You are on page 1of 22

Ljekovite biljke i eterična ulja za dišni sustav 

u svjetlu straha od gripe 
 
Napisao: dr.sc. Stribor Marković, www.centarcedrus.hr 
 
Prijetnje  dišnim  infekcijama,  poput  raznih  tipova  gripe,  prate  nas  kroz  veliku 
medijsku  pompu.  Bauk  koji  se  stvara  kroz  medije  više  govori  o  žalosnom  stanju 
današnjeg  svjetskog  novinarstva,  a  manje  o  stvarnom  problemu  raznih  virusnih 
infekcija na planeti. To ne znači da one ne mogu biti opasne, pogotovo kod starijih 
ljudi i osoba sa smanjenom sposobnošću imunološke obrane.  
Moderna bitka koju čovjek vodi protiv mikroorganizama traje jedva jedno stoljeće. 
Nasuprot nama, biljke u tome uspijevaju već stotinama milijuna godina. Zavirimo 
stoga u riznicu njihove mudrosti i iskustva. 
 

Funkcija dišnog sustava u zdravlju i bolesti 
Prva  i  najvažnija  funkcija  dišnog  sustava  je  izmjena  plinova.  No  nije  i  jedina  – 
pluća  osiguravaju  i  ravnotežu  kiselosti  (pH)  krvi,  balans  plinova,  te  sudjeluju  u 
kontroli krvnog tlaka putem renin‐angiotenzin sustava. Sam proces disanja nije 
jednostavan – zrak koji ulazi u pluća mora se zagrijati i po potrebi ovlažiti, a uz to 
se  moraju  ukloniti  čestice  prašine  te  patogeni 
mikroorganizmi.  To  u  najvećoj  mjeri  obavlja  gornji 
dišni  sustav  odnosno  nos  i  nosna  šupljina  koji 
djelotvorno 

uklanjaju 

čestice 

procesom 

turbulentnog  gibanja  zraka.  Tako  pripremljen  zrak 
dolazi  u  plućima  u  kontakt  s  velikom  površinom 
alveola  na  kojima  se  zbiva  proces  izmjene  plinova 
između  krvi  i  udahnutog  zraka.  U  krv  ulazi  kisik,  a 
oslobađa  se  višak  ugljičnog  dioksida  nastalog  oksidacijskim  procesima  u 
 

organizmu. Budući da dišemo neprestano do smrti, pluća su na redovitom udaru 
svega što udahnemo, od malih čestica smeća do brojnih mikroorganizama. Stoga 
pluća imaju impresivan imunološki postav koji uključuje prije svega makrofage, 
velike  stanice  koje  fagocitiraju,  odnosno  doslovce  jedu  sve  što  dođe  u  pluća. 
Mnogi  makrofagi  stradaju  u  tom  procesu,  no  izbacuju  se  zajedno  sa  sluzi 
strujanjem  zraka  pomoću  posebnih  stanica  koje  imaju  površinu  s  izbojcima 
membrane  sličnih  dlačicama.  Te  stanice  se  nazivaju  cilijarni  epitel  i  prikazan  je 
na  slici  elektoronskom  mikroskopijom.  Logično,  ovaj  se  proces  intenzivira 
tijekom  svake  veće  upale,  odnosno  invazije  opasnih  mikroorganizama.  Zato  je 
potrebno  da  se  taj  proces  ne  zaustavlja  –  što  je  danas  uobičajena  praksa 
medicine. Zaboravlja se da pretjerana upotreba lijekova protiv kašlja (antitusika) 
zaustavlja prirodni refleks izbacivanja nepotrebnog i štetnog materijala nastalog 
od mrtvih stanica, mikroorganizama i sluzi. To 
je  razumna  informacija  pogotovo  roditeljima 
koji  posegnu  za  lijekom  protiv  kašlja  čim 
dijete  zakašlje.  Ako  to  radite,  zapamtite  da  ta 
naizgled  dobra  gesta  nastala  u  brizi  za 
zdravlje  djeteta  nije  mudro  rješenje.  Lijekovi 
protiv  kašlja  imaju  smisla  kod  jakog  i 
grčevitog  kašlja,  no  i  tada  je  dobro  posegnuti 
za njima samo po potrebi, a probati koristiti i biljke i eterična ulja koje olakšavaju 
proces iskašljavanja djelujući mukolitično (smanjujući viskoznost sluzi koju treba 
izbaciti) i ekspektorirajuće (potičući izbacivanje putem kašlja). 
Logično  je  da  dišni  sustav,  koji  neprestano  dolazi  u  doticaj  s  vanjskom 
atmosferom,  bude  izložen  brojnim  mikroorganizmima  koji  se  prenose  zrakom. 
Dišni sustav, kao i debelo crijevo, ima svoju normalnu fiziološku floru s kojim je 
naš organizam u ravnoteži. Tek kada dođu agresivniji mikroorganizmi i nastane 
oštećenje tkiva, dolazi do upalne reakcije, kao što je slučaj s virusom gripe koji je 
i prikazan na slici. 
Postoje brojni takvi mikroorganizmi. Neki od njih ušli su u legende i vjerojatno i 
poti;u  današnje  paranoje  oko  bilo  koje  pandemije.  To  su  plućna  kuga,  izazvana 
bakterijom  Yersinia  pestis,  agresivni  oblik  plućnog  antraksa  izazvan  vrstom 

 

  protuupalne  lijekove…)  nego  u  ono  doba.  Virus  gripe  je  RNA  virus  vrste  Myxovirus  influenzae  obitelji  Orthomyxoviridae.  Radi  se  o  skraćenici  za  dva  proteina  –  H  je  hemaglutinin  i  omogućuje  ulazak  virusa  u  stanicu. B i C. pogotovo u doba kada postoji tendencija  da se svaka dišna infekcija olako proglašava gripom. Često su i posljedica odveć snažne imunološke  reakcije na sam virus. moguće je dva puta preboljeti gripu. a sadašnja “svinjska” gripa je tip  H1N1.  virusi  influence  i  parainfluence.  protiv  kašlja. Postoje tri glavna tipa.  Imunološki  sustav  stvara  specifičan  imunitet  samo na jedan tip. Na stranu činjenica što to ide na ruku proizvođačima  lijekova  i  cjepiva. te više podtipova  koji  su  čak  i  danas  u  medijima  poznati  sa  skraćenim  nazivima  H  i  N.    3  .  Više  je  tipova  svakih  od  tih  proteina  koji  se  označavaju  brojkama. To je činjenica koja vrijedi i  za cjepiva. No.  premda smrtni slučajevi od gripe nisu više toliko učestala pojava.    Virus gripe  Kao  što  je  rečeno  u  uvodnom  odlomku.  Često  se  priziva  sjećanje  na  slavnu  španjolsku  groznicu.  te  cijeli  niz  drugih  bakterijskih  infekcija.  protein  koji  omogućuje  izlazak  razmnoženih  virusa  iz  stanice.  koja  je  poharala  svijet  u  doba  velikog  ratnog siromaštva.  Kao i svi virusi.  a  N  je  neuraminidaza. stoga ne stvara obranu protiv svih tipova.  puno  je  panike  oko  pandemije  gripe  generirano putem medija. A.Bacillus  anthracis. Ako ima više tipova  gripe u sezoni.  bakterijske  infekcije  su  barem  privremeno  pod  kontrolom. a ne posljedica uništenja tkiva od strane virusa.  respiratorni  sinkcicijski  virus. Današnji razvijeni svijet je daleko bolje uhranjen i opremljen  simptomatskim  lijekovima  (poput  lijekova  protiv  povišene  temperature.  Svaka  gripa  odnosi  žrtve.  sama  etičnost  takvih  halabuke  je  dvojbena.  adenovirusi i drugi.  U  doba  antibiotika.  no  sezonski  se  vrlo  često  javljaju  razne  virusne  infekcije.  baš  kao  i  španjolska  gripa. statistički  se takvi smrtni slučajevi zbivaju. izazivajući  oštećenje tkiva i upalni proces. Tako je “ptičja” gripa bila tip H5N1. Zgodno je to znati.  Brojni  virusi  mogu  napasti  dišni  sustav:  rinovirusi. pa se kreiraju specifična cjepiva na određeni tip ili podtip. on se razmnožava u stanicama napadnutog domaćina.

