You are on page 1of 167

ING.

MIODRAG TIJANI

ELEKTROTEHNIKA
ZA

RADIOAMATERE
III PROIRENO IZDANJE

NOVINSKO-IZDAVAKO PREDUZECE

TEHNIKA KNJIGA
BEOGRAD 1960

Nacrt za korice
JOVAN VIDlC
tampa: Beogradski grafiki zavod, Beograd
Bulevar Vojvode Miia 17

UVOD
Radiotehnika je jedna od tehnikih nauka, a bavi se
elektrinim pojavama, koje su u vezi sa proizvoenjem, ras
prostiranjem i prijemom elektromagnetnih talasa, posred
stvom kojih se alju i primaju razni signali. Kao deo primenjene elektrotehnike, radiotehnika je nerazdvojno vezana sa
elektrotehnikom, sa kojom ima zajednike fizike osnove. Za
raziumevanje i prouavanje radiotehnike potrebno je pozna
vanje osnova elektrotehnike i drugih grana fizike (kao to je
nauka o zvuku), a isto tako i izvesno znanje matematike. Tako
naprimer, ako hoemo da razumemo rad mikrofona i zvu
nika,, moramo znati o zvunom talasanju vazduha i o proiz
voenju zvuka. Ako treba da shvatimo prostiranje elektromaignetnih talasa kroz zemljimu atmosferu, da razumemo
pojave odbijanja, prelamanja i polarizacije tih talasa, onda
je ovo mnogo lake, ako smo upoznati sa istom pojavom kod
svetlosti.
Prema tome, u radiotehniku se ne moe ui presko
ivi fiziku i elektrotehniku, ve se moraju imati izvesna
prethodna znanja. Cilj ove knjige je da prui radioamateru
dovoljno znanja iz elektrotehnike, da bi on mogao lake i
bolje da razume pojave u radiotehnici i da bi izbegao me
haniko i povrno pamenje erna radio-ureaja.
Pri izlaganju ove saete, za radioamatere prilagoene
elektrotehnike, pridravali smo se takvog reda u izlaganju,
da je i poetniku mogue da ta znanja osvoji. Meutim,
i starijim radioamateirima nee biti na omet da se poslue
5

ovom knjigom, radi obnavljanja i proirenja svoga znanja.


Naravno, ne treba misliti da ova knjiga omoguava itaocu
razume van je i samih finesa u radiotebnici, jer ona priblino
obuhvata samo najpotrebnija znanja pri uenju radiotehnike.
U knjizi su pojedini delovi i odeljci tampani sitnim slo
gom. To su objanjenja i izlaganja koja dopunjavaju osnovna
izlaganja. Ovi delovi su esto tei za razumevanje, ali je mo
gue ove delove preskoiti a da se ne izgubi veza u proua
vanju gradiva kao cei ine.

GLAVA I.

OPTA ZNANJA
1. OSNOVI ELEKTRONSKE TEORIJE. STATIKI
ELEKTRICITET

Elektricitet je bio poznat jo u staro grko doba, ali


samo u mom najprostijem obliku, kao statiki elektricitet.
Tek prolog veka poinje izuavanje elektriciteta i prodi
ranje u tajne ove energije, koja je stvarno vezana sa svakim
deliem materije u prirodi, a koja je ipak ostala toliko dugo
izvan domaaja ovejeg znanja.
im su naunici uspeli da pronau prve zakone o elek
tricitetu, da upoznaju osnovne pojmove koji prate elektri
citet, odmah je postavljeno pitanje: ta je elektricitet, kakva
je njegova sutina? I pored toga, to je njegovo upoznavanje
ilo brzim tempom, to su otkriveni naini da se elektricitet
i elektrina struja proizvodu u tako velikim koliinama, da
je poela iroka upotreba ove energije za osvetijenje, mo
torni pogon i drugo, ipak se jo dugo nije moglo odgovoriti
na pitanje o sutini elektriciteta.
U drugoj polovini XIX veka pronaeni su elektromagnetni talasi, a poetkom XX veka radiotehnika je bila
ve izala 'iz naunikih laboratorija i stupila u praktinu
upotrebu. Od toga doba poinje nagli razvoj radio tehnike,
a iisto tako i razvoj atomske fizike, koja je dovela do obja
njenja itavog niza nepoznatih uzroka elektrinim poja
vama i pribliila nais, sasvim, upoznavanju sutine elek
triciteta.
Hernija nas ui da u prirodi nije svaka materija neto
zasebno, ve da su sve materije pored toga to ih ima na
milione raznih ustvari jedinjenja 92 do sada poznate osnovne
7

mateirije, koje se zovu elementima. Najsitniji delii materije,


u kojima ona ima iste osobine kao i veliki komad te mate
rije, nazivaju se m o l e k u l i m a . Molekuli su sastavljeni
od a t o m a, kojih postoji svega 92 vrste, tano toliko koliko
i osnovnih materija elemenata.*) Poev od velikih komada
materije pa sve do atoma, ija je veliina toliko nitavna da
se nijednim naim sredstvom ne moe videti, elektricitet
nam se pokazuje vezan za materiju, ali se uzrona veza
izmeu sutine materije i sutine elektriciteta ne moe nai
na prvi pogled. Posmatrajud materiju i elektricitet, ovako
spolja, nalazimo da elektricitet
moe da se proizvede u materiji,
moe da se kree kroz nju (elek
trina struja), da zagreva materiju
pri svome proticanju, da stvara
magnetno polje oko provodnika kroz
koji tee, ali se nije dugo moglo
utvrditi gde je sediite elektrinih
pojava u materiji, pa ak ni kamo
nestaje elektricitet u momentu kad
materija prestaje da pokazuje elek
trine osobine.
Tek kada je savremena fizika
uspela
da ue u tajnu grae samih
SI. 1 Priblina graa
atoma, postala nam je mnogo jasnija
atoma
i veza izmeu same materije i elek
J jezgro, e elek
troni
triciteta. I atom je, takoe, sastav
ljen od jo sitnijih delia, koji sa
injavaju jedan sistem i koji se nalaze u stalnom kretanju.
Graa atoma uveliko potsea na grau 'sunanog sistema
u vasioni.
Na si. 1 vidimo sastavne delove atoma i njihov priblini
raspored. Glavni deo atoma, koji odreuje njegove osobine
i masu, jeste njegovo jezgro, koje se nalazi negde u sredini
atomskog sistema, slino kao sunce u sunanom sitemu. Na
izvesnom udaljen ju od atomskog jezgra krue manji delii
zvani e 1 e k t r o n i, koji su kod atoma raznih elemenata
rasporeeni u raznim udaljenostima, inei neku vrstu omo*) Najnoviji uspeh atomske fizike je da su pronaeni i atomi
vie elemenata, koji inae nisu bili poznati u prirodi. ta vie,
atomi istog elementa mogu da se unekoliko razlikuju, pa su to
i z o t o p i jednog elementa. Gotovo svi elementi imaju po vie
izotopa.
8

taca, ljuske -oko jezgra. Elektroni se okreu oko jezgra ve


likom brzinom, drei se odreenih putanja. Kretanje elek
trona oko atomskog jezgra potsea na kretanje planeta oko
sunca. Kod najlakeg elementa, vodonika, imamo samo jedan
elektron, kod najteeg, urana, oko jezgra se kree u vie
uzastopnih ljusaka 92 elektrona. Treba stalno imati u vidu,
da je itav ovaj sistem elia, koji ine atom, smeten u vrlo
malom prostoru. Dimenzije elektrona 1 jezgra tako su male
da je, ipak, prostor atoma gotovo prazan. Za primer uzmimo
atom vodonika. Prenik celog atoma je oko jedan desetomilioniti deo milimetra. Prenik elektrona je oko pet trilionitih delova milimetra, tj. 20 000 puta manji od prenika sa
mog atoma.
Ostavimo sada na stranu detaljno razmatranje grae
samog atoma i obratimo svu panju na same elektrone, koji
su glavni uesnici elektrinih pojava.
Svaki elektron je najmanja estica elektriciteta, koja
sadri uvek istu odreenu koliinu negativnog elektriciteta.
Na jednom potpunom atomu ne moe se primetiti nikakva
naelektrisanost, jer atomsko jezgro ima tano toliku koliinu
pozitivnog elektriciteta, koliko iznosi zbir negativnih punjenja
svih elektrona u tom atomu. Prema tome, jedan potpuni
atom je e l e k t r i k i n e u t r a l a n prema spoljnjem svetu.
Meutim, sve elektrine pojave nastaju zbog toga, to atom
moe da postane nepotpun u pogledu broja elektrona, ime
mu se ne remete ostale njegove osobine, izuzev to nestaje
njegove elektrine neutralnosti prema spoljnjem svetu. Kod
svih vrsta atoma (ima ih 92 vrste) jedan deo elektrona, koji
krue po. spoljnim putanjama, moe se otkinuti od atoma
i otii slobodno u prostor, a moe se i prikljuiti uz neki
drugi atom, koji e tada imati viak elektrona. Elektroni
koji mogu da prelaze iz atoma u atom zovu se s l o b o d n i
e l e k t r o n i . Bilo da jedan atom izgubi elektron ili da ga
dobije, on postaje naelektrisan za iznos elektrinog punjenja
samog elektrona. Ako izgubi jedan elektron, preovladae u
njemu pozitivno punjenje i atom e postati pozitivan; ako
dobije elektron vie od normalnog broja elektrona, atom e
postati negativan.
Imajui ovo u vidu, moemo objasniti pojavu s t a t i
k o g e l e k t r i c i t e t a . Kad protremo stakleni tap o svi
lenu tkaninu, primetiemo da se on naelektrisao pozitivno.
ta je ovome uzrok?. Iz nekih razloga, pri trenju, -izvesni
elektroni povrinskih atoma u molekulima stakla prelaze na
9

atome u molekulima svile, te je ela povrina stakla postala


pozitivno naelektrisana. Odmah nam 'dolazi misao, da ni svila
nije vie elektrino neutralna, jer ima u njenim molekulima
atoma sa vikom elektrona. Ispitivanje pokazuje da je ova
misao ta ona, jer se, istovremeno, svila naelektrie negativno.

2. KRETANJE ELEKTRONA. ELEKTRINA STRUJA

U pogledu kretanja elektrona kroz materiju postoje


razlike meu raznim materijama. U nekim materijama lako
se obrazuju slobodni elektroni i oni mogu da se kreu izmeu
atoma, priblino tako kao to bi dim prolazio kroz jedan
suner sa velikim upljinama. Takve materije nazivamo
p r o v o d n i c i.
Ako se slobodna elektroni primoraju da se kreu du
provodnika pod dejstvom elektrine sile, onda nastaje e l e k
t r i n a s t r u j a kroz provodnik. Elektrina struja je,
dakle, usmereno kretanje rojeva elektroda du provodnika
i po elom njegovom preseku.
Postanak elektrine struje pri kretanje elektrona u pro
vodniku moemo, priblino, pretstaviti kao na si. 2, zamilja
jui atome ogromno uveane prema njihovoj stvarnoj ve

liini. Slobodan elektron iz atoma 1 pokrenut je i kree se


do atoma 2, primoravajui spoljmi (slobodni) elektron u tome
atomu da pree do atoma 3, itd. Ovo izvode Istovremeno
miliioni atoma, pa se elektricitet vezan za elektrone kree
kroz provodnik. Vano je jo jednom naglasiti, da se itava
pojava deava gotovo istovremeno u elom provodniku,
odnosno u zatvorenom kolu, jer brzina rasprostiranja elek
trine struje moe dostii i brzinu svetlosti: 300 000 km
u sekundi. Meutim, kretanje samih elektrona od atoma" do
10

atoma nema veliku brzinu: ona iznosi svega oko deseti deo
jednog milimetra u svakoj sekundi.
Postoje i takve materije, iji fiziki i hemiski sastav ne
doputa kretanje elektrona izmeu njihovih atoma. Te ma
terije su n e p r o v o n i c i ili i z o 1 a t o r i. Kad se po
sma traju isve materije u prirodi, onda se u pogledu provodljivosti mogu materije svrstati u pro vodnike i izolatore.
Da bi ova pdela bila manje gruba, obino se govori i o grupi
p o l u p r o v o d n i k a, koji ine prelaz izmeu odlinih pro
vodnika i odlinih izolatora. Meutim, tano ispitivanje pro
vodi j i vosti svih materija pokazuje, da su sve one u manjoj
ili veoj meri pro vodljive.
Iz toga izlazi, da od uslova, pod kojima se nalazi neka
materija u elektrinom kolu, zavisi, da li ona pretstavlja
izolator ili provodnik. Pri tome glavnu ulogu igraju: elek
trini napon kome je materija izloena, i njen elektrini
otpor, sa kojima emo se upoznati u daljem izlaganju.
Treba imati u vidu da ponaanje materija u pogledu
elektrinog otpora zavisi i od temperature. Kada se opisuju
osobine provodnika i izolatora uzima se da su oni na obinoj
temperaturi, recimo 30C do +100C. Na krajnje visokim
i niskim temperaturama, van ovog podruja, materijali menjaju svoje osobine toliko da mogu promeniti i grupu provodnosti kojoj pripadaju.
Od vrstih materija u dobre provodnike spadaju svi
metali i grafit, a u dobre Izolatore dolaze staklo, porcelan,
liskurn, kvare, keramiki materijali i mnoge druge materije.
Od tenih materija dobar je provodnik iva, poto je ona
metal, kao i rastvori soli, kiselina i baza u vodi, koji se zovu
zajednikim imenom e l e k t r o l i t i . Gasovi su naelno neprovonici.
Elektroliti pretstavljaju posebnu vrstu provodnika, u vezi
sa nainom prolaska elektrine struje kroz njih. Opisani
nain postanka struje zbog kretanja elektrona od jednog
atoma do drugog vai samo za vrsta tela i ivu. Mada za'
postanak elektrine struje mora postojati kretanje elektrona,
ima i drugih naina za njihovo kretanje, sem opisanog. Tako
u elektrolitima elektroni putuju zajedno sa atomima, pa tako
opet nastaje elektrina struja. Naime, u elektrolitu se mo
lekuli rastvorenog tela razlau na sastavne delove atome
ili grupe atoma, ali tako, da se ipak atomi nalaze u izvesnoj
zajednici meu sobom, samo su mnogo slobodniji i pokreti ji11

viji. Pri tome atomi ili grupe atoma jedne vrste uzimaju na
sebe jedan ili vie elektrona, dok oni druge vrste ostaju sa
manje elektrona. Zbog toga, ovi prvi postaju negativno,
a drugi pozitivno naelektrisani. Redovno to biva tako, da
metalni atomi postaju pozitivni, jer gube elektrone." Ovako
naelektrisani atomi zovu se j o n i, pa imamo pozitivne i ne
gativne jone. Kada se izmeu dve take elektrolita stavi neki
elektrini napon (vidi si. 3), onda pozitivni joni putuju ka
negativnom polu napona, tamo predaju ili uzimaju elektrone,
te tako tee struja. Ovo je bitna razlika prema nainu pro
laska struje kroz vrsta tela: tamo se kreu samo elektroni,
a ovde, u elektrolitu, zajedno sa elektronima putuju i atomi.
Ovaj nain prolaska elektrine struje javlja se kroz elektro
lite u akumulatorima i galvanskim elementima.

