвену кошуљу купи његово име. у артељу се на то строго мази. проста душа. ако хоће. човек без душе. Доцније с а м се налазио с љ у д и м а који су с л у ж б о в а л и у Сибиру и знали Сибир. свакога п о с л у ж у ј у ћ и за који миштаван бакарни грош. У Зборнику закона оно се помиње свега у шест редова: „Док се у Сибиру не у в е д у нови. „Ја сам". Михаилов почиње са Сушиловим разговор. али особита. 3 1 31 Дружина. иред сведоцима. р о б и ј а ш к и радови. . дакле." ia то одељење док је постојало. Оно. Ако нећеш. каже. гдегод на неком одмору. тешко њему. или најмање. м о ж д а на мртво. с а с т а ј е се. ј е р је то био заиста засебан и одвојен кут. Тешко је било и т р а г му наћи. и то је робија. па баш ни у с а м о м Петрограду. да се и други мењају. нису знале ни све у п р а в н е власти.сребрна рубља је већ отишла на пиће. Није ч у д о што ни Сушилов није знао за то одељење. Уз то. на пример. него су први пут чули од мене.а р т е љ ни у т о м е не попушта. д а к л е побоља. а м а л о после и кошуља. „Михаилов и тако и тако. Иначе. Сутрадан. у неком сибирском з а к у т к у и са врло м а л о осуђеника (у моје в р е м е било их је до седамдесет). али ra опет поје. Сушилов је трезан. најтежи.изнурен." Ни сами робијаши из тога одељења нису знали: је ли оно за краћу или за вечиту робију? Рок н и ј е био одређен. него у некакво 'засебно одељење'. због кога је прошао три или четири х и љ а д е шиба .

он м е ј е заволео. Имао с а м д у ш е да му немилостиво к а ж е м : „Видите. а од мене не с м е да т р а ж и . Прођоше два дана.него зато што се тако ј е ф т и н о продао. безличан.ко ће онда после да га испуни? Речју. а л и нешто се затим сневеселио. особито како је у потоње време. неколико година. To се објави свима. сасвим незнатан. целој партији. а „Сушилов". Ако може бити да се обећање не одржи и да се готов пазар поквари. И кад на првом одмору. велике п р е м а п р и л и к а м а . Ја и Сушилов смо д у г о били заједно.зато.Доиста.и иду д а љ е . „Сушилов!" .н и ј е у р а д и о оно за шта с а м га замолио. да му ништа д р у г о не о с т а ј е него да пристане на све и о д л у ч и се. као сваку б у д а л у л у д о ухваћену) . непрестано т р а ж и од њега некакав дуг. а и ја с а м се на њега ј а к о навикнуо. Сигурно нема да му га врати. рецимо. а Сушилов је с т а ј а о поред мене. исувише много од мене . Вероватно га је задивило што сам му с а м понудио новаца. На к р а ј у крајева изађе: да Сушилов за сребрну рубљу и црвену кошуљу оде у „засебно одељење".т а д Михаилов викне: „Ја!" . О т о м е више нико и не говори.п о м а л о . Ево вам. А л и Сушилов је био тако покоран и нем. п р и м а т е новац. наравно. ни за шта! Обично се м е њ а ј у за велике суме. али не због р а з м е н е (иако они свакога онога ко лакши р а д замени т е ж и м . а баш тог часа с а м му био дао новаца за то. Знао с а м да неки Антон Васиљев. М а л о . „Михаилов" иде у насеобину. А л и ј е д а н п у т . како он мисли. о т р ч а о да сврши т а ј посао. а већ у р е д у је да се ту још коме нешто поклони и д а д е вотка.то никад не могу себи да опростим . прозову: „Михаилов!" Сушилов се одазове: „Ја!". ако т р е б а . т о ј е артељска. чини ми се. да некако није било у р е д у ни с м е ј а т и му се. Д а љ е већ не м о ж е да буде никаквог протеста и како би се одиста и д о к а з а л о у ч е м у је ствар? Колико би година прошло док се то расправи? Шта би га још снашло? А и где су му сведоци? Па и да их има. зато су на т о м е послу сви веома строги. х т е л и сте да иштете новаца за тог вашег Васиљева. осуђеник." Седео с а м на постељи. био ми је необично одан. а посао не свршавате. Тима је дабогме. a новац је већ у з е т . отићи ће до ђавола. почашћени су . ако би а р т е љ с а м о ј е д а н п у т попустио у таквом послу. они би порекли. Сушилов н а п о с л е т к у види да нема куд. што с а м се сетио његових т е ш к и х неприлика. У з и м а ј у чак и по неколико десетина р у б а љ а . Трећег дана ја му рекох: „Сушилове. онда би се изгубио о б и ч а ј с променом имена. и за све о с т а л е нико и ништа. то с а м м о р а о запазити. Сушилове. а они су пили вотке. ћутаће и они. з а ј е д н и ч к а ствар. презиру уопште. отпраћа се у „засебно одељење". Мислио сам: не м о ж е бити да је због тога приговора. У Тоболску р а з в р с т а в а ј у робијаше. свеједно: Михаилов или Сушилов." Сушилов је занемео. Осуђеници су му се подсмевали. под ј а к о м с т р а ж о м .

Томе је много допринео и мој с у с р е т с А-вим. . још у с р д н и ј е с л у ж и о и „пазио ме".узимао. па се н и ј е смео надати да ћу му још дати. никад му није било криво на њих. Ево. понекад и жестоко. који је такође био осуђеник. и м л а д је. па су у м о ј о ј д у ш и остали само тешки. на њему се види докле човек може да се спусти и да се исквари и да у себи у б и ј е свако м о р а л н о осећање. која се у п л а ш и л а од његовог развратног понашања. његовим посилним. Морам о њ е м у да говорим. међутим. прво су ме з а п р е п а с т и л е к р у п н и ј е појаве. Од т а д а ме је он.. за новац. врло је тешко познати човека.. А л е к с а н д р е Петровићу. и већ првих д а н а мога тамновања оставио на мене особито м у ч н е утиске. А-ев је племић. Он прво погледа у новац.. . Природно.мислите. и да се д р у ж н о са Феђком... сваки час га боцкали и грдили га. Ето зашто сам рекао да ни поред м о ј е онако живе.Сушилове. Није могао нигде да сврши школу. о ч а ј н и утисци... To је н а ј о д в р а т н и ј и п р и м е р људске нискости и пада. укратко. о њему сам. ја .Ви. Стајао је поред т а м н и ч к е ограде. a у т а м н и ц у дошао м а л о пре мене. Пођох за њим и нађох га иза касарни. и то без мука и без покајања. Све ме је то ј а к о з а ч у д и л о .. његовог живота. шта вам ј е ? . у п р а в о о д л у ч и о се да прода крв десеторице људи да би што пре у т о л и о незаситу ж у д њ у за најгрубљим. иритиснувши главу уза плот. ако је то могућно... онако ж у д н е пажње. л и ц е м к њој. . Једва с а м га у м и р и о . видим праву с л и к у робије. Други. Он ми је загорчао прве тешке д а н е и појачао м о ј е д у ш е в н е м у к е . не могу да прећутим. ја сам вама. отишао је у П е т р о г р а д и да би дошао до новаца о д л у ч и о се на ј е д н у ниску доставу. Да. које су оштро п а д а л е у очи.. уосталом. а л и с а м ја по неким готово н е п р и м е т н и м знацима видео да ми његово срце не може да опрости прекор. мислите. као што с а м је видео доцније. Он ме не погледа. . па се нагло окрете и оде.и т у се о п е т о к р е т е плоту. Ето зашто нисам могао да о д м а х .. да ћу се с А-вим наћи.поче он испрекидано и с т а р а ј у ћ и се да ме не гледа у лице . а ј а . ипак нисам могао да спазим много шта од онога што ми је било у п р а в о под носом.. ееех!. па у мене. тужни. већ нешто и споменуо: рекао сам да је нашем м а ј о р у д о с т а в љ а о о с в е м у што се р а д и у тамници.. а м о ж д а ни њих нисам тачно видео.. a ја се ј а к о з а ч у д и х опазивши да је готов да заплаче.з а п и т а х га. . н а ј н и ж и м и н а ј р а з в р а т н и ј и м . Знао с а м д о д у ш е и пре него што ћу доћи у тамницу. с м е ј а л и су му се. . на први поглед. чак и после многогодишњег познанства.. па кад је у Москви р а с к р с т и о с родбином. налакћен. он се пак према њима д р ж а о лепо и другарски. тако да готово у д а р и ч е л о м о њега и у д а р и у тешки плач! Тада с а м први пут на робији видео човека да плаче.

„Робијаш већ ј е с т е робијаш. само му је подизала у њиховим о ч и м а значај и вредност. Убрзо су га обелоданили. бољи су понор и глад. осим м о ж д а неминовност р а д а и неминован растанак с п о с л а с т и ч а р н и ц а м а и са т р и м а д е в о ј к а м а . на која је. Д а к л е су се с овим А-вим сви врло р а д о д р у ж и л и и п р е м а њему се п р и ј а т е љ с к и понашали.ацима. изазвати у њему ма какав отпор. Чак му се чинило да му је робијашко име још о д р е ш и л о руке. леп. за људско д р у ш т в о бољи је и пожар. да је ухођење и потказивање у ј е к у и да се осуђеници н и м а л о не буне против тога. н е у п о р е д и в о д р у ж е в н и ј е него п р е м а нама. Ништа не п р е у в е л и ч а в а м . Овога гадног створења сећам се као феномена. р е ч ј у . добро сам А-ва познавао. нити га је у њој ишта у п л а ш и л о . тако п о т п у н у поквареност. покварен. Како ми је било гнусно да г л е д а м његов вечити подругљив о с м е х . постао попашан толико да. никаква законитост. Ја сам неколико година провео међу убицама. да закоље. што може бити нижим. To је п р и м е р који п о к а з у ј е докле може да пропадне и с а м а физичка природа људска. Рекло би се да таква страшна промена у његовој судбини мора з а п р е п а с т и т и цело његово биће. зато је осуђен на десет година р о б и ј е у Сибиру." To је од речи до речи његово мишљење. у нашој тамници. А л и он је без икаква узбуђења примио своју нову судбину. А наклоност нашега пијанога м а ј о р а п р е м а њему. унеколико и образован. својом д о с т а в о м он је о п т у ж и о и заплео невине људе. његовим п о с л а с т и ч а р н и ц а м а и ј а в н и м ж е н а м а . За све м о ј е време на робији. ни тако безочну нискост као што с а м видео код А-ева. Ми смо и м а л и племића оцеубицу (н>ега сам већ спомињао). него овакав човек! Већ сам рекао да се у т а м н и ц и све врло ниско спушта. иако није био човек незрео. даровит. животињским. д р у г е преварио. био је готов на све. био је у стању н а ј х л а д н о к р в н и ј е да убије. уђе с м е л о у оно с у м а н у т о и бесмислено подузеће. чак и без н а ј м а њ е г гнушања.неоспорнимзликовцима. To је било чудовиште. а кад је тако. кад је и з н у т р а не у з д р ж а в а никаква норма. онда није с р а м о т а ако поступи подло.у ж и в а њ и м а . прелашћен Петроградом. чисто т е л е с н и м у ж и в а њ и м а . ма какав прелом. и пун н е у т о љ и в е жеђи за н а ј г р у б љ и м . а л и по м н о г и м знацима и чињеницама сам се у в е р и о да је и он био неупоредиво п л е м е н и т и ј и и човечнији од А-ва. м о р а л н и Квазимодо. чак се није ни м о р а л н о побунио против н>е. Био је још врло м л а д . за још горе подлости и гадости. Д о д а ј т е уз то да је био п о д м у к а о и паметан. Између осталога. Јест. тек је почео да живи. с а м о ако би могао да с а к р и ј е траг. он је .алиодсуднокажем да никада у ж и в о т у нисам видео тако потпун морални пад. он је у мојим очима био и остао с а м о комад меса са зубима и ж е л у ц е м . а да задовољи ма с а м о н а ј м а њ е и н а ј ћ у д љ и в и ј е такво у ж и в а њ е .

у р а н и ј и м р а з г о в о р и м а казивао и о м а ј о р у и о тамници. Био је врло т у ж а н . о коме је и он слушао. што се грозио сваке нискости. нема више ни Феђке. н и ј е хтео да се с њима д р у ж и . у т а м н и ц и ј е у грозном положају. п р и ј а т е љ а . Ту се А-ев и з д р у ж и о са Феђком. А л и га је А-ев о д м а х омрзнуо.. и кад је већ сасвим очито видео да п о р т р е т никад неће бити готов. о д м а х ra је у в е р и о да га је довело у т а м н и ц у готово исто оно што и њега. и да. гешио га првих дана његове робије. И све што му је М. М. да му је тешко што их је изгубио. Врло често се д е ш а в а л о да мајор о д м а х после тога седне на с т о л и ц у и нареди А-еву да настави п о р т р е т и р а њ е . Између осталога. . Мајор је. А А-ев. како изгледа. пијан. па д а к л е и на све и сва у т а м н и ц и . д а в а о му је сав новац што је још имао. у п р а в о зато што је М. гледао и х ј е са с т р а х о м и одвратношћу. Феђка је опет имао велики у т и ц а ј на свога господина. грдио га је и називао шпијуном и д е н у н ц и ј а н т о м . али ипак је с м а т р а о да га с правом сме у д а р а т и по образима. зато да га портретира. он се наљути. и што више не добија остатке с м а ј о р о в а стола. готово целу годину. 3 2 Кад је А-ев отеран. А они су му враћали мило за драго. свакога дана све мање на њега личи. у в и д е в ш и с ким има посла.уверио м а ј о р а д а у м е д а слика п о р т р е т е (осуђеницима ј е говорио да је био гардијски поручник) и м а ј о р је з а т р а ж и о да се А-ев ш а љ е његовој кући на рад. ш а м а р а о А-ева. али кад би м а ј о р . По м а ј о р о в о м захтеву. П о р т р е т и р а њ е се отегло бескрајно. зато баш што н и ј е ни н а ј м а њ е личио на њега. али је ипак д у г о веровао да је А-ев велики у м е т н и к . престао је м а ј о р да гони осуђеника М-а. опет си робијаш. са о с т а л и м осуђеницима н и ј е и м а о ничега сродног. А-ев је х и т а о да првом приликом каже 32Чувени руски сликар. Једва ј е д н о м м а ј о р се досети да га А-ев вара. и м о г у с тобом да р а д и м што год хоћу. х р а н и о ra и д е л и о с њиме своје н а ј п о т р е б н и ј е ствари. а никако оно зашто је оклеветан. мислећи да он мора бити да много пати. још м а л о па Б р и л о в . кога је А-ев ј е д н а к о пањкао код њега. штавише. н и ј е видео. н и ј е шао шта је довело А-ева у тамницу. па да си баш и с а м Брилов. избије великог у м е т н и к а и за казну ra врати у т а м н и ц у да р а д и грубе послове. ј е у време доласка А-ева у т а м н и ц у био сам. а ево зашто: М. се д а к л е веома обрадовао другу. био племенит. т е р а о је А-ева да му скида ч и з м е и да му из спаваће собе износи разне вазе. као вели: иако си ти овај или онај сликар. ни оних у ж и в а њ а која су они у м а ј о р о в о ј к у ј н и з а ј е д н о проналазили. пријатељу. збиља веровао да је А-ев знатан сликар. опет с а м ја т в о ј старешина. М . М-а. Јасно се видело да је А-ев жалио за својим лепим д а н и м а без р а д а . Човек као што је М. нити је пазио да види у њима оно што би могло у т и ц а т и на њега помирљиво. Ишао је за њим. р а з у м е се. А-ев је у х о д и о нас.

икад р а н и ј е могао и с л у т и т и да се и овакве ствари. и ј е д а н подглавник. По изгледу је као доиста сукно. испрва. постали су некако и моји. Збунио сам се и зачудио. дебело. у којој с а м се о д ј е д н о м нашао. него је још волео да се виђа с њиме и у ж и в а о је да га подругљиво п о с м а т р а . п р е л а з е у својину осуђеникову. по закону. иако не стварно.м а ј о р у . набијен вуном. бар по ф о р м и . више п у т а сам скретао пажњу. он ми је још више загорчао ионако м у ч н е моје прве дане на робији. оваква с т а р е ж може с м а т р а т и као п р е д м е т од вредности? А. одело се д а к л е т а р е и цепа. да ми с а ш и ј е р о б и ј а ш к е кошуље од грубог платна које д р ж а в а д а ј е и. то се зна. М а ј о р је М-а стога страшно омрзнуо и почео да га кињи. Доцније. па ми је још направио и покривач од крпа старог државног сукна које сам прикупио к у п у ј у ћ и од д р у г и х осуђеника њихове изношене панталоне и капуте. a знао с а м и чуо сам. што је за мене. а л и о т о м е ћу д о ц н и ј е причати. Осуђеник ради. Опет кажем. мишљења. За прва три дана. ето. A . опет има изгледа да ће се бар пошто-зашто продати. А кад је М. и страшно се цепа. Сукнено одело д а в а л о се за годину дана. и нека је ствар не знам колико похабана. На то ми је М. пошивен грубим платном). и да није било командантовог у т а ц а ј а . свему т о м е много ч у д и о . схватања. и брзо се р а с п а д а . као палачинка. Државне ствари. било врло тврдо. то је било в р е м е мог првог додира с народом. А л и стварност чини сасвим д р у г и у т и с а к него знање и ч у ј е њ е . Ја сам се. као да до т а д а нисам о т о м е ништа нислутио ни слушао. навике. д о ц н и ј е дознао за н е в а љ а л с т в о д р у г а . којима истекне рок. Ја сам сам. на кога ме је А к и м А к и м и ћ у п у т и о . ја с а м очајно л у т а о по тамници. Зар сам. Аким А к и м и ћ се много з а у з и м а о око свих тих ствари. м и с л и о је да ја о њему нисам ништа чуо. Испрва. него на мрежу. а он их о д м а х продаје. или л е ж а о на својој дрвеној постељи. ту у тамници. кад с а м о свима судио по А-еву. он се и мени много улагивао. А л и сам се варао. Помислио с а м да је овде све тако ниско и гадно. довео би га до пропасти. На упорно саветовање А к и м а Акимића. А-ев не само што се н и ј е збуњивао. то ниско створење је б е ж а л о с ј е д н и м осуђеником и с ч у в а р е м . дао сам неком поузданом осуђенику. У томе је очевидно у ж и в а о . али ако је само м а л ч и ц е похабано. Престравио сам се од те с т р а х о в и т е нискости и гадости у коју су ме бацили. ненавикнута. н а ј е д а н п у т . ја сам од т а к в е старежи направио себи покривач! Тешко је било погодити какво је то сукно од којег се прави осуђеничко одело. ја да му платим (понеки грош за сваку кошуљу). војничко. Уопште. али оно ј е д в а издржи толико. Њихови обичаји. на пример. као и они. набавио сам душек на с к л а п а њ е (од простог сукна. сувише танак. постао исто тако прост човек и исто тако робијаш. носи на себи т е р е т е . оно више не личи на сукно.

Осуђеници су праве сањалице. Осуђеник дршће од ж е љ е за новцем.о томе с а м већ говорио . Може се сасвим поуздано рећи да осуђеник који на робији има колико-толико новаца. а што га. ради то стога што с м а т р а да је он још за ј е д а н степен изнад новца. и да нађе себи д р у ш т в о жена. детињасто л у д о . готово у крвавом зноју. много више него што се чини . који ће онда кроз прсте гледати како они р е м е т е д и с ц и п л и н у и законе. 0 т о м е ћу доцније рећи коју. други. А л и кад осуђеник. он то р а д и по својој вољи. .он може да набави вотке. овако: „А. А неки. они би (и поред тога што су у свему о с и г у р а н и ) или п о л у д е л и или би гинули као м у в е или би се. издржаћу ја свој рок. да се покаже пред д р у г о в и м а и да с а м себи д о к а ж е како он бар за неко в р е м е има слободе и власти. а осуђеник силно воли да се ј у н а ч и . инвалиде. али понекад). и м р с к е т а м н и ч к е о г р а д е која му скрива свет и о г р а ђ у ј е га као у кавез у х в а ћ е н у зверку . у т а м н и ц и је то велики новац. п р о д а ј у се за шест. окова. која је често у д р у ж е н а с преваром и крађом и да их у исти м а х потроши лудо. кад пије. п а м е т му се мути." Израз „осуђеник" означава човека без своје воље и то је сав смисао те речи. хоћете ли ми веровати да с а м видео р о б и ј а ш е са д в а д е с е т година робије. збиља н е м и л и ц е расипа и баца.како мисли и наша главна у п р а в а . али кад осуђеник расипа свој новац.. то јест. и као простирке.то никако не значи да он новац не цени. па и нареднике. још м о ж е и да се р а з ј у н а ч и пред њима.ј е д н о м речи. Новац . А кад прође одређени рок онда се и најизношенији к о ж у х п р о д а ј е још за ч е т р д е с е т сребрних копејки. у п у ш т а л и у нечувена недела . кад је већ о т о м е реч. као плеву. говорили. даће Бог. А л и кожуси су јаки. к р а ј е м треће године често се види к о ж у х закрпљен п р о с т и м платном. сребрни новац од 10 копејки (око 26 пара). па онда. најзад. Ипак понављам. Рекло би се: па шта ће му онда новац . па чак и за с е д а м с р е б р н и х г р и в е н а . који су мени лично. ч е к а ј само. да би за то били што пре кажњени и сатрвени или тек само да некако „промене с у д б и н у " (то је њихов т е х н и ч к и израз). заради коју пару или се о д л у ч и да до новца дође каквом ретком вештином. велику моћ.. боље очувани. a TO he рећи врло строго забрањено уживање. па ипак.ј е д н и из очајања. Може (ако и не увек. кад осуђеници не би никако и м а л и свога новца.има у т а м н и ц и велики значај. или бар какви снови о слободи. и то врло мирно. Поред с в а к о ј а к и х жигова.кожуси се д а ј у за три године и обично за све то в р е м е с л у ж е и као одело и као покривачи. А шта је за њега веће од новца? Слобода. може 3 3 33 Гривен. на пример. иако га д р ж а в а потпуно снабдева у с в и м а н а ј п р е ч и м п о т р е б а м а . А сад. да поткупи своје н а ј н е п о с р е д н и ј е старешине. иако на први поглед тако изгледа. десет пута м а њ е пати него онај који га никако нема.

Зато је свакако најбоље да дотле не дође. иако би се. своју понижену личност. као да је нечастиви у њега у ш а о . ј а д н и к . н а ј е д а н п у т . просто ни за шта. кога хоће до срца да у в р е д и . његова инстинктивна чежња за њоме. више га не з а д р ж а . А тој изненадној експлозији у човеку од кога се томе н а ј м а њ е могло надати . добар. који је неколико година био миран.п о м а м и се. да је све то у „нашим рукама". з а п а ж а наклоност ка „јуначењу". до беснила. Гледају га и ч у д е се. комичном и сасвим невином као и у о б р а ж е н о м уздизању своје личности.до срџбе. са з а м к о м о врату. њему је свеједно хоће ли м а н и ф е с т а ц и ј а његове личности бити велика или м а л а . па м а к а р и на убиство. Сви би били м и р н и ј и . не мислећи да су сви његови напори у з а л у д н и . р а з у м о м могао о т о м уверити. тако да је због похвалног в л а д а њ а добио и за десетара . што се т а д а не мисли. дабогме. Али у т о м е и ј е с т е ствар. која т а д изненадно избија и иде до срдитости. Напослетку. то јест. у том његовом у ж и в а њ у с пијанком и р а з м е т а њ е м . хоће ли на нешто да се о д в а ж и . и тада.после. до пароксизма. и више . примеран.да п и ј а н ч и и да л а р м а и да се бије. жеља да покаже себе. Чим се човеку глава занесе.. до л у д и л а . м у ч и се да ra збаци. свађа се. има само грча. и кад су трезни. Још т р е б а у з е т и у обзир да се готово свако самовласно показивање личности у осуђенику с м а т р а као кривица. Тако је. хвалисању. грча. А шта се неће дати за слободу? Зар какав милионер. Ако је да се пије и да се весели .. бије се. грчевита о д у ш к а личности у њему. Тако ваљда поступа човек жив сахрањен. хоће сам себе да увери о ономе на што. Само т р е б а почети. што т а д а нема памети.одважиће се на све.д а к л е у с в е м у т о м е има бар какав било знак слободе. кад се пробуди у гробу: у д а р а заклопац свога сандука.пиће и веселиће се. не с м е ни да помисли. a п о н е к а д с е о д в а ж и и н а к р и в и ч н и п р е с т у п : илиотвореновређа вишу власт или некога нападне или ra просто убије. пије. и да му д о к а ж е како он све то м о ж е и сме. сасвим природно. има и неке одважности . Види се д а к л е ето зашто се код свих осуђеника.м о ж д а је узрок болна. али како да се то у р а д и ? . не би све своје милионе дао да м а к а р само мало ваздуха удахне! Старешине се понекад ч у д е како то да неки од с м е р н и х осуђеника.

успео с а м да је посетим и да се са њом лично упознам. с т р а д а о због неке т а к в е кривице . или је неко. како изгледа. и с п р е м а о се за полазак у д р у г и град. поуздано. Настасја Ивановна. С ј е д н и м м о ј и м т а м н и ч к и м д р у г о м провео с а м код ње готово цело вече. неколико р у б а љ а је било сакривено . о б р а д о в а л а с а м о . Има у Сибиру. било је и слаткиша. да вам свакако у ч и н и какву пријатност. ј е р је она била врло с и р о м а ш н а . Код себе сам имао мало. х и т а л а да се с нама сложи у свему што кажемо. Добио сам ra . Она нам је гледала у очи.VI ПРВИ МЕСЕЦ У време кад сам у ш а о у тамницу. бол и с а ж а љ е њ е . имао с а м нешто новца. али. и то готово стално. Становала је негде у подграђу. Разуме се. Кад сам изашао из тамнице. али ипак се највише бринула за нас робијаше. У г р а д у у коме је била наша тамница. Између осталога. A изгледа да је она за сврху свога живота изабрала: помагање изгнаницима. с м е ј а л а се кад се ми с м е ј е м о . Али ми у тамници осећали смо да т а м о изван т а м н и ц е и м а м о искреног п р и ј а т е љ а . док је био у тамници. она би им се. сигурно.у повезу Јеванђеља. Послужила нас је ч а ј е м .још у Тоболску. а Јеванђеље се смело донети у тамницу. становала је ј е д н а госпођа. то није значило много. на поклон од оних који су такође патили на робији. надгледање. неодољива жеља да вам у годи. He могу да овде у к р а т к о не споменем ј е д а н такав сусрет.тек је она била особито срећна кад за нас у ч и н и све што може. госпођа нам је често ј а в љ а л а вести које су за нас биле врло важне. Наравно. свето. сасвим несебично. бринула се да нас угости што је боље могла. у задатак свога живота ставила . а н и ј е се могло дознати ни је ли нека много паметна жена. ни лепа ни ружна. да ли је образована. за сваки с л у ч а ј . мало смо се нечим и прихватили. бојао сам се да ми новац не одузму. да је и м а л а неке х и љ а д е . добрим погледима. Све се то лепо видело и у њеним м и р н и м . Само се на сваком кораку з а п а ж а л а њена б е с к р а ј н а доброта. њеноме срцу нарочито д р а г и близак. код неког свог ближег сродника. удовица. Није била ни стара ни м л а д а . да вам олакша.с новцем з а л е п љ е н и м у њему . није могао да се с њоме и лично упозна. неколико лица која су. осећање као за своју рођену децу.братску бригу за „несрећнике". Да ли се у њеној породици догодила каква слична несрећа. а в р е м е робовања р а ч у н а л и већ на десетине година и зато већ одавно свикли да у свакоме несрећнику г л е д а ј у брата. нико од нас.

за коју је м о ж д а нарочито ишла у радњу да је купи. треба д р ж а т и онако како осећање у д у ш и и савест заповедају. Обе су к у т и ј е .придоласкуутамницу. п о с м а т р а м осуђенике који су се враћали с р а д а и т р о м о се в у к л и преко дворишта од касарне у кујну. пошто с у м е ј е д н о м о б м а н у л и . пре свега. Те к у т и ј е и з р а д и л а је она с а м а од картона (Бог ће знати како су састављене). облепила их разнобојном х а р т и ј о м каквом се п о в е з у ј у м а л е д е ч ј е р а ч у н и ц е (можда је и одиста каква р а ч у н и ц а отишла на лепљење). Зато ме је све више и више м у ч и о тешки бол. м а д а су ме оне унеколико и забављале. Да с а м их одбијао и терао. које с а м већ поменуо. ипак нисам могао озбиљно да се љ у т и м на оне р о б и ј а ш е који су тада. з а к љ у ч и о сам да се. и у које ме је највише А к и м А к и м и ћ у п у т и о . да од мене у з а ј м е м а л о новаца. па ће вам ово м о ж д а требати". кад сам им и по пети п у т д а в а о новца. При растанку. кроз сутон. т р у д и о сам се да познам какви су то људи и каква им је нарав. с м а л и х степеница наше касарне. п о д р у г и пут. зацело м о р а л и мислити (бар тако се мени учинило). . нисамимаомногоновца. да сам нека б у д а л а и глупак. и да ме стварна промена. или су ш е т а л и усамљено. Кажу неки (ја с а м то с л у ш а о и читао) да је н а ј у з в и ш е н и ј а љубав п р е м а б л и ж њ и м а у исти м а х и највећи егоизам. рече као да нам се б о ј а ж љ и в о правда за свој поклон. Свакако им је и з г л е д а л о да се ја п о д а ј е м њиховом л у к а в с т в у и превари. ја никако не разумем. унаоколо биле оивичене у з а н о м златном х а р т и ј о м . А л и ма како да сам се љутио. Ту нису помогле оне ситне бриге и старања око мог смештања у касарни. и да у б л а ж и невоље и наших д р у г о в а у тамници. и да се у помрчини не м о ж е толико година да проживи. А л и с а м исто тако знао да је то с а м о а ф о р и з а м . а из н>е опет у касарну. Мадаја. Осећао сам и видео сам да је то за мене сасвим ново друштво. да сам у потпуној помрчини. У ч е м у би овде био егоизам. још у првим часовима мога т а м н и ч к о г ж и в о т а . нисам могао да их одбијем.зато што би могла нама више да учини. озбиљно и брижно р а з м и ш љ а о како ћу п р е м а њима морати да се д р ж и м . А љутио с а м се стога што сам. сасвим изненадна и неочекивана. о п е т д о л а з и л и . с њиховим наивним л у к а в с т в о м . тих првих дана. „Ви п у ш и т е цигарете. поклонила нам је р а д и успомене по ј е д н у к у т и ј у за цигаре. тек чека. кад понекад. Грдили се или р а з г о в а р а л и обично. па и пети пут. Р а з у м е се. П а ж љ и в о их посматрајући. уверен сам да би ме много више поштовали. Т р е б а л о се п р и п р е м и т и . тешки ј а д ме је све више и више м у ч и о . А они су се вукли преда мном н а т у ш т е н а чела или сувише весели (та два израза виђају се најчешће. р а д и лепшег изгледа. А л и ј е д н о отворено признајем: било ми је врло криво што су сви ти људи. већ исувише наивно. „Мртви д о м ! " говорио с а м у себи. и готово к а р а к т е р и ш у тамницу). потрећи пут.

а нарочито кад може да се д о б и ј е засебан рад. 0 свима с а м се распитивао код Акима Акимића. простији и грубљи посао.. исто као и онда кад сам ишао да ме окују. А к и м А к и м и ћ обично попије ј е д н у ч а ш у (имао је и чаша). биле су две неупотребљиве д р ж а в н е барке. занимљиву. Прво оде осуђеничко одељење за шивару. и иза њих. али у исти м а х одговара. мислио с а м у себи. Тих се не т и ч е грађевинска у п р а в а . м о ј свет. рано у ј у т р у . А л и ко би и помислио да бежи јавно? Дођоше и грађевински официр. тешко је било измолити какав нарочити задатак за . о д м а х код т а м н и ч к и х врата. Узгред да к а ж е м . пред с т р а ж а р н и ц о м . х т е л и би некако да осете себе као личност.помислих. готово ништа. Исто је тако и при о т в о р е н о ј побуни робијаша. И А к и м А к и м и ћ је р а д о пио чај. да не бих био сам. као надзорници р а д а . с л у ш а о ме је чак с неким л у к а в и м о с м е х о м који сам врло добро запамтио. л и ц е м у лице. огрнути к о ж у х о м . Прозивање. с накривљеном капом. После њих одоше и д р у г и у д р у г е радионице. Тад људи р а д е као да их нешто о д у ш е в љ а в а . ја сам видео да п а д а ј у од у м о р а само да посао сврше што пре и боље. На т а ј посао ишло се тек с а м о да осуђеници не седе скрштених руку. коју ми је дао на послугу.. Са још д в а е с т и н у осуђеника одох и ј а . а д р у г и (и овде!) с изгледом надменог господства. апатично. Четвртог дана. одмерено. с њиме сад м о р а м да живим. Пред њима. и м а д а никакве користи од тога нема. с погледом д р с к и м и л у к а в и м . ако пуца без к р а ј њ е потребе. невешту р у к о т в о р и н у од л и м а . а неки на обичан. А на обичном раду. х т е о не хтео. Види се да т р е б а с а м да п р е ж и в и м . с којим сам врло р а д о пио чај. ч а ј ми је т а д а био скоро ј е д и н а х р а н а . поврстали се војници с п у н и м п у ш к а м а и н а т а к н у т и м б а ј о н е т и м а . него од стварне потребе. To је сад м о ј е другарство. А л и оно што ми је т р е б а л о да знам. а не да р а с п и т у ј е м . Зато су га и р а д и л и мртво. да бар дрвена грађа не пропадне. та стара грађа м а л о је вредела. шили за њу. а стало им је и до тога да се покажу. које је т р е б а л о расклоп-ити. није у м е о да ми каже. у в р с т а ш е се осуђеници у два реда. н и ј е ни р а з у м е о зашто ме тако нарочито и н т е р е с у ј у нарави р о б и ј а ш а око нас. а дођоше и инжењерски подофицири и војници. у околини има много шуме. спроводник. Сасвим је д р у г о кад је посао сам по себи ваљан и озбиљан. ти су осуђеници р а д и л и нарочито за тамницу. инжењер. и о с м е х о м безочно подсмешљивим. на з а м р з н у т о ј реци. a то су и сами осуђеници врло добро знали. на који се иде више тек онако. неки апатични и уморни. Дрво су п р о д а в а л и у г р а д у врло јефтино. војник има право да пуца на њега.као да су замишљени. и с а м с п р е м а о наш м а л и самовар. попије је ћутећи и важно. лагано. ч а ш у ми врати з а х в а љ у ј у ћ и се и о д м а х у з и м а да опшива мој покривач. Иначе. Ако би осуђеник н а у м и о да бежи испред војника. Иза тврђаве.

као и обично. све док у ј е д а н а е с т не з а л у п а добош позивајући да се иде кући на р у ч а к . невесели и ћутљиви. снег тек што се не топи.одговори С к у р а т о в и л а к о у з д а х н у . п р и л и к о м у м и в а њ а . м а л о р у с к и м изговором.Па да с а м и Т у љ а н и н . првога мога ј у т р а у т а м н и ц и . браћо. Н а п о с л е т к у он запева неку н е с т а ш н у п е с м у из које с а м з а п а м т и о припев: Женили ме без мене Jay млину био. о д м а х је код неких из нашега одељења и з а з в а л а срџбу. на сваком кораку о д а ј у танак. Н е д о с т а ј а л а ј е још с а м о б а л а л а ј к а . Успут с р е т о с м о некаквог простог грађанина с м а л о м б р а д и ц о м . певао је. а неки се опет п о м а л о р а з г о в а р а х у . х т е о с а м да што пре видим какав је то посао. .себе.и х и т р о се врати с в о ј и м а . код воде. Ја с а м ишао з а ј е д н о с о с т а л и м а и некако с а м чак и ж и в а х н у о . с в а д и о с д р у г и м осуђеником. као в а ј к а ј у ћ и се због своје м е к у ш н о с т и . Д в о ј и ц а . . Тај весељак звао се Скуратов. баш као да га ђаво ђ у л а д и м а х р а н и ! . . окови л а к о звецкају. п р и м и д а р . Наше о д е љ е њ е иде иза тврђаве на обалу. никоме посебно. споро и м л и т а в о .Торочи.напомену. неке је готово и вређала. него је т р е б а л о т е р а т и с р а д о м .У вука је само ј е д н а песма. зато што се т а ј д р у г и у с у д и о н е п а м е т н о о себи т в р д и т и да је зверка .пет копејки .дода трећи. ј е д а н од оних натмурених. Тих пет копејки још до подне одоше на пециво које је р а з д е љ е н о свима подједнако.брзо п р и х в а т и С к у р а т о в . .А сада. скривени су. какав је т а ј р о б и ј а ш к и р а д ? И како ћу да га р а д и м . м а ш и се р у к о м за џеп. . и говорећи то свима. који застаде. О д м а х из наше г о м и л е изађе ј е д а н осуђеник.патка.т р о ј и ц а о д в о ј и ш е се да у с к л а д и ш т у у з м у п о т р е б н е а л а т е . To је био о н а ј о м а л е н и и дебели осуђеник што се. . Један се н е ч е м у врло р а д о в а о и био весео. Његова необична веселост. о ш т а р м е т а л н и звекет. ..Богами.бар се не г у ш и м в а љ у ш ц и м а као ви у вашој Полтави. дабогме. ја и ј е с а м м е к у ш а н човек . под оделом. д о д у ш е . Дан је био м л а к и магловит. са с в а к и м скоком звецкајући оковима. Грађанин се п р е к р с т и и оде с в о ј и м п у т е м . т о р о ч и ! А шта си ми ти ј е о ! Сркао шчи опанком. и н>у ј е д н у п р и м и о је Т у љ а н и н ! . Неки у овој групи били су. с а м о што н и ј е играо. кога се ствар иначе баш ништа н и ј е т и ц а л а . а л и ипак.Урла! . неки р а в н о д у ш н и и т р о м и .прекорно р е ч е ј е д а н од осуђеника. скиде капу. први п у т у ж и в о т у ? П а м т и м све до н а ј м а њ и х ситница..

те још како с а м желео да се обогатим. ј е д а н од оних добровољних весељака. . свачим.Е na онда нека ђаво носи и тебе и стрица. није рубаља. Москво.Скуратов намерно изврће речи) с у в и м ш љ и в а м а и мампруским з е м и ч к а м а . веле: не иди у карантин. нека тако и буде.Није.трговци веома имућни. је ли? . А баш сам желео. богато су ме и с к а ј и ш а л и ! А теби. . па. и добио с војих првих двеста. или на тргу где ништа нема за продају.напомену Л у к а Кузмић. браћо. 36 Тј. .и нехотице се одазва ситан и сув осуђеник. А онда сам. немој на њега гледати. посебном врстом луксузног пецива (пруског). заоштрена носа. .прихвати ј е д а н радозналац.Рубаља.. Дакле. што се нађе.. мој к о ж у х ништа не смета. Збогом.Па тебе би и сада могли уловити место с а м у р а .Гледај га. . нисам ни стигао да се у Москви обогатим онако како т р е б а .одговори он.. . Скуратов је.осим грдње. Моја рођена браћа и дан-дањи и м а ј у у Москви своју радњу. који као да се с а м и р а д о п р и м а ј у д у ж н о с т и да р а з в е д р а в а ј у своје мргодне другове. не вреди ни говорити! А баш с а м х т е о нешто лепо да к а ж е м . глава! . пријане. . али п а ж љ и в и м оком.. .. . . браћо. р а з у м е се. и. 35 Значи: на улици којом се пролази а ништа се у њој не к у п у ј е . а теби сам стриц. Лука.О д м а л е н а сам н а м у ч е н (то јест..Па. браћо.Некоме с а м Лука Кузмић. него батина. зашто нисам д у г о остао у Москви: т а м о ми напослетку дадоше петнаест лепих бичева и о т е р а ш е ме. не с в и р а ј у в е т а р . тешило ме што с а м главу са собом понео. на п р о м е т н о ј у л и ц и в е т р о м т р г у ј у .Е. Он га премери од главе до пете. Ево ме сад. . не цевчи. х в а л а ти за слободан д а х . од самог одела би се добило сто р у б а љ а ! На Скуратову је неки сасвим стари одавно изношен и отрцан к о ж у х .А ч и м е ти т р г у ј е ш ? .Кад с а м се оно с Москвом растајао. доста х л а д н и м .Некоме с а м Лука. ево. већ не знам како да вам к а ж е м колико сам желео. научен на т а к в у х р а н у . . сав искрпљен.у п а д е му у реч неки врло пажљив с л у ш а л а ц . х в а л а на а м а м у ... Многи се н а с м е ј а ш е . ђаво те однео. еј Лука! . Л у к а Кузмићу. очевидно.Па.. да за то не добију ништа . 3 4 3 5 3 6 34 Тј. пријане. браћо. и чисто се т р ж е ч у в ш и за толики новац. боље рећи шаљивчина и л а к р д и ј а ш а . а за тебе Лука Кузмић .А л и зато ми вреди глава. немој правити будалаштине.. To је ј е д а н засебан тип о коме ћу још и д р у г о м приликом говорити.А што су те о т е р а л и ? . . зато ја.

п р о п а л и ц а . кад је т у д а с д р у ш т в о м прошао. в а љ д а . Држао с а м да се љутња онога Хохола и о с т а л и х односи на личности. Ех. Скуратове.подсмешљив надимак.Пропалица! . Малорус . и д р у г и м а као што је он.. . Ја никако н и с а м р а з у м е о з а ш т о с е они љ у т е на Скуратова. нити су се п р е м а с в а к о м е д р ж а л и овако као п р е м а Скуратову.пробао с а м да к р п и м чизме. т а к о се п р е м а њ е м у и п о н а ш а ј у : д о б р и ч и н у о д м а х и без м у к е и з л а ж у понижењу. Речју. код њих шљунак вукао . . 38 Хохол.После с а м још ј е д н о м р а д и о . з а ш т о некако као презиру овакве весељаке. браћо. и не запазивши ту з а ј е д љ и в у н а п о м е н у . и опет поче т у п к а т и ногама и поцупкивати. па ме још и коленом д е р н у о одостраг. а и уопште.. него поклоњена . А л и било је и т а к в и х весељака који су и у м е л и 3 8 37 Тумен.настави он сасвим х л а д н о к р в н о .то му је оио занат. нису се они љ у т и л и баш на свакога весељака. Како ко допусти. To ме је з а п р е п а с т и л о . то с а м опазио већ ових првих д а н а .д о м е т н у ј е д а н н а т м у р е н к о . у Т у м е н у .Па ни глава н и ј е његова. г а д а ! . нема озбиљног н а в л а с т и т о г п о д р ж а в а њ а свог д о с т о ј а н с т в а . Баш се много наљутио.на враша. к у п и о их.и то овде.одговори Скуратов. како они кажу. А л и нису то биле личности. ј е с и ли ти имао свој занат? .о д л у ч н о и озбиљно н а п о м е н у д р у г и . .Јесам. којим су сви р о б и ј а ш и з а р а ж е н и до с и т н и ч а р с т в а . на т в о ј у главу? . .Hero.Збиља . .Какав занат! Био је водац. . казнио га Бог.Па? Ле ли био з а д о в о љ а н ? . .Па? Продао их? . г р а д у Сибиру.Није. Бога ради.прогунђа Х о х о л који је поред м е н е ишао и погледа га попреко с љ у т и т и м п р е з и р а њ е м . . Они око њега заценили се од с м е х а . што ме ж и в о т слага. него је то срџба стога што Скуратов нема става. Изгрдио ме на пасја уста. Ипак. као и Кацап за Великоруса. Опет он изненада запева.Поклоњена му је.Је ли. . Н а т р а п а о некакав што се с и г у р н о не боји Бога и не п о ш т у ј е родитеље. што ме р о б и ј а с л а г а ! Ех! 3 7 Само мало после тoгa Ак-кулинин муж . стога што је Скуратов. у д а р и о с а м наглавке Степану Фјодоровићу Поморцеву.опет се у п л е т е Л у к а .Их.. Закрпио с а м ч и т а в ј е д а н пар. с л е п ц е је водио.

И овде. ограђујући нас као ланац. то ј е с т првенство и приличан морални у т и ц а ј на д р у г о в е своје. пало је на п а м е т . З в а л и с у г а п и о н и р ј е р је некада то и б и о у војсци. a хоће да се д р ж е и „милостиво". Било је на робији неколико људи који су с м е р а л и на првенство. и м а л о ко да није из сара извадио д у в а њ а р у с домаћим д у в а н о м који се у лишћу п р о д а ј е на пијаци по три копејке ф у н т а .запита први. у овој д р у ж и н и . на свако знање и умење. ау ствари врло весео и врло мио човек. На остале осуђенике г л е д а ј у достојанствено. а сви редом и м а ј у много завидљиваца. и нису никоме о с т а ј а л и д у ж н и : њих су м о р а л и да п о ш т у ј у . с д р в е н и м л у л и ц а м а „сопствене израде". Чекам да сви прилегну на посао. стоји стара з а м р з н у т а барка коју треба да р а з л о ж и м о . г л а в у обесио у страну.Хо. само не врло разговорни.Да ли му т р е б а иверје? .Ономе ко се нас не боји. Значајно је да осуђеници. с великом б р а д а в и ц о м на образу и са врло комичним изразом лица. . на реци. Уосталом. Један сељак. С оне стране реке плави се степа. Многи од њих доиста су и били људи р а з у м н и . Извадише и кратке чибуке од ракитовине. н о ј а с а м га тек касније с те стране упознао. р а ш и р и о руке. на карактер. Због таквих ситница они се не понижавају. У исти м а х он прстом показа на г о м и л у сељака који су ј е д а н за д р у г и м ишли н е к у д газећи по целцу. без невоље се не гложе. и доиста су постизавали оно што су с м е р а л и .рече ј е д а н исмевајући сељачки говор. али ниједан неће се издирати. Према мени сви су били нарочито уљудни. . . на довитљивост. пошто м а л о поћута. на р а д у се д р ж е као неки редари. Стигосмо на обалу. ни сви „озбиљни" нису онако преки као онај Хохол што се љутио на веселост. па из доколице почеше да се п о д с м е в а ј у онима. последњи у реду. карактерни. изгледа суморна и пуста. и не чувши одговор овог другог. и с највећом д о с а д о м нас стадоше ч у в а т и . Неми поседаше на греде поваљане по обали. а војници се н а м е с т и ш е око нас. . а сада је и он у посебном одељењу. а на глави му д у г а ч к а сељачка капа као колач од 'ељде. наочит и стасит момак.Коме је то пало на п а м е т да р а з в а љ у ј е ову барку? проговори неко као с а м за себе. иначе д о с т а л е п о г и проницавог. на пример. али они на то и не п о м и ш љ а ј у . Сви се лењиво окрену на ту страну. дабоме. Међусобно су ти паметници често ј е д а н д р у г о м е велики непријатељи. И о њима ће бити потребно да се м а л о опширније говори. Л у л е задимише.прихвати други. ви'ш ти како се у ј д у р и с а о ! .А куда ли ће они сељаци? . Доле. због песме. б р а л е Петровићу.и волели да такође у ј е д у . . и код у п р а в е су добро записани. И такви су били за све време мога тамновања. био је ј е д а н гакав зубати. на памет. Имаћу прилике да о н>ему још говорим. иде некако врло смешно. опет тобоже из достојанства.

а не два.брани се збуњивко . подићи ћеш ј е ! Ни ти.цикну женица и н а с м е ј а се.Т о ј е гагрица.Почињите! Брже! . Сви се насмејаше.да л' ћу навлаке да вам н а в у ч е м ? Или ж е л и т е да вас у с о л и м за зимницу? .О.Еј. .Хе. . браћо. као од беде. Дедер.. нека ж и в а х н а и окретна жена. Али пекарка не да. а овај не даш? .Иване Матвејићу.Јест. а нарочито попречнице. иако их је половина са села. ј е д в а устајући. А л и нико му не поможе. али некако опет лењиво. Н а ј з а д дође и надзорник рада. што сте засели! Почињите! . т а ј има много пара .Ма.Па онда. на брзу брзину не да се у р а д и т и . м о м ц и ! . којекако сви п о у с т а ј а ш е и ј е д в а вукући ноге сиђоше на реку. доста с висине г л е д а ј у на сељаке. као што је уобичајено. с а ж е се и о б у х в а т и д е б е л у греду. прво и прво т р е б а л о би извући ову гредицу. иде као да сади роткве..Сав посао с р е д и т и не можеш..е т о вам з а д а т к а ! Напослетку. с п р у т о м .д у г и д о с а д а н рад. тих. . .Оно што мишеви не ј е д у . Иване Матвејићу. а овде хоће да је први!. з а д а ј т е нам шта he ко да у р а д и . У том дође пекарка. Трице! . . погрешио би у рачуну.А што н и с т е т р а ж и л и ј у т р о с .Па ја.викну опет надзорник у неверици гледајући г о м и л у од д в а д е с е т глава која не зна како да почне посао. нисам ништа х т е о . ни твој д е д м е д в е д да ти дође. О д м а х се појавише „редари". Изашло је да не треба н а с у м ц е сећи. .напомену трећи.Да на три кокошке т р е б а да раздели храну.рече ј е д а н који не беше ни „старији" ни „редар".А шта ћу ја с вама да р а д и м . ви.прогунђа неко кроза зубе. у з е две д е с е т и н е з е м и ч а к а . браћо. браћо. и с т а д е се жестоко препирати да д о б и ј е три комада приде. што п р о д а ј е пециво по тамници. . при развођењу? Раставите барку . него по могућству с а ч у в а т и греде и брвна.ја сам само тек онако.. па остави г р е д у и д и ж е се. ни он је неће к р е н у т и ! . о ч е к у ј у ћ и да ће да му помогну. бар само по празној речи. . . . . које су дрвеним клиновима приковане на дно лађе целом д у ж и н о м .проговори ј е д а н од „старијих".Шта би још? .уопште. Онај младић.„ проговори збуњени искочац. . м и р а н човек који је све д о с а д ћутао. ч у м а те убила! .Онај последњи. Од н>е куписмо колача за онај малочас поклоњени петак. како да почнемо? Ја не знам. него с а м о прост радник.Ево. хоћеш. и подједнако разделисмо. па шта искачеш? . .

. а лако су могли отићи и даље.Па ти ионако ништа не радиш. па онда м о г у ићи кући. никако нису знали како да почну. Тачно за по часа пре добоша. а оно изађе да се она ломи. а поред тога да р а с т у р е већи део барке. видим. некакав одрпанац који је и најлошији радник. Иване Матвејићу! . е ј ! Ти. али гредица се опет сломи. нигде нисам био онде где треба и увек би ме готово са псовком о т е р а л и . О д м а х послаше два младића. шта ће да ради. уморни. Досадно је било и гледати ту г о м и л у з д р а в и х и с н а ж н и х радника који. по часа пре прописног времена. где ће стати. оне сад и с п а д а ј у сасвим читаве и неоштећене. шта ће саветовати. најмању попречницу. п р о д а ј е ш зјапала. Кипи рад. ч е к а ј у људи алате. И најгори.. свуда сам им био на сметњи. Дуго су о т о м е међу собом р а с п р а в љ а л и . и он је мислио да м у ј е слободно подвикнути на мене. м а л о .п о м а л о прешли на грдње и псовке.прогунђа он срдито.. осуђеници пођу кући. посао од вас неће заплакати! Еј. одређени посао би готов. о д м а х н у р у к о м па машући п р у т о м пође у тврђаву.Но. После ј е д н о г сата дође спроводник. Петровићу. али тромо. ради оправдања. Тек што узеше да ваде прву. Он мирно с а с л у ш а осуђенике и з а д а д е им да изваде још четири попречнице. а сви остали сасвим мирно поседаше по барци. Испало је да је м а л о секира. да из тврђаве донесу алате. па кући! Почињите! Једва ј е д н о м почеше. п р е м а т о м е тако се не може радити. како изгледа. Што се мене тиче. невешто. али да их не ломе. с ч у в а р и м а . . н и ј е с м е о ни да писне. о к р е т н и ј и м и р а з б о р и т и ј и м од њега. где недоумица. Остали подмећу дебеле мотке. извадише л у л е и опет запалише. него целе. али сасвим задовољни.. ја сам опазио нешто нарочито: где год б и х п р и ш а о да им помогнем у раду. Нема ^ише залишнога говора. кад сте ви на послу.Ма. како се ј а в и л о мадзорнику. нерадо. излећу дрвени клинови. него т р е б а почети како год д р у к ч и ј е . за дивно чудо. Почни! . и да т р е б а донети још какав алат. Настојник н а ј з а д пљуну. Савељеве. свако зна шта ће да каже. „сама се ломи". у д а р а ј у секире.А шта могу ја ј е д а н ? . з а д а ј т е нам посао. људи. Сви се н а ј е д а н п у т некако ч у д н о п р о п а м е т и ш е . разговоре! Теби говорим! Што стојиш. али в а љ а л о је видети како су прионули! Где се д е д е лењост. људи! . и. р а з у м е се. Настојник опет подвикну и м а х н у прутом. ј е р су за о д м о р добили по часа више.Речено ј е : нема задатка. Задато им је баш доста посла. ни препирке. живо и вешто ваде се попречнице. по д в а д е с е т р у к у н а л е ж у на њих.. и пред д р у г и м р о б и ј а ш и м а . Раставите барку. све под изговором да му с м е т а м (ако бих .

