You are on page 1of 22

DRŽAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

DEPARTMAN ZA TEHNIČKE NAUKE

SEMINARSKI RAD

PROIZVODNJA I TRANSPORT BETONA U SVIM
VREMENSKIM USLOVIMA
TEHNOLOGIJA BETONA

Mentor
dr.sc. Nazim Manić

Student
Edin Hamzagić 08-009/11

Novi Pazar,mart,2014
1.UVOD

Beton se proizvodi u betonarama na gradilištu, ili u betonarama fabrika prefabrikanata ili u
centralnim fabrikama betona, odakle se transportuje na gradilište. Faze u procesu proizvodnje
betona su:






Dopremanje i skladištenje sastojaka betona
Doziranje i miješanje,
Vanjski transport,
Gradilišni transport,
Ugradnja,
Završna obrada slobodne površine betona.
Negovanje betona.

(slika 1)
U svim fazama proizvodnje osnovna je težnja, da se dobije dobro izmiješana i homogena smesa
planiranog sastava i zadanih svojstava očvrslog betona.
2

s jedne strane. mogu prouzrokovati nekvalitetnu proizvodnju betona..Objektivne klimatske okolnosti utiču vrlo različito. Izradu tehnoloških rešenja i organizaciju transporta za pojedina betoniranja. Svakodnevne i periodične kontrole. 1. Izveštavanje Upravljanje kvalitetom. baždarenja I remonte elemenata postrojenja. da približno dvostruki kapacitet mašina u odnosu na one .uska grla” mogu izazvati još veće troškove. 3 . Organizaciju pripreme i izvršenja poslova. Iskustvo je pokazalo. Prethodna ispitivanja betona I projektovanje sastava. ali . a s druge strane saradnju s tehnolozima..1 UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM BETONA Poslovi upravljanja proizvodnjom betona uključuju :           Izradu tehnoloških šema rada postrojenja. tim više što mesto proizvodnje betona može biti vrlo udaljeno od mesta ugradnje. odredjenu dodatnu specijalizaciju gradjevianra. hemičarima. Proizvodnjom betona upravralju gradjevinari pa to zahteva . mašincima i električarima. Kontrola ispitivanja s obradom podataka I podešavanjima proizvodnje. a često i nepovoljno na sveži beton. zastoji i nepredvidjene pojave tokom rada. Predimenzionisani kapaciteti bili bi neekonomični. Izradu plana betoniranja. Kapaciteti mašina i radne ekipe pojedinih faza procesa proizvodnje betona trebaju biti dobro uskladjeni. Učestvovanje u izradi projekta betona. a što je još opasnije. da se savladaju svi eventualni kvarovi.idealneračunske” daju dovoljnu rezervu.

Od prijema pojedinih sastojaka. Zato proizvodnje vrijeme i modernim procesom proizvodnje betona ne može kao ranije upravljati gradjevinski poslovodja. fizičko-hemijska svojstva i reološka svojstva betona i projekat betonske konstrukcije. nego je to inženjerski posao. a automatizaciji (slika u 2) najnovije procesa. pa do konačne isporuke svežeg betona stalno se (slika 2) 4 . za koji treba dobro poznavati mehanizaciju i procese proizvodnje betona.U poslednjih nekoliko desetina godina učinjen je veliki napredak u mehanizaciji i industrijalizaciji betona.

koji već u malim količinama mogu štetno delovati na proces vezivanja i očvršćavanje cementa. (slika 3) 2. 5 . te da isporučilac raspolaže atestom za njihovu proizvodnu.obavljaju svakodnevne. nedeljne i druge vremenske kontrole ulaznih materijala dijelova postrojenja (slika 3). Svi materijali dopremljeni na betonaru moraju imati dokumentaciju iz koje se vidi da odgovaraju nameni. Zato uz svaku betonaru treba postojati odgovarajući kontrolni labaratorij za ispitivanje materijala. DOPREMANJE I SKLADIŠTENJE SASTOJAKA BETONA Prilikom transporta sastojaka betona treba paziti da kamioni ili vagoni odnosno cisterne nisu prethodno vozili materijale.