SI. 3 Ionizacija i prolaz struje kroz elektrolit

Time nisu iscrpent svi naini, na koje mogu da se usmereno kreu elektroni i da tako tee elektrina struja. Pomenuto je, da su gasovi naelno nepro vodnici. Ali to ne znai,
da kroz gasove ne moe tei struja pod pogodnim uslovima.
Ako se gasovi razrede ispod normalnog atmosferskog pri
tiska, tj. pritiska, koji ima vazduh zemljine atmosfere, onda
se stvara jedan od uislova za laki prolaz struje kroz gas.
Drugi uslov je stavljanje gasa pod delovanje jakih elektri
nih sila (napona). Tada se deava jonizacija atoma gasa, slina
onoj kod elektrolita. Pojedini atomi nose na sebi viak elek
trona, te su negativno naelektrisani, a drugi ostaju bez elek
12

trona, pa se ponaaju kao pozitivno naalektrisani. Ovi g a s n i


j oni kreu se do suprotnih polova napona, sa njima putuju
i elektroni, te tako kroz gas tee struja (si. 4). Pri ovome je
redovna pojava da gas svetli slabom svetlou, ija je boja
svojstvena dotinom gasu. Ovakvo proticanje struje koristi
se u tinjalicama, neonskim cevima i nekim drugim cevima
u radlotahnici. Jedna od estih pojava u prirodi vezana je za
proticanje elektrine struje kroz gasove. To je munja, koja
se sastoji u prelazu velikog broja elektrona sa jednog nega
tivno naelektrisnog oblaka na drugi, koji je pozitivno naelektrisan, tj. iji atomi u molekulima imaju manjak elektrona.
Mogue je proticanje elektrine struje i nezavisno od
materije, tj. atoma, i to kroz prazan prostor vakum. Ako
uspemo da elektrone odvojimo od materije, pa ih neko elek-

Sl. 4 Proticanje elektrine struje kroz gasove

a) kroz razreen gas u cevi


b) kroz vazduh u obliku munje

trino polje usmerava da se kreu kroz prazan prostor, onda


struja tee i tamo, poto imamo stalno kretanje elektrona.
Takav sluaj imamo kod elektronskih cevi, gde je iz zatvo
renog prostora udaljena gotova sva koliina vazduha, pa kroz
prostor lete slobodni elektroni. Odvajanje slobodnih elektrona
iz atoma materije nastaje najlake pri zagrevanju materije
do usijanja, te se taj nain koristi i kod elektronskih cevi,
koje pri radu imaju usijano vlakno, iz koga izlaze elek13

tron! (si. 5). Rojevi elektrona oko usijanog vlakna odvajaju


se od vlakna pod uticajem elektrine privlane sile, koju
pretstavlja pozitivno naelekiriisana ploa u istoj cevi, te lete
Usijano metalno vlakno

Elektroni koje /spusta usijano vlakno


SI. 5 Prolaz struje kroz vakum uz pomo osloboenih elektrona

kroz vakum na tu plou. Tamo elektroni ulaze u plou, pro


duujui put kroz vrst provodnik.
3. POLUPROVODNICI I ELEKTRINA STRUJA
KROZ NJIH

Zahvaljujui dubokom prouavanju u posledmjim godi


nama uinjena su znaajna otkria novih osobina poluprovodnika, pa se u elektrotehnici i radiotehnici jako rairila
primena polupro vodnika. Oni su postali listo toliko vani kao
i provodnici i izolatori. U sadanjem razvitku tehnike naj
vaniju ulogu kao poluprovodnici imaju elementi g e r m a n i j u m i s i 1 i c i j u m. Ovi elementi pokazuju sve tipine
osobine polupro vodnika i omoguavaju mnoge nove primene
u tehnici.
Najvanije osobine polupro vodnika pokazuju se u tri
nove pojave. Prvo, polupro vodnici se moraju nalaziti u kri
stalnom stanju. Drugo, oni isu gotovo nepro vodnici (izolatori)
ako se nalaze u savreno istom stanju, bez ikakvih primesa
drugih elemenata; ako im se dodadu odgovarajui elementi
u odreenoj koliini, onda postaju polupro vodnici, odnosno
i provodnici elektrine struje. Tree, mehanizam provoenja
elektrine struje razliit je u poluprovodnicima od onoga
koji je opisan u prethodnom odeljku.
Ukratko emo objasniti navedeno ponaanje poluprovodnika i posledice toga na prolaz elektrine struje kroz
p olupro vodnike.
14

Kad se germanijum ilii silicijum nalaze u kristalnom


stanju, to znai da su njihovi atomi rasporeeni u savreno
pravilnom redu, kao to to pokazuje si. 6. Svaki iseak kri
stala sadri mnotvo atoma, koji se odravaju na jednakim
otstojan jama pomou valentnih privlanih sila, koje deluju
izmeu svakog atoma i njegova e t i r i suseda; na si. 6
su te isile pretstavljene kao tapii, koji idu od jednog do
drugog atoma. U takvom kristalu su svi spoljni elektroni
atoma, koji bi mogli postati slobodni, zauzeti vezom sa susednim atomima. Ako se neki od elektrona i otrgne od atoma,

SI. 6 Kristalna reetka poluprovodnika

onda njegov nedostatak u atomu se pokae kao u p l j i n a


u spoljnom omotau atoma, ravnotea u kristalu se pore
meti na tome mestu, a osloboeni elektron uskoro mora nai
neku drugu upljinu u kojoj e se smestiti. Ovo kratkotrajno
iskakanje elektrona iz atoma sa pojavom upljina deava
se pod uticajem temperature kristala, pa se moe rei da
u kristalu stalno postoji izvestan isti broj slobodnih elek
trona i upljina, dakle parova elektrona i upljina. Meutim,
broj tih parova je mali u odnosu na broj atoma. Zbog toga
se kristal ponaa kao 1 o provodnik kad kroz njega tee
elektrina struja, jer ima vrlo malo n o s i l a c a e 1 e k t r i 15

c i t e t a , koji bi mogli da posreduju u prolazu struje. Ako


bi se kristal ohladio do apsolutne nule ( 273,2C), onda
bi ovakav kristal bio savren izolator.
Takvi savreno isti kristali teko da mogu postojati u
prirodi,, ve su njihove reetke proarane izvesnim brojem
stranih atoma drugih elemenata. Ako se kristalima germandjuma i silicijuma doda namerno mali broj atoma sa tri
ili pet spoljnih elektrona, recimo jedan atom na sto miliona atoma germanijuma ili silicijuma, onda nastaje naj
vanija pojava kod podupro vodnika: oni postaju vrlo pro
vodi jivi za struju, tj. njihov se otpor smanji. Ovi dodaci se
nazivaju p r i m e s e .
Kao primese sa pet spoljnih elektrona (valencija) dolaze
u obzir atomi fosfora, arsenika ili antimona. Ovi atomi za
uzmu mesto ponekog atoma u kristalu kao na si. 6. Poto
postoje samo etiri susedna atoma prvobitnog istog kristala,
to ovakav novi atom ostane nevezan jednom (petom) vezom.
Tako jedan elektron moe da se oslobodi iz atoma primese
a da ne pokvari veze /u kristalu. To se stvarno i desi sa svim
atomima primese, pa izmeu atoma u reetki pone da se
kree onoliko slobodnih elektrona, koliko je atoma primese
prisutno u kristalu. Iako je broj atoma primese mali u od
nosu na broj svih atoma kristala, broj slobodnih elektrona
je vrlo veliki, jer je broj atoma u kubnom sanditetru kristala
ogroman (kod germandjuma 4,52 X IO22). Prvobitne upljine
na atomima poluprovodnika, koji su se javljale zbog tempe
rature tela, bivaju popunjene slobodnim elektronima, tako
da se njihov broj smanji na mali iznos.
Ovakav kristal, koji ima mnogo slobodnih elektrona
a malo upljina naziva se p o l u p r o v o d n i k n - t i p a.
Postoji i mogunost da se odgovarajuom primasom postigne
da bude u kristalu mnogo vie upljina nego slobodnih elek
trona, u kome sluaju imamo p o 1 u p r o v o d n i k p-t i p a.
To biva na nain koji se opisuje u daljem.
Kada se kao primasa upotrebe trovalentni atomi alumi
nij uma, bora, galijuma ili indijuma, onda se etiri susedne
veze sa atomima germandjuma i silicijuma ne mogu ostva
riti. Jedan elektron nedostaje u atomu primese i on ga otrgne
od jednog atoma germanijuma (silicijuma). Tada se primesa
vee sa etiri veze bez elektrona, tj. na njima se pojavi
upljina. Broj upljina bie ravan broju atoma primese
a slobodnih elektrona jedva da e postojati u meuprosto
rima kristala. Takav je poluprovodnik p-tipa.
16

Karakteristino je za upljine da se ponaaju kao pozi


tivni nosioci 'iste koliine elektriciteta kao i elektroni (samo
drugog znaka). One, slino elektronima, izvode stalno kre
tanje po kristalu, etao ui se od jednog do drugog atoma,
te se mogu smatrati pozitivnim ekvivalentom elektrona.
upljine su nov pojam u elektrotehnici, ali je njihovo
otkrie objasnilo mnoge poznate no neobjanjene elektrine
pojave. upljine u p-tipu poluprovodnika izazivaju pove
anje provodljivosti isto kao elektroni u n-tipu.
Mehanizam protoka struje kroz polupro vodnike razli
it je od naina koji su bili izloeni ranije za provodnike,
elektrolite ili gasove. On je karakteristian, jer u provoPDLUPRDVOONIK SR PRIMESOM (n- tip)

toplotnog

DEJSTva

SI. 7 Protok struje kroz poluprovonik n-tipa

enju igraju ulogu dva nosioca elektriciteta:


elektroni
i upljine, od kojih ovi postednji i ne postoje kod pro
vodnika. Pored toga, mehanizmi protoka struje za n-tip
i ptip se razlikuju unekoliko meu sobom, to e se obja
sniti u daljem izlaganju.
Kao to je to prts ta vlj eno na si. 7, zamisliemo komad
p olupr o vo dnika n-tipa, koji je stavljen izmeu dve metalne
ploe, da bi mogao da se ukljui u kolo struje. Beli kruii
pretstavljaju atome germanijuma (silicij ma) a rafirani su
atomi prknese. Saglasno onome to je reeno ranije, treba
uzeti da je broj prvih inilione puta vei od drugih, to nije
moglo biti pretstavljeno na slici. Svi su atomi povezani sa
po etiri veze, a u meuprostorima se nalazi onoliko slobodnih
2 Elektrotehnika

17

elektrona (ome take), koliko ima atoma primese. Ovi elek


troni postoje zbog toga, jer su se otkinuli od atoma primese,
budui da su nepotrebni kao peti spoljni elektroni. Na slici
se vidi da postoji samo jedan atom germanijuma kotji je
ostao bez elektrona (levo u najniem redu) i ima na sebi
jednu upljinu. To je sluajna pojava izazvana temperatu
rom kristala, pa takve retke upljine ne igraju veliku ulogu
prema velikom broju elektrona u meuprostorima.
Ako se na levoj metalnoj ploi nalazi prikljuen pozi
tivan a na desnoj negativan pol izvora, onda kroj ovaj poluprovodnik n-tipa nastaje protok struje zahvaljujui kretanju
elektrona s desna na levo. Naime, leva ploa privlai elek
trone i oni ulaze u nju; iz desne ploe izlaze elektroni i ulaze
u poluprovoidnik. Naizgled itok je isti kao kod provodnika,
meutim, ima razlike: poreklo slobodnih elektrona je drugo
POLUPROVODNIK SR PRIMESOM ( p - t i p )

NEGATIVNI JON PRIMESE

SQ

uPUINom"

SI. 8 Protok struje kroz polupro vodnik p-tipa

a takoe je vano da one malobrojne upljine postoje, jer


one pomau da se iz metala izvlae elektroni na negativnom
polu.
Kod poluprovodnika p-tipa, koji je prikazan na si. 8, me
hanizam je drugaiji. Tamo su trovalentni atomi primese
uzeli iz nekih atoma germanijuma po jedan elektron, pa su
se na lovirna pojavile upljine (ti atomi su nacrtani (okrnjeni).
upljina ima mnogo, tano toliko koliko atoma primese.
Slobodnih elektrona gotovo nema, samo poneki koji je ispao
iz atoma zbog toplo te. I tamo, naravno, treba zamisliti da je
broj atoma primese milione puta manji od atoma germanijuma.
18

Kad prikljuimo ovakav poluprovodnik u kolo struje,


tako da je na levoij oblozi pozitivan a na desnoj negativan
pol, nastaje struja kroz kristal ali uz pomo upljina 'a ne
elektrona. upljine poinju da se kreu od pozitivnog pola
ka negativnom. To kretanje upljina treba tako razumeti da
one nastaju na jednom atomu a pojavljuju se na drugom koji
je blii ka negativnom polu, pri emu je potrebno neko vreme
za taj proces, ime je odreena brzina kretanja upljina, kao
da su one neke estice. upljine u blizini negativnog pola
nestaju, jer ih popunjavaju elektroni iz metala. S druge
strane, na pozitivnom polu, stalno se stvara isto toliko
upljina, jer elektroni iz nekih atoma ulaze u metal. Na taj
nain se odrava protok struje kroz posmatrani p-tip poluprovodnika.
Treba imati u vidu da ovaj kratki opis pojava i procesa
u polupro vodnicima nije mogao da iznese niz detalja fizike
i energetske prirode, koji su omoguili da se utvrdi takav
protok struje, kakav je opisan. Meutim, izneti opis je do
voljno detaljan da bi se razume! e elektrine pojave u poluprovodnicima, koje su dovele do ogromnog napretka kroz
konstrukcije novih ispravljaa i tranzistora. Ovi poslednji
su ve izvrili malu revoluciju u elektronici.

