You are on page 1of 11

UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA ORGANIZACIJA I MENADMENT


LOGISTIKOM

PAKOVANJE PROIZVODA

PREDMETNI PROFESORI:

STUDENTI:

DR. STEVAN MILISAVLJEVI


MILICA VUKOVI
NEBOJA BRKLJA

TANJA NEKOVI IM 101/2011


IVANA JAGETI IM 21/2011

NOVI SAD, NOVEMBAR 2014.

1.UVOD

O tome ta je pakovanje danas, postoje razne definicije u svetu, ali sve one se mogu
svrstati u jednu a to je: ,, Pakovanje je sinteza tehnike i tehnologije pripreme
proizvoda za skladitenje, transportovanje i prodaju, uz minimalne trokove
pakovanja i maksimalnu zatitu proizvoda na njegovom putu od proizvoaa do
potroaa.
Pojam pakovanja se esto poistoveuje sa ambalaom. Meutim,veliki broj autora
pravi razliku izmeu ova dva pojma. Pakovanje predstavlja tehnoloki proces
stavljanja proizvoda u ambalau, zatvaranja i obeleavanja upakovanog
proizvoda. Pakovanje je proces, dok je ambalaa element tog procesa. U
svakom sluaju, mora se imati u vidu da se pomenuti pojmovi ne mogu otro
razgraniiti i da se esto koriste kao sinonimi.
Proizvod koji je namenjen tritu treba ne samo zatititi od raznih uticaja kao to su:
fiziki, hemijski, klimatski, bioloki i drugi faktori, ve ga treba tako upakovati da i
estetski lepo izgleda.
Takoe,od pakovanja se zahteva da olaka skladitenje robe. To znai da pakovanje
robe treba da omogui slaganje robe u skladitima. Oblik i dimenzije moraju da
omoguuju direktno slaganje pojedinih pakovanja jedno na drugo. Pakovanje mora
dalje da odgovara osobinama skadinih postrojenja.
Procesi pakovanja mogu da se podele na:
- izbor oblika pakovanja,
- definisanje veliinu pakovanja,
- definisanje dizajna ambalae,
- izbor materijala za pakovanje,
- definisanje oznaka na pakovanju,
- izbor naziva (imena) proizvoda.

2. VRSTE PAKOVANJA
Vrste pakovanja:

1. Prema materijalu od kog je izraena,pakovanje moe biti papirno,


kartonsko, metalno, plastino, stakleno, drveno, tekstilno, od
kombinovanih materijala...
2. U zavisnosti od nivoa, razlikuje se primarno, sekundarno i tercijarno
pakovanje.
3. Prema povezanosti pakovanja sa upakovanim proizvodom, razlikuje se
odvojiva, tj. ona koja ne ini sastavni deo proizvoda i neodvojiva
4. Prema podruju primene, odnosno prema vrstama proizvoda kojima su
namenjena, postoje pakovanja za poljoprivredno-prehrambene, hemijske,
farmaceutske, metalne, elektrotehnike i druge proizvode.
5. Prema nainu i duini upotrebe, odnosno trajnosti, postoji pakovanje za
jednokratnu upotrebu i za viekratnu upotrebu.
6. Prema nameni, razlikuje se potroako (originalno, prodajno) pakovanje,
maloprodajno, komercijalno i transportno.
7. Prema obliku, razlikuju se kutije, kese, tube, vree, bave, sudove, listove,
folije i drugo.

U tabeli su prikazane razliite vrste pakovanja i njihove definicije.

3. MODULARNI SISTEM PAKOVANJA I PALETIZACIJA


Modularni sistem pakovanja

Modularni sistem pakovanja je nastao iz jednostavne potrebe da se bolje iskoristi


prostor, bilo da se radi o skladinom prostoru ili o prostoru u transportnom sredstvu.
Meutim, da bi modularnisistem zaiveo, bilo je potrebno prvo odrediti jedinstvenu
(optimalnu ili idealnu) veliinu jednog modula, kao i veliinu pakovanja u koje treba
sloiti takve module, a zatim i standardizovati te veliine, odnosno,
nametnuti privrednim organizacijama obavezu korienja tih veliina. Analizom se
dolo do
podatka da je optimalna osnovica modula 400 x 600 mm, dok visina modula zavisi
od konkretnih potreba. Sa ovom osnovicom modula je mogue popuniti
bilo koju standardnu paletu koja se danas koristi (800 x 1200mm; 800 x 1000mm i
1000 x 1200mm).
Za visinu palete zajedno sa robom, preporuuje se 1050 mm ili 1600 do 1950 mm
(ovo zavisi od robe koja se pakuje na paletu). I jedna i druga preporuka ukljuuju
visinu palete od 100 mm.