(slika 4. istovremeno se uzima uzorak od 6 kg cementa. Osim uzorka koji se odmah ispituje.1 CEMENT Za svaku isporuku cementa reprezentativni uzorak se ispituje u pogledu:     Normne konszistencije. Ispitivanjem normne konzistencije proverava se ujedno. 2. O prijemu i trošenju materijala mora se voditi evidencija iz koje se jasno vidi koja isporuka materijala je upotrebljena za pojedine tipove betona. Na reprezentativnom uzorku će se obaviti brza kontrolna ispitivanja. da nema lažnog ili trenutnog vezivanja cementa. materijale vizuelnim pregledom preuzima odgovorna osoba.) Šema kontrole kvaliteta sastojaka betona Prije istovara. a radnik laboratorija uz betonaru uzima reprezentativni uzorak. koja osiguravaju proizvodnju betona od slučajne grube greške usled upotrebe neispravnog materijala.09 mm i Zapreminske postojanosti cementa. koji 6 . Vremena vezivanja (početak i kraj) Finoće mliva na situ 0.

ukoliko bi 28-dnevni rezultati ispitivanja betina podbacili. i to mu pruža dpvpljnu zaštitu za dugotrajnije čuvanje. Obično se uzima rezerva za 14 dana. pomoću sonde u obliku cijevi. mlažnosti i muljevitosti. pa se 7 . pa se za takav cement mora nakon mesec dana odležavanja laboratorijskim ispitivanjem proveriti svojstva. ili pri betoniranju masivnih blokova. Ukoliko je cement uskladišten u vrećama. ili iz vreća kroz otvor za punjenje.se čuva u hermetički zatvorenoj posudi zaštićen od vlage.2 AGREGAT Frakcije agregata se prilikom preuzimanja i kasnije s deponija uz betonaru ispituju svaki dan kada se miješa beton u pogledu:    granulometrijskog sastava. s vremenom gubi aktivnost zbog vazduhopropusnosti papirnih vreća. Na osnovu većim gradilištima i u fabrikama cement se uskladišti u silosima. radi detaljnijeg ispitivanja. Temperatura cementa prilikom isporuke može biti blizu 100°C. 2. da uvijek postoji dovoljna rezerva cementa u slučaju prekida rada cementare. Uzorci za ispitivanje uzimaju se tokom pretovara iz cisterne u silos. Vlažnost agregata. u praksi ima presudan uticaj na kvalitet proizvodnje betona. (slika 5) Vertikalni silos za cement I detalji pružnog transportera Skladišni proctor za cement treba dimenzionisati tako. treba osigurati dovoljno veliki prostor da se cement može ohladiti prije upotrebe. pa u vrućim klimatskim uslovima. Učestalost ovih ispitivanja zavisi od intenziteta proizvodnje i vrsti manipulacija s pojedinim frakcijama.

u ekstremnim klimatskim uslovima treba da zaštiti od oborina i direktne insolacije. tokom proizvodnje ne bi trebalo potpuno isprazniti.merenja vlažnosti. (slika 6. potrebno je dobro procijeniti učešće pojedinih frakcija u pojedinim sastavima betona. da nebi došlo do promena u granulometrijskom sastavu. da se frakcije agregata prije unošena u boksove ili silos za agregat uz betonaru. Prijem agregata na deponiju i prebacivanje u silos najbolje je obaviti pomoću transportnih traka. Boksove u silosu za agregat. naročito za pijesak. prethodno ocijedi. tj. Jedino na taj način moguće je održavati ujednačenost sastava betona. Da bi se ispravno dimenzionisalo veličine deponija agregata odnosno veličine boksova u silosu za agregat. usled razbijanja većih zrna. Transportna traka. 8 . dovede u stanje ujednačene vlažnosti. Najbolje je.) Pri istovaru i transpotovanju agregata s deponije u silose treba sprečiti segregaciju i padanje agregata s većih visina. koji zadržava najviše vlage. da udarac krupnijih zrna agregata amortizira postojeći sloj agregata u silosu. obavljaju ili permanentno instrumentima koji automatski regulišu doziranje vode u mešalicu ili vrlo učestalo na početku i povremeno tokom betoniranja.

