You are on page 1of 4

JETRA I NJENE ULOGE U ORGANIZMU

Uklanjanje jetre – hepatektomija.
Jetra prima skoro 1/3 minutnog volumena celokupne krvi i to iz 2 izvora: digestivnog trakta (v.
portae) i arterijske cirkulacije (a. hepatica).
Posebno je važno da krv iz digestivnog trakta prođe kroz jetru pre ulaska u opštu cirkulaciju.
Hepatociti prerađuju hranljive materije ili deponuju u jetru radi daljeg korišćenja a takođe se
omogućava jetrinim ćelijama da štetne materije resorbovane iz digestivnog trakta učine
netoksičnim.
Funkcionalna anatomija jetre
Osnovna funkcionalna jedinica jetre je režnjić – lobulus, koji je smešten oko centralne vene.
Sastoji se iz hepatocita, koji se pružaju radijalno oko centralne vene.
Između hepatocita nalaze se žučni (bilijarni) kanalići koji skupljaju žuč stvorenu od strane jetrinih
ćelija. Ovi kanalići se skupljaju u veće, koji se ulivaju u ductus hepaticus. Oni se (kod životinja
koje imaju žučnu kesu) spajaju sa izvodnim kanalima žučne kese u zajednički izvodni kanal –
ductus choledochus, koji se uliva u duodenum. Oko završnog dela kanala nalazi se Odijev
sfinkter, koji je dobro razvijen kod karnivora.
Kod ljudi, Fe, Ca, Eq, žučni i pankreasni kanali se ulivaju u duodenum neposredno jedan pored drugog. Kod Ov, Caprae,
pankreasni kanal se izliva direktno u žučni, tako da u duodenum dospeva mešavina žuči i pankreasnog soka. Kod Su,
Bo, ova 2 izvodna kanala izlivaju se na određenom kanalu jedan od drugog.

Hepatociti su u direktnom kontaktu sa krvlju sinusoidnih kapilara, pošto oni nemaju zidove
endotela. Kupferove ćelije su makrofagi retikuloendotelnog sistema (RES). A. hepatica je grana
celijačne arterije, deo krvi iz ove arterije ulazi u portalnu cirkulaciju preko arteriovenoznih
kapilara ili preko kapilara koji se otvaraju u sinusoidne venske kapilare. Krv iz hepatične arterije
snabdeva O2 i hranljivim materijama žučne kanaliće i vezivno tkivo, a odlazi iz jetre preko
sinusoidnih kapilara centralne vene i jetrine vene.
Pri normalnim uslovima, oko 75% krvi jetre je u mirovanju, sinusoidi su puni krvi i deponovanih
eritrocita. Posle uzimanja hrane i procesa digestije i resorpcije, povećava se cirkulaicja krvi u
jetri. Žuč se kreće u suprotnom pravcu od toka krvi portalne vene i jetrine arterije prema
periferiji režnjića, gde se uliva u veće žučne kanaliće.
Fiziološka uloga jetre
I.

Deponovanje i filtracija krvi

Kroz jetrin parenhim svakog minuta proteče oko 1l krvi iz portalne vene i nešto manje iz njene
arterije. Otpor proticanja krvi iz portalne vene u sistemske vene je vrlo mali. Ovaj pritisak se
može u raznim patološkim stanjima (ciroza jetre) povećati. Kao posledica toga dolazi do
povećanja kapilarnog pritiska u celom gastrointestinalnom traktu i transudacije tečnosti kroz
kapsulu jetre i crevni zid. Tako dolazi do nakupljanja tečnosti u trbušnu duplju (ascites). Ako se
pritisak u jetrinim venama poveća, krv se nakuplja u sinusoidnim kapilarima, zbog čega se ona
smatra rezervoarom krvi. Kod krvarenja situacija je obrnuta – krv iz sinusa ubacuje se u opštu
cirkulaciju da bi se nadoknadio gubitak krvi. Ovo se reguliše putem vazomotornih nerava.
II.

