Podrška zenama

preduzetnicama u
poljoprivredi
2012-2015

Objavljivanje Izveštaja o Ženama preduzetnicama u
poljoprivredi 2012.-2015. je omogućeno uz pomoć sredstava
Ministarstva spoljnih poslova Danske (DANIDA).
Izjava odricanja:
Mišljenja iznesena u ovom izveštaju su mišljenja autora i ne
predstavljaju nužno stavove Ministarstva spoljnih poslova
Danske.
Redakcija i revizija: Lulzim Çela
Štampa i dizajn: Brovina Graf - Djakovica
Prevodioc za srpski jezik: Sandra Gojani
Objavio:
Žensko poslovno udruženje (SHE-ERA)
Ismail Qemaili, br.9
Đakovica 50000, Republika Kosovo
Tel: +381 (0) 390 323 194
www.she-era.org
www.facebook.com/ WBA.SHEERA

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

ZAHVALNOST
Tim projekta:
Mirlinda Kusari Purrini (Direktor), Ymrane Nura (Administracija/Finansije), Ardiana
Baraku (Menadžer projekta), Zana Rizvanolli (Kordinator/Trener), Edita Axhemi
(Asistent/Trener), Marigona Stavileci (Asistent/Trener), Bujar Haxhibeqiri
(Vozač/Logistika), Kosovare Sahatqija (IT), Sabrije Jagxhiju Zhubi (Asistent/Trener),
Ardita Rizvanolli (Trener), Linda Kosumi (Asistent/Trener), Vjollca Salihu Jashari
(Trener), Lulzim Çela (Savetnik).

Upravni odbor:
Mikael Erbs-Jørgensen (Ministarstvo spoljnih poslova Danske), Marie Pedersen
Haug (Ministarstvo spoljnih poslova Danske), Nysrete Doda (Ministarstvo
poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja), Ola Syla (Gratë e Krushës), Mihai
Constantinescu (MPŠRR - Savetnik DANIDA), Afërdita Syla (CB Mitrovica), Fehim
Rexhepi (Direktor sabirne tačke “AGROCelina”).

Opštinski službenici nadležnih odseka:
Odsek za ekonomski razvoj, Odsek poljoprivrede, Kancelarija za ravnopravnost
polova, Centar za registraciju biznisa, Odsek za javnu upravu i Odsek za budžet i
finansije:
Region Đakovice: Silvana Domi, Bekim Ermeni, Lumnije Shllaku, Burim Emra;
Opština Mališevo: Jakup Zylfaj, Murat Kryeziu;
Opština Junik: Leonard Llolluni, Rrezarta Gaqi, Ali Gacaferri.
Region Gnjilana: Ramiz Ramadani, Agim Zuzaku, Fatmir Halili, Valentina Bunjaku
Rexhepi, Drita Klaiqi;
Opština Kamenica: Shajzane Masurica, Etnika Krivoqa;
Opština Vitina: Ibrahim Rama, Ibadete Hyseni,
Opština Klokot: Afërdita Gjoka.
Region Mitrovice: Nysret Maxherra, Florije Ibishi, Besa Veseli, Isuf Jashari,
Opština VučitrnIsuf Jashari,Gjevrije Halili, Ragbete Krasniqi;
Opština Srbica: Musa Lushtaku, Ismet Aliu, Hyka Imeri, Nazmi Dajaku;
Opština Severna Mitrovica: Branislava Mestorovic, Merita Jashanica.
Region Peći: Artan Gashi, Mehdi Mulaj, Jeton Abazaj, Feim Ademaj, Fatmire Thaqi,
Sabahate Qorkadiu;
Opština Klina: Ramiz Rusta, Enver Mormullaku , Anton Dodaj, Rexhep Rexhepi;
Opština Istog: Jashar Blakaj, Hysni Maxharraj, Januz Kabashi, Sanije Mavraj Rugova .

3

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

PREDGOVOR
Ovaj dokumenat predstavlja analizu stanja žena preduzetnica u poljoprivredi 2012.2015., upoređujući položaj žena u četiri regiona na Kosovu: Đakovici, Gnjilanu,
Mitrovici i Pecí. Podaci proizašli kao rezultat izveštaja odražavaju i služe kao sredstvo
za rešavanje izazova, problema i potreba žena poljoprivrednica u smislu pristupa
resursima, informacijama i tržištu.
Podrška ženama preduzetnicama u poljoprivredi 2012.-2015., za cilj ima postizanje
jednakih mogucn
́osti za muškarce i žene, jednak pristup imovini, obrazovanju, prirodi
vrednosti i ekonomskim aktivnostima koje utiču na rodnu ravnopravnost prema
ekonomskom i društvenom razvoju u cilju održivog i sveobuhvatnog napretka zemlje
sa posebnim osvrtom na ekonomsko osnaživanje žena.
Prava žena se zvanično poštuju u institucionalnom i pravnom okviru, uključujucí
Ustav Republike Kosovo i Zakon o ravnopravnosti polova (Zakon br. 2004/2), koji ima
za cilj da zaštiti, tretira i uspostavi jednakost polova kao osnovnu vrednost za
demokratski razvoj Kosova, obezbeđujući mogucn
́osti za rodnu ravnopravnost za
učešce
́ u političkim, ekonomskim, socijalnim, kulturnim i drugim oblastima
društvenog života.
Komponenta podrške ženama poljoprivrednicama je fokusirana na doprinos razvoju
nacionalnih strategija za poljoprivredni i ruralni razvoj 2014.-2020. (PPRR) i rodne
ravnopravnosti (Program ravnopravnosti polova na Kosovu i Nacionalni akcioni plan
za rodnu ravnopravnost), na osnovu ciljeva kao što su:
- Restrukturiranje poljoprivrednog sektora u skladu sa onim EU, posebno Mere 6
(Ruralni diverzifikacija), i poboljšanje životnog standarda ruralnog stanovništva na
Kosovu (uključujucíi smanjenje siromaštva gde ono postoji), što znači smanjenje
ruralne i urbane razlike, pružajući vecu
́ podršku manje razvijenim područjima, i
smanjenje razlika između Kosova i EU;
- Dok kod Programa za ravnopravnost polova Kosova i Nacionalnog akcionog plana
za rodnu ravnopravnost 2008.-13., naročito specifične ciljeve vezane sa strateškim
ciljevima kao:

4

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

Strateški cilj 4: Ekonomsko osnaživanje žena i devojaka: poveca
́nje broja žena
preduzetnica omogucu
́jucíim više pristupa imovini, kapitalu, kreditima;
Strateški cilj 7: Poboljšanje imidža žena u medijima, kulturi i sportu;
Strateški cilj 8: Ravnopravno učešce
́ oba pola u donošenju odluka o svim pitanjima
od značaja za društvo.

5

SADRŽAJ
Zahvalnost
Predgovor
Tabela
Grafikon
Skraćenice
UVOD
Poglavlje I
Metodologija i merni instrumenti
Primena različitih modaliteta i postizanje održivosti
Paketi ponuđene obuke
Poglavlje II
Situacija žena poljoprivrednica (Godina 2012/2015)
Dobna struktura
Nivo obrazovanja
Socijalni status
Struktura porodica
Broj članova porodice koji se bave poljoprivredom
Izvori prihoda
Mesečni prihodi
Imovina
Sektori primarne i sekundarne aktivnosti
Radno iskustvo
Izazovi i problemi
Adresiranje izazova i problema

6

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

Podela poslova na rodnoj osnovi
Dostignuća
Uzgoj, proizvodnja, potrošnja i plasman proizvoda
Vlasništvo farme/biznisa prema polu u ruralnim područjima
Formalna i neformalna poslovanja
Tržište i plasman proizvoda
Nabavka sirovina
Finansijski izvori
Potrebe za izgradnju kapaciteta i održivost poslovanja
Pristup informacijama
Izvori informacija
Uticaj informacija i koristi od razvojnih programa
Investiranje u poslovanje (mikro i mali biznisi)
Investicije putem kredita od mikro finansijskih i bankarskih institucija
Godišnji troškovi i prihodi od poljoprivrednih aktivnosti
Percepcija osnaženja žena
Zaključci
Preporuke
Appendix1: Primarni upitnik za žene poljoprivrednice (2012)
Appendix2: Primarni upitnik za žene poljoprivrednice (2012)

7

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

TABELAT
Tabela 1: Obuka i korisnice u regionu Đakovice
Tabela 2: Obuka i korisnice u regionu Gnjilana
Tabela 3: Obuka i korisnice u regionu Mitrovice
Tabela 4: Obuka i korisnice u regionu Peći
Tabela 5. Opšti broj žena korisnica i PP
Tabela 6. Ukupan broj žena korisnica paketa C prema regionima
Tabela 7. Ukupan broj žena korisnica paketa D prema regionima

8

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

GRAFIKONI
Grafikon 1. Žene preduzetnice korisnice po regionima
Grafikon 2.Dobna struktura žena korisnica
Grafikon 3. Nivo obrazovanja žena korisnica
Grafikon 4. Socijalni status žena korisnica
Grafikon 5. Broj članova porodice
Grafikon 6: Broj radnika
Grafikon 7. Izvor finansijskih prihoda
Grafikon 8. Iznos mesečnih prihoda pre i nakon obuke
Grafikon 9. Imovina/površina zemljišta izražena u hektarima
Grafikon 10. Primarni i sekundarni sektori žena poljoprivrednica
Grafikon 11. Godine radnog iskustva
Grafikon 12. Problemi sa kojima se suočavaju žene preduzetnice u poljoprivredi
Grafikon 13. Adresiranje izazova i problema
Grafikon 14. Podela poslova na rodnoj osnovi
Grafikon 15. Dostignuca
́ u toku četiri godine 2012-2015
Grafikon 16. Uzgoj, proizvodnja, potrošnja i plasman proizvoda
Grafikon 17. Vlasništvo farme/biznisa prema polu u ruralnim područjima
Grafikon 18. Formalna i neformalna poslovanja
Grafikon 19. Tržište i plasman proizvoda
Grafikon 20. Nabavka sirovina
Grafikon 21. Finansijski izvori
Grafikon 22. Potrebe za izgradnju kapaciteta i održivost poslovanja
Grafikon 23. Pristup informacijama
Grafikon 24. Izvori informacija
Grafikon 25. Uticaj informacija i koristi od razvojnih programa
Grafikon 26. Investiranje u poslovanje (mikro i mali biznisi)
Grafikon 27. Investicije putem kredita od mikro finansijskih i bankarskih
institucija
Grafikon 28. Godišnji troškovi i prihodi od poljoprivrednih aktivnosti:
Grafikon 29. Koliko se žene osećaju osnaženima nakon obuke

9

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

SKRAĆENICE
MFA

Ministarstvo spoljnih poslova Danske

SHE-ERA

Žensko poslovno udruženje

PPRP

Plan poljoprivrede i ruralnog razvoja

PRRK
MPŠRR
MONT
MTI
NVO
MEF
MSP
ASK

10

Program rodne ravnopravnosti Kosova
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja
Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije
Ministarstvo trgovine i industrije
Nevladine organizacije
Ministarstvo ekonomije i finansija
Mala i srednja preduzeća

ZRR

Agencija za statistiku Kosova

MRSZ

Zakon o rodnoj ravnopravnosti Ministarstvo rada i socijalne zaštite

AMP

Akt o malim preduzećima

EU

Evropska Unija

MER

Ministarstvo ekonomskog razvoja

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

UVOD
“...Žena uvek doprinosi blagostanju porodice i društva, a njena produktivna uloga
sa naknadom ili bez je važna u socijalnom, kulturnom i političkom životu jedne
zemlje...”
Brojne studije u poslednjih nekoliko godina su pokazale da je rodna ravnopravnost
ključni faktor u ekonomskom razvoju zemlje. Neiskorišce
́ni potencijal žena ostaje
propuštena prilika za rast i ekonomski razvoj Kosova. Ekonomsko učešce
́ žena
promoviše poljoprivrednu proizvodnju, razvoj mikro, malih i srednjih preduzeca
́i
poveca
́va poslovno upravljanje i dobit. Pored promocije i ekonomskog rasta,
ulaganje u ženska poslovanja stvara dvostruki efekat, jer žena ponovo ulaže veliki
deo svog prihoda u porodicu i zajednicu. Žene su takođe dokazale da igraju ključnu
ulogu u izgradnji mira i stvaraju stabilnost ekonomskog rasta. Nažalost, ove
prednosti su još uvek zanemarene na Kosovu kada je u pitanju puno ekonomsko
učešce
́ žena.
Razvoj preduzetništva se smatra efikasnim sredstvom u borbi protiv nezaposlenosti
žena na Kosovu, gde je razvoj privatnog sektora još uvek u fazi rasta. Žene se i dalje
suočavaju sa mnogim preprekama, pokušavajući da osnuju nove biznise ili prošire
postojece
́, sa ciljem smanjenja siromaštva i stvaranja novih radnih mjesta. U principu,
siromaštvo je uglavnom prisutno među ženama koje žive u ruralnim područjima.
Njihove specifične potrebe i prioriteti su gotovo potpuno zanemareni od strane
makroekonomskih razvojnih planova lokalnih vlada, uprkos činjenici da je vecína njih
uključena u poljoprivredne aktivnosti u svakodnevnom životu.

