You are on page 1of 8

3.

UTAJE PO BRANŠAMA
1. AUTOBUSKI PREVOZ PUTNIKA
Preko 80 miliona evra iznose utaje raznih poreza i doprinosa u autobuskom prevozu putnika.
Najveće utaje su u neregistrovanju prometa i radu neprijavljenih radnika. Tako imamo firme
koje imaju višestruko više autobusa od broja vozača, firme koje sa više stotina vozača prave
promet od nekoliko desetina miliona dinara i obrnuto, firme sa malim brojem radnika koje
prave promet od vise stotina miliona dinara. Nepoznati je iznos goriva kupljenog na crno te su
nemoguce procene dodatnih utaja PDVa i akciza.
RESENJE: Postoji uputstvo kako iskontrolisati celu bransu za samo mesec dana. Uzrok
ovakvog stanja je izostanak kontrole od strane saobracajne, poreske, trzisne i inspekcije rada.

2. SAOBRACAJ – DOMACI I INOSTRANI TRANSPORT ROBE
Manji kamioni i kombi prevoz skoro uvek se obavlja bez registrovanja prometa. Razne su
procene koliko ima transportnih vozila, čak i preko 100 hiljada. Najčešće su vozači bez prijave
na rad. Prijavljenim radnicima najčesće uvek obračunavaju plate po minimalnoj osnovici.
Najizraženiji primer je međunarodni transport gde vecina vozača ima isplaćenu zaradu jedva
vecu od minimalne. Zvanične plate su od 500 do 1500 evra, odnosno 10 do 15 % od
ugovorene cene ture koju voze – vlasnici obračunavaju fiktivne dnevnice za službeni put u
inostranstvo, radnik preda jedan obracun sa troskovima, vlasnik pravi drugi (falsifikat) sa
punim iznosima deviznih dnevnica, izvrsi se uplata na tekuci racun radnika, vlasnik vec ima
ovlascenje i podigne novac. Tako se desi da na ime radnika bude i po 20 do 30 hiljada evra
uplaćenih dnevnica na tekući račun godišnje a da radnik uopšte i ne zna da je preko njegovog
računa vrseno veliko pranje novca (isti sistem isplate ide preko svakog vozaca u firmi). Tako
radi većina firmi iz ove branše. ‘Ako bi nam to ukinuli svi bi prestali da radimo’, kažu vlasnici.
RESENJE: Ograniciti isplatu deviznih dnevnica po radniku do visine isplacene neto zarade.
Pojačati kontrole ove branše od strane poreskih inspektora, kontrolu vršiti po unapred
utrdjenom uputstvu.

3. TURIZAM
Agencije svoje aranžmane prodaju u gotovini, u dinarima i čvrstoj valuti, bez evidentiranja
prometa. Tako imamo firmu iz BGDa koja ima šest autobusa, samo jednim autobusom za dve
nedelje odveze turiste u inostranstvo za 100 hiljada evra, a godisnji prihod prikaze manje od
100 hiljada evra. Ova agencija ne prikaže cak i nekoliko miliona evra prometa. Većina agencija
koje imaju svoje autobuse imaju isti sistem rada, niko i nikada ih nije kontrolisao. Ceolokupan
keš koji dobijaju koriste za plaćanje inostranih aranzmana na ruke, takođe i domaće
aranžmane plaćaju na ruke – sada dotičemo i nase hotelijere koji većinom u turistickim
mestima naplacuju usluge u gotovini i bez registrovanja prometa.
Sve dodatne usluge koje agencije vrše turistima u inostranstvu su potpuno neregistrovane.
Veliki turisticki centri su Meka za pranje novca i sivu ekonomiju.
Zlatibor, Vrnjačka Banja, Soko Banja, kao i mnogi turistički centri su vodeći u utajama novca
po više osnova: neregistrovanje prometa, neplaćanje gradske takse, ugostiteljske i mnoge
druge usluge se vrse bez izdavanja racuna.
RESENJE: Sve inspekcije sa republickog nivoa spustiti na lokalni, danonocne kontrole vrsiti po
unapred pripremljenom planu I uputstvu o kontrolama svih utajivaca.