   antibiotici  –  premda  se  uči  i  u  srednjoškolskom  obrazovanju  kako  antibiotici ne djeluju na viruse. Treba imati na  umu  da  je  svaki  lijek. Najpoznatiji su  oseltamivir  (Tamiflu) i zanamivir (Relenza).  kljukajući  se  lijekovima  koji su sve prisutniji u medijima.  Djeca  su  osjetljivija.  koriste  lijekovi  koji  su  inhibitori  već  spomenute  neuraminidaze.  pa  i  oni  koje  slobodno  kupujete  u  ljekarni.  a  da  i  ne  spominjemo  mogućnost  nastanka  rezistencije  te  uništenja  prirodne  čovjekove  flore  u  probavnom  i  urogenitalnom sustavu. simptomi se spontano poboljšavaju  nakon  nekoliko  dana  mirovanja. na žalost i mnogi liječnici daju antibiotike  preventivno  kako  ne  bi  došlo  do  bakterijske  superinfekcije. U većini slučajeva.  Pročitajte  stoga  nekoliko  savjeta  oko  upotrebe  važnijih  klasa  lijekova koje se koriste kod gripe:   antipiretici  ‐  lijekovi  protiv  povišene  tjelesne  temperature.  Povišenu  tjelesnu  temperaturu  obično  ne  treba  spuštati  antipireticima. umor.  Povišena  temperatura  do  39  °C  je  normalna.  Čak  i  naizgled  bezazleni  lijek  kao  paracetamol  i  te  kako  opterećuje  enzimske  sustave  u  jetri  koji  obrađuju  i  izbacuju  strane  tvari  iz  organizma. no moraju se  uzeti  u  ranoj  fazi  infekcije.    4  .  Prodaju  ovih  lijekova  potiče  stalna  pristunost  prijetnji  pandemijom  posljednjih  nekoliko  godina. Oni se nikada ne piju preventivno.Protiv  virusa  gripe  u  modernoj  medicini  se. a da za to nema stvarne potrebe.5  °C.  stoga  je  i  granica  kada se počinju primjenjivati antipiretici niža.  mijaglije  (bolovi  u  mišićima).  Mnogi  rade  pogrešku.  osim  preventivnog  cijepljenja.  a  manje  stvarna  klinička  potreba.  Na  taj  način  virus ne može izaći iz stanice i zaraziti druge stanice.  Naizgled  mudar  savjet  farmakološki  upitan  je  jer  je  pitanje  kada  će  se  desiti  bakterijska  infekcija.  strana  tvar  za  organizam i svako pretjerivanje u dozi ( a to većina ljudi i radi) predstavlja i teret  za  organizam.  jer  je  to  prirodna  reakcija  tijela  s  kojom  se  ubrzava  proces  izlječenja.  Najčešći  simptomi  gripe  su  povišena  tjelesna  temperatura.  pogotovo  kod  odraslih  osoba. te kašalj.  Antipiretike  treba  uzimati  kada  postoji  stvarna  potreba  i  večernja  temperatura  prelazi  39‐39.  Postoje  dvojbe  oko  smislenosti  korištenja  ove  klase  lijekova  u  širokoj  populaciji.

  koja  je  vrlo  poznata  ljekarnicima  u  praksi. po mogućnosti i kraće) i  isključivo  ako  postoji  potreba.  Pacijenti  se  žale  da  ne  mogu  disati  bez  tih  kapi. grčevit i izrazito učestao. ali  i stabilnosti imuniteta.   vazokonstriktori – lijekovi koji se koriste za suženje krvnih žila u nosu.  s  puno  argumenata  kako  za  tako  i  protiv.  jaka  vazokonstrikcija  izaziva  stanjenje (atrofiju) sluznice. antitusici – lijekovi protiv kašlja.  Takvo  neodgovorno  ponašanje  prema  sebi  zahtijeva prestanak uzimanja i razmišljanja o drugačijim rješenjima.  virus  će  “pobjeći”  imunološkom  sustavu. sama  infekcija može imati daleko gore posljedice nego da se osoba nije cijepila.  Oni  koji  su  a  priori  za. Ova je  pojava  opisana  kao  izvorni  antigeni  grijeh  prije  pedesetak  godina.  reklamiranje  takvih  lijekova  trebalo  bi  biti  zabranjeno.  slabosti. Kao što je već bilo rečeno.  ali  će  zbog  sličnosti  virusa  i  dalje  postojati  tendencija  da  se  zaustalja    5  .  boli  u  mišićima  i  drugih  tegoba. Umjesto  njih. antitusici se  primjenjuju samo kada je kašalj bolan.  zaboravljaju  kako  svako  cijepljenje  nosi  i  rizike. Ukoliko virus malo promijeni svoju genetsku strukturu da  izbjegne imunitet nastao cijepljenjem (što je RNA virusima relativno lako).  Kapi za “otčepljivanje nosa” postali su jedni od nareklamiranijih lijekova  na  našem  tržištu.  Ti  lijekovi  trebali  bi  se  koristiti  samo  ograničeno vrijeme (maksimalno do sedam dana. pametnije je koristite ekspektoranse i mukolitike. sposobni smo ga uništiti. To je čak i jedan od temelja imunosti: sretnemo li ponovo  mikroorganizam na koji smo imuni.    Cjepivo – da ili ne?  Puno  je  kontroverzi  vezano  uz  potrebu  cjepljenja.  Nastaje  kao  posljedica  regulatornog  odgovora:  osim  imuniteta  (borbe  protiv  virusa).  S  farmakološkog  aspekta. ne samo od nuspojava cjepiva već i samog razvoja imunološke reakcije. a posljedično se nakon prestanka djelovanja  nos  ponovo  “začepi”(nastaje  edem  sluznice).  pa  ih  to  nagoni  na  višemjesečno  uzimanje.  Ako  je  virus  malo  promijenjen.  Takvi  lijekovi  izazivaju  pojavu  neke  vrste  ovisnosti.  Naime.  imunološki sustav paralelno započinje i regulatorni odgovor koji sprečava da se  upala odveć razbukta. ali bez razvoja jače  upalne  reakcije  i  ponovnih  simptoma:  temperature.

