VISOKA ŠKOLA TEHNIČKIH STRUKOVNIH STUDIJA

ČAČAK

„Organizacija funkcija u preduzeću“

Smer: Proizvodni menadžment
Profesor: dr Vukomir Čkovrić

Student: Vladimir Munitlak
Broj indeksa: 728/13

Sadržaj:
Uvod..................................................................................................................3
1. Preduzeće kao osnovni privredni subjekat...............................................4
2. Funkcije preduzeća..................................................................................5
3. Vertikalna podela funkcija........................................................................8
3.1. Funkcija upravljanja....................................................................9
3.2. Funkcija rukovođenja...............................................................10
3.3. Funkcija izvršenja....................................................................11
4. Horizontalna klasifikacija funkcija u preduzeću......................12
4.1. Tehnička funkcija......................................................................13
4.2. Finansije i računovodstvo...........................................................13
4.3. Komercijalna funkcija..................................................................14
4.4. Kadrovska funkcija.....................................................................14
4.5. Funkcija kontrole...............................................................................15
5. Literatura................................................................................................15

Uvod
Savremeni tokovi privrede i promenljivi uslovi poslovanja zahtevaju i
savremenu organizaciju koja se parmanentno i dinamički menja i prilagođava
okruženju. Da bi preduzeće ostvarilo dobit, što je osnovni cilj zbog koga se
osniva, nophodno je izvršiti mnoge aktivnosti. Pre svega potrebno je doneti
odluke šta će preduzeće proizvoditi, na koji način će pristupiti tržištu, koje
količine će proizvoditi, kako obezbediti potrebna sredstva, zatim isto tako je
važno kako će se suprostaviti konkurenciji, kako će pratiti razvoj u svojoj
oblasti. Da bi se te aktivnosti mogle ostvariti, neophodno ih je razvrstati u
skupove.
Skup aktivnosti kojima se ostvaruje neki zadatak u procesu ostvarivanja cilja
predstavlja funkciju.
Funkcija i poslovi u preduzeću se mogu uspešno obavljati samo usklađenim i
povezanim delovanjem ljudii materijalnih komponenata. Zato je njihova
povezanost u okviru preduzeća bitan uslov njegovog rada, funkcionisanja i
opstanka.
U teoriji i praksi ekonomike preduzeća postoji veći broj klasifikacija funkcija u
preduzeću u zavisnosti od koncepcija i cilja njihovog postavljanja. Zato je
njihova povezanost u okviru preduzeća bitan uslov njihovog rada,
funkcionisanja i opstanka.
Skup istih ili sličnih (srodnih) poslova u organizacionoj strukturi preduzeća
odnosno pojedinačna ili grupna aktivnost naziva se funkcija. Tehnička podela
rada s jedne strane i proces rada i poslovanja u preduzeću sa druge strane,
su osnova za klasifikaciju i organizovanje funkcija u konkretnom preduzeću.
Reprodukovanje preduzeća se omogućava i obavlja preko raznovrsnih
funkcija i aktivnosti njihovih nosilaca.
Funkcije preduzeća se klasifikuju prema horizontalnoj i vertikalnoj dimenziji.
Obe grupe funkcija odnose se na menadzment preduzeća i obuhvataju
usmeravanje, koordinaciju i kontrolu poslovanja preduzeća.Za svaku od
funkcija postoji odgovarajući organ- sektor ili služba, pogon, odeljenje...