obično za razdoblje upotrebe (6 meseci).(slika 8) 2. Svaku šaržu treba prije primene u proizvodnji ispitati na jednom sastavu betona iz proizvodnje. Tekuće additive treba uskladištiti tako. 9 . Aditive treba skladištiti odvojeno od cementa kako nebi došlo do miješanja cementa s praškastim aditivima. na sva tražena svojstva. da se zimi ne smrzavaju. te ustanoviti eventualno potrebne korekcije u doziranju.3 ADITIVI Aditivi se isporučuju u različitim šaržama.

sastojci betona doziraju se težinski. Funkcionisanje zatvarača treba kontrolisati svakodnevno. jer ne učestvuje u slobodnoj vodi za formiranje cementne paste. Tolerancije za doziranje pojedinih komponenatabetona su : (tabela 1) Sastojak Cement. pa je pijesak obično teže dozirati iz silosa u uređaje za vaganje. a baždarenje vaga treba obaviti ovlaštena institucija svakih šest meseci. Količina agregata u jedinici mase može se mnogo bolje definisati. zgure Voda Kumulativno merenje težinski Pojedinačno merenje težinski ±1% ±1% 10 . jer merenje cementa i agregata po zapremini odstupa od planiranog sastava betona. ali treba znati količinu vlage u agregatu. tako da se može automatski korigovati potrebna količina vode dodavane u smesu. a u modernijim. elektronski vodjenim pogonimma. Pri proračunu smese betona. merenja vlažnosti (meri se ukupna vlažnost sušenjem na 105°C). (slika 9) Vaganje cementa i frakcija agregata obično je kumulativno. zrnca pijeska su slijepljena. Zato se pri dnu silosa postave uredjaji za potresanje pri pražnjenju. Zbog vlage. u dozirnu posudu redom se pune i mere pojedine komponente zahtevnu tačnost. Otvaranje i zatvaranje dna silosa prilikom vaganja treba biti relativno precizno. Preciznost i tačnost merenja moraju se svakodnevno proveravati. U manjim i jednostavnijim pogonima. da je pojedina zrna zaglave. tako da masa pijeska u jedinici zapremine može varirati do 30%. tj. Posebno je otežano njihovo regulisanje kod najkrupnijih frakcija agregata. pucolan.3. DOZIRANJE I MIJEŠANJE U modernoj proizvodnji. gde postoji opasnost. količina vlage se meri povremeno na uzorcima agregata. taj deo treba oduzeti. kontinuirano prilikom ulaska u posudu za vaganje. radi tačnosti vaganja (slika 9). zapremina pijeska zavisi od sadržaja vlage. Naročitom. Zato se zatvarači pokreću pomoću hidrauličnih uredjaja i upravljaju elektronski.

Prisilne mešalice. a zatim uz dodavanje vode. 3. Osnovni delovi svih mešalica su bubanj 11 . da se one doziraju ispravnim redosledom u bubanj mešalice. Bolje je miješanje i uz manji utrošak energije. U što kraćem vremenu doziranja. važno je. tako da se brže i intenzivnije homogenizuju u betonu. Sasvim grubo. Za neke lake betone.1 VRSTE MEŠALICA Miješanjem betona treba jednolično rasporediti sve komponente betina u homogenu smesju i obaviti sva zrna agregata cementnom pastom. Veličine mešalica mogu biti vrlo različite. U modernim fabrikama betona praktičnije je doziranje tekućih nego praškastih aditiva betonu. Šema instalacija za pripravljanje razrijedjene smese i doziranje aditiva Razmera miješanja aditiva i vode je obično 1:10. Protočne mešalice.±2% ±3% Agregat Dodaci ±1% Osim tačnog vaganja komponenata betona. kod kojih jako varira gustina zrna agregata ili druge ispune ipak (slika 10) je tačnije njihovo zapreminsko doziranje (slika 10). ako se prvo agregat i cement miješaju na suho. miješanja i pražnjenja bubnja treba se dobiti homogena smesa ujednačenog kvaliteta betona. Doziranje u mešalicu se zatim obavlja preko zapreminski baždarene posude. od laboratorijskih mešalica za beton zapremine 40 litara do najvećih gradilišnih radne zapremine 10 m3 . Aditivi se prethodno razrijede sa vodom. Vibro mešalice. mešalice se mogu podeliti u četiri klase:     Mešalice sa slobodnim padom (gravitacijske mešalice).