4. ELEKTRINO KOLO

Kada struja tee kroz vrst ili tean provodnik, elektro


lit, gas, poluprovodnik ili vakum, uvek je ona proizvedena
kretanjem nosilaca elektriciteta na jedan od opisanih na
ina, a takav predmet, kroz koji tee elektrina struja, na
zivamo optim imenom provodnik. Meutim, provodnik nije
dovoljan da proizvede struju, ve je on samo predmet koji
je kanalie. Isto tako, proticanje struje je obino vezano za
izvrenje nekog rada, tj. struja ise proizvodi sa nekim ciljem.
Zbog ovoga provodnik mora da je vezan za neki i z v o r
s t r u j e, na jednoj strani, i za neki p o t r o a , na drugoj
strani. Tako dolazimo do krune veze izvora struje, spojnih
provodnika i potroaa, to pretstavlja z a t v o r e n o e 1 e k t r a n o k o 1 o. Ovakvo elektrino kolo omoguava dugo
trajno proticanje struje, sve dok je kolo elo i postoji
izvor struje.
2*

19

Svaki izvor otruje mora da 'ima svoj e l e k t r i n i


n a p o n , koji predstavlja ornu pokretaku elektrinu silu,
koja primorava nosioce elektriciteta da se kreu du celog
kola. Najprostije elektrino kolo vidimo na si. 9. Ono se
sastoji od izvora struje i potroaa, koji su meusobno ve-

SI. 9 Zatvoreno elektrino kolo

zani sa dva provodnika. Glavino obeleje strujnog kola jeste


to, da iduei od jedne take na njemu du provodnika pro
lazimo kroz izvor struje, vodove i potroa, pa opet dola
zimo u polaznu taku.

GLAVA II.

ELEKTRINA STRUJA, NAPON I OTPOR


5. ELEKTRINA STRUJA

Kao to smo videli u proloj glavi e l e k t r i n a


s t r u j a j e k r e t a n j e e l e k t r i c i t e t a , tj. kretanje
elektrona kroz materiju, sa materijom i van materije. Ovo
kretanje je mogue samo kroz provodnike. Treba pri ovome
imati u vidu da se pod provodnikom u irem smislu razume
ne samo materijalni ve i delom nematerijalni kanal,
kojim se kreu elektroni (za ovo drugo je primer cev sa
vakumom). U uem smislu pod provodnikom podrazumevamo
telo sa dobrom provodi j ivou. Takve provodnike gradimo
obino pravilnog oblika (ica) a elektroni se tada kreu du
provodnika slino kretanju tonosti kroz cev.
Kada elektrina struja tee kroz neki provodnik, onda
ona proizvodi razna dejstva, koja se pokazuju na provodniku
i njegovoj okolini, to nam omoguava da utvrimo posto
janje struje i da merimo jainu struje, koja tee kroz pro
vodnik. Tako elektrina struja zagreva provodnik kroz koji
tee, te se onda govori o t o p l o t n o m d e j s t v u elek
trine struje. Isto tako postoji i m a g n e t n o d e j s t v o
elektrine struje, koje se pokazuje u tome, to se u okolini
provodnika sa strujom stvara magnetno polje, koje moemo
lako utvrditi pomou kompasa. He mi sko d e j s t vo struje
sastoji se u razlaganju rastvorenih jedinjenja na elementarne
materij e (elektroliza).
Ako razne elektrine struje posmatramo sa gledita,
kako one mogu tei kroz jedan provodnik, onda se nalazi da
postoje dve glavne vrste struja: jednosmema (jednosmislena)
i naizmenina.

J e dn os m e r n a s t r u j a tee kroz provodnik stalno


u jednom smeru i to od p o z i t i v n o g p o l a i z v o r a
s t r u j e k a n e g a t i v n o m . Elektroni se pri tome stvarno
kreu od negativnog pola ka pozitivnom. Svakako da bi se
moglo smatrati da je smer toka struje isti sa smerom kre
tanja elektrona, to bi bilo i prirodno. Meutim, za smer
struje usvojen je ba suprotan smer od ovoga, tj. od pozi
tivnog pola ka negativnom, i to zbog toga to se u vreme
uslovnog odreivanja smer a' struje nije znalo za elektrone.

SI. 10 Grafiko pretsta vi janje elektrine struje

Od ovoga se ne otstupa ni danas, jer bi to proizvelo potrebu


promene mnogih definicija u elektrotehnici i dovodilo do
nesporazuma.
Jednosmemu struju daju oni izvori struje, koji imaju
izraene stalne polove (pozitivni i negativni). To su galvanski
elementi, akumulatori i maine jednosmerne struje. Ako bi
hteli da se posluimo uporeenjem sa tokom vode, onda
jednosmerna struja potsea na proticanje vode kroz vodo
vodne cevi ili na redni tok.
N a i z m e n i c m a s t r u j a je takve prirode, da se kod
nje ne moe govoriti o pozitivnom i negativnom polu izvora
struje, poto je kretanje elektrona u provodniku sa naizmeninom strujom promenljivog smer a. U nekom kratkom vre
22

menu struja tee u jednom smeru kroz provodnik, a potom


menja smer i tee u suprotnom smeru; to se ponavlja stalno,
doiklegod ima struje u provodniku.
Na si. 10 pretstavljene su grafiki, u obliku diagrama,
obe vrste struja. Na horizontalnoj osi (apscisi) odmerava se
vreme, a na vertikalnoj (or dina ti) jaina truje. Kao to se
vidi iz si. 10a, jedno smerna struja ima stalno istu jainu
i isti smer, poto je njena linija stalno iznad apscisne oso
vine. Naizmenina struja, na si. 10b, ima u svakom momentu
drugu jainu, a jedno vreme njena linija ide iznad apscisne
ose (jedan smer), a potom ide ispod ove ose (drugi smer).
Neku sredinu izmeu ovih dveju struja pretstavlja p u l
s i r a j u 6 a s t r u j a , pokazana na si. 10c, koja ima stalan
smer kao jednosmerna, ali ima promenljivu jainu kao na
izmenina. Stvarno se moe i dokazati, da pulsiraj ua struja
pretstavlja zbir jednosmeme i naizmenine struje.
6. JAINA ELEKTRINE STRUJE

Jaina elektrine struje j e koliina ele kt r i c i t e t a, ko j a p r o tee kroz presek p r ov o d n i k a u j e d n o j s e k u n d i . Poto svaki elektron
sadri odreenu koliinu elektriciteta, to je ona srazmerna
broju elektrona, koji proteku kroz odreeni presek provod
nika. Stoga bismo mogli meriti jainu struje pomou broja
proteklih elektrona, ali bismo pri tome dobili i za slabe
struje vrlo velike brojeve. U tehnici se jaina struje meri
jedinicom a m p e r (A), koja je dobila ime po fiziaru
Amperu. Amper se moe odrediti na razne naine, ali se nje
gova vrednost obino daje kao jaina one struje pri kojoj
u svakoj sekundi pretee kroz presek provodnika koliina
elektriciteta ravna 1 k u l o n (kulon je jedinica za koliinu
elektriciteta i obeleava se slovom C). U praktinoj elektro
tehnici se amper definie kao jaina one struje, koja pri
elektrolizi srebra nitrata izlui 1,118 mg srebra u svakoj
sekundi.
Manja jedinica od ampera je mi li a m p e r , koji je
hiljaditi deo ampera, a obeleava se sa mA. Milioniti deo
ampera zove se m i k r o a m p e r (pA) i njime se mere vrlo
slabe struje. Dakle:
1 A = 1 000 mA = I 000 000 pA;
1 mA = 1 000 pA = 0,001 A
23

7. ELEKTRINI NAPON. ELEKTROMOTORNA SILA

Govorei o proticanju elektrona kroz provodnike, . tj.


o elektrinoj struji, pomenuto je, da mora postojati izvesna
elektrina pokretaka sila, koja primorava elektrone da na
puste svoje putanje u atomima i da se kreu od atoma do
atoma. Takva sila stvarno postoji i naziva se e l e k t r i n i
n a p o n i l i p o t e n c i j a l . Sprave koje raspolau elektri
nim naponom jesu i z v o r i s t r u j e, i one mogu da odaju
elektrinu energiju.
Da bi mogli lake razumeti ulogu i pojavu elektrinog
napona moemo se posluiti mnogim pojavama u mehanici.
Mi emo uzeti za primer spojene sudove, ispunjene vodom.
Na si. 11 imamo dva suda, koji su spojeni jednom cevi sa

ventilom (zatvaraem). Sipajmo u oba suda vodu, ali tako,


da u sudu B imamo vii nivo vode nego u sudu A. Kad je
ventil zatvoren, voda e mirovati, ali se moe merenjem
utvrditi, da voda vri vei pritisak na ventil sa strane suda B,
jer je u njemu vii nivo vode. Razlika pritiska sa obe strane
ventila odgovara tano razlici nivoa tonosti u oba suda.
Otvorimo li ventil, voda e poeti da tee kroz spojnu cev
sve dotle, dok postoji razlika pritiska kao pokretaka sila,
to jest, dok se ne izjednae nivoi vode u oba suda Proticanje
vode kroz cev odgovaralo bi elektrinoj struji kroz pro
24

vodnik, a razlika pritisaka elektrinom naponu, koji mora


da postoji u svakom elektrinom strujnom kolu. Da bi ovaj
primer potpuno odgovarao elektrinom strujnom kolu, treba
zatvoriti kolo proticanja vode dodavanjem jedne pumpe P,
koja e vodu stalno prebacivati iz suda A u sud B, i time
stalno odravati razliku nivoa vode u sudovima. U tom slu
aju pumpa P odgovara izvoru elektrine struje u struj
nom kolu.
Dakle, moemo rei, da je elektrini napon ona pokre
taka sila, koja proizvodi elektrini pritisak napon
i pokree elektrone kroz materiju; nju imaju izvori elektrine
struje. Zbog toga se napon na izvodima izvora struje zove
jo i e l e k t r o m o t o r n a s i l a (EMS).
Napon i elektromotorna sila se mere jedinicom volt (V).
Manje jedinice su mi li v o l t (mV) i m i k r o v o l t (pV);
vea jedinica je k i l o v o l t (kV), koja sadri hiljadu volti.
1 v = 1 ooo mV = 1 000 000 pV

1 kV = 1 000 V
1 mV = 1 000 pV
8. ELEKTRINI OTPOR
Merenjem i opitima moe se utvrditi, da svaki provodnik
suprotstavlja izvestan otpor elektrinoj struji, kada ova tee
kroz provodnik. Otpor se pokazuje u tome, to u jednom
odreenom provodniku nije mogue proizvesti elektrinu
struju bez elektrinog napona, niti ta struja moe biti pro
izvoljno jaka, ako pri tom nije i napon odgovarajui. Otpor
moemo lako shvatiti, ako se potsetimo, da svako kretanje
u materijalnom svetu naijazi na otpor na svom putu, pa da
je to sluaj i sa kretanjem elektrona, odnosno sa elektrinom
strujom. Prema tome, jaina elektrine struje u kolu ogra
niena je otporom na elom putu, kojim prolaze elektroni,
i zavisi od toga otpora. to je on vei, struja je slabija, pri
stalno istom naponu.
9. OTPOR ZA JEDNOSMERNU STRUJU
(OMSKI OTPOR)
Kada jednosmerna struja tee kroz izvestan provodnik,
onda se pojavljuje elektrini otpor proticanju struje, koji je
posledica ometanja elektrona da se potpuno slobodno kreu
25

kroz materiju, jer oni prolaze kroz atomske meuprostore


u kojima vladaju elektrina polja. Otpor provodnika zavisi
od duine ice, njenog preseka i materijala provodnika. Sto
je provodnik (ica) dui, otpor je vei, a isto tako je vei
u koliko je ica tanja, tj. ima manji presek. Uticaj materijala
provodnika je stalan d nezavisan od veliine provodnika, te
se izraava jednim stalnim ibrojem za svaku vrstu materijala,
a taj se broj zove s p e c i f i n i o t p o r. Specifini otpor
stvarno pretstavlja vrednost otpora ice duge 1 m, povrine
preseka 1 mm2, nainjene od materijala, iji specifini otpor
merimo.
Jedinica za merenje otpora jeste o m, koja se obeleava
grkim slovom Q (omega). Vee jedinice jesu k i 1 o o m (k
i m e g a o m (MQ). Odnoisi meu njima su sledei:
1 Cl = OMI kQ 0.000001 MCI

1 kCl = 1 000 Q
1 M Q = 1 000 000 Q

Rede se upotrebljavaju delovi oma: m i l i o m (m Cl


hiljaditi deo) i m i k r o o m (pQ milioniti deo).
Da bi se izraunao otpor jednog provodnika stalne
debljine, treba znati njegovu duinu, presek i specifini
otpor. Onda je:
R = (oma)
S
gde je:
R otpor u omima;
1 duina provodnika u metrima (m);
S presek u kvadratnim milimetrima (mm)2;
p specifini otpor materijala provodnika (p se ita ro).
U tablici 1 se nalaze specifini otpori za 'nekoliko naj
ee upotrebljavanih materijala za provodnike. Od svih ma
terijala srebro ima najmanji specifini otpor najveu provodljavost. Za njim dolazi bakar, koji se zbog svoje jevtinoe
najvie i upotrebljava za izradu provodnika. Kad je potrebno
jo poveati provodljivost, onda se bakarni provodnik posrebri po povrini.
26

TABLICA 1.

Materijal
Srebro
Bakar
Aluminijum
Gvoe
Olovo
Cink
Konstantan
Nikelin

Specifini otpor p
(u p. Q . m)
0,016
0,017
0,032
0,09 do 0,15
0,21

0,061
0,49
0,42

Uzmimo jedan primer izraunavanja otpora.


