You are on page 1of 1

RAZGOVOR SA BOGOM

"Dakle, ti bi eleo da razgovara sa mnom?" ree Bog.


"Ako ima vremena" rekoh.
Bog se nasmei."Moje je vreme venost" .
"ta si me hteo pitati?"
"ta te najvie iznenadjuje kod ljudi?"
Bog odgovori:
"to im je detinjstvo dosadno. ure da odrastu, a potom bi eleli ponovo biti
deca.
to troe zdravlje da bi stekli novac, pa potom troe novac da bi vratili zdravlje.
to razmiljaju usko o budunosti, zaboravljajui sadanjost. Na taj nain ne ive
ni u sadanjosti ni u budunosti.
to zive kao da nikada nee umreti, a onda umiru kao da nikada nisu iveli."
Bog me primi za ruku. Ostadosmo na trenutak u tiini.
Tada upitah: "Kao roditelj, koje bi ivotne pouke eleo da tvoja deca naue?"
Osmehujui se, Bog odgovori:
"Da naue da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli. Mogu samo voleti. Da naue da
nije najvrednije ono to poseduju, nego ko su u svom ivotu. Da naue kako se
nije dobro uporedjivati s drugima ... Da naue kako nije bogat onaj ovek koji
najvie ima, nego onaj kojem najmanje treba. Da naue kako je dovoljno samo
nekoliko sekundi da se duboko povredi voljeno bie, a potom su potrebne godine
da se izlei. Da naue opratati.... tako da sami oprataju. Da spoznaju kako
postoje osobe koje ih neno vole, ali to ne znaju izrei niti pokazati. Da naue, da
se novcem moe kupiti sve. Osim sree i ljubavi. Da naue da dve osobe mogu
promatrati istu stvar, a videti je razliito. Da naue da je pravi prijatelj onaj koji
zna sve o njima ... a ipak ih voli. Da naue kako nije uvek dovoljno da im drugi
oproste. Moraju i sami sebi opratati.
Ljudi e zaboraviti ta si rekao.
Ljudi e zaboraviti ta si uinio.
Ali nikada nee zaboraviti kakve si oseaje u njima pobudio."