Mešalice kod kojih se bubanj ne zakreće. Mešalice sa slobodnim padom s bubnjem za prevrtanje konstrukciju radnog volumena 500 litara. Ove mešalice nisu osetljive kao prisilne mešalice na habanje lopatica. za betone plastične i tekuće konzistencije. (slika 12) Ove mešalice prikladne su za manja gradilišta. Zakretanjem bubnja. Kod mešalica sa slobodnim padom okreće se bubanj oko horizontalne ili nagnute osovine. Pri tome dolazi do gibanja smese duž osovine. pri čemu zakrivljenje lopatice ili puž podižu smesu. nakon čega ona slobodno pada. 12 . tako da otvor za punjenje bude okrenut prema dole. od radnog volumena 500 litara.i lopatice. Homogenizacija smese rezultat je okretanja bubnja s lopaticama (mesalice sa slobodnim padom) ili samo lopatica unutar bubnja (prisilne mesalice) ili nezavisnog kretanja lopatica i bubnja. obično maksimalnog zrna agregata do 32 mm. dakle za masivne i hidrotehničke betone. Jedino su one podobne za miješanje betona s vrlo velikim maksimalnim zrnom 90 i vise mm. dolazi do pražnjenja mešalice. sto poboljšava homogenizaciju smese. nego se prazne promenom smera okretanja ili ubacivanjem lijevka izvode se obično većih dimenzija. pa čak do 10 m3 .

Rotacija lopatica može biti oko vertikalne ili oko horizontalne ose. 13 . u istom ili u suprotnim smerovima. koje se gibaju u bubnju.(slika 13) Kod prisilnih mešalica homogenizacija smese je posledica guranja pomoću lopatica. koji miruje ili se okreče.

daju homogeni beton i koriste se za proizvodnju betona visokog kvaliteta. Starije konstrukcije protočnih mešalica proizvodile su heterogeniji beton nego drugi tipovi mešalica.(slika 14) Mešalice sa kontinuiranim punjenjem i pražnjenjem homogeniziraju smesu u koso nagnutom bubnju s beskonačnim viljkom. Novija konstrukcija rešenja protočnih mešalica. kod kojih je doziranje i miješanje (slika 15) automatizovano i vodjeno elektroničkim putem.2 TRAJANJE MIJEŠANJA I TEST UNIFORMNOSTI MEŠAVINE 14 . pa su korištene za masivni beton nižih zahtevnih ćvrstoća. 3.

cementa.5 % 15 . da razlike izmedju parametara doijenih ta sva tri uzorka mešavine mogu biti: - u zapreminskoj masi ≤ 16 - u sadržaju vazduha u konzistenciji postupkom slijeganja ≤1% - cm razlike u granulometrijskom sastavu krupnog agregata (> 4 mm) razlike u čvrstoći na pritisak nakon 7 dana kg m3 ≤ 2. Kod modernih prisilnih mešalica ukupni ciklus miješanja betona može se skraćivati paralelnim obnavljanjem vise radnji oko punjenja i vaganja smese. sredini i kraju pražnjenja iz bubnja mešalice i ispituju u pogledu sadržaja vode.5 ≤6% ≤ 7. uvučenog vazduha i čvrstoće betonskih tijela.Za prisilne mešalice karakterišu se veliki proizvodni kapaciteti. trajanje miješanja zavisi u prvom redu od količine cementa i vode. u prisilnoj mešalici traje 30 do najviše 80 sekundi. veličini maksimalnog zrna agregata. odrediti minimalno vreme miješanja. za dati sastav betona. Kriterijumi za dobro izmiješani beton su takvi. Provera se sastoji u tme da se nakon odredjenog vremena miješanja uzimaju uzorci betona na početku. krupne frakcije agregata. Za svaku betonsku mešalicu potrebno je eksperimentima. stanja istrošenosti postrojenja i niza drugih manje važnih činilaca. predugim trajanjem miješanja usled trenja. koja se pripreme od (slika 16) pojedinih uzoraka betona. Dok miješanje u gravitacijskoj mesalici traje oko 5 minuta. medjutim. Osim toga povećava se isparavanje vode i drobljenje krupnijih zrna agragata manje čvrstoće. povećava se temperature smese što može biti štetno u toplim vremenskim uslovima. Za dati tip mešalice. Provere homogenosti miješanja (test uniformnosti) provode se najmanje svakih šest meseci radi dokazivanja kvaliteta postrojenja i radne ekipe. Što je duže miješanje postiže se bolja homogenizacija smese. koji se postižu brzim okretanjem lopatica.