ч и м с а м у ш а о у т а м н и ц у о д м а х себе запитао: како ћу да се понашам. осећао сам да ћу често имати с њима овакве сукобе као ово с а д а при раду. него уколико се може. шта се може с њима? Ништа!" Р а з у м е се све је то намерно. они би о д м а х помислили да то ч и н и м из с т р а х а и као кукавица. и знао с а м да је у м е с н а . да се од њих грозим. У извесним стварима. нити да повлађујем неким њиховим н а в и к а м а и о б и ч а ј и м а . Р а з у м е се. никако не показивати неку нарочиту бригу за ближи д о д и р с њима. о д л а з и т е одавде! Само се у т р п а в а т е . a издвојити се и не р а д и т и кад сви раде. и то по њиховом мишљењу (то сам д о ц н и ј е тачно запазио).само да их з а д о б и ј е м . ако би се с њима слагао и својакао.Шта се г у р а т е . з а к љ у ч и о сам да се треба д р ж а т и што п р о с т и ј е и с а м о с т а л н и ј е . . п р и м а о с в а к о ј а к е њихове „особине" . како да се д р ж и м пред тим љ у д и м а ? Слутио сам. Међутим. да ја сам не изнуђавам њихово право д р у г а р с т в о . Већ на први поглед с л у т и о с а м да би ме они за то п р е з и р а л и . к а к о с а м већспоменуо. a нико вас не т р а ж и ! . He свиди ми се таква улога. па ипак ће ме у себи поштовати. Па. мило им је што им се за то д а ј е прилика. то је некако стидно. да ч у в а м своје беле руке. о д м а х се повиче: „Ето какве нам р а д н и к е шаљу. да пред њима ч у в а м и да ценим баш своје племићко порекло. Они су баш тако с х в а т и л и племића. н>има за љубав. м о р а м да се нежим. ј е р све то н>их забавља. Ако би им се.Запао у врећу! . . па да идеш и окупљаш милостињу за наше касарне и пушаче п о г о р е л ц е . С а д ј е ј а с н о з а ш т о с а м ј а . али да их не треба ни одбијати од себе ако би они сами пожелели да се з д р у ж е . Наиме. да се п р е н е м а ж е м и д р ж и м на цени. да се д у ј е м на сваком кораку. да се чиним као да то не з а п а ж а м . р а з у м е се. А л и и м и м о тих с в а к о ј а к и х сукоба ја сам о д л у ч и о да не м е њ а м своју н а м е р у о т о м е како да р а д и м . ипак.прихвати о д м а х д р у г и . Треба м а л о да дигну нос пред бившим племићем. А ј е д а н од тих о к р е т н и ј и х и с м е л и ј и х р е ч е ми грубо: . ја никад нисам био племић како га они з а м и ш љ а ј у . у м и љ а в а о . они ће ме за то грдити. али с а м дао себи реч да се никаквим у с т у п к о м пред њима не у н и ж а в а м ни у начину свога мишљења ни у своме васпитању. а овде немаш никаква посла. нипошто да се с њима не у д р у ж у ј е м . за пушаче којима је нестало дувана. речју. и. He треба нипошто да се бојим њихових претњи и непријатељског држања.да у з м е ш тањир. па 3 9 39 Тј. о којој сам још т а д а унеколико био размислио.с а м о стао поред њега).р е ч е ми трећи . Т р е б а л о је д а к л е с т а ј а т и одвојено и не радити. кад се збиља тако деси да ја одем и станем на крај барке.Боље ће бити . ја сам д у ж а н .

он је т р ч а о и т р а ж и о ме међу свима. Шарик је наш т а м н и ч к и пас. сећам се. још док никуд и не уђем. сваког пута кад сам се враћао с рада. Дакле. после поподневног рада. а срце ми се с т е ж е од неког слатког и у исти м а х болног и горког осећања. све ј е д н и х и истих. црн. али стадох да га љубим и да му г р л и м главу. и није много стар. он предњим ногама скочи на м о ј е р а м е и поче да ми л и ж е лице. ја пре свега. Сад с а м јасно у в и д е о да ме б а г а т е л и ш у баш стога што с а м х т е о и ја да р а д и м . полетео је радосно цичећи. он иде мајору. . у сумраку. Шарик је одавно овде. помислих ја. вунаста репа. А-ов н и ј е за пример. чак ми је било и пријатно да помислим. и људи га се боје. Нисам такође х т е о ни да се о г р а д и м од њих х л а д н о м и неприступном пристојношћу. Како ме после д у г о није видео.би ме п р е з и р а л и . љубим. тешко и суморно м о ј е време. сваки му је roca. Док сам га г л а д и о б и о ј е миран. о д м а х п о х и т а м т а м о иза касарни. д у ж ограде. Мислио сам колико ми х и љ а д а све оваквих дана. ево п р и ј а т е љ а кога ми судбина шаље. мој верни пас Шарик. Прилично велики пас. у с а м љ е н .да на овоме свету мени сад остаје ј е д н о ј е д и н о створење које ме воли. па је љубим. и кад ме је нашао иза касарни. после толико година опште немарности. е с к а д р о н а . Већ првога дана ја сам га м а л о погладио и из р у к е сам му дао х л е б а . з а с а д а некако с правом могу да ме презиру мислећи да с а м им се у д в а р а о и зато се у п л е т а о у њихов посао. плавих очију. б а т е р и ј а . као хвалећи се пред собом својим м у к а м а . шеткао сам иза касарни. што се н и г а м пред њима мазио и пренемагао. онога који се први сетио да га. г л е д а о м е у м и љ а т о . и у знак задовољства полако м а х а о репом. како чине Пољаци. обичан. He знам шта ми је било. Доцније. са Шариком. а он скаче преда мном и цичи од радости. мој ј е д и н и пријатељ. нико га и не гледа. ипак. И м а д а с а м поуздано знао да ће они доцније морати д р у к ч и ј е о мени мислити. н и ј е ничији. х р а н и се о т п а ц и м а из кујне. код чета. с б е л и м пегама. не зна се откад. опет ме с а в л а д а тешко очајање. још о с т а ј е да п р о ж и в и м ! Ћутећи. Та помисао ј а к о ме је пекла. такав као што их има у војсци. Кад сам се предвече. м а л о п о м и л у ј е . И. у м о р а н и н а м у ч е н . које ми је одано: мој пријатељ. у то прво. мене. вратио у гамницу. Узмем у шаке његову главу. Њега нико не м и л у ј е . н а ј е д а н п у т у г л е д а х нашег Шарика како трчи право мени. за двориште.

Моје очи већ некако мирно и обично г л е д а ј у нову околину. или што нисам добро разумео. сакрио сам у себи што с а м д у б љ е могао.Редовносваке с е д м и ц е ишао сам д а б р и ј е м половину главе. тако да ме и сад ј е з а хвата кад се само сетим тих м у ч е њ а . свакидашње појаве у м о м новом ж и в о т у све м а њ е ме узбуђују. р у к а лака. кад ово пишем.п о м а л о навикавам.VII НОВА ПОЗНАНСТВА . стално са с в о ј и м каишем за оштрење у руци. не с т а р а м се да се моја т у г а не види на мени. Како изгледа. било ми је немогуће. многи су ишли њему. Он је збиља врло задовољан кад је бријач добар и кад неко дође на бријање и шишање. Види се да у ж и в а у својој вештини. то му је био занат.А к и м А к и м и ћ у п у т и ме на неког осуђеника. да се поноси њоме. и то ми је било врло мило. Више не л у т а м по т а м н и ц и као изгубљен. људе. нити како је подсећао на м а ј о р а . п а ј е онда н а ј т у п љ и м б р и ј а ч е м немилосрдно стружу. Hero. али већ одавно је в р е м е да га п р и м и м онаквог какав ј е с т е . сав је у т о н у о у свој занат и види се да га с м а т р а као з а д а т а к свога живота. на коме и дању и ноћу оштри бријач ч и ј у је сечицу већ невероватно истањио. Све што ми је још остало сумњиво. Идем сад већ по т а м н и ц и као по својој кући. Види се да су се и р о б и ј а ш и већ навикли на мене. Сад. Да би избегли д р ж а в н е бербере. а бријање меко као к а д и ф а . вечито занет својим послом. а зарађену копејку п р и м а немарно као да је њему стало само до вештине а не до копејке. по прозиву (ко не дође. који је за ј е д н у копејку својим б р и ј а ч е м бријао свакога ко хоће. нити ме п р а т е с онако посебном безочношћу. Једном је лепо прошао А-ов код меснога м а ј о р а кад је. Бербери из батаљона н а с а п у њ а ј у нам главу х л а д н о м сапуницом. после с а м одговара). навикао с а м се већ и на такве ствари за које с а м мислио да их никад не могу поднети. знам своје место на дрвеној постељи. војника. не знам зашто. брзо се нађе лек . Tor нашег берберина р о б и ј а ш а наши су назвали м а ј о р о м . To је висок и ћутљив младић. редом. идемо у стражарницу. Дивљи радознали погледи робијаша више се на мени не з а у с т а в љ а ј у онако често као пре. Сваке суботе. a то не б е х у баш мекушци. како ми се чини. прилично тупав.ПЕТРОВ Време пролази. д о ш а п т а в а ј у ћ и му шта се дешава у тамници. Како који дан. споменуо и м е . Да се с т и м новим животом помирим. и. ја чисто видим тога „мајора". a ја се м а л о . с а п у н и ц а му је топла. за време одмора. догађаје.

ј е р прво и прво.не прима своју с у д б и н у као нешто позитивно. Сасвим је д р у к ч и ј е код затвореника. робија. па га несмотрено назвао „мајором". за то и то време. бити исто тако крепак и свеж као сада. Од оних које с а м ја 4 2 40 Пићер.Разумеш ли ти шта је м а ј о р ! Долази ми ту н а ј е д а н п у т никакав тамо р о б и ј а ш к и нитков. . коме је о д у з е т а слобода.нашега берберина. Н а ј м и л и ј а ми је забава била да на х и љ а д е разних начина р а ч у н а м кад ће се свршити године мога тамновања. Осуђеник је на л а н ц у од х в а т а д у ж и н е . али он живи. Ни о ч е м у нисам ни могао д р у к ч и ј е да мислим. ту му је постеља. Овако сања и понеки стар и сед човек! 4 0 4 1 У Тоболску сам видео осуђенике приковане за зид. и они понекад р а ч у н а ј у да брзо д о б и ј у слободу. шта је м а ј о р . извршен у с а м о м Сибиру. To су м а х о м разбојници. Наравно. у т р и д е с е т о ј и т р и д е с е т петој. и с м е да га назове м а ј о р о м . Сваки робијаш осећа да није код своје куће. 41 Њерчинск.Знаш ли ти. . као к л у п а . за д р у г у судбину. као део стварног живота. онда. у м о м е присуству! Само је А-ов и могао да се с л а ж е с т а к в и м човеком. они у засебном одељку. хуљо. па изгрдио А-ова како с а м о он уме. рударско м е с т о у источном Сибиру. популарни назив за Петроград. Њему је д в а д е с е т година р о б и ј е исто што и две и потпуно је уверен да ће и у педесетој години. он ради. He знам да ли су и осуђеници тако мислили и р а ч у н а л и . завршно. Још од првога дана мога тамновања ја сам сањао о слободи. нада се сасвим д р у к ч и ј е него обичан човек. Па и они који су изгнани на неодређено време. он просто и инстинктивно и о д с у д н о . 2 м . кад изађе из т а м н и ц е . Затворен човек. редак злочин. затим у д р у ш т в у ићи из т а м н и ц е много је боље него ићи у т а м н и ц у ! А кад се издржи рок у Њерчинску. њихове ч у д н о л а к о м и с л е н е наде з а ч у д и л е су ме још на првом кораку. „Још ћемо ми да живимо!". To је казна за неки необично страшан. и слободан човек има нада (на пример. з а м и ш љ а ј у како ће тек н а ј е д а н п у т доћи наредба из П и ћ е р а „Тај и т а ј да се п р е в е д е у Њ е р ч и н с к у руднике. и в е р у ј е м да тако р а д и свако ко на неко в р е м е изгуби слободу. мисли он и тврдоглаво тера од себе сваку сумњу и сваку д р у г у д о с а д н у мисао. него некако као у гостима. треба готово пола године ићи да се стигне у Њерчинск. Рецимо да је и то живот . Мајор да побесни. за добар свршетак каквога подузећа). и то мени у очи.. а л и ма ко био р о б и ј а ш и ма за које в р е м е био изгнаник. био је до крајности увређен.." A то је славно. свакако. Осуђени о с т а ј е тако по пет и по десет година.т а м н и ц а .д р е к н у о је с пеном на у с т и м а . њега прави живот в у ч е дубоко у свој вртлог. 42 Хват.

п а д а л о д в а п у т т е ж е него обичним р а д н и ц и м а . и није била олакшица. Изван т а м н и ц е неће га никад пустити. показао како ваља у г о д н и ј е л е ж а т и на постељи. готово без ногу. Било би ч у д н о т р а ж и т и да човек упола слабији од правога радника. Зато сам у почетку т р п е о да ме и попреко г л е д а ј у робијаши што волим рад. н е д р у ж е в а н и намржљив. па ћу се ваљда спасти . Са с т р а х о м с а м гледао ј е д н о г свог д р у г а (племића) . Мора да је био нека нарочита птица! Уопште узев. и боцкали ме својим презирањем. ослобођени ланца. које се у о п ш т е чинило некако као кришом.изаћи из т а м н и ц е здрав. он је т а д а био још м л а д . постарији. што је био ј е д а н од првих послова које с а м научио. и који никада није р а д и о као он. Он и сам зна: ти. To је био посао лак. и. А л и ја се нисам ни на кога освртао. А као зашто? Па.видео. вечито ће остати у тамници. а изашао је готово смрвљен. могао пет или шест година опстати на ланцу. а да не у м р е или да не полуди?! Да ли би то још ко могао. шапатом. црн. и ми.. са сипњом. тело. Заједно смо у ш л и у тамницу. Он то зна. Нас је из дна д у ш е презирао. леп. Грађевинска у п р а в а ј е племићима р а д о о л а к ш а в а л а послове. а л и би ту п р и д о д а л и и ј е д н о г правог радника. а л а б а с т е р да печем и т у ц а м . Говорио је кротко. р а д и кретање б е х у ми врло корисни. He. па ипак силно ж у д и да што пре скине ланац. неки А л м а з о в . осмех му је био сладак. Зар би иначе. био је сувише ћутљив. ј е р на то се будно пазило са стране. свеж. с а м о је ј е д а н био као из неког бољег реда људи . све до смрти. и то је све. зато што ће т а д а изаћи из те з а г у ш љ и в е плесниве собе с ниским сводом од цигле.био је некад негде неки д р ж а в н и с л у ж б е н и к .гасио се као свећа. мислио сам гледајући њега: ја хоћу да живим. али сваки гине од ж е љ е да што пре издржи досуђени рок. сви се д р ж е мирно. Осећао сам да ме р а д може спасти. мршав. неколико година узастопце. Сталан душевни немир. и з г л е д а ј у задовољно. А л и није увек било ни тога „мажења". Показао нам је свај ланац. добија исти посао као и он. дакако.. него само правичност. то би ме могло сасвим оборити. јак. да се н а в и к а в а м носити терете. који р а з у м е посао. нервна раздраженост. Доста често м о р а л о се р а д и т и нешто тешко. С н а м а ј е обично и ш а о ј е д а н исти. За а л а б а с т е р обично су одређивана тројица-четворица старих или немоћних осуђеника. без те жеље. што је племићима. и живећу. Што чешће и д у ж е да б у д е м на в а з д у х у . човек суров. срчано сам ишао ма к у д а на рад: на пример. што. р а з у м е се. а не одонуо и остарео. што ће проћи м а л о по т а м н и ч к о м дворишту. и то у оковима. бодар. Нисам се преварио. у о с т а л о м . з а г у ш љ и в т а м н и ч к и в а з д у х . па међу њима. уколико је могла. да ће ми оснажити здравље. да се преко дана з а м а р а м . Али. и оседео. д у г о су ми се подсмевали. толико да ra је мрзело и .

Кад се такво нешто израђује. кад т р е б а да говори. Б. Зими. За окретање т р е б а доста снаге. кад се а л а б а с т е р већ добро испече. да ми је т а д а да о д л е т и м некуда у ту равницу која се као ј е д а н једини велики застор шири од д р у г е обале д а л е к о на југ. је врло лепо васпитан и образован. У т а м н и ц у је дошао годину дана пре мене. А точак је велики и т е ж а к . намерно не т р а ж и никакве наше помоћи као да би х т е о да ми видимо колико смо п р е м а њему грешни. онда је то много за ј е д н о г а окретача. али се он намерно с а м бори с послом. је слаб и изнурен. јак. з а ј е д н о са своја два друга. као што се гледа на м а л у децу. или ноге за какав велики сто за д р ж а в н и н а м е ш т а ј каквом чиновнику. вади се из пећи. образи се црвене. а ми се чисто с т и д и м о што не м о ж е м о да му како ваља помажемо. за шта је т р е б а л о у з е т и готово читаву греду. који смо му обично ми и довлачили. болесних груди. свеж. напуни с т у п у а л а б а с т е р о м . тако се лако троши. д и в љ е м п р е д е л у било је нечег м е л а н х о л и ч н о г и жалосног. У том пустом. А с у т р а д а н . чини ми се. Сваки од нас у з м е тежак маљ. и у исти м а х смо тако лаки. Б-а. Такав је п р е м а свима.да м у м л а на нас. тако се згодно. Т р е б а л о ј е видети њихово међусобно пријатељство.м е н е и још ј е д н о г а од племића. он је. носио изнемоглога Б-а ј о ш од половине етапе. па да нас гризе наша наумешност и да н а м је ж а о што нисмо низашта. од чег срце тишти. Д р у г и р а д на који сам одређиван. храбар. а д р у г и . д о с а д н о је гледати реку и д а л е к у с у п р о т н у обалу. Ломни а л а б а с т е р о д м а х се п р е т в а р а у бео с ј а ј а н прах. али опет. још врло м л а д човек. Зграда за печење и т у ц а њ е а л а б а с т е р а била је на п у с т о ј и с т р м о ј р е ч н о ј обали. добра је душа. У з м а х у ј е м о т е ш к и м чекићима и п р а в и м о т о л и к у л у п у да је нама с а м и м а милина. великодушног к а р а к т е р а . А т р е б а с а м о да се наложи пећ да би се испекао наслагани алабастер. крв брже тече. за читаву х и љ а д у и по врста. . и обично шаљу д в о ј и ц у . А л и готово је још т е ж е кад б е с к р а ј н и бели снежни покров обасја с ј а ј н о сунце. он гунђа. још м л а д човек. што ј е т р а ј а л о с е д а м стотина врста узастопце. Напослетку се уморимо. ј е д а н је старац који се за све в р е м е свога т а м н и ч к о г живота. To је врло п р и ј а т а н посао. нарочито у м у т н и м д а н и м а . пун благости он запали лулу. Б. кад год је т р е б а л о да се што с т р у ж е . Тада нас и А л м а з о в погледа попустљивије и м и л о с н и ј е . но уистину. А л м а з о в обично ћутећи и немило почиње да ради. п у т у ј у ћ и за тамницу. и стане га тући. румен. дан>у и ноћу молио Богу (зато су га осуђеници веома поштовали) и у м р о је док сам ја био у тамници. т е ж и ј е : окретао сам тоцило у радионици. племенит. нарочито кад би токар ( м а ј с т о р из инжењерског одељења) израђивао некакве стубиће за о г р а д у на степеницама. И тако т а ј посао о с т а д е на нама неколико година.

и ту реч нарочито н а г л а ш а в а м . Испрва. о т е р а ј у да са д р ж а в н и х зграда одмећемо сметове. р а з л е ж е се смех. да су ме његови доласци убрзо почели разведравати. Мало-помало стицао с а м познанства. д р ж и се на сасвим ј е д н а к о ј нози. подвикивање. Петров је био у засебном одељењу. Кад. Сви буду веселији. јаког састава. Било м у ј е око ч е т р д е с е т година. Започну и грудвање. то ми је било непријатно. Упознавање поче само по себи. To се радило обично после ј а к и х ветрова и сметова. . Тај посао осуђеници готово увек р а д е весело. жив. па ме о д м а х остави. Растресит. После б у р е од д в а д е с е т четири часа. и сваког п у т а ми се з а х в а л и за пажњу.само болешћу изнемоглог и раздраженог. види да т р а ж и м самоћу. А л и у ово прво моје време. Загрева их кретање и свеж зимски в а з д у х . сви сложно навале на н>'. или да ме зауставља кад ја. пошаљивање. још у в а з д у х у п р е т в а р а ј у ћ и се у блистав прах. Лопата непрестано засеца дубоко у б е л у од сунца с в е т л у ц а в у масу. А л и он је то у м е о некако тако да изведе. с белим. ш и р о к и х ј а б у ч и ц а . и з а ј е д н и ч к а радост и о д у ш е в љ е њ е обично се заврше грдњом. а исто тако ни ичега заједничког. Точак смо з а ј е д н о кретали и у д е ш а в а л и . Петров је некако с м а т р а о као д у ж н о с т да готово сваког дана долази к мени у касарну. на пример. а понекад и целу тамницу. и у касарни н а ј д а љ о ј од м о ј е касарне. окретан и немиран. али. Исто сам тако особито волео и да чистим снег. а понека з а м а л о па сасвим. нити је било. понека кућа била би завејана до пола прозора. с у м о р а н и неповерљив. нити је могло бити. у великим г р у д в а м а . за в р е м е одмора од рада. бледуњав. он поразговара са мном за који тренут. обојицу. још ј е д н а к о с а м био узнемирен. разуме се. Мени је т а ј посао прибављао изврсно кретање. ја на познанства нисам много мислио. м а д а он уопште није био човек нарочито д р у ж е в а н ни разговоран. смелог погледа. Кажем похађа. Са мном увек разговара веома одрешито. по могућству што д а љ е од људских очију. р а з б а ц у ј е свуд унаоколо. нас у великим гомилама. то ће рећи врло пристојно и пажљиво. Уосталом. Чим б у р а престане и засија сунце. одем да ш е т а м иза касарни. редовно уз протест оних п а м е т н и х и зловољних према с м е х у и шали. Изгледао је млађи него што ј е с т е . Био је омален. Као што се види. лако ie з а х в а т и лопатом. ч е с т и м и ситним зубима. а свима скупа з а д а се посао. између нас н и ј е могло бити никаквих веза. једва м а л о с л е г н у т снег. Многи осуђеници и м а л и су обичај да д у в а н мећу на усну. и то нас је чак и занимало. с танком поледицом одозго. a no изгледу тек тридесет. и вечито с т р у н к о м д у в а н а на доњој усни. доста пријатна лица. а те су ветрине зими доста честе. Петров је први почео да ме похађа. Сваки добије по лопату. кашто толики да се т р е б а л о дивити како се могао извршити.

a изгледа као да је дотрчао. He зна ниједан занат. он никад нема и к а к в о г р а д а (осим. 44 У Русији.Јесте. . управо. кажу.. да мене испита. да ја гдегод иза касарни х о д а м сам. Ја још ни данас не могу да р е ш и м : шта је он. Види.Сметам ли вам? -He. па н а ј е д а н п у т нагло скрене према мени.алијеупртнегдекаоудаљину. него као да он с т а н у ј е негде далеко. оштро. Понекад сам нарочито хтео да видим куда ће Петров од мене да оде. био је сасвим беспослен. слуша пажљиво.. председник? . Но он се ни због новца много не жали. разгледа неки други. у некој д р у г о ј кући. А опет је изгледао и као да се баш много не жури Поглед му је некако чудноват: оштро пажљив. било да ћути. да види како ми остали овде живимо. р а з у м е се. и зашто ми је сваког дана долазио? Истина. где то чекају на њега. Занимљиво је да овакви односи међу нама нису били с а м о првих дана. иако ми је он био стварно одан. и да се на њега чека. даљи од тога. види се да је то код њега тек онако. д о ц н и ј е се д е ш а в а л о и да ме покраде.што. или у кујну.Добар дан! . као кроз предмет. али он је крао некако с л у ч а ј н о . који му стоји пред очима. А шта са мном разговара? И т а ј разговор м у ј е необичан као и он сам. . државног). и готово никад нема ни новца. Приђе кораком.Добар дан! .А к а к а в ј е он то. да ч у ј е новости. с присенком смелостиинекеподругл>ивости. одсечно. увек се окреће нагло. и готово никада нису бивали ближи. па онда изненадно некако пресече и ућути. р а з у м е се. . и писмен је). . као да се он труди да иза тога предмета. у граду. у п р а в о к а о д а негде нешто н и ј е д о в р ш и о што је започео. Увек иде брзо. није р а д и о никад и ни п р е м а коме од осталих р о б и ј а ш а . него су п о т р а ј а л и неколико година. а готово никад ми н и ј е т р а ж и о новац. на пример. и то врло ватрено. Ш т о ј е најчудноватије. узгред. А л и он у ж у р б а н о пође некуд у касарну.Хтео бих да вас у п и т а м нешто о Н а п о л е о н у . нити р а д и какве добити. ж е л е о од мене. Је ли он род ономе што је б и о д в а н а е с т е године? (Петров је био војни обвезник. да т а м о негде има посла. . па само у с п у т свраћа у тамницу. и да г а т а м о чекају. као да мора 4 3 4 4 43 0 Наполеону III. д а к л е није ми долазио због њега.Петров увек пита брзо. као да је негде некога оставио. He знам ни зашто ми се увек чинило као да нас двоје нисмо заједно у тамници. Увек је некуд журио. Али било да говори. Стога се чинио расејан. покаткад и сам улази у разговор. седне поред кога било од оних који разговарају.

као да је нарочито дошао само због антипода. првих дана његовог тамновања. Рекао ми је да су му многи робијаши у л и в а л и с т р а х . л и ј е на њега у ч и н и о такав у т и с а к као баш Петров. некако није у м е о да ми разјасни зашто му с е т а к о чини. ако би то наумио. као да т а м о људи иду главачке? .Спреман је на све.. уколико може да р а з у м е . а он ми је за све то в р е м е био искрено одан (мада никако не знам зашто). A то ви м и с л и т е на антиподе. али ниједан. Он и то с а с л у ш а пажљиво. за свих тих неколико година ја с а м сваког пута. уколико сам могао.А каквису? Ја му и то р а з ј а с н и м колико сам знао. Одиста. . је ли истина што к а ж у да има м а ј м у н а с р у к а м а до пета. Ово м и ш љ е њ е веома ме је заинтересовало. Ја чак м и с л и м да он н и ј е сасвим здраве памети. има и таквих. Кажем му шта је А м е р и к а и шта су антиподи. просто. И вас би он убио. чак се и у в о м нагиње к мени.А где живе? |L . нарочито у почетку. опоменуо ме је да се ч у в а м . збогом. па ни сам Газин.Е. убио би вас.Па у ж а р к и м к р а ј е в и м а . ни да се покаје. н а ј с м е л и ј и . књигу с а м у з и м а о од ађутанта А р е ф ј е в а . . потпуно р а з у м е в а и брзо схвата. Н е г о . неће се ни пред чим зауставити. Има их и на Суматри. Распитивао сам се о њему. са н а ј м а њ е с т р а х а .Х м . измишљено.Је ли то у А м е р и ц и .Да. или је онако само. Л а н е сам читао о грофици Л а в а л и ј е р . кад с а м га гледао и с . нисмо готово никад ни разговарали д р у к ч и ј е него овако.што пре нешто да сазна. .рече М. . ако он што уврти у главу. a велики су као највећи човек? . и сваког д а н а с а м с њиме разговарао. А л и М. Р а з ј а с н и м му какав је то председник и д о д а м да ће м о ж д а ускоро бити и цар. х т е д о х д а в а с у п и т а м . Петров п а ж љ и в о слуша.. . чудновато: ја сам се после тога још неколико година с Петровом виђао.Како то? Разјасним му и то. ни да трепне. И. И Петров нестане. . Па је ли оно истина. онако.Аа!. дознао за ово познанство. Хвала вам. где ли? Како то кажу.Од свих р о б и ј а ш а он је н а ј о д л у ч н и ј и .Дабогме. . Сасвим онако као да т р а ж и извештај о некаквом важном п р е д м е т у који се ни за час не с м е одлагати. №:'i . измишљено? Д и м а је написао. Кад је М. . .He иду главачке. To је острво. АлександреПетровићу.

нити што одговори . да напоменем: т а ј Петров. х т е о да у б и ј е нашег м а ј о р а . Његове страсти су ћутале. А л и не би ништа ни сада: Петров и не стиже до Антонова. А л и Петров се на те грдње и не осврну. ј а к . н а ј с м е л и ј и човек. т а к в е су о д у ш к е код њега врло ретке. да покаже како се он н и ј е баш сасвим уплашио. чак и оне ј а к е и жестоке. кад је позван на шибање. код д р у г и х . некаквих подметача за ноге. и нипошто плашљивац. право рекао. Петров се ретко кад свађао.. сав пребледео.) Р а з у м е се. он је и до т а д а много пута био бијен. Ипак. ј е р се и Петров. па и то само кад му је био потребан.њиме разговарао. ј е д и н о ваљда са Сироткином. Очекивао сам да ћ у ј о ш док не сиђем са степеница. дисање му о т е ж а . лице му се сасвим изменило.н и ј е у питању била грдња. нешто су му з а к и н у л и . већ ствар. а овај му брзо и ћутом добаци п р е д м е т њихове распре. прави атлет. па и мирно. Устаде. (Тицало се некакве х у д е крпице. могла се м у в а ч у т и . Сви ч е к а ј у шта ће бити. зао. Нешто му нису д а л и . Али. Свакако. подругљивац. то је онај исти што је. ј о ш пре њ е г о в е р о б и ј е д е с и л о с е да г а ј е . потпуно. пред целим фронтом. Никад нисам код њега опазио ни т р у н к е разметљивости или хвалисавости. као најгори робијаш. висок. јавно. сва. тек д а у м и р и своју савест. сва х у к а . и изађох из касарне. на вежбању. а л и зажареног угљевља је стално било под п у х о р о м и т и х о је тишало. како осуђеници кажу. не м о ж е да се позна. Викали су дуго. А л и ово с а д а би д р у к ч и ј е . који не зна за с т р а х нити за икакву премоћ над собом. на пример. али т а д а није х т е о да отрпи и ножем је убио свога пуковника. Ја тад не и з д р ж а х . неку ствар. из грађанског одељења. као. и да о д р ж и свој углед. ипак понекад и тукао. у с р е д бела дана. усне му се затресоше и поплавише. и полако. Свађао се с њиме неки Василије Антонов. ч у т и крик убијенога. Антонов. ја о т о м е догађају нисам знао све појединости. стицао у в е р е њ е да је М.м о ж д а н а ј о д л у ч н и ј и . он је опет. босим ногама (веома је волео да лети иде бос) приђе Антонову. шврљао . После четврт часа. зато се ни с ким није ни д р у ж и о богзна како. и да је Петров . Антонов га је за часак два још м а л о грдио. Уосталом. као и увек. Он се збиља д р ж а о разумно. ако и веома ретко. то су биле с а м о о д у ш к е у којима се цела његова урођена нарав показивала изненада. п у к о в н и к у д а р и о Вероватно.б у к а у касарни пресече се. Али видео сам га ј е д н о м и кад је био озбиљно љут. А зашто ми се тако учинило. па се мајор. скочи да га дочека. која се свршила у његову корист. сасвим полако и нечујно. Н а ј е д а н п у т . „чудом спасао": отишао је баш у часу кад је т р е б а л о да почне шибање.. Други пут. мислио сам да се р а с п р а в а неће свршити простим б у б о т к а м а . о т о м е не могу сам да д а д е м себи р а ч у н а . задиркивало. био је врло задовољан и у з е о своју стварчицу. Петров нагло пребледе.иако се у т а м н и ц и д р ж а о паметно и н и ј е учинио ништа с т р а ш н о . он сам ми није никад о томе причао.

Нисам никад опазио код њега неки нарочити здрав смисао нити крупно р а з м и ш љ а њ е . Слушао ме је не љутећи се. или у рогозу на реци. т у м а р а по тамници. па да и он свој нос забоде тамо. Код људи као што је Петров. као да се у в е р и о да тако и треба. Он ми је у к р а о и Библију кад сам му дао да је с ј е д н о г а места пренесе на друго. преварио би он све одреда. док не нађу нешто потпуно по својој жељи. Ја сам у в е р е н да би Петров у м е о врло лако да побегне. као да ra нешто г у р а т а м о и овамо. Као и сви робијаши без свога заната. a већ кад се њему што ј а к о п р о х т е он то мора и д а у ч и н и . и она их целога живота. чекајући т а ј рад. р а з у м господари само дотле док им се нешто не прохте. To му је долазило тако с в р е м е н а на време. искрено је ж а л и о што је више н е м а м . Такав ће и човека убити за четврт рубље. без њихова знања. Изгледало је као да га је све занимало. само ако би тврдо наумио да бежи. и то без икакве збуњености. па да га у б и ј е т е . само тек онако. Ја не р а з у м е м ни зашто Петров седи у тамници. за то им т а д а ни главе није жао. А т а д а на целој земљи нема препрека за њихову жел>у. Т р е б а л о је да га добро изгрдим. али за кога засад нема посла. вероватно судећи да не м о ж е бити да он за свој поступак не буде изгрђен. као да говори о н а ј о б и ч н и ј е м с л у ч а ј у . он се незапослен игра с м а л о м децом. и да м а л о ослушне. м о ж е сада овде код нас тако без поговора да легне под батине. a у д р у г о ј прилици пропустиће га жива и са сто х и љ а д а . гледао ме је с т а к в о м самоувереношћу. још то н и ј е пожелео потпуно. беспослен. Он међутим под шибу л е ж е некако као по неком свом личном одобрењу. продао је. чак и врло смерно. Ч у д и м се понекад како такав човек. Чудио сам се такође што ме је. Такви л>уди поникну у ј е д н о ј идеји. који је свога с т а р е ш и н у з а к л а о због ј е д н о г у д а р ц а . To је била д а љ и н а од неколико корака. или кајања. зашто не бежи? Он се не би д у г о премишљао. и тако се целога века мотљају. сасвим равнодушно. па кад мора бити. и он. к р е ћ е т а м о и овамо. Понекад бију га и због к р и ј у м ч а р е њ а . a и жао ми је било моје Библије. да с а м ја о д м а х престао да га грдим. али он је у с п у т већ нашао купца. онда. ипак поткрадао. Могао би се у п о р е д и т и и с радником. сложио се са мном да је Библија књига од велике вредности. тако и он понекад к р и ј у м ч а р и ракију. А л и види се да још није нагазио на ту мисао. А м о ј у грдњу подносио је. с н а ж н и м р а д н и к о м од којега би р а д затрештао. Зацело му се ј а к о п р о х т е л о да пи-је. и као да т р а ж и : неће ли овде-онде наићи на какав з а н и м љ и в и ј и разговор. и по недељу дана могао би без х л е б а остати скривен негде у шуми. али се није н и м а л о покајао што ју је украо. и поред очигледне оданости. и новац о д м а х попио. . а иначе ни за живу главу не би легао. да би за ту четврт попио стакло р а к и ј е . али се некако д е ш а в а л о да м а х о м остане р а в н о д у ш а н п р е м а свему.no т а м н и ц и као човек сасвим беспослен. Увече ми је сам признао крађу.

А л е к с а н д р е Петровићу". А почињу просто. Уверен с а м да ме је волео и то ме је веома зачуђивало. а што није и досад пропао. и не могу да знам. а онда не вреди ни да ме у з н е м и р а в а . али иду слепо. ма ком т р е н у т к у свршити све одједном. али су први његови зачетници и главни извршиоци. одговара. док се руком м а ш а моје имовине. Д е ш а в а л о се да га при т и м р а з г о в о р и м а почешће погледам са стране . да је просто жао човеку. Мени се чини да он мене у о п ш т е с м а т р а за некакво дете. додуше. додао је м а л о после. без страха." У животу таквих људи дешава се каткад да се они. па шта ту!". Да ли је мислио да ја нисам зрео. одређена. сам почнем разговор о ч е м било д р у г о м . он ме обично с л у ш а озбиљно. без премишљања. нека се задовољи. Ј е д а н п у т ми је и сам некако с л у ч а ј н о рекао да с а м ја „сувише д у ш е в а н " . Ако. Уосталом. He в е р у ј е м да ће Пегров добро свршити. он ми.као вели. да ли је п р е м а мени осећао оно нарочито с а ж а љ е њ е које свако ј а к о створење инстинктивно oceha п р е м а с л а б и ј е м . Само. истина. Још ми изгледа као да је закључио. таква глупост да би озбиљна човека било стид о т о м е и да говори. чак их прима расејано. али некако као с а м о из уљудности. осим о науци и књигама. Али. иду до крајњег зида где обично оставе и своје главе. и оценио да с а м и ја такав. потпун човек. и обележе се оштро и снажно. и не могу да буду покретачи и главне коловође у делу. у часу какве жестоке опште акције или преврата. ништа д р у г о не знам. чини ми се да М. док сви остали ј у р е тек за њима. ко зна. Можда ће дочекати беле власи и сасвим мирно умрети од старости. пажљиво. „Ви сте тако простодушни. после беспосленог лутања овамо-онамо. изненадно покажу. и тако наједанпут улете у своју потпуну активност. мисли он м о ж д а . али зато они први прескачу највеће препреке. тако простодушни. готово за шврћу. да ја о с и м разговора о књигама. не мучећи д у г о главу. чини ми се да ме је баш збогтога и волео.да ли ми се не подсмева? А л и не. И п р е м д а га све то н и ј е с п р е ч а в а л о да ме краде. он м е ј е ж а л и о и кад ме је крао. погрди. то је зато што још није дошао његов случај. право каже да је Петров најодлучнији и најсмелији човек у целој нашој тамници. без нарочитих објава. „Ех. то не знам. Његова су питања тачна. он ћеуједном. не баш сасвим. ја с а м то рекао из свег срца... али се некако не ч у д и много м о ј и м одговорима. о г р а н и ч а в а ј у ћ и се на најкраће одговоре. Често с а м се питао какве користи има он од т и х књишких ствари о којима ме обично з а п и т к у ј е . Они нису људи који говоре. а л и да је све то у с а м о ј ствари глупост. да се са мном не може говорити као с д р у г и м љ у д и м а . „какав је то човек који ни своју имовину не може да брани!" Али. уверен сам. нека га нек о л а к ш а срцу. на што ми је покаткад и криво. . на пример. који не р а з у м е ни н а ј п р о с т и ј е ствари. или иду право на ножеве. „немојте то узети за увреду.

то је злочин. „Склони ми се с пута. судбина му је горка. да се наслађује кад му срце п р е м и р е од с т р а х а . за ситницу. На пример. у т о л и к о је с а д а одрешитији. почиње у ж и в а т и у т о м е што за н>ега више нема ништа свето. па се и с к л а њ а т е од њега. Зато и к а ж е м : у нашем простом народу понека убиства д о л а з е из н а ј ч у д н и ј и х узрока. али је с т р а ш н и ј и од д р у г о г а који је због шест убистава дошао овамо. с т р а ш а н човек. да у ј е д н о м е м а х у прескочи преко свих закона и власти. а после тога он више не убија непријатеље. Неко нејасно осећање гонило ме је у почетку да обилазим те људе. војник. Све то м о ж д а личи на осећај када се човек с висока торња нагиње над понор под његовим ногама. па би и сам волео да се стрмоглави доле: што пре . пошто је већ ј е д а н п у т прекорачио границу. због опоре речи. Као да. ко му пређе пут у б и ј а га ради своје забаве. Уколико је дотле био незнатнији. понеки од њих се с а м и себи чине већима кад им такав мрак падне на очи. воли и с а м у ону одвратност коју побуђује у д р у г и м а . и такав „смеоник" понекад и с а м ј е д в а чека што бржу казну. па да у ж и в а у н а ј р а з у з д а н и ј о ј слободи. толико је много чуднога у њихову извршењу.ЛУЧКА Није лако говорити о о д л у ч н и м љ у д и м а .и свршено! А све то дешава се и љ у д и м а дотле н а ј м и р н и ј и м и н е з а п а ж е н и м . А уз то зна да га чека страшна казна. у т о л и к о ra ј а ч е сада нешто копка да се размеће. станете р а з м и ш љ а т и о ономе што су вам о понекоме причали. у њему се нешто прекине. трпи. и ножем рине свога злотвора и тачка. било је узрока. с п а х и ј с к и с л у г а . Један. као у грозничавом бунилу. који и сам од себе мора да осећа. Н а ј е д а н п у т . али р а з у м љ и в о је. или просто од беса. Прво је убио свога угњетача. Он н а м е т н е себи неку л у д у смелост. постоји. сасвим прост грађанин. И баш ту сад н а с т а ј е оно што је чудновато: н а ј е д а н п у т човек за неко в р е м е прекорачи границе. Штавише. као да га нешто копка.VIII ОДЛУЧНИ ЉУДИ . због ружног погледа. Тешко је добити о неким злочинима и н а ј п р в о б и т н и ј у представу. него кога прво сретне. На робији. и веома је чест. ако хоћете. непријатеља. истина. Доцније с а м и о н а ј с т р а ш н и ј и м у б и ц а м а у м н о г о м е променио своје мишљење. доста их је мало. он не може да се у з д р ж и . да з а д а ј е с т р а х . овакав тип убице: живи човек мирно и тихо. н и ј е никога убио. као и свуда. По и з г л е д у ј е такав ј е д а н . р е ц и м о да је сељак. чека . Он у ж и в а у том страху. не стој ту. п р о л а з и м ј а ! " Човек је као опијен.

т у п а в и скучен момак. смакао сам ја шест душа. као да је означен по п р а в и л и м а унапрел за то одређеним. спаковао неког м а ј о р а . ј е р је већ и њему с а м о м тешко да носи ту насилну смелост. има их који се ни у тамници не с м и р у ј у . у свакој његовој р е ч и ! Где ли су се ти људи тако изоштрили! Једном. и у о п ш т е д р ж и се п р е м а њему надуто. Те вечери. а послс о д ј е д н о м као да се пресече. Био је веома частољубив.пресуду. подругљиво и деспотски. нека охолост и разметљивост. р о б и ј а ш као да каже: „Нисам ја оно што ви мислите. Ценили су га врло мало. To је онај споменути Л у к а Кузмић. и ј е д а р и висок. седео је на постељи и шио кошуљу. и да му прича о својим х р а б р и м д е л и м а .само ако нађе приглупог слушаоца. ни за шта д р у г о него ј е д и н о р а д и свога задовољства." А л и н а ј з а д се ипак смири. да је и он и м а о свој разврат.а међутим се баш истих тих дана шалио с Петровом. већином т р а ј е тачно само до места казне. али и да се претвара да он тобоже не жели да то прича: Ето. Хохол. с т р а х о в и т разбојник. с л у ш а о сам неки такав разговор. мален. па. како се то каже у тамници. да ш и ј е бело рубље.тако је слушав. помислићете: зар је то т а ј што је з а к л а о петорицу или шесторицу? Разуме се. а л и с оштрим ноктима". Лучка. и како је понекад такво причање лењиво и немарно! Каква проучена р а з м е т љ и в о с т се види у приповедачевом гласу. како је простодушан. Још је с а ч у в а н а нека срчаност. у м е ј у инстинктивно да прозру човека.1 видите . ватре. али је рођен на ј у г у . танак. На с т р а т и ш т у он п о м а л о плаче. Лука Кузмић. његов сусед по м е с т у на постељним д а с к а м а . Тема разговора била је: како је он. ј е д н е д у г е вечери. Он је прави Рус. понекад и не види. жестине. што Кобилин. као да је т а ј рок у истини дат пп некаквом обрасцу. али добар и мио. Имао је збиља неке оштрине. чини ми се као племићки с л у г а . м о ј и х првих дана. н е м а т е шта д. Дође ли у тамницу. с нечувено гвозденим к а р а к т е р о м . Понекад се само м а л о задовољи сећањем да се и он ј е д н о м ј у н а ч к и р а з м а х н у о . Човек се т а д а о д м а х смири. тако шмркав. д р ж а о с а м да је т а ј приповедач некакав колосалан. да му се ч у д и т е . Кобилин плете вунену ч а р а п у и р а в н о д у ш н о с л у ш а . често се с њиме гложи. Поред њега седи Кобилин. моли народ да му опрости. још и завезан. Занимљиво је да такво душевно стање. т а ј напад све то. немајући искуства. Осуђеници. ј е д а н п у т у ж и в о т у . да се са достојном важношћу пред њиме м а л о пошепури. шиљаста носа. „мала му беше цена". или. б и о ј е „мала птичица. док сам беспослен и ч е м е р а н л е ж а о на постељи. међутим. м л а д и осуђеник из наше касарне. п о с т а ј е некаква ништавност. To му је и занат. изгуби се. да се хвалише. какав с а м човек ја био! Па какве су с а м о префињености с којима се о д р ж а в а та частољубива смотреност.

. дебео. . „бачу: ни! А вин. Те онда.Биће код куме. два дана. Ћ у т и м ја. и окрете се свима. . а њима срце сишло у пете. ма се с а м о тресу. A ја сам још у ј у т р у замолио суседа да ми позајми с е ц и к е с у . шчоб ти крепао. пише. и жена. . о в а ј робијашки труо.Лучку. ја сам Бог!" Чим он рече: „Ја сам цар. a са мном су још дванаесторица. тако. б р а ћ о . те они п о т р а к е да дође м а ј о р . Хохоли!".мене бацише у тамницу.А кад је то било. (Лука је намерно п р е о к р е н у о реч. па га сакрих. „Ја њему".Бољи је из наше шиваре. рекох. а мирни су. Ономад не посласмо мевалида. каже. .Онда су ме. конца. . пише . чим стигосмо у К-в. о д г о в а р а ј у они и с м е ш к а ј у сe на мене. Иогледам. А што беше ј е д а н смешан. А Л у ч к и је само то и требало. пише. Мислим се у себи: Е. брате. и тек онда мастави: . . Нy. д о д а ј у ћ и му конац.д о д а он изненада. све с а м Хохол.Ф. ." Ту сам и пропао! Д а ј д е ми. само пише. ј е р је тo и хтео. је ли одавно? . да сви ч у ј у .Ја ти н а ј з а д подбуним м о ј е Хохоле. 4 6 45 „Ја му кажем: нисам крив! А он. кад сазри пасуљ биће д р у г а година. ?у храна није ваљала. пијан: „Ко је овде! Шта је то овде! Ја сам цар.запита Кобилин. ја се п р и м а к о х настави Л у ч к а . с а м о пише. крепао да Бог да! А он само пише. . Долази. крупни и ј а к и као бикови. Улете м а ј о р . видим. злу не требало.С пијаце је т а ј . не бојте се. „Хеј. ја с а м Бог". јак подавивсја! А вин само иише. луди високи. и игра се с њима њихов м а ј о р како је к е г о в о ј милости пригодно.а нож ми у рукаву. ипак не х т е д е о д м а х да мастави. . и сед. бачу соби. заборављајући на Кобилина.настави Мучка у д е в а ј у ћ и конац п р е м а светлости. бисов син. 4 5 . остала му деца. Васја. прича он.Па шта би с оним м а ј о р о м ? .одговори Васја. . „Шта је ово". и како је са с у д о м разговарао.To ће бити код куме. мирно и споро подави ноге. већ сасвим заборављен..Па.запита Кобилин. Сасвим мирно у д е с и конац. к а ж е м ја.) Седим ја ту ј е д а н дан. з а м а л о времена..Због скитње." 46 Ножић. и Кобилина као да и не у д о с т о ј и своје пажње. здрави. в р а ж ј и син. „што ви попуштате ономе л у д а к у ? " „Иди па та с њим поразговарај!". Мајор бесан. страшљивци су. Д. а сав се заценио од плача.. вртећи иглом полако. а он у з е о код некакве т а м о гадне жене . 11ричао нам он како су му с у д и л и у суду. А Л у ч к а прича доста гласно и јавно. п р о т е р и в а л и из мога места у Ч-в » поче он.. а крупан је и снажан човек. пише . м а д а се п р е т в а р а о као да прича само Кобилину..

„не. Но напомињем и то: оваквим и з р а з и м а п а р а д и р а л и су. А л и и поред тога. к а ж е м . „ њ е г а ј е сам Boi о д р е д и о да влада над нама свима. изазива и код н а ј п о с л у ш н и ј е г човека мржњу и о д у з и м а му последње стрпљење. А п р е м а вишим чиновима они су. да је Бог наш свемогућан. данас м у ч н о да има т а к в и х људи. у старо времс многи заповедници у војсци и м а л и су о б и ч а ј да се служс и з р а з и м а као што је овај „ја сам цар. и нарочито су волели да парадирају. Баш се много зачудио. б л а г о р о д и ј е . а све сг б л и ж е п р и м и ч е м . како то м о ж е бити. само грца. „Е. штавише и са особитом смерношћу. „наш заповедник по м и л о с т и царевој и по својим з а с л у г а м а . повика мајор. п р е ц е њ у ј у своју моћ и свој значај. иако су официри. и у првом заносу. Као да их је т а ј официрски чин некако скрсп изокренуо. с а м о према н и ж и м р е д о в и м а . к а ж е м . Ја бацих нож. Вешто беше Он се заљуља. кажем „један ј е д и н и . Свакако. увек потчињени. Пошто су д у г о бректали под спрегом и прошли кроз све ниже чинове. „благородства". а не може да говори. све млађе. „високоблагородије. Срећом. ипак само нижи чинови. „бунтовниче!" „Како". и у о п ш т е сваког потчињеног. А л и п р е м а н и ж и м а они су готово независни господари. з а ј е д н о с плавом. закакота он.„Како ваше високоблагородије". „а сад га носите!" Овде м о р а м да застанем. тек само мајор. a и у старо в р е м е власти су то строго с п р е ч а в а л е . „Видите. ви сте". свака гадљивост у понашању 1 . љути свака немарност с висине. и много д р у г и х . П о т р е б н о ј е рећи да је данас м а л о таквих старешина. " „Како. „како то. ништа не ј е д и тако као такви изрази његовог старешине. па о д м а х ј у р н е м на њега и цео нож до с а м и х корица з а р и ј е м му право у т р б у х . то не може бити". ти си то?". ја с а м Бог". р а з у м е се. Хохоли". кажем. ја с а м Бог". к а ж е м ја. Неки такви грешници паште се. Он је монарх. да с т а р и ј и м а покажу како су они. ево како". како-како-како!". све је то готово сасвим престало. што је м н о г и м с т а р е ш и н а м а и о т у ж н о . да су командири. све потчињене. To безочно в е л и ч а њ е себе сама. д. а м о ж д а их је и сасвим нестало. д а к л е ти си то. рекох ј а . кад и сами знате. па ненавикнути на то. ја напомињем да осуђеника. рекох. почнем ја. ј е д в а ако се нађе који да подвикне: „Ја сам цар. А ви сте. увек и свуда". Знам и ја неколико п р и м е р а о томе.» сте ви наш цар и наш Бог?" „А-а. они н а ј е д а н п у т виде да су и они официри. Уопште. и да се „увек сећају свога положаја". к а ж е м ја. и само м а л о закопрца ногама. м а х о м они који су некада и с а м и били у н и ж и м службеним р е д о в и м а . сасвим понизни и пузе без икакве потребе. Несрећом. И наш је цар једини". то п р е т е р а н о у в е р е њ е о својој некажњивости. а све се б л и ж е и б л и ж е примичем „како". као и дотле.

јесу. „све за све"? . ја отворих уста. и онда је све лепо и добро. браћо. To је њихов спас и њихова радост. м а л о ме нису убили. Неколико пријатних речи . ипак. Боже мој! Та човечно понашање може вратити људски облик чак и ономе на коме је већ одавно потамнела слика Божја.. добро издржава. . а овако он некако губи то поштовање п р е м а с т а р и ј е м . његово људско достојанство. . којима ћете га п р и м о р а т и да заборави да је и он човек. Он воли да његов старешина нма. Д. бpaho . . ако се све врши по закону. х т е д о х да викнем. да је доста ако се осуђеник добро храни. сто пет.и осуђеници м о р а л н о готово ускрсну. па био то ма ко и ма колико унижен.Да нису попили. To је з а б л у д а . да је и строг. Осуђеник и сам зна да је осуђеник. брате. кад оно . Ја сам виђао у п р а в љ а ч е . Неки мисле. поведоше ме у потпуној паради. ј е р т а ј у м е да с а ч у в а своје достојанство и да њих ме вређа. и достојанствен. на пример. и да чува своје достојанство. бар инстинктивно. убица је. дај-де ми маказе! Што ли то. . положи ме.Д а л и су. п р и ј а т е љ у драги. Р а д у ј у се као деца. да је у г л е д а н . 48 Џелат-Ф. ваљда би и било. Свако. цели г р а д се слегао: биће кажњен лупеж. а колико су теби дали. шта ће бити? А кад ме први иут опали. Осуђеници највише воле таквог сгарешину.прихвати Л у ч к а и опет остави Кобилина. Он би х т е о да п о ш т у ј е свога старешину. и почињу да воле као деца. да је у вољи коме од ииших старешина. А л и ј а . Баш п р е м а т а к в и м „несрећницима" се и треба понашати с највише човечности.Мора да су те за то добро у г р е ј а л и ? . додуше.према њима. бич. нема данас м а ј д а н а ? . Па како и јесте човек. т у ш т а и тма.мирно напомену Кобилин. . јесу. треба се п р е м а њему и понашати као човек. отпадник. д а к л е ! He у м е м ни да к а ж е м колико је т а ј свет г л у п а в ! Т и м о ш к а ме свуче.Кад ми одредише тих сто пет. А до тада никада нисам ни знао шта су п л е т е н и ц е . т р а ж и да се у њ е м у п о ш т у ј е човек. Видео с а м какав су у т и ц а ј они и м а л и на те презрене осуђенике.одговори Васја. и правичан. Лучка. на пример. а л и нема окова. нема жига. ордење.напомену Л у ч к а . добре и племените. он зна свој моложај п р е м а с т а р и ј е м .ни 4 7 4 8 47 „Плетенице". Опазио с а м |ош нешто чудновато: осуђеник не воли кад је старешина сувише својтљив и већ сувише д о б р о д у ш а н п р е м а н>ему. .Па пре неки дан све су попили . Силан свет навалио. па викну: „ Држи се да о ж е ж е м ! " Чекам.опет рече Кобилин.Да нису! За то: „да нису" у Москви се д а ј е сто р у б а љ а ..Је ли. бар несвесно. .Х м ! Оно. .

Глас ми застао. Прсну смех.Глава му не вреди .Будалина п р а в а ! .рече Л у ч к а ..На његовом т а в а н у нису све даске ч и т а в е ! . умирем. као да се покајао што је с оваквим човеком разговарао . . веровали .. Кад опали д р у г и пут. Л у ч к а га о д м е р и н а ј п р е з р и в и ј и м погледом.потврди Васја. водом су ме поливали.Глуп ј е . као некада „мацке".Па ниси? . Л у ч к а је.наивно у п и т а Кобилин. али у т а м н и ц и се никад нико њега није бојао.. . те с а м се по пола часа одмарао..не веровали.да писнем. .клупа за шибање. ч у ј е м : седамнаест. 50 У глави. ја вам већ нисам ни чуо кад одбројаше .. е. убио шесторо људи. ПОСЛЕ су ме четири п у т а с к и д а л и с к о б и л е . И тако. иако је он од срца м о ж д а желео да се п р о ч у ј е као човек страшан. 4 9 5 0 49„Кобила" или „коза" . браћо. Избечених о ч и ј у гледам по свима и м и с л и м : „Сад с а м готов." .два" Кад с а м се повратио. истина.