  Na  takve  laži  pristajemo sami.  Danas  se  ono  proizvodi  u  staničnim  kulturama. najčešće i  neznanju.  Vakcinacija  nakon  što  prođe  najintenzivniji  period  epidemije  je.  opet  nauštrb poreznih obveznika.  ovo je jedna od mogućih komplikacija bilo kojeg pretjeranog cijepljenja.  Današnja su cjepiva prilično različita od nekadašnjih. Cjepiva protiv gripe su se  inicijalno razvijala u korioalantoisnoj membrani običnog jajeta.  ali  u  vakcinama  završava  relativno  mala  količina  virusnih  proteina. Adjuvanti su  tvari koje pojačavaju razvitak imunološkog odgovora i tako olakšavaju stvaranje  imuniteta  nakon  cijepljenja.  čini  se  da  će  upravo  taj  besmisao  i  dogoditi.  Prema  vijestima.  to  je  još  uvijek  bolje  čak  i  od  običnog  –  aspirina.imunološki  odgovor.  aceto  balsamico  nema  ama  baš  nikakve  veze  s  originalnom  recepturom.    6  .  a  takvih  je  primjera  na  tisuće.  kruh  je  brašno  s  aditivima  koji  se  uopće  ne  deklariraju.  atopijskog dermatitisa. Maknuti pravo zaštite tih ljudi  ne bi bilo etično.  hrana  je  uglavnom  nekvalitetna  i  onečišćena  kemikalijama  svih  vrsta.  Opisana  puno  puta  upravo  za  cjepivo  protiv  virusa  gripe.  pa  i  na  molekule  protiv  kojih  ne  želimo  stvoriti  imunološki  odgovor. i ako se od jedne sezone objavi nekoliko težih slučajeva  komplikacija  cjepiva. a u cjepivima su  završavale  veće  doze  “umrtvljenog”  virusa.  Ono  koji  a  priori  odbacuju  cjepljenje. Uzroke modernih boljki lako nađemo na sve strane.  Teško  je  reći  da  li  je  eksplozija  učestlosti  bolesti  poput  autoimunih  bolesti.  besmislena. Lijekovi poput antibiotika koriste se posve  nekontrolirano. Teške informacije koje dolaze o nuspojavama očekivane su ako  se cijepi veliki broj ljudi.  zaboravljaju  da  u  nekim  populacijama  ovakvo cijepljenje ima smisla bez obzira na rizike. alergija i astme te niza metaboličkih  bolesti  posljedica  vakcinacija  kako  neki  tvrde.  Sami  adjuvanti  mogu  biti  problematični.  Danas  jedemo  nešto  što  sliči  na  i  zove  se  vrhnje  ali  to  nije.  naravno.  pa se za pojačanje imunološke reakcije koriste drugačiji adjuvanti. a ne samo u  vakcinaciji.  Moderan  svijet  je  i  zagađeniji.  jer  nepredvidljivo  potiču  imunološku  reakciju.  odnosno  lijekova koji sadrže acetil‐salicilnu kiselinu.

  Nitko  od  google  generacije  novinara  i  voditelja  na  raznim  televizijama  odglumljenog  dramatičnog  glasa  i  pogleda. a ne kao da se radi o cipelama ili jogurtima.  Taj  slavni  “ocat  četiri  lopova”  (vinaigre  des  quatre  voleurs)  ustupio  je  danas  mjesta  etičnijim  i  modernijim  načinima  korištenja  ljekovitih  biljaka.  eterična  ulja  hlapive  su  tekućine  koje  sadrže  koktel  raznovrsnih  molekula.  biljke  su  morale  održavati  tempo  u  neprestanoj  utrci  s  opasnim  mikroorganizmima.  među  kojima  gorki  pelin.”  odnosno  klica  uzročnika  bolesti.  Bitka  nije  bila  jednostavna:  preko  75%  biljaka  nosi  jedan  genetski  "ožiljak"  nekog  prastarog  virusa  koji  je  davno  skoro  pokorio biljni svijet. poput timijana.  nerazumni  uvozi  lijekova  potaknuti  medijskim  hajkama  najviše  koštaju  sve  nas  porezne  obveznike.  timijan  i  cimet. Pojavom naprednijih biljnih obitelji. Ljudi su odavno shvatili kako mirisi biljaka  nisu  zanimljivi  zbog  mirisa  samog. mravinca.  Neka  od  njih  biljci  služe  kao  kemijska  obrana od opasnih mikroorganizama.  u  početku  samo  zbog  parfemskih  razloga.  Niti  jedan  lijek  nije  namijenjen  da  se  kupuje  iz  straha  i  završi  u  nestručnim  rukama.  stoljeću  dosjetili  i  u  ocat  dodali  niz  aromatičnih  ljekovitih  biljaka.  Potpuno je  nesvrsishodno  preventivno  kupovati  lijekove  protiv  gripe.  biljke  s  eteričnim  uljima  koristili  smo  na  razne  snalažljive  načine. a potom bi ih pljačkali. sigurni da se neće  zaraziti. Svima bi trebao biti cilj da  se lijekovi troše razumno. Članovi tih obitelji.   Otkriće  destilacije  vodenom  parom.  Neki  snalažljivi  lopovi  u  Francuskoj  su  se  već  u  16.  Prije  izuma  destilacije  vodenom  parom. majčine  dušice. a ne farmakolozi.  poput  Lamiaceae  i  Asteraceae.  Eterična ulja kao temelj obrane protiv mikroorganizama  Kroz  milijune  godina  evolucije.  kadulju.  nije  istražio  gdje  na  koncu završi sav taj višak lijekova kada im istekne rok valjanja.  već  su  i  ljekoviti.Stoga  treba  biti  razuman  i  jasno  odvagati.  čini  se  da  su  biljke  doista  i  uspjele  biti  korak  ispred svojih problematičnih susjeda.  Nažalost.  i  u  farmaceutskim  kompanijama  pobijedili su markentinški menađeri.  Kao  što  im  i  ime  govori.  Aromatične  biljke  palile  su  se  u  nastojanju  da  se  očisti  prostor  od  “nečistih  duhova. raznih lavandi svim su poznati. Proizvod njihove vječne utrke  su  eterična  ulja.  Njime su premazivali tijela žrtava kuge.  Na  žalost.  bez  strahova  nametnutih  putem  medija  ili  reklamnih  kampanja.    7  . Razvijale su i usavršavale brojan kemijski arsenal koji bi bio  sposoban donijeti malu prednost u toj utrci.  ružmarin.

  Upravo za tegobe dišnog sustava postoji veliki odabir eteričnih ulja koja se mogu  koristiti.  pogotovo  dermalnim i inhalacijskim putem. Doba modernih antibiotika potisnulo je na neko  vrijeme  njihovu  široku  upotrebu.  Klase  biokemijskih  spojeva  eteričnih  ulja  koji  djeluju  povoljno  na  dišni  sustav  najčešće su:   oksidi (cikloeteri).   fenoli  poput  karvakrola  iz  timijana  satureioidesa  te  eugenola  iz  klinčićevca koji djeluju iznimno snažno antivirusno i antibakterijski.pokazalo  se  vrlo  praktičnim  u  dvadesetom  stoljeću  kada  je  otac  moderne  aromaterapije  René‐Maurice  Gattefossé  potvrdio  snažno  antibakterijsko  djelovanje mnogih eteričnih ulja. te odsustvo dobrih lijekova protiv virusa koji napadaju  dišni  sustav.  čajevca. prisutan u inuli. Nema potrebe da ih nabavljate sve. dovoljno je već jedno ili smjesa dviju  ulja  za  pomoć  pri  dišnim  infekcijama.8‐cineol. Djeluju antivirusno i antibakterijski.  no  pojavom  otpornosti  bakterija  i  na  najmodernije antibiotike. već i pomogli u odabiru ulja kod nekih specifičnih  slučajeva.  polako  je  vratilo  svijest  o  korištenju  eteričnih  ulja  kao  moćnih  sredstava koje pomažu liječenju bolesti dišnog sustava.  Premda  njen  osvježavajući  miris  asocira  na  upotrebu  u  inhalacijama. ružino drvo.   alkoholi poput linalola i terpineola prisutni u vrstama kao što su čajevac. Oni pomažu iskašljavanje (djeluju ekspektorirajuće) i  djeluju antivirusno. ravensare.  paprena  metvica  i  ulja  bogata  mentolom  izbjegavaju  se  kod  dišnih  infekcija.  ružmarina.. još od devetnaestog stoljeća popularni su  bomboni  s  mentolom  (metvica)  i  cineolom  (eukaliptus  globulus)  koji  su  se  koristili kod infekcija.  mandravasarotra. U europskoj uniji je i zabranjena upotreba mentola u male  djece jer može izazvati probleme s disanjem.   drugi spojevi poput triketona iz manuke. prisutan u  mnogim  biljkama  poput  nekih  vrsta  eukaliptusa.   laktoni koji djeluju snažno ekspektorirajuće. među kojima je vrlo učestao spoj 1.    8  .. No.  Dat  ćemo  pregled  brojnih  ulja  kako  biste  obogatili ne samo svoje znanje.  lovora.