4. UGOSTITELJSTVO

Već je poznato koliko ne dobijate račune u raznim restoranima, kafićima, pivnicama,
picerijama. Ili se dobije račun koji u stvari uopste nije račun, na kome sitnim slovima pise:
molimo sacekajte račun. U izdavanju nevažećih računa saučesnici su programeri koji su
programski omogućili štampanje lažnih računa, vrlo lako se spreči utaja izbacivanjem takve
opcije iz softvera. Poznati su primerr da bolje sendvičare na ćosku, kao i restorani, dnevno
utaje od 100 pa i vise stotina evra što na godišnjem nivou daje od 30 do 100 hiljada evra utaje
PDV-a. Primeri velikih sala koje se izdaju za svadbe: često bude 200 do 500 gostiju, meni
košta od 20 do 40 evra po osobi, ceh bude od 4 hiljade evra do 10 ili cak i 20 hiljada evra
prometa – a utajeni PDV ide od 1 do 3 ili 4 hiljade evra samo za jedan dan u tom objektu –
velike sale su često svaki vikend oba dana zauzete. A gde su neprijavljeni konobari, hrana
koja keteringom stiže iz Raške ili Novog Pazara, fotografi sa više hiljada fotografija po paprenoj
ceni, muzičari koji su obično čisti divljaci.
300 MILIONA EVRA IZNOSE UTAJE U TURIZMU I UGOSTITELJSTVU.

5. OBEZBEDJENJE I ČIŠĆENJE OBJEKATA
Neverovatno da radnici u tim firmama rade na neke ugovore od 2 meseca za plate od 16 do
17 hiljada din., bez prijave na staz, prijavljena im je „neka“ obuka – posle dobijaju otkaz.
Isplata zarade vrši se u gotovini na ruke, bez evidentiranja. Kažu da ima firmi koje imaju i po
500 radnika na takve ugovore, a neke najjače i do 2000 hiljade radnika. Posredna saznanja
govore da ima više desetina takvih firmi, vrlo lako bi se identifikovale. Firme za čišćenje
učestvuju na tenderima gde u ponudi računaju plate radnika sa svim doprinosima po ceni od
25 hilj. din. mesečno – takve firme ne prijavljuju radnike uopšte, isplate zarade u prvom
mesecu, eventualno i drugom, par meseci ne isplate platu i onda otpuštaju radnike. Vrlo
jednostavno se proveri svaka firma iz ove branse – proverom sklopljenih ugovora sa
naručiocima posla.
Zakonom o javnim nabavkama drzavne firme na tenderima prihvataju najpovoljnije ponude
koje najcesce daju firme sa najvecim brojem angazovanih radnika na crno.
Austrija je dobar primer kako se boriti protiv rada na crno: narucilac poslova ili investitor u
cijem se prostoru nadju neprijavljeni radnici placa dvostruko vecu kaznu od izvodjaca ciji su
radnici zateceni: narucilac poslova je duzan da proveri sve radnike angazovane u svom
prostoru ili objektu.
U agencijama za obezbedjenje I ciscenje veliki broj angazovanih radnika su penzioneri. Kako bi
se dala prednost zaposljavanju mladih pre penzionera, potrebno je izjednaciti doprinose za
penzionere sa doprinosima koji se placaju za sve druge radnike, cime bi penzioneri izgubili
prenost nad mladima.

6. PROIZVODNJA I PRODAJA HRANE
Obzirom da se u Srbiji najviše novca troši za hranu logično je da su utaje i najveće u prodaji
hrane. Vraćamo se ponovo na sendvičare, pekare, kao i sve druge koji prodaju hranu – retko
kada ćete dobiti račun. Takođe i piljare gde je većina robe prodata na crno. Vrlo zanimljivo da
se u tim radnjama roba nabavlja zvanično, proda na crno, u knjigama se trenutno vidi nesklad
– ali nema ko to da pogleda i konstatuje da je stanje neispravno.
Kvantaši su leglo rada na crno, preprodavci obavljaju najveći promet. Profesor Miladin
Ševarlić procenio je da neregistrovan promet hrane dostiže dve milijarde evra.
RESENJE: Stroga kontrola svih prodavaca poljoprivrednih proizvoda, razdvojiti proizvodjace i
nakupce. Nakupce uvesti u legalne tokove. Spreciti sve piljare koje se snabdevaju na
kvantasima da prodaju hranu u svojim radnjama bez registrovanja prometa.