3

1. Preduzeće kao osnovni privredni subjekat
Preduzeće je osnovni privredni subjekt, koji se osniva radi sticanja
dobiti. Ciljna funkcija osnivanja preduzeća je dobit odnosno (profit).Ovo
karakteriše sve pravne forme preduzeća. Preduzećima koja obavljaju
delatnost od opšteg interesa svojstveno je da, pored ove ciljne funkcije, mogu
imati i sekundarnu ciljnu funkciju. Ona se sastoji u zadovoljavanju potreba
korisnika usluga iz obavljanja ove delatnosti.
Preduzeća organizuju proizvodnju, nude na tržištima određene količine roba
(gotovih proizvoda), nastojeći da maksimiziraju dobit.Preduzeća se uzdržavaju
od smanjivanja cena, jer to mogu uraditi i konkurenti. Time mogu više izgubiti
nego dobiti.
Preduzeća koja ne vode računa o troškovima i prihodima mogu biti
eliminisana sa privredne scene, po Darvinovom (biološkom) zakonu o tome da
prežive samo najsposobniji. Preduzeća menjaju cene i obime proizvodnje i
prodaje, kako bi što više zaradili, odnosno maksimizirali dobit (profit). Profit
(dobit) je izvor sredstava za finansiranje rasta preduzeća. Ostvarivanje sve
većeg rasta predstavlja najbolju moguću dugoročnu strategiju preduzeća za
stabilno postizanje što većeg profita. Preduzetnik je ekonomski učesnik koji
zapošljava elemente privređivanja i usmerava ih u proizvodnji određenih
finalnih proizvoda (usluga). On odlučuje šta će se proizvoditi i koliko će se
proizvoditi.
Preduzeće ili preduzetnik, individualni ili kolektivni naziv je za svaku
delatnost koja ima za cilj ostvarivanje dobiti. Za preduzeće je važno da odredi
svoje glavne alternative preduzetničke mogućnosti tj. kojim će se poslovanjem
(preduzetništvom) baviti. Preduzeće je osnovni privredni subjekt na kome
počiva privredni i celokupni društveni razvoj.
Bitna obeležja preduzeća su: faktori privređivanja (materijalni,
nematerijalni i radni resursi), organizacija, delatnost, firma, sedište, žiro račun,
opšti akti, poslovne knjige, dobit (profit), samostalnost i pravni subjektivitet.
Preduzeće ima pravni status i postoji dotle dok postoji njegov kapital
(imovina), ono je osnovno proizvodno - tehnička jedinica društvene
reprodukcije.Takođe je nosilac dinamike razvoja proizvodnje i pružanja usluga,
razvoja tehnologije, promene načina proizvodnje. U tome je osnovna uloga
preduzeća i preduzetništva. Preduzeće je institucija tržišne privrede, koja nosi
rizik za svoje poslovanje na tržištu, u tržišnoj konkurenciji.Izbor tržišta i tržišnih
segmenata je osnovna struktura odluka preduzeća, pošto se njima definiše
područje njegovog poslovanja. Ona se sastoji u zadovoljavanju potreba
korisnika usluga iz obavljanja ove delatnosti.

4

Ustanove se razgraničavaju od preduzeća polazeći od ciljne funkcije. Cilja
ustanova je: javni interes, širi interes, zadovoljavanje potreba korisnika njenih
usluga, odnosno njenih članova. Preduzeće opstaje samo kao dobitna
organizacija. Ustanova je nedobitna organizacija. Ponekad i ona ima pozitivan
poslovni rezultat.

2. Funkcije preduzeća
Sistem informacija, organizaciona podela preduzeća, podela rada,
metode rada, su faktori koji imaju značajnu ulogu u orgnizovanju preduzeća.
Njihova vrednost je nezavisna od karaktera društvenog sistema i drugih
specifičnosti. Sistem informacija je bitan elemenat uspešnosti poslovanja.
Dobro izabrane i pravovremene informacije omogućavaju donošenje bolje
odluke. Podela rada i organizaciona podela preduzeća imaju osnovne ciljeve
u što preciznijoj vertikalnoj i horizontalnoj podeli funkcija u preduzeću.
S’ obzirom na vertikalnu podelu funkcija u preduzeću su prisutne funkcije
upravljanja, rukovođenja i i izvšavanja. Prema horizontalnoj podeli funkcija u
preduzeću prisutne su: funkcija proizvodnje, funkcija nabavke, funkcija
informisanja, kadrovska funkcija, funkcija kontrole, funkcija istraživanja i
razvoja, funkcija planiranja. Ovo su organizacioni zahvati, kojima su svojstveni
savremeni metodi rada koji treba da doprinesu uspešnom i efikasnom
poslovanju preduzeća.
Organizacionu strukturu preduzeća čine i uslovi, dinamika (delovanje),
funkcionisanje. Poslovanja preduzeća obavlja se uz prisustvo ekonomskih i
organizacionih faktora. Oni čine uslove poslonog uspeha. Efikasnost
organizacije preduzeća je posledica svih faktora. Funkcionisanje organizacije,
pri istim uslovima koje čine ekonomski i organizacioni faktori, biće efektivno
ako su efikasniji sami faktori dinamike procesa koji ih objedinjavaju. Prisustvo
informacionih sistema omogućuje donošenje pravovremenih odluka. Međutim,
između mogućnosti i delovanja nalazi se deo faktora organizacije. Ukoliko se
proces organizacije odvija tako da se odstupa od programiranog rada, onda
uslovi organizacije ostaju izvan samog postupka.
Proces rada ima dve dimenzije.Jedna je način korišćenja uslova za
efikasniju organizaciju, a druga je stvaranje takvih uslova. Sam proces
funkcionisanja organizacije dovodi do stvaranje faktora, jer njihovo
nepromenjeno prisustvo nije dovoljno za efikasnu organizaciju.
Organizacionu strukturu preduzeća čine njegovi elementi (podsistemi)
kao i odnosi između njih. Organizaciona struktura preduzeća je okvir u kojem
se ostvaruju njegove pojedine poslovne funkcije.