1. Stepen zaposlenosti prema polu
Podaci Agencije za statistiku Kosova (AKS) za 2014. godinu - Anketa o radnoj snazi
2014, pokazuju pad potrošnje po glavi stanovnika i domacínstva, dok ima porasta
ukupne potrošnje. Prema zvaničnim podacima, godišnja potrošnja po stanovniku je
1,402 evra, što znači da nema više od 116 evra mesečno, dok je potrošnja po
Agjencija za statistiku Kosova (AKS) – Rezultati ankete o radnoj snazi 2014. na Kosovu. Publikacija sadrži
detaljne informacije o zaposlenosti i nezaposlenosti prema starosti, polu, status zaposlenja, ekonomskim
aktivnostima, zanimanjima i drugim sličnim pitanjima, koja su vezana za tržište rada.

11

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

domacínstvu 7,625 evra, ili 635 evra mesečno. Inače, u izvještaju se navodi da je
teknešto više od polovine domacínstava na Kosovu 2014. godine izjavilo da nisu bili u
stanju da prebrode neočekivanu potrošnju od 500 evra putem sopstvenih sredstava.
Svakog meseca oko 500 porodica po prvi put konkuriše za socijalnu pomoćpri
Ministarstvu rada i socijalne zaštite (MRSZ). Ove cifre jasno pokazuju visoki nivo
siromaštva i nezaposlenosti na Kosovu.
Stopa zaposlenosti, prema rezultatima dobijenim iz Ankete o radnoj snazi 2014. je
26.9%. Dok je stopa zaposlenosti kod žena u radnoj dobi samo 12.5%, u poređenju sa
stopom zaposlenosti muškaraca od 41.3%. Podaci pokazuju da su žene uglavnom
zaposlene u sektoru obrazovanja, zdravstva i trgovine, sa više od 55%, dok su
muškarci uglavnom zaposleni u proizvodnji, trgovini i građevinarstvu, oko 44%.
Prema rezultatima koji proizilaze iz ove publikacije, stopa učešca
́ u radnoj snazi je
41.6%. Otprilike jedna od pet žena radnog uzrasta (21.4%) je aktivna na tržištu rada,
u poređenju sa tri petine muškaraca (61.8%). Vrlo niska stopa zaposlenosti među
ženama potiče od njihovog veoma niskog učešća u radnoj snazi i visoke stope
nezaposlenosti. Podaci AKS pokazuju da je stopa nezaposlenosti u 2014. bila 35.3%.
Nezaposlenost je bila mnogo veca
́ kod žena oko 42%, uključujucíi mlade, gde podaci
pokazuju da među osobama starosti 15-24 u radnoj snazi, nezaposlenih je 61.0%, što
znači da je i u ovoj starosnoj grupi veca
́ nezaposlenost među mladim ženama sa
71.7%, u odnosu na muškarce sa 56.2%.

2. Koristi od grantova i subvencija prema polu (2012.-2015.):
Programi koji se fokusiraju na ekonomski razvoj i poslovnu podršku na Kosovu često
ne prepoznaju specifične prepreke sa kojima se uglavnom suočavaju žene
preduzetnice u pristupanju grantovima, direktnim placa
́njima/subvencijama, obuci,
savetovanjima koja odgovaraju poljoprivrednicima kako na lokalnom, tako i na
centralnom nivou. Ovo najbolje svedoče i zvanični podaci objavljeni od strane
MPŠRR, kada poredimo tokom godina (2012-2015), muškarce i žene korisnike šema
grantova i subvencija, primećuje se da postoji mali broj žena korisnica u odnosu na
muškarce.

12

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

Prema planu poljoprivrede i ruralnog razvoja PPRR-a (2014-20), određene mere
daju poseban naglasak na žene koje apliciraju za grantove pružanjem dodatnih
poena u kriterijumima za izbor sa ciljem da ih se podstakne i ojača. Ali zvanični podaci
koje je objavilo MPŠRR pokazuju da žene nisu ravnopravne korisnice sa muškarcima.
Podela prema polu korsnika/ca investicijskih grantova za 2012. godinu prema Meri
101, pokazuje da su 15.81% korisnica žene, dok muškarci 84.19%. Dok 2013., 2014. i
2015. godine žene poljoprivrednice su obuhvace
́ne u svim merama, gde: Mera 101
podržava investicije u fizičku imovinu u poljoprivrednoj ekonomiji; Mera 103
podržava investicije u fizičku imovinu za preradu i prodaju poljoprivrednih proizvoda,
i Mera 302 podržava diverzifikaciju farmi i razvoj poslovanja. Zvanični podaci
pokazuju da je u 2013. godini, prema polnoj podeli broj korisnika investicionih
grantova žena porastao za 0.82%, što znači 16.63% korisnica žena i muškaraca
83.37%, dok podaci za 2014. pokazuju da je 19.8% korisnika žena i 80.2% muškaraca.
Ovde se vidi da ove godine imamo blagi porast žena korisnica u investicionim
grantovima od 3.99%, dok je u 2015. procenat žena korisnica investicionih grantova
17.38%, u odnosu na muškarce sa 82.68%, što znači da je 2015. u poređenju sa 2014.
umesto poveca
́nja broja žena korisnica investicionih grantova zvanični podaci
pokazuju da je došlo do smanjenja broja ženskih korisnica sa 2.42%.

Veliki broj mera razvijenih u PPRR 2014-20. daju poseban naglasak na žene aplikantice da bi ohrabrilo i
osnažilo žene sa sela u njihovom ekonomskom i društvenom razvoju. Mera 101: “Investicija u fizička sredstva
u poljoprivrednoj ekonomiji” nudi dodatne poene u okviru predloženog sistema kriterijuma za izbor žena
koje konkurišu; Mera 302: “Diverzifikacija farmi i razvoj poslovanja” i Mera: “Priprema i sprovođenje lokalnih
razvojnih strategija - pristup Lider” kao kriterijum podobnosti za izbor lokalnih razvojnih strategija smatra da
najmanje 10 % članova LAG trebaju biti žene kako bi se obezbedilo učešce i uključivanje seoskih žena u
lokalnim razvojnim aktivnostima.
Agjencija për razvoj poljoprivrede (ARP), godišnji izveštaji Agencije, kao i javni su podaci na web stranici
MPŠRR, http://www.mbpzhr-ks.net, odnosno ARP:http:// http://azhb.rks-gov.net/index.php/sr-YU/.

13

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

Sve gore navedene šeme pomocísu namenjene za poljoprivredna poslovanja u celini,
gde su žene na selu uključene retko i one nisu jednake korisnice sa muškarcima.
MPŠRR tokom pripreme plana ruralnog razvoja PPRR (2014.-2020.) je u potpunosti
uzelo u obzir principe rodne ravnopravnosti, gde je broj mera razvijenih u sklopu
PPRR daju poseban naglasak na žene aplikantice da bi se podstakao razvoj projekta i
implementacija pri jačanju i osnaženju žena na selu u njihovom ekonomskom i
društvenom razvoju. Ali, i nakon decenije razvojne pomocí, žene koje žive u ruralnim
područjima su i dalje marginalizirane i imaju relativno ograničen pristup
informacijama i resursima.

14

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

1

POGLAVLJE I

Metodologija i merni instrumenti
Analiza je rezultat 1557 intervjua obavljenih u četiri regiona Kosova: Đakovica,
Gnjilane, Mitrovica i Peć, gde su žene poljoprivrednice direktni izvor podataka
istraživanja.
Prema odgovorima koje smo dobili direktno od žena poljoprivrednica stvorena je
jasna slika o trenutnom stanju poljoprivrednih aktivnosti, kao i njihova vizija
preduzetništva.

Metodologija analize
Analiza je dizajnirana za prikupljanje opštih informacija, i situacije u kojoj se nalaze
žene ruralnih područja. Analiza pokazuje situaciju žena poljoprivrednica u
poljoprivredi tokom četvorogodišnjeg perioda. Primarni upitnici su ispunjeni tokom
početne faze, dok su sekundarni upitnici ispunjeni tokom monitorisanja tokom
godina (2012.-2015.). Realizacija primarnih upitnika je učinjena metodom direktnih
intervjua oči u oči. Nakon rada obavljenog na terenu upitnici su prošli proceduru
kontrole kvalitete sa ciljem evidencije eventualnih grešaka ili propusta. Baza
podataka je dizajnirana u Excel-u (Microsoft Office), i rezultati intervjua su
predstavljeni u nastavku ovog izveštaja u grafičkom i tabelarnom obliku.
1) Upitnici analize su pripremljeni u početnoj fazi četvorogodišnjeg programa, u
prvom tromesečju 2012. godine. Intervjuirano je 1557 žena poljoprivrednica u četiri
regiona.
2) Odabir žena poljoprivrednica je napravljena prema kriterijumu dobi (18-55
godina), formalnom obrazovanju i poljoprivrednoj aktivnosti, na osnovu ciljeva
programa “Podrška ženama preduzetnicama u poljoprivredi 2012. -2015.”.

Aneks I: Upitnik za žene poljoprivrednice ruralnih sredina 2012-2015

15

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

3) Merenje rezultata korisnica je učinjeno tokom četiri godine putem stalnog
nadgledanja stalnim osveživanjem primarnih podataka tokom četiri godine.
4) M o n i t o r i s a n j e j e o b a v l j e n o p u t e m d i r e k t n i h s u s r e t a s a že n a m a
poljoprivrednicama, grupnih susreta i putem telefonske mreže.
5) Identifikacija i odabir razvijenih ruralnih područja u sektoru poljoprivrede je
napravjena tokom prvog tromesečja (Januar – Maj, 2012.),
6) Intervjui su obavljeni u četri regiona Kosova: Đakovica, Peć, Gnjilane i Mitrovica,
7) Ispunjeni, pregledani i ocenjeni upitnici su upisani u databazu,
8) Podaci o registaciji poslovanja u vlasništvu žena su potvrđeni od strane osoblja
SHE-ERA putem uverenja o registraciji biznisa i fiskalnog broja.