  Činjenica  da  je  neškodljivo. Uz antivirusno djelovanje.  Niauli  kemotip  cineol  (Melaleuca  quinquenervia)  još  je  jedno  od  blagih  ulja  bogatih  cineolom.  Budući  da  postoji  više  kemotipova.  Zahvalni  smo  Australiji  i  njenom  jedinstvenom  biljnom  svijetu. bilo nepoznato sve dok ga nismo aktivnije promovirali  preko  Centra  Cedrus.  Relativno  rijedak  kemotip  linalol  također  je  snažnog  antivirusnog  učinka.  ojačava  i  podiže  organizam  iscrpljen  infekcijom.  Naširoko  se  koristi  u  modernoj  aromaterapiji  kod  raznih  virusnih  bolesti.  poput  nerolidola. ali sa slabijim ekspektorirajućim djelovanjem zbog niže razine cineola. uvijek treba zatražiti niauli kemotip cineol.  Čajevac (Melaleuca alternifolia) planetarni je  klasik  među  eteričnim  uljima.  I  dok  kamforovac  u  Aziji  uglavnom daje ulje bogato kamforom (kao što  mu  govori  i  ime)  koje  može  biti  i  opasno. odlično djeluje protiv virusa. U nas je.  Vrlo  se  često  kombinira  s  čajevcem  i  ravensarom.  odnosno  kemijskih  rasa ovih ulja.  Poput ravensare. a prisustvo  i  drugih  kemijskih  spojeva.  Cinnamomum  camphora ct cineol) biljka je koja nam dolazi s  Madagaskara.  a  sami  Australci  su  iskazali  poštivanje ovoj biljci i njenom eteričnom ulju    9  .  Ova  biljka  iz  roda  čajevca  raste  samonikla  u  jugoistočnoj  Aziji  i  Australiji.  ravensara  je  ulje  bogato  kemijskim  spojem  cineolom  i  iznenađujuće  je  blago  i  neškodljivo. ravensara i olakšava kašalj (djeluje kao  ekspektorans).  Ravensara  je  vrsta  kamforovac.  presađen  iz  Azije  prije  više  od  150  godina  na  Madagaskar. na žalost.  Koja se eterična ulja koriste?  Ravensara  (ravintsara.  da  slabo  iritira  kožu  i  da  se  koristi i kod male djece čini ravensaru jednim od prvih odabira čim se jave znaci  dišne infekcije.

  Mandravasarotra  (saro.  Nadalje.  Eukaliptus  globulus  (Eucalyptus  globulus).  Malo  ljudi  zna  kako  M.  Kao  i  mnoga  druga  zanimljiva  ulja. ravensare i niauli cineola. I dok se    10  .  Postoje  dva  kemotipa  mandravasarotre.  pa  čak  i  “eukaliptus  globulus”  dobiveno  pročišćavanjem prirodnog ulja ili čak patvorenjem sintetskim spojevima.  još  od  devetnaestog  stoljeća.  Katkad  se  koristi  i  relativno  rijetko  ulje  vrste  M.  izrazito  bogato  cineolom.  vrlo  često  se  pod  identičnim  nazivom  prodaju  i  eterična  ulja  vrsta  M.  potpuno je siguran za primjenu na koži.  uključujući  i  gljivične  bolesti.  uvijek  treba  provjeriti  i  da  li  se  radi  o  sirovom  eteričnom  ulju  eukaliptusa.  jer  je  dosta  eteričnog  ulja  pod  nazivom  “eukaliptus”.  eukaliptus  smiti  (Eucalyptus  smithii)  i  eukaliptus  radiata  (Eucalyptus  radiata)  tri  su  najpoznatija  eukaliptusa  koji  se  tradicionalno. I dok kemotip linalol sadrži i preko 90% linalola.  alternifolia  nije  jedini  “čajevac”.  dolazi  nam  s  Madagaskara.  Cinnamosma  fragrans)  novi  je  hit  među  uljima  koje  djeluju  na  dišni  sustav.  uncinata.  linariifolia  i  M. Kako  bi mu se pojačalo djelovanje na dišni sustav.  koriste  za  liječenje  dišnog  sustava.uvrstivši ga svojedobno u paket prve pomoći australskim vojnicima.  uvijek  treba  tražiti  točan  latinski  naziv. Mandravasarotru možemo promatrati kao “all in one”  i rijetko ga moramo kombinirati s drugim uljima. podesan je i za upotrebu kod djece.  dissitiflora.  Time  daju  sinergijsku  smjesu  koja  osiguravaju  idealno  djelovanje na dišni sustav. obično se miješa s drugim eteričnim  uljima bogatim cineolom.  Poput  ravensare.  kemotip  cineol  sadrži  optimalnu  količinu  antibakterijskog  linalola  u  odnosu  na  ekspektorirajući  cineol.  kemotip  linalol  (koji  sadrži  puno  linalola)  i  kemotip  cineol. Zanimljivost  je čajevca u njegovom kemijskom sastavu koji osigurava široki spektar aktivnosti  protiv  raznih  mikroorganizama. poput eukaliptusa globulusa.  U  aromaterapiji  se  češće  koristi  kemotip  cineol  koje se komercijalno i prodaje.  Budući  da  postoji  više  vrsta  eukaliptusa.

  Kao  što  priliči rodu timijana koji snažno djeluje protiv  mikroorganizama.  Kajeput  (Melalueca  cajuputi).  no  u  kontekstu  djelovanja  na  dišni  sustav  zgodno  je    11  .  O  tome  smo  već  pisali. Stoga uvijek  tražite  sirova  ulja  iz  prve  destilacije.  kajeput se lijepo kombinira s citrusima poput  limuna  i  mandarine.  pa  je  poput  eukaliptus  radiate  ugodniji  za  djecu.  ali  i  drugim. blaže je i manje iritativno.  Ružmarin  (Rosmarinus  officinalis)  svima  poznata  mediteranska biljka.  Eukaliptus  radiata.  obično  se takvom ulju i povećava iritativnost i smanjuje antivirusni učinak.  ulje  bogato  felandrenom. pa je podesnije za upotrebu kod djece te  kod tegoba gornjih dišnih puteva.  verbenon/bornil‐acetat  te  kamfor.pročišćavanjem  dobiva  ulje  s  puno  cineola. kajeput je jednako  djelotovoran u praksi kao i niauli kemotip cineol.  ali  dobavljiv  kemotip  timijana  koji  izvrsno  djeluje  kod  upornijih  infekcija  dišnog  sustava  koje  nikako  ne  prolaze  terapijom  drugim  uljima.  Kako  bi  još  više  ugodili  djeci.  i  timijan  cineol  rješit  će  dosadnije infekcije na koje čajevac ne djeluje.  Timijan  borneol/karvakrol  (Thymus  satureioides)  je  na  žalost  odveć  malo  korišteno eterično ulje.  premda  isto  bogat  cineolom. Vrlo lijepo balansiranog sastava – protuupalni borneol i  snažno  antibimikrobni  karvakrol  čine  ga  odličnim  kod  težih  infekcija  s  jako  izraženom upalom i otežanim disanjem.  pogotovo  u  difuzerima  i  inhalacijama. Premda blagog mirisa.  Timijan  kemotip  cineol  (Thymus  vulgaris)  relativno  je  rijedak.  koji  nam  možda  ne  bi  pali  prvi na pamet kod dišnih infekcija.  snažnog  i  prodornog  mirisa.  blažim  spojevima.  Eukaliptus  globulus  i  smiti  sadrže  cineol  i  uglavnom  se  koriste  kod  tegoba  pluća. Ima tri glavna kemotipa eteričnog ulja:  cineol.