Jedan kalem namotan je bakarnom icom prenika d = 2 mm,
duine 1 = 10,5 m; koliki je otpor kalema?
Presek ice je:

a otpor:
(jer je specifini otpor bakra = 0,017)
10. OTPORNICI UPOTREBLJAVANI
U RADIOTEHNICI

U radio tehnici upotrebljavaju se otpornici izraeni u


raznim oblicima,, ali najee u obliku valjka tapia. Za
razliku od same fizike veliine, koja se zove otpor, takav
deo, koji ima odreenu i obeleenu vrednost otpora, naziva
se o t p o r n i k . Otpornici se grade najvie u tri oblika: i
ani, sa ugljenim slojem i od naroite otporne mase. Izgled
otpornika vidi se na si. 12.
Da bi se znala veliina otpora otpornika, na njemu se
nalazi kod evropskih otpornika napisan broj oma. Kod otpor
nika amerike izrade oznaka vrednosti se izvodi pomou tri
boje: boja tela znai prvu cifru, boja kraja drugu cifru a boja
take na sredini, broj nula na kraju. Znaenje boja u ciframa
moe se vi de ti iz tablice 2.
U novije vreme izvodi se oznaavanje vrednosti na otporniku
i pomou tri, odnosno etiri obojena prstena, to omoguava jo
lake itanje. Prstenovi se posmatraju s leva na desno, poev od
27

onoga, koji je najblii kraju. Prva tri prstena (A, B, C) daju vrednost otpora, a etvrti (D) pokazuje najvee dozvoljeno otstupanje
u procentima.
TABLICA 2.
Boja
crna
smea
crvena
narandasta
uta
zelena
plava
ljubiasta
siva
bela
srebrna
zlatna

Prva. cifra
(A)

Druga cifra
(B)
1

Broj nula I Dozvoljeno


otstupanje
(C)
! (D)

0
00
006

3
4
5

3
4
5

0000000

(ako je neoznaeno onda


iznosi 20%)

0000
00000
000000

00000000

000000000

x 0,01
x 0,11

10

5%

P r i m e r. Ako ameriki otpornik nosi na sebi oznaku od


4 prstena sa bojama uto zeleno uto zlatno, onda-mu je
vrednost otpora 450 000 oma, a dozvoljeno otstupanje od te vredgosti 5/o, tj. 22 500 oma.

SI. 12 Otpornici
a evropskog tipa
b amerikog tipa
c ematske oznake otpora

Pored ovakvih nepromenljavih (stalnih) otpornika po


stoje i p r o m e n l j i v i o t p o r n i c i r e o s t a t i , ija
28

se Vrednost moe menjati. Oni slue regulisanju struje u kolu,


poto mogu da menjaju ukupan otpor u jednom strujnom
kolu'. Reostati mogu biti izgraeni u raznim oblicima, ali je
osnovno kod njih to, da se uz pomo jednoga klizaa moe
uzimati manji ili vei deo otpora u elektrino kolo. Inae

mogu biti sagraeni od ugljene mase ili otporne ice. Na si. 13


vidi se jedan reostat sa otpornom icom, iji se kliza po
kree obrtanjem osovine. Na istoj slici je ematski pretstavljen reostat, iji je kliza oznaen sa K; aktivni deo otpora
u strujnom kolu jeste onaj deo izmeu take a d klizaa K.

SI. 14 Potenciometar

Naroitu vrstu promenljivog otpornika pretstavlja p ot e n c i o m e t a r i l i r a z d e l j i v a n a p o n a . Njegovu


ematsku sliku imamo na slici 14. Krajevi a i b potencio29

metra vezuju se na onaj napom U, od koga nam je potreban


samo jedan deo. Izmeu take b i klizaa K moe se uzimati
eljeni smanjeni napon, koji je tim vei, to je kliza blii
taki a; kada je kliza u taki a, uzima se ceo napon U, a kad
je 'doveden do take b, napon opada na nulu. Kao to se vidi,
mogua je regulacija napona od 0 do U. Potenciometar se
moe lako poznati po tome, to ima tri izvoda (a, b, k). I potenciometri mogu biti iani il*i ugljeni. Jedan oblik poten
cime tr a vidi se na si. 14.
11. OMOV ZAKON ZA JEDNOSMERNU STRUJU

Iz dosadanjeg izlaganja moglo se zakljuiti, da jaina


elektrine struje u nekom kolu zavisi od napona izvora struje
u tom kolu, ali i od otpora u kolu: to je napon vei, jaa
je i struja, dok je pri veem otporu jaina struje u kolu
manja. Taj odnos se naziva O m o v z a k o n (po fiziaru
Omu) i glasi: j a i n a s t r u j e s r a z m e r n a j e n a
p o n u a o b r a t n o s r a z m e r n a o t p o r u.
Omov zakon se moe izraziti sledeim prostim obrascem,
kada se jaina struje izrazi u amperima, napon u voltima,
a otpor u omima:
I(A) = E(v>
R(O)

Iz ovog zakona lako se dobijaju i druga dva odnosa:


Napon je jednak proizvodu struje i ot
p o r a , tj.:
E(V) = I(A) R(i2)

Otpor je jednak koliniku napona i struje:


R(n> =
I(A)

Omov zakon je jedan od osnovnih zakona elektrotehnike,


i njegova upotreba je vrlo esta u svim proraunima u elek
trotehnici i radiotehnici. Vanost ovog zakona dolazi otuda,
to on povezuje tri osnovne veliine svakog elektrinog kola,
pa omoguava da se odredi jedna od njih kad su poznate
druge dve.
30

Primeri:
1. Kolika struja tee kroz vlakno radiocevi DK21, kada je
napon izvora struje E = 1,5 V a otpor vlakna R = 30 oma?
=

E 1,5
==0,050 A = 50 mA
R 30

2. Koliki je napon potreban da usija icu grejalice, koja se


usijava na struji od I 2 A, a otpor joj je tada R = 110 O

E = I-R = 2-110 = 220V

12. PAD NAPONA

U jednom elektrinom kolu sa jednim izvorom struje


ne mora da se nalazi samo jedan otpornik, ve ih moe biti
i vie, to je vrlo est sluaj u praksi. U tom sluaju na svaki
od otpornika ne dolazi pun napon izvora struje, ve samo
jedan deo, koji je sraizmeran tome otporu: vei je, utoliko
je otpor vei i obratno1. Na si. 15 imamo jedno strujno kolo
sa izvorom struje i dva otpornika u kolu: Ri i R2. Kad kroz
kolo tee struja, onda su naponi na svakom od otpornika
manji od napona izvora struje, a zbir oba napona iznosi
koliko napon samog izvora:
U, + U2 = E
Po Omovom zakonu je napon na otporu Ri:
U, = R, I
a na otporu R2
U2 = R2 I,
posto kroz njih tee ista struja I.
Napon TJ1 i U2 na svakom od otpornika nazivaju se: pad
n a p o n a na tim otpornicima.
Na ovaj nain moemo izraunati pad napona na nekome
otporu (ili napon na njegovim krajevima), ako nam je po
znata struja, koja tee kroz njega i vrednost njegovog otpora.
Opravdanost naziva pad napona lepo se uoava, kad
imamo elektrino kolo sastavljeno od izvoda struje, korisnog
31

potroaa i neizbenih otpora u spojnim provodnicima. Tada


se izvestan deo napona, koji ima izvor, gubi na otporu
vodova, te potroa na svojim krajevima dobij a nii napon

SI. 15 Rad napona na otporu

od onog na izlazu izvora. Razlika izmeu poslednja dva na


pona pret stavi ja pad napona.

13. VEZIVANJE OTPORA


Redno vezivanje otpora

Videli smo iz Omovog zakona, da u jednom zatvorenom


strujnom kolu jaina struje zavisi od otpora. Ukoliko je vei
otpor, utoliko e slabije struja proticati kroz kolo.
Nainiemo sada sledei ogled. Sastavimo najpre jedno
strujno kolo sa izvorom elektrine struje napona E, jednim
instrumentom, pomou koga se moe meriti jaina struje
i sa dva otpornika Rx i R2, ali tako da se otpornik R2 moe
kratko spojiti kljuem k (si. 16). Ako je klju k zatvoren,
onda, pri ukljuivanju izvora u kolo, moemo na instrumentu
da proitamo izvesnu vrednost jaine struje. Ako posle toga
u strujno kolo ukljuimo otvaranjem kljua jo i otpornik
R2, iji je otpor potpuno jednak sa otporom pravoga otpor
nika Rx, primetiemo, da je sada vrednost jaine struje dva
put manja. Znai, da se pri r e d n o m v e z i v a n j u
32

otpornika ukupna vrednost otpora pove


a v a . U ovom naem sluaju ukupna vrednost otpora po
veava se dvaput, jer su vezana dva ista otpornika.
Lako je uveriti se, da se vrednost ukupnog otpora u kolu
dobij a prostim sabiranjem, vrednosti pojedinih otpora, kada

SI. 16 Redno vezivanje otpora

su oni redno vezani. Za na sluaj sa dva vezana otpora


bie ukupni otpor:
R = Rj + R2
Ako on ima vie otpornika onda je:
R = Rj + R2 + R3 +......................... + Rn
Kad se vee n otpornika iste vrednosti Rx, onda je uku
pan otpor:
R = n Rx
P r i m e r. Trai se vrednost ukupnog otpora u jednom
strujnom kolu, u kome su vezana na red tri otpora Ri = 12,
R* 128, Ra =: 4 260 1
Vrednost ukupnog otpora bie:
R = Ri + R2 + Rs = 12 + 128 + 4 260 = 4 400
Otono (paralelno) vezivanje otpora

Ako nainimo ogled slian prvom, samo to pri stav


ljanju drugog otpornika R2 u strujno kolo veemo otpornike
paralelno (kao na si. 17), primetiemo, da e, posle ukljuenja
3 Elektrotehnika

33

jo jednog otpornika iste veliine, jaina struje postati dva


put vea, tj. ukupni otpor smanjie se na polovinu vrednosti
svakog pojedinog otpora. Iz toga izlazi pravilo: pri o t o
nom vezivanju otpora vrednost ukupnog
o t p o r a s m a n j u j e se. Kod vezivanja otpora, koji nisu
iste veliine, ukupni otpor je manji od najmanjeg otono
vezanog otpora.
Izraunavanje vrednosti ukupnog otpora kod otone veze
(si. 17) vri se na taj nain, to se sabiraju reciprone (obrR/j f ti\

nute) vrenosti svakog pojedinog otpora, da bi se dobila


reciprona vrednost ukupnog otpora.

Ako imamo vie otpora u otonoj vezi, onda je:

P r i m e r. Izraunati vrednost ukupnog otpora u jednom


kolu, u kome imamo dva otono vezana otpora veliine Ri = 13 H
iR =5Q
2

Kada je otono vezano vie otpora iste veliine, onda


je izraunavanje vrenosti 'ukupnog otpora jo prostije:
34

ukupni otpor je onoliko puta'manji od s v akog otpornika, koliko je istih otpornika ve


z a n o o t o n o . Naime:

gde je n broj otono vezanih otpora.


Sloeno vezivanje otpora

Kada je vei broj otpora vezan u strujno kolo tako, da


postoji vie grupa otpora, koje su meusobno vezane na red
ili otono, onda se takvo vezivanje naziva s l o e n i m v e v i v a n j e m . Izraunavanje ukupnog otpora svodi se u tome

SL 18 Sloeno vezivanje otpora

sluaju na prethodne sluajeve, jer se najpre sraunaju


ukupni otpori pojedinih grupa, pa se iz ovih dobije opti
ukupni otpor kola. Primere sloenog vezivanja otpora vidimo
na si. 18. U oba ova sluaja imamo po dve grupe otpora
(I, II). Pri sraunavanju ukupnog otpora treba najpre dobiti
vrednosta otpora svake grupe posebno, pa zatim te vrednosti smatrati kao jedan otpor i pomou njih izraunati
ukupni otpor.
14. KIRHOVLJEVI ZAKONI. GRANANJE STRUJE

Da bi mogli izraunati struje u jednom sloenom struj


nom kolu, kad su nam poznate elektrine sile i otpori u tom
kolu, moramo se posluiti Kirhovljevim zakonima.
$*

35

Prvi Kirhovljev zako n g 1 a s i: u t a k i


razgranavanja elektrine struje zbir d olazeih struja jednak je zbiru odlazeih
s t r u j a i z > t e t a k e . Nuna posledica ovog zakona je,
da u otonim granama jednog kola mora zbir struja u gra
nama biti ravan struji u optem vodu. Na si. 19 imamo primer jednog kola sa tri otone (paralelne) grane, koje ine
1 i Si i

otpori Rj, R2 i R3. Jaina struje u pojedinim granama neka


je i1? i2 i i3, a u zajednikom vodu od izvora struje I. Tada
se prvi Kirhovljev zakon moe pretstaviti sledeom jednainom:
I = ij + i2 + i8,
koja ba pokazuje, da je zbir struja u granama jednak struji
u zajednikom vodu, jer se struje granaju u takama
m i n kola.
P r i m e r. Neka su struje ii = 3 A, 12 = 2,5 A i is = 4,5 A.
Kolika je struja u optem vodu?
I = ii + i2 + 3 = 3 + 2,5 + 4,5 = 10 A.

Iz drugog Kirhovljevog zakona izlazi da su s t r u j e


u otonim granama obrnuto srazmerne ot
p o r i m a t i h g r a n a . Da bi se ovo razumelo, pogledajmo
na si. 20a, koja nam pokazuje jedno strujno kolo sa dve
otone grane, i na si. 20b, koja pretstavlja jedno slino vo
dovodno kolo sa pumpom.
36

U taci m glavni vodovi oba kola se granaju u dve grane.