Primena različitih modaliteta i postizanje održivosti
Postizanje ciljeva komponente nije bilo moguće samo putem obuke, nego je bila
potrebna mešavina raznih interaktivnih načina uzimajući u obzir različitost korisnika i
nacionalnu potrebu promocije žena preduzetnica. Na osnovu strategije korištene
tokom četiri godine, rad sa ženama preduzetnicama u poljoprivredi je bio veoma
direktan kako bi se osiguralo povećanje upravljačkih veština i sigurnosti u njihovim
poslovanjima. Takođe se radilo i na porastu njihove svesti o jednakim pravima i ZRR,
kroz zastupanje i lobiranje na lokalnom i nacionalnom nivou.
Za implementaciju komponente 2012.-2015., su preduzete mere sa određenim
brojem aktivnosti i pod- aktivnosti na osnovu ovih rezultata:
Rezultat 1: Obuka o poslovnim veštinama za korisnice;
Rezultat 2: Biznis planovi i njihovo praćenje;
Rezultat 3: Saveti, mentorstvo i pristup žena korisnica grantovima, tehničkim i
finansijskim uslugama (lanac vrednosti).

Lanac vrednosti: Pružatelji usluga-Proizvođači-Prerađivači-Tržište)

16

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

Žene korisnice su bile grupisane u četiri grupe:
Grupa A – Žene koje nisu ranije pohađale obuku za poboljšanje upravljačkih veština
ili stvaranje i razvoj poslovnog plana, niskih tehničkih veština i ograničenog pristupa
finansijama;
Grupa B – Žene koje su imale neke tehničke veštine i slab pristup finansijama, ali nisu
pohađale nikakvu obuku;
Grupa C – Žene koje su ranije pohađale neku obuku o povećanju menadžerskih
veština i izradi poslovnog plana, ali nisu realizovale svoj poslovni plan iz raznih
razloga;
Grupa D – Žene koje su pokušale da sprovedu svoj poslovni plan, ali nisu uspele iz
raznih razloga.
U zavisnosti od mesta i broja žena paketi ponuđene obuke su prilagođeni specifičnim
potrebama žena preduzetnica u poljoprivredi, uglavnom za grupe A i B, dok grupe C i
D nisu trebale da pohađaju jednomesečnu obuku “Kako započeti uspešno
poslovanje”, ali im je pružena pomoćrazvojem novog PP i mogucn
́ostima njegove
primene. Ženama korisnicima sve četiri grupe neprestano su pružani saveti o razvoju,
rastu i održivosti njihovog poslovanja, one su praćene i mentorisane. Takođe im je
pružena i tehnička pomoćod državnih institucija na centralnom i lokalnom nivou i od
strane drugih razvojnih partnera (međunarodnih agencija, finansijskih i
mikrofinansijskih institucija).

Paketi ponuđene obuke
1. Paket A i B:. Obuka je održana u četiri regiona: Đakovica, Gnjilane, Peći
Mitrovica, počevši od juna 2012. do juna 2015. godine u okviru radnog plana
predviđenog u projektu. Korisnice iz svakog regiona su bile po deset grupa žena i
devojaka iz ruralnih oblasti.

17

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

Region Đakovice:
Tokom meseci juni – novembar 2013., prema radnom planu SHE-ERA, održano je
deset jednomesečnih treninga “Kako započeti uspešno poslovanje”, gde su korisnice
bile žene i devojke iz sledećih ruralnih oblasti: Crmljane, Molić, Batuša, Racaj, Pacaj,
Novoselo, Janoš, Trakanić, Ljutbunar, Sopot, Ćerim, Ujz, Fšaj, Smač, Junik, Mališevo,
Banja Mališeva, Kijevo, Morali, Turjaka, Drenoc, Vermnica, Mlećan, Miruša, Ljubište,
Firaja, Gramaćel, Dobriđe, Bec, Ždrelo.
Korisnice ove aktivnosti u regionu Đakovice su bile 250 žena koje su izradile 218
individualnih PP i 32 grupnih PP. Potpune informacije o obuci su predstavljene u
tabeli u nastavku.

Tabela 1: Obuka i korisnice u regionu Đakovice
Period
obuke

Mesto

# individualnih
PP

# grupnih
PP

Crmljane

Jun 2012

24

24

-

Mališevo

Juli 2012

26

22

4

Racaj

Avgust 2012

22

18

4

Molić

Oktobar 2012

22

16

6

Novoselo

Novembar 2012

28

28

-

Bec

Februar 2013

25

24

1

Dobriđe

Februar 2013

22

20

2

Ujz

Mart 2013

24

22

2

Junik gr.I

Septembar 2013

27

19

8

Junik gr.II

Novembar 2013

30

25

5

250

218

32

Ukupno

18

# obučenih
žena

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

Region Gnjilana:
obuka je održana tokom meseci juni 2012. – april 2013., obuhvatajući sledeće zone:
Dobrčane, Mireš, Kosače, Prilepnica, Karaveć, Birivojc, Kamenica, Rogane, Busavat,
Kranidel, Topanica, Koretin, Klokot, Vitina, Mogila, Sadovina, Dobreš, Hodonoc,
Smira, Požeran, Žitija, Vitina, Žegra, Gošica, Đulegar, Ramjan, Grmova, Kabaš,
Begunc, Donji Livoć, Crnica, Šilovo, Koznik.
Korisnice ove aktivnosti u regionu Gnjilana su bile 237 žena koje su izradile 234
individualnih PP i 43 grupnih PP. Potpune informacije o obuci su predstavljene u
tabeli u nastavku.

Tabela 2: Obuka i korisnice u regionu Gnjilana

Mesto

Vremenski
period

# obučenih
žena

# # individualnih
PP

# grupnih
PP

Dobrčane

Jun 2012

26

26

3

Prilepnica

Jul 2012

24

24

1

Kamenica

Avgust 2012

24

24

1

Rogane

Octobar 2012

22

22

4

Gnjilane

Novembar 2012

26

26

5

Vitina gr.I

Decembar 2012

20

20

9

Vitina gr.II

Januar 2013

29

26

4

Klokot

Februar 2013

20

20

6

Žegra

Mart 2013

25

25

5

Vitina gr.III

April 2013

21

21

5

237

234

43

Ukupno

19

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

Region Mitrovice:
Tokom meseci avgust 2013. – maj 2014., u ovoj regiji korisnice su bile iz sledećih
ruralnih zona: Vučitrn, Runik, Surigane, Vrbnica, Pemište, Kernica, Kladernica,
Samadredža, Trnace, Tušilo, Severna Mitrovica, Leposavić, Zvečane, Zubin Potok,
Suvi Do, Lešak, Donja Klina, Čitak, Klodernica, Stari trg, Vidišić, Crnuš, Kutlovac,
Šipolje, Reka, Veliko Kičiće.
Korisnice ove aktivnosti u regionu Mitrovice su bile 261 žena koje su izradile 185
individualnih PP i 78 grupnih PP. Potpune informacije o obuci su predstavljene u
tabeli u nastavku.

Tabela 3: Obuka i korisnice u regionu Mitrovice
Vremenski
period

# obučenih
žena

# # individualnih
PP

# grupnih
PP

Vučitrn gr. I

Avgust 2013

21

6

15

Runik

Septembar 2013

26

25

1

Surigane

Octobar 2013

20

19

1

Vučitrn gr. II

Novembar 2013

26

13

13

Prvi tunel gr.I

Decembar 2013

27

6

21

Prvi tunel gr.II

Januar 2014

22

22

2

Mitrovica V gr.I

Februar 2014

24

20

4

Mitrovica V gr.II

Februar 2013

30

21

9

Mitrovica V gr.III

Mart 2013

30

18

12

Mitrovica V gr.IV

April 2013

35

35

-

261

185

78

Mesto

Ukupno

20

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

- Region Peći: obuka je održana tokom perioda mart 2014. – juni 2015. Žene učesnice
jednomesečne obuke izabrane su iz sledećih ruralnih oblasti: Bokšić, Klina, Poterć,
Deić, Lodža, Ramun, Zahać, Pavlan, Labljane, Dobri do, Rašić, Glođane, Saradran,
Trebović, Novo selo, Nabrđe, Kosurić, Malo Dubovo, Vitomirica, Naklo, Blagaje.
Korisnice ove aktivnosti u regionu Peći su bile 293 žena koje su izradile 221
individualnih PP i 76 grupnih PP. Potpune informacije o obuci su predstavljene u
tabeli u nastavku.

Tabela 4: Obuka i korisnice u regionu Peći

Mesto

Vremenski
period

# obučenih
žena

# # individualnih
PP

# grupnih
PP

Klina

Mart /2014

23

20

4

Lodža

April /2014

21

17

6

Zahać

Septembar / 2014

24

18

8

Dobridol

Octobar / 2014

30

22

8

Glođane

Novembar / 2014

30

24

6

Novoselo

Februar / 2015

35

28

7

Saradran

Mart / 2015

30

25

5

Trebović

April / 2015

35

24

11

Novo selo

Maj / 2015

30

18

11

Nabrđe

Jun / 2015

35

25

10

293

221

76

Ukupno

21

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

Tabela u nastavku predstavlja opšte rezultate žena preduzetnica u poljoprivredi,
koje su uspešno pohađale obuku u četiri regiona (Đakovica, Gnjilane, Peć, Mitrovica).
Ukupno 1041 žena su korisnice paketa A i B, gde je izrađeno je ukupno 1087 PP od
čega 860 individualnih PP i 229 grupnih PP.
Tabela 5. Opšti broj žena korisnica i PP
Obučenih žena

Individualni PP

Grupni PP

Ukupno PP

Đakovica

250

218

32

250

Gnjilane

237

234

43

277

Mitrovica

261

185

78

263

Peć

293

221

76

297

1041

860

229

1087

Region

Ukupno

1.1. Žene korisnice paketa C i D:
Paket C – Je obuhvatao žene preduzetnice u poljoprivredi koje su prethodno
pohađale obuku ponuđenu od strane različitih organizacija i institucija za izgradnju
kapaciteta upravljanja i koje su pokušale da izgrade svoj PP, ali nisu pokazale
zadovoljavajucíuspeh tokom svog poslovnog razvoja.
Tabela 6. Ukupan broj žena korisnica paketa C prema regionima
Ragion

22

Korisnice paketa C

Đakovica

125

Gnjilane

35

Mitrovica

12

Peć

143

Ukupno

607

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

Ukupan broj korisnica ovog paketa je 315 žena preduzetnica u poljoprivredi kojima je
pružena pomoć putem saveta, izrade PP, koje su obaveštene o učestvovanju na
sajmovima, kursevima ponuđenim od strane drugih razvojnih partnera,
konferencijama, okruglim stolovima, studijskim putovanjima, moguc nostima
prijave za šeme vladinih i nevladinih grantova, programima podrške od strane
finansijskih institucija EBRD i TEB.
Paket D – broj korisnica ovog paketa je ukupno 607 žena preduzetnica koji su uspele
donekle do određenog stepena izgradnje kapaciteta njihovog poslovanja. Putem
ovog paketa žene su informisane o fiskalnoj politici, pružene su im informacije o
registraciji poslovanja i pogodnostima koje mogu koristiti, informacije o lokalnom i
regionalnom tržištu i mogućnostima za plasman proizvoda na domaće tržište,
informacije za proširenje i poboljšanje održivosti njihovog poslovanja putem
državnih grantova i potencijalnih donatora na Kosovu, o stvaranju lanca vrednosti
koji utiče na nezavisnost i ekonomsko osnaživanje žena.

