You are on page 1of 3

BORBA PROTIV KORUPCIJE

U svakoj borbi prvi i osnovni zadatak je da se definiše „neprijatelj“. Kako se pod
korupcijom podrazumeva primanje i davanje mita, zaključujemo da se borimo
protiv svih primaoca i davaoca mita! Davaoci mita su gradjani, privrednici,
stranci, primaoci mita su skoro uvek državni službenici.
Po istraživanju Transparensi internešenela za 2014.g. Srbija se nalazi na 78.
mestu po korupciji, u odnosu na 2013.g. zabelezen je pad za 6 mest, rangirano je
175 zemalja. U regionu na bolje plasiranom mestu su Makedonija (64) i Crna Gora
(76), losije plasirane su BiH i Albanija.
Povecanje korupcije u Srbiji moglo se predvideti zbog povećanje obima SIVE
EKONOMIJE. Neregistrovan promet roba i usluga u 2014.g (po procenama dobrih
poznavaoca) dostigao je
50% sveukupnog prometa. Dva najveća vida utaje nastaju zbog rada 700 hiljada
radnika na crno (1,5 milijardi evra utajeni porezi i doprinosi na rad) i zbog
neregistrovanog prometa roba i usluga koji prelazi 10 milijardi evra (preko 1
milijarde evra utajeni PDV). Postavlja se pitanje ko to u Srbiji ne vidi svakog
dana stotine hiljada radnika na crno, ko to ne vidi desetine miliona evra prometa?
Odgovor je jednostavan, ne vide drzavni službenici, baš oni zaduženi za
suzbijanje navedenih kriminalnih radnji: poreski inspektori, inspektori rada, tržišni
inspektori, carinski službenici, saobraćajni inspektori i drugi pripadnici raznih
inspekcija.
A zašto ne rade svoj posao, zašto ne sprečavaju kriminalne radnje: ZBOG
KORUPCIJE! PRIMANJA MITA! Zato država mora krenuti u odlučnu, plansku i
sistemsku, borbu za suzbijanje korupcije.
Postoji više prioriteta-zadataka, osnovni su:

1. SUZBIJANJE SIVE EKONOMIJE
2. SUZBIJANJE KORUPCIJE NA TENDERIMA
3. SUZBIJANJE KORUPCIJE U SUDSTVU I TUŽILAŠTVU
Prioritet svih prioriteta je sprečavanje izvlačenja gotovog novca iz legalnih u
nelegalne tokove koje se može ostvariti suzbijanjem sive ekonomije. Mora se
sprečiti: svaki neregistrovani promet, rad na crno, pranje novca, dopuna
nelegalne i neocarinjene robe na tržištu, svaki privrednik se mora uvesti u
zvanične tokove. Radom 100% legalno privrednici gube strah od kontrole,
nestaje „obaveza“ korumpiranja inspektora, samim tim se i nivo korupcije
smanjuje.
Najveći krivac za zatečeno katastrofalno stanje je Poreska uprava Srbije,
reformom ove službe kreće se u borbu protiv kriminala i korupcije. Pet radnih
dana je potrebno da se služba reformiše, postavljanjem stručnog rukovodstva
koje poznaje razvoj našeg tržišta, sve potencijale i nedostatke ove službe, kao i
nedostatke svih reformi poreske politike od 1990.g. do danas.

Način suzbijanja sive ekonomije obrazložen je programom BORBA PROTIV SIVE
EKONOMIJE U ČETIRI FAZE – Prilog br. 1.
Sve dosadasnje analize eksperata, NALED-a, FREN-a, USAID-a, Americke
privredne komore predvidjale su smanjenje nivoa sive ekonomije u roku od 5 do 6
godina, za 5% do 6%, skoro zanemarljivo smanjenje. Optimizam u ostvarinaju
skoro nemoguceg cilja crpimo u izuzetnom poznavanju problematike stecenom
desetogodisnjim pracenjem tržišta i sive ekonomije. Analizom kompletnog
tržišta, svih branši, identifikovani su uzroci povećanja nelegalnog prometa, slabe
tačke u svim dosadašnjim programima za suzbijanje, propuste koje su pravili
inspekcijski organi, otkrili smo način razmišljanja utajivača. Rezultati analiza sa
predlozima za rešavanje uočenih problema obrazložili smo u materijalu BORBA
PROTIV SIVE EKONOMIJE – UTAJE PO BRANŠA, prilog br. 2. Istraživanje
nedvosmisleno prikazuje načine utaja u 30 branši, visinu utaja, krivce za izvršene
utaje kao i rešenja za smanjenje nelegalnih aktivnosi. Uradjena analiza je bila
temelj za pravljenje kvalitetnog programa BORBA PROTIV SIVE EKONOMIJE U
ČETIRI FAZE čija stroga primena na terenu garantuje izuzetne rezultate u roku od
samo jedne godine.
Drugi prioritet je suzbijanje korupcije na tenderima. Pozitivni rezultati dobijeni
borbom na prvom prioritetu umnogome ce pomoci dobijanju pozitivnih rezultata
na drugom prioritetu.
Tenderi su postali vrlo razvijen sistem za pljačku drzavne imovine. Priprema za
kriminalne radnje kreće od raspisivanja tendera gde se postavljaju „namenski“
uslovi upravo za pobednika. Pobednik je uvek blizak prvom čoveku državne
ustanove koja raspisuje tender. Dugogodisnjim istraživanjem utvrdjene su sve
kritične tačke koje su do sada omogućavale najčešće da kriminalne radnje ne
budu otkrivene, čak i ako budu otkrivene da ne budu procesuirane.
Način suzbijanja korupcije na tenderima obrazložen je programom BORBA
PROTIV KORUPCIJE NA TENDERIMA.
Pod pretpostavkom da se svi navedeni programi uspesno sprovedu, dolazimo do
procesuiranja okrivljenih i do najveceg problema, visoke korupcije: MUP-a,
tuzilastva i sudstva, uz neizbežnu advokaturu. Ovaj problem ce biti predmet
posebnih programa, posebnih analiza.