5

Oblikovanje odosno izgradnja organizacione strukture vrši se polazeći od
ciljeva poslovanja i od uslova u kojima će oni biti ostvareni. Pri tome se moraju
imati u vidu: zadaci preduzeća, sredstava, zaposleni radnici, strategija,
propisani uslovi.
Efikanost organizacione strukture preduzeća prati se na bazi Opšte
teorije sistem, u kojoj fundamentalnu ulogu iamju pojmovi realnih
(konkurentnih) i organizacionih sistema.
To su sistemi, sposobni da izvršavaju operacije, da obezbeđuju tok
tehnoloških i drugih procesa, to da rešavaju zadatke i dostižu postavljene
ciljeve.
Organizaciona struktura ima procesualni karakter. To znači da se ona nalazi u
stalnom procesu nastajanja i sticanja novih svojstava u području očuvanja i
kvalitativnih opredeljenja, od kojih je najvažnija stabilnost. Ona izražava
dinamički proces kao statistički sa aspekta ili spoljnih ili unutrašnjih
karakteristika.
Razlikuju se četiri osnova sistemska opisa organizacione strukture
preduzeća: procesulani, funkcionalni, hijerarhijski i makro opis. U
procesualnom aspektu, organizacija preduzeća se razmatra dinamički kao
proces. Funkcionalni aspekt organizacije vezuje se za njeno shvatanje kao
skupa funkcija, tj. aktivnosti kojima se ostvaruju zadaci u procesu ostvarivanja
efikasnosti poslovanja preduzeća. Svaki deo organizacije izvršava određenu
funkciju.
Skup svojstava prvog reda, razmotrenih odvojeno od svojstava drugog
reda, predstavljaju funkcionalno mesto delova. Organizaciona struktura
preduzeća je skup funkcionalnih mesta i odnosa, koji zavise od delatnosti
preduzeća. Funkcionalni sadržaj preduzeća, pri tome ostaje isti.Menja se
samo način realizacije.
Makro - predstavljanje organizacione strukture karakteriše njeno
shvatanje kao nedeljive celine. Ovde je važan pojam okruženja (okolne
sredine). Okolna sredina je skup svih objekata, čija izmena svojstava utiče na
organizaciju i na koju utiče izmena svojstava organizacije.
Hijerarhijsko predstavljanje organizacije preduzeća, kao hijerarhijeske
uređenosti, zasnovano je na pojmu podsistema i jedinice, koju treba
razlikovati od pojma element. Organizacija se predstavlja u vidu skupa
jedinica.
Skup jedinica, koje pripadaju jednom horizontalnom nizu organizacione
hijerarhije predstavlja nivo hijerarhije. Drugi važan pojam hijerarhijskog
predstavljanja organizacije je pojam nivo analize.