Tabela 7. Ukupan broj žena korisnica paketa D prema regionima
Ragion

Korisnice paketa C

Đakovica

173

Gnjilane

261

Mitrovica

29

Peć

144

Ukupno

607

23

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

2

POGLAVLJE II

Situacija žena poljoprivrednica (Godina 2012/2015)
Podaci predstavljaju početnu fazu tokom prvog polugodišta tokom 2012. godine i
početkom 2013. godine, kada je intervjuisano 1558 žena i devojaka u ruralnim
područjima uključujući četiri regiona Đakovica, Gnjilane, Peći Mitrovica, korisnica
komponente “Podrška ženama preduzetnicama u poljoprivredi 2012.-2015.”. Dok su
u okviru paketa obuke imale koristi 1.041 žena koje su ispunile potrebne uslove.
Takođe merni podaci predstavljaju završnu fazu tokom kontinuiranog pracenja
́ žene
preduzetnica u poljoprivredi korisnica ove komponente, na kraju 2015. godine.
U nastavku će biti predstavljeni opšti podaci žena i devojaka korisnica.
Obuhvaćenost žena poljoprivrednica u početnim intervjuima za četvorogodišnji
program prema regionima je bila: Đakovica 24.02%, Gnjilane 22.77% , Mitrovica
25.07% i Peć 28.15% . Interesovanje za izgradnju upravljačkih kapaciteta žena
poljoprivrednica je bilo znatno vece
́ i prelazilo je ciljeve projekta, posebno u
grupama održanim u regionima Mitrovice i Pecí.

24

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

Grafikon 1. Žene preduzetnice korisnice po regionima

24.02%

28.15%

22.77%

25.07%
PEĆ

MITROVICA

GJNJILANE

ĐAKOVICA

25

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

2. DOBNA STRUKTURA
Tokom analize je intervjuisano 1557 žena i devojaka različite dobi koje se bave
poljoprivredom, u cilju identifikovanja onih žena i devojaka koje ispunjavaju
kriterijume dobi da bi bile korisnice programa. Podaci pokazuju starost žena
anketiranih u početnoj fazi:
18-25 godina je bilo 31.12% žena,
26-35 godina je bilo 18.54% žena,
36-45 godina je bilo 32.66% žena,
46-55 godina je bilo 16.04% žena,
preko 55 godina bilo 1.63% žena.
Grafikon 2 .Dobna struktura žena korisnica

35.00%

32.66%

31.12%

30.00%
25.00%
18.54%

20.00%

16.04%

15.00%
10.00%
5.00%

1.63%

0.00%
18-25

26

26-35

36-45

46-55

Preko 55
godina

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

3. NIVO OBRAZOVANJA
Formalno obrazovanje je bio jedan od osnovnih kriterijuma u izboru žena. Od 1557
ispitanih žena u četiri regiona, korisnica paketa A i B je bilo 1041 žena koje su ispunile
kriterijum njihovog obrazovanja, gde podaci pokazuju da je: 2.11% imalo završenu
osnovnu školu, 41.02% nižu srednju školu, dok je 36.60% žena i devojaka koje su
pohađale obuku imalo završenu srednju školu, nije izostajalo ni interesovanje mladih
žena sa univerzitetskim obrazovanjem da se bave poljoprivrednim sektorom, njih
20.27%.
Grafikon 3. Nivo obrazovanja žena korisnica

Osnovna škola
Universitetsko obrazovanje

2.11%

20.27%

Niža srednja škola
Srednja škola

41.02%

36.60%

27

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

4. SOCIJALNI STATUS
Socijalni status žena poljoprivrednica je podeljen u pet kategorija tokom razgovora u
četiri regiona, a podaci pokazuju da je: 12.10% zaposleno sezonski u sektoru prerade,
žena domacíca 68.20%, studentica 19.12%, žena u prevremenoj penziji i žena koje su
pohađale prethodne treninge 0.48%, dok je prema podacima 0.19% žena koje se
bave rukotvorinama pored obaveza u poljoprivrednom sektoru.

Grafikon 4. Socijalni status žena korisnica

0.48%0.19%12.01%
19.12%

68.20%
privremena

u radnom
domaćica

ostalo
odnosu

28

studentica
penzija

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

5. STRUKTURA PORODICA
Porodice žena korisnica sastoje se od uže i šire porodice, gde u podacima dobijenim
sa terena imamo sledeću šemu članova unutar porodica.
4.13% žena živi u porodicama sa manje od 3 člana;
53.99% žena živi u porodicama sa 3 do 6 članova;
33.43% žena živi u porodicama sa 7 do 9 članova;
7.49% žena živi u porodicama sa 10 do 15 članova;
0.96% žena živi u porodicama sa više od 15 članova.
Grafikon 5. Broj članova porodice

Preko 15
članova

0.96%
7.49%

10-15 članova

33.43%

7-9 članova

53.99%

3-6 članova
Manje od 3
članova

4.13%
0.00%

10.00%

20.00%

30.00%

40.00%

50.00%

60.00%

29

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

6. BROJ ČLANOVA PORODICE KOJI SE BAVE
POLJOPRIVREDOM
Rodbina žena poljoprivrednica je uključena i radi u poljoprivredi kao radnici, gde
podaci pokazuju broj članova porodice koji se bave poljoprivrednom delatnošcu.
́ Iz
analize situacije vidimo da se od početne faze pa do sada 3.55% seoskih
domacinstava
́
ne bavi poljoprivrednim kulturama zbog preseljenja u urbane sredine,
migracije u inostranstvo i zdravstvenih problema. Podaci pokazuju da su poslovanja
žena poljoprivrednica uglavnom mikro i mala, gde je 95% žena izjavilo da imaju 1 do 9
radnika, dok je 1.44% izjavilo da imaju više od deset radnika (10-49). Podaci pokazuju
da od 1041 korisnica paketa A i B iz četiri regiona na koje smo se fokusirali nemamo
žena preduzetnica u poljoprivredi koje vode poslovanje sa preko 50 zaposlenih.

Grafikon 6: Broj radnika

250.00%
200.00%
150.00%
100.00%
50.00%
0.00%
Ne rade

1-9
radnika

10-49
radnika

50-249
radnika

Vise od 250
radnika

Januar 2012

0.00%

98.27%

1.73%

0.00%

0.00%

Decembar 2015

3.55%

95.00%

1.44%

0.00%

0.00%

Članovi porodice angažovani u poslovanjima koje vode žene su prijavljeni kao radnici računajući i radnike
angažovane tokom sezone.
Žene su tokom zadnjeg monitorisanja 2015. godine izjavile da se više ne bave poljoprivredom jer su
promenile mesto boravka, ne žive više u ruralnim sredinama, imaju zdravstvenih problema, migrirale su izvan
zemlje, započele su drugi porodični biznis, udale su se u porodice koje se ne bave poljoprivredom.

30

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

7. IZVORI PRIHODA
Izvori prihoda su podeljeni u 9 finansijskih kategorija: 69.16% žena je uglavnom
izjavilo da izvor prihoda osiguravaju iz zapošljenja članova porodice kroz mesečnu
platu u početnoj fazi (2012. godina), dok ih je danas 55.33%. Prihodi su se osiguravali
od penzije 27.86%, socijalne pomocí11.91%, studentske stipendije 0.58%, honorara
0.96%, od prodaje poljoprivrednih proizvoda 48.80% 2012. godine, dok danas
postoji blagi porast od 50.72%. Prihodi od zakupa su u početku bili 0.38% dok sada
iznose 2.21%, prihodi od drugih porodičnih poslovanja 4.90% 2012. godine, a sada
5.67%, dok 6.82% prima finansijsku pomoćod članova njihovih porodica u
inostranstvu. Iz izvedenih podataka se primećuje blagi porast prodaje
poljoprivrednih proizvoda u periodu od četiri godine, gde je od 48.80% koliko je bilo
u početku, sada povećano na 50.72% prema zadnjem nadgledanju provedenom
tokom 2015. godine.

Grafikon 7. Izvor finansijskih prihoda

140.00%
120.00%
100.00%
80.00%
60.00%
40.00%
20.00%
0.00%

Plata

Studentska
HonorSocijalna
Penzije
ar
Pomoc stipendija

Prihodi
prodaje
Poljoprivrednih
proizvoda

Prihodi
od
najma

Prihodi
od drugih
porodi- Porodica u
cnih
poslova- dijaspori
nja

Januar 2012

69.16%

27.86%

11.91%

0.58%

0.96%

48.80%

0.38%

4.90%

6.82%

Decembar 2015

55.33%

31.51%

12.87%

1.34%

3.84%

50.72%

2.21%

5.67%

9.41%

31

32

9.70%

5.67%

Decembar 2015

0-100€

Januar 2012

0.00%

10.00%

20.00%

30.00%

40.00%

50.00%

60.00%

16.43%

14.51%

101200€

30.07%

19.02%

201300€

17.77%

15.27%

301400€

13.16%

19.60%

401500€

Grafikon 8. Iznos mesečnih prihoda pre i nakon obuke

5.09%

6.92%

501600€

3.65%

7.78%

601700€

2.69%

3.27%

701800€

3.46%

2.21%

8011100€

0.67%

0.77%

11011300€

0.58%

0.48%

13011600€

0.58%

0.29%

16013000€

0.19%

0.19%

30015000€

Realizacija ekonomije domacinstava
́
na mesečnoj osnovi prihoda od poljoprivrede je podeljena na 13 varijabilnih relacija.
Iz analize ekonomije domacinstava
́
primećujemo porast prihoda nakon obuke. Ovaj pregled pokazuje početak stabilnosti
porodičnih ekonomija žena poljoprivrednica u četiri regiona.

8. MESEČNI PRIHODI

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

8. IMOVINA
Sledeći grafikon prikazuje podatke žena koje poseduju u porodičnom vlasništvu
sledeće površine zemljišta izražene u hektarima8, gde se od 1557 intervjuisanih žena
vidi da kod vecine,
́ 43.27% njihovih porodica ima 0.5 do 3 hektara zemljišta za
kultivisanje, što nije dovoljno za povecanje
́
njihovih proizvodnih kapaciteta i
povecanje
́
prihoda, što bi obezbedilo održivost njihovog poslovanja. Vecina,
́ njih
16.33% poseduje zemljište u vlasništvu manje od 0.5 ha, dok 3 do 5 ha poseduje
22.19%, 5 do 10 ha ima 8.45% domacinstava,
́
od 10 do 25 ha zemljišta poseduje njih
2.11%, dok od 25 do 50 ha poseduje 0.29% porodica anketiranih žena, dok više od 50
hektara zemljišta ima veoma mali procenat od 1557 ispitanih žena u četiri regiona
0.19%, što utiče na širenje njihovih poslovanja i prihoda od različitih grantova koji se
nude i od finansijskih bankarskih kredita. 8.17% je izjavilo da ne poseduje zemljište u
vlasništvu porodice, dok je 4.90% odvija svoje aktivnosti besplatnim iznajmljivanjem
zemljišta od rođaka i 8.36% je izjavilo da uzima zemljište u zakup.

U službenim podacima 2012, 2013 i 2014 godine, imovina registrovana na ime žena je bila 8 odsto, dok
2015. godine je zabeležila porast na 14 odsto.

33

34

16.33%

1.83%

1.34%

Koristi se bez najma

Koristi se placanjem najma

Manje od
0.5 Ha

U vlasništvu

0.00%

10.00%

20.00%

30.00%

40.00%

50.00%

60.00%

70.00%

80.00%

90.00%

100.00%

4.80%

2.31%

42.27%

0.5 Ha < x
Ha < 3.0 Ha

1.34%

0.48%

22.19%

3.0 Ha < x
Ha < 5.0 Ha

Ha

0.48%

0.29%

0.29%

0.00%

2.11%

Ha
8.45%

10.0 Ha < x
Ha < 25.0

5.0 Ha < x
Ha < 10.0

Grafikon 9. Imovina/površina zemljišta izražena u hektarima

0.00%

0.00%

0.29%

Ha

25.0 Ha < x
Ha < 50.0

0.10%

0.00%

0.19%

Više od
se 50 Ha

91.64%

95.10%

8.17%

Ne
poseduju

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

10. SEKTORI PRIMARNE I SEKUNDARNE
AKTIVNOSTI
Grafikon 10 predstavlja primarni i sekundarni sektor žena poljoprivrednica koje se
bave poljoprivredom i stočarstvom u ruralnim područjima: žitarstvo 50.81%,
vocarstvo
́
45.34%, uzgajanje povrca
́ 62.73%, vinogradarstvo 4.42%, stočarstvo
51.20%, živinarstvo 22.19%, pčelarstvo 7.59%, prerađivanje poljoprivrednih
proizvoda 6.44%. Prema podacima proizilazi da najveći broj intervjuisanih žena
poljoprivrednica kao primarni sektor kultivira povrce
́ sa preko 60%, dok se
žitarstvom bavi 50%, vocarstvom
́
45% i stočarstvom 35% žena, dok su ostali sektori
za ove žene važni, ali više predstavljaju sekundarni posao.

