You are on page 1of 5

Kadenca i stepen prenosa

tekst: Jone

Izvui

maksimum iz bicikla u cikloturingu znai pre svega voziti efikasno. Voziti


efikasno znai prei neko rastojanje sa to manje uloene energije i to manje
zamora. I evo nas odmah kod bitnog parametra efikasne vonje, a to je kadenca.
Kadenca je brzina kojom obremo pedale (odnosno poluge kojima su pedale
povezane sa osovinom prednjeg pogona bicikla), izraena brojem obrtaja u
minuti. To je vrlo vaan parametar, od koga zavisi mnogo toga. Koliki treba da
bude taj broj da bismo vozili efikasno, i da bismo odreeno rastojanje preli tako
da se to manje umorimo?
Ako se bicikl koristi za krae i lagane vonje, za obavljanje svakodnevnih
poslova, za prevoz do bazena ili reke, za vonju po nekom gradskom zelenilu kadenca i nije toliko bitna: recimo da kod poetnika i kod ljudi koji bicikl koriste
samo u pomenute svrhe, ona iznosi ezdesetak obrtaja u minuti. To je kadenca
pri kojoj leti lagano klizimo pored oznojene gomile koja eka prevoz na
autobuskoj stanici pa se onda elegantno naginjemo u krivini i nestajemo iz
njenog vidokruga. To je kadenca pri kojoj razgovaramo o nekoj filozofskoj temi
sa nekim ko se vozi pored nas. Ili ona pri kojoj zamiljeno posmatramo drugu
obalu reke. Tom brzinom pedale obru pecaroi kad se vraaju sa pecanja, pri toj
brzini se momci udvaraju devojkama, a damama u romantinim puloverima i
belim suknjama se pri toj brzini elegantno vijore trake na eirima dok voze
svoje "holandeze" sa pudlicama u pletenim korpama. Na kraju krajeva, to je
maksimalna kadenca kojom se kroz prostor-vreme kreu metani Kovaice :) (Za
"Kovaica" pogledati u Turoteku.)
Ako imamo nameru da vozimo ozbiljnije i prelazimo vea rastojanja, treba da
poveamo brzinu pedaliranja. Smatra se da, eto tako, s obzirom na grau i
kinetiku ljudskog tela, s obzirom na rad srca i plua, s obzirom na otpore u
zglobovima i potronju energije, najpogodnija kadenca iznosi 80 ili neto vie
obrtaja u minutu. Cifra moe da varira od osobe do osobe, ali je ovo neki prosek
pri kome nae telo na biciklu najefikasnije finkcionie (to ima veze sa ritmom
rada srca i plua, otporom u zglobovima, itd.) i zato je to i pravi reim za due i
"jae" vonje. Gornja granica takoe zavisi od osobe i utreniranosti, i moe biti
90, 100, 120... Uobiajeni opseg bi ipak bio 80-90, pogotovo za cikloturing.
Osamdeset obrtaja u minuti je visoka kadenca za nekoga ko tek poinje da vozi
bicikl. Kod takvih osoba ve na sedamdeset obrtaja filozofski razgovor biva
praen neugodnim dahtanjem, pudlice postaju uznemirene, privlai se panja
Kovaiana. Osamdeset podrazumeva jo dramatinije obrtanje pedala, sa
filozofije se prelazi na politiku, upecanim ribama preti opasnost da ispadnu iz
kese, Kovaiani poinju da upuuju podozrive ili ve otvoreno prekorne poglede.