6

Mogu se izdvojiti dva tipa funkcionalnih veza između jedinica
organizacione hijerarhije – horizontalne i vertikalne. Horizontalne veze (veze
koordinacije) postoje između jedinica jednog nivoa hijerarhije. Vertikalne veze
postoje između jedinica različitih nivoa hijerarhije. Jedinice svakog nivoa
izražavaju se kroz skup vertikalnih i horizontalnih veza. Svakoj od njih
odgovara jedinica nižeg nivoa hijerarhije.
Procesi koji se odvijaju u preduzeću dele se u dve grupe: osnovni i
pomoćni. U osnovne spada razvitak i funkcionisanje preduzeća. Procesi
razvitka, za razliku od funkcionisanja, mogu se izdvojiti samo pri komparaciji
preduzeća sa drugim preduzećima. To su spoljni procesi preduzeća. Procesi
funkcionisanja izdvajaju se sa aspekta dostizanja od strane preduzeća.
Pri osnivanju preduzeća, čije se funkcionisanje menja u periodu života,
procesi razvitka imaju odlučujući značaj. Nemoguće je osnivati preduzeće
orijentišući se na se samo na sadašnje zahteve. Potrebno je prognozirati
njihovu promenu, obuhvatiti u projektu moguće promene u njegovom realnom
funkcionisanju.
Svako stanje u poslovanju preduzeća može se predstaviti kao celina
organizacije i okruženja. Samo preduzeće može se razviti u hijerarhiju jedinica
sve do graničnog nivoa hijerarhije. Istovremeno, svaka jedinica hijerarhije
preduzeća može se predstaviti kao skup funkcionalnih mesta i odnosa
predstavljenih određenom strukturom. Procesualno, hijerarhijsko funkcionalno,
makro i mikro - predstavljanje preduzeća može se, u potpunosti, opisati sa
aspekta izmene njegove strukture.
Funkcionalno predstavljanje bitno dopunjuje makro- predstavljanje: pri
opisu strukture preduzeća izdvajaju se istovremeno i funkcionalne
karakteristike njegovih elemenata- predmeta rada, sredstava za rad i radne
snage.
Redosled predstavljanja preduzeća procesualno – funkcionalno – makro
– hijerarhijsko - mikro predstavljanje određuje karakter njegovog obuhvatanja,
radi praćenja i unapređivanja poslovanja. Određivanje procesualnih
karakteristika preduzeća uvek prati funkcionalni i statički opis njegovog
funkcionisanja (poslovanja). Hijerarhijsko predstavljanje preduzeća određuje
proceduru funkcionalnog inkorporiranja (umetanje) podsistema, koja se
ponavlja mnogo puta. Makro i mikro predstavljanje preduzeća predstavljaju
razvijen opis gornje i donje granice date procedure.
Sistemsko predstavljanje preduzeća i dati pojmovi, kao sredstvo
izražavanja i praćenja poslovanja preduzeća i projektovanja njegovog razvoja
odnose se na nivo konkretne naučne metodologije. To je metodologija Opšte
teorije složenih orijentisanih sistema.

7

Data teorija je postavljena uz razmatranje i rešavanje kompleksne
problematike: formalizacije u okvirima teorije složenih sistema; upravljanje u
složenim dinamičkim sistemima; mehanizma izbora ciljeva upravljanja;
planiranja kao glavne funkcije upravljanja putem cilja; modeliranja kao
najvažnijeg metoda razvijanja procesa donošenja odluka.
Analiza poslovanja preduzeća vrši se sa aspekta modeliranja upravljanja
i kontrole u njegovoj dinamici. Pojava savremenih računara postavila je tu
analizu u nove uslove i postala odlučujući uslov širokog uvođenja simulacionih
eksperimenata.
Na bazi njih moguće je reprodukovati raznolike scenarije. S’ druge strane
postavljaju se i izvršavaju zadaci obrade ekonomske informacije; znalački
biraju tehnička sredstva za njihovo rešavanje; koriste algoritamski jezici i
aplikativni programski sistemi; efektivno koriste mogućnosti oprativnih sistema
savremenih računara; vrši razrada i uvode mnogobrojni projekti modeliranja
upravljanja, rukovođenja, izvršavanja i kontrole u dinamici poslovanja
preduzeća.
Organizacija uspešnih i efikasnih preduzeća je fleksibilna, kreativna,
inovativna (na informacijama zasnovana), znanjem intenzivna, prema kupcima
i dobavljačima usmerena, prilagodljiva sve turbolentnijem i izbirljivijem
okruženju.
U preduzeću treba stavljati težište na izbor poslovne strategije koja uvažava
situaciju i delovanja faktora okruženja. To su fleksibilne strategije poslovanja,
koje determinišu postavljanje fleksibilnih organizacionih struktura, sposobnih
da prihvate rizik i da ponuđene šanse iskoriste na optimalan način.
Poslovanje treba usmeravati na bazi upravljačkih odluka, kojima se
obezbeđuje određena prednost i udovoljava faktorima, koji su kritični za
poslovni uspeh preduzeća. Potrebno je posvetiti pažnju i iznalaženju načina
efektivnog i efikasnog prilagođavanja preduzeća promenama i
međunacionalnoj ekonomiji.