PEKARE su posebna tema u okviru prodaje hrane. U Srbiji posluje oko 6300 pekara, 70%
radnji nisu bile u sistemu PDV-a, po neke su promet od 4 miliona ostvarivale mesečno.
Polovina promete obavlja se na crno, svaka druga vekna hleba (milion dnevno) je prodata
bez registrovanja prometa. Pre nekoliko godina volšebno je nestalo 83 hiljade tona pšenice od
koje je preradom dobijeno 70 hiljada tona brasna, od brasna je 175 miliona vekni hleba
završilo u prodaji bez izdavanja računa. U 2014.g. dve trećine proizvedenog brašna prodato je
na crno : 2,4 mil.t.rod pšenice, polovina je prodata u izvoz, druga polovina su naše potrebe što
iznosi 840 hiljada tona. Po podacima PKS zvanična potrošnja brašna bila je 284 hilj.t., 556
hilj.tona prodato je bez registrovanja prometa.
RESENJE: Stalne kontrole silosa i mlinova , kao i pekara.

7. BUVLJACI
Najcuveniji Pancevacki buvljak, kompletan promet robe na crno. Direktor Poreske uprave je
početkom 2013. obisao tu pijacu, konstatovao da je TO STRAŠNO i ništa nije uradio po tom
pitanju – u prevodu je PODRŽAO takvu prodaju. Mesečni promet ranijih godina dostizao je 20
miliona evra, preko 200 miliona na godišnjem nivou. Slično je i na Novom Beogradu, OTC je
leglo sive prodaje gde su najveću korist imali korumpirani tržisni inspektori.
RESENJE: Brze desetominutne kontrole u svim gradovima, na svim buljvacima, po nekoliko
puta dnevno u istim objektima.

8. TEKSTIL – PROIZVODNJA I PRODAJA
Neregistovani promet tekstila na godišnjem nivou prelazi 500 miliona evra . Akteri su razni
domaći proizvođaci: Pazarci sa teksasom, Ariljci sa svojim vešom, razni drugi prozvođaci
rublja, posteljina. U uvozu tekstila prednjače kineske firme, kao i fičicka lica koja nesmetano
preko granice u prepunim kombijima uvoze bez carinjenja ogromne količine crne robe.

9. CARINA KAO IZVOR ROBE NA CRNO
Iz Asocijacije malih i srednjih preduzeca Milan Knežević je na konferenciji za novinare izneo
procenu dobijenu od neimenovanog rukovodioca sa carine da vrednost robe koja uđe iz
inostranstva na carinenje, kada se ocarini, izadje 4 milijarde evra manja vrednost – carinici
„pokriju“ razliku. Mnogo načina postoji da iskusni carinik prosvercuje robu za druge. .
Stručnjaci iz Poreske policije su mišljenja da treba kontrolom uporediti sve papire uvoznih roba
koji stižu u luke Pulu i Kopar sa papirima koji se predaju našoj carini (sve uvezene robe, najviše
iz Kine i Turske).

10. OTKUPLJIVACI SEKUNDARNIH SIROVINA, VOĆA I POVRĆA
Otkup sekundarnih sirovina sa pumpanjem količina i cena sluzi za velika pranja. Otkup svih
vrsta voća: malina, kupina, jagoda, višanja, šipuraka, takodje. U poslednjih nekoliko godina
otkupljivaci mleka, manje mlekare u unutrašnjosti koje imaju svoju proizvodnju kačkavalja,
mekog sira I drugih mlecnih proizvoda najčešće svoje proizvode prodaju restoranima ili
manjim piljarama bez registrovanja prometa.