Palete i paletizacija
Uobiajeno je da se proizvodi pakuju na palete. Paletu moemo definisati kao
,,strukturni temelj jedinice tovara sa kojim se efikasno moe rukovati.
Proces pakovanja proizvoda na paletu zove se paletizacija. Paletizacija se definie
kao ,, skup organizaciono povezanih tehnolokih procesa i sredstava u cilju
automatizacije, manipulacije i transporta od mesta proizvodnje do mesta potronje.
Paletizacija podrazumeva obrazovanje manipulativno transportnih jedinica koje
omoguavaju manipulaciju proizvoda u veim celinama i time se olakava i ubrzava
utovar, istovar, poboljava korienje i upotreba sredstava za manipulaciju i
skladitenje i omoguava mehanizaciju manipulativnih operacija
Danas su u primeni razliiti tipovi paleta u odnosu na povrinu poda i vrstu
nadogradnje, pa tako postoje : ravne, stubne, boks palete i palete sa nastavcima
koje prema nainu upotrebe mogu biti : za jednokratnu upotrebu, viestruku,
povratne, interne .

Paletizacija povezuje pojedinano zapakovane poiljke u nove, vee jedinice i tako


olakava uspostavljanje neprekidnog lanca distribucije.
Cilj paletizacije je:
Dobijanje jedne vee poiljke sa standardizovanim dimenzijama
Olakanje manipulacije i transporta
Minimalizacija ili potpuno uklanjanje ljudskog faktora iz postupaka
manipulacije
Poveanje iskoritenosti prostornih kapaciteta i mehanizacije
Poveanje brzine i sigurnosti manipulacije
Maksimiziranje radnog uinka

3. MAINE I SREDSTVA ZA PAKOVANJE

Pakovanje je proces koji se sastoji iz operacija ija je svrha da se finalni proizvod


stavi u ambalau. Broj i vrsta ovih operacija zavisi od fizikih svojstava proizvoda i
stanja ambalae koja se koristi (da li je sklopljena pre pakovanja ili ne). Meutim,
kao neizbene operacije, pri svakom pakovanju, navode se sledee: koliinsko
brojanje ili merenje, stavljanje proizvoda u ambalau, zatvaranje ambalae i
ispisivanje podataka.
Ambalaa moe da bude oblikovana i sklopljena jo kod proizvoaa ambalae.
U tom sluaju proces pakovanja sadri ubacivanje proizvoda i zatvaranje ambalae.
Ali, mogu je i drugi nain: da proizvoa ambalae proizvede ambalau bez
oblikovanja, to e uiniti proizvoa finalnog proizvoda i to na taj nain to se
proizvod u procesu pakovanja omotava i zatvara. Naravno da je drugi nain
ekonominiji.
U savremenoj proizvodnji postoji veoma mnogo maina za pakovanje i neprekidno
se usavravaju i umnoavaju, pa je teko sistematizovati ih. Ipak, ini se da je
najprihvatljivija sledea, globalna podela:
1. Maine za proizvodnju ambalae (papirna, plastina, staklena i metalna
ambalaa).
2. Maine za pranje i dezinfekciju ambalae (staklena ambalaa).
3. Maine za tampanje etiketa i crtea (papirna, metalna i plastina ambalaa).
1. 4. Maine za pranje i merenje koliine u ambalai (teni proizvodi, paste,
prakovi, zrna,
komadi).
4. Maine za zatvaranje ambalae.
5. Integralne maine automatske maine (izrada ambalae, punjenje i merenje
proizvoda, zatvaranje ambalae i tampanje).
Treba istai da se upotreba maina za pakovanje razvija u dva pravca:
a) Kompletne linije za pakovanje uz korienje maina specifine namene pri emu
se postie visok stepen automatizacije i radnog uinka
b) Podesive maine za razne materijale i veliine ambalae koje omoguavaju i
manjim proizvoaima mehanizaciju pakovanja.
Za ilustraciju na slici 1. prikazano je postrojenje za automatsko punjenje
prakastog materijala u vreice.
Slika 1.

Ureaj za vaganje, punjenje i


ivenje papirnih vreica prikazan je

na slici 2. Pridravanje vreica za vreme punjenja i dodavanje praznih vreica


obavlja rukovalac ureaja runo.

Slika 2.
Operacija zatvaranja vrea i papirnatih kesa obavlja se na razne naine:
lepljenjem, ivenjem, ianim spojnicama, varenjem i slino.
Tei ambalani omoti, a posebno sanduci, opasuju se elinom trakom ili
icom uz korienje raznih ureaja za pritezanje.
Pri oslobaanju proizvoda iz ambalae vrlo esto je vana mogunost lakog,
brzog i jednostavnog otvaranja to opredeljuje nain izvoenja operacije zatvaranja
ambalae. Na primer, vrea zatvorena proivanjem moe biti otvorena jednostavnim
povlaenjem jednog kraja kanapa i slino.

4. NIVOI PAKOVANJA

Pakovanje se moe podeliti na primarno, sekundarno i tercijarno, prema broju


pakovanja jednog te istog proizvoda.
Prvi nivo (primarno pakovanje) je pakovanje osnovnog proizvoda. Svrha tog
pakovanja je da zatiti proizvod, prui informacije kupcu o proizvodu i olaka
transport i rukovanje proizvodom.
Drugi nivo (sekundarno pakovanje) pakovanja grupie osnovni proizvod u
vee pakovanje koje u sebi moe da sadri minimalno dva osnovna proizvoda
sa ciljem olakavanja transporta proizvoda na krae udaljenosti.
Trei nivo (tercijarno pakovanje) pakovanja grupie drugi nivo pakovanja
jednog proizvoda u vee pakovanje sa dve osnovne funkcije, a to su
transport i skladitenje.
Sa aspekta transporta ovakva vrsta pakovanja poveava iskoristivost prostora
transportnih sredstava, poveava stabilnost trasportovanih proizvoda i
olakava utovar i istovar proizvoda.
Sa aspekta skladitenja proizvodi upakovani na ovaj nain su zatieni od
dejstva okoline i
omoguuju racionalnije iskoritenje prostora za skladitenje.