3. Vertikalna podela funkcija
Vertikalna podela funkcija sledi hijerarhiju postavljanja i realizacije ciljeva
i zadataka u preduzeću i nadležnosti nosilaca funkcija. Upravljanje je prema
vertikalnoj dimenziji najviša funkcija kojom se postavljaju i definišu ciljevi i
strategija preduzeća. Konkretizovanje i razrada ciljeva vrši se preko funkcije
rukovođenja, a u okviru organizacije preduzeća. To je drugi nivo vertikalnih
funkcija na kojem se konkretizuju i postavljeni ciljevi u vidu zadataka i naloga
za izvršenje.

8

Treći nivo klasifikacije je izvršavanje konkretnih zadataka i poslova. Ono
obuhvata aktivnosti obavljanja raznovrsnih faza i operacija radnog procesa,
odnosno realizaciju konkretnih poslova i stvaranje rezultata u obliku proizvoda
ili usluge.
Prema vertikalnoj podeli kao osnovne funkcije u preduzeću javljaju se:
 funkcija upravljanja
 funkcija rukovođenja
 funkcija izvršenja
Vertikalnom podelom funkcija stvaraju se organizacioni nivoi u strukturi
preduzeća.Vrh preduzeća čini upravljački nivo,srednji nivo predstavlja
rukovodilački nivo i na karaju operativni nivo.

Upravljanje

Jedinstveni
proces rada

Usmeravanje
Rukovođenje

Proces rada
Ostvarivanje

Izvršenje

3.1 Funkcija upravljanja
Osnovni zadatak funkcije upravljanja jeste usmeravanje preduzeća prema
ostvarivanju postavljenih ciljeva. Upravljanjem se definišu i postavljaju ciljevi,
strategija i politika preduzeća. Sadržaj upravljačke funkcije čine predviđanje,
planiranje, usmeavanje i kontrola. Kroz ove četiri faze se i određuju i aktivnosti
funkcije rukovođenja i izvršne funkcije. Politika preduzeća je mesto definisanja
svih aktivnosti i načina ostvarivanja datih ciljeva, a ujedno i funkcija najveće
odgovornosti.
Sadržaj funkcije upravljanja se može definisati kroz sledeće aktivnosti:
9







postavljanje ciljeva, strategija i poslovne politike preduzeća
postavljanje organizacije preduzeća
postaljanje spoljnih i međuodnosa u okviru preduzeća
upravljanje i raspolaganje sredstvima
upravljanje rezultatima i raspodelom rezultata poslovanja
kontrola poslovanja
odlučivanje o svim statusima promenama preduzeća

Nosioci funkcije upravljanja su pojedinci il kolektivni organi.Oni imaju
ovlašćenja i snose odgovornost za obavljanje funkcije upravljanja.Organi
upravljanja u preduzeću skupština vlasnika (akcionara), upravni odbor ili
odbor direktora i nadzorni odbor.
Upravljanje reguliše sve druge funkcije preduzeća i predstavlja vođenje
preduzeća ka postavljenim ciljevima korišćenjem rukovođenja i
izvršavanja.Zavisno od veličine, složenosti i i unutrašnje politike konkretnog
preduzeća zavisi i struktura funkcije upravljanja. To se ogleda u većem broju
upravljačkih nivoa i nivoa raznovrsnosti njihovih odnosa.
Nosioci funkcije upravljanja – Aktuelni zakon o preduzetnicima reguliše
upravljačke aktivnosti kroz tri nivoa nosilaca, delegiranih od vlasnika. Oni
imaju ovlašćenja i odgovornosti za uspešno obavljanje funkcija upravljanja.
Organi upravljanja u preduzeću su:
1. Skupština akcionara
2. Upravni odbor
3. Nadzorni odbor
Skupština akcionara je najvažniji odbor u preduzeću i obavlja najznačajniju
funkciju.
Upravni odbor preduzeća je prvi i najvažniji operativni organ upravljanja, bira
ga skupština preduzeća i njoj odgovara za rad.Nadležnosti ovog organa
upravljanja su:
ostavlja i razrešava direktora preduzeća, priprema obračun rezultata, donosi
investicione odluke, odlučuje o osnivanju novog preduzeća.