Kod take n se sastaju struje iz obe grane i ponovo ine za
jedniku struju. Iz si. 20b je oigledno, da e vei deo vodene
struje ii kroz gornju cev, jer je ona ira. Poto ira cev su
protstavlja manji otpor, to se jasno vidi, da e i u sluaju

Si. 20 Grananje elektrine i vodene struje

37

U svome optem obliku d r u g i K i r h o v l j e v z a


k o n glasi: U s v a k o m z a t v o r e n o m e l e k t r i n o m
kolu zbir svih elektromotornih sila jednak
j e z b i r u s v i h p a d o v a n a p o n a u k o l u . Primena
ovog zakona mogua je na svako kolo ili njegov deo, ma
kako bila sloena mrea razgranavan ja struje. Za sluaj kola
na si. 20a mogue je postaviti tri jednaine uz pomo II Kirhovljevog zakona.
(Kolo: + pol izvora taka m
1. E = ij -R!

otpor Rx taka n minus


pol izvora + pol)
U ovom kolu postoji samo jedna elektromotorna sila E,
i pad napona na otporni Ri jednak ii Ri.
Dalje je:
2. E = i2 R2

(Kolo: plus pol m R2 n


minus pol plus pol)
3. ii-Ri i2 R2 = 0

(Kolo: taka m Rx taka


n R2 taka m)

Za ovu treu jedna inu upotrebi j eno je kolo, sastavljeno


samo od otpora Rx i R2. U tom kolu nema elektromotornih
sila, te je zbir padova napona jednak nuli. Znak minus pred
padom napona u otporu R mora se uzeti zbog toga, to se,
idui kroz kolo, ide nasuprot struji kroz otpor R2. Trea
jednaina se moe dobiti iz prve dve, ako se stavi, da su
desne strane jednaina jednake, poto su im i leve jednake:
Ri L
ii Rx i R2 ili 1zr~ ~7~
^2 i
Kao to se vidi, dobijen je odnos, da su struje obrnuto
srazmerne otporima pojedinih grana, to je ve navedeno
kao posledica II Kirhovljevog zakona.
Pomou ova dva Kirhovljeva zakona moe se postaviti
onoliko jednaina, koliko ima nepoznatih veliina u nekom
elektrinom kolu sa omskim otporima, pa ma kako bilo slo
eno to kolo. Tada se reavanjem jednaina nalaze tra
ene veliine.
2

38

Pokazaemo, na dva praktina primera, upotrebu Kirhovljevih zakona za sloenija kola.


1 p r i m e r . Imamo na si. 21 pokazano napajanje zatitne
reetke jedne radiocevi pomou potenciometarske veze dva otpor
nika Ri i R2. Naime, anodnr napon iznosi 240 V, a zatitna reetka
zahteva napon od 100 V pri struji od 3 mA.

Treba nai vrednosti otpora Ri i R2 da bi zatitna reetka


stvarno dobij ala napon od 100 V.
U taci K grana se struja i, koja tee kroz spoljno kolo
i otpor Ri u dve grane im, ia. Prema tome mora biti:
i = im -f- i2

po prvom Kirhovljevom zakonu. Po drugom Kirhovljevom za


konu izlazi:

Da bi mogli izraunati Ri i R2, moramo izabrati vrednost


za Ri ili R2, ili znati vrednost njihovog zbira. Neka je, recimo
uzeto R2 =: 25 000 oma. Tada je:

39

2.
p r i m e r . Vrlo esto upotrebljavanu kombinaciju otpora
pretstavl-ja V i t s t o n o v m o s t , koji se sastoji od etiri otpora
u dve grane, izmeu kojih postoji srednja veza sa jednim galvanometrom G (si. 22). Kad se most prikljui na neki napon,
onda kroz sve otpore tee struja, pa i kroz srednju vezu, to

pokazuje galvanometar. Podeavanjem otpora Ri do K4 u mostu,


moe se postii, da kroz srednju granu ne tee struja (is = 0), kada
se kae da je most u r a v n o t e i .
Treba nai uslov, pri kome nastupa ravnotea u mostu.
Uzimajui kolo 1-2-4 dobij amo:
Rj ix + R5 i R * i *= 0
5

isto tako iz kola 2-3-4 dobij a se:


R2 * *2 ~ ^-4 * *4 R-5 * is ~ 0

Ako se pretpostavi da je is = 0, onda mora hiti da je ii ~ i2,


is = i4 pa naene jednaine dobijaju oblik:
R i
Rx it = R * i ili x * -7
3

^3

R ii R4 i. ilik!r1
2

Poto su
jednake i leve:

desne

strane

jednaina

jednake,

moraju

biti

R-i o ^2
R r
Znai: pri r a v n o t e i u V i t s t o n o v o m m o s t u
odnosi naspramnih otpora su jednaki.
3

Vitstonov most se korisno upotrebljava za merenje nepo


znatog otpora, koji se ukljuuje u most na mesto jednog od otpora
Ri4. Kad se postigne ravnotea u mostu, a poznati su ostali
otpori, onda se traeni otpor lako izrauna iz naenog odnosa.

40

15. SNAGA I RAD JEDNOSMERNE STRUJE

Elektrina struja je energija, jer moe da vri rad; ona


pokree elektrine motore, zagrejava vlakno sijalice, zagrejava otpornu icu u grejalicama itd. Kako svaka energija ima
odreenu snagu, to i elektrina struja razvija elektrinu
snagu u onom elektrinom kolu, kroz koje tee. S n a g a
e 1 e k t r i n e s t r u j e , koja se troi ili pretvara u drugu
energiju, s r a z m e n n a j e m a p o n u n a k r a j e v i m a
p o t r o a a i j a i n i s t r u j e k o j a t e e . Ako ozna
imo sa P snagu jednosmerne struje, onda je ona jednaka
proizvodu napona i struje:
P = U-I
Pri ovome treba uzeti napom (U) u voltima, struju (I) u ampe
rima, pa e se snaga dobiti u vatima. Vat (W) je jedinica
za snagu. Vea jedinica je k i l o v a t (kW) koja iznosi hi
ljadu vati. Rede se upotrebljava i hiljaiti deo vata, koji se
zove m i 1 i v a t (mW). Dakle:
1 w = 0,001 kW = 1 000 mW
1 kW = 1 000 W

Ako se izvesma snaga elektrine struje troi neko vreme,


onda elektrina struja izvri odreeni r a d .
Rad elektrine struje je proizvod iz snage i vremena:

A=Pt

(t je vreme),

odnosno
A=UIt
Za rad struje se upotrebljavaju jedinice: v a t- a s (Wh),
k i l o v a t - a s (kWh), v a t - s e k u n d a (Ws), u zavisnosti
od toga, da li treba da izrazimo vee ili manje radove, te
na taj nain izbegavamo velike brojeve.
1 Wh = 3 600 Ws
1 kWh = 1 000 Wh = 3 600 000 Ws

P r i m e r : Izraunati snage koje razvija elektrina struja


na otpornicima Ri, R2 i u radiocevi iz sluaja na si. 18.
Cev uzima snagu:
Pm - Um \m - 100.6,003 = 0,3 W - 300 mW
Snaga na otporniku R2:
P = Um i - 100 0,004 = 0,4 W
2

41

Isto tako na otporniku Ri:


Px - (Ufl - Um) i = (240 - 100) 0,007 - 0,98 W
Ukupna snaga iz izvora struje bie:

P = P1 + P2 + P m ~ l , 6 8 W
Nju moemo izraunati i na drugi nain, radi kontrole:
PU* i - 240.0,007*= 1,680 W

16. IZVORI JEDNOSMERNE STRUJE

Naj glavini ja izvori jednosmeme struje, koji se upotreblja


vaju za pogon radio tehnikih aparata, jesu: galvanski (suvi)
elementi, akumulatori i generatori jednosmeme struje (dinamomaine). Prve dve vrste izvora proizvode elektrinu

SI. 23. Presek kroz suvi Leklaneov elemenat


1 cinkana aura; 2 elektrolit; 3 ugljeni tapi;
4 depolizator

energiju iz hemiske energije, a maine pretvaraju mehaniku


energiju u elektrinu. Od galvanskih elemenata gotovo isklju
ivo se upotrebljavaju suvi Leklaneovi elementi. Akumu
latora ima dve vrste: olovni i alkalnd.
S u v i L e k l a n e o v i e l e m e n t i imaju tri glavna
del: n e g a t i v n u e l e k t r o d u o d cinka, e l e k t r o l i t ,
koji je rastvor niadora u vodi i p o z i t i v n u e l e k t r o d u
od preso vanog uglja. Normalni oblik u kome se izrauju ovi
elementi vidi ise na si. 23. Cinkana elektroda je u obliku
42

limene aure, koja slui kao sud elementa i negativni pol (1 ).


Pozitivna elektroda je ugljeni tapi (3), koji se nalazi opko
ljen depolarizatorskom masom (4) radi poboljan ja rada ele
menta. Izmeu obe elektrode nalazi se elektrolit u pihtijastom stanju (2 ).
Vezivanjem vie elemenata na red, kako je to pokazano
na si. 24a, moemo dobiti vei napon od napona jednog

SI. 24 Vezivanje galvanskih


elemenata

a redno; b paralelno

SI. 25 Presek kroz


akumulator
1
2

negativne ploe;
pozitivne ploe

elementa, koji iznosi 1,21,5 V u zavisnosti od kvaliteta ele


menata i struje kojom se prazni. Tako nastaju a n o d n e
b a t e r i j e , koje imaju 6090 elemenata vezanih na red.
Kada je potrebno imati jau struju nego to se srne uzi
mati iz jednog elementa, vezuju se elementi paralelno, kao
to je pokazano na si. 24b. Napon takve baterije ostaje isti
kao jednog elementa.
Odlika galvanskhi elemenata je, da se posle odreenog
vremena potroe i ne mogu biti obnovljeni, jer se elektrina
energija dobij a iz njih na raun utroka materijala u njima
na hemiske procese.
O l o v n i a k u m u l a t o r i. Za razliku od galvanskih
elemenata, akumulatori mogu da nagomilaju u sebi izvesnu
koliinu elektrine energije i da je, potom, po potrebi, otpuste,
43

sluei kao izvor struje. Proces punjenja i pranjenja aku


mulatora moe se ponoviti vrlo mnogo puta, pre nego to
akumulator postane neupotrebljiv.
Praktiki se olovni akumulator sastoji od dve grupe
ploa, u osnovi olovnih, koje su potopljene u rastvor sum
porne kiseline, gustine 2228 Bome-a. Pri punjenju strujom
odigravaju se hemiskii procesi izmeu ploa i elektrolita,
zbog ega se troi elektrina energija. Pri pranjenju se he
miskii procesi vre obratnim redom, a rezultat je osloba
anje elektrine energije. Izgled akumulatora se vidii na si 25.
Normalni napon olovnog akumulatora iznosi 2,1 V. Olovni
akumulator se ne srne prazniti ispod 1,8 V.
A 1 k a 1 n i a k u m u l a t o r i se razlikuju od olovnih po
materijalu svojih ploa i vrsti elektrolita. Savremeni alkalni
akumulatori imaju ploe od gvozdene osnove sa kamijumovom i niklenom masom, dok im je elektrolit rastvor kalijumove luine (kalium hidroksid) u vodi. Normalni napon ovih
akumulatora je 1,25 V. Odlikuju se boljom izdri jivou od
olovnih, ali imaju veu razliku napona na poetku i kraju
pranjenja (poetni napon 1,5 V, krajnji napon 1 V), to ih
ini prilino nepogodnim za mnoge upotrebe.
G e n e r a t o r i j e d n o s m e r n e s t r u j e se upo
trebi java ju za punjenje akumulatora, za napajanje gradskih
mrea (rede) i kao pretvarai.
Nain rada i konstrukciju ovih maina moemo upoznati
tek poto se upoznamo sa elektromagnetnom indukcijom, jer
svi generatori elektrine energije rade na tom principu.

GLAVA III.
naizmeniCna struja

17. POJAM NAIZMENICNE STRUJE


Naizmenina struja, za razliku od jednosmerne, menja
u toku vremena stalno svoju jainu i smer proticainja kroz
elektrino kolo. Dokle je za karakterisanje jednosmerne
struje dovoljno znati samo broj elektrona koji protiu u
jednoj sekundi kroz presek provodnika (jaina struje), i koji
u toku vremena ostaje isti, jaina i smer naiizmenine struje
menjaju se, te je za opisivanje naizmenine struje potrebno

upotrebiti vie veliina. Smisao (smer) proticainja naizmeniine struje menja se u odreenim razmacima vremena, to
nije sluaj kod jednosmerne struje. Na si. 26 prikazana je
kriva K- koja pretstavlja jainu naiizmenine struje u za
visnosti od vremena. U trentku A jaina struje ravna je nuli;
posle vremena AB, dakle u trenutku B, jaina struje iznosi
45

Bb; u trenutku C struja postie svoju najveu vrednost Cc;


zatim se smanjuje postepeno do trenutka D, kada je opet
ravna O. Od trenutka D menja struja svoj smisao proticanja
u provodniku. Da bi se ova pramena smisla naznaila, na
si. 26 vrednosti jaine struje nanete sii posle take D ispod
apscisne osovine. Tako u trenutku E dostie struja svoju naj
veu negativnu vrednost Ee, posle ega se postepeno sma
njuje. Njena negativna vrednost opada do trenutka F, kada
je ravna nuli, i od kada poinje opet listi proces, tj. struja
opet raste u pozitivnom smislu.
Najvei znaaj imaju naizmenine struje, ija je pra
mena jaine struje i napona po vremenu pravilna, i koja se
moe izraziti prostom matematikom funkcijom. Jedna takva
struja je pokazana na si. 27.
Oblik strujne krive na si. 27 dobij amo na sledei nain:
zamislimo da se zrak OA, ija veliina odgovara naj-

Sl. 27 Grafiko pretsta vi janje sinusoialne (proste)


naizmenine struje

veoj jaini struje, ravnomerno okree oko take O u smi


slu strelice, tako, da jedan obrt ovog zraka odgovara vre
menu OAs, za koje se izvri jedan potpuni talas. Ugao koji.
prelazi zrak OA 2 odgovara vremenu t, a trenutna jaina
struje, na pr., u trenutku ai iznosi Aiai (projekcija zraka na
vertikalnoj osi). Konstruiui tako krivu od take do take
ona dobij a oblik kao na si. 27 (desno). Konstrukcija je po
kazana za take AxA8.
Ovako dobijena kriva naziva se sinusnom krivom. Ako
se pramena jaine struje u zavisnosti od vremena vri prema
ovoj krivoj, naziva se ovakva struja p r o s t o m n a i z m e n i n o m i l i s i n u s o i d a l n o m s t r u j o m. Svaka naizmenina struja, koja nema sdnusoidalan oblik, moe se
razloiti na niz prostih naizmeninih struja, koje svojim
zbirom odreuju oblik takve s l o e n e n a i z m e n i n e
s t r uje.
46

18. VELIINE KOD NAIZMENINE STRUJE

Najvea jaina struje (pozitivna A a ili negativna Acat;


na si. 27) naziva se a m p l i t u d o m Imax, a vreme Oa za
koje se izvri jedan potpuni talaisa p e r i o d o m (perioda
se obeleava slovom T). Potrebno je, takoe, kod naizmenione struje znati, koliko puta u sekundi menja ova svoj
smisao, tj. koliko se sinusnih talasa (prema si. 24) proizvodi
u sekundi. Ovaj broj se naziva f r e k v e n c i j o m ( f ) i l i
u e . s - t a n o u, i meri se jedinicom h e r c (Hz) po
fiziaru Herzu, koji je dokazao postojanje radio-talasa. Ako
uestanosti naizmenine struje iznosi, na pr., 50 Hz, tj. struja
tee 50 puta u sekundi u jednom smeru i 50 puta u drugom,
to se obeleava sa : f = 50 Hz.
Vee jedinice za merenje frekvencije (uestanosti)
2

1 kHz (kiloherc) = 1 000 Hz


1 MHz (megaherc) = 1.000 000 Hz

Ako je poznata frekvencija naizmenine struje (f). de


bija se trajanje jedne periode iz jenaine:
T=

Pored navedenih veliina, esto se za struju, odnosno


napon sinusnog oblika, upotrebljava izraz kruna frekven
cija, koja se obeleava sa co i iznosi
co = 2 k *f
(broj perioda za vreme od 2n 6,28 sekundi)*
Ova veliina dolazi esto u jednainama za naizmeninu
struju, i pretstavlja ugaonu brzinu zraka OA na si. 27, ije
nam okretaje pretstavlja nadzmeniinu struju.
P r i m e r. Naizmenina struja za osvetljenje u gradskim
mreama jeste prosta naizmenina struja sa frekvencijom 50 Hz.
Koliko je trajanje periode kod ove struje?
1 1

T *= = 0,02 sec.
f 50

*) co se ita omega. a Jt kao pi.