VANJSKI TRANSPORT Beton proizveden u centralnim betonarama i zatim transportovan na gradilište (ready-mixed concrete) ima niz prednosti prema spravljanju betona uz mesto ugradjivanja:  beton proizvodi specijalizovana ekipa stalnih delatnika pod stalnom i ujednačenom   kontrolom. Ovaj način omogućava znatno duže vreme transporta. Transport do mesta ugradnje obavlja se specijalnim vozilima. Izbegava se organizacija spravljanja betona na skučenim gradilištima. Postoje dvije vrste transportnog betona. 4. tj miješati. mikseri i silobusi. a miješanje se obavlja tijekom vožnje ili na samom gradilištu prije ugradnje. Beton koji se transportuje do mesta ugradnje mora se agritirati. Najkvalitetnije se mogu praviti i male količine betona. znači da su lopatice ili neki drugi elementi mešalice istrošeni ili pogrešno instalirani.Ukoliko su te razlike veće. u kojima se beton agitira do  trenutka ugradnje. kod koje se u pokretnu mešalicu ubacuju konstituenti betona. ali uz manju brzinu u odnosno broj okretanja budnja. 16 . osim vode. Ukoliko to ne uspeva. To je od 2 do 6 okretaja bubnja ili peraja u minuti prema 4 do 16 okretanja pri miješanju betona u mešalici. Za vanjski transport betona upotrebljavaju se specijalna vozila tzv. pokuša se ponovo miješati s nešto dužim vremenom miješanja. onaj za koji su sastojci izmiješani u centralnoj betonari I takav se transportuje na mesto ugradnje a druga vrsta. sve dok se ne dobiju odstupanja unutar propisanih granica.

1 GRADILIŠNI TRANSPORT Postoji više načina transporta betona od vozila kojim je dopremljen na gradilište ili gradilišne betonare do mesta ugradnje. transportnea kolica (japaneri). zapreminska masa i uvučeni vazduh. (slika 18) 4. U nekim slučajevima moguće je i direktno iz vozila ubaciti beton u kalup.(slika 17) Za transport betona zemljovlažne konzistencije mogu se koristiti kamioni i druga vozila. Drugi načini su još sprecijalne posude . koristi se mlazni beton i betonski topovi. 17 . Prilikom istovara uzima se uzorak i testiraju se osnovna svojstva. a prema planu kontrole irade se i uzorci za ispitivanje čvrstoće. Vanjski transport u vozilima bez uredjaja za agitiranje treba ograničiti na maksimalno 30 minuta. kao i konzistencija. U posebnim slučajevima naročito u podzemnim radovima..kible”. Kao i inače tokom rukovanja. Svaka isporuka transportnog betona na gradilište mora imati urednu deklaraciju o svim traženim svojstvima. koje se prebacuju pomoću tornjaste dizalice. Danas najčešći način gradilišnog transporta je pomoću pumpi za beton. kod kojih nema mogućnpsti agitacije betona. važno je odabrati takva sredstva. U ekstremnim klimatskim uslovima treba transportni beton zaštititi od zagtijavanja odnosno preteranog hladjenja. s kojima če beton date konzistencije ostati homogen. zatim.