Grafikon 10. Primarni i sekundarni sektori žena poljoprivrednica

70.00%
57.25%

60.00%
50.00%

49.09%
38.71%

40.00%

31.22%
30.00%

3.27%

13.83%
3.55%

2.59%

6.92%

Pcelarstvo

Pilici

Kokoske nosiljei

Tovna telad

Ovce i koze

Mlécne krave

Vinogradarstvo

Uzgajanje povrća

Voćarstvo

0.00%
žitarstvo

6.44%
1.44%
Ostalo

9.80%

10.00%

Svinjarstvo

20.00%

35

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

11. RADNO ISKUSTVO
Niže su predstavljene godine rada i iskustvo žena u sektoru poljoprivrede, podaci
pokazuju da se vecína njih više od deset godina bavi ovom delatnošcu
́. Iz grafikona
vidimo da je 7.68% žena korisnica tokom razgovora potvrdilo da im je prva godina
poljoprivredne aktivnosti, 7.88% od 1 do 3 godine, 8.17% žena ima od 3 do 5 godina
iskustva i 14.31% ima 5 do 10 godina iskustva, dok vecína ispitanih žena, njih 61.96%
ima preko 10 godina iskustva u ovom sektoru.

Grafikon 11. Godine radnog iskustva

61.96%

7.68%
7.88%
8.17%

14.31%

prva godina

36

1-3 godine

3<x=5 godine 5<x=10 godine

10+ godine

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

12. IZAZOVI I PROBLEMI
Podaci predstavljaju neke od problema sa kojima se suočavaju žene poljoprivrednice
tokom aktivnosti, gde: 54.95% ukazuje da je njihov glavni problem visoka cena
sirovina, kod 64.36% problem je plasman proizvoda na tržište, kod 16.52% problema
je nedostatak znanja za upotrebu opreme i mašinerije, 52.07% navodi da im
nedostataju informacija o grantovima i direktnim placanjima,
́
kod 11.82% nedostaje
znanje o poslovnom menadžmentu, kod 5.96% nedostaje stručno znanje u
poljoprivredi/veterini, 36.6% navodi da nemaju pristup komercijalnim finansijama i
13.83% je izjavilo da je njihov glavni problem nedostatak sistema za navodnjavanje.

Grafikon 12. Problemi sa kojima se suočavaju žene preduzetnice u poljoprivredi

70.00%
64.36%
60.00%

54.95%

52.07%

50.00%

36.60%

40.00%
30.00%
16.52%

20.00%

11.82%

10.00%

13.83%

5.96%

Sistem za navodnjavanje

finansijama

Pristup komercijalnim

privredi/veterini

Profesionalno znanje o poljo-

Znanje o poslovanju

dirktno placanje

Pristup grantovima i

Upotreba mašina (pristup
i njihovo staranje)

Pristup tržištu

visoka cena sirovina

(poljoprivrednih inputa)

0.00%

37

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

13. ADRESIRANJE IZAZOVA I PROBLEMA
Podaci pokazuju da iako se vecina
́ žena poljoprivrednica suočava sa raznim izazovima
i problemima, njih 80.02% se suočava sa problemima ali ih ne adresira odgovornim
organima vlasti i pokušavaju da ih same prevaziđu, dok 14.89% pokušava da ih
prevaziđe uz pomoćprijatelja i članova porodice, samo 1.25% žena se obrati NVO
(udruženjima) za pomoć, 3.17% se obraca
́ opštinskim vlastima, veoma mali procenat
njih 0.29% probleme sa kojima se suočavaju prevaziđe tražeći pomoćod nadležnih
državnih institucija, dok je 1.63% izjavilo da probleme prevazilaze uz pomoć stručnih
savetnika.
Grafikon 13. Adresiranje izazova i problema

90.00%
80.02%
80.00%
70.00%
60.00%
50.00%
40.00%
30.00%
20.00%

14.89%

10.00%
1.25%

3.17%

0.29%

1.63%

Centralnoj
Vladi

Putem
savetnika

0.00%
Nigde ne
ih adresiraju

38

Sa prijateljima i suseljanima

Civilno
drustvo

Opstinskoj
Vladi

Shoqata Afariste e Gruas SHE-ERA

14. PODELA POSLOVA NA RODNOJ OSNOVI
Niže su predstavljeni podaci vezani za podelu poslova prema polu u društvenom i
ekonomskom životu u porodicama, od kucn
́ih poslova, brige o deci, brige o starijima,
do obrade zemljišta, uzgoja, proizvodnje, prerade i prodaje. Podaci dobijeni na
osnovu odgovora žena iz četiri regiona: Đakovice, Gnjilana, Mitrovice i Pecí, gde je o
radu na polju/njivi 69.45% žena odgovorilo da radi zajedno sa muškarcima, 2.21%
žena same obavljaju poslove bez pomocí muškaraca, dok je 17.10% izjavilo da
muškaraci sami obavljaju poslove na poljima/njivama. Osim poljoprivrednih radova
žene su opterece
́ne i kucn
́im poslovima gde 88.57% poslova one obavljaju, dok samo
0.58% muškaraci, a 8.55% obavlja zajedno kucn
́e poslove. Podaci pokazuju da se
15.56% žena bavi preradom i proizvodnjom proizvoda u poređenju sa 5.57%
muškaraca, dok 49.86% zajedno rade ovaj posao.
Podaci pokazuju da, iako je žena angažovana više od muškaraca u skoro svim
poslovima kako u kućnim, tako i u generisanju prihoda u porodici, ipak žene nisu
ravnopravne sa muškarcima u kupovini poljoprivrednih inputa gde 66.09% kupovine
obavljaju muškarci i samo 2.59% žene, dok zajedno u ovom slučaju imamo samo
9.03%. A što se tiče plasmana proizvoda na tržištu najvecí procenat pripada
muškarcima sa 44.96%, dok ženama 2.79%.

39

40

2.21%

17.10%

69.45%

Muškarci

M&Ž

/ njivi

Rad napolju

Žene

0.00%

20.00%

40.00%

60.00%

80.00%

100.00%

120.00%

8.55%

0.58%

88.57%

Kućni poslovi

31.32%

11.34%

4.23%

štali

Radovi u

Grafikon 14. Podela poslova na rodnoj osnovi

18.06%

4.13%

8.45%

zivine

Poslovi oko

9.22%

0.19%

78.96%

dece

Briga oko

Briga o

17.87%

0.96%

26.61%

starijima

19.21%

44.96%

2.79%

9.03%

66.09%

2.59%

nih inputa

nih proizvoda

Kupovina
poljoprivred-

Prodaja
poljoprivred-

Prerada/

49.86%

5.57%

15.56%

proizvoda

konservsanje

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

15. DOSTIGNUCA
́
Sledeći grafikon predstavlja poređenje između početne (2012. godina) i zavšne faze
(2015. godina) žena korisnica u četiri regiona, gde su prikazana dostignuca
́ tokom
godina putem ponuđenih usluga, mentorstva i monitoringa. Podaci pokazuju da
poljoprivredne kulture obeca
́vaju stabilnost porodične ekonomije i da žene imaju za
cilj poveca
́nje njihove produktivnosti, putem koje ce
́ ostvariti ekonomsku
nezavisnost za sebe i dobrobit porodice. 23.15% žena tvrdi da su sprovele aktivnosti
u porastu i proporcionalni porast prihoda od njihove poljoprivredne aktivnosti u
poređenju sa početnom situacijom u kojoj su bile samo 16.91%. Dok je 25.07% žena u
početnoj fazi izjavilo je da se bave istom delatnošcu
́ bez poveca
́nja prihoda, nakon
obuke poveca
́n je njihov broj na 30.16% žena koji su ostvarile dohodak
proporcionalan sa prodajom poljoprivrednih proizvoda. Prema podacima, procenat
žena poljoprivrednica sa istim aktivnostima, ali sa ciljem poveca
́nja u početnoj fazi je
bio 58.02%, dok se u periodu od četiri godine taj procenat promenio na 43.13%, to se
desilo jer žene poljoprivrednice imaju za cilj ulaganje u svoj poslovni razvoj.
Tokom četiri godine njihovog prace
́nja ima promena u života žena poljoprivrednica
gde se njih 3.55% više ne bave poljoprivredom iz više razloga: promenile su
prebivalište, više ne žive u ruralnim područjima, imaju zdravstvenih problema,
migrirale su u inostranstvo, započele su neki drugi porodični biznis, udale su se u
porodicu koja se ne bave poljoprivredom.

41

42
bez proporcionalnog
porasta prihoda
25.07%

poljoprivrede

16.91%

23.15%

Januar 2012

Decemb. 2015

30.16%

Sa porastom aktivnosti,

Sa porastom aktivnosti,

sa porastom prihoda od

0.00%

20.00%

40.00%

60.00%

80.00%

100.00%

120.00%

Grafikon 15. Dostignuća u toku četiri godine 2012-2015

43.13%

3.55%

0.00%

porasta
58.02%

Necu se baviti vise
poljoprivrednim aktivnostima

Iste aktivnosti sa ciljem

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

16. UZGOJ, PROIZVODNJA, POTROŠNJA I
PLASMAN PROIZVODA
Prema proceni situacije žena korisnica u poljoprivredi, vidimo da uporedni podaci
odražavaju promene koje su se desile u roku od četiri godine (2012.-2015.), gde su
žene povecale
́ proizvode namenjene za prodaju. U početnoj fazi samo 9.03% žena je
izjavilo da uzgaja i proizvodi proizvode za lokalno tržište, dok tokom godina vidimo
da postoji povećanje kapaciteta za uzgoj i proizvodnju i porast svesti žena
poljoprivrednica za 17.8% (pracenje
́
u poslednjem kvartalu 2015. godine). Žene su
izjavile da ne proizvode više samo da zadovolje potrebe svoje porodice, nego i
ostvaruju prihode od prodaje poljoprivrednih proizvoda. Prema podacima iz analize
vidi se pad u proizvodima za kucnu
́ potrošnju i porast prodaje poljoprivrednih
proizvoda, sa izuzetkom 3.55% žena koje iz objektivnih razloga više ne obavlja
poljoprivredne aktivnosti.