47

19. RAD I SNAGA (EFEKT) NAIZMENINE STRUJE

Kod jednosmerne struje smo videli, da je snaga elek


trine struje jednaka proizvodu iz napona i jaine struje
u nekom kolu (ili u nekom delllL kola).
P = UI
Poto je rad jednak proizvodu iz snage i vremena, to je
rad jednosmerne struje:
A=Pt=UIt
(t je vrerne u kome je obavljen rad)
Dok su kod jednosmerne struje napon i jaina struje
stalne veliine, koje se u jednom odreenom strujnom kolu
ne menjaju po vremenu, dotle naizmemina struja i naizmenini napon menjaju svakog trenutka svoju veliinu, i to
periodino. Pri tome su maksimalne vrednosti (amplitude)
struje i napona jedino merilo, kojim se mogu izraziti njihove
veliine. Da bi se snaga rad naizmenine struje mogli dobiti
kao proizvod iz struje i napona, moraju se uzeti u obzir
manje vrednosti od maksimalne, koje se nazivaju e f e k
t i v n a s t r u j a i e f e k t i v n i n a p o n naizmenine
struje. Merenjem i raunski se moe pokazati, da je e f e k
tivna vrednost sinusoidalne struje ili na
pona j e d n a ka maksimalnoj vredn o s t i p o d e1j e n o j s a / 2:

Ovako dobij ene efektivne veliine pretstavljaju onaj


jednosmerni napon i struju, iji bi rad bio jednak radu na
izmenine struje., kojoj su ovo efektivne vrednosti. Prema
tome, moemo izraziti snagu i rad naizmenine struje, uzi
majui za struju i napom efektivne vrednosti;

48

Meutim, ovi obrasci vae samo u tom sluaju, ako


naizmeniond napon i struja prolaze istovremeno kroz nulu
i kroz maksimalnu vrednost, ili, kako se to kae: ako su
u fazi (si. 28a). Ako to nije sluaj, onda su rad i snaga jo
manji. Na si. 28b vidimo da napon prolazi za vreme tx docnije
kroz nulu, te izmeu struje i napona postoji f a z n i
r a z m a k . Ugao, koji odgovara ovom faznom razmaku, tj.
ugao, koji je onoliko puta manji od 360, koliko je vreme tx

SI. 28 Fazni poloaz struje i napona


a struja i napon u fazi
b struja i napon nisu u fazi

manje od trajanja jedne periode, naziva se u g a o f a z n o g


r a z m a k a . On se obino obeleava slovom 9 (fi). U ovom
sluaju je kod naizmenine struje:
P = Uef Ief cos 9 (snaga)
A = Uef Ief t cos 9 (rad)

Ako je ugao faznog razmaka 9 =.90, onda su i snaga


i rad jednaki nuli, pa ma koliki da su naponi i jaina struje,
poto je kosinus ugla od 90 jednak 0.
Primeri:
1 U gradskoj mrei naizmenine struje efektivni napon
iznosi 220 V. Kolika je amplituda napona u toj mrei? _____________
Kako je amplituda stvarno maksimalni napon, koji je & 2 puta
vei od efektivnog, to je amplituda:
Umax 220 ]j ~2 = 220 1,41 == 311 V
4 Elektrotehnika

49

2 Jedan potroa uzima iz gradske mree od 220 V naizmeninog napona struju od 2 A efektivne vrenosti; pri tome
je potroa takve prirode, da izmeu struje i napona postoji
fazni razmak sa uglom od 20. Koliku snagu uzima potroa?
Koliko e energije on potroiti za 5 asova rada?

P - Uef Ief coscp - 220 2 cos 209 ~ 220 2 0,94^414 W - 0,14 kW

(poto je po tablicama cos 20 = 0,94)


A = P t = 414 5 == 2070 Wh = 2,070 kWh

20. POELA NAIZMENICNIH STRUJA

U prethodnim odeljcima su prouene glavne osobine


naizmenine struje, od kojih se istie njeno periodino menjanje jaine struje, napona i smera. Broj potpunih perioda
u sekundi naziva se frekvencijom, te je frekvencija glavno
obeleje, po kome se razlikuju naizmenine struje izmeu
sebe. Teoriski, mogu naizmenine struje imati svaku frekven
ciju izmeu nula i beskonano herca. Ako bi struja imala
ba nula herca, tj. ne bi uopte imala nikakvu periodinost,
onda takvu struju moramo uibrojati u jednosmernu; za svaku
drugu vrednost frekvencija struja je naizmenina.
Praktino se u tehnici proizvode i -upotrebljavaju struje
od 10 Hz do preko 20 000 MHz. Da bi mogli da se orijentisemo u ovako irokom podruju frekvencija, to je elo pod
ruje podeljeno u nekoliko opsega.
N i s k e v r e k v e n c i j e obuhvataju opseg frekven
cija od 10 do 20 000 Hz. Ovim frekvencijama odgovaraju
zvuna talasanja koja moe da uje uvo (1616 000 Hz), te
ove struje imaju veliku primenu u itavoj radiotehnicd za
prenos govora, muzike, telegrafskih signala i slino. U ovaj
opseg spadaju i t e h n i k e f r e k v e n c i j e , koje imaju
naizmenine struje, upotrebljavane za pogon motora, osve
ti jenje, prenos energije na daljinu i dr. U Evropi se najvie
upotrebljava tehnika frekvencija od 50 Hz, dok postoji jo
i upotreba frekvencija od 16, 42, 60, 120 Hz.
Izmeu 20 000 i 100 000 Hz frekvencije ise nazivaju
s r e d n j e i l i p r e l a z n e f r e k v e n c i j e. Njima odgo
varaju u 11 r a z v u n i t a 1 a s i, ija je primena dosta
rairena u tehnici.
V i s o k e f r e k v e n c i j e zauzimaju opseg od 100 000 Hz
do 30 MHz i ine osnovu radiotehnike. Naizmenine struje
50

vd-soke frekvencije mogu da zrae veliki deo svoje energije


u prostor u obliku elektromagnetnih talasa, te se upo
trebljavaju u radiotehnici kao nosee struje u predajnicima,
tj. za beini prenos signala.
Naizmenine struje iznad 30 MHz su u l t r a v i s o k e
f r e k v e n c i j e . Njih, takoe, upotrebljavamo u radio
tehnici, gde dm je primena u najnovije vreme u punom
razvoju za proizvodnju ultrakratkih talasa. Pored toga, ove
se struje upotrebljavaju u medicini.
Treba napomenuti, da se izraz meufrekventne struje,
koji se upotrebljava kod superheterodinih prijemnika, ne
moe uvrstiti u ovu podelu naizmeninih struja, jer je on
stvoren s obzirom na funkciju ovih struja u aparatu, a ne
s obzirom na visinu frekvencije.

GLAVA IV.

MAGNETIZAM I ELEKTROMAGNETIZAM

21. MAGNETIZAM
Magnetima se nazivaju sva ona tela koja imaju osobinu
da privlae male opiljke gvoa i elika i da ih privuene
dre na sebi izvesnom silom.
Sila, kojom se vri to privlaenje, naziva se m a g n e t
nom silom.

SI. 29 ipkasti magnet i SI. 30 Potkoviast magnet


njegovo magnetno polje
i njegovo magnetno polje

Postoje p r i r o d n i m a g n e t i , koji se dobij a ju iz


rude, i v e t a k i m a g n e t i , koji se dobij aj u magnetisamjem elika pomou elektrine struje ili prevlaenjem
nekim drugim magnetom.
Magneti, najee, imaju oblik ipke, prstena, valjka
i potkovice. Na si. 29 pretstavljen je magnet u obliku ipke,
a na si. 30 u obliku potkovice.
52

Privlana sila je naroito jaka na krajevima magneta,


koji se nazivaju p o l o v i m a (NdS), a najslabija je u sre
dini,' gde magnet ne pokazuje nikakvo dejstvo (neu
tralna zona).
Ako bismo magnetnu ipku na si. 29 okaili, jedan njen
pol (severnii pol N) postavio bi se prema severu, a drugi
prema jugu (juni pol S).
Na ovom principu se grade kompasi, kod kojih se jedna
namagnetisana igla uvek postavlja u pravac sever jug,
zbog toga, to zemaljska lopta pretstavlja jedan veliki
magnet.
Uzajamno dejstvo dva magneta je tako, da se i s t o
imeni polovi odbijaju, a suprotni polovi
p r i v 1 a e.
Privlana, odnosno odbojna sila izmeu polova dva
magneta iznosi:
F=k

mrm
r

gde je: m1 i m2 jaine magnetskih polova u dejstvu


k izvesna konstanta,

r njihovo Tatojanje.
Kao to se vidi, sila dejstva raste sa jainom polova,
a opada sa kvadratom rastojanja izmeu njih.
Dejstvo magneta na gvoe ili druge magnete omogueno
je time, to se u njegovoj okolini stvara takozvano m ag n e t n o p o l j e , koje ispunjava prostor u kome se osea
dejstvo magneta.
Jaina magnetnog polja najjaa je u neposrednoj blizini
magnetnih polova, a opada sa udaljenjem od magneta. Sile,
koje dejstvu ju u magnetnom polju, imaju u svakoj taci
prostora odreenu jainu i odreeni pravac naime onaj,
u koji se postavlja jedna tanka magnetna tigla na tom mestu.
Ako poemo od jednog pola magneta i pomou magnetne
igle sledimo pravac ovih sila, dobiemo krive putanje, koje
se zavravaju na drugom polu istog magneta. Ove linije,
Ikoje oznaavaju pravac magnetnih sila na pojedinim mestima u prostoru, nazivaju se m a g n e t n i m l i n i j a m a
s i l e i l i l i n i j a m a p o 1 j. a (si. 29 i 30). Poto one polaze
od polova u prostor, mora biti i njihova guistina najvea na
53

polovima, a to je vie udaljujemo od polova, to je i njihovd


meusobno rastoj anje vee. J a i n a m a g n e t n o g p o l j a
zavisi od gustine magnetnih linija sile na
posmatranom mestu.
Ako magnetno polje ima svuda istu gutihu linija na
povrinama upravnim na linije sile, oinda se takvo polje
naziva h o m o g e n i m ; kad to nije sluaj, onda je polje
nehomogeno.
Kad se u magnetno polje proizvedeno u praznom pro
storu unese komad kakvog materijala, onda mogu nastati
dva sluaja: ili e se poveati gustina magnetnih linija kroz
taj materijal, ili e ona neznatno (esto neprimetno) opasti.
Prve materijale nazivamo p a r a m a g n e t i n i m a druge
d i a m a g n e t i r i i m . Paramagnetini materijali su vani
za izradu magneta, transformatora i drugih elektromagnetnih
naprava. Meu njima se naroito istiu leguro gvoa, nikla
i kobalta, koji hiljadama puta poveavaju gustinu polja ai
svojoj unutranjosti zbog dejstva svojih molekularnih ma
gneta; ti se materijali zovu f e r o i n a g h e t i n i . Diamagnetini materijali nemaju nikakvu magnetnu primenu
a njihovo dejstvo je samo od teoriskog znaaja. U njih spada
vazduh i svi gasovi, ali se moe smatrati da je polje u njima
uvek isto kakvo bi bilo i u praznom prostoru (vakumu).
Jaina magnetnog polja u praznom prostoru i vazduhu,
dakle bez prisustva magnetinih materijala, meri se jedinicom
e r s t e d (Oe). Kada se u odreeno polje unese paramagnetian materijal, onda se u njemu indukuje (pobuuje)
magnetno polje druge jaine, koje se zove m a g n e t n a
i n d u k c i j a i meri se jedinicom g a u s (G). Izmeu ovih
veliina postoji prosta veza:

gde je B magnetna indukcija (u gausima)


H jaina magnetnog polja (u erstedima)
\i broj ikoji pokazuje uticaj materijala.
Ova poslednja veliina (p), zove se m a g n e t n a pro
p u s t 1 j i v o s t (permeabilitet). Kao to je reeno, feromagnetini materijali mogu imati magnetnu propustijiivost
i nekoliko hiljada, pa je magnetna indukcija u njima vrlo
velika.
54

Ako bi utvrdili kolika je ukupan broj magnetnih linija


koje izlaze iz jednog magnetnog pola, ili koliki je ukupan
broj linija na upravnom preseku nekog materijala, onda bi
mogli rei koliki je m a g n e t n i t o k (fluks) na posmatranoj povrini. I ova veliini ima svoju jedinicu: mak sve 1.
Izmeu jaine magnetnog polja, odnosno magnetne indukcije,
i magnetnog toka postoji sledeoi odnos:

vde je: 0 magnetni tok (u maksvelima);