 Eterično ulje vrste Helichrysum gymnocephalum dolazi  nam.  Katkad se uz ova glavna eterična ulja znaju koristiti i druga ulja.  pogotovo u neobičnim smjesama s manukom ili timijanom satureioidesom koje  će  i  bez  poznatog  spoja  cineola  pomoći  dišnom  sustavu. pomaže kod astmatičara kada ih zahvati virusna infekcija koja  ima otežava osnovnu bolest. Ovo je ulje relativno rijetko i dosta skupo.  No.  opet.  Tome  isto  služi i timijan kemotip linalol i timijan kemotip geraniol.  koje  se  uglavnom  koristi  u    12  . Ima reputaciju da. Možda ćete baš posegnuti za njim. pogotovo astmatičara gdje  se  originalna  bolest  komplicira  ili  čak  provocira  jesenskim  i  zimskim  virusnim  infekcijama.  zato  je  kemotip  verbenon  odveć  često  zapostavljen  –  blag  je  za  kožu.  poput miloduha.  s  Madagaskara.  koristi  se  u  inhalacijama  te  dermalnim putem.  Gotovo  je  nevjerojatno  kako  ova  vrsta  ima  cijeli  niz  kemotipova.  i  neće provocirati jak kašalj kao ulja s cineolom.znati kako je ružmarin kemotip cineol. decumbens) pomaže širenju bronha.  Ružmarin  kemotip  cineol  možda  nije  prvo  ulje  odabira  –  većina  laika  i  profesionalaca  obično  posegnu  za  ravensarom  ili  eukaliptusom  globulusom.  Puzajući miloduh (Hyssopus officinalis var. stoga treba tražiti upravo ovaj.  Ružino  drvo  (Aniba  rosaeodora)  dolazi  nam  iz  Južne  Amerike  i  bogato  je  spojevima  koji  snažno  djeluju  protiv  virusa.  Manuka  kemotip  triketon  (Leptospermum  scoparium).  prikazana  na  slici.  Razmislit  ćemo  o  njima  pogotovo  kada  se  originalno  virusne  infekcije  kompliciraju  bakterijskim  superinfekcijama.  stoga je jedno od prvih ulja odabira kod astmatičara.  Ružmarin  kemotip  kamfor uglavnom se ne koristi kod dišnih tegoba.  pa  se  njime  pojačava  antivirusni  učinak  čajevca  ili  ravensare. Obično se  kombinira s čajevcem.  ali  vrlo  djelotvorno  ulje  koje  snažno  potiče  čišćenje  pluća  je  eterično  ulje  inule.  novozelandsko  je  ulje  koje  se  u  lokalnoj  medicini  koristilo  kao  i  čajevac  u  Australiji.  dok  je  kemotip  verbenon  dobar  mukolitik. kao i mnoga ulja bogata cineolom.  (Inula  graveolens). snažan  ekspektorans.  ugodnog  mirisa  i  djeci.  Bogato  cineolom.  Relativno  rijetko  i  skupo. dva vrlo zanimljiva  eterična  ulja  vrlo  ugodna  mirisa. prije svega zbog  boljeg  antivirusnog  i  antibakterijskog  učinka.

  Kao  mala  klasa  za  sebe  su  ulja  koja  inače  ne  sadrže  niti  jedne  od  spomenutih  spojeva. 600 mL vode   zagrijte  vodu  do  vrenja  i  maknite  s  vatre  (ako  imate  inhalator  u  njega  ulijte vrelu vodu)   dodajte  1‐2  kapi  nekog  od  navednih  eteričnih  ulja  i  inhalirajte  (udišite)  oko jedne minute    13  .  danas  ipak  znamo  da  njihovim  metabolizmom  (enzimskom  obradom  u  tijelu)  nastaju spojevi poput alkohola koji djeluju antivirusno. ali i drugim spojevima poput fenolnih etera.  Osim u difuzerima.  oni  mogu  smiriti  pretjerani  kašalj. U difuzer se ulije voda i nakapa 6‐12  kapi eteričnog ulja.  kao  što  su  bijeli bor (Pinus sylvestris) i razne vrste tamjanovaca (Boswelia sp) te čempres  (Cupressus  sempervirens).  Puno  bolji  način je u difuzerima.  To  su  ulja  bogata  čistim  monoterpenima  (ugljikovodicima).  ulje bogato cineolom. Ono sadrži cineol i laktone.  ali  još  uvijek  popularan  način  korištenja  eteričnih  ulja  u  svrhu  udisanja  i  djelovanja  direktno  na  dišni  sustav. Korištenje eteričnih ulja inhalacijom:   uzmite inhalator ili posudu od litre u koju ste stavili cca. a vrlo rijetko se  koristi na koži zbog mogućeg alergizirajućeg djelovanja.inhalatorima s fiziološkom otopinom. za kućnu je upotrebu uobičajena i inhalacija u inhalatorima  koji se mogu nabaviti u ljekarnama. Postoje dva tipa difuzera:   koji direktno raspršuju eterično ulje. već se ono  raspršuje u zrak bez zagrijavanja. Na taj način se prostor i ovlažuje i ispunjava eteričnim  uljima.   koji raspršuju eterična ulja s vodom. U njih se ulije 1‐5mL čistog eteričnog  ulja ili njihove smjese. Lovor (Laurus nobilis). jer u njima ne dolazi do grijanja eteričnog ulja. Lovor je često  zaboravljeno ulje.    Kako se koriste eterična ulja?  Aromalampice  su  relativno  zastarjeli.  Za  razliku  od  ulja  s  cineolom. Difuzer se uključi na određeno vrijeme (pola sata  do jedan sat) kako bi eterično ulje djelovalo na dišni sustav u prostoriji u  kojoj boravimo.  Premda  ova  ulja  naizgled  nemaju  djelovanje  protiv  virusa. a koje je odlično u smjesama s čajevcem.

  no  nije  za  laičku  upotrebu.  1  minuta  inhalacije)  inhalirajte  ukupno  inhalirajte  oko  5  minuta.  Nikada nemojte ulja nanositi na obraze.  primorskog  vriska.  cimetovca  i  sl.  Eterična  ulja  mogu  se  koristiti  i  dermalnim  putem. Moraju biti u  prikladnim  ljekovitim  oblicima  (oleokapsulama)  i  smije  ih  propisati  isključivo  stručnjak.  sljepoočnica  i  stražnjeg  dijela  vrata.  Obično  se  primjenjuju  u  dozi  od  75‐200mg  po  dozi.  Kao  biljno  ulje  možete  koristiti  macerat  nevena  ili  kantariona  koji  će  smanjiti  eventualno  iritirajuće  djelovanje  eteričnog  ulja  na  kožu. Odabir eteričnih ulja ovisit  će i o tome da li je infekcija virusom komplicirana bakterijskom infekcijom. pa se    14  . ispod očiju te na prednju stranu vrata jer  može  nastati  iritacija  kože.  odnosno fenolnog ulja poput klinčićevca te mravinca.  Inhalirajte  ovisno  o  mjestu  infekcije  (na  nos  ili  na  usta).  Inhalator  nakon  upotrebe  dobro  obrišite.  OPREZ:  za  inhalaciju  koristite  samo  propisana  eterična  ulja  u  navedenim  dozama.  Eterična ulja se primjenjuju i oralnim putem.  može  oštetiti  sluznicu  i  pogoršati stanje!  Osobe s astmom trebaju izbjegavati inhaliranje te je za njih prikladnije nanošenje  na kožu. Mažite dva do tri puta dnevno do prestanka simptoma na gornji dio  leđa i prsa (izbjegavajući područja bradavica).  Ovo  je  vrlo  djelotvoran  način  primjene.  čajevca.  te  jednog  "jačeg". Kod tegoba gornjih dišnih puteva  ulje  se  lokalno  utrljava  u  područje  čela.  U  francuskoj  školi  aromaterapije.  no  prije  toga  se  moraju  razblažiti  biljnim  uljima.  U  bočicu  od  30mL  nakapajte  30  eteričnog  ulja  ako  se  radi o djetetu.  Inhalacija  agresivnih  fenolnih  ulja  poput  timijana  kemotipa  timola.  daju  se  fiksne  kombinacije  ravensare. pogotovo u djece.  u  rezervoar  stavite  5‐10  mL  fiziološke  otopine  i  jednu  do  tri  kapi  eteričnog  ulja.  mravinca  (origana). ponovo dodajte jednu kap eteričnog ulja i inhalirajte sljedeću minutu   na  taj  način  (1‐2  kapi  eteričnog  ulja.  što  je  5‐10  kapi  eteričnog  ulja  po  inhalaciji   inhalacije radite dva do tri puta na dan. pogotovo ravensara. a 60 kapi ako se radi o odrasloj osobi. Dolijte do vrha biljnog ulja i  izmiješajte.  Koristite dva do tri puta dnevno do poboljšanja stanja.  Ukoliko  posjedujete  inhalator  s  fiziološkom  otopinom.