с м е ж у р а н а лица с н а ј с т р а х о в и т и ј и м жиговима на челу и образима. с б е л и м као у иилета телом. Изгледа као да му н и ј е ни н а ј м а њ е жао што је доспео на робију. а Исај Фомић. као главно на слици. Боже. Јасно је да Исај Фомић свима с л у ж и за пошалице. до неосетљивости. осуђеници су ретко вођени на купање. како је био златар. сав прибор за јело. али с а м о златарске послове. јеврејин. веле они. плашљивости. и сваког пута. дакле. У м о ј е иреме. хвалисавости и безочности. мога д р у г а у т а м н о в а њ у . иако види у ч е м у је ствар. он је непрестано радио за господу у г р а д у и градској управи. па да се „озени". У нашој касарни највише се р а д о в а о Исај Фомић Бумштајн. гледајући њих. али је и штедео. „Не д и р а ј т е нам Исаја Фомића. Па. увек кад год ми се сада деси да се. Плаћали су му бар колико-толико. нарочито првих година. БАКЛУШИНОВА ПРИПОВЕТКА Примиче се Божић. ипак се . Мени је врло ч у д н о што га робијаши никако не исмевају. изађе пред очи лице пресрећног и незаборављеног Исаја Фомића. био оскудан. живео је певајући. нашега јединца". чак је и богато живео.Одређено је да се иде после подне. за р е д о в н у забаву. Није. мршав. чаше. Ја с а м већ рекао неколико речи о његовој ф и г у р и ц и : имао је око педесет година. слаб. добар душек. Једреји у граду познавали су га и штитили. а град није имао ниједнога. дрскости. па и ја. Он је н а ј к о м и ч н и ј а мешавина наивности. Имао је свој самовар. о д м а х ми. и т и х послеподнева се н и ј е радило. лукавости.КУПАТИЛО. п р е т р е с а ј у ћ и старе успомене. с а м о се шале р а д и забаве. глупости.IX ИСАЈ ФОМИЋ . сетим и робијашког купања (које вреди памтити). о ч е к у ј е м нешто необично. био болешљив. Јако је волео да се пари до затупљености.Сви се о б р а д о в а ш е и почеше се прикупљати. с к о ј и м с а м у истој касарнистановао. На четири дана пре празника одведоше нас у купатило. па је свима р о б и ј а ш и м а д а в а о п о з а ј м и ц е под интерес. р о б и ј а ш кога сам већ помињао у четвртом поглављу мога причања. што је т а ј човек био забаван и смешан. али је нестрпљиво чекао да прође д в а н а е с т година љегове робије. На л и ц у му се стално чита непроменљиво шдовољство с а м и м собом. у изобиљу. Осуђеници га о ч е к у ј у некако свечано. простодушности. Суботом је ишао с ч у в а р о м у г р а д у богомољу (то закон одобрава). па и блаженство.

To су његове прве речи у тамници. те он из бојазни није у м е о ни речи да изусти .настави Јеврејчић и с п р е к и д а н и м и у з д р х т а л и м гласом. А вреди! настави залагач. они га о д м а х опколишс Тамнички подофицир доведе га у грађанску касарну и показа му његову постељу. Спусти торбу. а с е д а м копејки може.. ч у в а ј ми залогу. збијена ј е д н о уз д р у г о опколила.Није. много се боји. д р а г и пријатељу. . у т а м н и ц и није било ниједнога Јеврејина. своје давнашње исцепане и прљавг широке летње чакшире.очито поноси својом вредношћу. уз то увијаче. и х т е о би да сврши погодбу. Ево види. свега десет .за т в о ј у срећу! И пази. него месечно. попне се на постељу. . ј е с и циција. већ је шеста година откако те овде о ч е к у ј е м . . Око н>ега ори се с м е х и падају т а м н и ч к е пошалице на р а ч у н његовог ј е в р е ј с к о г порекла Наједанпут. ти ћеш д а л е к о код нас д о т е р а т и ! Збогом! Исај Фомић још ј е д н о м прегледа робу. у време кад се не ради. И ови. Исај Фомић д р ж и у р у ц и торбу са с т в а р и м а које му д р ж а в а д а ј е и са својим сопственим. који је при у л а с к у био тако уплашен да није с м е о ни ока подићи на гомилу подругљивих. н а ј е д н о м се пронесе по тамници вест да је доведеи неки Јеврејин. колико ћеш ми дати? И рашири пред н>им оне своје дроњке.Хе.Седам! Па д а ј м а к а р с е д а м . али су ми причали). Чак их принесе светлости. наказних и с т р а ш н и х лица која су ra. није за годину. главом ћеш ми за њу одговарати.Три копејке постотака за годину. и не с м е д е ни на кога да погледа.Исај Фомић. . Осуђеници га нестрпљиво о ч е к и в а х у и чим он уђе. . да се п о в а љ а ј у од с м е х а . Чиво. . Исаје Фомићу. и да ће сад ући. До т а д а . А како ти је име? . да га б р и ј у у стражарници. . кроз г о м и л у се п р о г у р а ј е д а н м л а д осуђеник Носи у руци неку стареж.Три копејке интереса. то је осуђенике забављало Врло је смешно било како је он у ш а о у т а м н и ц у (још npi мене. је ли тако? . седе подвивши ноге испод себе. . И боји се..Сребрна рубља не може. наравно. Једне предвечери. и намигну. о д м а х се прену и поче живо пипкати и превртати дроњке. с а в и ј е је и б р и ж љ и в о м е т н у у своју торбу. Исај Фомић. Он приседе поред Исаја Фомића и у д а р и га по рамену.Знам да ми нећеш дати рубљу у сребру. па спусти р у к у у џеп брижљиво погледајући осуђенике.Е. Сви су чекали шта ће рећи.т а ј Исај Фомић кад угледа ову залогу.Е. . све уз непрекидно с м е ј а њ е осуђеника.

о д г о в о р и он срчано. . да му је и ова општа радозналост правила задовољство.Чиво. да се забави.А има ли т а м о Господ Бог? . a ја тебе десет п у т а . . м а л о и велико. Уочи сваке суботе. . у нашу касарну нарочито д о л а з е из д р у г и х касарни: да виде како ће Исај Фомић празновати свој Сабат '. и то га н и м а л о није вређало. еј. често га је задиркивао. нико му не чини н а ж а о иако су му сви били д у ж н и . отвори књигу. ти се добро д р ж и ш ! He д и р а ј т е нам ј е д и н ц а ! .Ти ћеш мене у д а р и т и ј е д а н п у т . А он је толико невино х в а л и с а в и поносит. .Отићи ћеш још д а љ е . па м р м љ а ј у ћ и неке т а ј а н с т в е н е речи о б у ч е ризу (или како он изговара „рижу"). а он иако види да му се подсмевају. али то је код њега било наивно смешно.Онда нека: кад има Бога и пара. .Ч и в а шугави! . . кад су прелазили Црвено море.Чиво. који је познавао много Јевреја. од кога о д ј е к у ј е цела касарна. С п е д а н т н и м и обрађеним достојанством он с п р е м и у к у т у свој м а ј у ш н и сточић.Нека буде таки. пун с а м пара. сила је Исај Фомић. .Шуго крастава! . . клео ми се да је то иста песма и мотив коју су певали свих шест стотина х и љ а д а Јевреја. има. еј. Исају Фомићу. ј е в р е ј с к а . само је врло вешто отшаљивао шалу. Ако сам шугав.Доиста. ј е д и н у п е с м у без речи коју је увек певао док је год био на робији.Е. субота. Свеопште п о х в а л е очевидно му годе. сила човек! .Има.Нека буде таки. своје нарочито одело.Нека б у д е шуга. почиње да пева: лала-ла-ла-ла! Некакав глупав и смешан напев. сви су га некако и волели. To је Исај Фомић врло добро знао.Дивота. он се понекад и натресао над њима. свуд је добро. држи се свечано. д р е с и р а н и м ж и в о т и њ а м а . издеветаћу те! . у петак предвече.вичу они с м е ј у ћ и се у сав глас. па танким пискавим гласом. Доцније. кад се боље са мном упознао. као што се неко забавља кученцетом. оде ти у Сибир! Па и овако сам у Сибиру. . али не из пакости. голико да му се то о д м а х праштало. п а п а г а ј е м . Лучка. и да је заповеђено да је сваки Јеврејин пева у часу велике радости и победе над непријатељима.Продао си Исуса. Кад је видео како су п р е м а њ е м у сви добре вол>е. To је 5 51 Сабат. него онако тек. Миран је као кокица. извући ћеш дебљи крај. . види се.вичу око њега. з а п а л и две свеће. .

поче отпевати своје т р и ј у м ф а л н о пророштво и м а х а т и р у к а м а . Затим почиње молитва. А л и њему је било нарочито пријатно да се размеће пред м а ј о р о м . к л о н у л и м од тешке среће. све је то прописно. некако нарочито ж м и р к а ј у ћ и м очима. Он је веома волео та моја запиткивања. победоносним гласом. као нехотице (јер се и то изненада такође прописује). савијао и пренемагао. На обе р у к е намести неке наруквице. а л и ц е м што више свечаности и племенитости. како је л у д . да се сети пророчанства о повратку Јевреја у Ј е р у с а л и м . да пева. а на чело причврсти т р а к о м некакав дрвен ковчежић. Дакле. т а ј нагли прелаз. да се смеје. изнемогао и готово ј а у ч у ћ и клоне крунисаном главом на књигу. Исај Фомић се пак још ј а ч е развика. баш у највећем ј е к у молитве. Мајор се прво зачуди. смејући се и машући главом на м а ј о р а . вичући тако пред м а ј о р о м . и у т о м е није било ништа смешно ни чудновато. наиђе м а ј о р с д е ж у р н и м о ф и ц и р о м и ч у в а р и м а . тако се моли Богу. Р а з у м е се. Тек наједном. па. „Ђаво ће то разумети". али изненада. он покрије главу р у к а м а и чита ј е ц а ј у ћ и . али н а ј з а д прште у смех. Њему се изванредно свиђа баш та изненадност. и неизбежна д у ж н о с т да се сместа пређе на то радовање. кад је већ био вечерао. и певајући чита неким гануто свечаним. у с р е д силног плача. почне тек гласно да се смеје. и о д м а х ту назва ra л у д а к о м . п а онда нагли свечани п р е л а з у срећу и блаженство. па оде даље. Једном. Он чита певајући. али је смешно што се Исај Фомић пред нама као х о т и м и ц е овако приказивао. како му је прописано да у т о м е т р е н у т к у и з р а ж а в а изванредно много среће и благородства. виче. у томе види он неку нарочиту и врло вешту м а ј с т о р и ј у и х в а л и с а в о ме у п о з н а ј е с т и м д у х о в и т и м прописом. м а л о п р е на вас наљутио?" . и п а р а д и р а о својим ц е р е м о н и ј а м а . И о д м а х ми одговори да плач и вапај п р е д с т а в љ а ј у т у г у за изгубљеним Ј е р у с а л и м о м . он. и да се покаже пред нама. само се Исај Фомић још ј а ч е развикао. он је то и чинио. Ј е ц а њ е ј е с в е ј а ч е . који он брижљиво ч у в а у свом сандуку. да се р а д у ј е . о т п љ у ц к у ј е . и то изгледа као да му је на ч е л у израстао смешан рог.неки шарен огртач од вунене тканине. После ј е д н о г сата. и на то мора о д м а х да удари у весеље. Знао је да је слободно м о л и т и се Богу. Једном сам питао Исаја Фомића: шта значи оно ј е ц а њ е . право у лице мајору. Мајор му приђе до на корак растојања Исај Фомић се леђима окрене своме столићу и. И још ми рече да мора изненада. и да правило н а л а ж е да се на ту помисао ш т о ј а ч е п л а ч е и грува у npca. у п и т а м га: „А шта би било да се м а ј о р . Сви осуђеници о д м а х стану код својих постеља право као свећа. ч у ј е се покаткад међу осуђеницима. окреће се укруг. прави неке ч у д н о в а т е и смешне покрете. и уз то да се непрестано моли Богу. а н и ј е с м е о да молитву прекида. те тако да и гласно искаже што већу срећу. он није ни у каквој опасности.

Купатило је толико тескобно. Путем. д р у г о чека у х л а д н о ј соби за о б л а ч е њ е . осуђеници су се р а д о в а л и већ и т о м е што ће изаћи из тврђаве и видети град. оронуло. кога наши зову „пиониром". a у облачионици је хладно. за смену. при таквој молитви. и осуђеник. предсобље и као соба за пресвлачење. Петров ми поможе чак и у свлачењу.Како какав? Па зар га нисте видели? . . он пада у екстазу. Прво треба у м е т и брзо одрешити омотаче под оковима. на ч у д о целоме граду. прљаво. Сваког пута. понуди се чак и да ме окупа. Читав вод војника пратио нас је с п у ш к а м а . а они из прве руке. Као да га сад г л е д а м како суботом беспослен шврља по целој т а м н и ц и свим с и л а м а с т а р а ј у ћ и се да тога дана ништа не ради. Прстен од окова 5 2 52 У овим к у п а т и л и м а ова соба с л у ж и као чекаоница. и уређено је за високу госпоштину. Петров се не м и ч е од мене и без мога позива он прискочи да ми помогне. осуђеник из посебног одељења. да је тешко з а м и с л и т и како је и та ј е д н а половина наших људи могла да стане. дабогме.. ј е р ј е купатило мало.Какав м а ј о р ? . Пар т и х омотача стаје бар шест гривена у сребру. У к у п а т и л у о д м а х нас поделише на два одељења. Заједно с н>име понуди ми своје у с л у г е и Баклушин. г л е д а л и сте ra право у лице! А л и Исај Фомић ме је најозбиљније у в е р а в а о да он просто није видео никаквог м а ј о р а . Једно. свака по педесет копејки. . ј е р без њих не може да иде. ја већ исувише много наговорих о Исају Фомићу. мећу се преко рубља. и кога с а м већ споменуо као једнога између н а ј в е с е л и ј и х и н а ј п р и ј а т н и ј и х осуђеника. о д м а х испод гвозденог прстена око ноге или руке. к а д се врати из своје богомоље у граду. има кабине.Нисам. какве ли ј е ф т и н е вести и гласове „из Петрограда" не доноси. Док се прво одељење купа. ако га још није добро научио. Био је х л а д а н и сунчан дан. У то к у п а т и л о одведоше нас. д у г а ч к и четири палца. за осуђеника је свлачење м у ч а н посао. Омотачи су кожни. С њиме сам се већ био м а л о упознао. Узгред да кажем. ј е р му то закон наређује за суботу. ништа не види нити ч у ј е шта око њега бива. шала и смех не престају. да у таквом часу. ј е р се још нисам навикао да се брзо свлачим. готово као и напољу. Друго купатило је поглавито народно. тескобно. какав је доиста и био. И тврдећи да их је примио од својих сународника. које држи неки Јеврејин. што мора да буде. старо. У целоме г р а д у су свега два јавна купатила. мора и то с а м да набави.Па с т а ј а о је за корак испред вас. Али. какве ли ми невероватне анегдоте не прича.

па онда све то провучено кроз десни прстен. затим све што је већ с к и н у т о с леве ноге т р е б а провући кроз прстен на десној нози. . осуђеници д о б и ј а ј у и државни сапун. дрвен суд за воду. испод окова скидати рубље. између њега и ноге м о ж е проћи прст. Сапун се п р о д а ј е о д м а х ту у соби где се у ј е д н о п р о д а ј у и збитењ \ разно пециво и врућа вода. онда прво т р е б а ногавицу провући између ногу и прстена на окову. ми смо то н а у ч и л и још у Тоболску. т а р е је. с лорбером. али Петров ме о д м а х охрабри. онда се та ногавица мора опет п р о д е н у т и натраг кроз исти прстен. Новаку је тешко да погоди како се та петљавина изводи. опет вратити натраг. 55 Каблица. Сваки осуђеник добија. Понашао се п р е м а мени просто као п р е м а детету.у ч и ме он п р и д р ж а в а ј у ћ и ме као неког ч и ч и ц у . Дадох Петрову неколико копејки да набави сапуна и ситне лике за трљање. овде је праг. показао нам неки Корењев. помислио сам да у л а з и м о у пакао. али он као да не поверова. а ко жели да се м а л о боље окупа он за грош м о ж е да д о б и ј е још ј е д н у . Истина.не стоји тесно око ноге. Теже је н а у ч и т и вешто. који је пет година провео на ланцу. Па шта га побуђује да овако иде уз мене? 5 3 г . рецимо с леве ноге. А л и скинути омотаче. З а м и с л и т е собу од д в а н а е с т корака д у ж и н е и ширине. нечистоћа. то још и није тешко. Како-тако. незрелом и неумешном. којем је свако д у ж а н да помогне. х т е о бих да д о к а ж е м Петрову да у м е м ићи и сам. кад бих га увредио. Ова д р у г а д о д а ј е му се при с а м о м купању. на листове . по ј е д н у м а л у к а б л и ц у вруће воде. себи.Повуците их наниже. па кад се тако нога ослободи. нарочито за то направљен. 5 5 Кад отворисмо врата одељења за купање. а он с а м је није т р а ж и о . и танак као кришчица сира што се у в е ч е д а ј е на з а к у с к у код људи „средњег п о р е к л а " . од које очи ништа не виде. Све се то р а д и и онда кад се облачи чисто рубље. ако не и сто људи . Петров сам није слуга. коју је о д ј е д н о м испунило бар осамдесет. те тако гвожђе у д а р а по нози. Ја се у п л а ш и м и х т е д о х да се вратим. и за ј е д а н дан осуђеник може да је разрањави.ј е р нас је у обе г р у п е било до двеста. он би знао шта би са мном радио. некадашњи вођа разбојника. тескоба да се нигде не м о ж е нога спустити. За његове у с л у г е ја му нисам обећао награду. Пије се уместо чаја. А л и осуђеници науче и изводе то без и н а ј м а њ е муке.а овде опрезније. Кад се свлачи рубље. али на сваког по комадић колико новац од две копејке. с 53 Средњег сталежа. кроз собни прозор. 54 Збитењ. . Пара. вели биће ми врло тешко да корачам у оковима. Петров ме п о в е д е ј о ш и под руку. После свлачења. п р е м а погодби с власником бање. To је права опсенарска вештина. пре свега није слуга. с кратком д р ж а љ о м на ободу. Мало ме је и стид. дим. никако. вруће пиће од меда и воде.

. 5 6 Близу педесет м е т л и ц а на п о л и ц а м а д и ж е се и спушта. стоји тискање. п с у ј у и вуку за собом оне које закаче. обријане главе. где је било мрачно. нигде ни за шаку празног местанцета где не би купачи седели згрчени. већ се само страшно пари. нечисто. На целом патосу. за копејку у з и м а он купатилског 56 Степенасте полице поред зидова. од бича или прута.и то им је све купање. прави окршај. молећи их да се м а л о погну да м о ж е м о проћи. згрчене р у к е и ноге. и з г л е д а ј у још грднија' него што су. сви се л у п а ј у њима до несвести. Неки.. заплићу се у туђе окове или се с в о ј и м а закачињу о главе оних што су ниже седели. па брзо ш м у г н у под клупу. Петров ми р е ч е да м е с т о т р е б а откупити. а л и ми изгледа да нема врелине која би њему била довољна. Осуђеник му за копејку у с т у п и место. бректати и кикотати се. врео облак застре цео простор. а за допуну. него пакао. кроз који се д о д а ј е вода. седе погнути и стиснути они који се мију. изгледа као да су сва та леђа поново и з у д а р а н а и озлеђена. где је лепљива м е м л а свуд нарасла готово за пола прста. просипа се пре него што стигне т а м о где је понета. а прљава вода слива се с њих право на обријане главе оних што су седели. и после се полива х л а д н о м водом . густ. псовка. По напареним леђима обично се врло јасно п о к а ж у маснице од н е к а д а ш њ и х шиба. у исти м а х . Кроз облак паре п р о м и ч у пред оком ишарана леђа. Код собњег прозора. узбуђени. Мало-мало па кроз собни прозор.највећим напором се п р о г у р а с м о између глава к у п а ч а који су поседали на патос. и пљускали се водом из својих каблица. . Сваки час п у ш т а се пара у купатило. а сто л а н а ц а звечи вукући се по патосу. падају. и ј е д в а дођосмо до к л у п а . све то виче. А л и и под к л у п а м а је све заузето. то више није врућина. Исај Фомић на највишој полици х а л а ч е из свег гласа. Са свих страна т е ч е вода прљавштине. и с к а б л и ц а м а у руци перу се стојећи. Страшни трагови! Кад их погледам. Дигла се бука. тачно испод м о ј е г а места. Горе на п о л и ц а м а . и тамо кипти. или о д ш к р и н у т а врата провири лице бркатог војника с пушком у руци да види има ли нереда. Чим се пусти пара. у намери да прођу. крешти. стегнувши ra у шаку. у н а п р е д паметно понео са собом на купање. и о д м а х се стаде погађати с ј е д н и м осуђеником који је седео код прозорчета. Он се пари да излуди. кикоће се. Сви су некако опијени. и свуда по с т е п е н и ц а м а што воде до њих. А л и м а л о се перу. Прост народ слабо се пере врућом водом и сапуном. Добијена врућа вода пљуска на главе оних што седе. а Петров му без оклевања спусти у р у к у новац који је он. понегде чак до близу тавана. А л и на к л у п а м а сва су м е с т а заузета. Обријане главе и тела црвена од парења. и о д м а х сви стану викати. кожа ми се ј е ж и . р а з л е ж у се цика и вика. Други стрче између њих усправно.

то ј е с т п р и д р ж а в а ј у ћ и ме и пазећи на сваки м о ј корак као да сам од порцелана .Баклушин. Што је он м о ј е ноге назвао „ножицама" у т о м е о д л у ч н о није з в у ч а л а ниједна с т р у н и ц а ропска. дође ми д р у г и за разговор . Дође ми на у м : ако и на ономе свету б у д е м о сви з а ј е д н о у паклу. пионир. и с брадавицом. па сам се сасвим предао његовој вољи. к а д п р е д с т а в љ а д р у г е . искреног. лица м л а д а л а ч к о г . А л и ј а с е н е у с у д и х . он је већ н а м и с л и о да у оваквој прилици не пази на издатке. И у г р а д у га познају као н а ј з а б а в н и ј е г човека на свету. кога сам. да их је све з а д е н у о за појас па т р и ј у м ф у ј е . О н м е целога истрља с а п у н о м . с и л а н ј е ! . прави л>уди и м а ј у ноге. који прођу или које види.слугу. а он само погледа око себе и оћута. опет са истим ц е р е м о н и ј а м а . он д р у г и м а не попушта. и навали д а и д е м д а с е парим. а ја тек само ножице. често се и свађа. Кад дођосмо кући. још у купатилу. он се брзо врати у к у п а л и ш т е да се пари. дода на крају. али већ му нисам ништа одбијао. р а д о га д о ч е к у ј у .д о в и к у ј у му одоздо осуђеници. па ћу бити „потпуно чист". па рекавши ми да с а м га т и м е потпуно окрепио. доста лепог. А Баклушин нам к у п у ј е воду и доноси је како кад затреба.помогну ми да одем у собу за облачење и да о б у ч е м р у б љ е и одело. Исај Фомић не о ч а ј а в а него у з и м а д р у г о г слугу. понудих му чаја. . Боца р а к и ј е нашла се у нашој касарни. „А сад да вам о п е р е м 'ножице'". човек око т р и д е с е т година. Истина. који веселост никада не губи. а л и ни т а ј не м о ж е да издржи. He истрпех. речју. А л и не свађа се задуго. такође био позвао на чај. него своју помисао саопштих Петрову. Пошто ме је искупао. п у ц н у о ј е з и к о м и х р а к н у о . онда ће т а м о бити врло слично овоме овде. и н а д в и к у ј е све д р у г е гласове. не воли да се ко меша у његове ствари. он брзо оде у к у ј н у као да га т а м о чека нешто што се без њега никако не може да сврши. А кад све сврши. попио ракију. у м е да се држи. Он понекад. попио је ч а ј и з а х в а л и о ми. па је изменио и пет т р љ а ч а . Петров је био нарочито задовољан. Због те части. To није одбио. Дође ми да м а л о „одрешим кесу". Баклушин је висока раста. али он седе к р а ј м о ј и х ногу и рече да му је врло згодно. него просто напросто Петров их није могао д р у к ч и ј е назвати в е р о в а т н о с т о г а ш т о ј е у в е р е н да други. Исај Фомић и сам види да је у т а ј м а х он изнад свих. и оштрим с у л у д и м гласом д е р е се: ла-ла-ла-ла. трећег. он. . него н а ј з а д баца метлицу и трчи да се р а с х л а д и х л а д н о м водом. Место њега. и чини ми се: сви га воле. He познајем никога ко би био п р и ј а т н и ј е нарави него што је Баклушинова.А л а с е пари Исај Фомић. Петров р е ч е да ће ме истрљати и опрати од главе до пете. Хтео сам да и њему к у п и м место поред себе. Хтедох му рећи да то могу и сам. да га почастим р а к и ј о м . Кудгод оде. доброг.

р е ч е ми да ће одиста бити представе. ч и м е се он.з а п и т а х ra ј а . у о с т а л о м . нешто је т а м о скривио. Поред осталога. у т а м н и ц и се п р и р е ђ у ј у позоришне представе.напомену он.Кад ме послаше у Р. . Лањског Божића м а ј о р не беше добре воље . велики. и да су га чак и неке високе личности запазиле и заволеле.Зашто? Шта мислите. Баклушин ј е у з б у ђ е н и р а з д р а г а н . због тога се тек неће слати овамо! . зашто? Зато што сам се заљубио! . Реч по реч. и рекао ми је да је војни обвезник.Д о д у ш е . . И он ј е ј е д а н од наших ш а љ и в а ц а и весељака. иако не сасвим смешан. па чак и за женске улоге. а било је наде да ће се преко ј е д н о г посилног добити официрско одело с ађутантским н а р а м е н и ц а м а . па је био п р е м е ш т е н у P. Причајте. Пун је в а т р е и живота. . Упознао се са м н о м још првих дана. тако да њега нико не грди да је „неозбиљан и без вредности".. .Хе. A . он ми рече да није с л у ж и о само у Петрограду. задовољан. Дошавши код мене на чај. прво н а с м е ј а целу касарну причајући како је поручник Ш. ј у т р о с у д е с и о м а ј о р а .истина је да с а м баш у тој прилици из пушке ранио ј е д н о г тамошњег Немца. веома поноси. А л и зар вреди да се због Немца шаље на р о б и ј у ! Судите с а м и ! .. Он чита чак и књиге.О в а к о ј е б и л о . али доста ч у д а н с л у ч а ј убиства.А одатле ме послаше овамо . Речју. Баклушиново п р о с т о д у ш н о р а д о в а њ е за у с п е х позоришта. 0 празницима.н а с м е ј е м се . .поче Баклушин. Види се да је ј е д а н од главних покретача позоришта и ја с а м се т а д а зарекао да свакако одем да видим ту представу. р а д о бих то чуо. па. онако љут. а уз то у тамници су починили неку л у д о р и ј у . а л и н и ј е гледао кроз прсте н а ш и м п р е з р и в и м противницима с м е х а и шале. . А л е к с а н д р е Петровићу. да је после с л у ж и о као пионир. у гарнизонски батаљон.Зашто? . м о ж д а је ове године неће ометати. као подофицир. па онда седе поред мене и. само има много Немаца. па м а л о више уђосмо у разговор.негде је био изгубио на к а р т а м а . в и д и м ја леп је град.у м е врло смешно да искриви лице. Само да се м а ј о р нечег не присети па да забрани представу.Збиља. . те гледаоци м о р а ј у да се смеју. он је забранио представу. било ми је пријатно. као лане. Неки грађани обећали су одело за глумце.. .Онда још боље. онда с л у ш а ј т е .To је било врло смешно. сећајући се некадашњице. Објавили су глумце..Зар да п р и ч а м ? Е.дода Баклушин . како је то било? Испричајте ми. И чуо с а м за ј е д а н . а д е к о р а ц и ј е се помало с п р е м а ј у . А л е к с а н д р е Петровићу.. А мене је о д м а х запиткивао о Петрограду.

она ми је казала. ја т а к в и х као што је она била. много у о б р а ж е н а жена. Иначе би још две године чекао. и на писмо би ми одговорила. И као да је т р а ж и о да му се Л у ј з а и закуне да . . To је теткино масло. видим: седи Немац. у фраку. да ти б у д е м жена достојна". вели. знао сам улицу. Гледам кроз прозор. Па реците. Тетка ј о ј је стара. помислим ј а . Шта је то. х т е д о х о д м а х и стакло да му разбијем. нисам видео. И тако. како да се и не женим? И тако.. шта ћу." To је поплаши. п р а в о и к а ж е ! Ш т а ј о ј вреди д а п о ђ е з а в о ј н и к а . гле. и са празничном јаком.. дође. немој спомињати. па се зато и о д л у ч и о да с прошевином више не оклева. м и с л и м с е . стара жена. и. ја хоћу да останем чиста. Да ме је варала.важна личност! Ја само о т п љ у н у х . два. проводим се. Додуше.Е . Идем као луд. каже она мени. и дошла би на састанак. И не с м е м да одем тетки.. дабогме. оволико високом . Саша. али ми с м о т о ипак од ње крили. па је тако некако невина. плакао с а м . три дана. У почетку. ја ћу ићи тетки. У почетку сам само сновао конце поред прозора. Кад. имућан и већ у годинама човек. она би се и сад п р е т в а р а л а . хоћете ли веровати.. и само се у м и љ а в а . Растасмо се. буљавих очију. Она ме је повукла да се женим. А л е к с а н д р е Петровићу.. прави часовник. хоће да се ожени њоме. Каже: „Да мене усрећи. Л у ј з а ј е д н о м не дође на састанак. и ваљда нећеш да ми је о д у з м е ш ? " Гледам је. Л у ј з а је и руски добро говорила. носим капу накриво. а она мени: „То. него просто п р е к и н у л а . на писмо нема одговора. Л у ј з а .тако м и л у д е в о ј к у још никад нисам видео. Плаче. а она плаче. прође ј е д а н дан. и живе лепо. с а м о је м а л о као т е п а л а . А од ј е д н е к у м е (и она је праља. и да он у старости не остане без жене. Саша". не дође ни д р у г и пут. с п р е м а м се ја да идем с молбом код потпуковника... с п р е м а о се. Л у ј з а свраћа код н>е) ч у ј е м да је Немац знао за нашу љубав.. С Л у ј з о м се не виђам.. грли ме . па помислих: а шта ће ми TO! He вреди ни прстом да макнем. часовничар. што да ја с м е т а м т в о ј о ј срећи! А је ли бар леп?" „Није". и с м е ј е се тако некако звонко. али је ћутао. збогом. нек ти је Богом просто. Ја ш а љ е м писмо. па м а к а р он био и подофицир! „Е па. Е-е. њихов далеки сродник. „у годинама је. Ето. па се и с а м а насмеја. човек око ч е т р д е с е т пет година.ја. ш т о ј е пропало пропало! У с у м р а к д о ђ о х у касарну. Бацам око на Немице. ја сам ј о ј ово-оно говорио. добро записан код старешина. она је све знала. није суђено! С у т р а д а н одем ја до његове радње. напишем ј о ј последње писмо и к а ж е м : „Ако не дођеш. то јест. А овако: није у м е л а ни да слаже. али после смо се и истински с п р и ј а т е љ и л и . И она и њена тетка прале су само најбоље рубље. легох на постељу. кукаста носа. м и с л и м . па је нема ни трећи пут. има д у г а ч а к нос". а и воли ме и о д а в н о ј е т о намеравао. Шулц. п и т а м се. још м л а д . „човек је богат. a то је за мене срећа.. ј е д н а ми се допаде: Л у ј з а . Каже.

О с т а л а м и т а крнтија. а кафа ври на шпиритусу. Ја прођем кроз радњу. очешљан. и видим да ме бес већ савлађује. обукох шињел и у п у т и х се Немцу. опет на столици. Срце ми лупа. Па ипак. . Дође ми да бих онога Немца просто појео.извол'те. Цели т а ј дан. дебео. али срџба је већ кипела у мени. иза ње. да ће се и предомислити. А најгоре ми је што то Л у ј з а гледа. а она се о д м а х отворише. она позвала н>их две на кафу.У недељу у ј у т р у нисам још ништа знао. сам собом нисам могао владати. Стоје колачи. опет седе. Видим. на д р у г о м п о с л у ж а в н и к у стакло вотке.говоре немачки. м и с л и м они ће ме терати.Шта ж е л и т е ? Ја се збуним. Криво ми што ме тако баш ни у шта не цени.Ево вотке . седи д р у г и Немац. a ја ћу извадити пиштољ да их поплашим. у недељу пре подне. и шта с а м т а м о х т е о да к а ж е м . ћути. стар. још од онда кад сам као дечак из ње пуцао. видим врата су затворена. и чим се сврши с л у ж б а у цркви.Седите! . На столу велики ибрик за кафу. Дошао сам ти у госте. Према њима. у ф р а к у и с ј а к о м што му стрчи под носом. седе на канабету. . Л у ј з а и тетка. Мислио сам да ћу их све затећи.рекох ја. . вели. седи Немац. некада трговац а сада пуки с и р о м а х .Ово је добра вотка. Са стране. . надзорник пића у неком подруму.А м а д а ј ти мени добре вотке! . сви су у соби. сто постављен. Тетка м а л о као поскочи. харинга и кобасица. он од све п о с л у г е има само ј е д н у Немицу. с л у ж и т е се. стар човек. она је и куварица. А с а м не знам зашто с а м пошао код Немца.вотком га почасти. и т е т к у и Лујзу. и као да је обе. Ја седох.Деде м а л о вотке . а још ни с а д се н и ј е баш сасвим о д л у ч и о . ја скочих. с п у с т и м п и ш т о љ у џеп. и грдити. Чим сам видео да ће они у недељу м о ж д а све да о д л у ч е . Љут је. и уз то стакло некаквог д р у г о г пића. с л у ш а м .р е ч е Немац пошто се м а л о размислио. у с т а д е па ме дочека: .за мене више неће да зна. на столици. Л у ј з а пребледе. Чим ја уђох. д р ж а о ј о ш за нешто ниже него што су.велим . а Немац се намршти. мене обузе неко зло. Тек. да ће доћи још ј е д а н рођак. и ваздан с у т р а нисам ништа д р у г о р а д и о него о т о м е мислио. може бити.вели он . застајем. .к а ж е м ј а . са старим обарачем. . Кума ми рече ј о ш да је за п р е к с у т р а . н а п у н и м цев. али стара врата с резом. . м л а д о ж е њ а . сед. Осим њих не беше више ни душе. Попих вотку па рекох: . за сваки с л у ч а ј . никакве послуге. У радионици нема никога.Шта ж е л и м ! Па да примиш госта . Само што из све снаге г у р н у х ногом у врата. свечано обучене и накићене. Више се њоме није ни могло пуцати. Одем.

" Исприча ми како је тетка.He! . . ништа! А пред мрак већ ме спопаде немир.то ви никако не с м е т е у ч и н и т и . он је и своју с л у ж а в к у послао од куће. ти мислиш не с м е м ? .м а л о почекам. и чим уђох у тврђаву. . станем пред њега и грлић у п р е м право у његову главу. па на врата. боји се. .и као частан човек м о л и м вас да о д м а х прекинете вашу шалу.Дакле. Нас". Никога н и ј е било ни од његових помоћника. Немче. бојао се: да је она знала да он хоће да се жени. од с т р а х а се разболела.р е к о х ј а . бојиш се! . а све м и с л и м : сад he да ме о д в е д у ! Прође час. Ђаво ће знати шта је било том л у д о м Н е м ц у ! Да ме није сам тако потпиривао.несмем? . отишла кући.вели . Изађох. . Дођох кући. .Л а ж е ш ти. али ипак се прибра.. и видим: трчи Л у ј з а . тако опор п р е м а мени? Х а ј д е да се с п р и ј а т е љ и м о . обузела ме жеља да пошто-пото в и д и м Лујзу. не с м е ј у ни да писну. кобасицо! Чим пиштољ тресну. Прођем поред часовничарске радње.He с м е м ? . легох.Е .ћути. .Ја не м о г у бити ваш пријатељ. . он се свали на столицу. он би и данас био жив. Видим: полиција и много света. нити мени д а ј е да говорим.. Зато с а м ти и дошао. Е.He . е в о ти на.А што си ти. . и ћути. Ја пиштољ у џеп.Никако не с м е т е то са мном у ч и н и т и . плаче.вели . т а д а ми прекипе. нека сами р а д е како звају. па бисте били строго кажњени. сав пребледео.А з а ш т о .Страшило! Кобасичару! А знаш ли ти да ја овога часа могу с тобом да у р а д и м све што хоћу? Ево да те у б и ј е м из пиштоља. „и . Немац се изненади.Зато што вам је то строго забрањено. каже: „Свему с а м ја крива.. a ја се вас н и м а л о не бојим. а онај старац. прође два. Сам је и к а ф у с к у в а о и колаче с п р е м и о . што сам т е т к у послушала. Њих две седе ни живе ни мртве. све је уклонио из куће. о д м а х код к а п и ј е бацих пиштољ у коприве. каже Л у ј з а „онда нико није видео. Ја код куме: зови Л у ј з у ! М а л о . т р е с е се као лист. . о д м а х чим се оно догодило. Други поврискаше. очи би му ископала. хоћеш ли? Извадим пиштољ. ви сте прост војник одговори ми он.в е л и м ј а . зло се и догодило само због препирке.Ја се вас не бојим .И како! Н е с м е главом да м р д н е под п и ш т о љ е м ! . паде ми око врата. нити је коме што говорила.

Ја не могох да отрпим.он je ионако целога века ћутао. али ви дођосте у засебно одељење. то се десило овако . каже: „Ићи ћу с тобом к у д било. А л е к с а н д р е Петровићу. ни д о с а д н и ј е ништа говорио. За д в е недеље нико ме није дирао. много ме је з а в о л е л а ! И плаче.А сродник .Чим ме одведоше п р е д с у д с к у комисију. све ћу оставити!" Већ сам мислио да ми се ту цео живот решава. Чим се оно догодило. т а д ствар пође д р у к ч и ј е . . А кад изведоше мене. капетан ме о д м а х ту п р е д с у д о м гадно изгрди. после д в е недеље.одговори Баклушин. . у х в а т и ш е ме и одведоше. нико ни за шта н и ј е на мене посумњао.з а т о сте могли бити осуђени свега на десет година робије. . у з е ш е да ми с у д е и за нову кривицу. па овамо у засебно одељење. Много. како то? . доврши Л у ј з а .Ч е к а ј т е . па му рекох: „А што ме ти грдиш? Зар не видиш. а њега да му о д у з м у све знаке части и да га пошљу на Кавказ као простог војника. . изведоше и капетана. толико ме је р а ж а л и л а .п р е к и д о х ј а Б а к л у ш и н а . да си пред о г л е д а л о м ! " Е. До виђења. С Л у ј з о м сам се налазио свакога дана. где год те пошаљу. Тако је и било. Ради тебе. И тако за све скупа о с у д и ш е ме на четири х и љ а д е шиба. веровали ви или не. Али.Е. мене у шетњу кроз зелену улицу. р е ц и м о и на дванаест. па и на потпун рок. Зацело ће и он ћутати". Онај старац и тетка договорили се и проказали м е . А л е к с а н д р е Петровићу! Па дођите нам на представу. он је први у з е о капу и отишао. Кад. у грађанском одељењу. за те д в е недеље ја с а м сву с в о ј у срећу искапио. . х у љ о .

и прасади. па иако понеки. па иако су одређени т а м о . који су целе године с к у п љ а л и пару по пару и штедели. нико не сме да га ш а љ е на р а д . били су само на прозивци. а после р у ч к а већ више нико није ни излазио из ње. Смех као да је био забрањен. и да људски с п р е м е себи мрс. нешто необично.а м о на послове. на пример. чак и гусака. У тамници. И н а ј с к р о м н и ј и . У такве дане. љутили би . и да од њих набаве потребна одела. а не на државни.X БОЖИЋ Настану н а ј з а д божићни празници. Ишло се у шиваре и д р у г е радионице. сви су озбиљни. расположење је п р е л а з и л о у п р е т е р а н у осетљивост и у р а з д р а ж љ и в у нетрпељивост. Уте данеонисеодмарајуодтешкихпослова. иако су м а х о м без посла. вратише се инвалиди који су по р а з н и м осуђеничким поруџбинама ишли на пијацу. појединце или у г о м и л а м а . па су се готово сви. ј е д н о м речи. сећања на то м о р а да су им м у ч н а и т у ж н а . и н а ј ч у в а р н и ј и осуђеници. о д м а х враћали у тамницу. Поштовање п р е м а свечаном д а н у добија код осуђеника чак и неку формалност. који му се не може одузети. ишли су да се нађу с неким познаницима. и ко би ма и нехотице. који су били м а х о м официрска послуга. м а л о их је који се т а д веселе. о д м а х би га окупили с виком и грдњом. и као да су нечим заузети. к а д овакав одметник д о ч е к у ј е такав дан. Предвече. пореметио општи тон.. или да п р е д празник покупе неке ситне п о д у ж и ц е за своје р а н и ј е радове. Уопште. велики празници још од детињства о с т а в љ а ј у врлојакеутиске. ј е д и н о стога што су и д р у г и били брижни и у ж у р б а н и . а њих је свега три у години. видела се нека п о д а н т е р и ј а . који му и закон признаје. И пре подне већина је ишла само на свој посао. За осуђеника је с у т р а ш њ и дан прави празник. остали. с л у ч а ј н о . и донеше свега и свачега од ј е л а : и говедине. Неки су х о д а л и брижни и у ж у р б а н и . А напослетку. Већ на Бадњи дан готово се н и ј е излазило на р а д . неки да се виде с к у м о в и м а и к у м а м а . нису и м а л и ниоткуда да д о б и ј у новац изгледали су ипак као да ће га и они од некога добити.. и они су с м а т р а л и да им је д у ж н о с т да за ове дане о д р е ш е м а л о кесу. а Б а к л у ш и н и сарадници у представи. м а л о су се само з а д р ж а л и . п р и к у п љ а се цела породица. и они се с т а р а ј у да у себи с а ч у в а ј у неку достојанственост. ко зна колико се успомена покреће у његовој д у ш и ! У-сећању п р о с т и х људи. А л и и они што се веселе. сви су некако очекивали неку п р о м е н у о празнику. неки да се побрину за пренос р а к и ј е и да је још поруче.

Они су то осећали. а т у ж н е и сасвим залишне успомене нису га буниле. свечано расположење некако је необично. у в е р е н сам да би ra целога живота савест гризла што није извршио своју д у ж н о с т .се на њега што он. ј е р је цео свој век проживео уредно. с т р а х о в а о је да ни за д л а к у не одступи од п р и м љ е н и х д у ж н о с т и . ј е р је одрастао у туђој кући као сироче и. то је било ј а с н о и р а з у м љ и в о . Није био ни богзна како побожан. ј е р је и то умео) као да то није било н а ј о б и ч н и ј е прасе које се увек могло купити и испећи. дакле. и добре и рђаве. него неко нарочито. У слепој верности божићним о б и ч а ј и м а . јер. у његовом ж и в о т у не беше ни нарочитих радости. и не знајући. ипак је он из свога с л у ч а ј а извео спасоносно правило . Зато се он мирно с п р е м а о да дочека свечани дан. све страсти и жеље. да он н и ј е баш сасвим избачен. није се узбуђивао. чак дирљиво. Његове се главе. како изгледа. До Божића. Осим прирођеног п и ј е т е т а п р е м а великом дану. као и оно ј у ч е . никад не т и ч е значај факта. А и уопште. то се видело. И А к и м Акимић много се с п р е м а о за празник. б р и ж љ и в о ч у в а о у сандуку. али ј е д а н п у т прописана правила он с највећом и непромењивом тачношћу и з в р ш у ј е као нешто свето. не п о ш т у ј е празник. види да је у т а м н и ц и исто онако као и код о с т а л и х људи. он је с необичним поштовањем гледао и на своје божићно прасе (сам га је испекао и напунио кашом. Лекција. носио је стари к а п у т и с т а р е панталоне. једнолико. ј е р „размишљање није за његову памет". по п р а в и л и м а .да никад ни у каквој прилици не р а з м и ш љ а . него је с о с м е х о м у себи п о м и ш љ а о како ће о празнику свечано . без поговора. и није га ни дирнуо. Сад се видело да је ново одело. т а м а н толиком колико је т р е б а л о да се изврши д у ж н о с т и ј е д а н заувек прописани обред. али ипак већ сасвим изношене. Можда је још од детињства навикао да о Божићу види на столу печеницу. како се види. осуђеник. које је добио још пре четири месеца. свега ј е д а н ј е д и н и п у т у своме животу. није се журио. он се с п р е м а о с т и х о м о д м е р е н о м смерношћу. није отпадак. Иако му н и ј е било од у с у д а дано да икада сам увиди у ч е м у је у п р а в о погрешио и шта је скривио. и ако би се само ј е д н о м десило да о Божићу не поједе прасе. савесно. пропао човек. он би и то у р а д и о исто тако послушно. па з а к љ у ч и о да тога дана печеница мора да буде. п р е м д а лепо закрпљене. како су осуђеници међу собом говорили. Њихово празнично. Сутра да му се нареди да изврши нешто сасвим супротно. Породичних успомена није имао. он није волео да много р а з м и ш љ а . већ у петнаестој години у ш а о у тежак рад. покушао је да поживи м а л о и по својој памети . могло би се рећи. свечано. осећа да га такво празновање некако доводи у д о д и р с целим светом. Једанпут. смерност је п р о г у т а л а све о с т а л е његове људске д а р о в е и особине. изгледа.па се нашао на робији. која за њега н и ј е пропала.

опазио је да на глави некако није све сасвим глатко. Затим. А к и м А к и м и ћ се смешка од задовољства и младићки се окреће п р е д о г л е д а л ц е т о м које је. Још на Бадње вече он извади из с а н д у к а то ново одело. Само ј е д н а копчица на ј а ц и од к а п у т а као да н и ј е сасвим на свом месту. л е ж е на постељу и о д м а х заспа б л а ж е н и м детињим сном. Поштовање. Глава му је обријана како треба. He знам зашто. одавно сам и з р а д и о и унаоколо облепио златном х а р т и ј о м . на доколици. већ п р о м и ч у осуђеници и затвореници у својим к р а т к и м кожусима. С наших м а л и х прозора. кад је свршио све своје послове. Дође и то. А к и м А к и м и ћ се помоли Богу. помоле се Богу брзо.били су већ и код крчмара. те о д м а х оде „мајору" да ra о б р и ј е сасвим како је у р е д у и „по обрасцу. он га обуче р а д и пробе. Опет сложи х а љ и н е као што су биле и. р а ш и р и га. овде-онде пронађе неке ј е д в а видљиве клице власи. To исто било је и у о с т а л и м касарнама. склопи их натраг у с а н д у ч е . п р е м а петљици.То су најнестрпљивији. наложена пре освита. отворише се касарне. Сви му отпоздраве пријатно и срдачно. још пре сванућа. да би за овакав дан потпуно испунио све своје д у ж н о с т и . да би с у т р а што пре уранио. Видећи то. . о д у н у т р у н ч и ц е . a у срцу као у г л е д к р а ј њ е лепоте до које исправан човек може доћи. види се кроз мрак како у обема к у ј н а м а . он. С в е т о х и т а у кујну. као најстарији осуђеник у касарни. свима пожеле срећан Божић. па п о х и т а ј у да виде шта се т а м о с печењем ради. и п р е м е с т и о ј у ј е . тек што је добош објавио зору. још из детињства су му се неизгладиво у т и с н у л и у памети као неоспорна дужност. високо п о д у п и р е подбрадак. као од картона. и кад све доведе у ред. али се код нас о Божићуувек п р о с и п а с е н о по касарнама. и сад беше све сасвим добро. а струк личи м а л о и на м у н д и р . до с у т р а . А к и м А к и м и ћ и сви д р у г и . покривених снегом и ледом. ишчисти. Тако је и учинио. д е ж у р н и подофицир. сасвим н а в у ч е н и м или само о г р н у т и м . кроз помрчину. где шта стоји. У свима к а с а р н а м а легло се много р а н и ј е него обично. А к и м А к и м и ћ науми да п р е м е с т и копчу. опет пробао капут." И м а д а с у т р а нико неће загледати у А к и м а Акимића. Видело се т а д да је одело било сасвим како треба за ову п р и л и к у : добро се закопчава све до горе. и п р е м а д у г м е н ц е т у и према гајтанчићу. Све је чекало с у т р а ш њ и дан. Понеки. како га пеку. д о д у ш е само неколицина. a о м а ј д а н и м а ни помена. Исто су тако у р а д и л и и остали осуђеници. Прекинут је редован вечерњи рад. По дворишту. прегледа. али кад се пажљиво погледао у огледалу.да се понови. Кад је све довео у ред. Рано. који уђе да прозове осуђенике. пажња п р е м а свему. у свих шест пећи. он се поново обријао ј е д и н о ради у м и р е њ а своје савести. и тако д а љ е . нареди да се донесе сено и савесно је пазио како су га р а с и п а л и по патосу. букти ватра. ј а к а . који су и м а л и гуску и прасе у кујни. у м и р е н .

. „куварице" већ с п р е м а ј у з а ј е д н и ч к о ј е с т и в о од д р ж а в н и х намирница.А л и уопште. . х л а д н а танка магла пење се увис. примљен и заведен ј е д н о м за свагда.з а п и т а м га м а л о зачуђено. To је м л а д и ћ округла лица. Има их који иду и у д р у г е касарне да својим б л и ж и м д р у г о в и м а пожеле срећан Божић. и ја њему нисам ни имена знао. они ми први пожеле срећан празник. и то је значајно. опоро. па данас је празник. Уосталом. ј е р ће се данас р а н и ј е р у ч а т и . ж у р и о се. a са мном још ни речи није изустио. ј е р у слободи н и ј е тако. Узгред да споменем. Он ми притрча з а д у в а н и стаде право преда ме гледајући ме с неким т у п а в и м и у исти м а х срећним о с м е х о м . Сваки пази на своје добро. Опазио ме још с пола дворишта и д о в и к у ј е ми: „Александре Петровићу! А л е к с а н д р е Петровићу!" Трчао је у кујну. У ј е д н о напомињем да се нас двојица ни после овога готово баш никад нисмо састајали.Шта ж е л и т е ? . .. т и ш м а и гурање. Ја з а с т а н е м да га п р и ч е к а м . изузеци су врло ретки и то је био као неки узакоњени тон. п р и ј а т е љ с т в о међу осуђеницима готово се нимало не з а п а ж а . Код нас је то врло ретко.п р о м р м љ а он. Ја им з а х в а л и м . а ништа не говори. ћутљив п р е м а сваком. Код нас сви се ј е д а н п р е м а д р у г о м д р ж е хладно. Чека се на свештеника. Баш код к у ј н е стигне ме ј е д а н осуђеник из војничке касарне. видећи како стоји преда мном. целог овог месеца. He ч у ј е се ни обична псовка. И тако све до мога ослобођења. Сусрећем неке осуђенике. да човека у д а в е . него овако. још нико не једе. а л и се пристојност о д р ж а в а због д р у г и х . о с м е ј к у ј е се широко у п р т и х о ч и ј у у мене.Како. Сви знају да је данас велики дан и велики празник. Тек помало свиће. да се овај или онај осуђеник з д р у ж и с којим д р у г и м . после њега ће се омрсити. A с некима од н>их све досад. д и ж у се читави стубови.њега је још мање. готово и не постоји. Из д и м њ а к а на к у ј н а м а куља дим. Међутим. па и ја њима то исто пожелим. р а д о и пријатно. овамо!" Дозивање се ч у л о готово сваког часа. и п о т р а ј а л о је близу два часа. он ме остави и похита у кујну. појединачно. звезде бледе. око врелих пећи. Т р а ж е се кувари да п р и м а ј у поклоне који се из свих к р а ј е в а г р а д а . сви се п о н а ш а ј у уљудно. још се н и ј е сасвим разданило. мирно и некако преко о б и ч а ј а пристојно. Изађох и ја из касарне. не к а ж е м п р и ј а т е љ с т в о опште . ни обичне свађе. П о к а з у ј е се нешто као пријатељство. врло м а л о разговоран. У кујни. па кад и сам виде да више нема шта да каже. а о т у д од т а м н и ч к е к а п и ј е р а з л е ж е се к а п л а р е в о дозивање: „Кувари. . м а д а би неки и хтели. са м и р н и м изразом очију. нити смо ј е д а н д р у г о м рекли коју реч. с к о ж у х о м преко р а м е н а . нити ме је и погледао откако с а м у ш а о у тамницу. још ни речи нисам проговорио.

а он мене на прасе. да ми честита празник. па брзо отишао у кујну. сви су били задовољни. а не насред собе. крофне. и м а д а ми је д о т р ч а о з а д и х а н није ми много шта рекао с а м о ј е м а л о постојао преда мном. Ја га о д м а х позовем на чај. д е л и л и су А к и м А к и м и ћ и још ј е д а н осуђеник. He беше ни н а ј м а њ е г приговора. ч е с т и т а ј у празник и носе д а р о в е у кујну. он с т а д е пред осуђенике. све се ради поштено. Насред собе намештен је сто. Војничка касарна није као што су остале. и н и ј е се ни п о с у м њ а л о да је нешто затајено или неједнако подељено. Чини ми се. На молитви је било већ много осуђеника. застрт чистим пешкиром. Молио се доста дуго. п о д ј е д н а к о за све. Мислим да у целоме г р а д у није изостала н и ј е д н а домаћица из т р г о в а ч к и х и мањих грађанских кућа. м а х о м постаријих. Млађи се м а њ е моле. Свршивши молитву. Нема ни свађе ни грдње. каква погачица или лепињица од црна брашна ј е д в а зачињена скорупом: то је био д а р с и р о м а х а с и р о м а х у . и разна кисела теста. Обукао се сасвим онако како приличи и свечано. Аким А к и м и ћ приђе мени и некако свечано ми пожеле срећан празник. т а м о су постел>е поређане поред зидова. Такав р а с п о р е д је и учињен вероватно зато да би се у каквој прекој потреби сви осуђеници могли о д м а х прикупити. Што је добила наша касарна то је већ раздато. медени колачи. он пређе на облачење. онда се п о т р а ж е најстарији из сваке касарне те они то поделе п о д ј е д н а к о на све касарне. Било је богатих дарова. к л а њ а ј у се. да н и ј е послала у т а м н и ц у свога хлеба. тек ако се понеки прекрсти кад у с т а ј е . На сто м е т н у ш е икону и з а п а л и ш е кандило. какав ј е ф т и н х л е п ч и ћ као земичка. налик на палачинке. Пошто се п р е д иконом молио Богу и појао. послатих у великој количини. Дође и свештеник.доносе у тамницу. осуђеници с к и д а ј у капу. Мало затим д о т р ч а и Петров. . к а о у неком очекизању. а они истински побожно п р и л а ж а х у 57 Прженице сибирске. д е л и л и су својом руком и својом руком су р а з д а в а л и свакоме напосе. не о с т а д е ниједна копча незакопчана. погаче и п р ж е н и ц е . тако да је то била у целој т а м н и ц и ј е д и н а соба чија средина није закрчена. кисела теста од н а ј ч и с т и ј е г брашна и са разним зачинима. Војничка касарна се међутим с п р е м а л а да дочека свештеника. као у свима д р у г и м касарнама. Примајући дарове. ни н а ј м а њ е зависти ни од кога. те да „несрећницима" и з а т в о р е н и ц и м а честита велики празник. с крстом и светом водицом. А кад се накупи читава гомила дарованог хлеба. Било је и сасвим сиротињских дарова. већ је пио. 5 7 Кад А к и м А к и м и ћ сврши свој посао у кујни. Све се п р и м а л о п о д ј е д н а к о захвално. Доносе се у врло великој количини земичке. без разлике. а чим се обукао он о д м а х пређе на праву молитву. и празником. после спавања.