11. SPORT
Sve se više dobija utisak da sport postoji samo zbog kriminalnih radnji. Sportski savezi su
generatori sive ekonomije, klubovi izvršioci. U klubovima je samo keš u opticaju: članarina,
plaćanje zakupa po raznim salama, angazovanje trenera, stipendije igrača i igračica. Fudbal i
košarka prednjače sa prodajom igrača skoro uvek sa lažnim ugovorima. Većena klubova je u
blokadi a nesmetano, samo njima znanim načinima, isplaćuju novac igračima. Ugovori sa

mladim igračima sklapaju se po višestruko vecim iznosima, nerealnim, za koje se osnovano
sumnja da završavaju u dzepovima ljudi iz senke koji upravljaju klubovima. U svakom vecem
klubu na na rukovodećim mestima nalaze se ljudi iz partija na vlasti koji su garancija da sve
što se radi „ispod žita“ neće biti predmet istrage.

12. GRAĐEVINARSTVO
Leglo rada na crno, bez prijave radnika. Jos veće pranje novca stečenog iz svih prethodnih
tačaka. Vrlo lako se sve otkrije. Najčešće se vrši prodaja stanova i poslovnog prostora
plaćanjem kešom, uvek se prikazuje niža cena od tržišne. Prilikom vršenja prenosa Poreska
uprava Srbije – deo za prenos apsolutnih prava razrezuje porez na prenos – najkorumpiranija
služba uPoreskoj upravi (PU je najnekorumpiranija služba u državi, što ne važi za sve druge
inspekcije).
RESENJE: Prilikom izdavanja gradjevinske dozvole popuniti anketu: a. Ime investitora, b. izvor
finansiranja, c. objekat za prodaju ili porodicna zgrada, 4. ako je za prodaju da li je vrednost
prodaje preko 8 miliona din., obveznik PDV – da ili ne. U toku izgradnje kontrola utrosenog
materijala po projektnoj dokumentaciji sa dokazima o nabavci gradjevninskog materijala,
provera izvodjaca radova za angazovane radnike – legalno zaposleni ili rad bez prijave.

13. PROIZVODNJA I PRODAJA STOLARIJE
Proizvodnja stolarije od PVCa, drveta, aluminijuma – najčešće se radi u kućnim radionicama.
Veće firme koje se bave proizvodnjom stolarije snabdevaju tačku 11., većinom keš i na ruke.
RESENJE: Stalna provera svih uvoznika profila kao I distributera.

14.NAMEŠTAJ OD PLOČASTIH MATERIJALA
Na tacku 11. se oslanja i proizvodnja kuhinjskog i sobnog nameštaja po meri od pločastih
materijala – najveća je proizvodnja ugaražama, podrumima, malim radionicama – retko ko
kupuje u namenskim prodavnicama sa izdatim računom. Procene su da preko 60% ugradjenih
proizvoda je bez registrovanja prometa.
RESENJE: Stalna provera svih uvoznika I distributera plocastih materijala.

15. ZAKUP STAMBENOG I POSLOVNOG PROSTORA
Procene su da ima 500 hiljada zakupodavaca (400 hiljada stanova i 100 hiljada lokala). Samo
u Beogradu ima preko 200 hiljada stanova koji se izdaju i više desetina hiljada lokala. Trenutno
je porez na zakup 20% na osnovicu koja je umanjena za 25% . Procenjene utaje poreza na
zakup su 170 miliona evra, neprijavljeni prihodi zakupodavaca približno su milijardu evra.
Placanjem zakupa u gotovini osim utaje poreza na zakup stvaraju se utaje i drugih poreza:
pazar se ne prijavljuje za iznos zakupa pri cemu se utaji PDV, prihod je manji pri cemu se i
porez na dobit plati manje.
RESENJE:U svim kontrolama privrednika po bilo kom osnovu obavezno proveriti Ugovor o
zakupu poslovnog prostora , visinu, kao i nacin placanja. Stopu poreza sniziti sa 20% na 10%.