Međutim. Često puta pri visokim temperaturama problemi su još složeniji radi vetra.22∙ ( T a ∙ Ga +T C ∙ GC ) +T V ∙ GV +T a ∙ Gva −L∙ G L 0. BETONIRANJE U EKSTREMNIM KLIMATSKIM OKOLNOSTIMA Kada se očekuje betoniranje u vrlo hladnim ili vrlo vrućom klimatskim okolnostima.1 BETONIRANJE U VRUĆIM KLIMATSKIM OKOLNOSTIMA U vrućim klimatskim okolnostima potrebno je sniziti početnu temperaturu svežeg betona. Oznake T za temperaturu i G za masu L=80°C. Naime. To sve povećava rizik od pojave pukotina. povećanje vodocementnog faktora i slabljenje svih svojstava očvrslog betona. Postoji mogućnost. to povećava prirast temperature betona. U svakom slučaju beton treba zaštititi tako da sveža smesa u razdoblju obrade ne predje van tog raspona temperatura. na deponijama agregata. potrebno je pri spravljanju i pri negovanju betona preduzeti posebne mere zaštite svežeg i očvršćavajućeg betona. da se pravovremeno počne s pripremama za betoniranje u ekstremnim klimatskim uslovima. koji ubrzava evaporaciju vode iz betona. To dalje znači. Problem vezani za betoniranje u vrućim vremenskim uslovima naročito su izraženi kod masivnih betona.5. Da bi se snizila temperatura betona ponekad je dovoljno rashladiti vodu potrebnu za spravljanje betona. pri vrućim klimatskim uslovima potrebno je betonu umesto sveže vode dodavati sitne kristale leda. Posebne mere zaštite betona uključuju posebne udredjaje. 5.22 koeficijent približni odnos specifičnog toplinskog kapaciteta agregata i vode. a da se ne pribegava improvizacijama. Zato je vrlo važno. Međutim. Temperatura sveže betonske mešavine može se izračunati iz razmere masa i temperatura pojedinih sastojaak prema izrazu : T= 0. da u strukturi betona ne bi ostala voda. koji je već povećan i onako zbog ubrzane hidratacije u toplijim okolnostima. u betonari i u prevoznim sredstvima. Tokom primene leda treba paziti da se ovaj potpuno otopi tokom miješanja. često puta vrlo složene. da se održi stalni vodocementfaktor na taj nalin da se poveća količina cementa. vrlo brzo s porastom temperature smese iznad 20°C raste potreba betona za vodom uz održavanje stalne konzistencije. Hlađenje agragata je manje efikasno ali 18 .22 ∙ ( G a+GC )+ GV +Gva +G L Gde je 0. Pod ekstremnim klimatskim okolnostima podrazumeva se duže vremensko razdoblje temperatura nižih od +5°C odnosno viših od 30°C.

Beton koji je jednom počeo hidrataciju. pa treba izbegavati svako produženo miješanje. ako je u elementu dovoljno 19 . Njegova je temperatura tada vrlo blizu 90°C. Cement može znatno doprineti povećanju temperature smese ukoliko upotrebljava odmah po dopremi iz cementare. Međutim.2 BETONIRANJE U HLADNIM KLIMATSKIM USLOVIMA U hladnim klimatskim okolnistam potrenbno je sveži beton zaštititi od smrzavanja. da beton dostigne dovoljnu čvrstoću kojom će se suprotstaviti širenju vode pri prelasku u led. treba osigurati početnu temperaturu betona. 5. Pri povišenim temperaturama sveži beton ubrzano gubi konzistenciju. pa je tokom prethodnih ispitivanja potrebno predvideti konzistenciju potrebnu u trenutku ugradjivanja betona. da cement na gradilištu prije upotrebe odleži nekoliko dana. U novije vrijeme na nekoliko gradilišta uspešno je primenjeno naknadno hladjenje svežeg betona u mikseru injektiranjem tekućeg azota u smesu tokom agitiranja. Najopasniji su za strukturu mladog betona ponovljeni ciklusi smrzavanja i odmrzavanja. ne može se utvrditi u kojoj starosti je beton dovoljno čvrt da mu se struktura ne ošteti pri smrzavanju. To je još jedan važan razlog. To isto važi i za prevoz smese do mesta ugradnje. Da bi srpečili oštećenja mladog betona od delovanja mraza. Sve puteve kojima se sastojci dopremaju do mešalice treba zaštititi od direktne insolacije. Miješanjem sastojaka u betonari poveća se temperatura smese zbog trenja za 2 do 3°C.je vrlo važno zaštiti agregat od direktne insolacije. i zatim osigurati povoljne termohigrometrijske uslove za process hidratacije cementa odnostno očvršćavanje betona. Važno je. Najbolje je ako se agragat koji se dozira u mešalicu uzima s dna deponije agrata putem otvora u dnu deponije. a zatim tokom negovanja zaštititi beton od gubitaka toplote.