и свима пожели срећан Божић. рече ми он машући главом у побожној срџби. Тешко му је да гледа т а ј стид и „страм". а да их не би изненадио подофицир. п о ш т о ј е м а л о тренуо. како изгледа. ј а м а н ! " . Разговор је све б у ч н и ј и и пијанији. none се на пећ. У пратњи м а ј о р о в о ј он обиђе све касарне.да се поклоне п р е д крстом. како он каже за општу п и ј а н к у код осуђеника. Д е ж у р н и официр целога дана ј е д в а ако ј е д в а п у т . ј а м а н ! А л а х ће се љ у т и т и ! " Исај Фомић. „ух. а масла је м е т н у т о до м и л е воље. Осуђеници о д м а х понуде свештенику два свежа тек испечена хлеба. он с а м је намерно ж м у р и о пред м а л и м н е р е д и м а . видело се врло много пијаних. А л и чим се он појави пијани се п о с а к р и в а ј у а м а ј д а н и прекину. није добро. Сви су сити. Овде-онде по к у т о в и м а започеше и м а ј д а н и . Стародубовски староверац.т р и п у т завирио. пронаћи какав кривац. ј о г у н а с т о и охоло. Затим свештеник обиђе и о с т а л е касарне и пошкропи их освећеном водом. он нареди да се р у ч а . очигледно показујући да он т а ј празник ни у шта не р а ч у н а . н а м е с т и л и се у трему. па р а д о з н а л о и у ј е д н о с неким г н у ш а њ е м п о с м а т р а ј у п и ј а н у д р у ж и н у . сви. Команданта су сви код нас волели и поштовали.ја не могу да р а з ј а с н и м како се то десило . а готово о д м а х затим дођоше м а ј о р и командант. Осуђеници г л е д а ј у да му не изађу на очи. за овакав дан дата је готово по цела ф у н т а говедине на свакога осуђеника. у г р а д у толико већ чувен због своје у к у с н о с т и . У к у ј н и похвали наш т а м н и ч к и хлеб. . отвори овоју књигу. Сретох се с Нуром: „Јаман. Мали Пољак већ свира некоме веселом брату. Крст је испраћен исто онако побожно као што је и дочекан. искрснуше и б а л а л а ј к е . Прасе А к и м а Акимића беше изврсно печено. као у инат. Старији и озбиљнији готово сви о д м а х одоше да спавају. па тако и Аким Акимић. Но р у ч а к се сврши доста мирно. Наши не воле његов пакосни поглед иза наочара. зађе и у к у ј н у и опроба т а м н и ч к у чорбу. Виде се многа зацрвенела и у с ј а к т а н а лица. о д м а х су послати његовој кући по ј е д н о м инвалиду. но. Кад м а ј о р отпрати команданта. који се и с а м стара да ништа не види. и циличе му неке веселе игре. Р у ч а к . који га је погодио на цели дан. осветли свећом свој к р а ј и ч а к и у з е да ради. Черкези. 5 8 58 He ваља. док само за пет м и н у т а р а н и ј е сви б е х у готово п о т п у н о т р е з н и . и готово без п р е к и д а молио се Богу све до касно у ноћ. с м а т р а ј у ћ и да се о великим п р а з н и ц и м а свакако мора после р у ч к а м а л о поспавати. они н а м е с т и ш е с т р а ж у . на неких пет м и н у т а по његову одласку. у реду. Поред тога зготовљена је и каша од проса. Од инвалида се не боје. За данас ако се ко и опије. он и сад р а з г л е д а и десно и лево: неће ли се видети какав неред. Била је изврсна. Кад н а ј е д а н п у т .о д м а х чим је м а ј о р отишао.

.. Н а с т а д о ш е и свађе. добро и укусно јело. Н а м и с л и о ј е да п и ј е т е к п р е д к р а ј празника. з а л е в а о „бламанже ш е н п а њ е м " . Первазе опрала. Кришчице насекла. Они дивно п е в а ј у уз пратњу б а л а л а ј к и и гитара. с к о ж у х о м о р а м е н у . Има ј е д н а х у м о р и с т и ч н а : „Беше некад. По к а с а р н а м а се р а з л е г н у песма.п о м а л о љ у д и се с а с в и м р а с п у с т и ш е . ипак. д о с а д п о т а ј н о ч у в а н у негде у снегу иза касарни." у којој се пева како је неко некада весело ж и в е о и био у слободи као господин. много је више т р е з н и х . ваљано отпеване: Ја сам синоћ млада На весељу била. Имао сам u капитал. а с а д а т а м н у ј е . Колаче испекла. а с а д а вели 5 9 Једем купус с бистром водом. Но глава се већ пуши и несвесна је од п р е т е р а н о г пијења. Овде с а м ч у о ј е д н у њену в а р и ј а н т у за коју д о т л е н и с а м знао.. док прво испразни све осуђеничке џепове. ш е т к а ј у с б а л а л а ј к а м а у р у ц и . Чорбицу налила. М а х о м се п е в а ј у песме које се код нас зову т а м н и ч к е песме. има ко да припази на пијане. 59 „Бламанже".. Пева како је н е к а д а благовао. Многи. Задовољна лица. У засебном одељењу с а с т а в и л о се и певачко д р у ш т в о од о с а м певача. Сад сам ево пропао. Живео сам весело.под њу је сакрио вотку. и л у к а в о се с м е ш к а г л е д а ј у ћ и на п о т р о ш а ч е к а д му п р и л а з е за пиће. у о с т а л о м све познате. Кашике опрала. и певање н и ј е д а л е к о од плакања. А много се пева и ова.TO ce с м а т р а с а м о као незнатан изгред. Био је т р е з а н . „шенпањ" шампањско вино. . На к р а ј у песме д о д а в а л о се ј о ш и ово: Ја сам млада Кућу успремила. М а л о . врло позната: Док сам био младо лудо. Али сам гa утуц'о. Зато су п и ј а н и пили и преко м е р е . он се весели код своје постеље . А л и м а л о п е в а ј у п р а в е народне песме. Газин је усхићен. и као ђиде у д а р а ј у по ж и ц а м а . Па. н и ј е попио ни капи. Па све п у ц а за ушима. Сећам се с а м о ј е д н е .

творац света Нећемо ни ту пропасти. већ т а м о негде рида. Код нас се ова п е с м а пева врло често. з н а ч и с к у п љ а т и . а без краја. вероватно је испевао какав изгнаник. г о м и л а т и . а пева се по врло л е п о ј м е л о д и ј и . међутим. Трећи. Само што наши не и з г о в а р а ј у „капитал". Добош зору објављује Pegap врата нам отвара. Ко се до п р е ј е д н о г часа с м е ј а о . а чини ми се да је и она доста позната: 60 Већ се небо зарудело. Слушате. сада. Једна је п р а в а р о б и ј а ш к а . БОГ небесни. Сада се сећам с а м о неколиких с т и х о в а из ње: Моје очи неће више Видети Moг завичаја. Д р у г и се већ д в а п у т . . п о д н и м и главу и запева танко и високо. Али Eolje ceyga с нама. да 60 КОПИТБ. Јад. п е в а ј у СЕ и т у ж н е песме. муке. т у г а и смућеност пробише.и тако д а љ е . ј е д в а се д р ж е на ногама. с л а д у њ а в у и доста неуко сложену. На крову ће ћук да ћуче. а л и не у хору. и з а з и в а ј у свађе. ш т е д е т и . к а д се не ради. Осуђен да вечно трпим Невин. никад goћu. Нико нас не гледа oege. Међу овим зидинама. горки. По шумама одјекнуће. седне. Тако. Сви ови ј а д н и ц и х т е л и су да се р а д у ј у на велики празник. и сутон. Боже. пошто се поштено напио. него појединце. Ми и м а м о д о б р и х гласова. по р е ч и „КОПИТБ" . бива да когод изађе на т р е м од степеница. Поче. Ту песму. Срце ће ме заболети Мене шамо неће бити Нећу. кроз п и ј а н ч е њ е и теревенку. тужан. они у з а л у д т р а ж е п р и ј а т е љ е д а п р е д њима о л а к ш а ј у своме с р ц у и да и с п л а ч у свој напити ј а д . А они који у пићу нису свадљиви. Нити пита како нам је. а некако срце в а м се цепа. т е т у р а ј у по к а с а р н а м а . да се провеселе. бледи. Писар uge ga прозива. али.т р и п у т п о з а в а д и л и и побили. Д р у г а је п е с м а ј о ш т у ж н и ј а . док смо на доколици. него копитал. з а м и с л и се.

о белој недељи. Степка.He. подмукао. свечано. Он је у п о р а н . Он о т о м е н и ј е говорио. али м у ј е садоднекуд корисноданељутисвогаосећајногпријатеља. богзна шта. ништа о с и м п и ј е њ а . Р а з у м е се. . и он као да је м и р н о и наивно нешто очекивао. Ж а л и се. то си ти д у ж а н . тешко. Он и грди с у п а р н и к а . м и р а н . д а ј е ти се. савести немаш..Н е . и да су се пре тога још и п о з а в а д и л и . Преко целог д а н а пио је врло м а л о . у м и в е н . п р о ш л е године. д у ж н а ти је и коса на глави. н а п р е ж е се да д о к а ж е како му ј е о н а ј д р у г и у ч и н и о криво: п р о д а т ј е некакав к о ж у х .тврди п р и ј а т е љ п р и м а ј у ћ и ч а ш у од к р ч м а р а . висок и м у с к у л о з а н м о м а к .тешкога и т у ж н о г а дана готово за свакога од њих! Сваки га је испраћао као да се преварио у некаквој нади. и п о к а з у ј е т е ж њ у да се после тога још чвршће измири с њим. Види се да се одавно препиру. ж а о свију. До п о с л е д њ е г т р е н у т к а све је нешто очекивао. и познат је као имућан.у з е ч а ш и ц у и напуни ј е . С т е п к а . с т а м е н . Но ништа се необично н и ј е ни десило. с н е к и м п о ш т о в а њ е м п р е м а потрошачу.Х а ј д е не р у н ц а ј ! Просу пиће! . Ено. а л и је с а м о тек м а л о п и ј а н . био је готово с а с в и м т р е з а н . а л и мени је било некако т у ж н о . и са сенком п р е з и р а њ а п р е м а осећајном п р и ј а т е љ у који не п и ј е за своје паре већ се части на туђ р а ч у н . у ј е д н у реч . обавезан да му да. Н е п р е с т а н о је ш е т к а о т а м о . о с и м напите и с м е т е н е погрде и псовке. па пиј! Нећу в а љ д а до сутра да те дворим! . п р и ј а т е љ тврди да је он д у ж а н .зато што је то твоја дужност. Крчмар. у црвеној кошуљи. па га одводи к р ч м а р у . ј е д в а преврћући ј е з и к о м . да о л а к ш а срцу. . л у к а в . и г л а в а у п а љ е н и х и с м у ћ е н и х од пића.х у љ а ! Ето ти! . Ти си. Петров ј е још ј е д н о д в а п у т д о т р ч а о д о мене. Д р у г и је плећаст. . х у љ а . нешто што се з а ц е л о м о р а л о десити. т и то булазниш .одговара Степка. па. нешто необично.Ма нећу ја с тобом у з а л у д т у п и т и језик! . И Сироткин је шетао по с в и м а к а с а р н а м а . има м о ј и х новаца код тебе.. разборит. интригант. из касарне у касарну. д о с а д н о и н е п р и ј а т н о међу њима.говори п р и ј а т е љ жељан с р д а ч н и х излива . д е с и л о се и много с м е ш н и х ствари.о в а м о . омален. да и с к а ж е с в о ј е ј а д е . „само ако си поштен човек". л е п у ш к а с т . Онај што је о п т у ж и в а о . Један је већ одавно н а р о ч и т о у з е о д р у г о г а на зуб. а л и му се видело по о ч и м а . али к а д се о п и ј е онда гоњен ж е љ о м да се с п р и ј а т е љ и .викну к р ч м а р на осетљивка. посебно радосно. Малоп о м а л о касарне п о с т а д о ш е несносне и одвратне. у т а ј е н је н е к а д неки новац. ни видело. о к р у г л а лица.него д у ж а н си ми. . Степка.Ч и н и ти се част. д в о ј и ц а се п р е п и р у ко ће кога да у г о с т и . М о ж д а је т а ј попио и више од свога д р у г а . и о с и м тога још нешто.

с висине.Хуљо! . Степане Дорофејићу! . да п о л у т а м о свет. м а ј у ш н е као у прасета. ч у ј е ш ли! . очи. „Усудио се".п р е к и д е га Степка. пијаницо? . сваки за себе. с в а м е пријатељу. изгубивши стрпљење. ниси ме у п р е г н у о . у зноју. д у г а ч к а носа. . Уморићеш се с м о ј и м петаком на ономе свету! .Усудио се. види се. Степане Д о р о ф е ј и ћ у ! . . држећи чашицу.у љ у д н о и с л а к и м поклоном.Здрав био и живео сто година! А што си одживео. Иди. никако не дижући поглед на д р у г а . пази се. пријатељи.Усудио се. ј е д а н је висок. браћо . .Што ме т е р а ш .А ево шта ћ у ј а теби да к а ж е м . . и м а л о с висине гледа на свога д р у г а . још ј а ч е клатећи драгога п р и ј а т е љ а . на ономе свету доћи ћеш с а м да ми их даш. и као да говори свима . .Одлази. у потаји. у с у д и о се. ј е д а н п р е д д р у г и м размећу извештаченим ф р а з а м а ..напомену он важно и озбиљно. . он. и не излази ми више на очи! Довде си ми дошао! . у лицу црвен.Какве паре још хоћеш. пола теби пола мени. а левом руком о б у х в а т и о писареву главу и снажно је љуља. ј а ћ у ј е д н а к о о о н о м е д а т и г о в о р и м и . још већа него пре чашћења. Наша је пара с т р у д о м стечена. м е н е ! . мене! . .Хеј.Робијашу! Опет настаде грдња. Хвала ти. оборене земљи. тако је ганут.. што је другу.у м е о с а м ја много р а к и ј е да посучем. Ено тамо д р у г а двојица. одлази! . кога је још м а л о ч а с назвао х у љ о м . осим што си ти за мене велика х у љ а . зато се обојица. с т и ж у ме и године. то ће рећи: у д а р и о га. крупан. ч у ј е ш ли ти то? Зато само теби и говорим.Слушај. ја ћу опет да ти кажем. и са ж у љ е в и м а .Дакле.. танак.Па и попићу! Што вичеш! Срећан Божић. Само што не плаче.Х а ј д ' одлази до ђавола! . меснат. не р а ч у н а се! Некада. с којега као да нешто капље. мршав.виче дебељко. и достојанствено г л е д а ј у ћ и у земљу.А ј а теби к а ж е м да ни ти немаш право . Цели дан су з а ј е д н о пили. потајно завиди мршавку. To је човек вешт у опхођењу и школован. који је некада био подофицир.у п а д а му у реч дебељко. седе на постељи. о к р е т е се он Степки. али ја нећу да их п р и м и м . С т е п к а . .Нема на чему. врло непријатно. . њушко п и ј а н а .з а п о ч н е писар у ч и т е љ с к и . . он. Други је слаб. . а л и сад. Дебељко.Т и с и м и с а д ј е д и н и остао на целоме свету. некада је био писар.А ј а . не даш паре? . прави месар. . и у п а м т и сваку м о ј у реч: ево.

За њим. р а д и у шивари и очевидно се т р у д и да живи с а м о за се. њега нико и не гледа. и са м н о м пио ч а ј а . и ј е д в а осетно л у п к а ј у ћ и чизмом. о р у ч к у у к у ј н и р а с п и т и в а о за имућног сељака. приђе ми н е ј е д н а к и м к о р а ц и м а . м а ш е р у к а м а . Изгледа као да га В а р л а м о в и не види.. да признаш: све то. Дебели пријател. Пева као сеница. с в о ј и м п и ј а н и м о ч и м а т у п о г л е д а ј у ћ и собом задовољног писарчића. по п о с т е љ а м а . вечито ћутљив и озбиљан. на својој постељи. Улази у нашу касарну ј е д а н м о ј познаник из посебног одељења. по и з г л е д у необично наиван. кога с а м до с а д а врло м а л о познавао. доста бистар. . у овом пијанству. Мали осуђеник зове се Булкин. Седео с а м код пећи. иде осуђеник необично м а л и р а с т о м . као његова сенка. и с а м о што не плаче. некако се ј у н а ч к и изви ц е л и м телом. нити с т а н у ј у у истој касарни. сасвим изненадно. па н а ј е д а н п у т . врло д е б е л е усне. љ у љ н у се. Уосталом. неповерљив. с е о д м а ч е м а л о у н а з а д . Има око ч е т р д е с е т година.. . Моја је красавица.стога је п а м е т н и ј е .A ја опет к а ж е м : тако бедно о п р а в д а њ е . у д а р а песницом о зид. долази у с л е д т в о ј е сопствене н е с т а л н о с т и . А био је некако чудноват. Он с т а д е п р е м а мени. они ни по з а н и м а њ у ни по нарави н е м а ј у ничег заједничког. с великом главом. А сад. ни с ким се не д р у ж и . нешто промисли. А д р а г и п р и ј а т е љ онесвешћен с л е т е под постељу. У хаљини атласној Дивној и украшеној.*запева у речитативу: Белолика обла лика. па овлаш д о д и р у ј у ћ и жице. У р у к а м а д р ж и б а л а л а ј к у и немарно у д а р а по ж и ц а м а . како је пијан. м а л о подаље.. Мила моја. . б е с к р а ј н о д о б р о д у ш а н и весео момак. то је с а м о с р а м о т а за т в о ј у г л а в у ! . из све снаге у д а р и га о г р о м н о м шаком посред м а ј у ш н о г лица. у в е р а в а о да он има „анбиције". д р а г и пријатељу. велики м е с н а т нос пун бубуљица. првога м о г д а н а у т а м н и ц и . д р а г и пријатељу. б е з а з л е н о подсмешљив.То је о н а ј ш т о с е . Кад м е у г л е д а Варламов.одговара писар т а н к и м и у љ у д н и м гласом . Прати ra ј а к о узбуђен. п р и с т а ј е уз В а р л а м о в а као сенка. р а з в у ч е уста. З а н и м љ и в о је што се ова д в о ј и ц а пређе готово никако нису ни с а с т а ј а л а . Тако се сврши п р и ј а т е љ с т в о к о ј е ј е п о т р а ј а л о цео д а н . као да и н и ј е поред њега. Нису ни у истом одељењу.

Само л а ж е . мислећи да Варламов „све л а ж е " ! Да је и м а о косу.Но. он би је. пијаница. у ј е д н у реч. ј е р се Булкин још од ј у т р о с привезао уз њега просто ни због чега д р у г о г него баш зато што Варламов „само лаже".п и т а ј у га у с м е х у осуђеници.Л а ж е ! . . А л е к с а н д р е Петровићу. све то л а ж е ! Ниједна р е ч н и ј е истинита. као да све погрешке и мане тога човека л е ж е на његовој савести. да с а м ја био врло леп човек. као м а л о певушећи. „гроф Чутурило". А л и Варламов као да се зарекао да не скреће на њега ни најмању пажњу.. . ч а к ш и р е од кадифе. Добро се напио. живи се од дана до дана. и з л е ж а в а м се као г р о ф Б у т и л к и н то јаст. Стално је ишао за н>им. све то он опет л а ж е ! . он то лаже. на мени црвена кошуља. тј. од тешке љутине. и девојке су ме много волеле.убаци Варламов изненадно. т а ј и тај". . А кад се ко р а д у ј е празнику. м а к а р се тицао и м л а д и ћ а од д в а д е с е т година. чак и понизно. Као да је узео на себе д у ж н о с т да одговара за сваки поступак Варламова. А л е к с а н д р е Петровићу! . ј е р он з а м а х а р у к а м а и довикну свима: . значи: моје поштовање т о м е и томе. а своје р у к е и з у б и ј а о и готово искрвавио у д а р а ј у ћ и л а к т о в и м а о зидове и постељне даске.Рећи ћу вам.А што се то тебе тиче? . Реч: „старина" означава поштовање.Лаже.виче Булкин и некако очајно у д а р а р у к о м по постељи..ондајевећзоромпијан. и у м а л о што не приђе да се са мном пољуби. х в а т а о се за сваку његову реч. Варламове. Израз: „старино.Л а ж е ! Опет л а ж е ! . . очевидно патио. .проговори Варламов и загледа ми се у очи обешењачки насмејан. ј е д н а к о лаже. у о б и ч а ј е н је код п р о с т и х људи у целоме Сибиру.Изгледа да је ова песма п о р е м е т и л а Булкиново расположење и р а с р д и л а га. . А к о м е д и ј а је у т о м е што га Варламов и не гледа. ласкаво у к а з и в а њ е поштовања. Осуђеници се кикоћу. како се то н>ему о д н е к у д чинило. углед. у т о м је било врло много смешног.опроститеми!-одговараше Варламов. . како сте? . „испичаша". Све л а ж е ! Старино. 62 Хоће рећи мртав пијан.одсечно п р е с у д и Булкин. 6 1 6 2 61 „Гроф Бутилкин". пијан као Ш в е ђ а н и н .А ја се пред њима ш е п у р и м и д и ч и м . као сенка. .виче Булкин. „старини т о м е и томе".прекиде га Булкин с неком циком у гласу.Па тако. сву почупао с главе. патио. .Браћо. с а м о л а ж е ! Ниједна му реч ни за шта не пристаје! . м о л и м лепо! .

све. . све. сева очима. писмо. И.И нема одговора? . . с торбом хода.з а п и т а х га. . .виче он у бесу.голубови: долете. али бар има много хаљина. Он поћута.одговори он и прсну у смех. пређе сваку меру. У з м а х у ј е р у к а м а страшно. ишао сам против својих родитеља.з а п и т а х ја и н а с м е ј а х се.Па ето. како изгледа.ј о ш о д с у д н и ј е тврди Булкин. без довратака. ту први п у т сад опази и Булкина. погледа ме у м и љ а т о и рече меко: . Булкинова растројеност. Варламов у з и м а новац. са изразима жалости и суза.Л у д си! . изгледа. .м о ж д а ће ми послати м а л о пара.Х а ј д е м о ! . од оца ми остала зидана кућа на два спрата. ." .виче Булкин..Тако с а м се налипао да све брекћем.Нема . А л е к с а н д р е Петровићу.Истина. у жељи да га се већ ј е д н о м ослободим. истина? . клања ми се. ја овде и м а м љ у б а в н и ц у .дода он гануто.А шта те се тиче? . и презриво 6 3 63 Плачевница. Као да му је збиља нешто потребан. . то се зна. . . сви су то знали: з д р у ж и о се с неком сиротицом.Знате.Дакле.г л е д а ј т е га! Једнако л а ж е ! Што год каже. све л а ж е ! . Хе. па опет одлете.крчмару. . . пио сам с а м о ч а ј .рече па се о д м а х и сам насмеја. Шта су новци? . Кажу. и х и т а да оде из касарне . али сиромашна.Нећу да л а ж е ! Сви се гласно смеју. . А л е к с а н д р е Петровићу.позва га.He д а м да л а ж е ! . а н а с м е ј а ш е се углас и сви у касарни. шта желите? .. .дода. . остану ми с а м о врата. и из све снаге у д а р а песницом по дрвеној постељи.. Нисам их с л у ш а о ни поштовао! Ево већ је с е д м а година како с а м послао писмо.Ви? Љубавницу? . . з а м а л о па да плаче.Л а ж е ! . а твоја је лепа. a у т р б у х у ми бућка као у бутељи. па одавде пошљем својим рођацима п л а ч е в н и ц у .вичу осуђеници чудећи се његовој љутини. ја у две године снизим кућу за два спрата.З а р . п р о с ј а к и њ а ! .A у то време.Буздоване! . Збиља. Али чим Варламов прими новац. и за по године дао ј о ј свега десет копејки. а све б л и ж е п р и м и ч е нос уз моје лице. ако ћете ми овом приликом дати м а л о на напојницу? Ваздан данас.Онда се ја присетим. богами. окрећући се свима у касарни . . па зато. п р и м а ј у ћ и новац. као очајник.Па ономадне ми рече О н у ф р и ј е в : „Ако је моја девојка рошава и н и ј е лепа.Људи Божји! . и застаде на прагу.

. У сну су говорили и бунцали још више него у обичне ноћи.. сврши се т а ј загушљиви дан. Осуђеници т е ш к и м сном поспаше. опет посао . А с у т р а је опет радни дан.пропусти испред себе огорченога Булкина. А л и нашто описивати то пијанство. Овде-онде још се седело око м а ј д а н а . . па опет поче дрнкати по б а л а л а ј ц и . Прошао је т а ј давно жељени празник. т а ј мрак! Напослетку.

пили би. м о р а л о је бити много м у к е око припреме. Само неће да се меша. Сва три дана. као додатак закону. нетрпљивост. с а м о сувишан и у з б у д љ и в луксуз. Нарочито глава. без смисла. била је прва п р е д с т а в а у нашем позоришту. „За обести постоје казне" (мисле такви као што је наш мајор) „а за л у п е ж е и осуђенике постоје строгост и непрекидно. речју. Баклушин. и води право у неред. А ако зна. и з а т о ј е много боље д а с е ч и м е год забаве. „Закон говори. без р а з у м е в а њ а његовог д у х а . Свакако. да ли је дао одобрење. а нису за то ни дорасли. Чак нисмо добро знали ни шта ће се представљати. али представљачи су сву бригу у з е л и на себе. Такав човек. ометање. идући на свој редовни рад. како се наш м а ј о р о д л и к у ј е сасвим с у п р о т н и м начином мишљења него што је код о с т а л и х људи у свету. шта ћеш више?". како изгледа. а д р ж и м то ј е д и н о стога што је такво м и ш љ е њ е н а ј п р и р о д н и ј е . или је н а у м и о да ћути. да некоме о д у з и м а права. По томе је добро познат у целоме граду. да нешто отима. увек мора некога да притиска и дави.a то је све што се т р а ж и ! " Ти неспособни извршиоци закона никако не р а з у м е ј у . те ми о с т а л и нисмо знали ни шта се ради. па је ваљда само о д м а х н у о р у к о м на то р о б и ј а ш к о подузеће и поновио стару л е к ц и ј у . он мора где било и шта било да наређује. буквално извршавање закона . т р е б а л о би да је у п р а в а с а м а измисли. Ч а к се може рећи:кад осуђеници не би о празницима и м а л и позориште или какву д р у г у с л и ч н у забаву. само пуцка п р с т и м а од задовољства. да и з д а ј е заповести. то је за многе од њих. Али. и н и к а д а н и ч е м у д р у г о м није ни водило. Но нама н и ј е било познато ни да ли м а ј о р зна за то позориште. међутим. да зна за ову нашу намеру. ни шта ће бити.XI ПРЕДСТАВА Трећег д а н а Божића. не м о ж е бити да не зна. да баш буквално извршавање закона.да све буде у реду. к а ж у они и искрено се ч у д е зашто се од њих т р а ж и још. представљачи су се с т а р а л и да набаве што више одела. осуђеници би правили лудости. као што је наш м а ј о р . Шта му је стало што се баш због таквог притиска м о ж е десити да у т а м н и ц и настане разузданост. Изгледа да је и за м а ј о р а с п р е м и о погодну песмицу. онда није ч у д о што ето г р е ш и м д у ш у мислећи да он зна за позориште и да га одобрава. кад ме види. увече. Д р ж и м д а м а ј о р овако мисли. . ј е р зна да би м о ж д а rope било да забрани. нити м о г у да р а з у м е ј у . Мислим. н а ј т а ч н и ј е и н а ј з д р а в и ј е . здраво суђење и трезвена глава.

У г р а д у нема позоришта. ниједне крађе. ето. Кажу.и то је све. и таквог позоришта нема ни у граду. лепо. особито зато што у њему нема позоришта. с м е д в е д и м а који иду на задњим ногама. Мислило се да ће слава т а м н и ч к о г позоришта п р о г р м е т и д а л е к о по тврђави. Једном речи.све м о ж е да буде . Чуло се да су л>убител>и позоришта д а в а л и ј е д н о м п р е д с т а в у . Треба. од господе долазио је обично начелник страже. њихово уображење. и биће их још. a ј е д н о м нам дође и д е ж у р н и . али они с у ј е д и н о у о п р е м и јачи." To није тек с а м о просто војничко представљање. рећи да у п р а в у ништа не с т а ј е да п р е д с т а в у одобри. а њима је само то и требало. Пре него што опишем позорницу и одела. Може бити: дочуће и губернатор и . па ће господа доћи да гледају. ко то зна боље него наши. и с ј а р ч е в и м а . тек први подофицир није осуђеницима забранио да р а д е за представу. Наиме. . с п р е м љ е н је био п р о г р а м . међутим. Представа т р а ј е ј е д а н и по час. „Ко зна". и г р а ј у господске к о м е д и ј е . „ко зна. за д р у г у и трећу п р е д с т а в у нашао се ј е д а н . а што се тиче разговора. и у о п ш т е за у г л е д н е госте. прави глумци.може баш и он хтети да дође и да види. написао га је Баклушин за господу официре. мисле они и р а з г о в а р а ј у међу собом. ниједне опасне свађе. . да прво к а ж е м нешто о програму. готово у исти м а х . Осуђеници су се као деца р а д о в а л и и н а ј м а њ е м успеху. ј е д а н п у т је била ј е д н а представа код г е н е р а л а Абросимова. писаног п р о г р а м а није било. ј е р се за неких четврт часа позориште може и направити и р а с т у р и т и . који су почаствовали наше позориште и дошли још на прву представу. било како било. Истина. Својим с а м очима видео како су неки с т и ш а в а л и и с к л а њ а л и оне који су били сувише распуштени или су се свађали. и ако би се одозго изненада наредило да се прекине. т а д а ће видети каквих све има осуђеника. За такве госте. с некаквим с т р а ш и л и м а . To су глумци. а и ласкало им је што се у њихово обећање в е р у ј е као у поштену реч. Могу поуздано рећи да су представа и захвалноср за одобрење за представу биле узрок што о Божићу нијњ било ниједног озбиљног нереда у тамници. све би за трен ока било учињено. то ј е с т шта се у п р а в о хтело играти. може за нас ч у т и и главна управа. па ј е д н о м и инжењерски официр. они су се . са ж и в о т и њ а м а што се возају у чуновима. достигло је о празницима до врхунца. и у м и р и в а л и их ј е д и н о напоменом да ће се због њих забранити п р е д с т а в а . али. нарочито после првог успеха. па се њим и х в а л и л и . видело је готово већ и н а г р а д е и смањивање радног времена. Место за позориште није раније спремљено.Али. Они су му то радосно обећали и о д р ж а л и су реч као свето. Одело је сакривено у осуђеничким с а н д у ц и м а . Подофицир је т р а ж и о од осуђеника реч да ће се сви лепо владати и у свему одржати р е д и мир. Уосталом. па чак и по граду.

па било то смешно или не било. Баклушинова причања о позоришту и наводи из у л о г е о д у ш е в љ а в а х у . шта ће р а д и т и м а ј о р . кад би се ко од н а ш и х испитивача заузео да се са још већом п а ж њ о м него д о с а д а распита о народном позоришту. м а к а р и н а ј н а и в н и ј а (што ће рећи. и предобро. Затим ће доћи д р у г а . хоће ли бити у с п е х а као и лане. право рећи. страшно и бестидно. п р е м д а је понеко од те деце било већ у ч е т р д е с е т и м годинама. толико само. Прво „Филатка и Мирошка". а поседник. готово на сам дан представе. д р а м с к а представа. али су се сами по себи о д н е к у д нашли и у ш л и у редовне потребе сваког народног позоришта у извесним к р а ј е в и м а Русије. из подграђа. ја с а м у г л а в н о м знао шта ће се дати. који је. Б а к л у ш и н м е ј е у в е р а в а о д а ј е избор г л у м а ц а сјајан. А остали су ћутећи слушали шта се говори о позоришту. појавиће с е у официрском м у н д и р у с ађутантским н а р а м е н и ц а м а и с т р ш ч а н и м штапићем. нико не зна. Б а к л у ш и н ми се х в а л и о да ће улога Филатке. Још на недељу дана п р е представе. Назив к о м а д а ме је врло заинтересовао. права деца. најнезгоднија и н а ј н е у п у т н и ј а ) . али и поред брижљивог распитивања. к о ј у ј е он узео. Биће чак и завеса. а у ј е д н о и сасвим добродушно. сви су ж е л е л и да з н а ј у шта ће бити. Јер. због т и х снова. нити су приговарали. ж у т о к љ у н е слушаоце. по т а м н и ч к о м схватању. то ј е с т из своје улоге. те за свој у г л е д више н е м а ј у да се боје. бити о д и г р а н а т а к о лепо. „па ћете и с а м и видети". и кад отворено и с к а з у ј у своја осећања. него из преписа који је дао неки пензионисани подофицир. како ће наши играти. и тако д а љ е . Тек сасвим напослетку. „Кедрил прождрљивац". или само најмлађе. додаћу: да би било добро. то су била деца. мора бити. имаће х а љ и н у с наборима. супарници. и „перилину". нисам пре п р е д с т а в е ништа могао дознати. дода он ж м и р к а ј у ћ и о ч и м а и цокћући језиком. сви се т а д кикоћу. нису осуђивали. па би покаткад изненадно изговорио штогод „театрално". или оне „најзнатније" осуђенике чији је а у т о р и т е т учвршћен. У неким н а ш и м у д а љ е н и м г р а д о в и м а и г у б е р н и ј а м а доиста има т а к в и х позоришних комада за које. која му драго. да комад н и ј е у з е т „из књиге". добротвор. али су се својски паштили да п р е м а с в е м у т о м е причању остану х л а д н и и помало и на висини. и сам некада играо у њему на каквој војничкој позорници. А Филаткину невесту играће Сироткин. „видећете како изгледа у женском о д е л у ! " Поседница. које ми . Иако није било писаних п р о г р а м а . Кад рекох „народно позориште". неуздржљиве. да је сваки „на свом месту". осуђеници су се и с а д у м е л и у з д р ж а в а т и и ч у в а т и своје „достојанство".и сами себи с м е ј а л и . Уосталом. како се чини. добротворка. како ни у с а н к т п е т е р б у р ш к о м позоришту још н и ј е одиграна. Речју. Шеткао је по свим к а с а р н а м а и х в а л и с а о се. и м о ж д а нису никад нигде штампани. н а ј д о б р о д у ш н и ј е . и а м р е л ч е .

и кад с а м и д а ј у реч да ће и данас бити тако. крили се. Нећу да в е р у ј е м да су с а м и наши осуђеници измислили све што сам доцније видео у нашем т а м н и ч к о м позоришту. Некадашњи стари поседници и московска господа и м а л и су своја позоришта с а р т и с т и м а од својих људи. Као завршетак. Такве ствари треба т р а ж и т и међу војницима. него осуђеничка." Па. . изузетно. и да се т а м н и ц а што д о ц н и ј е затвара". по ф а б р и ч к и м градовима. све је то будило интересовање. и ово: досадно је и с т р а ж а р и т и . и то не проста војничка. а осуђеници су занимљив свет. у преписима. нисам могао пре п р е д с т а в е ништа да дознам. Што се тиче „Кедрила". начелник с т р а ж е . а то је п о у з д а н и ј е него ишта друго. ф а б р и ч к и м р а д н и ц и м а . А официр. биће. мислио је: „Доиста. и зашто Кедрил. они би м о ж д а и намерно (ко ће их знати. Напротив. Речју. х т е л и су да нас задиве нечим необичним и неочекиваним. непрестано су се немирно вртели. За то време. Потребни су за то наследност предања. 6 4 64 Свети дани т р а ј у од Божића до Богојављеља. осим да на позорницу излазе зли д у х о в и и односе Кедрила у пакао. састајали. да им се п р е д с т а в а забрани. р о б и ј а ш и су!). само преко т и х домаћих слугу. није се з а т в а р а л а до повечерја. и врата д у г о нису затварана. које постоји и м о ж д а није ни сасвим ништавно. Та је повластица била дата ј е д и н о због позоришта. р а ш и р и л и по свој Русији. Код нас се зову некрштени дани. Те позоришне ствари с а ч у в а н е су чак и по селима. ја. синоћ је било све у реду. 0 светим д а н и м а . по г у б е р н и ј с к и м градовима. који по сећању п р е л а з е с колена на колено. а п р о с т и х грађана у неким забаченим и с и р о м а ш н и м градићима. или туђинског? то никако нисам могао да сазнам. Ја чак м и с л и м да су се многи старински комади. па није било никаквог нереда". у срџби. па и код незнатних. (каткад иза касарни). „с н а ј п о к о р н и ј о м молбом да се допусти представа. а не Кирил? Да ли је то неки догађај из руског живота. Р а з у м е се. ч и ј а су о б е л е ж ј а несумњива. и поред велике жеље. не д р у к ч и ј е . Са тим позориштима и ј е с т е створен почетак наше народне д р а м с к е вештине. н а п р а в и л и какво зло. У р а д н е дане т а м н и ц а се рано затвара. напослетку. код домаће послуге у већим поседничким кућама. са својих имања. д р ж а л и пробе. значи да ће с а м и на себе пазити. како су нам објавили. а д а ј е се представа. до позива на спавање. о д м а х ч и м падне мрак. утврђени м е т о д и и с х в а т а њ а . и д о д а в а л о се како је „и синоћ била представа. п р е в а р и л и би чуваре. и ј е д н а „пантомима с музиком". А л и шта значи Кедрил.имамо. сваког дана п р е д в е ч е ишло се из т а м н и ц е начелнику страже. Г л у м а ц а има петнаест: све су то ж и в а х н и и ваљани људи.

за д е с е т корака ширине. А за Черкезе. Она попреко пресеца ц е л у собу. па ћу. с к у п љ е н е лист по лист из р а з н и х писарница и д р у г и х к а н ц е л а р и ј а . из т р е м а у м а л о п р е д в о р ј е . А начелник с т р а ж е увек и м а п р а в о да види шта се р а д и . кошуље. и да нема н и к а к в и х опасности. а о с и м тога и више р а з у м е т и него д р у г и . Завеса та је била т а к а в л у к с у з . те з а ј е д н о о д о с м о на представу. све којекако састављено у ј е д а н велики застор. више и дати. него су п о с т е љ е поређане д у ж зидова. Наша в о ј н и ч к а касарна. а с р е д и н а собе је слободна. у којој је позориште удешено. А л и прво да о п и ш е м д в о р а н у и позориште. Дође д е ж у р н и . Осуђеници су и р а н и ј е знали да с те с т р а н е неће бити сметње. и то тек после много у в е р а в а њ а да је т а м о и лепо. да се збиља човек м о р а о дивити. н а с л и к а н а је у љ а н и м б о ј а м а . Половина собе. Прво ме изненади завеса. рибњак. спојена с д р у г о м касарном. старог и новог. Н а п р а в љ е н а је од дебелог платна. одређена је с а м о за позорницу. па су били м и р н и . за в р е м е празника. . Из наше касарне пођоше готово сви осим черниговског староверца и Пољака. р а ч у н а се да с а м и м у ћ н и ј и од д р у г и х . б л и ж а у л а с к у са степеница.Отишао је у т а м н и ц у да п р е б р о ј и осуђенике и да затвори касарне. Петров ме у в е р а в а ш е да ће ми бити д а т о ј е д н о од п р в и х м е с т а . Пољаци су се тек при последњој представи. и особито за Исаја Фомића. наше је позориште било право у ж и в а њ е . a на п о с л е д њ о ј с п у с т и о у т а њ и р свих десет. Око с е д а м часова дође по м е н е Петров. о д л у ч и л и да и они пођу. пуно звезда. они их тога д а н а (четвртог ј а н у а р а ) д о ч е к а ш е врло у љ у д н о . Тако су начелници с т р а ж е сваке вечери. за ј е д а н део с а м о н и ј е стигло платна.биће п р и ј а т н о за гледање. Још им у с т у п и ш е и н а ј б о љ а м е с т а . и забавно. А наши сликари. шта је и колико је ко д а о и приложио: стари осуђенички о м о т а ч и за ноге. х л а д њ а к .Где је начелник с т р а ж е ? . . и на л и ц у му се о г л е д а л о блаженство. а из њега у касарну. а д р у г а половина. о с т а в љ е н а је за гледаоце. него је завеса састављена п р о с т о од х а р т и ј е . о д о б р а в а л и п р е д с т а в е . па м а к а р п о з о р и ш т е било пуно препуно. Као што с а м већ поменуо: ова д у г а ч к а касарна н и ј е н а м е ш т е н а као остале. ту су: дрвеће. Споља се прво долази на степенице с т р е м о м . вероватно. о п р а в д а њ е пак истинско. П р е д с т а в љ а ч и су о д р е д и л и да од г л е д а л а ц а у з и м а ј у : колико ко да за т р о ш к о в е око п р и п р е м а . To њихово п р е з а њ е и потцењивање н и ј е н и м а л о вређало осуђенике. и за њихово лично поткрепљење. Осим тога. Исај Фомић је на свакој п р е д с т а в и д а в а о по три копејке. д у г а ч к а је п е т н а е с т корака. и касарне нису з а т в а р а н е све до н а в е ч е р ј а . Тако је и било. Такав је одговор тачан. ч е т в р т о г ј а н у а р а .

сећајући се својих т а д а ш њ и х у т и с а к а . видећи да и м у р а д у нисам добар помагач. за осуђенике има врло м а л о места. који је видео и боља позоришта. и у предворју. спроводнике. гологлави. готово до клупа. а на последњој представи ниједно м е с т о на к л у п а м а не о с т а д е празно. п р и м е т и л и су да се Баклушин ј е д н а к о са мном нешто с а в е т у ј е и да се п р е м а мени д р ж и с пуно поштовања. Врата од п р е д в о р ј а су отворена. они су. ако би дошли. Пред завесом су две к л у п е из кујне. о д м а х пропустише напред. Ефекат је в а н р е д а н . и мени п р и п а д а ј у м е с т о и почаст. у позоришту. а п р е д њима три-четири столице из подофицирске собе. то п а м т и м . сви и м а ј у кратке бунде или кожухе. где је д в а д е с е т степени хладноће. Сви врло задовољни. исечених на мање комаде. дакле. Осветљење д а ј е неколико л о ј а н и х свећа. инжењерске писаре. м е н е с у с м а т р а л и као оцењивача. такође. мене и Петрова. Столице су за н а ј у г л е д н и ј е госте. Тескоба у првој половини касарне била је п р е т е р а н а . Тако је и било: страни посетиоци долазили су за све в р е м е пра.зника. биле су з а у з е т е још и постеље. Јесте. да сам видео и да знам више него они. намерно. Чак који за мене н и м а л о не м а р е (ја то знам) сада су ж е л е л и да ја п о х в а л и м њихово позориште и без икаквог понижења за себе п у с т и л и су ме на боље место. Нас. па отуда. официре. с л у ж б е н а лица иако нису официри. може А л м а з о в презриво гледати на нас племиће и пред нама се р а з м е т а т и својом вештином у печењу а л а б а с т е р а . били исто тако деца као и они н а ј в а т р е н и ј и и најнестрпљивији. они. п о с м а т р а л и представу. сем што су у правом с м и с л у р е ч и седели ј е д а н на д р у г о м . иза последње кулисе. и кад поче представа. чак х в а л и с а в о задовољни. нарочито у последњим р е д о в и м а . А т а д а ми се учинило. Р а з у м е се. у ону д р у г у касарну. Али. Таква дивота р а з д р а г а л а је и највеће м р г у д е и педанте. Иза к л у п а били су осуђеници. ј е д н е вечери више. из поштовања п р е м а гостима. Тако м и с л и м сада. ми смо из оног д р у ш т в е н о г реда из кога су и њихови некадашњи господари. они се с к л а њ а ј у испред мене. а нашло се љубитеља у м е т н о с т и који су непрестано ишли иза позорнице. али све је то привидно. опет је велика навала. и кулисе. побринули су се да завесу н а с л и к а ј у и у л е п ш а ј у .али у те подсмехе и гоњења м е ш а се још нешто: ми смо некадашњи племићи. Могу сеони мени и подсмевати.међу којима се одликовао и „Брилов" А-ев. о којима нису могли с а ч у в а т и лепе успомене! Но сада. а п р е м д а је у соби запара. Унеколико. који су. а к л у п е су за подофицире. осуђеници су у највећој мери с у ј е т н и и лакомислени. Признају да овде ја у м е м боље да с у д и м него они. сви без разлике. и остале. о д а к л е се много боље види него из задњих редова. стоје. зналца. д р у г е мање. да у њиховом правичном с у д у о себи н и ј е било . могао бих је у п о р е д и т и са тескобом и притиском које с а м неки дан видео у купатилу.

нарочито ако се гледа на све осуђенике без разлике. згњечена. па баш ако би имао и појединце да п о с м а т р а м . Н а ј ј а ч а и н а ј с ј а ј н и ј а к а р а к т е р и с т и ч н а црта нашега народа. и од мене. нестрпљива и блажена лица. д а к л е је г л у м ц и м а такав посетилац милији. He знам да ли р а з у м љ и в о т у м а ч и м . над г л а в а м а свирача. и зато теби припада прво место. Петорица су се попела на с а м у пећ. сасвим задовољни и собом и својим местом.тога у народу нема. и лежећи на њој гледали доле: ти су просто били срећни! По д а с к а м а прозора. сваки је дао колико-толико. Има их који ј е д н а к о мољакају. Уопште узевши. али у т о м е је више обешењаштва и р а с п у ш т е н о с т и него п р а в о г п р о с ј а ч е њ а . па т р е б а д а к л е сами да се распоредимо." Колико је ту правог племенитог поноса! To није поштовање п р е м а новцу. Ја се не сећам ниједнога који би се р а д и новца озбиљно понижавао. на дру- . заборавих на позориште! Пређимо на то. како-тако их прислонили уза зид. Али. с тањиром. соба је д а в а л а необичну и живу слику. без обзира на то да ли човек то з а с л у ж у ј е или не . а п р е м д а смо овде сви ј е д н а к и . To су била добра места. . то је осећање п р а в д е и тежња за њоме. п р е м а богатству. Прво. на заједницу. притешњена са свих страна. па су и они издржали све време на том месту. на масу. У последњим редовима људи г м и ж у једни преко д р у г и х . ј е р нисмо ми овде дошли зато што плаћамо. Тако је било и у последњим редовима. нанесену кору. Ако су мене доиста унеколико и р а д и новца п у с т и л и напред в е р у ј у ћ и д а ћ у ј а дати више него д р у г и . А и са стране. Многи су донели цепанице и т р у п ц е из кујне. A петлићка особина: да се свуда и на сваком м е с т у буде први пошто-пото. него из у в а ж е њ а . ја поуздано к а ж е м да би се они м о р а л и п о у ч а в а т и од народа. Пре него што је д и г н у т а завеса. Треба с а м о скинути спољашњу. Док смо се тек с п р е м а л и за одлазак у позориште. ослањајући се на оне пред собом. ти ћеш ипак дати више. на постељама. било ј е у т о м е врло много осећања о свом д о с т о ј а н с т в у ! „Ти си имућнији од мене. сваки д а ј е колико м о ж е и хоће. Мало ј е чега ч е м у наши м у д р а ц и м о г у народ да науче. Петров ми наивно р е ч е да ће мене пустити н а п р е д и стога што ћу дати већи прилог. без п р е д р а с у д а . иза зида. бар покоју пару. Цена за у л а з а к н и ј е одређена. па ће свако опазити у народу ствари о којима није слутио. с к у п љ а л и прилоге. више х у м о р а . чека почетак представе. а обема р у к а м а се опирали о рамена оних испред себе и не мењајући положај остали тако пуна два часа. гомила гледалаца. само осећања о своме сопственом достојанству. просјаче. нема у т а м н и ц и нарочитог поштовања п р е м а новцу. д а к л е иди ти напред. и загледати у срж п а ж љ и в и ј е .никаквог понижавања. . Други су нашли добро место за ноге на доњем делу пећи. с т а ј а л а је збијена гомила. Штавише. него п р е м а с а м о м себи. И кад су. попели се на њих. наивности. поближе. стиснута.

откако је д и г н у т а завеса. ч у ј у се још и две хармонике. у небројено много ситних. Сви су страсно заволели позориште. у ж у б о р е њ е и б р у ј а њ е .. To је био онај робијаш што је убио оца. И ј е д а н од гитариста изврсно познаје свој инструмент..све наша рукотворина. на сваку представу.. д р у г а је п о з а ј м љ е н а од неког у тврђави.. ј е д н о л и к и ударци. час опет палац з а с т р у ж е преко з а т е г н у т е коже. а сви до једног отворише уста. т а м н и ч к а . А л и ено се на позорници опажа кретање. Умешност с којом су прсти п р е л е т а л и по ж и ц а м а ..добош чини чудеса.напостељама. од врућине и запаре. чини . права је вештина. просто да се ч у д и т е како је то лепа х а р м о н и ј а . у д р у ш т в у своје браће и о с т а л и х Черкеза.гом зиду. у п р е ш е очи. а вештак је из наше куће). На свакоме лицу огледа се најнаивније очекивање. слатког. што је главно. шаптавих звукова. к а р а к т е р схватања и т у м а ч е њ а суштине. На м е с т и м а за н а ј ж и в љ у игру. Опазио с а м врло често да су сви м у х а м е д а н ц и . Представа поче. начин у т у м а ч е њ у мотива. Сви се промешкољише. слободним п е с м а м а с играњем. сви се померише с ј е д н е ноге на другу. На часну реч. с п р е м а њ е . Напослетку. Како је необичан одсјај детињске радости. Виолине само циче и стружу. опет гомиле оних који су задоцнили или који нису нашли добра места. две гитаре. или се т а ј силни и јасни ј е к н а ј е д а н п у т некако распе у зрна. укус.. то својевољно и смело у р у с к и м веселим. чистог задовољства што сија с ових избразданих. Татари и д р у г и . Сва су лица црвена и мокра од зноја.сместило се осам свирача: две виолине (једна је наша. А добош . час се врти на прсту. трчкарање. свирање и. и наста потпуна тишина. у ч е с т а н и .Састране. они из последњих редова издигоше се на прсте. затим. и долазили. в л а д а њ е инструментом. тон. осуђеничко. гитаре ништа не ваљају.. мотива. a с моје десне стране све главе изгледају сасвим обријане. Свирају се само мотиви за игру. д у х . свирачи у д а р а ј у зглавцима о д а ш ч и ц у б а л а л а ј к е . увек страсни љубитељи разноврсних п р е д с т а в а и призора. племић. Ја сам ту први п у т потпуно р а з у м е о шта је у п р а в о то нешто бескрајно весело и разуздано. затим три б а л а л а ј к е . ж и в а х н и м . све је то било своје. из погледа тих до сада суморних и мрких људи. из очију у којима понекад сева страшна ватра! Сви су без капа. Сви се понашају мирно и пристојно. жигосаних чела и образа. Д и ж е се и завеса.. Поред мене стоји А л и ј а . неко паде с т р у п ц а . Засвира оркестар. ја д о с а д нисам с л у т и о шта се може извући из тих ј е д н о с т а в н и х народних инструмената. Уз њих се прибио и Исај Фомић и. самоникло. и м а л и добош место контрабаса. Тај оркестарвредиспоменути. Сви желе да се пред господом и посетиоцима што лепше покажу. Сад ће се дићи завеса. извођење. али су зато б а л а л а ј к е биле славне. или се ч у ј у звонки.

Сви да у м р у од с м е х а . Збогтога је Б а к л у ш и н патио као дете. А он мене не види. Књишки сељак представљан је само у лепим цртама.т а к о је био мио! He знам зашто. За таквога сељака нађен је. 4 . и незнатној речи. али он га зове А л и ј а Семјонић. (le paysan). природност. увек незадовољан и набусит.ми се сав се претворио у око и уво и у наЈнаивниЈе. Узвици одобравања р а з л е ж у се све чешће. однекуд. па бисте се и ви. 6 5 65 У тадашњој руској књижевности прост народ је идеализован. и по свој прилици и не види. они су били „пејзани". Почеше с „Филатком и Мирошком". Свакој. Ено. Б а к л у ш и н е ! Терај. ја се о д м а х о к р е н е м А л и ј и и п о с м а т р а м његово лице. о д м а х сложили са мном да је он прави. сви су знали да he у д р у г о м е комаду Кедрила играти осуђеник Поцјејкин. н а ј п р е повикао: „Убриши се!". a у очима севало је п р а в о н а д а х н у ћ е . право да к а ж е м . што би се код нас рекло „молован". тој проучености. сви су били природни. улепшаван. о сваком свом покрету. мислили да је он д а р о в и т и ј и . г л у м а ц . Они су исувише ж е л е л и да п р е д с т а в е правога м у ж и к а . па се и с а м убрисао . сваком п о к р е т у у м е да да значење које потпуно одговара к а р а к т е р у улоге. кад је Филатка пре него што ће се пољубити с Мирошком. Сасвим се отворено и непосредно п р е д а в а л и своме уживању. с друге стране. слева. А л и за мене су н а ј з а н и м љ и в и ј и били сами гледаоци. к а д г л у м а ц изведе нешто смешно и вешто.био је врло смешан. Види се да је м и с л и о о свакој фрази. И он је запазио А л и ј у и. а не пита. рођени г л у м а ц великога д а р а . д о д а ј т е још изванредну. соколе!". израз „пејзан". слободни. Умиљато А л и ј и н о лице сија од детињске. чист и очешљан. кад се р а з л е г н е сложан с м е х гледалаца. ј е д а н г у р к а свога д р у г а и ж у р н о му к а з у ј е своје утиске. У поређењу с њиме. бољи од Б а к л у ш и н а . увек н а т м у р е н . Филатка (Баклушин) збиља је био с ј а ј а н . стоји ј е д а н постарији осуђеник. Играо је изврсно. дивне радости. он је био бољи. неколико пута га погледао у п о л а о с м е х н у т . и сви су. видео сам. његово је лице с и ј а л о од среће. жељно очекивање ч у д е с а и у ж и в а њ а . Било би доиста ж а л о с н о кад би се р а з о ч а р а о у с в о ј и м н а д а м а . На два часа пре представе грозница га је т р е с л а . светлим бојама. ненамештеност. н и ј е му стало до мене. без мана. врло пријатно било гледати га и. Призор с љубљењем. с а м о да сте г л е д а л и Баклушина. не прави с е љ а ц и . Сасвим близу мене. А кад се публика из гласа с м е ј а л а и довикивала му: „Алал ти вера. сећам се. тако да ми је. сваког пута. Колико пута ми је ових потоњих дана долазио и о т в а р а о своје срце. Осим тога Баклушина је подстицало и супарништво. Тој брижљивости. као на вашарским сликама. чисто. неизвештачену веселост. Филатку с а м више пута гледао у п е т р о г р а д с к и м и московским позориштима и поуздано могу рећи да престонички г л у м ц и нису и г р а л и као Баклушин.