Sekrecija žuči

koji biva aktivisan unošenjem hrane u usta. jer žuč konstantno prelazi u duodenum i nema potrebe da se skladišti i koncentruje. Terapija hiperholesterolemije vrši se blokadom enterohepatičnog ciklusa – odstranjivanjem delova ileuma ili blokadom resorpcije . Prekurzor za njihovu sintezu je holesterol. gde se jednim delom enterohepatičnom cirkulacijom vraća u jetru. prisustvo hrane u duodenumu pojačava peristaltiku. čovek). Bilirubin se u hepatocitima vezuje za glukuronsku kiselinu i tako vezan lako se rastvara u vodi. One recirkulišu 8-10 puta pre nego što budu izbačene izmetom. Takođe. Glavni stimulus za kontrakciju je prisustvo masti i aminokiselina u duodenumu. Sastav žuči Žuč se može smatrati istovremeno i kao sekret i kao ekskret. Ovo izaziva oslobađanje hormona iz zida tankog creva holecistokinina. vagusa u jetri. Ali. Ove kiseline sa mineralnim materijama grade soli koje se izlučuju u žuč. koji daje karakterističnu boju izmetu. ili se čuva u žučnoj kesi. kako bi se žuč oslobodila u vreme kad u duodenum dospe himus. Tako žučne soli sprečavaju sopstveno oslobađanje mehanizmom povratne sprege preko muskulature ž kese. a drugim delom menja pod uticajem crevne mikroflore i izbacuje izmetom u vidu sterkobilina. Određena količina ž kiselina se preko izmeta gube. U žuči su u najvećoj količini prisutne ž kiseline i njihove soli. Ovaj mehanizam je pod kontrolom mehanizma povratne sprege.upotrebom holesteramin smole. a zatim vezuje sa glicinom i taurinom. gde se vezuje za albumine i izlučuje mokraćom kao urobilin. zidu creva i testisima). Postoji i nervni stimulus preko ogranka n. što je enterohepatična recirkulacija.Ćelije jetre neprestano stvaraju i izlučuju žuč koja se odmah transportuje u duodenum. čime se održava konstantna zaliha ž kiselina. koji prelazi u krv i izaziva njenu kontrakciju. biliverdin i bilirubin. Bilirubin žuči dospeva u creva. Uloga žučne kese je da reguliše pritisak u bilijarnom sistemu jetre. Oticanje žuči iz ž kese zavisi od stanja odijevog sfinktera i kontrakcije žučnog mehura. Sekrecija holesterola Ćelije jetre sintetišu ž soli iz holesterola. Povećana koncentracija ž soli u krvi dovodi do povećanja sekrecije žuči. Žučnu kesu imaju životinje sa periodičnom crevnom digestijom (karnivori. Kod konja. Soli ž kiseline deluju kao holagoga i podstiču motilitet creva. nadbubrežnoj žlezdi. da koncentriše komponente žuči i da obezbedi alkalni pH (oko 8). Enterohepatična recirkulacija ž soli Ž soli se ponovo resorbuju u ileumu i portalnim krvotokom vraćaju u jetru. Kod krava ž kesa takođe ima malu ulogu. koji može biti egzogeni (unesen hranom) ili endogeni (stvoren u hepatocitima. Stvaranje bilirubina i njegovo eliminisanje Razgradnjom hemoglobina eritrocita od strane ćelija RESa jetre nastaju žučne boje. Kao rezultat imamo povećano pretvaranje holesterola u ž kiseline da bi se održala konstantna zaliha . a odavde ponovo prelaze u žuč. Holesterol se potom pretvara u holnu kiselinu. U ž kesi se žuč koncentriše putem resorpcije vode i malih molekula. Veći deo ovog spoja prelazi u žučne kanaliće. a manji deo u krv. digestija u tankim crevima je kontinuirana i nedostaje žučna kesa. Kod većine domaćih životinja se stvara tauroholna kiselina. dok se kod svinja više stvara hioholna kiselina. prisustvo ž soli u duodenumu inhibira lučenje CCK (holecistokinina). Pod normalnim uslovima samo 10% ž soli sintetiše se u jetri iz prekursora. što dovodi do relaksacije odijevog sfinktera i pražnjenja žuči pri svakom peristaltičkom talasu.

ugljenih hidrata (glikogena). lekova.acetilovanje (sulfapreparati I aromatski amini) preko coA derivata 3 . sa glukuronskom kiselinom (alkoholi I fenoli). Deponovanje glikogena (glikogeneza) i njegova mobilizacija (glikogenoliza) Glikoneogeneza Pretvaranje galaktoze i fruktoze u glukozu (izomerizacija monosaharida) Nastanak međuprodukata metabolizma ugljenih hidrata Metabolizam masti 1. Detoksikacija U jetri se vrši detoksikacija sastojaka hrane. Depo hranljivih materija Deponovanje krvi (vode). 2. 5.metilovanje (nikotinska kiselina. sa aminokiselinama (benzoeva I fenilsirćetna kiselina) 2 . III. dolazi do taloženja kristala holesterola i nastanka holesterolskih žučnih kamenaca u ž kesi. 3. . masti I vitamina (A. Metabolička uloga jetre Jetra se smatra centralnom laboratorijom organizma. Tako se krv koja prolazi kroz jetru zagreva. B12). Termoregulacija Što se tiče termoregulacije. 3. Beta oksidacija masnih kiselina Sinteza lipoproteina Sinteza holesterola Sinteza fosfolipida Pretvaranje ugljenih hidrata i proteina masti Metabolizam proteina 1. Kada dodđe do poremećaja u ovim odnosima. otrova. inaktivacija I neutralizacija hormona (steroidnih I proteinskih). 4. Ž kiseline. mineralnih materija (gvođe). 3. inaktivacija adrenalina ili noradrenalina) II. 4. Mehanizam kojim jetra inaktivira ove materije su različite: 1 – konjugacija sa sumpornom kiselinom (fenol. Sinteza svih proteina krvne plazme (izuzev imunoglobulina) Razgradnja proteina i aminokiselina Sinteza uree Međusobno pretvaranje raznih aminokiselina i ostalih jedinjenja Ostale uloge jetre I. u jetri se odigravaju kataboličke reakcije u kojima se stvara toplotna energija (egzotermne reakcije). su rezerve koje se koriste kada su potrebe za ovim materijama povećane. Metabolizam ugljenih hidrata. masne kiseline i lecitin održavaju holesterol u rastvorenom stanju. proteina (jedino ugrađeni u hepatocite). 2. indol. prenosi primljenu toplotu po celom telu I obezbeđuje održavanje homeotermije.kiselina. masti i proteina Metabolizam ugljenih hidrata 1. 4. a time se snižava holesterolemija. 2. steroidi).

Uloga fetalne jetre je u stvaranju eritrocita. . Eritropoeza Odigrava se u embrionalnom periodu. koje se kod odraslih individua gubi – jetra postaje organ gde se odvija desturkcija ostarelih eritrocita od strane RESa sa stvaranjem žučnih boja.IV.