a prema okolnpstima potrebno ga je zagrijavati. pa je prikladnije sredstvo zagrijavanja betona vodena para upuštena nad pokrivenom površinom betona. sam će se dalje dovoljno zagrijavati. jer bolje zadržavaju toplotu. jer nad zagrijanom površinom betona vazduh vrlo brzo poprima malu relativnu vlažnost. Nakon betoniranja beton treba zaštititi od naglih gupitaka toplote. Usvakom slučaju dobro je u zimskim uslovima betoniranja povećati s većim ranim prirastom čvrstoće. Praktična iskustva sadržana su u tablici 2. laki betoni imaju određene prednosti. jer to može izazvati prebrzo vezivanje. S druge strane. pa početne temperature betona navedene u tablici treba povećati za 5°C. Međutim. Takođe je prikladno zagrijavanje agregata putem uvođenja pare kroz perfonirane cijevi uronjene u deponije agragata. sveži beton tokom spravlčjanja treba zagrijati. onda će hidratacija u početku teći još sporije. pri miješanju je važno paziti na redosled doziranja sastojaka. Zagrijavanje ispod betonskih elemenata može dovesti do brzog isušivanja. da nebi cement došao u dodir s previsokom temperaturim.velikih dimenzija. pa njihova temperatura može biti i niža nego navedena u tablici. Pri tome ne smije doći do sušenja. Dakle već pri temperaturama nižim od +5°C. Ako se radi s cementima koji sadrže veće količine hidrauličnih dodataka (npr. 20 . Temperature betona izračunavaju se iz temperatura sastojaka prema formuli za temperaturu smese navedenu u poglavlju o betoniranju i vrućim klimatskim uslovima. Kod betoniranja pri niskim temperaturama treba paziti da se beton ne ugrađuje u podlogu ili oplatu i armaturu na kojima ima leda.30%).

.…..…. Ako bi došlo do smrzavanja još nevezanog betona onda ga zagrijavanjem treba odmrznuti i ponovo zbiti vibriranjem. UVOD…………………………………………………………………………………..……9 3... 6..…….…..3 ADITIVI …………………………………………………………………….7 2.……….…………………..2 AGREGAT …………………………………………………….15 21 .……..1 VRSTE MEŠALICA …………………….5 2.1 UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM BETON………………………….…. DOPREMANJE I SKLADIŠTENJE SASTOJAKA BETONA….………………..…………………….………….11 3.………………………………………………….2 TRAJANJE MIJEŠANJA I TEST UNIFORMNOSTI MEŠAVINE…………... SADRŽAJ: 1..……………. DOZIRANJE I MIJEŠANJE…………………………………………………. Takav beton uz odgovarajuće njegovanje postiže traženu kakvoću u očvrslom stanju.……3 2.14 4..….….9 3..1 CEMENT………………………………………………………….…2 1. VANJSKI TRANSPORT………………………..Mrazom oštećeni mladi očvrsli beton može se prepoznati po karakterističnom površinskomljuštenju.6 2...

16 5.... 4. .PREDAVANJA: SPRAVLJANJE BETONA’’.. Šahinagić-Isović M..dr.....TEHNOLOGIJA’’.... .…. Građevinski fakultet Zagreb Diplomski studij.. njegovanje i kontrola betona’’.. SADRŽAJ …………………………………………………………….... . transport. BETONIRANJE U EKSTREMNIM KLIMATSKIM OKOLNOSTIMA…17 5.. zbijanje. . LITERATURA 1....1 GRADILIŠNI TRANSPORT…………………………………………………………. smjer Materijali . ..20 7.BETON STRUKTURA.. SVOJSTVA..21 7... Ukrainczyk V.Posebne vrste betona Izvođenje betonskih radova u ekstremnim klimatskim uslovima’’.………. Doc.…17 5. Proizvodnja.2 BETONIRANJE U HLADNIM KLIMATSKIM USLOVIM………………….4.1 BETONIRANJE U VRUĆIM KLIMATSKIM OKOLNOSTIMA…………………..... ugradnja.. 2.. LITERATURA……………………………………………………………………………... 22 ...... 3.18 6. Univerzitet Zagreb.….