Kada se prvi put pokua vonja sa ovom kadencom, teko je poverovati da nam
to moe biti trajna brzina pedaliranja. Ali itekako moe, samo na tome treba
poraditi. Potrebno je vreme da se sa 60 stigne na 80, ali se to isplati.
A koja je naa uobiajena kadenca? To je ona sa kojom vozimo onda kada ne
razmiljamo o kadenci. Kada se tokom vonje iznenada setimo ovoga, treba da
izmerimo broj obrtaja vodei rauna da ne menjamo tempo - rezultat je brojka
na koju su nae noge navikle i koju automatski odravaju kada zaboravimo na
njih.
Kako izmeriti broj obrtaja? Postoje brzinomeri za bicikl koji mogu da to rade
direktno i da konstantno prikazuju kadencu, ali posao mogu da zavre i obian
brzinomer ili runi asovnik sa sekundarom. Ako je u pitanju brzinomer,
podesimo ga da pokazuje topericu, i u nekom intervalu izbrojimo koliko puta
smo okrenuli pedale. Ako interval u kome smo brojali iznosi 15 sekundi,
pomnoimo broj obrtaja sa etiri i dobiemo broj obrtaja u minuti. (Eto zgodnog
naina da se ubije vreme na nekoj dosadnoj deonici :) Vremenom se razvije
oseaj za brzinu pedalanja pa se ona i bez merenja moe proceniti, skoro u
obrtaj tano.

Primer:
vreme
merenja:
15
izbrojano
- kadenca: 20 * 4 = 80

sekundi

=
etvrtina
obrtaja:

minuta
20

Kako poveati kadencu?

Na tome obino treba svesno raditi. Odabere se neka ravna deonica, eventualno
sa ponekom blagom uzbrdicom, da okretanje pedala ne bi bilo naporno i da
bismo due odrali poveani broj obrtaja. Koncentriemo se na to da taj broj
bude znatno iznad uobiajenog. Vozimo tako koliko moemo (kada se vozi bez
optereenja a sa veom kadencom, plua a ne noge su ono to prvo posustane).
Zatim se vratimo na uobiajeni reim. Posle odmora, kada se izduvamo,
ponavljamo istu stvar, itd. Tokom vremena e intervali u kojima moemo da
vozimo pri veoj kadenci biti sve dui, i noge e se navii da rade bre a da pri
tome previe ne uznemiravaju plua.
Jo jednom: podizanje kadence je dui proces i trai strpljenje. Da je neka
poviena kadenca trajno osvojena i da je postala naa "radna" kadenca, znaemo
kada se tokom vonje budemo opet setili da izmerimo brzinu pedaliranja - ako je
dobijeni rezultat vei od ranijeg, osvojili smo jedan stepenik.
Napomena: osim kada se radi na poveanju kadence, ne treba se navikavati bar ne ako hoemo da steknemo dobru kondiciju - da pedale ba uvek okreemo
sa to manje napora. To treba sauvati jo samo za teke deonice tokom
putovanja, a inae je u pitanju greka u koju je posebno lako upasti na mauntin
bajku, gde su nam na raspolaganju jaki stepeni prenosa. Odreeni napor treba
da postoji kako bi se noge, plua i srce navikli da ne zabuavaju, inae nikada

nee biti stvarnog napretka u pogledu kondicije, i oboleemo od "sindroma


mauntin bajka": spore vonje uz brzo verglanje na svakoj jaoj uzbrdici. To jeste
efikasno, ali i naa putna brzina treba tokom godina da napreduje, zar ne?

Izbor stepena prenosa

S obirom na prethodno reeno, sutina bi bila u sledeem: stepen prenosa treba


birati tako da nau uobiajenu kadencu (a koja je, je l' te, optimalno bar 80 - no
ako nije tolika, onda kolika ve jeste) zadrimo konstantnom koliko god je to
mogue, jer tada vozimo maksimalno efikasno i najmanje se umaramo.
To znai da se pri promeni uslova na putu ne treba truditi da se odri brzina nego kadenca. (Jo jednom: govorimo o turingu, sportska vonja je neto
drugo.) A kadencu emo odrati izborom odgovarajueg stepena prenosa. Kad
naiemo na uzbrdicu treba prebacivati u nie stepene prenosa sve dok ponovo
ne uspostavimo ravnoteu, odnosno dok ne doemo do prenosnog odnosa pri
kome uz isti napor moemo da odrimo nau uobiajenu brzinu obrtanja pedala.
(Za sluaj da ne snalazite: nii stepen prenosa je onaj u kome se pedale lake
okreu a bicikl ide sporije; vii stepen prenosa je onaj u kome se pedale tee
okreu a bicikl ide bre).