 Najčešće se koriste biljke bogate  sluzima. Stoga se gotovo uvijek kombiniraju s eteričnim uljima. ostavi se da odstoji    15  .  Nedavno  se  na  internetu  pojavilo  kako  je  dobro  uzimati  eterično  ulje  mravinca  (origana) oralnim putem.  Malvaceae)  je  samonikla  biljka  naših  krajeva.  odnosno  njihovi  vodeni  ekstrakti. a vjerojatno  najpoznatije eterično ulje koje se koristi na taj način je eukaliptus globulus. ne  samo eteričnih ulja. Stoga se klonite ovakvih savjeta.  Sluzi  olakšavaju  iskašljavanje  razblažujući  sekret  nastao  u  dišnom  sustavu.  odnosno  infuzi  ili  dekokti.  koje  sprečavaju  iritaciju sluznice agresivnim fenolima iz eteričnog ulja mravinca. Čaj  se priprema tako da se 1‐2 jušne žlice preliju  s 200‐250mL kipuće vode.  Te  biljke sadrže nekoliko klasa ljekovitih spojeva.  a  prosječna doza eteričnih ulja u supozitoriju je 100‐200mg. No  osim  u  sirupima. Ono iznimno jako iritira sluznicu.  Odabir  doze.  kao  čisto  ulje  na  šećeru.  lista  uskolisnog  trputca  i  divizme. i ukoliko se uzima u  neprikladnom  ljekovitom  obliku. ulje mravinca se ne  smije uzimati nestručno.  uglavnom  se  koriste  kao  čajevi. danas je sve manje popularna. Rektalna primjena. Mravinac se  smije  uzimati  samo  u  prikladnim  oblicima  poput  oleokapsula.fenolna  ulja  povećavaju  upravo  u  ovakvim  slučajevima. s izuzetkom  tinktura  timijana.  poput  crnog  i  bijelog  sljeza. mire te pripravak aislandskog  lišaja.  Dolaze  u  obliku  supozitorija  (čepića).    Ljekovite biljke koje se koriste kod dišnih infekcija  Većina biljaka koje se koriste kod dišnih tegoba poznate su obično iz sirupa. Premda je to davno poznata istina.  Od  nje  se  koristi cvijet i cijeli nadzemni dio (herba).  Crni  sljez  (Malva  sylvestris  L.  Eterična ulja se primjenjuju kod dišnih tegoba i rektalnim putem. Kod  nas na žalost ne postoji zakonski okvir za njihovu primjenu.  ovisi o starosti pacijenta.  naravno.  imaju  slabo  djelovanje  protiv  mirkoorganizama. no uobičajeni su kod  naših  susjeda  talijana  i  u  Francuskoj.  npr.  dolazi  do  jake  iritacije sluznice i pogoršanja upale.  Ljekovite  biljke.

  U  medicini  se  koristi  korijen  bijelog  sljeza.  koji  je  najčešće  već  isječen  na  manje  vlaknaste  komade. poput krem juhe.  jer  inače  dolazi  do  raspada  sluzi.  Cvjetovi  sljeza  sadrže  intenzivno  ljubičaste  prirodne  pigmente  antocijane  koji  čaju  daju  lijepu  boju  i  time  ga  čine  atraktivnijim  za  uzimanje. Crni sljez je izvrstan ekspektorans..  Tijekom  tog  vremena dolazi do procesa bubrenja sluzi iz korijena  sljeza i čaj počinje biti gušće konzistencije.  Osim  već  spomenutih  sluzi.  Divizma  (Verbascum  sp.10 minuta.  ali  jako  protuupalne  spojeve  iridoide.  Nakon  cijeđenja čaj se pije tijekom dana. Čaj crnog sljeza podesan je za djecu ne samo zbog ljekovitosti.  kroničnog  opstruktivnog  bronhitisa  ili  tijekom  jačih  infekcija. pogodne za upotrebu i u  male djece. te pije svježe spravljen  tri puta dnevno.  sluz  sljeza  se  može  pokazati  dobrom alternativom.  Scrophulariaceae)  snažna  je  i  visoka  dvogodišnja  biljka  koja  može  narasti  do  dva  metra.  Korijen  bijelog  sljeza  se  ne  kuha.  već  i  vizualnog  dojma. U doba kada olako posežemo za kapima za nos koji stežu krvne žile  sluznice  nosa  i  oštećuju  ju  predugom  upotrebom.  Potrebno  ga  je  samo  procijediti  kroz  cjedilo  sa  sitnom  mrežicom  kako  bi  se  uklonile  biljne  dlačice  koje  mogu  smetati  tijekom  pijenja.  Tri  na  vrh  jušne žlica korijena sljeza stavi se u 6 dcl mlake vode i  ostavi  da  odstoji  jedan  do  dva  sata. Upravo su te tvari  ljekovite  i  one  se  ne  smiju  zagrijavati.    16  .  Čaj  divizme  gorči  je  od  sljezovog.  biljka  sadrži  gorkaste.  Bijeli sljez (Althea officinalis L. Ovako spravljen  čaj (bez meda i šećera) najbolje su prirodne kapi za nos.  Ima  karakteristične  žute  cvjetove  koji  koji  se  koriste  u  fitoterapiji. Malvaceae) je također  svima  poznata  biljka.  već  se  od  njega  spravlja  macerat  u  vodi.  ali  je  i  jači  “čistač”  pluća  pa  se  koristi  kod  upornog  suhog  kašlja.  Infuz  (čaj)  se  spravlja  kao  i  infuz  cvjetova  crnog  sljeza. razdijeljen na 3‐4 manje doze. Po potrebi se malo zasladi medom ili sladom.