3.2 Funkcija rukovođenja
Osnovni zadatak funkcije rukovođenja je pretvaranje upravljačkih odluka u
konkretne zadatke. Rukovođenje je stručno vođenje poslova preduzeća.
Osnovni zdatak ove funkcije je da upravljačke odluke transformiše u
konkretne radne aktivnosti. Karakteristično je za preduzeća u vidu kolektiva,
gde je rad zajednički za veći broj ljudi. Rukovođenje možemo posmatrati u
užem smislu, kao sprovođenje upravljačkih odluka i u širem smislu,
usklađivanje svih funkcija i poslova u okviru date organizacije.
10

Sadržaj funkcije rukovođenja čine:
 definisanje i poveravanje radnih zadataka
 koordinacija svih aktivnosti u procesu ostvarivanja ciljeva
 kontrola izvršenja aktivnosti
Funkcija rukovođenja zadužena je za organizaciju funkcionisanja preduzeća.
Među rukovodiocima u preduzeću postoji jasna podela zadataka i
odgovornosti.Tamo gde prestaje funkcija upravljanja počinje funkcija
rukovođenja.
Prema načinu rukovođenja i delovanja rukovođenje može biti:



autokratsko
birokratsko
demokratsko
konsultantsko

Rukovođenje je stručno vođenje vođenje poslova preduzeća. Osnovni
zadatak ove funkcije je da upravljačke odluke transformiše u konkretne radne
aktivnosti. Karakteristično je za preduzeća u vidu kolektiva , gde je rad
zajednički za veći broj ljudi. Rukovođenje možemo posmatrati:
 U užem smislu, kao sprovođenje upravljačkih odluka
 U širem smislu, usklađivanje svih funkcija i poslova o okviru date
organizacije
Nosioci funkcije rukovođenja - glavni nosioci ove funkcije su direktori i
rukovodioci pojedinih sektora. Osnovni način funkcionisanja strukture
rukovođenja je izdavanje naloga od strane nadređenog- podređenom da u
predviđenom roku izvrši date obaveze. Međusobni odnosi između
rukovodilaca višeg nivoa i rukovodilaca nižeg nivoa su reulisana brojnim
pravilima.

3.3 Funkcija izvršenja
Osnovni zadatak funkcije izvršenja je samo operativno izvršavanje zadataka
preduzeća.
Nosioci ove funkcije su svi zaposleni radnici preduzeća.Izvršavanje kao
funkciju preduzeća karakterišu:



zadatak
izvršilac
radno mesto
rezultat
11

Izvršenje znači da se radni zadaci neposredno obavljaju i to na radnim
mestima u okviru pojedinih delova preduzeća. Konkretni radni zadatak
utvrđuje se na osnovu tehničke podele rada. Nosioci ove funkcije su svi
zaposleni pojedinačno.

4. Horizontalna klasifikacija funkcija u preduzeću
Horizontalna podela funkcija sledi njihov prirodan tok i odvijanja u
tehnološkom (radnom) procesu i obavljanju poslova preduzeća. Preko
horizontalnih poslova i funkcija se ostvaruje tehnička podela rada u lancu svih
aktivnosti u jednom zaokruženom procesu reprodukcije. U ovoj klasifikaciji
funkcija obuhvata skup međusobno povezanih poslova kojima se obavlja
određeni poseban zadatak ili deo zadatka preduzeća.
Prema horizontalnoj dimenziji i uslovljenosti:
Makro- organizacione struktura preduzeća reprezentuje, u suštini podelu na
poslove funkcije. Sastav poslovnih funkcija u industrijskom – proizvodnom
preduzeću evoluirao je tokom vremena, da bi aktuelna podela rada na
poslovne funkcije bila sledeća:
razvoj
marketing
proizvodnja
nabavka
prodaja
kadrovska
finansijska
računovodstvo
Nezavisno od vrste i nivoa klasifikacije, funkcije u preduzeću uvek moraju biti
koordinirane i povezane. Izvršavanje poslova i zadataka jedne funkcije je
pretpostavka za ostvarivanje drugih. Funkcije, pojedinačno predstavljaju
karike u lancu funkcionisanja preduzeća.
Zadatak ove funkcije je organizacija tehnološkog procesa preduzeća.
Organizacija tehničke, odnosno proizvodne funkcije sledi tok tehnološkog
procesa i podele rada u preduzeću. Za izvršavanje posebnih i sprecifičnih
zadataka u preduzeću, formiraju se posebni funkcionalni delovi, kao
organizacione - radne poslovne jedinice ili funkcije. One su uslovljenje
tehnološkim zahtevima, radnim procesima, vrstom i veličinom kao i tržišnom
pozicijom konkretnog preduzeća. Posebni zadaci u preduzeću mogu se
rasčlaniti na na veći broj pojedinačnih zadataka. To rasčlanjivanje se postiže
tzv. horizontalnom podelom rada. Tom podelom rada se posebne grupe
zadataka organizacijski uobličavaju u odgovarajuće funkcije, a pojedinačni
zadaci u odgovarajući broj radnih mestaili grupe radnih mesta.
12