Brzina bicikla e pri tome naravno pasti, ali zato troimo manje snage i
odravamo ritam, to je vano. Naravno, na svakoj otrijoj ili duoj uzbrdici
emo pre ili kasnije doi do take na kojoj ni u prvoj brzini (tj. u najniem
stepenu prenosa) neemo moi dalje da se drimo ovakve taktike. No to je via
sila, i tada nema druge nego da se zapne - kadenca e pasti, poee obilnije
znojenje. (Orijentacije radi: ako je naa kadenca po ravnom 80, na otrijim
uzbrdicama bi trebalo da ipak moemo da odrimo 50-60.)

Kako onda najlake savladati uzbrdicu?

lagano hvatamo zalet kad smo nadomak poetka uzbrdice;


kad nanemo uzbrdicu koristimo zalet, a koncentriemo se na kadencu:
im osetimo da ne moemo da je odrimo bez ulaganja veeg napora,
menjamo stepen prenosa nanie (posledica: idemo sve sporije)
ovo po potrebi ponavljamo sve dok imamo raspoloivih stepeni prenosa,
tj. dok ne stignemo do prve brzine. Ako je kraj uzbrdice jo daleko, posle
toga nam sledi dahtanje, ali ako je uzbrdica bila kraa sasvim je
verovatno da smo je na ovaj nain ve savladali, glatko i bez veeg
napora.

Jo neka razmatranja

dvojica bicikista sa potpuno istim biciklima voze na nekom usponu.


prvi vozi u viem stepenu prenosa i sa kadencom od recimo 60;
drugi biciklista moe da izabere jedan ili ak dva stepena nii prenos, a da
to nadoknadi kadencom od recimo 80 - i vozie istom brzinom kao i prvi,
ali uz manji napor i utroak energije.

I nije u pitanju samo manji napor. Mnogi rekreativci vole da voze u visokom
stepenu prenosa i sa malom kadencom (da "melju", kako se to kae u argonu)
jer im to deluje ozbiljnije i "sportskije". No injenica je da je ovo najbolji nain da
se unite kolena - samo mali broj ljudi ima dovoljno jake ligamente i meniskuse
da moe godinama ovako da vozi bez posledica. Zato je takav nain vonje bolje
prepustiti aktivnim trkaima (ni kod njih nije previe est) a brzinu "isterivati"
poveanom kadencom.
Napravite eksperiment: ako imate drumski bicikl sa klasinim prednjim pogonom
52-42 a vozite sa ekipom koja po ravnom dri prosek od oko 30km, prebacite
lanac napred na manji zupanik (42) a nazad na zupanik sa 15 zuba (ako imate
prosean rekreativni zadnji pogon, verovatno je to "etvorka") i videete da bez
problema moete da pratite tempo sa kadencom od oko 90, a da pri tome
oseate minimalan napor na pedalama.

A sa mehanike strane...

Pri
izboru
stepena
prenosa
treba
izbegavati
sledee kombinacije:
a) veliki-veliki (napred najvei zupanik, nazad najvei zupanik ili onaj do
njega)
b) mali-mali (napred najmanji zupanik, nazad najmanji zupanik ili onaj do
njega).
Razlog je to to pri navedenim kombinacijama lanac ide ukoso a tada dolazi do
veeg trenja i habanja i lanca i zupanika.

Za kraj

Za vonju koja je efikasna u smislu potronje nergije i zamora nije najbitnija


brzina kojom se kreemo, nego kadenca. Zato stepene prenosa treba birati tako
da kadencu to due odrimo konstantnom i bliskom optimalnoj vrednosti.
*

Naravno, neemo uvek eleti da tedimo energiju - esto emo tokom vonje
poeleti da malo forsiramo i oprobamo snagu i kondiciju. Tada prelazimo u reim
sportske vonje, a tu je pravilo najee ovo: ako gore plua - menjaj navie,
ako gore noge - menjaj nanie.