З а м и с л и т е тамницу. као да је. ј е р никад није ни видео праву господу. и м а о прилике да у кући свога господара види неког лепо обученог господина с трсковаком. и о д м а х опет граби да д а љ е гледа на позорницу. ето да знате наше: ко су и какви су осуђеници! Дакако. он ништа д р у г о није ни р а д и о него је с а м о брзо и окретно шарао т а н к и м трсковаком . „Поседник добротвор" изашао у ађутантском мундиру. баш прави господин!" Сви су у заносу. на глави му капа с кокардом. што Вањка Отпети не може ни да замисли. неког Вањку Отпјетога. сећао се тачно како је то било и т и м е је целу т а м н и ц у потпуно очарао и задобио. При свршетку к о м а д а општа веселост је бцла на врхунцу. За њих је врло занимљиво да. Ја ништа не п р е т е р у ј е м . а ево га сад у капуту. наједном. у о г р т а ч у . окови му звече на ногама. да се повеселе. и још какво позориште.о д н е к у д набављеним . а л и не стога што би он био у г л е д н и ј и . в а д и из џепа црвену м а р а м и ц у . одело. ј е р су обојица волела да се п о к а ж у у официрском м у н д и р у са ађутантским н а р а м е н и ц а м а ! Морали су их раставити д р у г и представљачи. већином гласова п р е с у д и ш е да та улога припадне Њецвјетајеву. рецимо. направио велики у т и с а к . с н а р а м е н и ц а м а . д у г е невеселе године које још долазе. с п р е м е позориште. брзим погледом прелази све. него стога што је у в е р а в а о да ће се појавити са штапићем у руци. д о д у ш е врло старом. Као веле: „Робијаш. он је ј о ш у детињству.као м а л а деца су се жестоко посвадила око ње. са о к р у г л и м шеширом. и тако му је остао заувек неизгладив у т и с а к у д у ш и и с а д а још. виде у сасвим д р у к ч и ј е м о д е л у него што је оно у коме их већ толико година сваког дана гледају. Њецвјетајев се . као да их позива да се и они сви смеју. или Баклушина. м а ш е им р у к а м а . представља господина. баш робијаш. њих све занима. Наместио бркове. или Њецвјетајева. брише се. он само кбла с ноге на ногу. па ће њиме м а х а т и и по земљи шарати као прави господин и највећи помодар. И сад. По свој прилици. па га очарало што се господин вешто играо њиме. савршене е л е г а н ц и ј е и отмености.п р а в и грађанин. и не м о ж е мирно да стоји. и тако више л и ч и о на господина. окове. Ено.вероватно држећи да је то знак највећег господства.ко је т а ј до њега. г л е д а ј у ћ и какав смешан призор. ни у з м и ни остави. као босоног дечак. И збиља. ч и м Њецвјетајев са својом госпођом изађе п р е д гледаоце. невољу. о д м а х се одушевљено окреће целој гомили. Трећи пуцка ј е з и к о м и прстима. косу. али како нема к у д а д а љ е одатле. понос и д и в љ е њ е целога града. свима т и м потиштеним и затвореним љ у д и м а д о п у ш т е н о је да на часак пусте себи на вољу. Ту у л о г у су двојица страсно ж е л е л а и. у т р и д е с е т о ј години. забораве тешки сан. на пример. живот ј е д н о л и к као водене капље у суморне ј е с е њ е дане. в е р у ј е т е ли? . Други.

Још ј е д а н п у т одсвираше у в е р т и р у : Сбни мои. био је такође доста добар. ј е р бих га ј а к о огорчио. To је особит тип слуге. На р е д у је Кедрил. Поцјејкин има истинског дара и. Гостионичар у н а п р е д к а з у ј е госту да у соби има ђавола и нестаје га. Госпођу је играо осуђеник Иванов. он бледи и д р х т и као лист. супарник Баклушинов. комад се свима потпуно свидео. Кедрил р а д о з н а л о о с л у ш к у ј е . ж и в а х н а . кукавица. бољи ј е ј о ш него Баклушин. Побегао би. али м у ј е д и к ц и ј а била правилна. лепеза од шарене х а р т и ј е у другој. Трпао је с т р а х о в и т е глупости. само је пратио кретање свог штапића.сасвим занео својом забавом. па нареди Кедрилу да повади ствари и да с п р е м и вечеру. да сви ч у ј у . и непрестано се х л а д и . Одигран је цео чин. Господина игра опет онај Иванов који је играо п л е м е н и т у поседницу из првог к о м а д а . Кедрил је као неки Дон Жуан. п р о м р м љ а с а м за себе како је он то одавно знао. глуп је. у коме се некако нејасно и издалека назиру црте Лепорела. проста платнена спаваћа капа на глави. кревељи 6 6 66 Руска народна песма: 0 мој треме. ја му нисам потпунце казао своје мишљење. о б ј а в љ у ј е да је вечерас к р а ј његовом путовању по свету. Сироткин. на к р а ј у к о м а д а и господара и с л у г у однесу ђаволи у пакао. Кедрил је с т р а ш љ и в а ц и гладница. али видело се да је то одломак. Читав плотун с м е х а поздрави госпођу. Гостионичар уводи у собу господина у о г р т а ч у и у о к р у г л о м и з г у ж в а н о м шеширу. а покрети прилагодни. по м о м мишљењу. господин з а м и ш љ е н о х о д а по позорници и гласно. и говорио је не дижући очију. Он воли слатко. и опет се д и ж е завеса. н е д о с т а ј а л о је почетка и краја. Догађа се негде у некаквој д р у м с к о ј гостионици у Русији. зловољан и забринут. а не у з д р ж а се ни с а м а госпођа. носи путнички ковчег и кокошку з а в и ј е н у у м о д р у х а р т и ј у . био је врло мио. м а л и треме. него се неколико п у т а гласно насмеја. Кедрил. a у исти м а х боји га се. Господин. сасвим незгодне. лице с т р а ш н о набељено и нарумењено. И п л е м е н и т а с п а х и н и ц а је била на свој начин ванредно занимљива: на њој је стара изношена х а љ и н а од муслина. Речју. р а з у м е се. Док се Кедрил петља с ковчегом. К а д ј е ч у о за ђаволе. . На Кедрилу су кратак к о ж у х и л а к е ј с к и качкет. А ј о ш је и гладан. Кад с а м се с у т р а д а н видео с Баклушином. Осуђеник који је играо господина. Критике није било. Он је т а ј п р о ж д р љ и в а ц . Нема ни н а ј м а њ е везе ни смисла. личи на п р а в у крпу. обучен као девојка. И к у п л е т е су добро сложили. вара господина где стигне. Њега игра осуђеник Поцјејкин. није гледао никога и нигде. л у к а в на свој начин. нити је могло бити. За н>им иде његов с л у г а . а л и се боји господина. руке и врат голи. сунцобран у ј е д н о ј руци. е б н и .

. ђаволи д о л а з е некако сасвим необично: на кулиси са стране о т в а р а ј у се врата и п о ј а в љ у ј е се ч у д н а сподоба сва у белом. А л и тек што господин поче јести. Једва ј е д н о м засити своју прву глад... ништа не види и седа за сто. в р е м е је да се сети и господина. Опет смех. Зашто светиљка. Збиља. господине. да га у с л у ж у ј е . седа за сто и сасвим спокојно стане т а м а н и т и господинову вечеру. Врата шкрипнуше. Ваља признати да Поцјејкин збиља з а с л у ж у ј е похвалу.. Напослетку. Кедрил се т р е с е од с т р а х а . нико на то и не мисли.Је ли готово? . .одговара Кедрил х р а б р о и н а ј е д а н п у т се сети да скоро ништа н и ј е остало за господина. . он се о д м а х з а в у ч е под сто заједно с кокошком. ч и м се о в а ј окрене. за себе. да му. но ни тако п р е с т р а в љ е н не заборавља да у з м е стакло с вином. Ваљда тако мора да буде.Одмах. Кедрил са у б р у с ц е м у руци стане иза њега. говори a p a r t . Кедрил дршће. а и што је господин шмокљан. х т е о би да зна шта је то. Седа за сто. бити готов". и нека ra носе..м а л о па штрпне кокошку.одговара Кедрил. Оно: „Одмах.. али чуо је за ђаволе. с у м о р а н и забринут. Hero. дођоше ђаволи по њега. по уговору. и сваком р е ч ј у н а с м е ј а в а гледаоце. Гледаоцима је очито мило што је с л у г а овако вешт и што је шерет. хоћеш ли скоро? . Н и ј е му ж а о господина.Кедриле. Чувши о вечери. бити готов.гледаоци п р о п р а ћ а ј у неодољивим б у р н и м смејањем. Господин. А л и господин не губи присебност и наређује му да с п р е м и вечеру. извади вино. Господин доста х р а б р о повиче ђаволима да је он с п р е м а н . брзо трпа у уста велики комад меса и не м о ж е да га прогута.. лакомо ј е д е и трза се на сваки покрет господинов .виче господин. господин му каже како је некада у некаквој невољи т р а ж и о помоћ од пакла и ђаволи су му помогли. али данас је рок.. а л и м а л о . a у р у ц и д р ж и косу.Готов с а м ! . сваки покрет кад се окрене публици. у з м у душу.од с т р а х а да га не у х в а т и у превари.виче господин шетајући по соби. господине. извади кокошку. Ђаво зачас нестаде. са' ћу ја. Кедрил оживи.. ветар л у п н у к а п ц и м а на прозору. А Кедрил се плаши као зец. и тако почиње разговарање и распитивање. а л и тек што 67 A part. Публика се с м е ј е . к р и ј е се под сто. ... да проба. Ту сад ствар п р е с т а ј е бити јасна. место главе и м а светиљку са свећом.се. изврсно је изговорио. избавили су га. 6 7 . зашто коса. са' ћу ја. на т а њ и р у је само ј е д н а кокошја нога. а м а ш е главом на наивнога господина . . па ће м о ж д а данас доиста доћи. о т к у д а ђаволи у белом? Нико то не зна. Кедрил се извуче испод стола. Свака његова реч.

и на овој. с о ч и м а избуљеним у гледаоце.Ђаволи га однели! Одушевљење је бескрајно! Сем што су ђаволи однели господара. Камаринска у пуном свом р а з м а х у . Зинуо од с т р а х а . и са с м е ш н и м изразом к у к а в и ч к о г с т р а х а . р а з л е ж е се ж и в а х н о и несташно куцкање по б а л а л а ј к а м а . Сад је сам. А лева страна је сасвим отворена. код нас. нема ни господина. а сви се из гласа смеју. у ј е д н о м к р а ј у собе. Он сад однесе под сто и тањир.Кедриле. или п о п о н а .. у тамници. А л и завеса пада. по м и н у т а оста седећи. Он обешењачки з а ж м у р н у . 6 8 Почиње тихо. на п р с т и м а п р и к р а д о ш е му се с леђа. без господара! Н а т о се сви насмејаше. и на д р у г и м а . насуо ч а ш у вина и принео је у с т и м а . ђаволи се изненада вратише. сад с а м сам. са закопчавањем на грудима. тако да би га вредело насликати. мило и м ј е што је без господара. лице му се с м е ј е . У свима п р е д с т а в а м а . 69 Попона је нарочити коњски покривач. с подругљиво-победничким бечењем. оправља ам. нема ђавола. ј е д в а чујно. па хоп. седа за сто. три ђавола наново у л е т е . . понеше га. Почиње и п а н т о м и м а уз м у з и к у и докле год је т р а ј а л а камаринска н и ј е п р е с т а ј а л а . a у д р у г о м жена п р е д е лан. Он се бацака и дречи. и вино. народна игра уз песму и свирку. А л и гледаоци су с м а л и м задовољни. . м л и н а р а Њецвјетајев. Напомињем да су наше д е к о р а ц и ј е сиротињске. сви су усхићени. Млинар. Кедрил се з а т и м извлачи испод стола. са стране неки ж а л о с н и заклони. од с т р а х а не с м е да се окрене. Жену игра Сироткин. ш ч е п а ј у га за слабине.. па и хлеб. а он опет полугласно додаје. и на прошлој.виче он. ј е р д р ж и стакло и ч а ш у и нема снаге да се с њима растане. м а ш е главом п р е м а г л е д а о ц и м а и полугласно каже: . Кедрил виче колико га врло доноси. Позорница представља у н у т р а ш њ о с т ј е д н е сељачке собе. . Тек што је узео флашу. Место задњег зида стоји р а з а п е т а некаква простирка. обешењачки. осврће се око себе. А л и Кедрилова срећа не п о т р а ј а дуго. зграбе старога господина и однесу га у доњи свет. а оркестар почиње к а м а р и н с к у . и поверљиво говорећи публици: . па п р и с т а ј у да у о б р а з и љ о м д о п у н е 6 9 68 Камаринска. м о р а л о му се пљескати. Напослетку. добро би било кад би је Глинка бар с л у ч а ј н о ч у о овде. више т р е б а допуњавати м а ш т о м него што се о ч и м а види. Његова д р е к а се р а з л е ж е још и иза кулиса. з а ј е д н о с боцом. Кедрил је то и казао врло смешно. богами. На сцени су м л и н а р и његова жена. збиља.господин опет поче јести. и. темпо се убрзава. а не м о ж е ни да се брани. дречи. полако. .Е. све в е с е л и ј е п о д м и г у ј у ћ и . а л и мотив расте и расте. А л и К е д р и л у н и ј е до тога. те се виде дрвене постеље. избави ме! .

и да и нехотице помислите: колико код нас у Русији пропада снага и т а л е н а т а покаткад готово у з а л у д н о . ако п р и м и некога док он не б у д е ту. а жена спусти капак. бич. полете в р е т е н у и с т а д е прести. и он ј о ј покаже бич. без приговора. прети му песницом. Познаје се по у д а р ц у да долази домаћин. з а т и м их меће на груди. у невољама и тешкој судбини! Осуђеник који је приказивао писара мора да је некада играо у каквом покрајинском или домаћем позоришту. изађе онако како су. онда. Млинар д о в р ш у ј е посао. брамин се у с т у м а р а о као смушен. а она за њим.стварност.. нагло застаје. моли је да га сакрије. нити р а з у м е ј у ствар. Ако је такав ход био смешан код класичних ј у н а к а . у комичној сцени. писар. поклон за женицу. Шта ће сад! Она брзо с а к р и ј е суседа под сто. Она га брзо г у р н е иза о р м а н а и. обучен као м л а д а женица врло је мио и пријатан. Он на врата. д р у г у још не диже. на срце.и онда у ч и н и д р у г и корак. свеједно. од с т р а х а не види да ј о ј жица н и ј е у . сељак с б р а д о м и у кафтану. Међу гледаоцима ч у ј е се неколико полугласних похвала. Муж одлази. поносито гледа с в у д око себе . Писар се з а в у ч е у н у т р а . Где ће сад писара? У ковчег. до једног. Неко куца. а не ч у ј е како м у ж л у п а у врата. али женица р а д о шеврда. врата се отварају. п р и м и ч е се жени и знацима ј о ј к а з у ј е да мора ићи. ето ти суседа. Женица се смеје. преде. и игра веома лепо. по причању. па је з а м и ш љ а о да наши глумци. Брамина игра осуђеник Кошкин. али тек што он х т е д е да је загрли кад опет неко куцну на врата. у т о л и к о пре што су осуђеници за то врло способни. заборавивши да м у ж у отвори врата. Држи црвену мараму.ондасоба. Престрављена жена сасвим се збуни. кровињара. а л и човек посебног о б е л е ж ј а . А нови гост је баш посебан гост. Без сумње. у војничком оделу. Једва писар стиже до средине позорнице кад се опет з а ч у куцање и домаћица се опет у з н е м и р и . у з и м а капу. Међу г л е д а о ц и м а ори се неуздрживи грохот. и он заљубљен. још је с м е ш н и ј и код војног писара. без погрешке. о д ј е к н у снажан у д а р а ц у врата. и још у свом н а р о ч и т о м оделу. Његов изглед је брамински. А л и наша публика вероватно мисли да то тако треба. само. И он је млинар. срећом. па је д у г а ч к е кораке писара дугоње п р и м и л а као нешто сасвим умесно. Довде је п а н т о м и м а ишла глатко. соба. To је брамин. онда кровињара. без нарочите критике. онда је врт. Просто и да се ч у д и т е гледајући ове импровизоване глумце. бич добро познаје. у с т у р а се целим телом и главом уназад. Диже р у к е небу. Покретима и с к а з у ј е сву с в о ј у в е л и к у љубав.. Улази д р у г и обожавалац. избацио ј е д н у ногу за велики корак. па опет у з е вретено. Жена пази и к л и м а главом. покрети су били тачни. нити се крећу онако како се т р е б а кретати на позорници. „Каже ли се да је то врт. А л и тек што се разнежио. Он. и много се не ц и ф р а ј ! Сироткин. у старо време излазили на позорницу класични хероји. незакључан. дакле.

Допустити с а м о м а л о овим ј а д н и ц и м а да проживе по свом срцу. видим старац на пећи још се непрестано моли Богу и молиће се све до зоре. А л и нашто описивати сваку. г л е д а м своје заспале д р у г о в е при т р е п е р а в о ј светлости . као сваки дан. са мноштвом послуге. божићних празника. задовољни. издиже главом капак и тако се сам издаде. и игра на сасвим посебан начин. Било их је још д в е или три. све ово није само тек м а ш т а моје уобразиље. па се присећам свега. Наши се сви разилазе. и нехотице се з а г л е д а м у његово мирно детињасто лице. а ј е д в а може да одоли с м е х у : „Види! Брамин. А л и ј а . з а х в а љ у ј у подофициру. Он је вребао и све је видео. Ако их осуђеници и нису сами израдили. преслица се свали на земљу. врши над м р т в а ч к и м одром разна бајања. целоговог месеца. Брамин. А л и м у ж не х а ј е и р а з р а ч у н а в а се с њим како зна. Сећам се како се. свршава се б а л е т о м . па се људи д у ш е в н о излече. Утом домаћин избије врата ногом.. п р с т и м а ј о ј п о к а з у ј е да је т р о ј и ц у сакрила. ф а н т а с т и ч н о г о б е л е ж ј а . м а к а р само за неколико тренутака. Остаје брамин. и с бичем приђе жени. баци предиво и вретено и побеже из собе. не гледајући ме.р у к а м а . Домаћин га д у г о т р а ж и и ј е д в а ra пронађе у к у т у иза ормана. Прво пронађе суседа и песницама га испрати из собе. х в а л е представљаче. м р т в а ц оживи и сви и г р а ј у од радости.. заклињања. А л и већ је дубока ноћ. р а з г о в а р а ј у ћ и с браћом о представи. тако да је ј е д а н исти г л у м а ц ј е д н у исту у л о г у играо наредне вечери д р у к ч и ј е . с м е ј а о све док н и ј е заспао. готово мирне д у ш е . да се провеселе и п о р а д у ј у као људи. и заспу некако д р у к ч и ј е него иначе.а да се запитамо: зашто? Међутим. до идућег вечера. Све су смешне и истински веселе. г у р к а ме у р у к у и виче. Тај с т р а х је Сироткин врло добро извео. осуђеници се смеју. Кад жена виде да је већ и она на реду. Почиње д р у г а сцена. Домаћин га заокупи бичем и заљубљени писар сада више не х о д а к л а с и ч н и м кораком. последњег дана. Мало-помало. а л и ништа не помаже. Тиме се п р о г р а м свршава. да бар ј е д а н час не п р о в е д у т а м н и ч к и . Готово сваки г л у м а ц је импровизовао. бар су у сваку у н е л и нечег свога. Брамин игра з а ј е д н о с покојником. клања му се уљудно. С а х р а њ у ј е се мртвац. и у п л а ш е н о п о д и ж е м главу. б р а м и н ! " Завеса пада. Престрављени писар х т е д е да побегне. Ово је права истина. Последња п а н т о м и м а . Свађе се не ч у ј у . и онда их т р а ж и . па ra за б р а д у довлачи н а с р е д позорнице. и врти вретено заборављајући да га дигне с патоса. А л и ј а мирно спава поред мене. Тргох се и с л у ч а ј н о се п р о б у д и х . чисто као да су срећни. виче: „Проклетињо. Сви су некако преко о б и ч а ј а задовољни. брамински. весели. Брамин гледа да се одбрани. Напослетку се ч у ј е : „Сунце залази". проклетињо!" ( ј е д и н е речи које су се ч у л е у пантомими).

њихове бедне постеље. сву ову непролазну сиротињу и голотињу . а ланци звече. А л и је то истина.." „Нисам ја заувек овде. ено. отегнуто: „Господе Исусе Христе. него наставак ружнога сна. Други се т р ж е у сну и поче да говори.и као да бих х т е о да се у в е р и м да то н и ј е стварна истина. Посматрам њихова бедна лица.д р ж а в н е шестичарске свеће.п о с м а т р а м . . неко тешко з а б а ц у ј е руку. само на неколико година!". и ч у ј е се његово одмерено. тихо. и опет спустих главу на подглавник. помислих. а дека на пећи моли се Богу за све „православне хришћане". ч у ј е се нечији у з д а х .. п о м и л у ј нас!.

па за кога се увери да је одиста болестан. осуђени. Оболели наши осуђеници обично су се ј у т р о м п р и ј а в љ и в а л и нареднику. када су већ сви наши отишли на поподневни рад. У такве дане. увек препуне. болница. Лети. Ја с а м био забележен у књигу. Записивали су их о д м а х у књигу. . ј е д н о с п р а т н а зграда. неосуђени су притвореници. али с а м о су д в е за осуђенике. Ту д о л а з е наши. они већ издржавају своју казну.чудноватог завода у који су слати. да в и д и м ту за мене нову и непознату в а р и ј а ц и ј у нашег осуђеничког живота. долазе у болницу. A у главној з г р а д и су с а м о болесничке собе. изгнани или прогнаници су они који путују у место свога прогонства.XII БОЛНИЦА Убрзо после празника ја с а м се разболео и отишао у нашу војну болницу. оптуженици. неосуђени и и з г н а н и . пола врсте д а љ е од тврђаве. понесе и своју м а л е ш н у л у л и ц у и дуванкесу. 71 Оптуженици под истрагом и судом. седе у истражном затвору и чекају своју пресуду. колико може. 72 Осуђени. војници окривљени и м а л о несигурни. тј. С неком радозналошћу уђем на болничку капију. кад се врше оправке. и о д а к л е су после две године и више излазили обично као неваљалци каквих ретко има. тако да се постеље често м о р а ј у з б и ј е н и ј е намештати. д о л а з е и из војних завода за поправку . 73 Лазарет. осуђеници. Соба има много. р а д и поправке владања. Болесник обично понесе са собом новаца и хране. Дугачка. па је болесник с т о м књигом и у пратњи ч у в а р а слат у батаљонски л а з а р е т . с а м а за се. Ту л е к а р прво п р е г л е д а све болеснике из свих војних команди у тврђави. па разболевши се путем. ј е р се тога дана не може надати оброку у болници. као 70 0кер. нарочито лети. пошао сам у болницу. жутоцрвена боја. под судом. њега з а п и с у ј е за болницу. У великом болничком д в о р и ш т у п о д и г н у т е су зграде за економат. заводи као што су болнице и з г л е д а ј у некако нарочито званични. кремен и оцило. и у два часа по подне. ж у т а . потроши се на н>у врло много о к е р а . Болница је одвојена. Ова два п р е д м е т а брижљиво се к р и ј у у cape од ч и з а м а . д о л а з е разноврсни војни п р и т в о р е н и ц и из разних пограничних т р у п а . за болничку у п р а в у и за д р у г е потребе. 7 0 7 1 7 2 7 3 Дан беше топао. т м у р а н и невесео. Наше собе се пуне „несрећним љ у д и м а " сваке врсте.

или бар виђали р а н и ј е . В а з д у х ј е заражен с в а к о ј а к и м н е п р и ј а т н и м испарењима. болеснички з а д а х . папуче. д а д о ш е н а м и д у г а ч к е чарапе. Сместих се у кут. Постеље су дрвене. о д г о в а р а х у ми они кад с а м се р а с п и т и в а о пред свој полазак у болницу. Тешких болесника. х р а н е и друго. А остали. из тамнице. доста великом за шетњу.постеље које по некој Усудовој п р е с у д и никако не м о г у да б у д у без стеница. постављене или грубим платном или некаквим танким. Код врата. Ја и ч у в а р уђосмо прво у собу за п р и м а њ е болесника. На м о ј о ј постељи била је п р у г а с т а навлака. оставља се ординатору који у п р а в љ а осуђеничким одељењима. и д е б е л о рубље. на к р а ј у одвећ д у г а ч к о г ходника. пошивен г р у б и м платном. мрке боје. п р е г л е д а нас. погледа нас тромо и надмоћно. Спољашња чистоћа с в у д је врло добра. а од њих три-четири још су биле празне. могло ми је то тако с а м о да изгледа. и ја сам о д м а х видео какав ј е . у којој су с т а ј а л е две бакарне каде. а ја десно. болничар. сија се све на шта у први м а х око падне. Пресвукосмо се. Огртач. опори. сувише познате свима и свакоме код нас у Русији . Уђе ф е л ч е р . и д а д е нам свакоме б о л е с н и ч к у л и с т у с нашим именом. А д а љ е у п и с и в а њ е о болести. х а л а т е . м е л а н х о л и ч н и . високог и чистог. ф л а с т е р с к и м . или седе на постељама или ш е т а ј у горе-доле по соби. ту су били и наши осуђеници. Поред постеље је столић. и из завода за поправку. Много више има притвореника под судом. оних који се не д и ж у из постеље. Наше одело и р у б љ е узеше. и д е б е л е сукнене собне огртаче. после наше тамнице. Овај о д м а х дође. . осим што се готово по цели дан г р е ј е пећ. Испод н>е су сукнени покривач. и оде још више т р о м о да јави д е ж у р н о м лекару. такође са ч у в а р и м а . на оној страни где су прозори.да п р и п а д а ј у некоме суду. a поред њега његов заменик. затворених гвозденим шипом. беше страшно запрљан. 7 4 Како сам већ споменуо. врло сумњиве чистоће. У соби је ј а к о загушљиво. Неки од њих су ме и познавали. а обукоше нас у болничко рубље. т ј . по простору између два реда постеља. одређивање лекова. ранар. Ја сам већ и пре с л у ш а о како осуђеници не могу да се н а х в а л е својих лекара. на њ е м у 74 „Фелчер". Она два притвореника оду у своју собу лево. да о д м а х к а ж е м . покисли. Скинем је. Млађи подофицир (из болничке страже) нареди му да ме пусти у н у т р а . и где су већ ч е к а л а два болесника. лакши болесници и они који оздрављају. врло љубазан п р е м а нама. „Они су н а м као родитељи!". напослетку и лекарев помагач. стоји с т р а ж а р с пушком. тј. притвореника. м и р и с о м лекова. видар. Уосталом. у зеленој боји. Затим нас одведоше у осуђеничко одељење. и ја се нађох у д у г а ч к о ј и у с к о ј соби у којој су у з д у ж зидова поређане д в а д е с е т д в е постеље. нема много.

да га д р ж е негде у болници.Онпрвизапочесамномразговор. А л у л е и дуванкесе. ј е д а н од о п т у ж е н и к а под судом. необично окретан и у себе поуздан човек. Било је јасно да ми се он с а м о у л а г у ј е .радознало ме испиткиваше.бокал и к а л а ј н а чаша. к р и ј у се у п о с т е љ а м а . зато ми је све око мене било ново. па чак и ј е х т и ч а в и . називајући их по и м е н у и презимену. и д р у г и из управе. и доста потанко ме у п о з н а д е са спорним поретком у болници. Десно од мене лежи ј е д а н притвореник. како изгледа. попари чај. или бар „из р е д а благородних". Мени је М-цки још у т а м н и ц и обећао да ће ми с у т р а послати чајник по неком од осуђеника. Веома је волео да изгледа као да је племић. што код ј е д н о г а болесника о д м а х изазва неколико з а ј е д љ и в и х п о д с м е х а на његов р а ч у н . Зове се Чекунов. па ме п о с м а т р а ј у без устезања. донесе чак и чашу. и чак да баш ништа није скривио. Р а з у м е се. после годину д а н а о т а д а послат је у Т-к. Hero и болесници су готово увек опрезни. на л и ц у му се чита да све оно л а ж е . Лекар. који су ми дали. попио стакло р а к и ј е ј а к о засићене б у р м у т о м и тако н а в у к а о на себе ј е х т и к у . To је већ оседео војник. Снажан је и жилав. велики је шерет и „адвокат". узвари воду. готово никад не п р е т р а ж у ј у . Наравно. покрива м а л и м убрусом. а ако кога и затекну с л у л о м .м и м о и ш л и су га р о б и ј а и телесна казна. Никада д о с а д нисам л е ж а о у болници. има око д в а д е с е т осам година. Све се то. или у каквом н а д л е ш т в у на молиоца. а л и ноћу их готово нико не обилази. чак помало и с присенком неке надмоћи. старешина болничке страже. 0 мени су већ чули. И постигао је што је х т е о . Опазио сам да побуђујем неку радозналост. свакако зато што м и с л и да и м а м новаца. А л и Чекунов све с п р е м и сам. које има готово сваки. и није болестан. р е д а ради. али је у в е р а в а о лекаре да има аневризам. пуше код пећи. О д м а х за њим приђе ми ј е д а н болесник из завода за поправку и с т а д е ме у в е р а в а т и како он познаје многе од р а н и ј и х изгнаних племића. за оне који п и ј у чај. д р ж и чајник. постеља му п р е м а мојој. Кад у г л е д а м о ј ч а ј и шећер. пре свега ми је рекао да је он капетански син. онај што је. незаконити син неког капетана у оставци. плашећи се казне. осим понекад официр. Суди му се због л а ж н о г новца. о д м а х се понуди да донесе чајник и да ми скува чај. ноћу п у ш е у с а м о ј постељи. Столић одоздо и м а и п о л и ч и ц у на којој се. вешт. чине се да не виде. у т о м е уверен>ујеиостао. као што се у школи гледа на новога ђака. Донесе некакво гвоздено лонче. а л е ж и већ годину дана и. њега . готово болесно самољубив. ибрик с квасом и друго. писар. зове се Устјанцев. ј е д н о м речи у с л у ж и о ме необично усрдно. доста бистар. али међу болесницима м а л о их је који п и ј у ч а ј . Тај болесник био је т у б е р к у л о з а н . те је најозбиљније сам себе у в е р а в а о да на свету нема од њега поштенијег и п р а в и ч н и ј е г човека. који д о л а з е у болницу на рад.

А т и си ми лепота. У т е б е ј е лице као вранино јаје. још г о с п о д у ј е м . чупоглавче! . без у с л у г а је. али. стварно. ја с а м увек х т е о све с а м да р а д и м . човек нерадник.запита Чекунов срдито и погледа Устјанцева презриво.Ко је измећар? .К о ј е грдан? -Ти! . .Ја измећар? . ни то што с а м и у оковима био господин. по његовим о ч и м а се видело да би х т е о још да грди. Кашаљ га је помео иначе би непрестано говорио. и тешко дишући п о с м а т р а о ме у к о ч е н и м и озбиљним погледом.Ти! . добри људи. он се не устрпе.Шта се то тебе тиче! Видиш ли: с а м је. ја. ти! Чујте. не в е р у ј е ! Чуди се! . и мекушац... Већ га је и Богубио. јеси грдан!. A Устјанцеву се нисам свидео ја. Онај је х т е о још да настави. ако с а м ј а грдан.Гле измећара! Нашао господина! . Осетио сам д а ј е пакосна срџба б о л е с н и к о в а у п р а в љ е н а више на мене него на Чекунова. као да има права да грди Чекунова. Није навикнут сам да се с л у ж и . м а д а ја. не.. На Чекунова се не би нико љутио.одговори болесник тако поузданим тоном. Напослетку. . он га двори! Што ra двориш? . „белорук". Те тако га Чекунов напослетку већ и заборави..Ти. никакву п о с л у г у нисам ни звао ни желео. а л и је неколико т р е н у т а к а страшно кашљао и з б а ц у ј у ћ и крв. . Ни м о ј отац није се клањао. и с р д и т о пратио р а д Чекунова. Готово х л а д а н з а м о р а н зној изби на његовом у з а н о м челу.И јеси. то се зна. Ја. л у д а ч е грдни. н и ј е ни мени заповедно. немоћан. Досад је л е ж а о ћутом. ти! . он је само о д м а х и в а о р у к о м . и чак с а м нарочито ж е л е о да н и м а л о не изгледа као да ја. нити би га с особитим п р е з и р а њ е м гледао због ж е љ е његове да кога подвори и тако д о б и ј е копејку.. У т о м е се унеколико с а с т о ј а л о и .Ј а грдан! . гласом з а д и х а н и м од слабости и немоћи. Свако је видео да он то чини само ради новца.Што? Ето што: што више волим да се поклоним ципели него опанку. који као да не м о ж е да буде без послуге.. и баш као да му је тога р а д и и дато место поред њега.Т и .. Зашто да га човек не у с л у ж и ? Ето ти да знаш... Дани су му већ избројани. Прост народ у т о м е погледу н и м а л о не цепидлачи. као без руку. . х у ч н а озбиљност д а в а л а ј е његовој срџби нарочито комичан израз. Необична. и и м а само да лежи и да у м р е ! Аја. .проговори испрекидано.с а м већ споменуо. Доиста.. а у м е тачно да распозна ствари.

Рекох: доиста болесни. које сам у г л е д а о кад с а м у ш а о у тамницу.м о ј е самољубље. некако ми је онда пало у очи. да не н а б р а ј а м баш све болеснике. р а д о д о л а з е овамо да леже. споља се међутим некако с а м о собом истицало: да с а м ја доиста господин. Одавно је болестан и одавно је т р е б а л о да оде на лечење. б о л у ј у од грознице. и на с т р а ж а м а . Остали пак болесници з а д р ж а в а ј у изглед х л а д а н . р а з д р а ж љ и в . и то дошло. доиста болесни. право рећи. кад је већ. пре д в е недеље видео сам га у тамници. болесник већ на умору. ј е р су неки дошли и онако. где су болесници разврстани. да се „одморе". који ми се с а м и намећу. али он се с неким у п о р н и м и сасвим непотребним т р п љ е њ е м савлађивао и у з д р ж а в а о и тек о божићним п р а з н и ц и м а отишао је у болницу да за три недеље у м р е од у ж а с н е т у б е р к у л о з е . одвратан прљавко. страшно запуштен. Колико с а м могао да опазим. Овде су с к у п љ е н е у г о м и л у све болести. Сећам се. Ја се м а л о обазрех око себе. уз реч. сви су се т а д а интересовали ј е д н и м особитим с л у ч а ј е м : из њиховог разговора сазнао с а м да ће вечерас довести неког о п т у ж е н и к а кога су у овом т р е н у т к у к а ж њ а в а л и танким шибама. да не м о г у без послуге. И овог старца споменуо с а м тек само зато што је и он т а д а у ч и н и о неки у т и с а к . сви болесници овде л е ж а л и су м а х о м од скорбута и очне болести. сравњена са болесничком. већ стар човек.свега пет стотина у д а р а ц а . Рекло би се да је х р а н а у тамници. Запрепастило ме сада његово страшно промењено лице.. Hero. на к р а ј у к р а ј е в а потпуно о в л а д а ј у мноме. уосталом. такође т у б е р к у л о з а н и такође у последњим д а н и м а . и. сећам се. без обзира на у с т а ј а н в а з д у х и з а к љ у ч а н е собе. Ја с а м р а д о з н а л о п о с м а т р а о своје нове д р у г о в е и.. Други. чак и венеричне. Уосталом. никако нисам могао да се о д р е к н е м тих разних послушника и удворника.. стварно. и да г о с п о д у ј е м . без икакве болести. Зове се Михаилов. Осуђеници с неком радозналошћу о ч е к у ј у тога новака. к а ж у да ће казна бити лака . нарочито кад има више празних постеља. разних чирева и отока. У соби беше неколико таквих људи. много лошија. ових је највише из војног завода за поправку. a ја њихов слуга. који је л е ж а о за ј е д н у постељу д а љ е од Устјанцева. Има баш нарочитих љубитеља лешкарења и у о п ш т е болничког живота. чак с неком нијансом н а д у т о с т и . Р а з у м е се. и г р у д н и х слабости. И просто не р а з у м е м како се то увек тако дешава. А л и Устјанцев је човек т у б е р к у л о з а н . Поред њега л е ж и неки војник из завода. толико да многи осуђеници. из с а ж а љ е њ а . те је тако и он био готово преко п у т а од мене. н а р о ч и т у радозналост м о ј у је већ т а д а побудио ј е д а н из наше тамнице. лепо изгоре човек. то ми је било веома непријатно. л о к а л н и х болести тамошњега к р а ј а . Овде није као у д р у г и м одељењима.. они п о с т а ј у моји господари. Лекари њих р а д о п р и м а ј у .

Сећам се. у осуђеничке собе су врло често долазили и кажњеници који су тек прошли кроз т е ш к у шибу. све о с т а ј е на њему. обучен непосредно на мокру кошуљу. да је то већ и чудновато. крњави и поцрнели зуби. до истребљења. сто п у т а прану. и све је ј а ч е и ј а ч е задисао на лекове. Осуђеници их с у ж и в а њ е м х в а т а ј у и убијају. да би се што ј а ч е и т е м е љ н и ј е искијао. за ово неколико година. на некакву т р у л е ж . Кијао је у своју м а р а м у . с р а н а м а на леђима: они су лечени облозима. које с а м покашто налазио у т и м х а л а т и м а . Кад се искија. при том се његов м а л и нос некако посебно скупљао. чак и у сну. п а ж љ и в о р а з г л е д а с л у з о т и н е обилно н а к у п љ е н е у њој. у т о м т р е н у т к у . како се мени чинило. Мада је у соби све о с и м тешког з а д а х а било по могућству чисто. проливеном водом из облога. за в р е м е неке од д у г и х зимских вечери. небројене наборе. тако све пређе на халат. м е л е м е и. врло непријатно такнуло. Мене је пак то. а и после је кијао. он р а з в и ј а м а р а м у . з а ј е д н о с црвеним с л у њ а в и м д е с н и м а . сувише избледелу. само влажна. био се већ з а г р е ј а о на мени. кад под њиховим д е б е л и м и незграпним ноктом пукне кажњена животиња. није болеснике побуђивало ни на какав протест. To је р а д и о целе недеље. ваљда. правећи ситне.на м е н е и за т р е н у т а к ми створио доста п о т п у н у п р е д с т а в у о неким особинама осуђеничког одељења. Ту осетих да м е н е т а ј х а л а т још од прве непрестано у з н е м и р а в а својим ј а к и м з а д а х о м . и зато халат. a м а р а м а остане. ипак. Кијао ј е непрестано. заправо . коцкасто ишарану. те сам нехотице о д м а х радознало и гадљиво п р е г л е д а о свој тек обучени халат. на сваки начин мора да се квари. некако на д у ш а к . А л и сада је та постава натопљена свима могућним н е п р и ј а т н и м соковима. с у н у т р а ш њ о м чистоћом. крупне и очевидно у х р а њ е н е . т а д а ј е т а ј старац имао врло ј а к у кијавицу. Можда је платнена постава на леђима некада и прана. по ловчеву л и ц у се могло с у д и т и о степену његовог задовољства. цела би се соба дигла у хајку. ј е р се х а л а т од памтивека не скида с болесничких леђа. но не знам поуздано. толико. Али. Зато. из п р о с е ч е н и х пликова. док сам год био у тамници. на ш т е т у болничког х а л а т а . Ово пипаво и тврдичко ч у в а њ е своје м а р а м е . ја сваког пута с б о ј а ж љ и в о м неповерљивошћу облачим х а л а т . Што и н и ј е никакво чудо. и целу недељу дана. Поред тога. Нарочито су ми биле гадне ваши. по пет-шест п у т а о д ј е д н о м . м а д а се лако могло десити да доцније неко од њих о б у ч е баш т а ј халат. што ме снађе оваква казна!" У овај м а х он је седео на постељи и ж у д н о пунио нос б у р м у т о м из папирне кесе. наш прост народ н и ј е г р о ж љ и в ил' гадљив. чим би ми се десило да и д е м у болницу (а ишао сам почешће). и о д м а х их брише о свој мрки болнички халат. а п о м а љ а л и су се стари. ј е д н о м речју. Ни стенице нису код нас биле много омиљене и понекад. итд. и редовно би сваког п у т а додао: „Господе Боже.

А л и леђа су му била поштено и з у д а р а н а . леп. Што је ко с т р а ш н и ј е био бијен. није се код нас р а з м е т а л о . ј а к о г мускулозног састава. дрхти. па до с а м и х крстина био је ишаран. понекада исувише ишибане. З а г л е д а м му у лице. цвокоће зубима. а неки чак и доношени (били су врло тешко кажњени). помоћ је и у вештом вађењу бодљика које често о с т а ј у у р а н а м а на леђима. од поломљених прутова. и онај војник што је м а л о ч а с шибан. А л и о п о р е т к у говорићу после. немиран. уђе у пратњи појачане с т р а ж е . па је стојећи испи и без шећера. и с т а в љ а н и х на одерана леђа. прими шољу. И ја с а м се увек ч у д и о кажњениковој р е т к о ј издржљивости у подношењу болова. Понудих му да попије чај. витак. очи горе. и ко је на гласу већи кривац. и некако нарочито пазећи да не гледа у мене. Тек што ми Чекунов д а д е ч а ј (узгред речено с к у в а н од пијаће воде која се само ј е д а н п у т доноси у собу. т а ј у ж и в а и веће поштовање и већу пажњу него некакав т а м о регрутић. Иначе дочек зависи унеколико и од т е ж и н е кривице. Кад све испи. ј а д н и к . Одозго. Он се ћутећи и к р у т о окрете мени. Болесници су на то навикли.. и чини ми се да у т а ј м а х ништа не мисли. пара се д и з а л а из шоље. висок. дворе га и негују.. чак су м и с л и л и да тако и т р е б а да буде. А л и ни у овој ни у оној прилици нема ни особитог с а ж а љ е њ а . и готово до крвављења. Код нас таквога н о в а ј л и ј у д о ч е к у ј у обично са усиљено с т р о г и м изразом и с неком нешто чак и н а п р е г н у т о м озбиљношћу. мокар чаршав му пребачен преко леђа. Видари већ и сами знају да избијенога несрећника п р е д а ј у у искусне и веште руке. сат и по је х о д а о горе-доле по соби. војнички бегунац .кад. осим тога. врата се с неком л у п о м отворише. За болесника је таква о п е р а ц и ј а обично врло неугодна. Учини ми се да му је поглед у п р т у мој чај. Доведени војник беше м л а д и ћ од д в а д е с е т три године. Сав поредак није нагињао особитој чистоти. Несрећнику се ћутећи помаже. О б и ч н о ј е помоћ у честом и неминовном мењању облога од чаршава или кошуља наквашених у х л а д н о ј води. врло журно. због чега су му сви зглавци д р х т а л и као у грозници. црнпураст. поглед је расејан. намерно с т е ж е зубима. за цео дан и ноћ. и некако се врло брзо квари у нашем в а з д у х у ) . којем је очевидно тешко да се ма на ч е м у с пажњом задржи. усне се т р е с у тако да их. Доцније су још често довођени. нити п а д а ј у какве посебно ј е т к е напомене. .с н а л и ч ј е м њеним. не више. и то је сваког п у т а било велико разонођење за болеснике у соби. и готово ниједан од н>их н и ј е ј е ч а о ! Само им се лице непрестано мења. Гледао сам их многе. бледи. гледа ч у д н о и дивље. нарочито ако сам не може да себи помогне.ево на п р и м е р као о в а ј кога су сад увели. ћутећи остави ч а ш у на место. а ј а д н и к је озебао. па д а к л е и од величине казне. Чај беше врео. погледом л е т и м и ч н и м . Први п у т видех кажњеника.

онда се по себи р а з у м е да је по злој прилици нека н е м и л о с р д н а потреба н а т е р а л а у п р а в у да изда такве.. Дође ми и страшно и гадно с а д а кад з а м и с л и м колико ли је тек ноћу морао код нас бити отрован в а з д у х и онако већ искварен. цени то. то ј е с т ако би били грубљи и нечовечнији. . како ми се чини. да прибаве себи више кретања. да д и ш у в а з д у х који н и ј е тако покварен као у собама. али ноћу: ни под каквим изговором. п о ш т у ј у их. само знам да то н и ј е никакав прави р е д и да се с у ш т и н а некорисне ф о р м а л н о с т и никад н и ј е грубље истакла него. уђе с т р а ж а р с к и подофицир. видим. на два корака од врата. Разуме се. али врло м а л о њих. Неки осуђеници. били су добри из праве човекољубивости. To се не чини по морању. собу з а к љ у ч а ш е . г л е д а л и су да више н и м а л о не скрећу пажњу на њ'. и пошто је соба з а г р е ј а н а и пошто има болесника са б о л е с т и м а због којих је у п о т р е б а чабра неизбежна! Кад с а м рекао да осуђеник и у болести м о р а да сноси своју казну. преброја све болеснике и. желећи в а љ д а да му што м о г у више д а д у мира. а осуђеник. заведен је т а к а в поредак. Понављам. то би од мене била глу па клевета. иако је прави з а л а з о д м а х ту у ходнику. А т и м е је он. Али. био сасвим задовољан. после вечерње лекареве походе. њему није било ни до речи ни до к л и м а њ а главом! Осуђеници су испрва о д н е к у д избегавали сваки разговор са к а ж њ е н и м р е г р у т о м . м о г у слободно да ш е т а ј у по ходнику. Смркло се. Разуме се. м а к а р на каквом високом п о л о ж а ј у да ј е . они знају д а ј е свеж в а з д у х потребан свакоме болеснику. пошто у н е с у онај чабар. Сваки је осетио њихову пажњу п р е м а себи и чуо од њих само добру реч. кога је свако одбацио. лекари не би били ни п р е м а коме одговорни ако би се понашали д р у к ч и ј е .. на п р и м е р они који су се већ придигли. дакле. пошто су му већ помогли. с м а т р а ј у их за своје родитеље. у с т а ј а о и увек неизбежно пун з а г у ш љ и в и х испарења. Чудило ме је што дознах: да т а ј чабар целу ноћ о с т а ј е ту. Напослетку. ја. нисам мислио. р а з у м е се. осуђеници не могу доста да се н а х в а л е с в о ј и м лекарима. He знам ко је први у в е о овакав ред. Болесници из д р у г и х одељења. у овом с л у ч а ј у . Наравно.па ни главом да м а х н е п р е м а мени. А кад је тако. пошто је п р в о у н е с е н ноћни чабар. ј е р види ту истинитост и искреност пажње. Разуме се. на пример. овакав поредак не потиче од лекара. осуђенику као и сваком д р у г о м болесном човеку. него о д м а х опет поче да хода. и да му не д о с а ђ у ј у никаквим д а љ и м з а п и т к и в а њ е м и „саучешћем". Нема разлога кажњавати болесника. Осуђеничка одељења нису била слична о с т а л и м а : болесни осуђеник је д а к л е и у болести сносио с в о ј у казну. и м а ј у и своје свећњаке. Упалише ноћну светиљку. Дању се још и с м е и то с а м о на часак изаћи из собе. нити м и с л и м да је такав поредак заведен баш само за казну. лепе речи и милоште.

Сви су се на то навикли. А л и кад се већ пита: „нашто". Здравоме човеку н и ј е тешко носити десет фунти. да сами окови и нису богзна какав т е р е т . д р у г и с т р а ж а р хода по целу ноћ. стоји д р у г и н а о р у ж а н и с т р а ж а р . ипак. и кад је њима чист в а з д у х још преча потреба но з д р а в о м е човеку . што се ничим не може бар колико-толико р а з ј а с н и т и потребност те наредбе. м о р а м и о т о м е да к а ж е м бар неколико речи. треба п р е т х о д н о избити прозор и решетку. у болничком х а л а т у и капи? Па кад је тако. Куда да побегне? Како да побегне? У ч е м у да побегне? Дању се ј е д а н по ј е д а н п у ш т а из собе. код д р у г о г осуђеничког одељења. стоји још увек то: да би се морали р а з в а л и т и прозор и решетка. ј е д н у д в о у м и ц у која ми је г о д и н а м а ш т р ч а л а пред очима као најзагонетнији факт. на који такође никако не могу да нађем одговор. Али. Неразложност оваквог м и ш љ е њ а озбиљно доказивати готово је немогућно. нашто онда то строго притезање и стешњавање болесника. а на десетак корака. Чиме да се разјасни та излишна суровост? Ево чим: осуђеник дође у болницу навлаш притворно болестан. зими с д у п л и м прозорима. . у дворишту. поред њега д р у г и заменик. обмане лекаре. куда ће по зими да се бежи у ч а р а п а м а и п а п у ч а м а . болесника и д о т л е прати заменик с т р а ж а р е в и никако ra не испушта из очију. Код врата стоји с т р а ж а р с пуном пушком. допустивши могућност и те глупости. Својим с а м о ч и м а видео да су чак и т у б е р к у л о з н и болесници у м и р а л и у оковима.. близу с а м и х прозора на осуђеничким собама.обично су тешки од осам до д в а н а е с т фунти. изађе из собе и. Споља. Да би се кроз прозор изашло. спава послуга из одељења. а особито ј е х т и ч а в о м . а поред ње и многих д р у г и х . и кад је већ тако дошло. и д р у г и чувари. могло би тако бити и ноћу. кад се чак ни од лекара нико за толико година није сетио да бар ј е д а н п у т замоли главну у п р а в у да се скину окови тешком болеснику. И. Пре него што наставим своје причање.. код с т р а ж а р а . непојмљивих толико да не само што се не могу разјаснити.нашто? To никада нисам разумео. Рецимо. уз реч. п р и ч а л и су ми да се н о г е у оковима после неколико година почну сушити. преко ноћ. А л и која потреба? To и ј е с т е мука. оно м е с т о је само два корака даље. He заборавите да о д м а х ту. под прозором. м о р а м споменути још нешто. Истина. тако да не писне. затим. користећи се мраком. Мислим на окове од којих р о б и ј а ш а никаква болест не спасава. побегне. Мучно да је на то неко и помислио. неизбежно. к а д т а к о м а л о има опасности (управо.no п о с л е д и ц а м а штетне наредбе. већ им се р а з ј а ш њ е њ е чак ни н а с л у т и т и не може. сви с м а т р а ј у то као нешто утврђено. м у ч е њ е м о ж д а пред с а м к р а ј њиховог живота. А т а м о има само ј е д а н прозор с гвозденом решетком. А ко ће то пустити? Рецимо. онај ће прво убити с т р а ж а р е в о г заменика. те нико неће ч у т и . и нема никаквих опасности).

„сушио се" . Као да је венуо у тамници. Окови су х о т и м и ч н о обешчашћење човека у о ч и м а д р у г и х . Узмимо да ће неко рећи да су осуђеници зликовци. код којих је оставио о себи л е п у успомену... и зато не знам зашто ми је остао у овако ј а с н о ј и живој успомени. ако се р о б и ј а ш о с у ђ у ј е на окове с а м о ради казне. И н а ј н е в е ш т и ј и и н а ј с м е т е н и ј и осуђеник умеће без велике тешкоће да их врло брзо п р е с т р у ж е или да клинце каменом избије. и врло д о п а д љ и в е спољашњости.бар тако су после говорили о њ е м у осуђеници. даље. и да не з а с л у ж у ј у доброту. ма само и десет фунти. она се види на први поглед. Је ли тако и за болесника? Рецимо чак да ни за обичног болесника то није ништа. па му је и свака с л а м к а тешка? Заиста.р а з у м е т и се не може. Био је још врло м л а д . као правило за спасоносну опрезност. кад би лекарска у п р а в а и з р а д и л а олакшице ма с а м о за т у б е р к у л о з н е осуђенике. је ли тако и за тешкога болесника. с а м о то би већ било истинско и велико доброчинство. дан је био ведар и х л а д а н . ненормално повећава т е ж и н у стопала и м о ж е после д у ж е г времена изазвати штетно дејство. п р е м д а неке вероватности с и г у р н о има: терет. али зар т р е б а у д в а ј а т и казну ономе кога се већ ионако прст Божји дотакао? А не може се. не више. Спадао je у засебно одељење у т а м н и ц и и био ћутљив необично. понављам. М и х а и л о в а сам врло м а л о познавао. је ли тако за туберкулознога коме се ионако с у ш е и ноге и руке. Окови на ногама не ч у в а ј у просто ни од чега! А ако је тако. ваљда се не м о ж е збиља бојати да ће т у б е р к у л о з а н болесник побећи? Коме ће то ићи у р а ч у н ? Нарочито ако је болест у з е л а м а х а ? Т у б е р к у л о з а се не м о ж е с и м у л и р а т и . привезан на ногама за свагда. л е к а р се не да преварити . Ја се сећам само да је имао дивне очи. Окови никад никоме не могу сметати да бежи. Иначе. веровати: Да се то чини само ради казне. Сећам се. има ту нека потајна. близу Устјанцева и. To није болест која вара. Но.па да се м о ж е утећи. Бар тако се з а м и ш љ а . у м р о четвртог дана по мом д о л а с к у у ту собу. стид и б р е м е физичко и морално. А л и каква м е р а . увек некако тихо. Кад је умро. ма и мали.He знам je ли to истина. онда ја опет питам: зар треба кажњавати онога који у м и р е ? Управо сад кад ово пишем. што с а м се и нехотице сетио својих у т и с а к а и мисли којима с а м био обузет приликом те смрти. Јер. в а ж н а мера. д в а д е с е т пет година. витак. Туберкулозне и с у д ослобађа од телесне казне. три часа по подне. некако мирно т у ж а н . живо се сећам ј е д н о г а који је у м и р а о од т у б е р к у л о з е . висок.онога истог Михаилова. који је л е ж а о готово п р е м а мени. А ј о ш и ово да к а ж е м : зар се човеку с т а в љ а ј у окови на ноге само зато да не побегне или да би му с м е т а л и да бежи? Никако. оштри и . Према томе. М о ж д а с а м сад и повео реч о т у б е р к у л о з н и м болесницима. сећам се. А л и р е ц и м о да све то није ништа за човека здрава.