 zbog gorkih tvari djeluje i na jetru i žuč.  pogotovo  onima  sa  sluzima.  ali  vjerojatno  najdjelotvornija  biljka  kod  kroničnih  ili  dugotrajnih  upala  dišnog  sustava..  Apiaceae)  biljke  su  koje  sadrže  eterična  ulja  s  anetolom.  Spravlja  se  kao  dekokt:  2  jušne  žlice  suhog  podanka  kuhaju  se  u  2.  Apiaceae)  i  komorač  (Foeniculum  vulgare  L.  sluzi  te  protuupalne iridioide.    Oman  (Inula  helenium  L.  Korisna  je  kod  kronične  opstruktivne  plućne  bolesti.  te  kod  dišnih  infekcija  koje  se  često  ponavljaju. oslobađa sluzi i time potiče iskašljavanje. Češće se spravlja u obliku infuza.  Scrophulariaceae).  Potom  se  ocijedi  i  pije  svježe  spravljen  2x  dnevno.  danas  gotovo  potpuno  zaboravljena  biljka.  poput  divizme.  Koristi  se  podanak  (rizom)  omana  koji  sadrži posve drugačiju klasu spojeva. te na bubrege.  Plantaginaceae)  posvuda  je  prisutna  kontinentalna  biljka. što je dobro kod navedenih bolesti i  tegoba.  Asteraceae)  malo  je  poznata.  Iridoide  sadrži  biljka  čestoslavica  (Veronica  officinalis  L.  One  pomažu  drugim  ljekovitim  biljkama.  osim  na  pluća. Oman snažno potiče čišćenje pluća i redovito potiče  vrlo produktivan kašalj.5  dcl  vode  deset  minuta.  Oman. Ako  se  pak  spravlja  kao  infuz.  Premda  je  popularan  u  obliku sirupa.  u  procesu  iskašljavanja  i    17  . Macerat se spravlja na isti način kao i korijen bijelog sljeza. već i smanjuje pretjeranu upalu  nastalu  kao  posljedica  infekcije.  Listovi  trputca  sadrže.  koja  se koristila gotovo za svaki organski sustav. dok se infuz  spravlja na isti način kao i cvijet sljeza.  Prema  nekim  tumačenjima.  list  trputca.  Anis  (Pimpinella  anisum  L. a to su seskviterpenski  laktoni.  nezaslađen.  Oman  se  koristi  obično  u  dužim  kurama  (2‐3  tjedna). odnosno  potapanjem  u  kipuću  vodu. ali isto tako i za dišni sustav.  tada  oslobađa  protuupalne  iridoide  i  time  smiruje  kašalj. veća doza se dobije spravljanjem infuza ili  macerata.  ako  se  spravlja  kao  macerat  potapanjem listova u mlakoj vodi. što je odlična kombinacija koja ne  samo da olakšava kašalj.Uskolisni  trputac  (Plantago  lanceolata  L.

  ali  sadrži  i  tanine.  listovima  trputca  ili  cvijetom  sljeza  u  jednakim  omjerima.  to  su  velika  bedrenika  (Pimpinella major (l. Anis i slatki komorač imaju prednost jer i korigiraju  okus.  kako  se  navedene  vrste  često  skupljaju  na  livadama  gdje  postoji  puno  srodnica  ili  izgledom  sličnih  vrsta.  npr.  Obje  se  biljke  koriste zajedno s drugim biljkama poput sljeza. Boraginaceae)  lijepa  je  proljetnica  koju  lako  uočimo  u  šumama  prije  no  i  drveće  prolista  svake  godine. ima reputaciju da pomaže regeneracijske    18  .  Naši  stari  vjerojatno  nisu  znali  za  anatomiju  pluća.) Huds.     Plućnjak (Pulmonaria officinalis L.  Sjemenke  anisa  je  dobro  prije  spravljanja  čaja  grubo  zdrobiti  (ne  samljeti!)  ili  u  tarioniku  ili  s  metalnom  žlicom.  no  znali  su  za  povoljno  djelovanje  na  dišni  sustav.  Na  žalost.  Plućnjak  sadrži  neobičan  koktel  ljekovitih  tvari.  Za  razliku  od  anisa.).  pa  odatle  i  ime  ove  vrste  koje  jasno  govori  o  djelovanju. već u čajnim smjesama ili u sirupima  udružene s drugim biljkama.  Iz  roda  Pimpinella dolaze nam još dvije biljke koje povoljno  djeluju  na  dišni  sustav.  koje  pomalo  podsjećaju  na  strukturu  tkiva  pluća  te  višebojne.  Stoga  je  mudrije  koristiti  sigurnije i definiranije čajeve poput anisa i komorača.  originalne  vrste  često  budu  pomiješane  s  neljekovitim  vrstama  poput  Heracleum  sphondylum.  Može  se  miješati  s  drugim  biljkama.  među  kojima  već  spominjane  sluzi. slično preslici.  od  njih  se  koristi  korijen  od  kojeg  se  spravlja  dekokt.čišćenja pluća stoga se rijetko koriste same.  Ima  karakteristične  zelene  listove  sa  srebrnim  mrljama.  Taj  koktel  očito  odgovara  imunološkom  sustavu  pluća.  Neobičnost  ove  biljke  je  i  bogatstvo  mineralnih  spojeva  –  do  15%  silicijevih  spojeva.  protuupalni  spoj  alantoin.  Anis  ima  jaču  aromu  i  djeca  ga  obično  više  vole. Plućnjak.  odnosno  daju  slatkastu    aromu  koja  ljude  podsjeća  na  bronhi  bombone. te ih  se  dodaje  u  dozi  od  1‐2  čajne  žličice.) i kamenjarska bedrenika (Pimpinella saxifraga L.  roza  ili  plave  cvjetove.  što  ga  čini  sličnim  preslici.  stoga  je  žalosno  da  ovako  korisna  i  sigurna  biljka  nije  više  upotrebljavan  u  čajevima  i  sirupima.  čak  i  vitamin  C.  te  se  spravlja  čaj  od  takve smjese.

  danas već zaboravljena biljka koja zna ulaziti u čajne smjese za olakšanje kašlja.  Ocijedi  se  i  eventualno zasladi medom ili sladom.  a  ova  klasa  kemijskih  spojeva  izvrsno  se  nadopunjuje  s  biljkama  sa  sluzima  poput  plućnjaka ili sljeza.  sluzi  i  protuupalnih  spojeva  poput  kumarina  i  flavonoida)  ima  i  dvornik  (ptičji  dvornik.  Jaglac  (Primula  veris  L.  Polygonum  aviculare  L.    19  . Nadalje.  i  plućnjak  korisna  biljka  kod  kroničnih  procesa  poput  kronične  opstruktivne  plućne  bolesti.  Jaglac  je  odličan  ekspektorans.  poput  slavnog  Prospana.  bogat  je  saponozidima.  no  ostaje  činjenica  da  je  poput  omana.  jaglac  sadrži  posve  drugačiju  grupu  kemijskih  spojeva  koji  se  nazivaju  saponozidi  i  koji  smanjuju  viskozitet  sluzi  u  bronhima  i  time  olakšavaju  proces  iskašljavanja.  Od  svih  biljaka  koje  djeluju  na  dišni  sustav. ti spojevi povećavaju aktivnost posebne vrste epitela. odnosno epitel s nastavcima nalik malim dlačicama koji olakšava  proces  izbacivanja  sluzi  iz  dišnog  sustava.  ali  i  protuupalnim  derivatima  kavene  kiseline.  a  i  njegovi  pripravci  su  iznimno  prodavani.  osim  što  razrijeđuje  sluzi.   Bršljan (Hedera helix L. tzv.  i  penjući  se  po  zidovima  zgrada. Araliaceae) uobičajena je biljka  koja  voli  rasti.  cilijarni epitel.  bršljan  je  vjerojatno  klinički  najispitivanija  biljka.procese  u  plućima  zbog  bogatstva  mineralnih  spojeva.  Premda  se  katkad  koristi  i  cvijet. a u kozmetici je popularan i kao pomoć kod celulita.  osim  uz  drveće. Spravlja se tako da se dvije čajne žličice čaja kuhaju 5 minuta  u  2‐2..  Jaglac.). List bršljana ima i druga zanimljiva djelovanja. poptu djelovanja protiv  gljivica.  u  farmaciji  je  službeno  ljekovit  korijen  jaglaca. Kao i korijen  jaglaca.  Pomalo  sličan  kemijski  sastav  (kombinacija  silicija.  maknu  s  vatre  i  potom  ostave  još  desetak  minuta.5  dcl  vode.  Klinički  to  nije  jasnije  potvrđeno. U fitoterapiji se koristi list bršljana.  Poznat  iz  sirupa  za  kašalj. djeluje i spazmolitično i time olakšava teški kašalj..  i  Primula  elatior  (L.)  Hill.  Primulaceae)  još  je  jedna  svima  poznata  proljetnica. ako se spravlja za djecu.