Na koliko će se radnih mesta konkretizovati pojedina funkcija preduzeća zavisi
od prirode i značaja te funkcije u okviru preduzeća, raspoloživih sredstava,
thnologije, sposobnosti i stručnosti rukovodilaca i izvršilaca poslova i sl.

4.1 Tehnička funkcija
Zadatak ove funkcije je organizacija tehnološkog, odnosno radnog
procesa preduzeća na najefikasniji način. U okviru ove funkcije obavljaju se i
vrše poslovi tehničke i operativne primene, kao i pripreme radnih mesta. U
proizvodnim preduzećima tehnička funkcija je najznačajnija i noseća, jer od
njenog kvalitetnog obavljanja zavisi rad i uspeh svih ostalih funkcija i poslova.
Tehnički i tehnološki uspešno organizovanje i obavljanje proizvodnje
zavisi od velikog broja faktora. Među njima su karakteristike samog proizvoda,
raspoloživost opreme, sirovina, obučenost i kvalifikovanost kadrova, kvalitet
tehnološke obrade.
Organizacija tehničke, odnosno proizvodne funkcije sledi tok tehnološkog
procesa i podele rada u preduzeću. Ona je u velikoj meri tehnički određena i
uslovljena standardnim rešenjima i postupcima obavljanja poslova i procesa.
Uštede i racionalizacije ostvarene u okviru ove funkcije doprinose poboljšanju
kvaliteta ekonomije preduzeća u celini. Kontinuitet ove funkcije zavisi od
praćenja i mogućnosti primene rezultata istraživačko - razvojne funkcije
preduzeća.

4.2 Finansije i računovodstvo
Ova funkcija je vezana za obezbeđivanje, korišćenje i upotrebu finansiskih
sredstava. U okviru finansijske funkcije obavljaju se plaćanja i naplate,
ulaganje finansijskih sredstava, obezbeđivanje izvora finansiranja tekućih
poslova i dr.
Računovodstveni poslovi obezbeđuju unošenje, praćenje i ažurnost
knjigovodstvenih i bilansnih podataka preduzeća, vođenje knjiga, evidencija
svih vrsta obračuna i sl..
Ako uzmemo za primer proizvodnu firmu, sam proizvodni proces počinje
nabavkom potrebnog repromaterijala, zatim imamo proizvodni proces tj.
proces transformacije i na kraju sldi prodaja. Sam taj proces iziskuje priliv
odliv roba a sa druge strane prouzrokuje kretanje novčanih sredstava ali sa
suprotnim pravcem kretanja. Dakle, nabavka pokreće odliv novca a prodaja
priliv novčanih sredstava. Taj proces ukoliko se ne planira adekvatno i na
odgovarajući način može da izazove problem likvidnosti zbog vrmenskog
raskoraka između dve struje tj. priliva i odliva koje opet dalje mogu da dovedu
preduzeće u nezgodnu poziciju kreditnog zaduženja sa svim poteškoćama
koje ono sa sobom donosi.
13

Dakle, finansijska funkcija mora imati stručan menadzerski tim koji treba da
bude usmeren na vrhunski cilj preduzeća tj. maksimiziranje dobiti ali u što
dužem roku, koji se opet postiže finansijskim planom i analizom, finanskijskom
kontrolom i najboljim odluka vezanim za finansiranje.