5. FUNKCIJE PAKOVANJA
Funkcije pakovanja su mnogobrojne i stoga su podeljene u etiri grupe:
proizvodna funkcija,
marketing funkcija,
upotrebna funkcija
logistika funkcija.
Proizvodna funkcija pakovanja se ogleda u situaciji kada dobavlja dostavlja
poluproizvod nekoj
proizvodnoj firmi, upakovan zajedno sa svim ostalim elementima potrebnim za
ugradnju tog
poluproizvoda u neki finalni proizvod. Ovo znai da proizvodna firma ne mora da
planira
nabavku tih dodatnih elemenata, ve u jednom paketu dobija sve to je potrebno.
Slina je
situacija kada se sa dobavljaem dogovori isporuka za unapred definisanu seriju
proizvoda
(npr. serija od 20 komada nekog proizvoda i za nju se dobija jedan paket sa 20
kompleta
poluproizvoda i elemenata za njihovu ugradnju).
Marketinku funkciju pakovanje poseduje zahvaljujui mogunosti komunikacije sa
kupcem. Poznata je izjava da ambalaa prodaje proizvod. Normalno je da ambalaa
nije toliko mono sredstvo pridobijanja kupaca (mora postojati kvalitetan proizvod),
ali je dokazano da e kupac, ako treba da se odlui izmeu dva proizvoda
podjednakog kvaliteta, odlui e se sa lepe upakovan proizvod. Pored toga, ovaj
nain komunikacije sa kupcem, marketing moe da iskoristi i za skretanje panje
kupcu na neke karakteristike firme-proizvoaa, mada ta konkretna karakteristika
nema nikakve veze sa konkretnim proizvodom.
Pakovanje proizvoda u odreenu ambalau, koja moe biti kasnije iskoritena i za
neke druge
namene predstavlja sutinu upotrebne funkcije pakovanja. Ukoliko firma koja
proizvodi praak za pranje vea, upakuje taj praak u lepo dizajniranu plastinu
kanticu, koja se moe kasnije koristiti za bilo koju namenu, kupci e se pre odluiti za
taj praak nego za praak
konkurentskog preduzea (podrazumeva se da su kvalitet i cena ova dva praka
priblini).
Logistika funkcija pakovanja se ogleda u sledeim zadacima pakovanja:
zatita proizvoda od rasipanja (teni, prakasti ili rasuti sadraj),
zatita proizvoda od uticaja okoline (vlaga, temperatura, ultraljubiasto zraenje...),
zatita okoline od sadraja pakovanja (ukoliko se radi o agresivnom sadraju),
omoguavanje i olakavanje skladitenja (slaganje pakovanja jedno na drugo)
omoguavanje i olakavanje transporta,
omoguavanje i olakavanje manipulacije,
zatita proizvoda od krae i
pruanje informacija o sadraju pakovanja.

6. ZAKLJUAK
U poetku razvoja logistike nije se posveivala panja pakovanju nekog proizvoda
nego se sama logistika adaptirala pakovanju. Analizom trokova odravanja lanca
snabdevanja dolo se do zakljuka da je upravo pakovanje jednog proizvoda diktira
nain rada logistike i u samom pakovanju proizvoda nalaze prostori za ogromne
utede.
Znaaj logistike funkcije pakovanja se moe najbolje prikazati kroz sledei primer:
Utede ostvarene na unapreenju rukovanja zapakovanom robom u vedskim
lancima snabdevanja, od distributivnog centra do prodajnih mjesta, se procenjuju na
5 miliona evra za svaku sekundu smanjena trajanja tog procesa.
Ni najbolji proizvod koji je loe i nepraktino upakovan, nee se ni prodati. Pri
pakovanju ne sme se dozvoliti promena kvaliteta proizvoda, njegovo kvarenje ili
lomljenje prilikom stajanja u skladitu, manipulacije ili transporta.
Kupac u velikoj meri ceni kvalitet proizvoda po njegovom izgledu, a tek posle, pri
njegovoj upotrebi, po njegovom kvalitetu. Iz ovih razloga neophodno je da se velika
panja posveti pakovanju proizvoda.

10

LITERATURA
1. INDUSTRIJSKA LOGISTIKA Prof. dr. Tihomir Panteli;
2. Packaging and Logistics Interactions in Retail Supply Chains, By Daniel
Hellstrom* and Mazen Saghir,Division of Packaging Logistics, Lund University, SE221 00 Lund, Sweden.
3. http://www.pks.rs/e-learning/fiata/osnove/pakovanje/palete.htm

11