Grafikon 16. Uzgoj, proizvodnja, potrošnja i plasman proizvoda

70.00%
60.00%
50.00%
40.00%
30.00%
20.00%
10.00%
0.00%
Farma koji
uglavnom
proizvodi za
svoje potrebe

Farma koja
konzumira
polovinu svojih
proizvoda

Farma koja
uglavnom
proizvodi da
bi plasirala
proizvode na
trzistu

Nece se baviti
vise
poljoprivrednim
aktivnostima

Januar 2012

43.52%

47.45%

9.03%

0.00%

Decembar 2015

20.37%

59.08%

17.00%

3.55%

43

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

17. VLASNIŠTVO FARME/BIZNISA PREMA POLU U
RURALNIM PODRUČJIMA
Prema zvaničnim podacima samo 14% žena preduzetnica na Kosovu su vlasnice
biznisa (uslužnih, trgovačkih, proizvodnih). Na slici ispod je prikazano vlasništvo
poslovanja poljoprivrednika prema polu u četiri regiona Kosova: Đakovici, Gnjilanu,
Pecíi Mitrovici. Ako uporedimo početno stanje intervjuisanih žena vidimo da je u
2012. godini samo 6.44% poljoprivrednih poslovanja bilo u vlasništvu žena, dok je
93.56% bilo u vlasništvu muškaraca. Krajem 2015. godine, sa porastom svesti kod
oba pola beleži se blagi porast gde je 12.39% žena vlasnica farmi, dok je 87.61%
muškaraca. Tu još uvek preostaje da se naporno radi na podizanju svesti o jednakim
pravima i sprovođenju zakona koji regulišu pitanje imovine i nasledstva.

Grafikon 17. Vlasništvo farme/biznisa prema polu u ruralnim područjima

U vlasništvu muškog pola

U vlasništvu ženskog pola

0.00%

50.00%

100.00%

150.00%

U vlasništvu ženskog pola U vlasništvu muškog pola
Januar 2012

6.44%

93.56%

Decembar 2015

12.39%

87.61%

 Ministarstvo trgovine i industrije – Agencija za registrovanje biznisa

44

200.00%

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

18. FORMALNA I NEFORMALNA POSLOVANJA
Poljoprivreda i dalje ostaje jedan od najvecih
́ sektora neformalnog poslovanja širom
Kosova. Od 1557 žena poljoprivrednica anketiranih pre četiri godine, samo njih
2.79% odvija poslovanje na formalnoj osnovi (njihova poslovanja su registrovana).
Ako uporedimo situaciju nakon četiri godine možemo recí da imamo porast na
9.80%, što znači da je potrebno puno rada na podizanju svesti poljoprivrednika o
ulozi i značaju formalnog poslovanja, i koristima koje isto donosi.

Grafikon 18. Formalna i neformalna poslovanja

Januar 2012

Decembar 2015

120.00%
97.21%

100.00%

90.20%

80.00%

60.00%

40.00%

20.00%

9.80%
2.79%

0.00%
Da

Ne

45

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

46

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

19. TRŽIŠTE I PLASMAN PROIZVODA
Žene poljoprivrednice su tokom razgovora izjavile da svoje poljoprivredne proizvode
plasiraju na tržište u selima, gradovima, u nekim regionalnim centrima,
supermarketima i prikupnim centrima. Iz podataka koje imamo vidi se da 68.97%
svoje proizvode prodaju u selima, 27.19% plasira proizvode na gradsko tržište,
17.68% u neke regionalne centre, 5.57% žena šalje svoje proizvode u supermarkete,
25.74% šalje svoje proizvode u prikupne centre, dok samo 1.83% ne prodaje svoje
proizvode zbog ispunjavanja potreba porodice za potrošnju.

Grafikon 19. Tržište i plasman proizvoda

80.00%
70.00%

68.97%

60.00%
50.00%
40.00%
30.00%

27.19%

20.00%

25.74%
17.68%

10.00%

5.57%

1.83%

0.00%
Na
tržište
sela

Na
tržište
grada

U nekoliko regionalnih
centara

U supermarketima

Saborne
tacke

Ostalo
konkretiziraj

47

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

20. NABAVKA SIROVINA
Iz prikupljenih podataka vidimo da 74.28% žena poljoprivrednica koriste sirovine
koje su same proizvele, 44.28% ih kupuje od lokalnih poljoprivrednika, 29.68% ih
kupuje od trgovačkih posrednika, dok ih 0.96% uvoze iz inostranstva.
Grafikon 20. Nabavka sirovina

80.00%
70.00%
60.00%
50.00%
40.00%
30.00%
20.00%
10.00%
0.00%
Sama proizvodim

74.83%

48

Kupujem od
poljoprivrednika

44.28%

Kupujem od
trgovackih
posrednika

29.68%

Uvozim iz
inostranstva

0.96%

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

21. FINANSIJSKI IZVORI
Izvori finansiranja aktivnosti žena korisnica u poljoprivredi su prikazani u odnosu na
svrhu zbog koje su dizajnirani ovi resursi. Prema podacima vidimo da je: 85.01% žena
poljoprivrednica investiralo u svoje poslovanje iz ličnih prihoda ostvarenih od
prodaje poljoprivrednih proizvoda, 12.01% žena je uložilo dobijanjem kredita od
banaka i mikrofinansijskih institucija, 12.97% je iskoristilo pozajmicu od porodice.
Dok, što se tiče finansijske podrške ili koristi od državnih davanja na lokalnom nivou
prema podacima vidimo da je 1.06% žena poljoprivrednica imalo koristi, dok od
centralnog nivoa iz podataka vidimo da je samo 0.19% žena imala izvor finansijskih
sredstava iz grantova i subvencija MPŠRR. 3.07% žena je izjavilo da su njihovi poslovni
planovi finansirani od strane drugih razvojnih partnera – donatora.

Grafikon 21. Finansijski izvori

100.00%

85.01%

80.00%
60.00%
40.00%
12.01%

20.00%
0.00%
Ličnie
prihode

Kredit

12.97%
1.06%
Financijska podrska od
Opstine

0.19%
Financijska podrska od
MPŠRR

3.07%
Financijska podrska od
Donatora

Zajam od
porodice

49

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

22. POTREBE ZA IZGRADNJU KAPACITETA I
ODRŽIVOST POSLOVANJA
Tokom razgovora obavljenim sa ženama poljoprivrednicama su identifikovane
potrebe za izgradnju njihovih profesionalnih kapaciteta gde je: 88.95% naglasilo
potrebu da se dodatno ulaže u njihova poslovanja kroz donacije, 53.79% žena istaklo
potrebu za profesionalnom obukom u određenim oblastima, 45.15% ima potrebu za
stalnim savetima, 32.18% potrebu za seminarima, 14.22% je ukazalo da je
neophodna razmena iskustava, studijske posete uspešnim poljoprivrednicima koji
obavljaju iste poslove.

Grafikon 22. Potrebe za izgradnju kapaciteta i održivost poslovanja

100.00%
90.00%
80.00%
70.00%
60.00%
50.00%
40.00%
30.00%
20.00%
10.00%
0.00%

50

Finansijska pomoc

88.95%
Profesionalna
obuka

53.79%
Savetovanje

45.15%

Seminari

32.18% Studijske posete
14.22%

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

51

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

23. PRISTUP INFORMACIJAMA
Grafikon pokazuje nezadovoljavajucí početni položaj pristupu informacijama o
razvojnim programima. Ovo najbolje dokazuje analiza situacije žena
poljoprivrednica, gde je u početnoj fazi razgovora samo 37.94% žena
poljoprivrednica bilo informisano o razvojnim programima MPŠRR i drugih
donatora. Dok je u nastavku tokom četiri godine (2012.-2015.), broj žena koje imaju
pristup informacijama povecan
́ na 75.38%. Žene su uspele da apsorbuju mnogo
informacija kao rezultat povecanja
́
njihove svesti o korišcenju
́
i praćenju postojecih
́
kanala informacija koji se tiču razvojnih programa koji podržavaju ženske
preduzetničke inicijative.

Grafikon 23. Pristup informacijama

80.00%
60.00%
40.00%
Decembar 2015

20.00%
0.00%

Januar 2012
Da
Ne

52

DA

NE

Januar 2012

37.94%

62.06%

Decembar 2015

75.38%

24.62%

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

24. IZVORI INFORMACIJA
U početnoj fazi razgovora (2012. godine) žene poljoprivrednice su izjavile da su im
glavni izvori informacija o razvojnim programima bili lokalni mediji i rođaci. Ali,
tokom četiri godine žene korisnice u poljoprivredi su proširile izvore informacija,
čime su uspele da apsorbuju više informacija: kontaktirajući nevladine organizacije,
učešce
́m u obuci, okruglim stolovima, od strane državnih službenika na centralnom i
lokalnom nivou, rodbine i prijatelja, preko interneta i medija na lokalnom i
nacionalnom nivou.
To se najbolje vidi iz podataka dobijenih nakon četiri godine gde se vidi porast
pristupa žena izvorima informacija: medijima od 32.56% na 63.59%, upotreba
interneta je u početku bila 5.96%, dok se danas njime obaveštava 59.85%, isto tako je
nezadovoljavajucírast od 12.97% žena poljoprivrednica koje se inforomišu od strane
opštinskih zvaničnika, iako je u početku bio 6.15%, dok su od zvaničnika na
centralnom nivou sa 1.06% apsorpcija informacija poveca
́la na 6.92%. Što se tiče
učešca
́ na informativnim sastancima na početku je samo 5.96% žena
poljoprivrednica pozivano, a danas podaci pokazuju da 24.21% žena učestvuje na
informativnim sastancima.
Glavni izvor prema podacima za žene su bile nevladine organizacije, gde se 75.12%
žena informiše od njih.

53

54

32.56%

63.59%

Januar 2012

Decemb. 2015

informisanja

sredstva

Tradicionalna

5.96%
59.85%

28.05%

19.98%

12.97%

6.15%

za poljopriv.

Opstinski
službenici

prijatelji

40.00%

Rodbina i

10.00% 20.00% 30.00%

Internet

0.00%

Tradicionalna sredstva informisanja

Internet

Rodbina i prijatelji

Opstinski službenici za poljoprivredu
i ruralni razvoj

Službenici MPŠRR

Učešca
́ na informativnim sastancima

Nevladine Organizacije

Grafikon 24. Izvori informacija

6.92%

1.06%

MPŠRR

Službenici

50.00%

24.21%

5.96%

sastancima

informativnim

Nevladine

80.00%

75.12%

2.69%

Organizacije

70.00%

Učešca
́ na

60.00%

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

25. UTICAJ INFORMACIJA I KORISTI OD
RAZVOJNIH PROGRAMA
Godine 2012. 7.68% žena poljoprivrednica su bile korisnice razvojnih programa,
grantova, saveta ponuđenih kako sa lokalnopg nivoa tako i centralne vlasti,
potencijalnih donatora, lokalnih NVO. Povecanjem
́
izvora informacija za razvojne
programe koji podržavaju preduzetničke inicijative žena povecane
́ su i koristi žena
poljoprivrednica od tih programa na 12.20%.

Grafikon 25. Uticaj informacija i koristi od razvojnih programa

Korisnik

7.68%

0.00%

12.20%

5.00%

10.00%

Januar 2012

15.00%

20.00%

25.00%

Decembar 2015

55

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

56

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

26. INVESTIRANJE U POSLOVANJE (MIKRO I MALI
BIZNISI)
Tokom četiri godine žene poljoprivrednice su stalno bile ohrabrivane za pravilno
upravljanje i razvoj njihovog poslovanja, pošto je za poslovni rast neophodno
investiranje. Tokom monitoringa i mentorstva žene su prijavile iznos uložen u svoja
preduzeca,
́ gde su najčešce
́ investicije bile: nabavka zemljišta, opreme i širenje
poslovanja. Prema podacima se vidi da je vecina
́ njih 79.54% tokom godina uložila do
1000 €, dok je 16.08% žena izjavilo da su njihove investicije u periodu od četiri godine
u rasponu od 1001-5000 €, i 2.51% žena je investiralo 5001- 10.000 €, dok je mali
procenat 1.88% bilo u mogucnosti
́
da investira u svoje poslovanje preko 10.000 €.