разгледа. био је из засебног одељења. чинило се. м у ч н о и д у г о је у м и р а о : неколико часова.у п а л е слабине. приђе покојнику и. п р о д е н у т и исушена стопала. с т у п а о је тихо. к а о д а и м ј е м а л о в а з д у х а . ћутећи приђе м р т в а ц у и затвори му очи. а г р у д и ј а к о испупчене. као да му је и то тешко. само покаткад п о г л е д а ј у на с а м р т н и к а . разговарали су готово шапатом. његове очи већ нису могле да познаду оне који су му прилазили. Уђе чувар. намести га и прекрсти се. Ha по часа пред његову смрт сви су се наши некако смирили. као у ропцу. За десетак м и н у т а издахну. што се у о п ш т е никако не т р а ж и и широким з а м а х о м . и ћутећи опет га намести М и х а и л о в у о врат. која као да је нарочито смишљена за овакву прилику. с т е с а к о м и шлемом. у о с т а л о м доста срећној. На један корак од м р т в а ц а он з а с т а д е као укопан. Још и з ј у т р а . дисао је мучно. Други. Док се чекало на стражу. са јасно о б е л е ж е н и м ребрима. Мртво лице се постепено кочи. Помоћник. х и т р и м и с н а ж н и м корацима пређе преко у т и ш а н е собе. и окови. г р у д и с у м у с е ј а к о н а д и м а л е . Он прилази. О д м а х одоше да ј а в е стражи. Куцнуше на врата. п р и о н у л и х за десни. Запрепастило га је сасвим наго. с у с т е з а њ е м п о с м а т р а ј у ћ и заћутале осуђенике који ra са свих страна собе суморно гледају. дође брзо. Страшно је било гледати то д у г а ч к о и и з д у ж е н о тело. кроз које би сад могао. ј а в и ш е с т р а ж а р у . у з е га. као с неком н а м е р н о м неусиљеношћу.коси сунчеви зраци п р о б и ј а л и су се кроз з а м р з н у т а с т а к л а на прозорима и као б у ј и ц а су п а д а л и на несрећника. саслушавши га пажљиво. м л а д и добар човек. за њим два с т р а ж а р а . у з е да му пипа било. он непоузданом р у к о м и л у т а ј у ћ и напипа на г р у д и м а крстић с а м а ј л и ј о м и поче и то кидати са себе. он скиде шлем. м а л о више заузет бригом о својој спољашњости. На подглавнику опази крстић с а м а ј л и ј о м . другови су ж е л е л и да му некако о л а к ш а ј у патње. с в е т л у ц а ј у два р е д а белих м л а д и х зуба. нечујно. Напослетку. о д м а х н у руком и изађе. Н а ј з а д уђе с т р а ж а р с к и подофицир. Збацио је покривач. м у к л о погледа м р т в а ц а и оде лекарском помоћнику. све више и више успоравајући кораке. и њега је т р е б а л о по нарочитом пропису огласити за мртвога. Ски доше и крстић. На целом његовом т е л у остао беше с а м о дрвени крстић с а м а ј л и ј о м . ј е р то не беше ј е д а н од обичних злочинаца. у с а х н у л о тело. неки осуђеник гихо опомену да није згорег затворити очи покојнику. као да га и то у з н е м и р у ј е и гу ши. Р а з г о в а р а ј у врло мало.остала с а м а кост . по њему игра с у н ч а н а светлост. испод танких усана. Ко је корачао. само у оковима. као у п л а ш е н . у с а х н у л е р у к е и ноге . Умро је без свести. о с п о р е д н и м стварима. уста су упола отворена. и н а ј е д а н п у т попусти његова стегнутост. п а ј е н а ј з а д почео и кошуљу да кида. као на костуру. дубоко. који је све ј а ч е и ј а ч е крчао. све одело. Видећи да му је врло тешко.

. Дигоше их. А л и с к р е н у о с а м с предмета. не знам зашто.прекрсти се. и с неким ч у д н о м пажњом п о с м а т р а сваки његов покрет. Н а ј е д а н п у т сви почеше гласно да говоре. д и ж у га з а ј е д н о с постељом. To беше огрубело. ћутећи.. такође сед старац. мене чисто прободоше ове његове речи. седо лице старога с л у ж б е н и к а . Чекунову т а д о д ј е д н о м з а д р х т а доња усна. како су му дошле на памет? А л и ево. искриви је некако необично. Сећам се.И он је имао м а ј к у ! . окови. гледа га нетремице..и оде д а љ е . Треба м р т в а ц у скинути окове.. и. с л а м а зашушта. Очи им се н а ј з а д сусретоше. искези зубе и брзо. у с р е д м р т в е тишине. готово с л у ч а ј н о м а х н у главом подофициру да погледа покојника..... Сећам се. Ч у ј е се како подофицир већ из ходника наређује да се позове ковач. звекнуше о патос. Понеше тедо. Зашто их је рекао. и проговори: . Он ј е д н а к о гледа у лице подофицирово.. баш у т а ј м а х ту је с т а ј а о и Чекунов.

наиме: цео наш прост народ нема н и м а л о поверења п р е м а и ч е м у што носи знак а д м и н и с т р а ц и ј е . и друго. м о ј е тврђење изгледаће чудновато. а н е м а м разлога да м и с л и м да се на д р у г и м местима. што се н и м а л о не тиче медицине. Наш ординатор био је т а д а неки м л а д и с п р е м а н лекар. Треба рећи: многи лекари у Русији задобили су љубав и поштовање простога народа. или боље рећи о д у х у . чини ми се. то је сасвим оправдано. онда (ако и не без изузетка. у наше . Свакако. Тога још има. народ је стекао погрешно м и ш љ е њ е о болницама. Осим тога има ту нешто врло значајно. то. кога су врло волели осуђеници. з а п л а ш и л е су ra с т р а ш н е приче о њима. али које и м а ј у свога основа. о правцу који се данас. готово з а н е м а р у ј у болеснике. не поступа и д р у к ч и ј е . како ја мислим. о с и м тога. Уз то. од строгости у х р а н и . Но највише га је с т р а х од немачког поретка у болници. од причања о с т а л н о ј немилосрдности болничара и лекара. особито к а д се помисли на опште неповерење целог руског народа п р е м а медицини и непознатим лековима. ј е р су лекари. господа. од туђих људи око н>ега за све време боловања. и боји се од њих. прост човек р а д и ј е се лечи код врачаре. и од својих болница и м а ј у великих користи. и ч и м их боље упозна. често и глупе. он је некако неразговоран. а на првоме м е с т у м л а д и м а . и од н а ј т е ж е болести. понегде лекари п р и м а ј у мито. с п р е м а н је да им и лекове мења по њиховој жељи. с р д а ч а н и у м и љ а т . уколико с а м ја опазио. чини част н а ш и м лекарима.XIII HACTABAK Лекари обилазе болеснике пре подне у ј е д а н а е с т часова дођу код нас сви заједно. и то често. годинама. али ја говорим о већини. он им о д м а х мења оброке. Већина их у м е да стекне поштовање па и љубав простога народа. али бар већином) врло брзо нестане свега тога с т р а х а . ф о р м а л и т е т а . А л и ч и м дође у д о д и р с њима. чак и као да се нешто з б у њ у ј е пред нама. и. А л и био је изврстан младић. и. Ја пишем о оном што сам сам видео и доживео. и чим га само замоле. само су му налазили ј е д а н недостатак: „сувише је смирен". Истина је. Доиста. исувише често. Знам. и на многим м е с т и м а . пратећи главног лекара. народ с у д и да ће га л е ч и т и господа. ипак. о парању и сечењу тела. или у з и м а домаће народне лекове (које никако и н е т р е б а занемаривати) него да оде л е к а р у или у болницу. а сат и по пре њих долази наш ординатор. чак сасвим з а б о р а в љ а ј у и на струку. с а м о што не црвени.

а не у в л а ж н о ј с т р а ж а р н и ц и где се у тескоби д р ж е густе г о м и л е бледих и испијених о п т у ж е н и к а (оптуженици код нас. готово су увек бледи и испијени . док се болесник и сам не застиди те н а п о с л е т к у . с а т у ж б а м а како нас о н а у б и ј а . Тада вреди видети нашег ординатора: он се и боји и стиди да отворено опомене болесника да „оздрави" и да што пре моли за отпуст. о с т в а р у ј е у медицини. Остале околности наших болница. он брзо губи многе своје п р е д р а с у д е . нарочито ако у м е лепо да говори или да пише. Видећи какви су они на послу. врло вешто прикрива своје слабости и правда их у т и ц а ј е м средине. него п р е м а л е к а р и м а . по неком у з а ј а м н о м с п о р а з у м у између лекара и болесника. напише на његовој болесничкој листи s a n a t est. али како је затвореник дошао да се одмори од рада. и с т и н а ј е д а нам она много шта о д у з и м а . а и м а о би пу но право да сасвим просто. Сви врло добро знају да ј е т о . у целој Русији. већ усвојена ф о р м у л а да означи притворну болест .доба.„поштедно пробадање". они ће увек бити криви. и. и бацали кривицу. како осуђеници с а м и преводе f e b r i s catarrhalis. о д р е ђ у ј е му лекове и храну. на пример. па га после некако нутка: „Зар. па лежи дотле докле га силом не отерају. a у соби је тесно. и да полежи на д у ш е к у у м е с т о на г о л и м д а с к а м а . ја с а м орет скренуо од своје теме. Човекољубље. и л а ж н о г болесника остави да л е ж и понекад и недељу дана. пажљивост и братско саосећање п р е м а болеснику понекад су потребнији од лекова. али ипак не све. А в р е м е је већ давно да п р е с т а н е м о са својим а п а т и ч н и м ж а л б а м а на околину. ни до данас не о д г о в а р а ј у народноме д у х у . Hero. Бар мени се тако чини. А одметници. не м о г у се о п р а в д а т и па ма шта наводили у своју одбрану. Рецимо. и не м о г у задобити потпуно народно поверење и поштовање. заиста. наш ординатор му мирно напише какву febris catarrhalis. како би било да устанеш?" Тако. А л и он му прво издалека напомиње. и ј о ш д р у г о му говори. Понекад болесник хоће и на зло да у п о т р е б и м и л о с р д н о с т лекареву. Наш ординатор обично се з а д р ж а в а код сваког болесника. без икаквих разговора и у м о љ а в а њ а . напослетку. какав л у к а в и в а р а л и ц а који р а з у м е ствар. а нарочито ако су изгубили човекољубље. Тој f e b r i s catarrhalis сви се наши смеју. озбиљно и врло п а ж љ и в о га прегледа и п р о п и т у ј е . на околину која и њих убија. Хтео с а м рећи толико: да је прост свет више неповерљив и непријатељски расположен п р е м а медицинској а д м и н и с т р а ц и ј и . ипак у топлој соби. они вуци међу овцама. Понекад он опази да болесник ни од чега не б о л у ј е . у многоме. доста често такав човек правда баш и своје неваљалство. и до данас су оне с в о ј и м поретком мрске н а в и к а м а нашег простог народа.знак да им је чекање и т а к в о душевно стање готово увек т е ж е него да су већ осуђени). Често бива да понеко. није време? Па ти си готово већ здрав. по неким м о ј и м л и ч н и м у т и с ц и м а .

Он долази после ординатора у пратњи свих б о л н и ч к и х лекара. а нити иде нагоре нити набоље. а зато су га код нас некако нарочито поштовали. Метали су му м е л е м . али он сам не признаје. први по старешинству. некима је брзо пало на ум да т а ј нешто с м е р а ? Био је војник. да их охрабри. и онда им се с у д и према новом делу. Како с а м већ и р а н и ј е споменуо. понеки притвореници се у с у ђ у ј у на страшан изгред. Био је то младић.треба знати и за ред. Уопште. п р е г л е д а свакога појединце. натмурен." 7 5 Обично су н а ј у п о р н и ј и они што их мрзи да раде. као да у свакога нешто сумња. т а д а га сасвим кратко отпусти: „Шта ћеш. п р е м а п р и л и к а м а . увек у м е да им каже коју добру реч.замоли за отпуст. штавише м о р а л о се д р ж а т и и сурово. правио је најбољи утисак. Видели су. али нико н и ј е нарочито био на опрезу. штавише. т у ж и о се да ra ј а к о боде у о ч и м а . Дошао је због очне болести: очи му црвене. често чак врло срдачно и искрено. Мало помало. болест неће да прође. па чак ни они којима су кревети били уз њега. о д л у ч н и ј и од ординатора. или о п т у ж е н и ц и који ч е к а ј у пресуду. а затим на робију. доста и леп. И осуђеници знају већ да се болесник претвара и људе о б м а њ у ј е . па се лекари досетише да је болест извештачена: запаљење је непрестано незнатно. He мари он што ће после два месеца бити д в а п у т и т р и п у т о ш т р и ј е кажњен. To je сумњиво. казна се о д л а ж е још на два месеца. нити их враћао натраг у тамницу. само да би одложили м о м е н т казне: г у р н у нож у месо коме било од старијих или коме притворенику. чува се и склања од свакога. Уосталом. нити је шта п р е д у з и м а о . сад х а ј д е . Ето колико ти несрећници понекад клону и изгубе срчанаст. увек исто. како он ноћу т р љ а очи кречом са ш д а и још нечим д р у г и м . гледа испод ока. после. тако се само говорило. он је веома оштар. пијавице. страшно је крао. и тако дал>е. a он je го и хтео. доста си лежао. и ј е д в а га склонише да изађе из болнице. иако човечан и честит човек (осуђеници и њега веома воле). па је ухваћен и осуђен на х и љ а д у удараца. да т а ј лако може ноћу кога и заклати. потуљен. . а нарочито се з а д р ж а в а код т е ш к и х болесника. с а д р у г у . Код нас су неки међу собом давно ш а п у т а л и : да се њега т р е б а чувати. н е у п о р е д и в о је тврђи. 75 Тј. бризгали му у очи неку љ у т у течност. међутим. да би с у т р а д а н опет биле црвене. Н а ј с т а р и ј и лекар. али некако је на све нас остављао непријатан утисак: прикривен. брате. Сећам се. одморио си се. с а м о да у овај м а х т а ј грозни час казне отклони бар још за који дан. Оне који дођу са „поштедним п р о б а д а њ и м а " никад није одбијао. ни с ким не говори. нарочито у летње радно време. нек буде шта буде. али очи не могу да се очисте. Сећам се како је п р е м а ј е д н о м е од таквих т р е б а л о бити особито строг. али ако болесник буде упоран. сумњив.

Напослетку, главни лекар припрети му „провлаком". Кад
д у г о т р а ј н о ј и упорној очној болести ништа не помаже, кад
су већ сви лекови у п о т р е б љ е н и да се спасе вид, лекари се
о д л у ч у ј у на ј е д н о ј а к о и м у ч н о лечење: да м е т н у болеснику
провлаку, као што се меће коњу. А л и онај ј а д н и к ни т а д а не
х т е д е да оздрави. Био је или тврдоглав или сувише плашљив,
ј е р провлака, ако и није исто што и шиба, ипак је о п е р а ц и ј а
пуна бола. Под потиљком, на врату болесникову, р у к о м
се покупи кожа колико се год м о ж е и цело то захваћено
парче прободе се ножем, те се на затиљку направи од тога
доста широка и д у г а ч к а рана, кроз н>у се п р о в у ч е платнена
врпца, прилично широка, колико за прст, з а т и м свакога
дана, у одређени час, врпца се повуче кроз р а н у тако као да
се поново просеца: да би се стално гнојила и да не м о ж е да
зарасте. Кукавац је, са у ж а с н и м боловима, неколико д а н а
непрестанце, трпео и то мучење, и тек з а т и м пристао да се
испише из болнице. За ј е д а н дан очи му сасвим оздравише, a
к а д ј е и рана на в р а т у зарасла, отишао ј е у притвор да, с у т р а ,
поново издржи х и љ а д у у д а р а ц а .
Очигледно ј е д а ј е т р е н у т а к пред казном толико м у ч а н ,
да ја м о ж д а и г р е ш и м што т а ј с т р а х називам слабошћу и
к у к а в и ш т в о м . Мора бити да је то тешко, кад се п р и с т а ј е и
на д в о г у б у и т р о г у б у казну, само да се не изврши тога часа.
А споменуо с а м и такве, који још док им ни прве повреде на
леђима нису зарасле, већ моле да се изведу на остатак шиба,
само да ј е д н о м сврше с т и м суђењем, ј е р д р ж а њ е под судом,
у притвору, за свакога је много
горе него робија. Осим
р а з л и к е у т е м п е р а м е н т и м а , за о д л у ч н о с т и н е у с т р а ш и в о с т
појединих криваца много значи и њихова навика на у д а р ц е и
на кажњавање. Онај који је више пута бијен, некако очврсне
и д у х о м и телом, па напослетку скептички гледа на казну,
готово као на неку м а л у незгоду, и више је се не боји. Уопште
узевши, тако је. Неки наш осуђеник из засебног одељења,
покрштени Калмик - Александар, или А л е к с а н д р а , како га
наши зову, ч у д а н деран, м а л о лукав, неустрашив, а у ј е д н о
добричина, с м е ј у ћ и се и шалећи се испричао ми је како је*
он и з д р ж а о четири х и љ а д е у д а р а ц а и н а ј о з б и љ н и ј е се клео 1
да их не би могао претрпети да није још о д м а л е н а р а с т а о Ј
под бичем, од којег му се, дословце кроз цео ж и в о т његов у
њиховом племену, маснице нису с к и д а л е с леђа. Причајући
ми то, он je чисто б л а г о с и љ а о такво васпитавање под бичем.
„Стално сам био бијен, А л е к с а н д р е Петровићу", р е ч е ми ј е д н е
вечери, п р е м а свећи, седећи на м о ј о ј постељи, „за све и сва,
зашта било, т у к л и су ме п у н и х петнаест година узастопце,
од првога д а н а о т к а д знам за себе, сваког дана по неколико
пута, т у к а о ме сваки ко год је хтео. Тако с а м се н а ј з а д на то
и навикао."

He знам како je доспео у војску, не сећам се, м о ж д а ми
је и причао, био је обичан б е г у н а ц и скитница. Сећам се с а м о
да ми је причао како се силно препао кад су га о с у д и л и на
четири х и љ а д е у д а р а ц а , зато што је убио свога старешину.
„Знао с а м да ме чека врло љута казна, и да ме м о ж д а неће
ни п у с т и т и испод шиба: и, п р е м д а сам на шибе огуглао,
ипак, н и ј е ш а л а - четири х и љ а д е ! И још су и све с т а р е ш и н е
биле озлојеђене! Знао сам, поуздано с а м знао да нећу олако
проћи, нећу се извући, неће ме пустити испод шиба. Прво
помислих: да се као покрстим - ваљда ће ми опростити.
Кажу мени м о ј и земљаци, неће ми то ништа помоћи, али ја
опет х т е д о х , м и с л и о сам: биће им ж а о покрштењака. И збиља
се покрстим и на крштењу д о б и ј е м име А л е к с а н д а р . А л и
батине су батине, те ме нису м и м о и ш л е . Бар да су ми ј е д н у
х и љ а д у опростили, а ј а ! Тада ми дође криво на њих. Мислим
у себи: чекај, богами ћу све вас да п р е в а р и м ! И, шта мислите,
А л е к с а н д р е Петровићу, заиста сам их преварио. Ја веома
добро у м е м да се п р е т в а р а м да сам мртав, и то не као сасвим
мртав, него онако - тек д у ш а да излети из тела. Поведоше
ме, па у д р и прву х и љ а д у , гори, ја вичем, у д р и д р у г у х и љ а д у ,
е, помислих, сад долази мој крај, већ ме сасвим избише из
памети, ноге ми клецају, г р у н е м о земљу: очи ми мртвачке,
лице модро, не дишем, на у с т и м а пена. Приђе л е к а р - вели,
овог часа умреће. Однесу ме у болницу, a ја о д м а х о ж и в и м !
После су ме још д в а п у т тако изводили и већ су се љутили на
мене, баш су се љутили, али ја с а м их још д в а п у т преварио,
прођох само трећу хиљаду, па о б а м р е х , а кад одох на четврту,
а оно сваки у д а р а ц пада као нож у срце, тако су жестоко
били, сваки у д а р као три у д а р а ! П о м а м и л и се људи, много
сам их р а з ј а р и о ! Ето, та гадна последња х и љ а д а (проклета
била!) с т а л а ме је колико све три прве, и да се нисам опет
умртвио, баш пред к р а ј (остало је ј о ш само двеста у д а р а ц а )
д о т у к л и би ме сасвим, смртно, ту, оног часа. Али, не д а д о х
ни ја да ми се н а ж а о чини: опет с а м их преварио, опет с а м
се у м р т в и о и опет ми повероваше, а и како не би, к а д л е к а р
в е р у ј е , тако да су ми затим, у љутини, оних последњих двеста
жестоко оцепили, жешће него д р у г и п у т и две х и љ а д е , а л и
јест, ништа ми нису могли, а зашто нису могли? Па зато што
сам о д м а л е н а ј е о батине! Зато сам и до данас остао жив. Ух,
баш с а м у свом веку много био бијен, много!", дода он на
к р а ј у свога причања као у невеселом размишљању, као да се
н а п р е ж е да се сети и да преброји колико је п у т а био бијен.
„Да", д о д а опет, п р е к и д а ј у ћ и т р е н у т н о ћутање „не м о ж е се то
ни избројати, броја тог нема!" Он ме погледа па се н а с м е ј а ,
и тако д о б р о д у ш н о да сам се и ја м о р а о да о с м е х н е м , њ е м у
у одговор.
„Знате ли, А л е к с а н д р е Петровићу, ја и сада, кад год
сањам, увек с а њ а м само како ме бију, за д р у г е снове и не

знам." И збиља, он често ноћу виче, и то понекад из свег
гласа, тако да га д р у г и спавачи о д м а х г у р а ј у и буде: „Шта
ти је, ђаволе, што ту вичеш!" Био је то човек здрав, омален,
ж и в а х а н , немиран и весео, од неких ч е т р д е с е т пет година.
Слагао се са свима, д о д у ш е в е о м а ј е волео да краде, што м у ј е
врло често доносило шибе, али ко код нас н и ј е крао, и ко н и ј е
за то био бијен?
Д о д а ј е м још ово: увек сам се ч у д и о доброћудности и
благости с којом су ови бијени људи п р и ч а л и о о н и м а који су
их били и о т о м е како су их били. Често се у т о м е причању не
види чак ни т р у н к е срџбе или мржње, a у мени од тог причања
покашто срце се узбуни и стане куцати све ј а ч е и брже. Они,
међутим, као деца, п р и ч а ј у и с м е ј у се. Тако ми је и М-цки
причао како је кажњен, он није био племић, прошао је пет
стотина шиба. Ја с а м то дознао прво од д р у г и х , па сам га с а м
питао: Је ли истина и како је било? Одговорио ми је некако
кратко и као с неким д у ш е в н и м болом, као да избегава да
ме погледа, а лице му је поцрвенело, м а л о после он ме
погледа, у о ч и м а му севну пламен мржње, а усне з а д р х т а ш е
од срџбе. Осетио с а м да никад неће заборавити ту с т р а н и ц у
своје прошлости. А л и наши, готово сви (не ј а м ч и м да нема
изузетка) г л е д а ј у на то сасвим д р у к ч и ј е . He м о ж е бити,
мислио с а м понекад, да они с м а т р а ј у себе скроз кривима,
т а к в и м а који су з а с л у ж и л и казну, особито ако су г р е ш и л и
против старешина, а не п р е м а својима. Већина од њих себе
не о к р и в љ у ј е . Већ с а м рекао да код њих нисам опазио г р и ж у
савести, чак ни у п р е с т у п у против својега д р у ш т в а . Да и
не говорим о п р е с т у п у п р е м а с т а р е ш и н а м а . Понекад ми се
чини да у овом д р у г о м с л у ч а ј у и м а ј у неки свој сопствени,
такорећи практични, или још боље ф а к т и ч к и поглед на
ствар. Узимала се у обзир судбина, неизбежност факта, и то
не пошто се о томе р а з м и ш љ а л о , него онако, несвесно, као
некакво веровање. Тако, на пример, п р е м д а осуђеник у в е к
нагиње осећању да у свом п р е с т у п у п р е м а с т а р е ш и н а м а н и ј е
крив и мисли да је чак питање о томе сасвим неразложно
- ипак, он стварно види да у п р а в а сасвим д р у к ч и ј е гледа на
његову кривицу, дакле, мора бити кажњен, и квит. Ту је борба
у з а ј а м н а . Кривац зна, и у то не сумња: да њега о п р а в д а в а
суд његове рођене околине, средина простог народа, који
- он и то зна - неће га никада коначно осудити, него ће га
већином сасвим оправдати, само ако се он својом кривицом
није огрешио против својих рођених, против браће, својих
простих људи. Савест му је мирна, а савест ј е с т е његова
снага, м о р а л н о се он не у з н е м и р у ј е , и то је главно, некако
као осећа да има на шта да се ослони и зато не мрзи, него све
оно што му се дешава п р и м а као неизбежан факт, који н и ј е
он сам започео, нити ће га довршити, и који ће се још д у г о
и д у г о настављати, у већ започетој, пасивној, а л и у п о р н о ј

борби. Војник неки мрзи лично Т у р ч и н а к а д се с њим бори,
ј е р Т у р ч и н пуца на њега, коље га, у б и ј а .
Сви, дакако, не причају баш сасвим хладнокрвно и
равнодушно. Тако, о поручнику Жеребјатњикову причали
су чак с неком срџбом, али не врло великом. Ја сам се с т и м
поручником Жеребјатњиковом упознао још кад сам први п у т
лежао у болници - наравно. упознао се из осуђеничких причања.
Но доцније сам га и видео, кад је био код нас на стражи. To je
био човек око тридесет година, висок, дежмекаст, гојазан,
румених образа у салу, белих зуба, и смејао се као Ноздрев ,
громогласно. По лицу му се види да је најнесмишљенији човек
на свету, који ни о чем не л у п а главу. Страсно воли да бије и
да извршује казне са шибањем, кад га за то одреде. Одмах ћу
додати да сам га још тада гледао као изрода међу његовим
друговима, а тако су га гледали и осуђеници. И у старо време
било је таквих извршитеља, разуме се, у оно старо време које
није баш одавно прошло и о којем је „предање свеже, а в е р у ј е
се тешко", ти су извршитељи волели да свој задатак изврше
марљиво и уредно. Али се то м а х о м извршавало наивно и без
особитог усхићења. А поручник Жеребјатњиков био је нека
врста врло рафиниранога гастронома у извршилачком задатку. Он воли, он страсно воли извршилачку уметност и воли је
једино ради уметности. Наслађује се њоме и, као некадашњи
римски патриције, истрошен и увео од уживања и наслада,
измишља свакојаке префињености, разне неприродности, да
колико-толико уздрма и пријатно заголица своје живце огрезле
у салу. Дакле, осуђеника изводе на казну и Жеребјатњиков је
извршилац, један само поглед на дуги ред поврстаних људи с
дебелим прутовима у рукама, и он је већ живахнуо. Задовољно
обилази редове и оштро наређује да сваки своју дужност врши
марљиво, савесно, ј е р иначе... Али војници већ знају шта значи
то: ј е р иначе. Ево доводе кривца; ако се он досада још није
упознао са Жеребјатњиковом, ако о њему још није чуо све до
најмањих ситница - онда, на пример, поручник ће извести
једну своју пошалицу с њиме. (Дабогме, ј е д н у од стотину д р у г и х
пошалица, поручник је неисцрпан у проналасцима). Сваки
осуђеник, у часу кад га свлаче, а руке му привезују за кундак,
са којим ra затим подофицри вуку кроз целу „зелену у л и ц у "
- сваки осуђеник, држећи се општег обичаја, увек ће у тај час
почети жалосним и плачним гласом да моли извршиоца да га
блаже казни и да казну не удвостручава излишном строгошћу:
„Господине поручниче", виче несрећник, „смилујте се, будите отац рођени, Бог вам дао живота и здравља, не убијте ме,
с м и л у ј т е се!" А Жеребјатњиков само то и чека. па о д м а х обустави
казну, и као да и он осећа, започне разговор с осуђеником.
7 6

76 Ноздрев, тип из Гогољевих „Мртвих душа", са својим ч у в е н и м
смехом.

Е. имаћу с а ж а љ е њ а п р е м а т в о ј и м с а м о х р а н и м с у з а м а . грешим. па ако ја сад у б л а ж и м закон. пријатељу. нека.из свег гласа виче Жеребјатњиков. али шта ће бити ако ја т и м е теби нашкодим! Ето. г р е х о т а је.Убио ме Бог. поведоше га. мило ми је да г л е д а м како ће те бити? Та и ја с а м човек! Како ти мислиш: ј е с а м човек или нисам? . а ми ваша деца. добро! Нека буде овако. ј а ч е у д р и л у п е ж а с а м о х р а н о г ! Намести му леђа. А л и пази. па да те благо казним. па промисли. д а ј е ш ли реч? .. у з и м а м т е ж а к г р е х на себе. у д а р и добош. добро намести! А војници у д а р а ј у што игда могу.Ваше благородство!!! . . н и ј е ми те жао? Мислиш. па ипак. па ма како да је неко погрешио. у д р и ! Опали! Још.Господине поручниче. тебе р а д и ! Знам. још! Јаче. него закон! Промисли! Ја с л у ж и м Богу и отаџбини. с л у ш а ј .Е. Јеси ли с а м о х р а н ? .Мислиш. б у д и т е милостиви! .. па ћеш и по д р у г и п у т у ч и н и т и кривицу. ви сте наши родитељи.Терај! . . добро. Будите ми отац рођени.дода м и л о с т и в и м гласом. промисли и с а м ! . пријатељу.Е.. . а кривац на то већ не зна како да моли Бога за таквог заштитника.. треба бити благ. шта ти могу? He казним те ја. .. р а д и т в о ј и х с и р о т и х суза. прште варнице из ј а д н и к о в и х очију.Е. А л и ово не чиним ја.. И? To je онда на м о ј у д у ш у грех.Па то се зна.Ваше благородство! . господине поручниче.Па шта ћу. све je у в а ш и м р у к а м а .Ожежи! Удри. а Жеребјатњиков за њим трчи д у ж . . Господине поручниче. имаш памети.виче кривац и већ добија наду. благо и милостиво.. знамо ми то. добро! А хоћеш ли се и мени з а к л е т и да ћеш се о д с а д а добро владати? ... р а з м и с л и сам. н е м а м ни оца ни м а ј к е . дакле.He куни се. ти ћеш се понадати да ће и д р у г и п у т бити тако.Господине п о р у ч н и ч е ! To ја нећу у ч и н и т и д р у г у ни н е д р у г у ! Кунем се пред с а м и м п р е с т о л о м Божјим.Јесам. господине поручниче. ј а у ч е . с а м с а м као прст. дабогда на ономе свету. Вероваћу ти и на реч. добро. то је с у ш т а истина! Тако је. И к р е н у страшна поворка. . то с а м о засад!... нека буде овако! Да се овога п у т а баш и с м и л у ј е м и да те казним благо.. м о л и м вас! . да ти се с а д с м и л у ј е м . него закон! .Е па. Водите га . з а м а х а ш е први прутеви. .. и ја с а м знам да и на тебе грешника м о р а м гледати као човек.

И мило му је и смешно му је и с а м о се покатшто прекине његов звонки. он к у м и и моли.виче он војницима. казнићу те како треба. з а с т а ј е да се подбочи. и з а м и с л и се. А л и ипак. нити га хвале. па се кикоће. а Жеребјатњиков се овом приликом не п р е т в а р а . без особите срџбе . протрчаћу што могу брже. и полако у с т а ј е на ноге. те в а м је напослетку и жао тога нежног човека.He. . пријане. С т в а р ј е у томе ш т о т а ј није волео да бије. нећу да те п р и т е ж е м уз кундаке. а може бити неће ме ни свака палица погодити!" . а сви прутови. Осуђеник потрчи што брже може „зеленом улицом". бар ће се све брже свршити . прича се код нас о поручнику Смекалову.. који о д р а н и ј е зна целу ту ш а л у и шта ће да с л е д у ј е . опали с а м о х р а н о г јадника. говори он у себи. ј е р сваки војник врло добро зна шта ra чека ако промаши.. ни он није био с раскида да добро избије. „Па".Е.како мислиш? Хоћеш ли да пробаш? Осуђеник с л у ш а у двоумици. али р а з у м е се.Удри. блед и преплашен. као м о ж д а сав руски народ. као муње. тек да није исто. као ситно добовање.. А Жеребјатњиков. господине поручниче.. Ићи ћеш сам. пристајем. очевидно се грозе и њега и његових дела. ови наши људи. Наравно. с неповерењем. И још је и в а р и ј а ц и ј е неке проналазио: к а д кривца изведу на казну. с и р о м а х .целог реда војника. кикоће.Добро. господине поручниче. А поручника Смекалова спомињу радосно и с у ж и в а њ е м . пада као покошен. не блените! . Још га и некако охоло презиру. него о д м а х почиње отворено: . све у томе и лежи: да је осуђеницима некако пријатна успомена баш на батине које д о б и ј а ј у од н>ега.Па лепо. не п р о ј у р и ни петнаест редова. ј е р већ не м о ж е да се исправи. здрави и громогласни смех. па ће ми м у к е пет п у т а м а њ е потрајати. сад потеци! А ви пазите.каже. ј е р си то и з а с л у ж и о . тако је т а ј човек некако у м е о да им угоди! А л и чиме? Како је стекао толику популарност? Истина. ево нешто и да ти у ч и н и м . з а ц е њ у ј е се од смеха. а и сам је начисто да ниједан п р у т неће промашити. и опет се ч у ј е : . у д р и ! Опали лопужу. Па. ипак. не м о г у се описати све његове забаве и све оно што се код нас о њему прича! Нешто д р у к ч и ј е . све се разлеже. низ цео фронт! Па ако те и мазне сваки прут. који je у нашој тамници замењивао заповедника пре него што је за то место био одређен наш мајор. с м е ј е се из гласа. у д р у г о м тону и духу. у њему не беше ни трага од елемената једног Жеребјатњикова. „може то збиља да буде лакше. н а м а х . .али никад не у ж и в а ј у у његовим поступцима. као да га је пушка погодила. као киша се п р о с и п а ј у на његова леђа. увек су готови да ради ј е д н е лепе речи забораве на све муке. то . 0 Жеребјатњикову баш кад п р и ч а ј у и доста равнодушно. Трчи што игда можеш. у ј е д а н п у т . боље je по закону . и ето.

нити да се с њиме „нашали". недостајало му је уметничке маште. Истину рећи.Како не бих знао. Осуђеник почне да моли. Но Смекалов је стекао особиту п о п у л а р н о с т . не осећају им господски дах. има их који су баш рђави људи и. увек нешто споредно. Ту долази много у обзир наивност. Није тешко угодити овим нашим љ у д и м а и стећи код њих популарност. у ч и л и смо о д м а л е н а . Али дешава се да старешина није само добар. али може бити да су је баш зато и волели што је била једина. 7 7 . На њима прости људи не виде да су мекушна господа белих руку. па макар и на своју руку! Тада нема цене којом би га оценили! Као што рекох. па још и у з д и ш у кад садашњег старешину. He гаде се од простих људи којима з а п о в е д а ј у .к а ж е Смекалов. само ако му он мирише на његов рођени. весело смејући се.. најстрашнијег човека прими као најмилоснијег.па ипак! He воле га сви. нема д р у г о .. знаш ли наизуст какву молитву? . запали лулу. о с м е х у ј е се и шали и одмах стане о чем било запиткивати кривца. домаћим.. још и сада. A Смекалов је умео некако извести да су га сви код нас сматрали као свога човека. причају о његовим вештиницама при кажњавању. Смекалов је понекад и теже кажњавао. него онако просто . али за овај м а х о томе не р а с п р а в љ а м ни с ј е д н е ни с д р у г е стране. а понекад му се просто смеју. кад гаосети! Готовједа и најтврђег. . бол>е рећи. Чудновато.Дедер.зато што он одиста жели да то зна. и за Смекалова столицу. понекад.осуђеници су се готово т р о н у т о сећали чак и тога како их је тукао. него да га. баш ти стекну велику популарност. Смекалов и сам дође ту. имао је само једну и једину своју шалу и држао се н>е готово пуну годину дана.Боже Господе. . прирођен . робијашким стварима. привременим. розге. или. међутим. пријане. у разговору. к у д е љ н и мирис! А шта ће тек онда кад је тај. са Смекаловом. а осуђеник у з д а х н е и легне. господине поручниче. што народ има осетљив нањух за тај дах! И шта не би дао за њега. брате. 77 Тј. него неки нарочити. Он није имао много неких пошалица. к а ж у они покаткад. али некако је умео да то изведе тако да никога не само не озлоједи. још и човек збиља добродушан. о његовим личним. а можда и добар на свој начин. и никада с неким нарочитим смером. сви радо помињу и да с уживањем. у п о р е д е с пређашњим.. простонародни. он седне. . Има неку врло дугачку лулу. На пример: кривац се изведе на казну. него и племенит човек . ми смо крштени. народни. Донели су. ево. него лези. који помало народски задише.ето где ј е у з р о к ! Бар како се мени чини.износим као факт. то је велико умење. урођена способност о којој они који је имају никада и не мисле. „Бољи нам отац не треба!".He м о ж е се. „Душа од човека!" Био је Смекалов човек прост. мајора.

М и х а и л о Васиљићу. а Смекалов се м а л о нагиње. . који с п о д и г н у т и м п р у т о в и м а стоје к р а ј жртве.Какву више нећемо видети! — д о д а ј е неко од слушалаца. мазне по његовом грешном телу. тако му је она о м и л е л а ј е д н о м заувек. пуши лулицу.Ето.он с а м и саставио: „на небеси" и „поднеси". љ у д и стоје с п р у т о в и м а и чекају.прича неки м л а д осуђеник. Кривац почиње читати молитву. изговара „на небеси". и у н а п р е д зна и шта ће при т о м читању да буде. . а цело лице му се о с м е х у ј е на у с п о м е н у . па то ти j e ! .Па о ч и т а ј ! Осуђеник већ зна шта ће да очита.бива. . ј е р се то већ т р и д е с е т п у т а и р а н и ј е понављало с д р у г и м а . идем ја.пола часа затим. д у ш а о д човека! Милина! Шаљивчина! Покашто се неком м а н и л о в ш т и н о м изазива у с п о м е н а на предоброга поручника. опет. р а д у ј е се у п р а в о зато што је ово он с а м овако лепо измислио . д и ж е руку. и у з в и к у ј е : А ти му поднеси! . на заповест „поднеси" већ ф и ј у ч е кроз в а з д у х . а м о ж д а и зато што је то његов састав.чека познату реч. 7 8 78 Маниловштина. по типу Манилова из Мртвих д у ш а . дабогме! . браћо . а з а м а л о па да се смешка и онај који ће бити бијен. „Куда Акселове?" „На рад. он већ прича по т а м н и ц и како је и данас... Осуђеник. а он већ седи код прозора. зна да су се одавно доста н а с л у ш а л и те ш а л е и војници.. а и кажњени кривац одлази готово задовољан собом и Смекаловом и .У ј е д н у реч. д а к л е из литерарног самољубља.. но ипак је он понавља. т р и д е с е т први пут.и прсне у с м е х . с п о к р е т о м надахнућа. пије чај. Р а д у ј е се Смекалов. седи у халату. Д у ш а од човека! Права д у ш а . По свршетку казне одлази Смекалов потпуно задовољан собом. па ј о ш и у слику. да у трен ока. пре свега поновљена шала. о с м е х у ј е се и онај што бије. после првих р е д а к а познатих стихова. прво и прво т р е б а ићи у радионицу.Стој! . п р е с т а ј е да пуши л у л у . Па и с а м Смекалов зна да је то осуђенику познато. па се о д м а х окреће човеку који је дигао прут. не марећи што прут.виче р а с п а љ е н и поручник. „ А он се н а с м е ј е . као о ш т р а бритва. A ја скинем капу.. Само је то и требало. О с м е х у ј у се и војници што ту стоје. и по т р и д е с е т први пут.

Д. али чисто физички с т р а х . који у б и ј а цело м о р а л н о биће човеково. природно. док с а м ј о ш врло р а д о з н а л о п о с м а т р а о све што око мене бива . осуђеничких одељења и д р у г и х војних команди из нашега г р а д а и из целе његове околине.сав т а ј за мене ч у д а н поредак. . и како на све то г л е д а ј у с а м и осуђеници. и још се мења. ж е л е о с а м свакако да сазнам за све степене п р е с у д а и извршења. и они. Већ сам рекао да je у т о м е т р е н у т к у м а л о ко од њих био х л а д н о к р в а н . па и х и љ а д у пет стотина у д а р а ц а у ј е д а н п у т . Они који з а л е ч е своја леђа после прве половине. из свих батаљона. a п р е с у д е на д в е или три х и љ а д е и з в р ш у ј у се с п р е к и д и м а . као и о неким извршиоцима те з а н и м љ и в е д у ж н о с т и . из д в а п у т па и трипут. У наше две собе у болници доводе се сви шибама кажњени притвореници. Чуо с а м да се сада све променило. Уопште. Ако је кривац осуђен на велики број у д а р а ц а . и нехотице п а ж љ и в о п о с м а т р а о оне притворенике који у болници о д л е ж е д о б и ј е н у половину шиба и излече своја леђа. код осуђеника и затвореника се распитивао и постизао да су ми д а в а л и своја мишљења и свој суд. осуђеника т а д а о б у з и м а неки љути. онда се број подели на два или на три дела. док сам за ових неколико година био сужањ. збуњен и у п л а ш е н . па изађу из ње да би с у т р а д а н могли добити и д р у г у досуђену половину. п р е м а ономе што лекар к а ж е при с а м о м бијењу. не и з у з и м а ј у ћ и ни оне који су р а н и ј е више пута.). које он не м о ж е о д ј е д а н п у т да издржи. било ј е у време док сам ја тамновао. (Ф. Бивао сам узбуђен. Сећам се да сам т а д а почео нестрпљиво да у л а з и м у све потанкости тих нових појава. Обично се д а ј е пет стотина. Између осталога. Дотле сам знао о т о м е само по чувењу. сви ти кажњеници.што је све то. Овај прекид у шибању бива увек п р е м а о д л у ц и л е к а р а који п р и с у с т в у ј е казни. то јест. говорио с а м зато што с а м о с в е м у томе тек у болници добио очевидан и стваран п о ј а м . нехотичан и неодољив. који су се с п р е м а л и на казну . старао сам се да з а м и с л и м душевно стање оних који иду на казну. м о ж е ли кривац и д а љ е трчати кроз шибе или ће то бити опасно по његов живот.XIV HACTABAK 7 9 Говорио с а м о кажњавању. и излазе из болнице да би з а т и м п р и м и л и и д р у г у 79Све ово што сад пишем овде о кажњавању и казнама. чинило на м е н е н а ј ј а ч и утисак. све нијансе т и х извршавања. Р а з у м љ и в о је што je у прво време. Ја с а м и доцније. и много бивали бијени. с л у ш а о о т о м е разговоре и причања д р у г и х .

пече као ватра . бекство.тако да сад. Жеже. А л и то сам већ спомињао. Орлов. Ретко сам их кад ч у о да ј а у ч у .и ништа више.Боли .. никад ми нико није одговорио тако да б у д е м задовољен. као. с а м у казну подносили су мушки. П о л у м р т а в је донет у болницу. да су они гласови о н а м е р а м а у п р а в е л а ж н и . силно узбуђен. био с а м узбуђен и потресен. па да негде у с п у т побегне. о коме сам већ причао. Али. на истој постељи. З а п а ж а се код њих нека затупелост. те да м о ж е с о с т а л и м д р у ш т в о м поћи у одређено му м е с т о изгнанства. па се већ и т а д а с п р е м а о за смрт. Такав човек се не у п у ш т а у разговоре и више ћути. те не може брже да изађе из болнице па да што пре п р е т р ч и и д р у г у половину у д а р а ц а . нити хоће да му напомињу оно што га чека. чак ни прве ноћи по д о л а с к у у болницу. па и н а ј п л а ш љ и в и ј и . уопште. охрабрио се.половину досуђених у д а р а ц а . 0 т о м е с а м се много распитивао. жалосни. д р у г у казну н и ј е могао да издржи. уочи казне. Баш у то време кад с а м се м а л о боље упознао са М-ом. сви редом. на пример. после д у г о г чекања под судом.ј а к о боли. Кашто с а м пожелео да одређено сазнам: колики су ти болови и с ч и м е се. м а д а је у г у ш и в а о своја осећања. али он је дошао с пуно р а д о с т и у срцу и надао се да ће све преживети. Ниједне сувишне речи ни у т е х е . А л и кога год сам питао. А само два дана после изласка из болнице. а што је н а ј и н т е р е с а н т н и ј е . нека неприродна расејаност. Жеже . А л и кад је издржао прву половину. Још док је био под с у д о м с л у ш а о је разне гласове о н а м е р а м а управе. као да се леђа пеку на најжешћој ватри. Дабогме. у м р о је у т о ј истој болници. .. сећам се. чак ни оне који су сувише тешко бијени.обично су на дан отпуста из болнице. а осећа се као да ватра пали. . који су уочи казне проводили тако тешке дане и ноћи. њему су се привиђали: д р у м . питао с а м и њега.одговорио ми је он . Орлова је з а н и м а л а нека н а м е р а и богзна шта му се вртело по глави. Има изузетака. Сећам се само да то нисам р а д и о из пуке радозналости. још се упињу да у о п ш т е на њега и не гледају.за тачност з а п а ж а њ а не ј а м ч и м . Па ипак. Искрено да к а ж е м . најзад. После прве половине казне он се љутио што му леђа не зарашћују. с њиме ни осуђеници никад не говоре. н а р о д у м е да трпи бол. могу у п о р е д и т и .то је све што с а м могао од њих ч у т и и сви су ми ј е д и н о то и исто одговарали. тако је боље за кривца. врло мрачни. он је још пре прве половине казне м и с л и о да га неће жива испустити и да мора у м р е т и . онаквих рана ја још никада нисам видео. Био је врло задовољан. Речју. сви су одговарали ј е д н о исто. . ш у м а и поље. но п о д у д а р а њ е у мишљењу криваца ј а к о ra п о т к р е п љ у ј е : то ј е с т . ти људи. Јер. не знам зашто сам то т р а ж и о . To беше страсна и ж и л а в а природа. и ј е д в а говоре. слобода. опазио с а м тада нешто необично . да су га ево оставили живог . Понављам.

право телесног кажњавања.то је готово поуздано. a са више од пет стотина . а л и џентлмена џелата ни близу не. као тигрови. ј е с т е ј е д н о од н а ј ј а ч и х с р е д с т а в а да се у д р у ш т в у у н и ш т и сваки з а м е т а к . али ч у л о се тек само у књигама. Док се пет стотина у д а р а ц а палицом м о г у поднети без икакве опасности по живот. над братом. Х и љ а д у палица м о ж е без те опасности да издржи човек с л а б и ј е г састава. к а ж у осуђеници. Шибе ј а ч е р а з д р а ж у ј у живце. У т и р а н и н у се изгуби човек и грађанин. Д р у ш т в о се г н у ш а џелата. сваки оглед грађанске свести и ј е с т е ј а к основ за неизбежно и несавладано пропадање друштва. поквари се. п р е т е р а н о и х узбуђују. А човек с р е д њ е снаге и здравог састава не м о ж е се у т у ћ и ни са д в е х и љ а д е у д а р а ц а палицом. таква моћ заводљива ј е . ако се д а ј у у великом броју. А ни они који га и с к а з у ј у ј о ш нису сви могли ни с а м и у себи да у г у ш е ту п о т р е б у за самовлашћем. ипак. ко је осетио моћ и п о т п у н у могућност да д р у г о биће. осећали неко задовољство које подсећа на м а р к и з а Де Сада. н а ј н е н о р м а л н и ј е појаве п р и с т у п а ч н е су његовом р а з у м у и осећању и н а п о с л е т к у су му сладост. На први поглед рекло би се да је то бесмислено и немогућно. п о т р е с а ј у изнад могућности. да се покаје и препороди. створено по Б о ж ј е м лику. као уопштен појам. Крв и моћ о п и ј а ј у човека. ближњим с в о ј и м по Христовом закону. па и са четири стотине шиба човек м о ж е да буде н а м р т в о избијен. „С тањег к р а ј а горе боли". Има људи ж е д н и х крви. не м о ж е да издржи ни н а ј с н а ж н и ј и човек. дато ј е д н о м е над д р у г и м . али некада. то је навада. сваки подузетник. Тек п р е кратког времена ч у л о се д р у к ч и ј е м и ш љ е њ е о томе. ту н е о г р а н и ч е н у власт над телом. она има способност р а з в и ј а њ а и р а з в и ј а се напослетку у болест.да су танке шибе. Сви осуђеници к а ж у да су шибе горе од палица. понизи н а ј г о р и м и највећим п о н и ж е њ е м . Па. ј е с т е ј е д н а од д р у ш т в е н и х рана. Тиранија. мучење. кад им се да прилика да своју ж р т в у ишибају. Једном речи. Мислим да у том осећају и м а нешто од чега срце т и х џентлмена п р е м и р е и слатко и болно у исти м а х . крвљу и над д у х о м човека створеног исто као што је и он сам. Ко је с а м о ј е д н о м осетио ту моћ. м о р а неминовно осећати неко шкакљиво у ж и в а њ е . Пример могућности такве с а м о в о љ е заразно у т и ч е и на цело друштво.т а ј некако и нехотице постаје немоћан у с в о ј и м осећајима. и он готово никад не м о ж е да се врати на људско достојанство. Х и љ а д у у д а р а ц а танком шибом у ј е д а н п у т . са пет. неко н а д р а ж љ и в о задовољство у р а д н и к о в о ј . заувек. он огруби. н а ј т е ж е од свих казни које се код нас у п о т р е б љ а в а ј у . Д р у ш т в о које т а к в у појаву прима р а в н о д у ш н о и само је већ у својој основи заражено. Сваки фабрикант. било је џентлмена који су. не много раније. He знам како је данас. Н а л а з и м да навика може и најбољег човека претворити у грубу и т у п у животињу.

ако и бије по д у ж н о с т и . понекад и у потпуној зависности не само радниковој. врло мало. зна се. ако не моли и не п р е к л и њ е за милост. није у реду". He д е ш а в а ј у се брзи преокрети.. обавезних. оче рођени. или. ј е д н о м приликом. Дакако. чак добре људе. A то не иде брзо. Готово у сваком д а н а ш њ е м човеку и м а клица џелатских особина. жеља показати се п р е д својим д р у г о в и м а и п р е д гледаоцима. неће се човек тако брзо одрећи онога што му је већ и у крв прешло. Он се стара о послу свом вештине ради. џелат.био чак лично увређен т а к в и м д р ж а њ е м .и истерао ј е . и неће се н а р а ш т а ј брзо ослободити од онога што у њему лежи наследно. ипак готово никад лично не мрзи своју жртву. он се р а з ј а р и о и. он испрва код д р у г о г а џелата долази на н а у к у и. ако се само призна кривица и наследни г р е х отаца. а кад није од њега чуо оно познато: „Господине.који. нису могли х л а д н о к р в н о да подносе ако кривац не ј а у ч е под шибама. Осим тога. Што се т и ч е правога џелата. додао још педесет шиба више . треба се сасвим о д у ч и т и од њега. чак честите. р а з у м е се. док сам жив молићу се Богу за вас. Почех о џелату. суђен и осуђен на изгнанство. жив човек н и ј е машина. у засебној соби.. с м и л у ј т е се. о с т а ј е заувек у тамници. Мало је. Испрва је мислио да осуђеног казни благо. Има две врсте џелата добровољних и п р и м о р а н и х . он врло добро зна да је избачен из свакога д р у ш т в а и да га . што је тако рећи с м а т е р и н и м м л е к о м усисао. О т к у д а т а ј скоро празноверан с т р а х од једнога џелата.. то је. близу готово несвесног мистичног с т р а х а . г н у ш а њ е м које је близу ужасу. него и целе његове породице. онда је такав човек. бије понекад још и са страшћу.. чак у г л е д н е у д р у ш т в у и цењене људе . џелата под морањем. затвореник. А ако код понеког с в о ј и м развићем п р е о в л а д а ј у све о с т а л е његове особине. добровољни џелат је у сваком погледу испод примораног. з а м а л о не и повлађивање? Има изванредно необичних п р и м е р а : ја с а м знао људе. ако бије баш и са задовољством за себе. с т р а х о в и т и ругобан. одговорио ми је врло озбиљно. а п р е м а д р у г о м е равнодушност. а баш овог се народ гнуша страховито. онда је извршилац казне. Кажњавани кривци м о р а ј у неминовно да вичу и да моле за м и л о с т ! Тако се т р а ж и . на пример. грози. све то подстиче његову амбицију. To је поуздано тако. обавезног. познавање свога заната. но готово је увек под с т р а ж о м ." итд. а л и з а д р ж а н за џелата. где добија засебно издржавање. с м а т р а се да је то и у р е д у и н у ж н о и. Дакако. и чак и м а л о и м а њ е које с а м обрађује.зависности ј е д и н о од његове воље. Вештина у ударању. А л и се човекове зверске особине не р а з в и ј а ј у подједнако. кад ж р т в а није х т е л а да вапи.. „Не с м е он тако. с п р е м љ е н тако. кога с а м ја познавао и који би се у д р у г и м п р и л и к а м а зацело могао с м а т р а т и као добар човек . у жељи да истера ј а у к е и молбе.

доста пријатног и паметног лица и с к у д р а в о м главом. а ако . чак и с висине. ја с а м уверен. за мито. п р е д гледаоцима. ни да ли се појачава свешћу о с т р а х у који у л и в а ј у својим ж р т в а м а . To му се ч и т а л о на лицу. чак поносити. он обећава жртви да је неће избити врло јако. од неких ч е т р д е с е т година. пошаљу с танком д у г а ч к о м мотком да побије градске псе. џелати ж и в е задовољно. у том т р е н у т к у је он себе д р ж а о за неизмерно вишег од старешине. и што осећају своју власт н а д њима. а множили су се необично брзо. и п р е м а ономе што ти људи и м а ј у о д р е ђ у ј е им колико да даду. није ни овако понижавајућа д у ж н о с т н и м а л о понижавала. у пратњи свог уморног ч у в а р а . одговарао увек кратко. који нису били ничији.. у з и м а и по т р и д е с е т рубаља. и за то је слат џелат. м а к а р му дао и последњу пару. па и љубазно. разложни. као да се нечим поносио и у з д и з а о п р е д а мном. његове зверске склоности. он се показивао све тврђи. а понекад још и више. спокојан. Може бити да развијању чак и неке охолости код њих доприноси парадност и т е а т р а л н о с т с којима се џелати п о ј а в љ у ј у на м е с т у кажњавања. и већ с а м о м својом појавом плашио жене и децу. јак. Готово се увек п р и с т а ј е на његов предлог. Ја не знам да ли се т а ј њихов понос р а з в и ј а као отпор о п ш т е м презирању п р е м а њима. Д е ш а в а л о се да га понекад. разумни. колико год ми се п у т а десило да видим џелата. прва је брига да колико-толико у н а п р е д обдари џелата. осећање свога сопственог достојанства. Чак и деца знају да се џелат „одриче родитеља". а л и некако охоло љубазно. сувоњав. опорост и хладноћу. Он је то опазио. у којој нипошто није попуштао. ј е р за то одговара с в о ј и м леђима. Сећам се. и у пратњи чувара. разборито. У вреле дане они су били опасни. а л и уза сву своју п р е т а њ е н у углађеност. х р а н е се врло добро. врло частољубиви. А л и њега. Вредело ј е видети с каквом је он достојанственошћу пролазио у л и ц а м а .. Са врло имућнима он се чак и погађа. у в е к су то били људи свесни. у ј е д н о време имао с а м прилике да ј е д н о г а џелата често в и д и м и да ra изблиза п о с м а т р а м . Али. Новац д о б и ј а ј у м и т о м . А л и од понеких имућнијих осуђеника џелат у з и м а и сам. И м а ј у новаца. да не појачава његов гнев. Свакако. к о м е ј е казна изречена.свуда и увек сусреће и прати с у ј е в е р а н с т р а х људи. Увек је изгледао врло достојанствен. У г р а д у беше врло много паса. како је изгледало. гледао на све пролазнике. и како је мирно. Често су официри с т р а ж е с њиме р а з г о в а р а л и и то. Што је старешина љубазније с њиме говорио. с неким поштовањем п р е м а њему. па је пред с т а р е ш и н а м а намерно у д в а ј а о своју уљудност. Сваком цивилном притворенику. д р ж а о се џентлменски. д а к л е се не м о ж е ј е м ч и т и да то на њега не у т и ч е . у вреле летње дане. Био је то обичан човек средњег раста. богами. пију. Чудновато. па је у п р а в а наређивала да се потамане. Уосталом. жилав. џелат не с м е да казни врло лабаво.