16. ZDRAVSTVO
Većina doktora sa raznim specijalizacijama radi dodatno u privatnim ordinacijama. Razne sitne
operacije naplaćuju se po hiljadu, 2 hiljade evra za sat – dva posla, sve to ide na ruke. Velika
greska napravljena je povecanjem limita za ulazak u pausal, 6 miliona dinara, pri čemu je

omogućeno lekarima i stomatolozi ostvarivanje zarada i do 500 hiljada prosecno mesecno
uz minimalno plaćene doprinose.
U zdravstvu je izrazena korupcija u raznim oblicima: davanje mita za vršenje lekarskih usluga
„preko reda“, nabavka opreme preko tendera kao i najveci vid korupcije koju vrše
farmaceutske kuće davanjem mita kako bi se njihovi proizvodi favorizovali u lečenju
bolesnika. Farmaceutska industrija posebno mora doci na udar zbog ogromne korupije

17. ADVOKATI, LEKARI, STOMATOLOZI (paušalci)
Isti zakon o paušalcima važi i za advokate, limit je 6 miliona. Ove poslednje dve tačke,
posebno advokati, koristiće svoje limite za pranje novca svojim komitentima uz proviz. od 10
%.
RESENJE: Lekari, stomatologi, advokati kao I za svi drugi pauslano oporezivi obveznici koji
isplate u gotovini preko 100 hiljada din.u jednom mesecu moraju biti prevedeni u vodjenje
knjiga I oporezivanje po stvarno ostvarenom rezultatu. Advokati su spona izmedju kriminalaca
i tužilaštva zbog čega moraju biti predmet posebno programa za borbu protiv korupcije u
sudstvu i tužilaštvu.

18. MENJAČNICE
Menjačnice značajno ucestvuju u pranju novca, sve veće količine gotovine koje se podignu sa
računa firmi na razne načine menjaju se za valutu i to suprotno Zakonu o sprecavanju pranja
novca, – transakcije preko 15 hiljada evra se ne registruju. Javna je tajna da mnogi menjači
imaju i po nekoliko stotina hiljada evra neregistrovanog gotovog novca koji ima sluzi za
obavljanje poslova bez registrovanja prometa.
Rešenje: brze i ceste desetominutne kontrole.

19. ESTRADA
Procene su da estrada godisnje utaji 90 miliona evra. Nastupi „estradnih umetnika“ su skoro
uvek na crno, menadzeri ne prijavljuju prihode od nastupa, kupovina pesama od tekstopisaca
plaća se u gotovini, komponovanje takodje – estrada je mozda i vodeca u % rada na crno.
20. AKCIZNA ROBA
NAFTINI DERIVATI I DUVANSKE PRERAĐEVINE SU VEC IDENTIFIKOVANE OD STRANE DRZAVE
KAO BRANŠE GDE SE UTAJI 400 MILIONA EVRA. Ove branše uvek su bile u domenu
organizovanog kriminala, obični smrtnici nisu imali pristupa ovoj robi.

21. PROSVETA
Na turizam se oslanja i prosveta sa svojim ekskurzijama, rekreativnim nastavama. Nastavnici i
učitelji su posebno plaćeni za ekskurzije i rekreativne nastave, skoro uvek gotovinski i bez
obracunavanja poreza po odbitku – vrlo je lako proveriti sve isplate preko provere turisickih
agencija koje su bile duzne da po ugovoru naplate celokupan ugovoren iznos i od toga uplate
dnevnice.U prosveti je izrazena naplata ĐAČKOG DINARA. Perfidno se plasira da je to novac
namenjen obezbeđenju, samo 10 do 20% tog novca ide na obezbedjenje a ostatak direktori
raspolazu po svom nahodjenju bez ikakavog pravdanja bilo kome za trosenje tog novca.
Ceste su zloupotrebe sala za fiskulturu koje se izdaju raznim klubovima ili grupama gradjana
za rekreaciju. Korupcija je izrazena u nabavci udzbenika, provizije su do 25% od izvršene

prodaje knjiga odredjenih izdavačkih kuća. Nezaposlenog nastavnickog kadra je previše na
birou, mito za dobijanje radnog mesta dostiže i do 10 hiljada evra.