Grafikon 26. Investiranje u poslovanje (mikro i mali biznisi)

Vise 10000 €

5001 -10000 €

1001 - 5000 €

0 - 1000 €

0.00% 10.00% 20.00% 30.00% 40.00% 50.00% 60.00% 70.00% 80.00% 90.00%
0 - 1000 €
79.54%

1001 - 5000 €
16.08%

5001 - 10000 €

Vise 10000

2.51%

1.88%

57

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

27. INVESTICIJE PUTEM KREDITA OD MIKRO
FINANSIJSKIH I BANKARSKIH INSTITUCIJA
Uglavnom su žene poljoprivrednice za investiranje u svoje aktivnosti koristile svoje
porodične prihode ili su pozajmile od šire porodice, dok je njih jako malo podiglo
kredit u banci. Podaci pokazuju da je samo 4.05% žena preduzetnica u poljoprivredi
izjavilo da je investiralo putem bankarskih kredita, dok 95.95% iz drugih izvora.
Grafikon 27. Investicije putem kredita od mikro finansijskih i bankarskih institucija

DA, 4.05%

NE, 95.95%
DA

58

NE

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

59

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

28. GODIŠNJI TROŠKOVI I PRIHODI OD
POLJOPRIVREDNIH AKTIVNOSTI
Prikladan način za ocenu uspešnosti poslovanja je organizacija i držanje
računovodstva (upis prihoda i rashoda). Žene su tokom obuke stekle dostatna znanja
oko organizacije i razvoja poslovanja, finansijskog upravljanja, itd. Tokom
monitoringa su bile spremne da deklarišu troškove i prihode tokom sezone ili tokom
godine. Podaci pokazuju da žene poljoprivrednice i pored sezonskih troškova imaju
imaju dobra primanja od prodaje svojih proizvoda.

Grafikon 28. Godišnji troškovi i prihodi od poljoprivrednih aktivnosti:

180.00%
160.00%
140.00%
120.00%
100.00%
80.00%
60.00%
40.00%
20.00%
0.00%
-20.00%

60

0 -1000 €

1001 -5000 €

5001 -10000 €

Over 10000

Dobit

74.82%

18.05%

4.37%

2.77%

Troskovi

88.38%

10.70%

0.31%

0.61%

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

29. PERCEPCIJA OSNAŽENJA ŽENA
Tokom zadnjem monitoringa (2015. godina), 84.46% žena korisnica je izjavilo da se
oseća osnaženijima nakon obuke, saveta i kontinuiranog mentorstva, dok je 13.54%
žena izjavilo da se još uvek ne oseća osnaženima i da imaju potrebu za još obuke i
saveta.

Grafikon 29. Koliko se žene osećaju osnaženima nakon obuke

NE, 13.54%

DA, 86.46%
NE

DA

61

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

ZAKLJUČCI
Analiza komponente “Podrška ženama preduzetnicama u poljoprivredi 2012.2015.”, pokazuje da nakon četiri godina podrške ženama u sektoru poljoprivrede,
korisnica je ukupno bilo 1963 žena, obuhvatajući pakete A,B,C i D. Ovo pokazuje
interesovanje i volju žena koju imaju za sektor poljoprivrede, uprkos svim
problemima i poteškoćama sa kojima se svakodnevno suočavaju.
Sa ciljem identifikacije izazova i problema u sektoru poljoprivrede, tokom četiri
godine u regionima Kosova: Đakovica, Gnjilane, Mitrovica i Peć, su održana 25
okrugla stola sa grupama žena “Think Tank”, u sklopu programa “Podrška ženama
preduzetnicama u poljoprivredi 2012.-2015.” Tokom okruglih stolova vođene su
diskusije o problemima i izazovima žena, adresirajući ih lokalnoj i centralnoj vlasti,
razvojnim partnerima, civilnom drušvu, poslovnoj zajednici i bankama.
Glavni problem ostaje ograničeni pristup u vlasništvu zemljišta i ostale kapitalne
imovine koje se mogu koristiti kao kolateral za kredite i radni kapital, kao i ograničeni
pristup subvencijama i grantovima. Stoga komunikacija lokalnom i centralnom nivou
vlasti treba posvetiti posebnu pažnju informiranju potencijalnih korisnica sa ciljem
podsticanja za razvoj projekata. Iako podaci analize pokazuju da je 75.38%
intervjuiranih žena informisano o razvojnim programima kako na lokalnom, tako i na
centralnom nivou, ipak je ženski pol u ovom pogledu diskiminovan jer nisu
obuhvaćene sve žene.
Ključni faktor u podsticanju žena poljoprivrednica da učestvuju u aktivnostima koje
promovišu i stimulišu ekonomsko i društveno osnaživanje je formalno obrazovanje,
gde je prema analizi 41.02% ispitanih žena završilo nižu srednju školu.Nedostatak
nastavka njihovog školovanja i nedostatak pristupa nastavku razvoja veština utiče na
podizanje svesti o pravima na nasleđivanje imovine i druge kapitalne imovine, gde je
prema zvaničnim podacima vlasništo imovine među ženama poraslo na 14% u 2015.
godini. Na osnovu informacija prikupljenih tokom četiri godine, porasla je svest žena
o jednakim pravima na porodičnu imovinu, 12.39% intervjuisanih slučajeva je izjavilo
da je imovina na njihovo ime. Takođe, njihova svest je porasla po pitanju važnosti
registracije biznisa i pogodnosti koje donosi, gde je 9.8% korisnica izjavilo da je
njihovo poslovanje formalizovano, što ih čini još mocn
́ijima. Međutim, na Kosovu i

62

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

dalje dominira neformalno poslovanje, što destabilizira tržište formalnog
poslovanja.
Kao opšti zaključak, siromaštvo je uglavnom naglašeno među ženama koje žive u
ruralnim sredinama i to posebno u zabačenijim ruralnim sredinama. Njihove posebne
potrebe i prioriteti su takoreći u potpunosti zanemarene od strane
makroekonomskih planova razvoja lokalnih vlasti, pored činjenice da je većina njih
obuhvaćena u poljoprivrednim aktivnostima u svakodnevnom životu, nedostaje im
znanje i pristup na tržište kao i finansijska sredstva potrebna za investiranje u razvoj
njihovih farmi.

63

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

PREPORUKE
- MPŠRR, treba da primeni i da bude transparentnije prilikom implementacije plana
ruralnog razvoja PPRR (2014.-2020.), uključujucípodjednako oba pola u korišćenje
Mera i pod Mera u podeli grantova, subvencija, pružanju saveta, učešcu
́ u
informativnim sesijama, studijskim putovanjima međunarodnim sajmovima kao i u
kreditnim programima za procenu.
- Vlada Kosova, odnosno nadležna ministarstva (MPŠRR, MTI, MER, MEF, MONT,
MRSZ), kao i civilno društvo i drugi razvojni partneri treba da rade više prema
podizanju svesti žena u ruralnim sredinama, pružanju obuke sa ciljem informisanja o
njihovim pravima, podsticanju žena da se bolje organizuju tako da i one budu deo
kreiranja politika i odlučivanja.
- MPŠRR, treba da stavi na raspolaganje potrebne kapacitete ljudskih i tehničkih
resursa u cilju pomaganja i savetovanja žena poljoprivrednica, tokom prikupljanja
neophodnih dokumenata za prijavu za grantove i subvencije, tako da žene ne budu
odbačene u odsustvu efikasne kontrole dokumenata od strane zvaničnika MPŠRR .
- MPŠRR, treba uzeti u obzir implementaciju Akta o malim preduzećima (AMP)
Evropske unije (EU), odnosno Indikatore za žene preduzetnice, MPŠRR, treba uzeti
u obzir implementaciju Akta o malim preduzeća (AMP) Evropske unije (EU), odnosno
Indikatore za žene preduzetnice, koji ne isključuju žene preduzetnice u poljoprivredi,
jer ovaj sektor je poslovanje kao i svaki drugi sektor koji stvara prihode, stvara nova
radna mesta i ekonomski razvoj.
- Vlada bi trebala da obuhvati nadležna ministarstva, fiskalna, ekonomska,
zapošljavanja, socijalne i obrazovne politike i profesionalne obuke i zainteresovane
strane da primene skup politika zasnovanih na dokazima i dodatnih, u cilju poveca
́nja
potencijala žena preduzetnica.

Četiri indikatora za žene su potpisana 2010. u Madridu, i po prvi put su korištena 2011. od strane devet
zemalja potpisnica među kojima je Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Kosovo, Makedonija, Moldavija,
Crna Gora, Srbija i Turska. Indikatori obuhvataju: politički okvir, obuku, finansiranje i stvaranje mrež žena
poljoprivrednica. Merena srednja vrednost četiri indikatora tokom godina je pokazala da Hrvatska ima
najvišu ocenu, dok Kosovo najnižu ocenu.

64

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

- Vlada i nadležna ministarstva trebaju da stvore povoljniji ambijent, razvijanjem
novih politika koje ce
́ promovisati i ojačati mala preduzeća, nova poslovanja i stvoriti
vece
́ mogucn
́osti za razvoj preduzetništva, kao i mogucn
́ost prelaska sa neformalne
ekonomije u formalnu ekonomiju.
- Veoma je potrebno da MPŠRR stvori bazu podataka podeljenih na osnovu roda sa
ciljem transparentnosti i godišnjih rezultata muških i ženskih korisnika u svim
uslugama koje nude ministarstva.
- Vlada i nadležna ministarstva bi trebalo da stvore nacionalni kadar obuke koji ce
́
pomocíženama u poveca
́nju ovlašce
́nja upravljanja i preduzetništva, i da ih pripremi
za tržište rada, što ce
́ doprineti poveca
́nju zapošljavanja žena i porastu konkurencije
u zemlji.
- Od vlade i nadležnih ministarstava se zahteva da najmanje 20% državnog budžeta
bude izdvojeno za podršku ženskim poslovanjima. Da bi se to postiglo, vlada treba da
preispita, i ako je potrebno da preoblikuje politike, uključujucízakone i propise na
tržištu MSP, kao i vladine ugovore, kako bi se osiguralo da ne diskriminišu žene.
- Da garancijski fond za kredite nudi fleksibilnost koja zadovoljava potrebe žena, i
stavi na raspolaganje ona sredstva za žene preduzetnice koje su spremne da započnu
biznis ili prošire svoje poslovanje (zajedničke šeme i mešovite šeme kreditnih
garancija).
- Potrebna je koordinacija donatora za ulaganje u razvojne programe ruralnih zona,
gde se zahteva da ne bude investicija u duplirane grantove za istu svrhu i za isto
mesto.
- Za osnaživanje i ekonomsku nezavisnost žena je jako potrebno da razvojni partneri
nastave finansijsku podršku lokalnim udruženjima koja pomažu u uspostavljanju i
razvijanju poslovanja žena preduzetnica u poljoprivredi, za sledece
́ faze u cilju
uspostave njihove održivosti i generiranja novih radnih mesta i smanjenje
siromaštva. 

65

Žensko poslovno udruženje SHE-ERA

Od 1999 godine do sada, prema zvaničnim podacima, Kosovo je imalo puno koristi od donacija razvojnih
partnera, ali je još uvek siromašna zemlja bez ekonomskog razvoja sa visokom stopom nezaposlenosti
(podaci Svetske banke pokazuju da je Kosovo na 126. mestu što se tiče siromaštva). Uzrok toga su: korupcija
na visokom nivou, nefunkcionisanje zakona, i posebno nekoordinacija investicijskih fondova.

66

Primarni

UPITNIK

za žene poljoprivrednice (2012)

Komponenta C:
“Podrška žena preduzetnica
u poljoprivredi
(2012 -2015)”

67

INTERVISTA

Redni broj upitnika: ...................................................................