B magnetna indukcija (u gausima);
S - posmatrana povrina upravna na linije sile
(u kvadratnim santimetrima).
tj vazduhu je \i = 1 pa se vazduh moe staviti < = H S
Tehnika proizvodnja feromagnetiinih materijala do
stigla je visok stepen u dananje doba. Proizvode se takvi
materijali, koji omoguuju izradu snanih permanentnih
magneta, koji se koriste u zvunicima, dinamomaiiiama,
magnetronima itd., zamenjiijui elektromagnete. Kod poje
dinih legura sastavljenih od gvoa, kobalta, nikla, alumiriiuma, bakra i drugih metala dostie permabilitet ak do
100 000 a jaina polja 20 000 gausa. Takve legure poznate
su kao alniko, pernialoj, hikomaks, mumetal i drugo.
22. ELEKTROMAGNETIZAM

Poznato je bilo jo ranije (Oersted, 1820 g.), da struja


koja protie kroz jedan provodnik, obrazuje magnetno polje
(si. 31) oko tog provodnika, iji je smisao odreen pravilom
desne zavojnice:
ako s t r u j a i m a s m e r u k o m e
z a v r t a n j ide napred, i m a e linije sila smi
s a o u k o m e s e z a v r t a n j o k r e e (pravac kretanja
kazaljke na satu). Severni pol jedne magnetne igle, stavljene
u blizini provodnika sa strujom (si. 32), okrenue se u smeru
pruanja linija sila.
Ako provodnik na sL 32, koji je savijen u obliku spirale,
napajamo iz izvora struje E, sabrae se sve linije sila tako,
da e se u unutranjosti ikalema obrazovati linije sila, koje
su prave (kao kod magneta) i meusobno paralelne.
55

Ako okaimo ovakav namotaj solenoid on se ponaa


kao magnetna ipka i postavlja se u poloaj sever-jug. Na
jednom kraju kalema bie severni, a na drugom juni pol.
Magnetna igla, postavljena u unutranjosti kalema, zauzima
poloaj prema njegovim polovima. Magnetne linije sila izlaze
iz njegovog savernog i ulaze u juni pol. Ako se promeni
smisao struje u kalemu, promenie se i polovi proizvedenog
magnetnog polja.
Ako u unutranjosti kalema postavimo komad nekog
gvoa, dobiemo tzv. e 1 e k t r o m a g n e t, ije j<p dejstvo

znatno jae, jer je gustina linija sila kroz gvoe sada vea.
Gvoe elektromagneta gubi magnetna svojstva im struja
prestane da tee kroz kalem, jer sa prestankom struje ie
zava i magnetno polje. Ako na mesto gvoa uvuemo komad
elika, namagnetisae se ovaj t r a j n o . Na ovaj nain mo
emo dobiti jake permanentne magnete, kojima je dejstvo
ipak slabije od dejstva elektromagneta, jer kod ovog po56

slednjeg magnetizam moemo poveati poveavajui jainu


struje ili broj zavojaka sve do tzv. granice zasienja.
Elektromagnetizam i elektromagneti imaju veliku primenu u radiotehnici. Sprave zasnovane na elektromagnetizmu
sreemo vrlo esto, pa emo ih upoznati pojedinano u docnijem izlaganju. Zasada moemo pomemuti, da se elektro
magneti koriste u releima, zvunicima, 'slualicama, instru
mentima za meremje, pa ak i u specijalnim elektronskim
cevima. Vano je zapaziti, da se pomou elektromagneta
moe proizvoditi i promenljdvo magnetno polje prostim na
inom: uz pomo struje promenljive jaine, pored toga, to
se mogu proizvesti jaka stalna polja, kao kod permanentnih
magneta.
Jaina magnetnog polja elektromagneta srazmema je
jaini struje kroz namotaj i broju navoj aka ice, a zavisi
i od oblika namota ja. Za jednoslojni dugaki namotaj, ili
namotaj u obliku prstena, moe se upotrebiti sledei obrazac
za izraunavanje jaine magnetnog polja (H):
H = 0,4 Jt n I (ersteda)
gde je n broj navojaika na 1 cm duine kalema, a I jaina
struje u amperima.
Pomou obrazaca iz prolog odeljka dobijamo dalje mag
netnu indukciju i flulks:
B = H (gausa)
3> = B * S (maksvela)
Kako u obrascu za magnetno polje dolazi kao promenljiva veliina proizvod struje i broja navoj aka (N. I), to
i ostale veliine zavise od ovoga proizvoda. Zbog te svoje
vanosti proizvod ukupnog broja navoj aka N i jaine struje
I obeleava se veliinom a m p e r n a v o j a k, koja se esto
koristi pri proraunima.
P r i m e r : Na si. 33 dato je prstenasto jezgro sa krunim
presekom (torus), na kome se nalazi namotaj. Ako kroz namotaj
tee struja I = 0,1 A i ako je prenik jezgra d = 1,5 cm, srednja
duina jezgra lo = 31,4 cm, magnetna propustljivost jezgra m- = 1000,
pita se, koliko navoj aka treba da ima namotaj na jezgru, da bi
magnetna indukcija u njemu iznosila B = 10 000 gausa? Koliki
je pri tome magnetni fluks kroz jezgro?

57

Iz jaine magnetnog polja B moe se nai jaina magnetnog


polja H:

Broj navojaka na 1 cm duine jezgra izndsi:

33. Proraun elektromagnetnih veliina

ako je N ukupan broj navoj aka.


Kako je

58

GLAVA V

ELEKTROMAGNETNA INDUKCIJA I NJENE


PRIMENE

3. POJAVE INDUKCIJE
Ako uzinemo jedan zavoj ak metalne ice, kojoj su kra
jevi vezani za osetljdvi galvanometar G, i unesemo ga brzo
u polje magneta, upravno na linije ila (si. 34), igla galvanometra G skrenue na jednu stranu, pa e se, potom, vratiti
na nulti poloaj skale. Ako smo zavoj ak pokrenuli u pravcu k,

SI. 34 Indukovanje EMS u provodniku pri kretanju


kroz magnetno polje

kroz zavoj ak je protekla, za ovo kratko vreme, struja u smi


slu strelice. Ako zavo j ak pokrenemo na suprotnu stranu,
skretanje galvanometra bie iste veliine, samo u suprotnom
smeru, to znai, da je kroz galvanometar sada protekla
struja u suprotnom smeru. to je vea brzina, kojom smo
pokrenuli zavoj ak kroz magnetno polje, skretanje, odnosno
jaina struje bie vea. Ako je zavoj ak u imiru, nee biti
struje u kalemu, iako on stoji u magnetnom polju. Ako na
mesto jednog zavoj ka imamo kalem, koji se sastoji iz vie
navoj aka i izvrimo isti opit sa njime, galvanometar e po
59

kazivati jau struju, i to utoliko jau ukoliko kalem ima vie


navoj aka. Struja e biti vea i onda, ako je magnet jai.
Pojava struje u navojku i kalemu moe se objasniti na sledei nain: prilikom kretanja provodnika, odnosno kalema
izmeu polova magneta, ovaj see magnetne linije sila, usled
ega se indukuje u njemu e l e k t r o m o t o r n a s i 1 a, koja
proizvodi struju u kalemu. Ovu pojavu nazvao je Far ade j
e l e k t r o m a g n e t n o m i n d u k c i j o m . Ista pojava na
stupa, ako je kalem nepomian
a magnet se pokree. U ikalemu se proizvodi jedinica elek
trinog napona (1 volt), ako
se u svakoj sekundi poveava
ili smanjuje magnetni 'tok kroz
povrinu kalema za 100 miliona linija sila.
Uzmimo sada dva. kalema
(si. 35), koji se nalaze u nepo
srednoj blizini, od kojih je
jedan (Li) ukljuen preko pre
kidaa k na izvor struje E, a
krajevi drugog (L2) su vezani
za galvanometar G. Ako za
tvorimo prekida k u kolu I,
skrenue igla galvanometra u
kolu II na jednu stranu; to
dolazi usled toga, to magnetne
linije iz kalema Lx seku navojke kalema L pri svome
nastajanju i indukuju u njemenljivom magnetnom polju mu izvesnu elektromotornu
2

silu. Proizvedena struja u kolu II ima suprotan smer od


struje u kolu I. Igla e se posle toga brzo povratiti u nulti
poloaj, to znai, da je u L nestalo struje, dok u kolu I,
poto je prekida k zatvoren, imamo stalno struju. Ako otvo
rimo prekida k, skrenue brzo igla galvanometra u kolu II,
samo na suprotnu stranu od malopreanje, to znai da
indukovana struja u kolu II ima sada isti smer kao i struja
u kolu I.
Ako sada prekida k brzo zatvaramo i otvaramo, skretae igla galvanometra u kolu II as na jednu as na drugu
stranu, to znai, da se u kolu proizvodi naizmeinina struja.
2

60

Ako bismo u kolu II, namesto galvanometra G, postavili


jedan instrumenat za merenje naizmenine struje, i ako bi
brzina uspostavljanja i prekidanja struje u kolu I bila do
voljno velika, kazaljka tog instrumenta ostala bi na jednom
odreenom mestu skale 'instrumenta, oznaujui jainu te
indukovane struje u kolu II, a posredno pokazujui veliinu
indukovanog napona u kalemu L2. Ovaj napon se 'Stvara u kalemu nezavisno od toga, da li je kolo II zatvoreno ili ne.
Kae se, da je napon u kolu II dobijen dejstvom me
u s o b n e i n d u k c i j e. Ovo dejstvo utoliko je vee, uko
liko Li i L imaju vie navojaka, to je jaa struja u kolu I
i to je vea brzina prekidanja i uspostavljanja struje
u kolu I (frekvencija).
Na osnovu napred izloenog moe se zakljuiti:
Kad se j e d a n p r o v o d n i k k r e e u s t a 1 nom magne tnom polju, ili se nalazi u pr omenljiivom magnetnom polju, stvarae se
u njemu indukovana elektromotorna sala,
koja je uzrok indukovane struje (u sluaju da je kolo za
tvoreno).
Indukovana EMS srazmerna je broju ma
gnetnih linija sile, koje preseku provod
n i k u j e d i n i c i v r e m e n a 1 s e c).
Pojavu i osnovne zakone elektromagnetne indukcije
otkrio je veliki fiziar Faradej, otvarajui time novu epohu
u razvoju elektrotehnike.
2

24. TRANSFORMATORI

Pojava elektromagnetne indukcije se koristi kod transfor


matora, da bi se naizmenina struja jednog odreenog na
pona pretvorila u naizmeninu struju drugog napona. Dobijeni napon moe biti vii ili nii. Frekvencija struje ostaje
pri tome nepromenjena, kao i elektrina snaga (ako se zane
mare gubici pri transiormisanju). Iz odeljka o elektromagnetizmu znamo, da struja, koja protie kroz jedan namotaj,
obrazuje magnetno polje oko tog namotaj a. Ako u namotaju
tee naizmenina struja, magnetno polje menja stalno svoju
jainu i smer. Ako imamo u neposrednoj blizini dva namotaja
ice (primarni i sekundarni), a kako naizmenina struja koja
protie kroz primarni namotaj menja svoju jainu i smer,
61

promenljivo magnetno polje, koje se proizvoda na ovaj nain,


indukuje u sekundarnom namotaju naizmeninu struju, ija
napon iznosi:

gde oznaavaju: \J1 primarni napon;


U sekundarni napon;
nx broj zavoj aka primarnog namota ja;
n broj zavoj aka sekundarnog namotaj a.
2

Meutim, odnos struje je reciproan odnosu napona:

tj. koliko se puta povisi napon u sekundaru, toliko se puta


umanji njegova struja u odnosu na primarnu.
GVOZDENO jezgro

Ovakva indukcija se koristi kod transformatora. Transfor


mator se, u principu, sastoji od dva namotaj a ice, koji su
meusobno izvlovani, a nalaze se u takvom poloaju, da
veina magnetnih linija jednog namotaj a prolazi kroz drugi
namotaj (si. 36).
Radi bolje indukcije (manjeg rasipanja linija sila u okolni
prostor) namotavaju se i primarni d sekundarni namotaji na
gvozdeno jezgro, koje je sastavljeno radi manjih gubi
taka od vie tankih ploica transi ormatorskog lima. Na
ravno da se za namotavanje mora upotrebiti izolovana ica,
i da mora postojati dobra izolacija, kako izmeu namotaj a
i jezgra transformatora, tako i izmeu oba namotaj a, kao
i izmeu pojedinih slojeva -svakog namotaja. U praksi se
62

najee primenjuju transformatori kojima jezgro ima oblik


prema si. 37, i na iji se srednji deo N namotavaju oba na
motaja jedan preko drugog.
Prilikom transfotrmisanja elektrine energije nastaju u
transformatoru neizbeni gubici energije, koji se mogu isprav
nim diimenzionisanjem i konstrukcijom transformatora svesti
na 1020%. Ovi gubici se mogu podeliti na gubitke u bakru
i gubitke u gvozdu, kako je uobiajeno da se oni nazovu.