к у п у ј у говедину . д р у г и само тарану. о д м а х од прве је престравити. да се џелат покаже. А џелат ми је и с а м ј е м ч и о да може то да у р а д и . Говорило се такође да џелат може из све снаге да у д а р и по леђима преступниковим. д о л а з е рођаци. и то je сасвим у његовој руци. остали. осећа с в о ј у моћ. коју су многи волели. прилична забава. Неки се м е њ а ј у с оброцима. И х л е б се д а ј е п р е м а болестима. кобно: „Држ' се! Хоћу да о ж е ж е м ! " Тешко је з а м и с л и т и колико се људска природа м о ж е изопачити. Онима који о з д р а в љ а ј у и који су готово здрави. да види с ким има посла. Дешава се да он врло много т р а ж и чак и од врло с и р о м а ш н и х криваца. пре него што ће први п у т у д а р и т и . Други. дабогме. А л и онај први његов је. Aj<o је џелат и у з е о м и т о да би казна била блага. те оно што је одређено за ј е д н у болест. Најбољи је оброк за скорбутне: говедина с луком. н а с л у ш а о с а м се оваквих осуђеничких причања. добро печен. први у д а р а ц д а ј е он у п у н о м з а м а х у и свом снагом. трећи с а м о с у т л и ј у од гриза. Оброци су разнолики. у л и т и ј о ј с т р а х . р а з у м е се. у то време. Од дугога л е ж а њ а осуђеници се разнеже. У болници. 0 свима таквим м а ј с т о р и ј а м а и п р е т а њ е н о с т и м а џелатске вештине познате су многе приче. Р а з у м е се. реном или с ч и м д р у г и м . лаки. Л е ж а њ е нам ј е свима с у в и ш е д о д и ј а л о . увек пред почетак казне џелат је узбуђен. д а ј е се парче к у в а н е говедине или. Неки д о б и ј а ј у само с у п у с некаквом п р е к р у п о м . црн или у п о л а бео. Одиста.. У таквим п р и л и к а м а џ е л а т у много п о м а ж е празноверан с т р а х који он з а д а ј е . или је то просто жеља посилити се п р е д жртвом. у т о м е часу он је г л у м а ц . а убрзо после н>е и р у ч а к . он с у ж и в а њ е м довикне својој жртви оно његово познато. погађају се. оде на сасвим другу. А л и болесници којима се једе. у неким б о л е с т и м а се човеку ионако ништа не ј е д е . Сви су дани ј е д а н као и д р у г и ! До подне нас м а л о р а з г а л и лекарска похода. речју. а понекад и чашица вотке. Свакако. ипак. неће изгледати м у ч н и . па воле слаткише. па било му плаћено или не. када је то пробано? Али. Чуда се п р и ч а ј у о џ е л а т и м а ! Осуђеници су ме сами у в е р а в а л и да целат ј е д н и м у д а р ц е м м о ж е да у б и ј е ! Премда. У оваквој ј е д н о л и к о с т и и д о с а д и ј е л о је. и зло је ако га не задовоље. али тако да се чак ни н а ј м а њ а масница не појави и да кривац не осети ни н а ј м а њ и бол. Наредне у д а р ц е у б л а ж а в а . Болесници су се с м е ш к а л и на ову с л у ж б е н у пажљивост у одређивању х р а н е . м о ж е и бити: говори се о том сувише потврдно. гледаоци му се диве и с т р а ш е се од њега и. ја не знам зашто тако р а д е ? Да ли зато да се ж р т в а од прве научи на о с т а л е ударце. ј е д у што хоће. п р е м а болести сваког болесника посепце. м и т е га. види да је он господар. нарочито ако м у ј е већ плаћено. он к а ж њ а в а доиста варварски. „бик". на слабој х р а н и .не. како се то код нас каже. To је међу њима просто обичај. р а ч у н а ј у ћ и да после врло тешког у д а р ц а ..

живахне. Говедина је доста скупа: пет копејки у новчаницама. зашто је доведен. некоћерета. а неко гласно нешто прича. „слободне". и д р у г о . а после два-три дана враћа се он. о д а к л е је. онда и у војничке собе. ш а љ е се с л у г а у осуђеничку собу. А прави душевно болесни затвореници. с а м о да се избаве казне. ни лекари ни осуђеници. који вичу. ћутећи га испишу. какав је пут. ћутећи га и с п р а т е из болнице. После р у ч к а н а с т а ј е нај д о с а д н и ј е време: из д у г а в р е м е н а неко спава. „Ето забаве!". или. Неке од њих брзо у х в а т е у превари. Долазак новајлије. код нас је некако све свело. како се то код нас каже. још и за колаче. Понекад бива да се о п т у ж е н и ц и п р е т в а р а ј у да су л у д и . д о д у ш е не о с в о ј и м л и ч н и м стварима. д о в е д е н и х на посматрање. почињу чак и свађе. нити га постиђују спомињући му његово недавно претварање. шаљу п о с л у г у још и по пециво из радње. оптуженик се изненадно опамети. доводе се и они који су кажњени т а н к и м шибама. Нарочито се и н т е р е с у ј у у т о м с л у ч а ј у за пресељенике. предвече. што с а м већ споменуо. пита се само: о т к у д а долазе. с л у ш а ј у ћ и нова причања. Мени је било врло тешко и м у ч н о гледати . о извршиоцима казне. с м и р и се и т м у р н о моли за отпуст из болнице. боље рећи. Дабогме. А л и такви с л у ч а ј е в и су у о п ш т е ретки. Такви продавци о с т а ј у само на хлебу. права су казна Божја за све у соби. п и ј у квас. увек изазива неки у т и с а к . опет од оних којима је прописано. певају. а ако т а м о нема. Ако у нашој соби нема од кога да се купи. Неке од т а к в и х болесника. нарочито ако га нико не познаје. У то време. о каквој поворци осуђеника вођених у заточење. мртво. к у д а иду? Понеко. све је то сиротиња.и оброке с к о р б у т н и х болесника. ипак. о с т а р е ш и н а м а поворке. кажњен. као у з г р е д спомиње штогод из овојих д о ж и в љ а ј а . осуђеници испрва д о ч е к у ј у готово усхићено. Све те поруџбине наша п о с л у г а и з в р ш у ј е без икакве награде. т р у д е се да д о з н а ј у ко је и шта је. они који и м а ј у неку пару. довођени на посматрање. Увек има некога ко р а д о п р о д а ј е . неко се препире. гледајући на неког тек доведеног л у д а к а . ти увек понешто испричају. пошто се п р о л у д и р а два-три дана. прича о каквом пресељавању. као да су сва та лица ј е д н о д р у г о м страшно д о д и ј а л а . сем ако човек с а м хоће да каже. али их не доводе сваког дана. говоре они. веселе. Још је д о с а д н и ј е ако се не д о в е д у нови болесници. Неки поједу чак и по два оброка. али зато з а р а ђ у ј у новац. Њему нико ништа не п р е б а ц у ј е . П о с м а т р а ј у га. играју. и тако. а онога дана к а д н>их нема. Оброци се п р о д а ј у и п р е п р о д а ј у за новац. Ти увек о с т а в љ а ј у врло ј а к утисак. никада их у о с т а л о м о т о м е и не питају. Код нас се р а д у ј у чак и д о л а с к у д у ш е в н о болесних. болничко пиво. они се сами реше да промене своју политику. за оне који се преводе из једног места у друго. с ким.

подофициром. али за нас је т а д а бивало још горе. па са н а ј н е у љ у д н и ј и м . доведоше нам притвореника. Сместио се поред мене. пева. Он је одавно на с л у ж б и у Сибиру и м а д а је пореклом из простог народа . Разговарао с а м с њиме. м о л и л а главнога лекара да нас избави напасти и да болесног склони у д р у г у осуђеничку собу. причао врло занимљиво. у лето.. Он стално чита к а т о л и ч к у Библију. нисмо знали шта ћемо с њиме. врло паметно. који је ту живео као надзорник. сувоњав. Једнога од њих д р ж а л и су код нас три недеље и дошло је дотле да се просто б е ж а л о из собе.ипак су га и М-цки и Б. ни с ким не говори. поносит па баш и узвишен. и гледао веома питомо и поштено. лица нагрђеног од богиња.. м а д а је. А кад би се код нас тако у исти м а х нашла два л у д а к а . Једном. боље рећи. За те три недеље цела се соба д и з а л а и покашто. да н а м се свима просто смучило. здравог. око ч е т р д е с е т пет година. упознадоше ме с Острожским. На мене је т а ј у ч и н и о нарочити утисак. висок. у нашу собу . 8 0 Сећам се још ј е д н о г необичног у м н о болесног. бије. Сви с л о б о д н и ј е о д а х н у ш е кад их ј е д в а ј е д н о м некуд одведоше . необично суморног и натуштеног. Био је врло миран. говорио је врло мило. Смркава се. без кошуље. у пролеће. или. Tora ј у т р а . заигра по соби. само с а м чуо да је због неког дела био под ислеђењем. и на очи врло неспретног сељака.. непрекидно кревељење и немирни испади доведенога и са с м е х о м дочеканога болесника. а мени то беше врло т у ж н о и жалосно. стар човек од шездесетину година. . онда су се две собе м е њ а л е л у д а ц и м а . Уосталом. њега доведоше к нама. ј е д а н гори од д р у г о г а . А тамо. После три дана. и држи се као да нешто р а з м и ш љ а . . моле да га п р е в е д у код нас. о ч и ј у м а л и х и зацрвенелих. смејући се грохотом.. Никад нисам могао р а в н о д у ш н о гледати душевно болесне. сасвим к а м а р и н с к и м покретима. ишао с а м с ј е д н и м одељењем циглара на р а д у циглани. Од тада. волели и ценили.a дошао је из војске као војник т р и д е с е т е г о д и н е . М-цки и Б. а ноћу сваки час прави тако неприличне испаде. изненада. оба немирна и свађалице.п о л у д е о је. Утом. без 80 Тада се у војсци с л у ж и л о 25 година. Облаче му л у д а ч к у кошуљу. цичи. Требало је да се поправе пећи за р а д на лето. He боји се никога. Острожски је Пољак. доведоше ј о ш једнога.те несрећнике. Осуђеници се веома развеселише. после два дана.. две године га нисам видео. баш као намерно. увек готов био на свађу и насртање на сваког. а он се изненада о к р е т е мени. на очи врло пријатан. у циглани. за две врсте далеко. Свађа се. првих месеци мога робијашког живота. Уђе с циком. у ј е д а н глас. Непосредно. И.. већ после дан-два свима д о д и ј а ј у и сасвим изводе из стрпљења. To је било у трећој години мога тамновања. А они. Прве године.

а он је баш у т а ј м а х гледао кроз р е ш е т к у на прозору. Може бити да је он одиста некога у г л е д а о кроз прозорче. да подели поклоне. Чим га је видела. р а з у м е се.увода. и зато. Тада још ништа нисам с л у т и о ни знао. официра. створену. провезла се поред његовог затвора. он чедно ућута. који м о ж д а целог свог живота н и ј е д а н п у т није ни помислио на госпођице. р а д и л и по нејасном и непровереном причању и послали га на посматрање. он поче . Погледам га у неверици. Он тврдо в е р у ј е да ће се избавити казне. поред све бесмислености његовог причања. сад је изненада измислио цео љубавни роман и инстинктивно се х в а т а о и за ту сламку. С а с л у ш а х га ћутећи и обавестих о њему д р у г е осуђенике. пуштен је из болнице. Десила се нека непажња. пошто су лекари отишли. о д м а х се заљубила. да прича о тако р о м а н т и ч н о ј љубави ј е д н е девојке заљубљене у њега. после два д а н а несрећника изведоше на казну. али с изразом као да ми поверава неку р е т к у тајну. Тек после. под р а з н и м изговорима. Сутрадан. Тај несрећни војник. а лудило. у његовом ј а д н о м болесном мозгу. А л и кад га д р у г и почеше радознало запиткивати. стаде ми причати како ових дана т р е б а да д о б и ј е две х и љ а д е шиба. Било како било. ни сами т а д а још нисмо досетили шта је ту у ствари. пре д в е недеље. Први пут. да су га нечега р а д и довели. а није казао зашто га шаље. А м о ж д а ни они који су га послали нису били поуздано у в е р е н и о његовом л у д и л у . п р и п р е м а л о и непрестано расло. Чудновато је како је он мени потанко испричао ову бесмислицу. з а ј е д н о с оцем. И од тада. у с л е д с т р а х а . ми смо видели да је на његовом листу забележено sanat. већ т р и п у т је т а м о д о л а з и л а . с овако ј а д н о м и жалосном. Чудо је шта је с т р а х од казне могао у ч и н и т и од ове плашљиве душе. н а ј е д н о м је нашло свој излаз. било је ч у д н о с л у ш а т и овога човека са близу педесет година. али да је он потпуно здрав. огорченом и нагрђеном физиономијом. ј е р није доведен као човек поремећене памети. и пролазећи поред њега д о ш а п н у л а му је да га воли и да ће га избавити. Све је било због погрешке онога с т а р е ш и н е који га је послао код нас. и тако им нисмо могли казати шта је у ствари. свој облик. лекар га је д у г о испитивао. међутим. a пуковникова кћи је у њега заљубљена. али кад му он рече да н и ј е болестан. које се већ. Ми се. који је у то в р е м е био код њих на стражи. али да то сада неће бити. Изгледа да га је з а п р е п а с т и л а тако неочекивана одлука. ни до последњег т р е н у т к а није у то веровао и кад га поведоше између редова шиба. a no п р е г л е д у је доиста тако и изгледало. па му одговорим да ми се чини да му у т а к в о ј прилици пуковникова кћи не м о ж е ништа помоћи. ј е р се за њега з а у з и м а кћи пуковника Г. него као обичан болесник. с а м о су нагађали. д р у г и п у т с м а ј к о м . Одговори ми да не зна. 0 п р е в е л и к о ј госпођичиној љубави говори мирно и поуздано. З а п и т а м га од чега б о л у ј е . код брата.

д р у г о је зарезотина од ланцете. нека потреба. то не боли. како се превија и слини. и он онда ућути као да је то и чекао. пијавице. него у ону д р у г у . тако стрпљиви у подношењу м у ч н и х болова од шиба и прута. обично. то је јасно. и кад мора да се метне. био је смућен и веома тужан. нису га н а м е с т и л и у нашу собу. он не п р о п у ш т а п р и л и к у да се с ким дохвати. то све с к у п а м о р а да се осети. м р ш т е се и кревеље. А и уопште. Понекад. наши. а тешки болесници и у о п ш т е прави болесници. онда се мора направити сто д в а д е с е т зарезотина.викати у помоћ. кад нема шта да р а д и . Бар ја нисам више ништа ч у о о њему. м у ч е . да га изгрде. Л а н ц е т а засеца много спорије. то би се могло у п о р е д и т и с понашањем човека који је иначе. десет купица. често се ж а л е на какве купице. речју. а код куће. осећа се бол. Кад су му зарасле повреде на леђима. ништа му н и ј е по вољи. з а ј е д н и ч к о м живљењу. затим. Понекад је просто смешно гледати какву к р у п н у људину. Ту ме је з а и н т е р е с о в а л а ј е д н а ч у д н а ствар. или се м о ж д а и с а м а искварила. зловољан је и ћудљив. У болници. или тек онако просто п р е н е м а г а л и . што свакако долази од болести. Јесу ли се разнежили. понеки ra просто и изгрде. Наши највише воле спољашње лечење. ј е р није било постеља. отпослали су га н е к у д а . Врло радо. Ти Лсти људи. Што се у о п ш т е т и ч е лечења и лекова. иако је болело и било несносно. па да се смири. па онда . у о с т а л о м . To му је у ж и в а њ е . Уопште. м и р а н и чврст. то је оно „сито па бесно". у каквом озбиљном послу. Лекарев помагач је већ одавно р а д и о без оне справице којом се кожа зачас просече. здравог и снажног човека.. Али. ј а у ч у . Он. Дванаест ножића удари. с т а н у задиркивати такву мазу. лаки болесници нису се готово д р ж а л и наређења нити су у з и м а л и лекове. тренутно. ко зна кад је ту с п р а в и ц у изгубио или искварио. па и код нас у тамници. у соби. Истина. Али. ипак није било тако да се не би могло издржати без цвиљења. чак и с у ж и в а њ е м у п о т р е б љ у ј у купице. све оно што наш прост човек воли као лек и у шта в е р у ј е . или су се претерано. сви га љуте. лече се врло р а д о и редовно у з и м а ј у своје лекове.то не знам како да р а з ј а с н и м . и што бива чак и врло често. А л и ја с а м се распитивао о њему и дознао с а м да за свих о с а м д а н а н и ј е ни с ким ни речи проговорио. И с а м с а м ово искусио. па се бол и не осеги. а нешто и од т у п о г л а в о с т и . За сваку к у п и ц у прави се око д в а н а е с т засека. Са справицом. испрва гледа озбиљно и нетренимице.он је м о р а о за резање коже да у п о т р е б и ланцету. вређају. он ч а м и . грди и п с у ј е . неће да ј е д е шта му се донесе. какви се виђају. тек . т о п л е облоге и п у ш т а њ е крви. наше купице и ј е с у нека особита врста. и међу п р о с т и м љ у д и м а . рецимо.. Нарочито Устјанцев то никако не трпи и никад не п р о п у ш т а прилику да се с м а з о м не погрди. колико с а м ја запазио. како се понекад к а ж е о т а к в и м домаћинима.

браћо. о к р е н у т право Шапкину. 82 Путни лист. промотримо. и они с л у ж е код г е н е р а л а К у к у ш к и н а . него свима уопште. ја и још ј е д а н . управник полиције.Зато су ти уши тако начуљене. браћо .А како ви .Купице. а било нас је двојица. љутито. м о ж е се ту лепо снабдети.Их.Он се у све меша . . што је његово причање врло зачињавало. . 83 To јест. Прво и прво. отворен и слободан пут на све четири стране. н а ј г о р е боли кад те вуку за уши. паметан.каже . Толмина. без презимена. само му се покашто смеју. било због скитње. . . то се зна.ако с м е м питати. м л а д и ћ и миран.оно. говори увек с неким озбиљним.четири в о љ е . А што се д е р е због ланцете? Како је удробио. веома к л е м п а в е уши.Тако. ја с а м то пробао. или у о п ш т е на лепо понашање.Што бих ја мислио о т в о ј и м у ш и м а ? Шта ја знам ко те вукао! Куд бих се на то и сетио. и м а т е ли документ ? .Немамо.А шта се то тебе тиче? . Прилази нам некаква пропалица. неки Јефим. подераних лаката.Доиста. Шапкин. Д.Ко? Па зна се ко.некако мирно и у в е р е н о почне да „чита". А л и Шапкин га и не погледа. ми се м а л ч и ц е снабдемо код неког сељака у Толмини. Свуд се мешао. Осврнемо се. т а м о где кукавица кука.). Д. у немачком оделу. у шуми.купице нису ништа. .А ко те је вукао за у ш и ? . иако овај није говорио њему. Сви се н а с м е ј а ш е .). оно је било пуно комике. има врло велике. (Ф.. Успут. то се зна. . Хоће да каже да су и они скитнице. као да је лично одређен да код нас пази на ред. . .Мислиш. . И м а м овде још два п р и ј а т е љ а . Па поче: ово . Иначе. т а ј осуђеник.у п а д е у р е ч ј е д а н наш . нису? Јесу. с к р и в е н и м х у м о р о м . еј ти тврда главо! . А с м е м ли питати. одемо у крчму. што ra оцрни! На т р о ј а кола не натовари! .Шта с а м га оцрнио? Пред б у д а л о м капа се не скида. ј о ш је м л а д . тако нека куса. да ли 8 1 8 2 8 3 81 Тј.у п и т а неко. па онда к и д а ј ! У пољу . To је. Има такво село. Шапкин је био скитница. и он скитница. штеде га и и з б е г а в а ј у да се с њиме грде.к а ж у понекад осуђеници и с м е ј у се. Дођемо ми код њега. .А зар су тебе вукли? . . . a у г р а д у је већ опасно. (Ф. Дошли ми т а д а у К. А ни ми.опет се натоврзе Устјанцев.

а у п р ш т и о о ч у р и н е на мене. само с а д нисмо баш при новцу. има добрих људи на свету. лоповског заната. Тек.в е л и м ј а . д р а г о нам је .Ко си? . па пред старешину. . И тако смо пили. господине. управник право на мене. х в а т а ј маглу. Седе. A ја њега нисам дотле никад видео.Увек. сва петорица нашли код Гавана. . господине.А ко су ти добри људи? Па. . a неки јак. то се зна. господине.A ја. сам ће да нас пропита. м о ж д а с а м и имао..Али. и м а силно благо. . . Бар њих се сећаш. . за ј е д а н полић. т в о ј е ми је лице познато . и они скитнице. Упита д р у г о г а .Чекај. господине. како се зовеш? . с тобом ћу ја да поразговарам. Одведоше нас у полицију.Биће да сам их имао. а зими? Зиму нисам видео. браћо. г р м н у као из б у р е т а : Ко си ти? . исте ноћи. све с а м заборавио.Добри људи. господине. то вам је смешан човек. к а к о ј е теби име? Секира.А ко те тако назва. х у љ о ? . господине. здрав човек. т а ј вам се ничега HQ сећа. А осим нас ту су још тројица.Па тако. А ти. . Скитница.Све си их заборавио? .Па добро.Зар се ти тако зовеш? . у т в р д и с м о да ми то преко ноћи испитамо. с бакенбардима. . господине: „ја за њим".бисмо м а л ч и ц е г у ц н у л и . Но тек што смо се. господине у п р а в н и ч е .Све. ништа не зна. ваљда? . . колац му на глави теши .вели он. .Х в а т а ј маглу. а л и нешто ни то не п а м т и м . . у ч и н и т е љубав. . опростите.. ту с т а н у ј е неки богат човек. господине. Каже.Увек у ш у м и ? .У шуми.све је заборавио. На к р а ј г р а д а беше ј е д н а кућа. Ту н а м они к а ж у за неки посао што се т и ч е обијања фиока.Што да нећемо.Па ваљда си и м а о родитеље. ја за њим.Па.Добро. . м о л и м вас. дабогме.Тако. а ти? . као и сви остали: Ништа се не сећам.А где си д о с а д живео? . господине. Уђе он с л у л о м у зубима. то ј е с т : ми смо за то м а ј с т о р и . м а л о сам их позаборавио. господине. све нас похваташе. . За њим носе шољу ч а ј а . к а ж е м .

Боже. нарочито у почетку.А ј е д н а к о ме д р ж и за уво.Оштрине зијај. перо. Ето. . али откако почеше писати перима. а он о д м а х по зубима. али д р у г и пут. . племиће.Па к а ж е м вам: боли! Сви се н а с м е ј а ш е .Ходи овамо. Најгоре је увече. . пиши! . господине. непрестане зађевице.велим. л а к ш е би ми било да ми је триста опалио. браћо. .He у м е м господине! . вуци. А в а љ д а понешто и л и ч и м на њега. А овде. ћеретању. понекад. гложење. и у првим часовима ноћи. Јест. написа ли? . господине.. м о р а л н о теже. у болници. Мислим се: шта ли то с п р е м а ? . ја сам заборавио. а и они. те се он тога и ману. међутим. А он само окупио: пиши. Hero баш у то в р е м е неки писарчић из Т-ка направио посла: придигао д р ж а в н е паре па побегао. те зато ме онај м у ч и о : у м е м ли да пишем и како пишем? .с њима ћу после.А зар ти у м е ш да пишеш? . сви су више на ј е д н а к о ј нози. и в у ч е ли вуче.И. то се зна.А у х в а т и о ме за уво па вуче. богами вам к а ж е м . па чак варнице да искачу. дабогме. вуци. завист. у затвор. још т е ж е него овде. нико ништа не п а м т и ? . пиши! . у оваквим причањима.Шта да напишем? Вуци пером по х а р т и ј и . пролази нам.Па шта му је било. ч и м натрчиш. прилепи ми десетак врућих по образу. бежао с а м од тамнице. . господине.Водите их у т а м н и ц у . Тамо је било тешко.Видим: сто. . . Рано се л е ж е . неразложна вика на нас. крупни момци. човече! А. седи! . или.С м и л у ј т е се. и тако пусти и мене. Пакост. при свећи. Па онда.А теби? .Седи . шта би. непријатељство. и сви исти. Па се то свуда разгласило. .Пиши како у м е ш ! . Бар да је какве било књиге! Ја сам.Пиши! . још и често ишао у болницу. a ти остани . запарни.Некад с а м умео. и њ е м у су у ш и овако ш т р ч а л е .И тако.Није. господине! . боље рећи.к а ж е мени. истоветни.каже . наше досадно време. A то су све здрави.каже . х а р т и ј а . Гледам ra ја као ђаво попа. ваљда се л у д и р а о ? . с м е ј е се. зла лица пуна претње. у з м и перо.Их. да тешке д о с а д е ! Дани дуги. . г л е д а ј у га и о с м е ј к у ј у се.Ништа.Прогледај кроз прсте. болело? . живе више пријатељски. а некад просто да полежим.. Стоји. па тек кад га заврну! Е. некад због болести.А теби? .на столицу.

никад више неће вратити и да је и приповедач одсечен комад. А иначе... прича о скитању. а т р у д и т е се да погодите шта мисли. И већ по с а м о м шапату. разбијени и болни глас. м а ш т а т е . а не заспим.. А неки п у т просто се броји . ј е х т и ч а в и м кашљем. осећате да му се ништа. о деци. Ето. три. У први м а х у ч и н и л о ми се да је то неки грозничав сан. и ја као да с а м у врућици.. Неко не м о ж е да заспи. и сваки пут ће уз то рећи: „Згрешио сам.. Или се мисли на будућност: како ће се изаћи из тамнице.. као да вода ж у б о р и негде далеко. куда ће се после и к а д а ће то бити? Хоће ли се и к а д вратити у свој з а в и ч а ј ? Мисли се.ј е д а н . код врата. Покашто набројим и три х и љ а д е . ј е д н а ч и т шапат. д р у г и га с л у ш а . сећате се прошлости. Устјанцев се з а к а ш љ а о с в о ј и м т р у л и м . В а з д у х почиње да смрди и да гуши. з а т и м ће немоћно да јекне. о нечем д а л е к о м што је одавно било и битисало. неко се окреће у постељи. ј е д н е д у г е зимске ноћи с л у ш а о сам ј е д н у приповетку. па све с а њ а м и г л е д а м у в а т р у у заносу.. у с т а ј е и по сат и по седи на постељи. изгледа као да нешто мисли. с обореном главом под ноћном капом. Па да бисте и ви како год у б и л и д о с а д н о време. који допире до ува. Неко прича о својој прошлости.Мутни ноћни ж и ж а к светли се подаље тамо.. ништа од свега тога што с а д прича. А не с п а в а ј у ни они т а м о у углу. ви га цели час посматрате. Он прича. да би се некако у бројању и заспало. о жени. мисли. .. a у нашем у г л у је п о л у м р а к . Памтим. о н е к а д а ш њ е м свом обичном животу. у о б р а ж е њ е ствара широке с ј а ј н е слике. два. Господе!" Страшно је у овој тишини ч у т и т а ј болесни.. р а з г о в а р а ј у лежећи. и н а д а њ е се з а л е л у ј а у души. п а д а ј у в а м на ум и т а к в е ситнице на које у д р у г о в р е м е не бисте ни помислили или их не бисте осетили овако као сада. Ч у ј е се с а м о тих. као ј а с н а тачка.

Кундаци л у п н у ш е о патос. Отворише се собна врата. Кроз т и ш и н у се ч у ј е како тешко д и ш е и како му са с в а к и м д а х о м сипи слуз у грлу. ј е д а н почне д р у г о м е износити целу своју прошлост. Почетак сам пропустио. или као хоће да му покаже своје учешће. као тобоже да одговара приповедачу. и с п р у ж и о врат п р е м а ономе д р у г о м е и прича с ватром. Покашто ћути. на исповест. мршав. мрзовољан педант. па наједанпут. у ноћни час који изазива на разговор. а л и све то некако више из уљудности. Наједном. Његов с л у ш а л а ц . Сви се некако презриво п о н а ш а ј у п р е м а њему. а ни речи не проговоре. покашто п р о м у м л а нешто. двојица не спавају. о д ј е к н у ш е тешки кораци с т р а ж е која долази на смену. н е д е љ а м а не говори. док сам год био у тамници. лево. али се изненада п р о б у д и х . Јасно се види да се загрејао. али м а л о -помало уво се навикну. д р ж и се грубо.. невесео је. некако н е м и р н и х очију. па шта ћу д р у г о него да с л у ш а м ? Један упола лежи на постељи. т м у р а н и равнодушан. узбудио. Плашљив је. седи на постељи о п р у ж е н и х ногу. To бива по собама. А понекад се н а ј е д н о м у в р з е у какав с л у ч а ј . са . наш цивилни осуђеник. она двојица већ одавно говоре. неки Черевин. ф р а ј т о р опрезно уђе да преброји болеснике. пањка. неке ноћи. Спавао сам. некако ме ништа није вукло да се њим з а н и м а м . и као да нешто шапућу. љути се. д а л е к о у ходнику. ј о ш је м л а д . He спава ми се. покашто т у п о з а м и ш љ е н и х . Мутна м а л а светлост у д а љ е н о г ноћног жишка ј е д в а осветљава нашу собу. н а т м у р е н . приповедач. добио вољу да прича. носи гласове. све с а м после ч у о разговетно и све р а з у м е о . А Шишков. х л а д а н резонер и охола б у д а л а . а ни сада не м о г у све да р а з у м е м . Како изгледа. н а м е с т и ш е д р у г о г с т р а ж а р а . д в а н а е с т и час.. Избију га. и опет наста пређашња тишина. одоше. Досад с а м га м а л о запажао. ј а д а н и кукаван човек. Тек т а д а опазим да ту близу мене. човек од педесет година.XV АКУЉКИН МУЖ Приповетка Већ је касна ноћ. To је био војник из затвора. Празан је и б у д а л а с т . а не стварно. он опет ућути. Деси се да он нешто и прича: почне ватрено. понекад двојица д а н и м а и м е с е ц и м а л е ж е ј е д а н поред другога. придигао главу. почне сплеткарити. испод т р и д е с е т година. који је р а д и о у шивари. Спава и Устјанцев. а и после. Готово већ сви спавају. ж е с т и се због ситница. Омален је. Мало з а т и м з а к љ у ч а ш е собу. т у м а р а из касарне у касарну. и ј е д н а к о из фишека меће б у р м у т У HOC.

добио је у шездесетој години. то му је била д р у г а жена.МождајеопазиодаЧеревинуготовоније ни стало до његове приче. у з е о је да би имао деце.Ч е к а ј . Грди често. жено. п р в о ј е направио зло онај Фиљка Морозов. намерно је х т е о сам себе у в е р и т и да се његов с л у ш а л а ц сав у уво претворио и моА<да би га веома болело к а д би видео да н и ј е тако. газда А н к у д и м е Т р о ф и м и ћ у ! . . Како ви.. д а ј ми све четири стотине сребрних рубаља. каже: „Е сад. грађани наши тамо. к р а д е м од Бога дане. .. . Онога млађег Васју. к а ж е м ти. трговао? . . газда? . он то чини осетљиво.Па. злопате. . па н а ј е д н о м прекине или пређе на нешто друго. А кћи. а п о д ј е с е н не наберу ни колико за шчи. a о празницима.а сви му се клањају. кад га натерају.. Ја с а м сад - . Врло брзо ra м о ж е т е натерати да в а м штогод учини.Добар дан. само што не плаче. па ј о ј т у м а ч и . и г л е д а ј да р а з у м е ш ! " . He зато што би био врло послушан.Живи били. a велики. био је код нас врло у в а ж е н . Каже он А н к у д и м у : . нисам ти ја неки твој радник. тако.Ето. А од ове д р у г е . Оно. какву било погрешку п р е м а њему. Б и о ј е писмен ч о в е к . у в е к је читао побожне књиге. Беше много стар. кости му дотежале. па и заборави о ч е м у је почео говорити. сав бео.Велиш. кад ма шта п р е б а ц у ј е човеку.А како твоји послови? . д р ж и м се и ја. Добро свира на б а л а л а ј ц и . Он ти је пак имао в е л и к у земљу. Дакле. п о ш т у ј у га. с л у ш а ј . у ј е д н у реч . од Марије Степановне. то ти је све невољно.. од прве их није имао. и нећу .. па је имао и пчелињак. Никога не презире.Добар дан. д а к л е и м а л а ј е о с а м н а е с т година.. дабогме. . и воли да свира. како ти? .Т р г о в а о .. он и игра. A његова жена није ни била баба. Посади с в о ј у бабу поред себе.Је ли то твоја жена? . а игра лепо. чак м а ш е р у к а м а . чини ми се.Да се делимо.одговара он.наставља он .богаташ. али. т р о ј и ц у је држао. него што воли да се г у р а у д р у г а р с т в о и да угађа р а д и д р у г а р с т в а . т р а љ а в о .запитаће. А н к у д и м е Трофимићу! .. занесе се у неке д р у г е ситнице. Кад изађе на трг. злопате се. к а д грди. свако му о д а ј е чест и поздравља га. два сина.жестином. Жене с реке носе воду да з а л и в а ј у вртове. . Испрва ми се чинило да се непрестано у д а љ а в а од п р е д м е т а и да се заносиузгредицама. ни од кога се т а ј не либи. та А к у љ и н а . Права голотиња.Па. са с в а к и м разговара. онако у бунди од лисичине. продавао је мед. с в а к а м у р е ч п а р а в р е д и . била м у ј е н а ј с т а р и ј е дете. а дешава се.Бива да изађе на трг .вели .да у з м е м т в о ј у Акуљку.. А н к у д и м е Трофимићу! . Дуго нисам могао да пронађем о ч е м у прича. a и стоку. Нећу с тобом да т р г у ј е м . још недорасла. р а д н и ц и м а ј е обрађивао. имао је с е д а м д е с е т година.Бог вас поживео.

. .. а ја ћу да л е ж и м и да б а ц а м новац на тебе. р а з р а ч у н а се с њиме сасвим поштено. Фиљка је тако причао.И поче ти м о м а к да пије и да се скита! Земљи је тешко. а кад отац у м р е . да сам пијан од ј у т р а до м р а к а . . Још јесенас ми смо се погодили да з а ј е д н о живимо. у м р е мени отац. и доћи ћу овамо код вас. зато што и м а м . Ти хоћеш.Ти си пропао човек . . него ћу тако у р а д и т и да ваша А к у љ к а сада ни за кога неће поћи. те ј о ј новац изнуђавао . моја м а ј к а је онда р а д и л а код А н к у д и м а .почео да п и ј е м . тек. почекај. оде све! „Кад све потрошим. иза шуме. мој брате. и тако смо се х р а н и л и .вели . змијски гаде. да од две паре у ш т е д и ш . ј е р је још Фиљкин отац с њиме з а ј е д н и ч к и трговао.T o не ваља. а с а д а ни за сто ракова нећу да пристанем. Но и ми смо и м а л и м а л о земљице.Стани. Лоше смо живели. Имали смо кућу. а новаца као плеве. . ч у в а ш свакојаке трице и отпатке . А он њему: .вели .Хе. овако с тобом. у војнике. нико је неће хтети. зато што с а м се и ја пропио.. вози се на к о л и м а са два коња с п р а п о р ц и м а . иако си по соби могао зечеве ловити .вели А н к у д и м ... ја сам. па после и д е м у н а ј а м н и к е . нисам р а з д в а ј а о од Фиљке Морозова. штедиш..а л и своју. све ћу да д а м . брате. па после одох или у н а ј а м н и к е или међу скитнице!" Бива да је пијан од ј у т р а до мрака. седа брадо. . „на гитару. с А к у љ и н о м се он и пре тога проводио? .И није с а м о то .Кад си ти с њоме спавао. ја ћу и кућу да д а м . и без тога спавао с њоме. хоћу. ш т у ч ј а крви! . A ја бих на то пљунуо. па ћу да п р о п и ј е м новце. Лепо је свирао на теорбани. пропао не пропао. овога часа д а ј сто ракова .вели . онако. ј е р је ваша А к у љ и н а сада непоштена и неће се у д а т и . а шта се то м е н е тиче! Тада се брате.р о д и т е љ и помрли. и три месеца је пио. неће је сад ни Микита Григорић узети. . н а у ч и о бих сркати м л е к о шилом. To је велика г р е х о т а . Ту твоју А к у љ к у нећу да у з м е м . А н к у д и м му д а д е новац. Ево.. а после десет година бићу м а р ш а л војске. .Бивало је често.Дакле. пекла медењаке. Штедиш.нећу пристати. да ђавола купиш. С њиме сам од ј у т р а до м р а к а ! „Свирај ми". кад је с бојем. с е ј а л и смо жито. вели. и играј. што сам најбогатији човек!" Шта ти н и ј е р а д и о ! Само неће да прими ништа . вели.к а ж е А н к у д и м Фиљки. с једним капиталом. А ја и м а м карактер.као мислиш: ваљаће то м о ж д а за кашу.што ти је ја нећу узети. све довршисмо. Мајка ме некад грди и п с у ј е . м о ј брате! М а ј к у с а м своју тукао. Тада. п р и л и ч н у ако и стару. Сад су ми . пробај. Понекад читаве недеље г л а д у ј е м о .И сав цепти. вели. И девојке су л у д е л е за њим.А како ти смеш да с р а м о т и ш поштенога оца поштену кћер? . т р е ш т и г р а д од његовог весеља! Покупио друштво. н е м а м о шта да окусимо.

„нисам крадљивац. само ако хоћу". па ћу се оженити". вели мати. „Ја". вели. па вели: „Жени се. ено ти Акуљине. пепео и т р у л е ж . А Фиљка по целом т р г у виче: „Добра је девојка Акуљка. а ја л е ж и м .А зар су пристали да је за тебе д а д у ? 8 4 84 To је знак највеће с р а м о т е за девојку. запамтиће!" У то време ја ј е д н о м с р е т н е м Акуљку. то би била велика с р а м о т а за мене. али сада су у свету т а м а . али он ме ту обрука пред целом у л и ц о м . a ја ј о ј довикнем: „Добар дан." To ј о ј рекох. за в р е м е ч е с т и т и х п а т р и ј а р х а . у з м и ј е . ако ми о д м а х овога часа не положе још педесет рубаља!" . И.крадено. и уз њу триста р у б а љ а пара!" A ја њој: „Па она је с а д пред целим светом осрамоћена. бело носиш. Кашто је т у к у по цео час." Нека положи д в а д е с е т р у б а љ а на овај сто. Како ме погледа. „Умукни. х а ј д е м о да А к у љ к и н а врата н а м а ж е м о к а т р а н о м . носи наочаре. па с врата: „Што се клибиш. д а ј писмено с киме живиш." Ми А к у љ к и н а м а з а с м о врата. рекох ј а . нећу. од ј у т р а до м р а к а . Чим је ч у о шта се о А к у љ к и говори. Ја с а м већ говорила с М а р ј о м Степановном. ja с а м поштен човек! Hero. т р г у ј е . стар сам. Сад ћ е ј е њени и за тебе р а д о дати. он се одби. псето погано!". рекох му ја." „Будало ј е д н а . а за тебе је боље што ће она целога века бита пред тобом крива. нећу да се А к у љ к а у д а за Микиту Григорића. „ А н к у д и м е Трофимовићу. шта ли? . „Убићу је". не могу". д р у г а р и ц а у пићу! Чедно ходаш. „није више моја ћерка!" . где к у п у ј е ш . a с т в о ј о м женом спаваћу сваку ноћ. долази ми м а ј к а . рђо. а не бих ни х т е о да се женим. грди ме она. удовац. " Суседи ч у ј у како се целом у л и ц о м р а з л е ж е А к у љ к и н а вика и д р е к а : бију је по цели дан. вели. рекох.Само ти с л у ш а ј даље. . вели. А и Фиљка Морозов поче да ми прети: „Чујеш ти. очи ј о ј дошле крупне. „сва ћу ти ребра пребити. To ми је с а д слађе од меда". „Што лежиш. И Микита је стар човек. „Убићу те!". С њиховим новцима и ми бисмо се подигли. А она ме погледа. О т р ч и м кући: „Нећу". Лепо је она то примила. све ће то венац покрити. а с м р ш а л а као вејка. неваљалче? Л у п е ж у никакви!". бестиднице!" И тако су је тога дана опет ч е к а л е батине. а мати њена мисли: с м е ј е се са мном. А старац: „У старо доба. Зато су је у кући добро избили. виче Марја Степановна. чико! Док с а м ја тако с Фиљком стално пијанчио. она носи ведрице. А к у л и н а ! Простирку пред вашу м и л о с т ! Чедно ходиш. А к у љ к и н м у ж у " . А старац ју је пре Фиљке х т е о да у д а за Микиту. хоћеш веровати или не. Обичај у неким руским крајевима. „да се оженим.Је ли распусна била. ја бих је на д р в љ а н и к у исекао. вели. „да се ж е н и м т в о ј о м ћерком. кажи кога волиш! Ја им с п р е м и х колач. ја ти се до свадбе нисам трезнио.

. како би ти рекао . брате мој. и све до свадбе. и плаче и с м е ј е се. и свилена м а р а м а на њој . и свршена ствар. A чим се венчасмо. Очи велике. неће му бити живота на овоме с в е т у ! " А они стари. сасвим као лан. По М и т р и ј у Биковом п о р у ч и м ја њему да ћу га сад пред целим светом осрамотити. нек А к у љ к а зна како је кад се у д а ј е непоштено. Тад А н к у д и м каже: „Ви сте". а они д р у г и остану да пију. вели. Па зашто. .Ја онда о д м а х с постеље. капа од дабровине. и ја ње вредим. и то због пожара." А он мени: „Шта се ти то над нама натресаш." Кад прве недеље ја и она пођосмо у цркву. гледа ме. чиста девојка. с у з е му т е к у по бради. а М и т р о ф а н Степанић. м о ј брате! Још пре венчања понео с а м бич у џепу. плаче. а онако смо живели и боље од н>их. стекли смо иметка. А старац рече: „Да смо знали и т р а ж и л и .ја с п р е м и о бич. чико. опрости мени л у д а к у што сам и ја д р ж а о да си онаква. .За мене? А као зашто не би? Па ми нисмо сиромаси. А к у љ к а седи. рече: „Ако и није часно и поштено. А да видиш шта с а м ја у р а д и о . У нашем је к р а ј у обичај да се м л а д е н ц и о д м а х после венчања о д в е д у у собу.Шта р е ч е ! .. па то је. а на мени кафтан од финога сукна.. И коса ј о ј је бледа. као велим. на превари. брате мој. па к л е к н у х пред н>у и скрстих руке: „Акуљина Кудимовна." А л и и ја њему о д г о в а р а м : „Доста је то што су вам врата у м а з а н а катраном. А н к у д и м . Наумио сам да се сад и ја задовољим. Што с а м рђа био!" А она седи преда мном на постељи. Ја онда ч и м изађох из собе рекох свима: „Е сада. ни коме да се моле. и заплака се на то. а сузе ј о ј теку. обе р у к е стави ми на рамена. већ не знају шта ће од радости. био сам ти мртав пијан и нисам се никако трезнио . и она мене: ето како идосмо! Људи нас г л е д а ј у .Права поштена девојка из поштене куће. немој ј е у з е т и . ч а к ш и р е од кадифе.Јесте! .И право ј е ! Нек она у н а п р е д осети . ни капи крви. и м е т н у о га код постеље. а нек и људи виде да се ни ја не ж е н и м као будала. да претрпи онакве м у к е ? Зашто да је Фиљка Морозов о с р а м о т и пред целим светом? . Божја вол>а. а она у новој бунди од зечевине. с м е ј е се. . беше пијан.. кћери наша д р а г а . д р а г а моја. цвили.тек о венчању. њен у ј а к . м а ј к а само што не падне пред њене ноге. не ч у ј е се." Тада ја р а с к р с т и м и с Фиљком.. а она. само ми врати паре што си узео. само ти дал>е пази. Слободан си па иди. Сасвим ч у д н о в а т а . а свету се не могу з а п у ш и т и уста. И тако оставише нас у соби саме.Није то. Опрости ми.то јест.. Уплашила се. кад с р е т н е м Фиљку Морозова." А и онај стари.. Мој отац је тек пред смрт пропао. беше права. А мој брате. Докажи да је она непоштена. мој брате. оваквога ти м у ж а не бисмо нашли. а оно бар је готов посао. сва бела у лицу. као да је нема. „пука сиротиња. Само ћути.

.и опет у з е х с т а р у навику. па и у г о д и ј о ј . понеки дан б и ј е м је од ј у т р а до мрака. плаче..па у ж и в а ј у . ја после цео месец дана не с м е д о х из куће изаћи. од н>е ми ништа н и ј е право. гледа у прозор. Наш Јашка војник зато се и оженио .Е па онда све лепо. и осрамотиће ме. Једнако плаче. А не вреди много ни бити. обично ћути. поче да грди. Шишков м а л о поћута. Три недеље није с постеље у с т а ј а л а . м и с л и м у себи.прихвати поново . знате ли .. шчепа ме и сави надоле." „Ти си х у љ а ! " . те тако ме у х в а т и ш е . ниси знао шта р а д и ш ! " Одем кући па с т а н е м викати: „Ви ме пијана венчасте!" Умеша се и м а ј к а . Фиљка Морозов! Овамо хуљо!". „Играј". не. а зар си је ти затекао с љубавником? . ако у с т а н е . а ти играј.ф л е г м а т и ч н о н а п о м е н у Черевин . м и л у ј . Заповедај. не и з д в а ј а се од о с т а л и х . него тако. био. Зато ј е жена.одговори Шишков м а л о поћутавши и као с неким напором.не у с т а д е лепо. па п р е д с в и м а поче да извија: „Његова је жена. . А он мени: „А ти си л у д а к ! Ухватили те пијана па те венчали. па ћу т в о ј у жену на т в о ј е очи танком шибом шибати док ми д у ш а жели.Вређало ме . с а в е т у ј . зато с а м је почео бити. . пуна два часа. ако се и не може похвалити да је лепша од д р у г и х .Нисам. поучи је. в и ч е м ј а . клипан. д о с а д н о ми је. . а с в е м у је био Фиљка коловођа. A no г р а д у се само прича. б е ј а х истина пијан. Девојке на т р г у говоре: „Девојке.. ја ћу те овако д р ж а т и за косу. док и с а м с ногу не падох..А што да је бијеш! Руке се везују. ако ћеш веровати. „Где је онај л у п е ж . Био с а м је. али побегох од гостију. смерна. А она. а А к у љ и н у ш к а . и т р о ј и ц а њих ј е д в а ме силом о д в е д у кући. . вичем ј а .He да сам је затекао. ама. свакоме добра. како ј о ј је и он м а з а о врата!" Ја с е д и м пијан. људи су ме много з а д и р к и в а л и и д р а ж и л и . А он мени: „Доћи ћу ти с д р у ш т в о м ." Позва нас у госте. о т е х се и т р ч и м . Доћи ће. беше ми је жао. обичан. баш као ово с а д а њ е м у ! А заборавио је. „Ти и м а ш ж е н у за мустру. . то нисам . a ја н>ој: „Тебе је злато заслепило. а оно не м о ж е се ни покудити. вичем ја по тргу. ето. да ме з а б а в љ а ш ! " „Хуљо!".Само ти с л у ш а ј . а он ме онда шчепа за косу. брате. племенита. већ ми је било много криво.ако их човек не бије. оне онда.А к у љ к а се поштена у д а л а ! " Мало затим Фиљка ће мени п р е д љ у д и м а : „Продај жену. Овамо А к у љ к у ! " И почнем бити Акуљку. а л и . А л и и ј е с а м био пијан.. да је д р у г и гледају. близу Власјових.р у ж н о иде. Неког д а н а по свадби.Оно. ја с а м онако." Те тако.н и ј е са женом спавао него се т р и године опијао. И. тако је . Ако је не бијем. .. „Акуљкин м у ж у . па ћеш пити и пијан бити. д р у ж е в н а и обрлатна. . а језик не. м и л о с р д н а душа. вели. ако пође .

сви у кући м о р а т е ми чинити с в а к у част. м а л а брига. и сваког б о ж ј е г дана после р у ч к а вукао га за браду. веровао ми. в р е м е да га п р е д а д у војсци. и она се поклони. и. скиде им се беда. И м а ј душе. ти си поштена кћи поштена оца. да иде у војску у м е с т о његовог н а ј с т а р и ј е г сина.Таман! Како! Ни да му приђем! Пропио се сасвим. 85 Тј. срце. не веровао. да те м о л и м . иде из повртњака. Једва ј е д н о м дође и крај. „Ниси ти богзна ко". он викну: „Стој!"." . опрости ј о ј ! Зли људи опадоше нашу ћерку. две године с а м те волео. испрва као да се препала. а Фиљка Морозов ми је п р и ј а т е љ и најбољи друг. „смири се. све је чинио да себи угоди. да он прође." И опет ми се клања до ногу и плаче. a ја с а м био гадан п р е м а теби за све сам ја крив!" Па ј о ј се опет до з е м љ е поклони. после се сави до појаса." Ја за њом у кућу па викнем: „Шта си му казала. a у домаћиновој кући и по пола године живи.. баш код наших врата. Иване Семјонићу. да се вино сипа на усијан котао у купатилу. он стане н а с р е д у л и ц е . „наћи ћу ја за тебе с у д а ! " А после се окануо. и да се с вином прави п а р а и жене да га на својим р у к а м а носе у купатило. он добија сав новац. х у љ о једна".спавао је с његовом ћерком. j a y војску и д е м у м е с т о т в о г а сина. р у ш и плот!" И тако м о р а ј у м и м о врата. све док не пође у војску. опет сте з а ј е д н о пили? . а ја се на тебе ништа не љутим. „и нека ми нико ништа не у с у д и се да каже. Опрости ми. Једном дође. одговори ми: „Сад га волим више него цео свет!" 8 5 -Гле!„. вели. вичем ја. иначе све ћу да покварим. При обрачуну.. виче она. поштену си је узео.. добри младићу.све до самога дана када ће н а ј а м н и к а одвести у војску. велика молба. Кад се из шетње враћа кући. А шта све не р а д и с у к у ћ а н и м а ! Читав л о м ! Као вели. на д р у г о м м е с т у да р а з в а л е ограду. скочи из кола. с а м знаш. поклони му се. д а к л е ј а сам ваш добротвор. A у л и ц о м навалио силан свет . А код нас је тако . па му рече: „И ти мени опрости. к а д сте ме на п р е в а р у оженили!" Стари А н к у д и м је у почетку долазио и з а у з и м а о се. па викне: „Нећу да уђем на врата. У т а ј м а х наиђе А к у љ к а .Дакле. Мати ме због ње куне и грди: „Неваљалче.. и рече ј о ј : „Душо моја. Примио се за н а ј а м н и к а код неког грађанина. A Марја Степановна се сасвим с м и р и л а . ј е р ја с а д собом не в л а д а м . Т р а ж и о ј е да се сваког дана купа.бијем. брате!". па плаче и моли: „Дођох до тебе. А она стоји. Тако је Фиљка код тога грађанина правио ч у д а и покоре . „разбојнички породе!" „Убићује!". па ј о ј се до з е м љ е поклони. кучко?" Она ме погледа. у т у ц а о све што је имао. а сад ме с музиком воде у војнике.Фиљка Морозов иде у војску! Он се клања на све стране. . Чим је Фиљка у г л е д а . цела кућа мора пред њим у прах да пада и он је прави господар над свима. A ја се ј у н а ч и м : „Сад нећу ни да вас ч у ј е м ! Што хоћу то ћу и да у р а д и м са свима вама.

Зовнем је у стају. онда се човек с а м о м у ч и . па бежи. а наше је к у п а т и л о врло старо и не с л у ж и м о се њиме.А л и опет. н а п а д н у ме с т р а х . био си. па удри. у с т а д е преда мном. Ево. шиба. Ја с а м се и пре овога с п р е м а о и знала је и она да ћемоићи.А Акуљка? . . . и тек под ноћ ме нађу.н а п о м е н у Черевин х л а д н о и промишљено. крв и по лицу. па вичи над њом. о с т а в и м и коње. з а г р л и х је.ако се та ж и л а о д ј е д н о м не пресече.. с п р е к и д и м а ..Тога дана не проговорих с њоме а м а ни р е ч и ! Тек п р е д в е ч е рекох ј о ј : „Акуљка! Убићу те с а д ! " Целе ноћи не заспах. кад погледам. а она мени: „Ноге ћу ти прати.После је и она. стану мене т р а ж и т и . дери се. тамо. . моли се Б о г у ! " Па је у х в а т и х за косу. с п р е м и се да и д е м о у поље на рад". њу о б е м а р у к а м а о б у х в а т и м спреда.. . изађох у п р е д в о р ј е да п и ј е м кваса.. о т и м а се из м о ј и х р у к у . а иза ш у м е је наша з е м љ а . кажу. Прођосмо до три врсте. много глуп. Она завришта. нема д о б р а .. и. ћутим. опет. и по р у к а м а . О д м а х се то објавило. . сва дрхће. па је с леђа са обе стране притиснем коленима." Ја с п р е м и м кола. био сам је. а у т о м ће и зора. видело се. Тако с а м и ја ј е д н о м своју ж е н у затекао с љубавником. Оно. ћути. у с т а л а и пошла кући. ј у р н е м у купатило. „Додијала си ми.а крв на мене.. крв бризну. с т р а х је... в е л и м јој. п р е д в о с т р у ч и м улар. . у м о т а м је око руке. . брате. д о л е т и м кући кроз позадно двориште. па опет извади к у т и ј у и дуго. већ је сад четврта година како с а м овде дода он пошто поћута.. а радник. .. у купатилу. рече. био читав сат и no. А л и она је у м р л а .. . „И то ми је рад". зауставих коња и рекох ј о ј : „Силази. т а к о ј е . и она виче и ј а вичем. легох на земљу.тако се звала. з а в у ч е м се испод к л у п е и тако о с т а н е м ту све до ноћи.Х м . у ш м р к и в а ш е б у р м у т . Оставим је. вичи. и з в у ч е м нбж. „радно доба у јеку. па нож п р е в у ч е м преко грла. па шиба. коса ј о ј дебела и д у г а ч к а . „Акуљка. главу ј о ј с а в и ј е м назад. Нашли су је на сто корака од онога места.. Уђем у собу. па бежи. већ три дана беспослен ваља се потрбушке. ако с е н е б и ј е .поче Шишков и застаде. сад ти је крај. Акуљка. „Коме се заклињеш? Коме се заклињеш?". Чим се изађе из г р а д а о д м а х н а с т а ј е борова ш у м а за ч и т а в и х петнаест врста.Па . Има таква нека жила ." Она ме гледа. у д р и оним у л а р о м .напомену Черевин .Ниси је сасвим убио . па ону воду пити!" А в д о т ј а . рекох јој.. ја бацим нож. Увече су је нашли мртву.