22. IGRE NA SRECU – KLADIONICE I KOCKARNICE
Zvanicno registrovan promet od igara na srecu u Srbiji je pet puta manji od prometa koji se
ostvari u Hrvatskoj koja ima skoro upola manje stanovnika. Udruzenje legalnih priredjivaca
igara na srecu UPIS procenjuje utaje na preko 70 miliona evra od strane nelegalnih i legalnih
koji ne prijavljuju celokupni promet. Kontrole zu znacajno manje od kada je nadleznost
prebacena u Poresku upravu, Sektor za menjacke i devizne poslove. Rad na crno je zastupljen
do 90%, uvek su vlasnici obavesteni kada je akcija inspekcijskih organa. Broj prijavljenih poker
i drugih aparata je znacajno manje prijavljen od stvarnog broja, korupcijom se izbegava
problem.
RESENJE: Uvesti jedinstven softver NBS koji bi onemogucio dvojnu evidenciju prihoda.

23. PROIZVODNJA ALKOHOLNIH PICA
U Srbiji zvanicna proizvodnja žestokih alkoholnih pica je 12 miliona litara a potrosnja je 60
miliona litara. Za samo cetiri godine broj legalnih proizvodjaca smanjen je sa 2 hiljade na
samo 300, dok je broj nelegalnih porastao za sve ugasene koji su nastavili da rade. Udruzenje
proizvodjaca Srpska rakija procenjuje da drzava gubi 150 miliona evra samo na ime PDV i
akciza, bez svih drugih dazbina, doprinosa i radnih mesta. Proizvodnja vina procenjuje se na
150 mil.litara, legalna upola manje. Pivare samo u Srbiji rade sa „trećinom“ kapaciteta,
procena je da na crnom tržištu nestaje trećina prozvodnje (180 miliona litara piva). Potrošnja
kafe legalna je 25 mil. kg., najmanje još 8 mil. kg. na crno.
RESENJE: Kontrolom kupaca: svih veleprodaja, maloprodaja i ugostiteljskih objekata, o
poreklu alkoholnih pica koja su stavljena u promet.

24. POGREBNE USLUGE
Pogrebne usluge su 80% na crno, receno je na skupu u Privrednoj komori Beograda. Agencije
za pogrebne usluge glavni su cinioci sive ekonomije: kod njih se nabavlja komplenta oprema
za sahrane, dogovara organizacija ispracaja pokojnika, restoranske usluge, sve u gotovini i
bez prijavljivanja prometa. Izradu i postavljanje spomenika 900% vrse kamenorezacke radnje
bez registrovanja prometa.
RESENJE: Obustaviti naknadu pogrebnih troskova rodjacima pokojnika koji nemaju dokaze o
izvrsenoj virmanskoj ili gotovniskoj uplati za nastale troskove. Pojacati kontorlu svih pogrebnih
i kamenorezackih radnji.

25. IT STRUCNJACI – PROGRAMERI, SOFTVER KAO GLAVNI ALAT ZA SKRIVANJE UTAJA
Softveri su najjaci alat za vodjenje dvostruke evidencije, legalne i nelegalne. Zastupljeni su u
vecini bransi, nacin je identican: maloprodaje-piljare imaju prodaju sa izdavanjem fiskalnog
racuna ili bez, kafici i restorani takodje, zdravstvene ordinacije registruju usluge na ime i bez
izdavanja racuna, veleprodaje (posle carine najveci izvor prodaje robe na crno
maloprodajama).
RESENJE: Stvaranje evidencije pri Poreskoj upravi o svim softverskim firmama, svim
softverima na trzistu, sa izjavom da pod materijalnom i krivicnom odgovornoscu tvrde da ne
postoji dvostruka evidencija. Istu izjavu moraju dati i korisnici softvera.

26. ELEKTROPRIVREDA – KRADJA STRUJE I NETEHNICKI GUBITAK

Elektroprivreda Srbije je objavila podatak da ima 52 nacina kradje struje. Po zvaničnim
podacima gubitak (čitaj kradje) struje u 2012. i 2013.g. iznosi 1,2 milijarde evra. Ogromna
pomoć lopovima dolazi iz samog EPS-a. Nezvanično, kradje struje veće su za 15% od
ukupnog fonda zarada koje se isplacuju na godišnjem nivou. Smanjenjem kradja struje na
minimum, otpustanjem bar dela viška radika (17 hiljada radnika je višak, prosecna zarada sa
svim doprinosim je 1000 evra), EPS bi samo u jednoj godini ostvario 600 do 800 miiona evra
veće prihode.
RESENJE: Primeniti jedinstveno svetsko resenje za otkrivanje nestalog „baš svakog kilovata“,
pri čemu bi se u potpunosti suzbio najveci neprijavljeni promet robe i velika korupcija u okviru
EPS-a.