1. Identifikacijski broj lične karte: ...............................................
2. Datum intervjua: ...............................................................................
3. Lični podaci:
Ime i Prezime:
........................................................................................................................
Adresa:
........................................................................................................................
Telefon:
........................................................................................................................
E-mail:
........................................................................................................................
4. Zaokruži trenutno prebivalište na Kosovu:
a)Đakovica
b)Mitrovica
c)Gnjilane
d)Peć
5. Urbano/ruralno prebivalište. (Zapiši, tačno mesto):
a) Selo .......................................................
b) Grad ......................................................
6. Dob:
a) 18-25 godina
b) 26-35 godina
c) 36-45 godina
d) 46- 55 godina
e) Preko 55 godina

68

7. Nivo obrazovanja:
a) Osnovna škola
b) Niža srednja škola
c) Srednja škola
d) Univerzitetsko obrazovanje
8. Socijalni status:
a) U radnom odnosu
b) Domaćica
c) Studentica
d) Prevremena penzija
e) Ostalo................................................
9. Civilni status:
a) Neudata
b) Udata
c) Udovica
d) Razvedena
e) Odbijam da odgovorim
10. Koliko čanova ima vaša porodica, uključujući i vas?
a) Manje od 3 člana
b) 3 -6 članova
c) 7 -9 članova
d) 10 -15 članova
e) Preko 15 članova
11. Koliko radnika/osoba je angažovano u poljoprivredi?
a) 1 -9 radnika
b) 10 -49 radnika
c) 50 -249 radnika
d) Preko 250 radnika
e) Ne rade
12. Koji su izvori vaših mesečih prihoda?
a) Plata
b) Penzije
c) Socijalna pomoć
d) Studentska stipendija
e) Honorar
f) Prihodi od prodaje poljoprivrednih proizvoda
g) Prihodi od najma
h) Prihodi od drugih porodičnih poslovanja
i) Porodica u dijaspori

69

13. . Koliki su mesečni prihodi u vašoj porodici. (Označi sa √)

0 – 100 evro

701 – 800 evro

101 – 200 evro

801 – 1100 evro

201 – 300 evro

1101 – 1300 evro

301 – 400 evro

1301 – 1600 evro

401 – 500 evro

1601 – 3000 evro

501– 600 euro

3001 – 5000 evro

601 – 700 evro

14. Kolika je površina zemljišta koje koristite?
Koliko je u vašem vlasništvu?

Opis zemljišta
Manje od 0.5 Ha
0.5 Ha < x Ha < 3.0 Ha
3.0 Ha < x Ha < 5.0 Ha
5.0 Ha < x Ha < 10.0 Ha
10.0 Ha < x Ha < 25.0 Ha
25.0 Ha < x Ha < 50.0 Ha
Više od 50 Ha

70

Koristi se
U vlasništvu bez najma

Koristi se
plaćanjem
najma

15. Koje su vače primarne i sekundarne aktivnosti u poljoprivredi?
Poljoprivredne aktivnosti

Primarne

Sekondarne

Žitarstvo
Voćarstvo
Povrltrarstvo
Vinogradarstvo
Mlečne krave
Ovce i koze
Tovna telad
Kokoške nosilje
Pilići
Pčelarstvo
Svinjarstvo
Ostalo
16. Koliko se godina bavite poljoprivredom:
a) Prva godina
b) 1 – 3 godine
c) 3 < x = 5 godina (čitaj više od 3 godine do 5 godina)
d) 5 < x = 10 godina (čitaj više od 5 godina do 10 godina)
e) 10 + godina (čitaj više od 10 godina)
17. Koji su najveći problemi sa kojima se vi i vaša porodica susrećete t
okom obavljanja vaše delatnosti?
Izazovi/Problemi

Upiši √

Visoka cena sirovina (poljoprivrednih inputa)
Pristup tržišu
Upotreba mašna (pristup i njihovo stanje)
Pristup grantovima i direktno plaćanje
Znanje o biznisu i poslovanju
Profesionalno znanje o poljoprivredi /veterini
Pristup komercijalnim finansijama (sa povoljnim kamatama)
Sistem za navodnjavanje
18. Kako prevazilazite izazove i da li adresirate probleme? Kako i kome?
a) Nigde ih ne adresiramo
b) Sa prijateljima i suseljanima
c) Civilnom društvu
d) Opštinskoj vladi
e) Centralnoj vladi
f) Putem savetnika

71

19. Molim vas recite nam kako se vrši raspodela poslova po polu
u vašoj porodici?
Uglavnom Uglavnom Bez obzira
na pol
muškarci
žene

Posao
Rad na polju/njivi
Kućni poslovi
Radovi u štali/životinje
Poslovi oko živine
Briga oko dece
Briga o starijima
Prodaja poljoprivrednih proizvoda
Kupovina poljoprivrednih inputa
Prerada/konzervisanje proizvoda
Ostalo, konkretiziraj

20. Gde vidite sebe u četiri zadnje godine, odnosno vašu aktivnost?
a) Sa porastom aktivnosti, sa porastom prihoda od poljoprivrede
b) Sa porastom aktivnosti, bez proporcionalnog porasta prihoda
c) Iste aktivnosti /sa ciljem porasta
d )Neću se baviti više poljoprivrednim aktivnostima
21. Uzgoj, proizvodnja, potrošnja i plasman proizvoda?
a) Farma koja uglavnom proizvodi za svoje potrebe
b) Farma koja konzumira polovinu svojih proizvoda, drugu polovinu
proda u blizini
c) Farma koja uglavnom proizvodi da bi plasirala proizvod na tržište
d) Ostalo, konkretiziraj
22. Porodična imovina:
a) U vlasništvu ženskog pola
b) U vlasništvu muškog pola
23. Da li je vaše poslovanje registrovano?
Da

72

Ne

24. Gde plasirate vaše proizvode (Označi sa √):
a) Na tržište sela
b) Na tržište grada
c) U nekoliko regionalnih centara
d) U supermarketima
e) Saburne tačke
f) Ostalo, konkretiziraj
25. Kako se snabdevate sirovinama? (Označi sa √):
a) Sama proizvodim
b) Kupujem od poljoprivrednika
c) Kupujem od trgovačih posrednika
d) Uvozim iz inostranstva
26 . Koji ste finansijski izvor koristili da bi započeli svoju aktivnost u
poljoprivredi?
a)Lične prihode
b)Kredit
c)Finansijska podrška od opšine
d)Finansijska podrška od MPŠRR
e)Finansijska podrška od donatora
f)Zajam od porodice
27. Kakva vam je pomoć potrebna za razvoj vašeg poslovanja?
a) Finansijska pomoć
b) Profesionalna obuka
c) Savetovanje/konsultacije
d) Seminari
e) Studijske posete
28. Da li imate informacija o razvojnim programima koji podržavaju
poljoprivredu putem grantova i subvencija?
Da

Ne

73

29. Koji je vaš izvor informacija o takvim programima?
a) Tradicionalna sredstva informisanja mase
b) Internet
c) Rodbina i prijatelji
d )Opštinski službenici za poljoprivredu i ruralni razvoj
e) Službenizi MPŠRR
f) Učestvovanje na informativnim susretima
g) Nevladine organizacije
30. Da li ste vi ili vaša porodica imali koristi od razvojnih programa?
a) Grantovi MPŠRR (obuhvatajući mašine)
b) Grantovi opšine (obuhvatajući mašine)
c) Grantovi stranih donatora (obuhvatajući opremu)
d) Obuka od strane donatora i NVO
e) Obuka od strane MPŠRR i opštine
f) Profesionalne besplatne usluge

Potvrda podataka
Potvrda ispitivača::

Potvrđujem da sam ovaj intervju obavio u skladu
sa instrukcijama o uzorku i upitniku
Ime..........................................................................
Potpis......................................................................
Datum ....................................................................

Kontrola kvalitete:
1.Da li je anketa kontrolisana?
Da

Ne

2.Metoda potvrde podataka:
a )Direktno nadgledavanja tokom intervjua
b) Verifikacija intervjua putem telefona iz udruženja

74

Sekundarni

UPITNIK

za žene poljoprivrednice 2015. godina

Komponenta C:
“Podrška žena
preduzetnica u poljoprivredi
(2012-2015)”

75

INTERVJU
Redni broj upitnika: ........................................................................................................
1. Identifikacijski broj lične karte:...............................................................................
2. Datum intervjua: .......................................................................................................
3. Lični podaci:
Ime i Prezime: ...............................................................................................................
Adresa: ...............................................................................................................................
Telefon: .............................................................................................................................
E-mail: ................................................................................................................................
4. Monitorisane: : 1 put , 2 put ,

3 put

5. Delatnost prema poslovnom planu: .........................................................................
6. Region/Selo: .................................................................................................................
7. Delatnost kojom se bavite: .........................................................................................
8. Da li je vaše poslovanje registrovano?

DA ........... NE ............

9. Koliki je bio iznos investicija ako ih je bilo? ............................................................
10. Koliki su trenutni troškovi? .....................................................................................
11. Kolika je godišnja dobit? .........................................................................................
12. Koliko radnika radi u vašem biznisu? ....................................................................
13. Da li se osećate osnaženima nakon obuke i mentorstva?
DA ............ NE .............
14. Da li ste dobili neki grant od donatora .................................................................
15. Da li ste podigli kredit od bankarskih finansijskih institucija?
DA ............ NE...............
16. Iz kojeg izvora osiguravate prihode za vašu porodicu?
a) Plata
b) Penzije
c) Socijalna pomoć
d) Studentska stipendija
e) Honorar
f) Prihodi od prodaje poljoprivrednih proizvoda
g) Prihodi od najma
h) Prihodi od drugih porodičnih poslovanja
i) Porodica u dijaspori

76

17. Koliki su meseči prihodi u vašoj porodici? (Označi sa √)
0 – 100 evro

701 – 800 evro

101 – 200 evro

801 – 1100 evro

201 – 300 evro

1101 – 1300 evro

301 – 400 evro

1301 – 1600 evro

401 – 500 evro

1601 – 3000 evro

501– 600 evro

3001 – 5000 evro

601 – 700 evro

18. Gde vidite sebe u četiri zadnje godine, odnosno vašu aktivnost?
a) Sa porastom aktivnosti, sa porastom prihoda od poljoprivrede
b) Sa porastom aktivnosti, bez proporcionalnog porasta prihoda
c) Iste aktivnosti /sa ciljem porasta
d) Neću se baviti više poljoprivrednim aktivnostima
19. Uzgoj, proizvodnja, potrošnja i plasman proizvoda?
a) Farma koja uglavnom proizvodi za svoje potrebe
b) Farma koja konzumira polovinu svojih proizvoda, drugu polovinu
proda u blizini
c) Farma koja uglavnom proizvodi da bi plasirala proizvod na tržište
d) Ostalo, konkretiziraj ..................................................................
20. Vlasništvo poslovanja?
a) U vlasništvu ženskog pola
b) U vlasništvu muškog pola
21. Da li imate informacija o razvojnim programima koji podržavaju
poljoprivredu putem grantova i subvencija?
Po

Jo

77

22. Koji je vaš izvor informacija o takvim programima?
a) Tradicionalna sredstva informisanja mase
b) Internet
c) Rodbina i prijatelji
d) Opštinski službenici za poljoprivredu i ruralni razvoj
e) Službenizi MPŠRR
f) Učestvovanje na informativnim susretima
g) Nevladine organizacije

Potvrda podataka
Potvrda ispitivača::

Potvrđujem da sam ovaj intervju obavio u skladu
sa instrukcijama o uzorku i upitniku
Ime..........................................................................
Potpis......................................................................
Datum ....................................................................

Kontrola kvalitete:
1.Da li je anketa kontrolisana?
Da

Ne

2.Metoda potvrde podataka:
a )Direktno nadgledavanja tokom intervjua
b) Verifikacija intervjua putem telefona iz udruženja

78

Katalogimi në botim – (CIP)
Biblioteka Kombëtare e Kosovës “Pjetër Bogdani”

www.facebook.com/ WBA.SHEERA