  a  odatle  mu  i  potječe latinski naziv roda (tussis – kašalj).  Astearaceae)  stoljećima  se  koristio  za  liječenje  kašlja.) Gaertn.Mnoge  druge  vrste  koriste  se  za  liječenje  problema  dišnog  sustava. makne s  vatre  i  potom  ostavi  desetak  minuta.   Ehinacea  (Echinacea  purpurea  L.  Za  upale  ždrijela  i  tonzila  u  narodu  je  vrlo  popularan  čaj  od  obične  kadulje  (Salvia officinalis L. pa ih tako američki i  azijski  podbjel  obično  sadrži  više.  nesušene  biljke. U novije vrijeme.. Za odraslu  osobu to iznosi 5 mL (jedna čajna žličica) u čaši vode.  Asteraceae)  je  biljka  koju  je  nemoguće  ne  spomenuti kod infekcija dišnog sustava.  Slična  je  sudbina  i  s  biljkom  lopuh (Petasites hybridus (L. no svejedno se danas podbjel ili izbjegava ili  koristi  u  manjim  količinama  kroz  kraće  vrijeme.) Engl.  Podbjel  (Tussilago  farfara  L.  Ehinacea.5‐3 mL.  premda  ne  odveć  dugo.  osim  što  potiče  imunološki  sustav. 2‐4 puta dnevno ovisno o starosti i težini  djeteta. Jedna posve drugačija biljka je mira (Commiphora molmol (Ehr. Lamiaceae).  djeluje  vrlo  povoljno  i  na  brzi  oporavak  organizma  te  će  povećati  apetit  oslabljele  djece.  Biljka  je  inače  bogata  sluzima  i  sterolima.  podbjel je postao sve nepopularniji zbog prisustva alkaloida  koji  mogu  djelovati  loše  na  jetru  (pirolizidinski  alkaloidi).  Potrebno  je  paziti  da  uzimate  pripravak  svježe.  ali  se  zbog  mogućeg  prisustva  alkaloida  koristi  danas  s  oprezom. Astearceae) koja se tradicionalno koristila  kod  kašlja  i  astme.  Ehinacea  je biljka koja se koristi intenzivno i kratko.  Stoga  se  danas  ova  biljka  izbjegava.  možda  i  nepravedno.    20  . Potiče imunitet i tradicionalno se koristi  upravo  kod  prehlada  i  gripe.  Spravlja se tako da se 1 jušna žlica listova kadulje stavi u vodu koja vrije. Za djecu se koristi obično u dozama  od 2.  Procijedi  se  i  pije  svježe  spravljen  2  puta  dnevno.  Kultivacijom  podbjela  uzgojile su se i sorte bez alkaloida..  Ponekad  se  ehinacea  može  uzimati  i  preventivno.  Vrlo  je  korisna  i  kod kronične opstruktivne plućne bolesti gdje se koristi i kroz duži period ako je  to potrebno.  4‐5 puta dnevno. neki ga i piju.  Njihova razina može znatno varirati ovisno o mjestu branja. Neki ga koriste samo za grgljanje.).

 te  se potom koristi za grgljanje i ispiranje usta. ili se prelije s kipućom vodom i ostavi 15‐20 minuta (infuz).  odnosno  biljka  koja  potiče  znojenje kod povišene tjelesne temperature.   Islandski  lišaj  (Cetriaria  islandica  (L. u fitoterapiji  rjeđe  se  nalazi  upotreba  evolucijski  toliko  starih  vrsta  kao  što je ovaj lišaj. što valjda i priliči jednoj biljci koja ima mističnu reputaciju svetosti. koristi se za spravljanje tamno  smeđe i aromatične tinkture koja se koristi ne samo kod problema s desnima.  Zanimljivo.  potaknuli  su  proizvođače  da  na  tržište  izbace  proizvode  poput  sirupa  plodova  bazge. a u drugoj se otope ostale ljekovite  tvari. otkrićem kako neke tvari iz plodova bazge mogu  djelovati  protiv  virusa  gripe.  koji  se  koristio  kod  prehlada  kao  dijaforetik..  brojni  od  tih  spojeva  mire  još  uvijek  su  slabo  istraženi.  Drugi  je  način  spravljanje dekokta ili infuza.  a  ne  progutati!  Aktivni  spojevi  iz  mire  djeluju  iznimno  snažno  protiv  raznih  mikroorganizama.  Gorčina  se  može  smanjiti  tako  da  se  selektivno uklone kiseline: ista doza se stavi u vodu koja vrije. gdje se ista količina kuha deset minuta (dekokt) i  procijedi.  Postoji  više  načina  njegove  primjene.Od smole mire. već  i kod infekcija ustiju i ždrijela. 20‐30 kapi tinkture mire nakapa se u 1 dcl vode.  antibakterijski  te  istovremeno potiče lokalnu imunost.  U  prvoj  ekstrakciji prvo se otopi višak gorkih kiselina. Kiseline iz ovog lišaja gorkog su okusa. što  katkad  odvraća  od  upotrebe.  Parmaliaceae) posve je neobična biljka. a samim time i ubrzava njen pad te  brže izlječenje.  Islandski  lišaj  djeluje  vrlo  svestrano  ‐  protuupalno  smirujući  upale  u  sliznici. odmah procijedi.  dobiva  se  dosta  gorki  iscrpak.  ostavi se da odstoji 1‐2 sata. Sadrži tipične sluzi lihenane te niz organskih  kiselina  (protocetrarična  i  lihestearinska  kiselina  u  suhoj  drogi). osim što se dobive eterično ulje.)  Acharius.  te  tragove  usninske  kiseline. U novije vrijeme. U svakom  slučaju. a potom se zagrije do vrenja i ocijedi.  te  ponovo  prelije  istom  količinom  kipuće  vode  i  ostavi  15  minuta. Naime. Caprifoliaceae) dugo je godina bila poznata po svojem  cvijetu.  Jedan  je  spravljanje  macerata  ‐  2  jušne  žlica  suhog  lišaja  prelije  se  s  2  dcl  mlake  vode.  Bazga (Sambucus nigra L.  Plodovi  su  bogati  obojenim  spojevima    21  . Taj se macerat  razdijeli  na  tri  manja  dijela  koji  se  uzimaju  tijekom  dana. Obavezno ispljunuti nakon grgljanja.

antocijanima  (sambucin.  potom  se  ostave  stajati  još  desetak  minuta.  Potreban  je  samo  mali  oprez  –  nastali  dekokt je blagi laksativ.  Plodovi  se  moraju   obavezno  kuhati:  10‐15g  plodova  kuha  se  u  pola  litre  vode  10  minuta. pa treba prekinuti terapiju u slučaju da se pojavi proljev.  možda ćete konačno usporiti svoj životni tempo.    Umjesto zaključka  Kada sam krenuo pisati ovaj članak.  U  nastali  dekokot  se  doda  sok  limuna. a ako već znate.  Bez obzira na manjak kliničkih dokaza.  Nasuprot  kulturi  i  trendu  opće  i  potpuno  nepotrebne  ubrzanosti. Vjerujem da će vam pomoći u odabiru  biljaka.  flavonoidima.  Dekokt  treba  spravljati  svaki  dan  svjež.  U sezoni općeg straha. ovo bi mogao biti jedan od rijetkih biljnih  pripravaka.    22  .  te  se  raspodijeli  u  dvije do tri manje doze koji se popiju tijekom dana.  te  procijede.  sambucijanin). nisam bio svjestan da će nastati mala knjižica.  kiselinama  te  imaju  bogatstvo  vitamina  poput  folne  kiseline  i  vitamina  B2. a ne samo za olakšavanje  simptoma bolesti. treba znati da je gripa odlična bolest da se odmorite tjedan  dana  kod  kuće.  med  ili  slad. vjerojatno vam je  pomogla da napravite malu sintezu znanja. koji djeluju na same viruse.  Nadam se da vam je pomogla naučiti nešto novo. uz eterična ulja.