27. OMLADINSKE I STUDENSTSKE ZADRUGE
Vrlo ceste zloupotrebe vrse poslodavci preko omladinskih i studentskih zadruga. Na Adi
ciganliji ima restorana koji zaposlavaju i vise od 100 radnika preko uputa neke omladinske
zadruge, pokriveni su kada dodje inspekcija rada, na kraju meseca iscepaju uput i za naredni
omladinci ponovo donesu novi uput.
RESENJE: Inspekcije rada moraju proveravati isplacene zarade u prethodnom periodu,
najmanje tri meseca.

28. PRIHODI LOKALNIH SAMOUPRAVA
Lokalne samouprave imaju mnogo nenaplacenih prihoda. Veliko je zloupotrebljavanje
javnih površina
najčešće od strane ugostiteljskih objekata. U turističkim mestima je
ogroman gubitak budžetskih prihoda od nenaplaćene turističke takse. Poslovni prostor se
izdaje po visetruko nizim cenama od trzisnih. Veliki su iznosi izgubljenog poreza na zarade
radnika usled rada na crno. Ogromni gubitak poreza na imovinu jer polovina objekata nije u
poreskoj evidenciji. Mnogi prijavljeni obveznici poreza na imovinu, pogotovo firme, nece biti u
mogucnosti da placaju jer su po novom zakonu razrezrane ogromne vrednosti. Ogromni gubici
su u lokalnim javnim firmama zbog neprijavljenih korisnika. Poznat je primer iz Vrnjacke
Banje, na vodovodnoj mrezi bilo je prikljuceno 1200 nelegalnih korisnika. Nelegalna izgradnja i
dalje cveta, gradjani izbegavaju takse za dobijanje gradjevinske dozvole, inspekcijski organi
(zbog korupcije) podrzavaju nelegalnu gradnju. I kada se radi uz projekat, cesto se dozvoljava
dozidjivanje velikog broja kvadrata van odobrene dokumentacije.
Korupcija je najvise izražena u lokalnim samoupravama zbog čega će biti predmet posebnog
programa za suzbijanje. Najveći vid korupcije ide preko tendera, najčešće izmišljenih, kako bi
se stvorio keš novac za stranku. Novi vid pranja novca vrši se preko stranačkog zaposljavanja,
narocito izraženo od 2012.g., preko izmisljenih ugovora o privremenim i povremenim
poslovima.

29. GRAFIČKA DELATNOST
Iz godine u godinu sve veci porast prihoda se belezi u grafickoj delatnosti. Štampa mnogih
novina, tabloidnih-žuta štampa, kao i knjiga sve više se radi u nelegalnoj zoni.

30. UVOZ ROBE IZ MADJARSKE
Po podacima madjarskih carinika, roba koja se uveze u Srbiju dostize 1,2 milijarde evra, po
našim podacima uvoz iz Madjarske je 600 miliona evra, polovina se uveze bez plaćanja carine
i PDV-a.

Iz Madjarske najčešće uvozimo hranu, belu tehniku i kozmetiku. Svakodnevno granicu prelaze
stotine kombija sa raznom robom, automobili sa punim gepecima hrane i ko zna koje sve robe.
Ucesnici u svercu robe vec posle drugog-treceg puta nadju vezu na carini i budu ispraceni
samo pogledom prilikom prelaska granice, bez ikakve provere.

31. AUTOMOBILSKA INDUSTRIJA
Prodaja rezervnih delova, guma, stakala , motornog ulja i drugih artikala u velikoj meri, bez
tačnih procena, obavlja se bez registrovanja prometa. Servisne i sve druge usluge vezane za
auto industriju skoro da se i ne rade sa izdavanjem računa, osim u ovlašćenim servisima
stranih proizvodjača.