Сунце је свакога дана све т о п л и ј е и с ј а ј н и ј е . где год им се хоће. опет прионе да р а д и задати посао. н а с т а ј е слободна киргиска степа. да изненада запазиш нечији з а м и ш љ е н и укочен поглед у п р т негде у плаву даљину.још т е ж е подносити затворену тамницу. Божји људи беже из т а м н и ц а и с п а с а в а ј у се по ш у м а м а . л о п а т у или цреп који т р е б а пренети с ј е д н о г места на д р у г о . већ како му је у нарави. када се свом д у ш о м и целим бићем ч у ј е и осећа како се п р и р о д а свуда б у д и у свој својој неизмерној снази и лепоти . у ј е д н о . окова и шиба. као да нешто в у ч е човека да у д а х н е од тога у д а љ е н о г слободног в а з д у х а . већином у најбољим г о д и н а м а и снази. Све су то људи јаки. Чини се да се под с ј а ј н и м с у н ц е м још ј а ч е т у г у ј е за слободом него к а д су р у ж н и зимски и јесењи дани. ч у в а р а и туђу вољу: осим тога. некако се у њима још више појачава нетрпљивост и плаховитост. после судова.XVI ЛЕТЊЕ ВРЕМЕ А л и ево дође и почетак априла. Н а с т а ј у лепи дани који и окована човека узбуђују. ч у ј е се и нечији дубок у з д а х из пуних груди. у то пролетње време. врева. „Ех!". где им је згодније. окованој души. Осим тога што је на топлини. почиње и скитнички живот по Сибиру и по свој Русији. ево и Ускршње недеље. изусти н а ј з а д осуђеник. na се с м е ј е или грди. Тешки су окови у то доба! У овом т р е н у т к у ја не п о е т и з и р а м и уверен с а м у истинитост ове м о ј е забелешке. И зачас. смера се нешто. они л у т а ј у потпуно по својој вољи. сувише п р е т е р а н и м . одакле. и то се з а п а ж а на свим затвореницима. опазио с а м да су наше т а м н и ч к е свађе некако још чешће с пролећа. бука. или н а ј е д а н п у т . с необично в е л и к и м о д у ш е в љ е њ е м . под ј а р к и м сунцем. а у ј е д н о с тим. Одиста.. в а з д у х м и р и ш е на пролеће и у з б у ђ у ј е организам. с првим шевама. Чешће се ч у ј у вика. па као да о д б а ц у ј е о д м а х од себе све своје м а ш т а њ е и р а з м и ш љ а њ е . лепше и . Мало-помало почињу летњи послови. ч е ж њ е и у з н е м и р е њ е . Они се и р а д у ј у с в е т л и м д а н и м а и. нестрпљиво и т м у р н о прихвата опет мотику. негде т а м о на раду. онамо на д р у г у о б а л у Иртиша. и да олакша својој пригушеној. на х и љ а д у и пет стотина врста. р а д и свом снагом. па ради. он већ заборавља своје изненадно осећање. д е ш а в а се.. После з а г у ш љ и в е пећине у којој се живело. рађају и у њему неке жеље. као б е с к р а ј а н застор. као да би ж е л е о да т е р е т о м од р а д а у г у ш и у себи нешто што га и з н у т р а мори и дави.

Ко зна. необично кротак. и то д в а п у т . врло тихо. у бежању провео цео свој живот. и на Кавказу . У нашој т а м н и ц и су ми показали ј е д н о г таквог бегунца. Био је и на ј у ж н о ј р у с к о ј граници. ј е о је мало. преко Дунава.преке потребе него по занату.свуда. а л и је стално бежао. зове га. као птице у шуми. к а д боље п о г л е д а м о . к а ж е сибирска у з р е ч и ц а о насељенику. беже чак из насеобине. па и тад. Р а з у м е се. све ово о њему п р и ч а л и су ми д р у г и . Он н и ј е скривио никакве нарочите кривице. и у киргиској степи. Према с в е м у се д р ж а о сасвим мирно. треба се од свакога крити. заморно. a понекад и у б и ј а т и . а м у ч н о да је икада и и м а о коју пару. има нешто заводљиво. чак и т у п а в а . што нађу.м а л о слободније. а готово увек су крадљивци.. још никада није купио земичку. ја не знам. Има у п о р н и х скитница. остави у ч у д у и жену и д е ц у и општину у којој је уписан. Лети воли да седи на сунцу. To је био сељак од педесет година. Деси се понекад да се по неколико дана нема ни залогаја. без великих брига. Наши сви о ч е к у ј у да ће и одавде да у м а к н е . ако проговори само што је најпотребније. но или му још није в р е м е или су ra . Мало има скитница који нису разбојници. на пет корака д а љ е се више не ч у ј е . који су већ завршили свој р о б и ј а ш к и рок. од кога се већ могло очекивати да ће постати добар и сталан настањеник и вредан домаћин. п р а ш т а ј у ћ и се пред спавање ј е д и н о с небесним звездама. Понеки се чак и ожени. м у ч н о да је знао и р а ч у н а т и . говори се да има негде и деце.бежи и понеки скроман и у р е д а н човек. врло м а л и растом. али је слободан и пун догађаја. ни ч а ш и ц у пића. м у ч н о је то. м о ж д а би он. неких пет година живи ту где је. шта Бог да. и уопште. бар н и ј е се ч у л о да се за њега такво нешто говори у граду. Живот по ш у м а м а м у ч а н је и страшан. а т а м н и ч к е псе код нас нико ј не х р а н и . неку т а ј а н с т в е н у лепоту за онога ко је ј е д н о м ж и в е о т а к в и м животом. али у з а л у д . Рекло би се да је у насеобини и задовољан и обезбеђен. што год види то в у ч е себи". Говори се да је био жењен. у свој њеној снази и још и с неким додатком. па се мора и красти. понекад није лако „служити код г е н е р а л а Кукушкина". па га изненада нестане. највише хлеба. г л а д у ј е се. изроди децу. н>ега увек нешто в у ч е некуда. спокојна до идиотства. он с а м је у т а м н и ц и м а л о разговарао. А та се у з р е ч и ц а . Зашто је допао тамнице. и о т и м а т и . Црте на његовом л и ц у некако су одрвенеле. п и ј у и ј е д у како где. постао и какав Робинзон Крусо.. р а з у м е се више из. како је страсно волео путовање. „Насељеник је што и дете. без т а м н и ч к и х м у к а и невоља. Неки. под д р у г и м околностима. a ноћ мирно п р е с п а в а ј у негде у ш у м и или у пољу. врло спокојна лица. чувати. и у источном Сибиру. Покаткад је т а м н и ч к е псе х р а н и о из руке. и редовно мора да певуши какву песмицу. м о ж е применити и на скитницу. Уосталом. уз будно око Божје. Рус не воли да х р а н и псе.

најзад. Истина. ако преко лета не нађу какво било случајно.с к и т н и ч к и живот ј е рај. и м а ј у ћ и на у м у тешкоће и одговорности. што кашто бива помоћу убиства. много и много чешће и више од о с т а л и х о д л у ч у ј у се на б е ж а њ е о п т у ж е н и ц и под судом. необично место где би п р е з и м и л и . необичну околину. с првим п р и ј а т н и м с у н ч е в и м з р а ц и м а . ако не наиђу на каквог ј а т а к а који од тога скривања има користи. Сви ови бегунци. Овај нешто књишки израз овде је стварно применљив. ваљда само у почетку свога тамновања. р е ш и т и се на ризик па и пропаст. и само прижељкивати. Али. узевши у целини.п о м а л о сам себе м и р и с т и м да му је боље законито довршити рок принудног р а д а . а и не може се никако поређивати. чешће но д р у г и о д л у ч у ј у се на бекство они који су осуђени на врло д у г е рокове.на пример. него бежати. Напослетку. по новој кривици. д о т у ж а л о м месту. Тако осуђеник. м а д а би човек могао рећи: а зашто и да бежи. те да с тим пасошем могну свугде становати . ако бекство не пође за руком. одговара и на с а с л у ш а њ у : да је х т е о да промени судбину. Од осуђених. м о ж е се поуздано рећи да. у д о т а д а ш њ о ј т а м н и ц и . то је т е х н и ч к и израз.. Уосталом. у и с т р а ж н о м затвору. Понеки ће се м а к а р сећати како је некада и он бежао. шта му то вреди? Па. он је овде живео и животарио и некако мислећиво п о с м а т р а о своју нову. иако је већ м о ж д а и десет п р е г у р а о . Сваки б е г у н а ц има на у м у не да се сасвим ослободи . бар се живи слободно. а о с т а л и х д е в е д е с е т девет само ће просањати како би се и к у д а би се могло побећи. ако се не д о ч е п а ј у каквог туђег путног листа. Петнаест-двадесет година р о б и ј е чини се вечност. створеној већ с а м о м скитњом . и сами у већим г о м и л а м а . с а м о да не буде на старом. ипак. ништа се није могло тврдити. куд било. у х в а ћ е н у бекству.већ и године стигле . зато р о б и ј а ш осуђен на такав рок увек р а д о сања о промени судбине. Ја овде говорим с а м о о осуђенима. Иако је у д е с тежак. ч и м настане јесен. To је врло разумљиво. где био да био. Ваљда тек с а м о сваки десети успева да промени своју судбину. Ето зашто сваки затвореник у Русији.него или да допадне у какав д р у г и осуђенички дом или да погоди неку насеобину или да му се поново суди. Кад већ о д л е ж и две-три године. на то се о д л у ч у ј е тек ј е д а н од стотине. ако их не похватају. осуђеник цени то в р е м е и м а л о . Променити судбину.. ш у м с к о .сви ти бегунци. да закине бар коју годину. не с м е р а баш сваки да бежи. п р е м а т а м н и ч к о м . ч и м гране пролеће. некако се у з н е м и р и . они ће д у ш и олакшати. р а з у м е се. па отићи у насеобину.он зна да је то готово немогућно .р е ч ј у .тек. и жигови му унеколико с м е т а ј у да се о д л у ч и на бекство. А неуспех је врло могућан. само з а м и ш љ а њ е м те могућности. Осуђеници са краћим роковима казне беже.

познате ми још из ранога детињства. А о н и онамо. иза свију. Службе о великом посту. и непрестано. А сад је и на мене р е д да с т о ј и м на т о м е м е с т у . ј е д и н о зато да се у к л о н и м из тамнице. Тако је у свакој смени било по т р и д е с е т људи. т р е б а л о је да постим. с п р е м н и да се сваки час п р е п и р у р а д и њих. и тако п р е з и м е у затворима.д о л а з е у градове и тамнице. првих година стално трпео од осуђеника. па ништа д р у г о и не ч у ј е м о осим зар грлати ђаконов глас. они су о д м а х п о с т а ј а л и д р у г о в и свих о с т а л и х ! Зато ми се ваљда чинило да је т у ж н о и некако болно и само пролеће. ви сте нас р а с к о м а д а л и ! " . и т а м н и ц а ми беше све више и више одвратна. свечане молитве. на с е д а м смена за пост. к о д у л а с к а . усрдно. Идемо у цркву . к а к о м и с е т а д а ч и н и л о . дубоко клањање до з е м љ е . Још прве недеље је први подофицир целу т а м н и ц у поделио по н е д е љ а м а . п о с м а т р а о како се на б е д е м у наше тврђаве т р а в а све више зелени. Недеље поста мени су се веома свиделе. општа р а д о с т у природи. каквом у г о ј е н о м господину. Мој н е м и р и т у г а расли су из д а н а у дан. У цркви. з б и ј е м о се у г о м и л у до с а м и х врата. ми смо оковани. К р а ј е м великога поста. као скитнице. жељан и ненасит.она је била близу т а м н и ц е . сви они о д м а х и неминовно иду на прва места. с н а о р у ж а н о м пратњом. подсети ме на утиске из детињства. ми смо нечасни. р а з у м е се. или накинђуреној али врло богомољној госпођи. сваки се од нас клони. Они који посте ослобађају се од р а д а . сваког п у т а н а м . говорили су нам осуђеници. с м р з н у т у преко ноћи. и покашто опазимо свештеникову црну о д е ж д у и ћелу на глави. у нади да ће на лето опет побећи. коју сам. и газећи земљу. Сећам се како с а м покашто чежњиво вирио кроз пукотине на о г р а д и и д у г о с т а ј а о прислоњен главом уз њу. и к а д нисам био болестан. у р о д и т е љ с к о ј кући. као племић. ишао у болницу да л е ж и м . Наши чувари не у л а з е у цркву. како се д а л е к о небо све ј а ч е плави. к л а њ а ј у ћ и се до земље. гледао покаткад на прост народ који се густо гомилао код у л а с к а .по д в а п у т и по т р и п у т на дан. чини ми се шесте недеље. Сећам се како с а м некада у детињству. ишли у Божји дом на службу. полазили из тамнице. само да се избавим од те у п о р н е и свеопште мрзости коју ништа није могло да у т о л и . и некако као да нас се боји. нису се молили Богу као остали.чак ни на томе не. Тих првих година ја с а м често. д а л е к у прошлост. него смерно.све то покрену у м о ј о ј д у ш и далеку. и с неком п о т п у н о м свешћу о својој понижености. на к р а ј краја. Често сам завидео простим љ у д и м а које су доводили у тамницу. Давно већ нисам био у цркви. Пролеће је и на мене у т и ц а л о . „Ви сте гвоздени кљунови. и покорно се склањао и збијао да начини м е с т а неким д е б е л и м е п о л е т а м а . Мрзост. та визија слободе. стојећи у цркви. Сећам се како ми је било врло п р и ј а т н о када смо рано у ј у т р у . била ми је све несноснија и т р о в а л а ми је живот.

с а м о с т о м р а з л и к о м што сад м о ж е м о да ш е т а м о по д в о р и ш т у и да се г р е ј е м о на сунцу. ако не и двеста педесет комада. шире него зими. што се иде ван града. ја с а м или ишао у радионицу. нису то тврђавске з г р а д е т и н е ! Може се слободно и пушити. Опет дође свештеник с крстом. да праве цигле. кад је тако!". Ипак. опет настаје пијење и т е т у р а њ е . зидају. али некако је и теже. и м а ј у н а ј т е ж и посао. Целога лета. то пребацивање их је тешило. на првој служби. то ј е с т они који нису з а н а т л и ј е нити су п р и п а д а л и каквој занатској групи. као и пре. Некако нам је с а д све светлије. столарске. при оправци д р ж а в н и х зграда. Кад свештеник. на отворен простор. Посао се о д р е ђ у ј е за цео дан и то такав да га радник може да изради за ј е д а н цео дан. чини ми се двеста. мислио сам. но ј а к о разбојника м ј а прими". ј е р је због д а љ и н е незгодно долазити на р у ч а к и опет се враћати на рад. сваки од њих к а д а год дође у цркву. Летњи радови су одиста много т е ж и од зимских. очита: „. Они понесу собом свој хлеб. иде т а м о ј е д н о одељење од педесет људи. За т а ј посао б и р а ј у се прости радници. и целог лета стално п р е б а ц у ј у д р у г и м а : да је њима лакше. тако у ш т е д е радници себи о с а м врста хода. Што се мене тиче. Прво. онда готово сви. доноси своју у б о г у пару за свећицу или за тас. слободан... п р е д Богом смо сви ј е д н а к и ! " Ми смо се причешћивали рано. опет д о б и ј е м о м а с н у чорбу. Осуђеници се врло усрдно м о л е Богу. т р е б а радник с а м да донесе воду. и р у ч а ј у тек предвече.све исто истоветно као и о Божићу. кад се у т а м н и ц у врате с р а д а . н а м у ч е н и . и у том ч у д н о м задовољству показивало се и неко особито. с а м да измеси иловачу у ј а м и и да после с а м направи цигле. циглари. уморни. М о ж д а осећа или мисли: „И ја сам човек. Управа свакоме од нас подели по кришку млечног пшеничког х л е б а и по ј е д н о ј а ј е . на о б а л у Иртиша. П а д а ј у ти радови м а х о м на инжењерска грађења. и то нешто врло много. Прво. Та одатле се може с л о б о д н и ј е погледати унаоколо. уз звеку окова. а они. Дуг. Дође и Ускрс. Циглари се враћају увече. Ја с а м свега д в а п у т ишао на циглану. копају земљу. Како изгледа. б е с к р а ј а н летњи дан некако је особито несносан о празницима. Осуђеници граде. или на р а д .деле милостињу и. неки од њих р а д е браварске. Неки иду на циглану да праве цигле и црепове. „Нека. т р е б а накопати и пренети иловачу. п а д н у на з е м љ у : они то од речи до речи п р и м а ј у на себе. У р а д н и дан в р е м е се бар радом скраћује. Из г р а д а опет заспу т а м н и ц у д а р о в и м а . што се код нас с м а т р а за н а ј т е ж и рад. Циглана је на три или четири врсте д а л е к о од тврђаве. или ф а р б а р с к е послове. сећам се. неки су чак некако р а д о ишли на т а ј рад. па ј е д н о по часа чак и пролешкарити врло слатко. то ми је увек било чак и некако пријатно. префињено осећање. с п у т и р о м у руци. сваког д а н а у шест часова и з ј у т р а . опет д а ј е у п р а в а .

Све је сиромашно. и то је т р а ј а л о два месеца непрекидно. опази се и д и м из н>е. Дуго ваља посматрати. Нисам опазио да међу м о ј и м р о б и ј а ш к и м д р у г о в и м а . слободна ненасељена степа. те да се поднесу све м а т е р и ј а л н е незгоде тог проклетог живота.се а л а б а с т е р о м . Једном с а м морао да их с о б а л е Иртиша преносим чак на нову касарну. а свака је била т е ш к а д в а н а е с т фунти. или близу ње. ено је опет. као нека т р е п е р а в а тачка. него још и зато што се то р а д и л о на иртишкој обали. нестало је у плаветнилу. чађава ј у р т а каквога Киргиза. Поред з а ј е д љ и в и х речи. волео с а м што се од тога р а д а очевидно р а з в и ј а л а у мени снага. к о ј а ј е . а нарочито с а м м р з е о понеке з г р а д е у њој. оскудно. онако празна и пуста. ј а с н а даљина. људи способних да м и с л е и осећају. Смотрим какву птицу у плавом и провидном в а з д у х у и дуго. не м а њ е од моралне. или сам. А на обали човек м о ж е да се заборави: гледа н е и з м е р н у и п у с т у ширину као што затвореник с прозора своје т а м н и ц е гледа у слободу. ја те прве године нисам много шта око себе могао да запазим. Кућа нашега м а ј о р а изгледа ми као неко проклето. има и добрих људи. на грађевинама носио цигле. опаким и н е м и л и м . а доцније сам д о т е р а о и до д в а н а е с т и до петнаест цигли. A ја с а м још х т е о да ж и в и м и после робије! Волео с а м да носим цигле. сад се плашљиво з а л е п р ш а л а над водом. и у т и ц а о је на м е н е р а з д р а ж љ и в о . Ја ту о б а л у зато и п о м и њ е м тако често. нисам х т е о да видим. напослетку. и на њему се моја пажња некако болно з а д р ж а в а . Тај ми се р а д и свидео. ено. и ј е д в а се. али је слободно. ј е д в а се види. ја понекад нисам опазио р е ч и у м и љ а т е и пријатељске.. Затварао с а м очи. опази нека жалосна. О м р з н у о с а м т у т в р ђ а в у ј о ш првих дана. чиста. ено. Целе те прве године на робији бол је био неиздржив. и т о м е с а м се ј а к о радовао. која се з и д а л а на растојању од с е д а м д е с е т хвати. дивље. Сви остали наши радови врше с е у т в р ђ а в и . немило место. и Киргискиња која се нешто м а ј е око своја два овна.. преко б е д е м а наше тврђаве сам ишао. међутим. м а д а се на њима види само спољна одвратна кора. са киргиске обале. ч у д н о у т и ц а л а на мене. У почетку могао с а м да понесем само о с а м цигала. и к а д год п р о л а з и м поред ње г л е д а м је непријатељски. 6 . Па и онај убоги кржљави цветић. и с т р а ј н о п р а т и м њен лет. што с а м га рано у пролеће нашао у пукотини к а м е н и т е обале. и Киргизова песма из даљине. Са тога бола и туге. Једино се на обали м о ж е човек леђима о к р е н у т и п р е м а тврђави и не гледати је. горко. што се ј е д и н о одатле види свет Божји. не само зато што т а ј р а д снажи физички. На обали ми је све мило и драго: и жарко сунце на п л а в о ј небесној бездани. На робији потребна је и физичка снага. најзад. номадски шатор. које су 8 86 Јурта. м а д а ми је у ж е с ц и г л а м а стално ж у љ и л о р а м е н а .

р е ч е свирач. не да се он оборити! .в а љ д а ћу т а д а заспати! Јер код нас је спавање лети право мучење.Па ваљда и над попом има попа . на пример. Је ли то право? . али оне увек побуђују в е л и к у пажњу ових људи. а ви онда сви и одговарајте. .А како си ти мислио? . равнодушно одговарајући парничару и п р с т и м а овлаш п р е л е т е по ж и ц а м а на б а л а л а ј ц и . напослетку залази.виче ј е д а н . с а м и себе забављају. сви се х в а т а ј у за ту вест. које се по цели дан и не м и ч е с т а м н и ч к о г дворишта. а на к р а ј у к р а ј е в а л>уте се опет с а м и на себе. ч и м отвори у с т а л у п н е шта било. иде он! 8 7 8 8 87 Тј. највише их се с к у п љ а у к у ј н и . Ту се увек потрже какво насушно т а м н и ч к о питање. штедња. А л и нашто ова опширност о томе? Био сам врло задовољан ако се кући в р а т и м ј а к о у м о р а н . . од кога су већ одавно дигли руке. ко ће њега о т е р а т и ! .Па коме ћеш да се пожалиш? .Коме? Па с а м о м е л е в и з о р у . и слаже. с у д е о њој. Осуђеници обично у г о м и л а м а х о д а ј у по дворишту. А ј а . .Ономадне . што се каже.одговара свађалица љутито . или. па кад вас б у д у питали. . Истина. свађалица каквих нема на свету. Осуђеници. неки ватрен и доста бистар човек.то т р а ж и сва ова сиротиња. па му ништа не в е р у ј у .Зато је робија. Hero овако. да је н>у донео Квасов. али је „парничар".Врана врани очи не вади! . о д л у ч е н и х од света. д о т е р у ј у је. и стиде се што су поверовали Квасову. готово још горе него зими.биле у т о л и к о д р а ж е што се и з г о в а р а ј у без икаквог скривеног смера. не с л у ш а ј у ћ и оног . а кад дође до чега онда сви назад! .напомену трећи зловољно и као с а м за себе. који је у с а м љ е н о седео негде у к р а ј у и ј е о шчи. ревизор. а з а т и м (релативно узевши) готово х л а д н а степска ноћ. веле. а опет. одузеше. како они кажу.А зашто не мене? .Ваљда ће старији тебе питати хоће ли ra сменити . Сунце.ј а к је то врат.д о д а ј е четврти. лако в е р у ј у . ч у о је мајор. . док не дође в р е м е з а к љ у ч а в а њ а . „шуврта". .настави свађалица ватрено. надзорник. познати брбљивац и. 88 „Левизор". понекад се ч у ј у какве новости. и послаше да се то прода. з н а ј у и с а м и да је вест б у д а л а с т а .одговара д р у г и . који је био и на ситу и н а р е ш е т у . често празне и неосноване. Покупише погребац.А м а . . р а з ј а ш њ у ј е се ово-оно. не може. ч у о ј е . која м о ж д а више трпи и пати него ј а . сузе. донесе се вест да ће наш м а ј о р бити отеран. неки већ оседео човек. потказао ј е д а н из артеља.ономадне п р е т е ч е м а л о брашна. вечери су покашто врло лепе. само се виче. Настаје х л а д о в и н а . Додуше. као деца. често и право из душе.

одговара купац.За грош или за два? . To је Феђка причао.Каквоме левизору? . свршио са својом чорбом. показаше му врата: с и р о м а ш а н ! Зар он за женидбу! Кад сиђе са столице. ти си велика б у д а л а ! Зар ти мислиш да м а ј о р м о ж е п о д м и т и т и таквога г е н е р а л а ! И мислиш да ће такав генерал баш нарочито доћи . м е р и знање. који о д м а х дође на разговор. иде левизор .одсечно одговори на то зловољни стари осуђеник.Јесте.И хоће . Истина је. а л и н и ј е могао. р а н и ј а познаваочева вредност у друштву. с м а т р а се да су разговори о највећим с т а р е ш и н а м а н а ј к р у п н и ј и . . пргав и сасвим несређен. писмен. црвени ч о в е ч у љ а к . испеку је и п р о д а ј у је на парче осуђеницима.д о м е т н у онај слободни младић. коју је имао пре робије. а и ноћ кратка! . д о л а з е да смене м а ј о р а . .Дакле.напомену Скуратов.Зар је м а л о награбио! Пре нас. види се да је истина. ко од тих великих може и сам да буде уклоњен. нека ми људи завиде! . који је. . о рангу. . . к о ј е од кога већи. да т р а ж и џигерице. Он је вечити весељак и шаљивчина. брате. . Тако. слободан. браћо. Уопште. долази из Петрограда. браћо.напомену Квасов.Истина је. Вест изазва велико узбуђење. али п а р е одоше. ценили су га због његовог знања. 0 Ускрсу све је профућкао на к а р т а м а . какав генерал. -А ти.Хтео. генерал хоће да прегледа цео Сибир.пита кувар. што кажу. Да се питате каква им је корист од тога? Та. Наши кувари почешће т р г у ј у т а к в и м с т в а р и м а . . у о п ш т е о с т а р е ш и н а м а .. он пође право надрикуварици. он није хтео. жив. . готов је. Четврт часа људи р а с п и т у ј у : који. памет. з а м а л о па да се и побију.Сеци за два. међутим. Женидба није за с и р о м а х а : кеса плитка.Ево га! Баш о теби и ј е с т е реч! .рече ј е д а н м л а д момак. . да ја теби к а ж е м . . Квасове. онај м а л и .Генерал. што се п р е м а подробном знању о г е н е р а л и м а . к у п е за своје новце велики комад цигерице. н а ј о т м е н и ј и разговори у тамници. ко кога м о ж е да уклони. .рече д р у г и . нема од њега ништа. писар.Поткупиће га! . Ту скоро х т е д е се оженити протином ћерком. чак хоће и да се п р е п и р у и грде због тих генерала. Он је први и донео новост о мајору.Ех.о великим с т а р е ш и н а м а . је ли већи по чину од овдашњих? Осуђеници веома воле такве разговоре . Говорило се код командантових. He осврћући се на ж и в у радозналост свију за долазак ревизоров. браћо. то ј е с т кувару. некадашњи писар. био је и батаљонски официр. ч и т а л а ц „Војвоткиње Л а в а л и ј е р " или неке д р у г е т а к в е књиге. ево и ја с а м се женио.

н а п о м е н у неки скептик.напомену Куљиков некако догматички. з а р а ђ у ј е лечећи у г р а д у коње.Па.Мучно да си ти икад и видео г е н е р а л а ! . . . Позната ствар: поткупиће и њега. ето. . . a ја знам све генерале. п р е д свима.Одакле ли све то покупе. а ако и у з м е узеће м а с т а н залогај. Сваке године. а теби се од с т р а х а у ч и н и л о да је генерал. близу педесет година стар. Мора да га је т а ј Зиберт с леђа п о г л е д а о још док је био м о ж д а тек потпуковник. то ти ја к а ж е м ! . п р е с т а н и т е ј е д а р е д ! Реч је о послу. Он то зна. Речи испушта из у с т а као да р у б љ е поклања. п р е м а рангу.из П е т р о г р а д а само да контролише м а ј о р а ! Глуп си ти. стари војник.скептички напомену неко из гомиле.Сигурно.Истина је.Л а ж е ш ти. . . и у шта не т р п а ј у ! А све с а м е л у д о с т и ! . некадашњи хусар. он се водом лечио од некакве болести. A какав је то левизор. а они.запита презриво Баклушин.Неће. он неће у з е т и ? . . и т и м е се поноси. као патка. Кажу.Ма. ветеринар је.Све то л а ж у људи! . мастан. . .У Москви збиља беше такав генерал Зиберт.наставља он мирно .Ваљда си му ти давао? .напомену Квасов о д л у ч н о . 8 9 89 Тј. мене ви с л у ш а ј т е . Дакле. браћо? .. а код нас у т а м н и ц и т р г у ј е пићем. Има нешто циганскога. много је шта видео. хоће да п р е г л е д а цео Сибир.Генерал увек у з и м а . браћо . Немац. . нека каже сад о д м а х . Сваког б о ж ј е г дана попио је по ч е т р д е с е т чаша москворечке воде. Мартинов. врло знатан генерал. то ми је сам његов собар причао. дабогме. кажи. браћо. је ли.одговори Квасов нешто непоуздано. . ј е д н а к о је пио воду. Паметан је.з а б р и н у т о се ј а в и ј е д а н неспокојан осуђеник. видео с а м г е н е р а л а Зиберта . али руски. дечко. исповедао се код руског попа и.Браћо. .чуо с а м то ј о ш прошле недеље.Мора да су му се од воде и караси запатили у т р б у х у ? . . избио га. врло д о п а д љ и в а лица и с неким величанствено-презривим д р ж а њ е м . ја с а м човек жењен! . долази генерал. кога је г е н е р а л а видео.Зиберта? Нема тога г е н е р а л а .напомену осуђеник с б а л а л а ј к о м . ако га је видео.Јесам.Ама.. . To је човек од важности.Нису то л у д о с т и ! .Та шта! Зар ако је генерал. . . о Госпојини.виче Скуратов. који изненадно уђе. . него! —Лажеш. а дотле је поносито ћутао.

Само в а м к а ж е м .. У десет часова прозваше нас све. а т а м о ће казати да је овде све лепо и красно. настаје свакидашња трка. као и зими. све до самог ослобођења. Вест о д о л а с к у ревизорову р а ш ч у се у трен ока. али. Ноћи су кратке. Ми ј е з и к а немамо. а у с т а ј е се у пет. додуше. па ипак је често тешко. Ни сви генерали нису ј е д н а к и . Напослетку.Па то је. ј е д н а к о се воде разговори. на буве се м о ж е и навићи. и за још неколико у з а с т о п н и х година. Неки још ћаскају. Ноћна х л а д о в и н а пирка. Додуше. . исувише већ. Трећи о с т а ј у х л а д н и . не заспи се никако пре ј е д а н а е с т . људи се облаче. оне се с т р а х о в и т о коте. о д р ж а в а ј у своју хладнокрвност. о т о м е с а м и р а н и ј е слушао. када ће доћи то ослобођење. н а с т а ј е зора.. Истина. . Н а м у ч е човека толико да не м о ж е да спава. али се спавачи ипак по целу ноћ п р е т у р а ј у по постељи као да су у врућици. . д р ж е се и м а ј д а н и . Што ближе лету. т а ј му неће смети ни прићи. т а м а н што се на ј у т а р њ о ј х л а д о в и н и као одиста слатко заспи . те вечери сви су били узбуђени. To је поуздано. као да обамру.. т у м а р а се. Ревизор ће погледати по тамници. в р е м е је да се у с т а ј е . Али. кроз подигнути отвор на прозору.изненада. у м о р е се и буве. Људи иду д в о р и ш т е м и брзо је к а з у ј у ј е д н и д р у г и м а . њиховим б у д а л а ш т и н а м а п о д р а ж а в а т и . а кроза сан п р о т у р а се у главу помисао да ће тако бити и сутра. Има их свакојаких.узбуђено говоре међу собом д р у г и осуђеници. затрешти немилосрдно добошање. и п р е к о с у т р а .. . код с а м и х врата. м и с л и м у себи. А кипте м и л и ј а р д е бува. Док се не заспи.. наш ће м а ј о р свакако остати ту где ј е .. По с т е п е н и ш т и м а у касарни р а з м е ш т а ј у се осуђеници са б а л а л а ј к а м а . па ће отићи. свој на свога неће у д а р и т и . још од ј у т р о с је пијан. тискање. разговетне у д а р е добоша као да их броји. браћо. Неки певају. To к а ж е Феђка. . сам осећа да не спава. то сам већ и с а м осетио.само не наш осмооки. браћо. оне су све горе и љуће. и то врло много. ж у р б а . Неиздрживе су ноћу врућина и запара. Спавач се завија у к о ж у х и проклињући с л у ш а звонке. а понекад. а м а ј о р се уплашио. очевидно старајући се да и з г л е д а ј у што д о с т о ј а н с т в е н и ј и .Доста је. о т е р а ш е у касарне и з а к љ у ч а ш е . И м а м о их и зими.Зар му је то првина да је пијан? Црну кобилу не опра да буде бела. али уопште. лежи као у некој грозничавој ватри. могло се у подне поспавати ј е д а н час. х и т а ј у на рад. . где је оно? Међутим. а из у п р а в е .А у в е ч е ће д р у г и товар да вози. Неки намерно ћуте. али почевши од пролећа. тек п р е д с а м у зору. али с а м нисам искусио и нисам х т е о веровати.Па шта ми м о ж е м о ако и генерал ништа не у ч и н и ! . него је само у неком бунилу.

Мајор је узбуђен. балове. три сина и њихов стриц Ломов. Напослетку. да п р е б р о ј а в а ј у о г р а д е и стубове. да у к л а њ а ј у џомбе. изгубише свој значај. прерађивали коже. Један осуђеник у т у ч и боцнуо д р у г о г а шилом у груди. али. него му је још направила задовољство. али не због рђавих дела и потајних п р е с т у п а . Били су имућни сељаци. неизлечива је скитница. те су о с в е м у међу собом р а с п р а в љ а л и све жешће и пркосније. Сви су викали против њих. На . кад их генерал у п и т а како су задовољни. чешће налеће на људе. код нас су га увек звали с а м о Гаврилком. А л и су се ј е д н а к о п р е п и р а л и и грдили међу собом. и пропадоше. у њиховој м р е ж и . Фантазија им се исувише развила. ни председници судова. п о д л е п љ у ј у и з а м а з у ј у . Говори се да највиша у п р а в а с п р е м а велика примања. Д о л а з е гласови и из града. х т е л о се да се за час поправи све што је т р е б а л о с лица показати. и заволела га због његове разборитости. окретности и вештине. као намерно. Они н а ј е д н о м уобразише да за њих више нема власти. Гаврилка. свечаности. али су се највише бавили зеленаштвом. није м а ј о р а наљутила.Истина је било што се говорило о ревизору. како се могло очекивати. Ломов је био од и м у ћ н и ј и х т-ских сељака к-скога среза. По целој г у б е р н и ј и се причало како они и м а ј у триста х и љ а д а р у б а љ а у новчаницама. Сви чланови породице Ломов живели су заједно: стари отац. С п р е м а ј у се чак да изнесу своје захтеве. Читаве г о м и л е осуђеника у п у ћ у ј у се да п о р а в њ у ј у у л и ц е у тврђави. особито кад је нека врло знатна л и ч н о с т у њиховом к р а ј у у о б и ч а ј и л а да свраћа код њ и х у с п у т . Били су чувени као п а м е т н и и п р е п р е д е н и сељаци. како га код нас зову. дакако. Орали су. него због клевете. скривањем скитница и покрадених ствари. и д р у г и м в е ш т и н а м а . Кривац се зове Ломов. али су они све више дизали нос. Наши су то врло добро р а з у м е л и . ч у ј е се како су се сви у п л а ш и л и и забринули. сви су ж е л е л и да Ломови у земљу пропадну. па су се све више у п у ш т а л и у с в а к о ј а к а незаконита подузећа. деси се у т а м н и ц и ј е д н а м а л а неприлика. трговали. чешће виче. а рањеник. За њих ништа нису били ни у п р а в н и ц и полиције. Гласови се сваког дана све више потврђују. Чешће долази у тамницу. напослетку они се понеше. Код нас у т а м н и ц и нове вести стизале су сваког дана. да је и стигао и д а ј е већу Тоболску.речју. Половина сељака у срезу била је код н>их на дугу. чешће их скупља у затвор и н а п р е г н у т о пази на чистоћу и пристојност. Утом. у с т у м а р а л и се да покажу споља гладац. He сећам се је ли имао и д р у г о име. и напослетку. сви су поуздано дознали да из Петрограда долази неки важан генерал да п р е г л е д а цео Сибир. упознала се са старим Ломовом лично. готово под с а м о срце.

и цела је тврђава то знала. Овако. Синовац беше ваљан и п а м е т а н младић. нису се никад ни д р у ж и л и . Гаврилка се х в а л и с а о њеном наклоношћу. он се посвадио са с т а р и ј и м Ломовом. Један син и његов стриц дођоше у нашу т а м н и ц у на д в а н а е с т грдина робије. поклали су Киргизе да им не би платили дуг. 9 0 Код нас нису волели Ломове. и тако га је ј е д н о г дивног дана у подне зврцнуо шилом у груди. Праскао је на њих п р е д свима. Он се и пре с м н о г и м а свађао и поштено је вукао батине. мирне нарави и погодне. убио би Гаврилку.десет врста од села и м а л и су велики м а ј у р „ з а и м к у " . Они су то т у м а ч и л и м а ј о р о в о м ж е љ о м да од њих у з м е мито. али његов стриц. ипак нису се с њиме свађали. који је сву ту ствар примио на себе. Сећам се како је дојурио. весео и ж и в а х а н м а л и . Иако је парница у п р о п а с т и л а Ломове. Ломови. сељак је био љубоморан. иако су знали да је он убица и да су они због његова дела дошли на робију. Том приликом изађе на видело још много и д р у г и х рђавих ствари. због неке одвратне д е в о ј ч у р е . Они су с а м и тако причали. м и с л и л и су да ће се много обогатити и добро опљачкати м а ј у р . који је убо Гаврилку шилом. Ломови су били о п т у ж е н и као убице својих р а д н и к а . него са ј о ш три скитнице. за обрађивање. а ни он се на њих није н и м а л о освртао. као робови. Док је т р а ј а л а истрага и суђење. осумњичени су да су р а д н и ц и м а много д у г о в а л и . Наш м а ј о р је то знао и обојицу је страшно мрзео. Доцније је у н а ш у т а м н и ц у дошао и Гаврилка. познати л у п е ж и скитница. Да је Ломов само м а л о д у б љ е зарио оштрицу. ипак су обојица ж и в е л а у т а м н и ц и као имућни људи. Гаврилка је још као скитница имао посла с Ломовима. Почне истрага. који су одавно од њих зависили. не знам зашто. р а с т у р и л о им се цело имање. али цела је т а м н и ц а потпуно у в е р е н а да његове руке нису п р о м а ш и л е Киргизе. И сад наједанпут. и у о п ш т е гледао је да их се докопа. Имали су самовар. истина. Старац у м р е . На р о б и ј у је дошао с к р а т к и м роком. А шта је у ствари било? Они су били сасвим невини за с м р т Киргиза. Деца су р а з а с л а т а на казну. Једне ноћи свих шесторо Киргиза б е х у поклани. али га они нису давали. Јавише м а ј о р у . сав з а д у в а н и очевидно 90 Тј. р а д н и к а . као војнички бегунац и скитница. Гаврилку су пак сви волели због веселе и погодне нарави. како се то каже сибирски. па како су и поред великог свог и м а њ а били т в р д и ц е и лакоми на новац. прошло се с а м о на огреботини. . земља под најам. пили чај. Дуго је т р а ј а л а . био је глуп и прзница сељак. Видело се да и м а ј у новаца. Ја нисам чуо да ли је он то признао баш сам. Ту је ј е д н о м п о д ј е с е н становало неких шесторо Киргиза. Киргизе није побио сам.

господине м а ј о р е . Генерал ћутећи п р е г л е д а касарне. Мајор се у с т у м а р а о као смушен. обиђе и к у ј н у и. он је племић. он дође и код нас у тамницу. м е н е ништа не боли. Али. зликовац! А ти.с а д ћеш ми пасти шака!.д р е к н у он на Ломова .одговори генерал. пуковника. и он је дошао из Петрограда. стоје као кипови. д р а г и мој. Беше и ј е д а н виши чиновник.задовољан.А како се сад в л а д а ? . дело је било намерно. не беше ни за шта потребан. у ф р а к у и п л и т к и м ципелама.цивил. све зависи од места. чини ми се.Ма. прав као свећа. и ко је он. Ушао је у т а м н и ц у величанствено и мрко. видећеш. боље ће бити да га п о ш а љ е м о на колима. пун грозничавог очекивања да о д м а х .. до два педља у пречнику. Већ с у т р а д а н по д о л а с к у његову у град. в а ж а н генерал.Па. Злочинца о с у д и ш е на још д у ж и рок и проведоше га кроз х и љ а д у шиба. бело одело. Из посебног поштовања п р е м а високом госту. . био је м а ј о р без наочара.. Суђено је Ломову. М а ј о р је био потпуно задовољан. To је осуђенике веома з а н и м а л о . полети да изврши жељу његове преузвишености. р у к е о п р у ж и л и низ бедра. крупна личност. Наш м а ј о р .. у т е г н у т . за њим у п а д е велика гомила његових п р а т и л а ц а из месне војне управе. по целом з а п а д н о м Сибиру свако старешинско срце м о р а л о з а д р х т а т и на т а ј долазак. У ј е д а н час по подне стиже генерал.А! . м и с л и м . и још од таквога г е н е р а л а ! Доцније смо дознали његово име. а такво поштовање. висок и леп господин. . тако да је. са ж у т о м ј а к о м . . не знаш. Погодио под само срце. Показаше му и мене: тако и тако. з а ј а п у р е н о г рохавог лица. Обучени су у чисто. направио на г е н е р а л а нарочито п р и ј а т а н у т и с а к . пробао је и чорбу. У затвор! И збиља ra се дочепао. ипак. али је било много т у м а ч е њ а . С њим је генерал често говорио. Био је то велики. з а к р в а в љ е н и х очију. није.. Сваки и м а на леђима ушивен црн круг. и то врло уљудно. Он ме је само м а л о гребнуо. Читав час р а н и ј е сви су били на својим м е с т и м а да д о ч е к а ј у генерала. Осуђеници су поново обријани. очишћено.х и т н о ј е викао подофициру. Напослетку дође и ревизор. Пун час п о у ч а в а л и су их како ће одговарати ако висока личност с л у ч а ј н о назове Бога. господине м а ј о р е . Држе се пробе. . Лети су по п р а в и л у сви у б е л и м платненим п а н т а л о н а м а и к а п у т и м а . и м а д а је р а н а била н а ј л а к ш и убод. Још пре неколико д а н а све је опрано. неколико генерала. Било је то о празнику. . како изгледа. како је п р и ј а т е љ у ? Би ли могао тако отићи до болнице? He. Место је опасно. углађено. О д м а х у п р е г н и т е коња! . ч и м буде потребан.He знаш ти. као п р е м а рођеном сину. Стајао је подаље. ти . а д р ж а о се врло природно и слободно. Према Гаврилки понашао се з а ч у д о нежно.

ваша преузвишености. Дакако.. о каквом „захтеву" против м а ј о р а . Р а з у м е се. . Генерал к л и м н у главом. н и ј е могло бити ни речи. осуђеници су били заслепљени и збуњени.Засад добро. и м а л о затим оде из тамнице. остали су у некој недоумици. А и м а ј о р је већ у н а п р е д био потпуно у в е р е н у то. ипак.

прстом пипкали. Весели су као деца. а л и Мркова нису могли да поврате. На с а м и Петровдан. шта му све нису опипали. Оваква д р у ж и н а . пошто је довукао б у р е с водом за вече. код своје куће. За нашега коња има доста посла и ј у т р о м и вечером. Осуђеници нестрпљиво д о ч е к у ј у долазак сваког новог коња. и м а ј у пуно право да се погађају и да заиста к у п у ј у . чак су се у з а ј а м н о и изгрдили. Л е ж а о је мртав. и уз то ј о ш искусно. Д о л а з е Киргизи. с н а д у в е н и м т р б у х о м . п р е п и р а л и се. Добар је коњ. По себи се р а з у м е да је куповина поверена осуђеницима. после л и т у р г и ј е . Цигани и д р у г и . на свом р о б и ј а ш к о м легалу. р а с п р а в љ а л и . ветеринари. Кад је м а ј о р у ј а в љ е н о о тој Божјој вољи. као да од тога зависи највеће добро тамнице. Ми и м а м о п р а в е зналце. дабогме. Мрков паде и мањка за неколико т р е н у т а к а . очи им се у с ј а к т е . пред с а м и Петровдан. Свакога су добро п р е г л е д а л и . у пратњи свога ч у в а р а . Један осуђеник одређен је да га ч у в а .то у л и в а неко чудно.XVII ТАМНИЧКИ КОЊИ И ДРУГЕ ЖИВОТИЊЕ Куповина Мркова. изношење смећа. Наши су били вешти у с в а к о ј а к и м л у к а в с т в и м а при испитивању свакога коња. Мрков нас већ одавно с л у ж и . док се куповина не сврши на ч е т в р т о м . ж и г о с а н и х . Једном. а покашто се осврну и на с т р а ж а р е који су их доводили. он о д м а х нареди да се купи д р у г и коњ. куд-куд све нису завирили. кезе беле зубе и к л и м а ј у ц р н п у р а с т о м главом с к у к а с т и м . Черкези још и у з ј а ш у на коња. као да су слободни људи. Он га и тера. од две стотине о б р и ј а н и х глава. тако озбиљно и пословно. з а б а в љ а л а је осуђенике много више и п р и ј а т н и ј е него висока похода. почеше доводити коње за продају. коњарски трговци. У нашој т а м н и ц и коњ се држи за доношење воде. која је убрзо затим извршена у тамници. Некадашњи војници из коњице. када су код нас били сви на окупу. као по некој д у ж н о с т и . показали су т а д много свога знања о коњарству. живо. у л а н ц и м а . Ж а л и л и су га. који су сви. а тешко је преварити д в е с т а педесет људи који су се р а н и ј е само т и м послом и бавили. Цигани. Коњарски трговци у л а з е код нас некако зачуђени и некако плашљиво р а з г л е д а ј у око себе. особито поштовање. брзо говоре нешто с в о ј и м н е р а з у м љ и в и м језиком. прости грађани. сви су се окупили око њега. Највише им ласка што ето и они. преко ч и ј е г прага нико не прелази . итд. али је много оронуо. Три коња су доведена и одведена. као да баш за своје новце и за себе к у п у ј у коња.

а знао је много м а њ е него што је представљао. просто као да хоће у очи да им скочи. човек сељак. највише се пажње у к а з у ј е Циганима и џ а м б а с и м а . него баш и већи чиновници. д р ж а о се врло лепо. Мора да је много шта видео у свом животу. ј е д н о г самоуког ветеринара. а у ј е д н о и необично достојанствено. Наше с а м о у к е ветеринаре веома су ценили у целоме граду. По с в о ј и м дохоцима био је аристократ међу нама. лекаре. али би х т е о бар по очима да погоди шта мисле. Према н а м а племићима понашао се некако префињено уљудно. Пре доласка у т а м н и ц у Јелкина. и по одлучности. сибирског сељака. који је пре кратког времена дошао на р о б и ј у и већ преотео Куљикову сву његову праксу у граду. Мало је говорио. м а л о одмерено. али врло леп и врло паметан. смелошћу. који п р е д својим д р у г о в и м а не сме чак ни да писне! Као да за себе с а м а к у п у ј е . је ли коњ добар или није. његова прошлост је непозната. покоран. и не само прости грађани или трговци. Својим искуством. којих је у г р а д у било неколико. некадашњег Циганина. потамне ветеринарска слава окретнога Куљикова. Поред тога. ј е р је т а ј човек био разборит. добијао је новчане н а г р а д е .с д р у г е стране. и м о ж д а целе вечери не би људи прокљувили да он н и ј е г р о ф него скитница. He р а з у м е шта говоре. Он је врло лако лечио и оне коње од којих је Куљиков одавно дигао руке. особито између Куљикова. кога се све ово ништа не тиче. као да за њега н и ј е свеједно какав ће се коњ купити! Осим Черкеза. од њих су само т р а ж и л и помоћи за своје оболеле коње. Већ је у годинама. али врло п р е п р е д е н сељак. имао је много рада. и. а нису се обазирали на праве ветеринаре. играо би виста. па довео у какав престонички клуб. Да се пита. и то још неки миран. као каквог бољег грофа. речи су му биле с к у п е као да р у б љ е поклања. р а з у м о м . Он се необично шепурио и шарлатанио. али је и м а о у себи истинске. коњокрадице и џамбаса и. Код нас је био у засебном одељењу. препреденог сибирског сељака. проницљив. Лечио је и оне . р а д и л и како им он каже. кад би га ко лепо обукао и удесио. праве енергије. кицошки. одлично би говорио. Био је већ крајње уображен. раскољник. Ту је дошло и до неке врете племенитог двобоја. Ја м и с л и м . кад дође Јелкин. он би се и ту у м е о наћи. Куљиков н и ј е имао п р е м ц а . он је већ одавно код свих осуђеника у т а м н и ц и изазвао неко и нехотично поштовање.њима се у с т у п а прво м е с т о и прва реч. ч у д н о би изгледала та грозничава пажња. Код нас су га с л у ш а л и . To к а ж е м озбиљно.. Уосталом. Каквом д р у г о м посматрачу. Али. Понеки Рус сву своју пажњу прикупи с а м о за њихову препирку. За нека два месеца Јелкин му п р е о т е готово сву праксу у граду. од педесет година. и увек с а м о у н а ј в а ж н и ј и м п р и л и к а м а . дабогме. шта се о т о м е тако особито брине о в а ј или онај осуђеник. брзе довитљивости.носом.

Чекали су врло радознало. Вође с т р а н а к а већ се у з б у ђ у ј у и већ се п о м а л о д о б а ц у ј у п о г р д а м а . Његови ветеринарски успеси с м е т а л и су Куљикову. опет. то су з а ј е д н и ч к е паре. Јавише м а ј о р у и куповина се сврши. с нестанком прихода.. задовољна је била и странка Куљикова. д о д а в а л о се и попуштало. ту се ни Куљиков не боји. Цењкало се д у г о и живо.. погодише се за д в а д е с е т о с а м р у б а љ а .рекоше други. Чини ми се. Напослетку. браћо. н и ј е било осуђеника који га т о м . А што се тиче стоке.Јелкин зна више .шта би д р у г о . осуђеници су се н а д а л и . спустио се да постане к р ч м а р . т р а ж и л о се т р и д е с е т рубаља. А л и не би ништа: Куљиков и не помисли да се свађа.рекоше ј е д н и . људи. леп. снажан. На р о б и ј у је доведен з а ј е д н о са д р у г и м а који су с њиме правили л а ж а н новац. Напослетку. да се вара у т о м е и томе..Није то што он зна посао. него му је некако л а к ш а р у к а . свако од њих и м а с в о ј у странку.м л а д . веома весео. Напослетку и нама беше смешно. Већ.р е к о ш е ј е д н и .. Наједном. . него без свађе изведе ствар м а ј с т о р с к и . изнесоше со и х л е б и с в е ч а н о у в е д о ш е новога м р к о в а у т а м н и ц у .да ће се она двојица м о ж д а и побити. доброћудан.He боји се! He боји . не да се ни он тако лако потући. сасвим изненадно и врло вешто збуни Јелкина. ваљда ћеш из свога џепа да плаћаш? . .. државно благо? . и у с в е м у осталом био је сасвим без замерке. а пре него што се Јелкин могао прибрати и одговорити.. . Требало му је да под старост уђе и у такво д р у ш т в о . остао господар. његова је слава већ била бледела међу осуђеницима. ипак. а л и некако попустљиво.Заједничке! Ето ти. па му скромно и с п о у з д а њ е м напомену да се вара. новога мркова изабраше и купише.вичу д р у г и . Јелкиново л у к а в о лице се згрчило у врло саркастичан о с м е х .Па. сребрн прстен. наши су н у д и л и д в а д е с е т пет. он много више вреди. он му доказа. р а з у м е се. Поче попустљиво. види се како смо л у д и : нас не сеју. У подграђу је Куљиков и м а о љубавницу. те још како . минђушу и сопствене ч и з м е с порубима. и види се. ми и с а м и ничемо. носио је к а д и ф е н и кафтан без р у к а в а .Шта ти је. и сад н а ј е д а н п у т . Речју. штавише с п а ж њ о м с а с л у ш а критичко м и ш љ е њ е свога премца.Чекајте. ваљда.Жалиш.које градски ветеринари лекари нису више х т е л и да лече. м а д а је Јелкин. При куповању д р у г о г мркова. Цењкало се. али га у х в а т и у ј е д н о ј речи. . И тако. О д м а х . И с а м се себи с м е ј а о п р и ч а ј у ћ и нам како су они од три права златника и с т е р а л и свега ј е д а н л а ж а н . . Беше врло добар .Што се цењкаш? . А она двојица. . то се зна. . обе странке почеше говорити необично попустљиво. . поименце.

ч е с т о п р и л а з е да га м и л у ј у . С л у ш а ! " . Нипошто не би к у п и л и зеленка. и м а л и смо ј е д н о г сталног. ако не.п р и л и к о м н и ј е потапкао по в р а т у и п о м и л о в а о по њушци. па стане ч е к а ј у ћ и да кувари и с у д о н о ш е дођу с в е д р и ц а м а по воду. чак ни м а ј о р у . А шта би више у м е к ш а л о и о п л е м е н и л о с у р о в у и нечовечну нарав ових људи. мрков. коју му је наредник отворио. на пример. стане с б у р е т о м . а и ја с а м добар коњ!" Волим и ја да Мркову д а ј е м х л е б а . Тада. чека га. Некако је пријатно гледати у његову лепу њушку и осећати на д л а н у његову м е к у и т о п л у губицу која вешто прихвата поднети дар. Осим Мркова било је и паса. т р а ж и ra о ч и м а . п а ж љ и в п р е м а свакоме. ј а р а ц . Још истога дана у п р е г о ш е га да донесе воду. Мркове!". Кад се Роман врати с реке. као да је збиља истина да с т а л н о б а в љ е њ е око коња п р и д о д а ј е човеку неку поузданост. Роман је сељак. Сви код нас били су у в е р е н и да т а м н и ц и л и ч и мрка боја. Као што је већ р а н и ј е казано. или шарца. с л у ч а ј н о је и м а л о и неколико животиња. о с т а ј а л о у в е к Роману. сви р а д о з н а л о г л е д а ј у како ће нови мрков да в у ч е б у р е . а све р а з у м е ! . од неких п е д е с е т година. А л и како се у простом народу у о п ш т е с м а т р а .. гусака. код нас нико никад и не м и с л и да му то п р а в о оспори. Био је то п а м е т а н и добар пас и м о ј веран пријатељ. He д о п у ш т а ј у то ни у р е д б е ни наше место. Роман беше тих. сви наши осуђеници воле животиње и кад би им се д о п у с т и л о они би врло