4.3 Komercijalna funkcija
U okviru ove funkcije obavljaju se poslovi nabavke, prodaje, marketinga,
propagande i dr. Nabavkom se obezbeđuje kontinuirano snadbevanje
potrebnim sredstvima za rad i poslovanje preduzeća. Uspešnim obavljanjem
ovih poslova nabavke, preduzeće stvara uslov za neprekidan proces rada,
obezbeđujući potrebne zalihe, potrebne količine sirovina, repromaterijala i dr...
Poslovi nabavke su okrenuti tržištu inputa preduzeća: sredstava za rad,
repromaterijala, pomoćnog materijala, rezervnih delova i dr. Ovi poslovi su isto
tako vezani za proizvodnju. U mnogim, naročito manjim preduzećima funkcija
nabavke je vezana za funkciju proizvodnje ili je pak, organizovana u okviru
ove funkcije.
Zadatak prodaje je plasman gotovih proizvoda ili usluga na tržištu. Za
uspešno organizovanje i rad ove funkcije potrebni su: razvijena prodajna
mreža, kanali prodaje, odgovarajuće čuvanje i dizajn proizvoda, kvalitetno
servisiranje i slično.
Rezultati aktivnosti marketinga služe ostalim delovima i funkcijama
preduzeća za prduzimanje odgovarajućih mera i postupaka za prilagođavanje
tržišnim kretanjima i potrebama. To su npr promena dizajna, kvaliteta, izgleda
proizvoda, asortimana i dr.

4.4 Kadrovska funkcija
Ova funkcija se bavi kadrovima i zaposlenima u preduzeću, njihovom
obezbeđivanju, praćenju i usavršavanju. U okviru kadrovske funkcije vrše se
evidencije o kadrovima, prati njihov rad, edukacija i stručno usavršavanje,
napredovanje na poslu, personalne evidencije i sl...
Kadrovski poslovi obuhvataju donošenje planova inoviranja znanja
zaposlenih i njihovog stručnog usavršavanja, organizovanja odmora, kulturnozabavnih i sportskih aktivnosti i dr.
Kadrovska funkcija se ne organizuje u svakom preduzeću. Ona zavisi
naročito od veličine preduzeća.Velika i složenija preduzeća imaju veću
kadrovsku funkciju. U manjim preduzećima su obično ovi poslovi organizovani
u okviru druge funkcije.
14

4.5 Funkcija kontrole
Kontrola treba da omogući nesmetano obavljanje svih poslova i funkcija
u preduzeću, spreči zloupotrebe, loš rad nedomaćinsko poslovanje i
ponašanje, poštovanje spoljnih i internih procesa.
Kontroliše se ostvarivanje ciljeva i pravila preduzeća, upoređivanje
ostvarenih sa planiranim rezultatima. Kontrolom se obuhvataju poslovi u svim
fazama procesa rada i delovima preduzeća.
Tehničkom kontrolom se kotroliše kvalitet proizvoda i tehnološki proces
rada preduzeća i delova preduzeća- poslovnih i oganizacionih jedinica.
Ekonomska kontrola obuhvata poslove i funkcije koji se obavljaju u
procesu rada preduzeća. Ona se vrši analizom ostvarenih rezultata ,
efikasnosti zaposlenih i rukovodstva, analizom principa poslovanja.
Ekonomska kontrola treba da deluje preventivno, radi otklanjanja
eventualnih gubitaka kako bi se otkrili faktori, uzroci i odgovornost za nastale
gubitke i štete.
Složenost i obuvatnost funkcije kontrolisanja ispoljava se u sledećim
aktivnostima:
 utvrđivanje standarda i normativna odluka, radnih postupakai rezultata
pojedinačnog i grupnog rada;
 merenje i praćenje dinamike ostvarenih ulaganja i rezultata;
 komparacija ostvarenih rezultata i ulaganja, kao i troškova sa
planiranim, odnosno normiranim;
 utvrđivanja ostupanja ostvarenih pokazatelja u odnosu na normirane,
kao i njihovo otklanjanje
Aktivnosti kontrolisanja mogu se grupisati i prema postupcima koji se
preduzimaju. U tom smislu razlikuju se sledeći oblici kontrole:
 preventivna
 usmeravajuća
 zaštitna
 korektivna
15

5. Literatura
1. Prof. dr Vukomir Čkovrić „Poslovna ekonomija“
2. R.Andzić, M. Vidas- Bubanja, „Poslovna ekonomika“

16