SI. 37. Jezgro transformatora

Gubici u bakru dolaze od omskog otpora provodnika u trans


formatoru, koji izaziva pad napona i utroak izvesne energije
na zagrevanje ice. Ta energija je jednaka:
I Ki
gde je I struja kroz namotaj;
R omski otpor namotaja.
2

Ovi gubici se umanjuju uzimanjem namotaja sa to ma


njim omskim otporom, tj. upotrebom ice dovoljnog preseka.
Gubici u gvozdu nastaju u jezgru transformatora, koje
troi energiju na stalno menjanje magnetnog polja (hdsterezni gubici), kao i zbog pojave Fuko-ovih ( v r t l o n i h )
s t r u j a u jezgru. Ove struje nastaju u jezgru zbog toga
to je ono, takoe, provodnik, koji se nalazi u promenljivom
magnetnom polju. Njihov put i smer nije stalan, jer one idu
kroz jezgro linijom najmanjeg otpora, gradei izvesne strujne
vrtloige. Posledica pojave vrtlonih struja je nepotrebno za
grevanje jezgra, i to, naravno, na raun elektrine energije
transformatora. Smanjenje ovih struja postie se delenjen*
jezgra na manje del'ove, od kojih je svaki izolovan od dru
goga. Zbog toga se jezgra transformatora grade od limova,

koji su izolovaind meusobno, te je put ovim strujama pre


kinut. Isto se moe postii, ako se jezgro sastavi do izolovanih gvozdenih ica. Tako se postie, da gubici u gvou
transformatora iznose 1 3 W po kilogramu teine jezgra.
Pored navedenih obrazaca za odnos transformisanih napona
i struja u namotaj ima transformatora, pri proraunu transfor
matora mora se odrediti i broj navojaka za sve namotaje, zbog
ega nije dovoljan navedeni obrazac, koji daje samo odnos navojaka raznih namotaj a na jednom transformatoru.
Za dobijanje potrebnog drugog osnovnog obrasca za transfor
matore koristi se zakon indukcije:

O
IO

U * g d e je U-indukovani napon
8

<> broj preseenih magnetnih linija sile u jedinici vremena


(magnetni tok).
U sluaju transformatora magnetni tok moe biti izraen
dozvoljenom magnetnom indukcijom (B) u jezgru, presekom
jezgra (S) na kome se nalaze namotaj i, frekvencijom naizmenine
struje (f) i brojem navoj aka jednog namotaj a (n). Tada se dobij a
sledei izraz:

Odavde se moe izraunati broj navoj aka svakog namotaj a,


kad su date ostale veliine. Pogodno je izraunati broj navoj aka

za jedan volit (nj ) pa sie tada dobi ja:

Mnoenjem ovog broja sa naponom dobij a se ukupan broj


navoj aka pojedinih namotaj a.
Kada se u ovom obrascu za nj zamene uobiajene vrednosti
B = 10 000 G i f = 50 Hz, dobij a se prost praktian obrazac za
brzo proraunavanje:

Koliina gvoa, potrebnog za jezgro transformatora odre


ene snage, nije proizvoljna. Jezgro mora da zadovolji izvesne
uslove, kako bi odgovorilo datoj snazi: ono mora biti takve veli
ine, da na njemu ima mesta za sve namotaje, a istovremeno
da je koliina bakra za icu namotaj a priblino jednaka sa koli
inom gvoa za jezgro, to zahteva ekonomska strana konstruk
cije transformatora. Kod malih transformatora do oko 500 W
jezgro zadovoljava, kad se njegov popreni presek izrauna
iz obrasca:
S - 1,2 Y (snaga transformatora)

64

(Snaga transformatora se dobij a kao zbir snaga troenih iz


pojedinih namotaj a u sekundaru. Popreni presek S je povrina
preseka srednjeg stuba, oznaenog sa N Si. 37).
P r i m e r : Izraunati broj navojaka za transformator koji
e u primaru dobij ati napon od 220 Vef, a davati u sekundaru
6 Vef, ako je jezgro preseka S = 4,5 cm2, dozvoljena jaina ma
gnetnog polja B = 10 000 gausa, frekvencija 50 Hz.
Jedinani broj navojaka bie:

i sekundara:
ns = 6 nj = 6 10 = 60 navojaka
Ako bi se odreivala snaga, koju moe da prenosi ovaj
transformator,, dobilo bi se iz navedenog praktinog obrasca:

25. VRSTE TRANSFORMATORA U RADIOTEHNICI

Poto transformatori mogu da imaju vrlo razliite funk


cije u radioureajima, to se izrauju i mnogo razliitih oblika
i konstrukcija u zavisnosti od uloge koja im je namenjena.
S obzirom na grau i funkciju, transformatori u radiotehnici
mogu se podeliti u nekoliko velikih grupa, ma da je princip
njihovog rada isti, kakva je opisan u prethodnom odeljku.
M r e n i t r a n s f o r m a t o r i slue za transformaciju
elektrine energije za pogon aparata, najvie za napajanje
elektronskih cevi u aparatima. Obino se raspolae sa naizmeninom strujom jednog odreenog napona (gradska mrea)
za pogon aparata, a za unutranju potronju u aparatu po
trebno je imati razne napone: za grejanje cevi i za dobijanje
anodnog napona. Za ovo se upotrebljava transformator sa
vie sekundarnih namotaj a, od kojih svaki napaja jedno
strujno kolo. Na si. 38 dat je ematski izgled jednog obinog
mrenog transi orator a za prijemne aparate.
5 Elektrotehnika

65

Primami namotaj se prikljuuje na 220 V ili 110 V grad


ske struje sa frekvencijom od 50 Hz. Da bi se mogao isti
transformator koristiti za dva napona mree, potrebno je
imati pri niem naponu manji broj navoj aka u primaru, to
je omogueno odgovarajuim izvodom na primaru (ma emi
oznaen sa 110 V). Sekundarnih namotaj a ima tri, od kojih
svaki daje drugi napon. Tako namotaj 1 daje 2 X 280 V, to
je potrebno za stvaranje jedmosmermog anodnog napona po
mou ispravljaa. Namotaj 2 slui za grejanje ispravljake
cevi, a namotaj 3 daje struju za grejanje ostalih cevi u apa
ratu. Na si. 38 vidi se izgled jednog mrenog transformatora

SI. 38 Mreni transformator

od 60 W izlazne snage. Gvozdeno jezgro ovih transformatora


obino se sastoji od limova debljine 0,5 mm, koji su s jedne
strane izolovami slojem hartije ili laka radi spreavanfja
pojave Fuko-ovih struja. Koeficijenat korisnog dejstva ovih
malih transformatora je srazmemo nizak i me prelazi 90%.
N i s k o f r e k v e n t n i t r a n s f o r m a t o r i su neophodnii u pojaavaima niske frekvencije, bilo u predajni
cima ili u prijemnicima. Njihova uloga moe biti razliita,
u vezi sa tim u kome delu pojaavaa vre prenos naizmeninih struja niske frekvencije, koje su obino dobijene
pretvaranjem zvunih talasanja u naizmenine elektrine
struje. Meutim, zajednika odlika niskofrekventnih transfor
matora jeste njihova sposobnost da prenose iroki opseg
zvunih frekvencija (obino 5010.000 Hz) bez izobliavanja
66

i velikih gubitaka. Tako imamo u l a z n e n i s k o f r e k


v e n t n e t r a n s f o r m a t o r e , koji se stavljaju na ulaz
pojacavaa d ine prelaz od izvora slabih elektrinih napona
(na pr. mikrofona) na ulazno kolo pojaavake cevi. I z l a z n i
n d i s k o f r e k v e n t n i t r a n s f o r m a t o r i , pak prenose
ve pojaanu niskofrekventnu energiju na potroa (recimo
slualice i zvunik), te ine prelaz izmeu izlaznog kola po
jaavake cevi i potroaa. U oba ova sluaja i kod izlaznih
i kod ulaznih transi orator a njihov najvaniji zadatak je da
prilagode otpore strujnih kola (sekundarnog i primarnog),
koji se obino jako razlikuju, i da na taj nain omogue
najpovoljniji prenos energije. P r e l a z n i n i s k o f r e k v e n t n i t r a n s f o r m a t o r i imaju slinu ulogu, ali vre
prenos niskofrekventne energije izmeu dva stepena u pojaavaima, ime se omoguuje pojaavanje kroz vie elek
tronskih cevi.
Poto niskofrekventni transformatori moraju da prenose
irok opseg frekvencija sa malim gubicima, to zahtevaju na
roitu konstrukciju. Oni se motaju sa mnogo hiljada navo^
jaka izolovane bakarne ice, koja je esto i posrebrena.
Gvozdeno jezgro niskofrekventnog transformatora je od vrlo
tankih limova, dobro izolovanih jedan od drugog, dok je ma
terijal limova specijalna legura gvoa sa visokim permeabilitetom. Kod niskofrekventnog transformatora se obino daje
njihov p r e n o s n i b r o j , tj. odnos broja navojaka primara
i sekundra, kao na pr. 1 : 3 , 1 : 20, 10 : 1 . U prva dva sluaja
je broj navoj aka sekundara vei od broja navojaka primara
(3 i 20 puta), dok u treem sluaju primar ima 10 puta vie
navojaka od sekundara. Pored toga treba poznavati njihovu
ulaznu i izlaznu impedanciju (otpor), radi prilagoenja sa
izvorom i potroaem.
Na si. 39 vidi se izgled dva niskofrekventna transfor
matora, od kojih je jedan oklopljen a drugi bez oklopa.
Vis oko f r e k v e n t n i t r a n s f o r m a t o r i se na
laze u svakom aparatu, u kome se proizvode ili pojaavaju
struje i naponi visoke frekvencije.
Njihova uloga je slina ulozi niskofrekventnih transfor
matora, samo oni ne prenose niskofrekventne, ve visokofrekventne struje. Usled toga, to gvoe proizvodi visoke
gubitke visokofrekventnih struja, nije mogue upotrebiti
obina gvozdena jezgra kod VF-transformatora. Najee su
visokofrekventni transformatori motani na tela od izolacionog
materijala, te se moe smatrati, da im je jezgro vazduh.
5*

67

Zbog poveanja induktivnog otpora namotaj a sa pove


anjem frekvencije, visokofrekventni transformatori imaju
doista mali broj navojaka, koji iznose najvie nekoliko stotina

SI. 39 Niskofrekventni transformator

namotaja. Glavna osobenost visokofrekventnih transforma


tora je da oni obino prenose uski pojas frekvencija, te se
grade tako, da jedan dli oba njihova namotaja pretstavljaju

SI. 40 Visokofrekventni transformator

a na cevd od izolacionog materijala,


b namotan na specijalnom gvozdenom jezgru

oscilatorno kolo, o emu e biti vie govora kod oscilatornih


kola. SI. 40 pokazuje izgled visokofrekventnih transforma
68

tora. Da bi se spreile neeljene meusobne sprege sa drugim


transformatorima, visokofrekventni transformatori su uvek
zatieni metalnim oklopom. Savremeni visokofrekventni
transformatori grade se najee na naroitim visokbfrekventnim jezgrima, koja se sastoje od gvozdenog praha, pre
so vanog u izolacionom materijalu. Time se smanjuju dimen
zije i gubici transformatora i dzbegava vee 'rasipanje
magnetnih linija, o emu e biti govora u odeljku o samoindukcionim kalemovisma.
Odlina sa vremena jezgra grade se i od specijalnih
materijala zvanih feriti.

26. SAMOINDUKCIJA. KALEMOVI

U 21 odeljku opisana je elektromagnetna indukcija; njena


je posledaca stvaranje dndukovane elektromotorne sile u sva
kom provodniku, im se on nalazi u promenljivom magnetnom
polju, bez obzira na koji nain nastaje promenljivo magnetno
polje. Tako se u jednom namotaju ice indukcije EMS, kada
se on nalazi u blizini drugog
flamotaja, kroz koji tee promenljiva ili naizmendna stru
ja. Meutim, pojava elektromagnetne indukcije ima i slo
enije oblike, te se moe javiti
i u jednom jedinom namotaju
(kalemu, zavojnici), pa ak i u
svakom provodniku makakvog
oblika on bio. Za radiotehniku ..
.
.,,
ima najvei znaaj pojava mk
i
u a emu
dukcije u usamljenim kalemo
vima, koja se naziva samoindukcijom, te je moramo
prouiti u tom obliku.
Pogledajmo na si. 41; na njoj je prikazan jedan kalem
sa tri navoj ka ice. Poznato nam je, da kad kroz ovaj kalem
tee struja kroz njega se obrazuje magnetno polje, ije linije
teku kao snop kroz kalem. Ako je struja jednosmema,
magnetno polje je stalno, tj. krajevi kalema pokazuju izra
eno magnetne polove, te se on ponaa kao stalan magnet.
U sluaju da kroz kalem tee naizmenina ili pulsirajua
struja, magnetno polje menja svoju jainu pa ak i smer,
01

69

te je tada u mogunosti da indukuje u nekom drugom kalemu izvesnu elektromotornu silu indukcije. Na si. 35 pret
postavljeno je da je kalem napajan iz jednog izvora naizmenine struje i da kroz njega tee struja jaine I. Ako se
udubimo u samu pojavu elektromagnetne indukcije, onda do
lazimo lako na pitanje: zato se ne bi uticaj promenljivog
magnetnog polja pokazivao i u samim navoj cima jednog
kalema, kada kroz njega tee naizmenina struja? Stvarno,
taj uticaj postoji i pokazuje se u tome, to se u svakom
navojku indukuje izvesna elektromotorna sila. Ova EMS se
naziva e l e k t r o m o t o r n a s i l a s a m o i n d u k c i j e i
ima suprotan smer od EMS samog izvora, koja inae i omo
guuje, da kroz kalem tee struja. Kao to srno naveli, ovakva
indukcija se naziva s a m o i n d u k c i j o m . Pojava samo
indukcije se moe shvatiti i na drugi nain. Mi moemo posmatrati kalem (vidi si. 41) tako, da svaki navojak kalema
posmatramo kao posebnu celinu, pa poto kroz njega tee
naizmenina struja I, to on stvara promenljivo magnetno
polje, koje indukuje u svim ostalim navoj cima kalema izve
snu EMS. Tako e, na primer, navojak 2 da indukuje EMS
u navoj cima 1 i 3. Dejstvom svakog navoj ka na sve ostale
nastaje u svakom navoj ku odreena EMS, pa njihov zbir
daje ukupnu elektromotornu silu samoindukcije na kraje
vima kalema.
Sposobnost kalema, pa i svakog provodnika, da proizvodi
EMS samoindukcije, odreena je veliinom njegovog samoinduktiviteta. S a m o i n d u k t i v i t e t i l i krae I n d u k t i v i t e t zavisi od broja navojaka kalema i njegovog oblika;
oblik kalema je, pak, zavisan od dimenzija kalema (prenika,
duine) i od naina motan ja (jednoslojni, vieslojni, itd.).
Samoinduktivitet kalema ulazi kao veliina u sve obrasce,
koji prikazuju proces proticanja naizmenine, ili uopte promenljive struje kroz jedan kalem. Zbog toga samoinduktivitet
ima jedinicu kojom se meri.
Osnovna jedinica za samoinduktivitet je h e n r i i obeleava se sa H. S a m o i n d u k t i v i t e t o d 1 H i m a
onaj kalem, u kome se indukuje EMS od IV
p r i p r o m e n i s t r u j e z a 1A u t o k u j e d n e s e
k u n d e . Poto je to vrlo velika jedinica, ona se rede upo
trebljava u praksi, a ee njeni delovi. Manje jedinice od
henrija su: m i l i h e n r i (mH), m i k r o h e n r i (^iH) d s a nt i m e t a r s a m o i n d u k t i v i t e t a (cm). Njihovi odnosi
su sledei:
70

1 H = 1 000 mH = 1 000 000 \iR = 1 000 000 000 cm


1 mH = 0,001 H = 1 000 [xH = 1 000 000 cm
1 |xH'= 0,000001 H = 0,001 mH = 1 000 cm

Vrednost indukovame elektromotorne sile u kalernu moe


se (izraunati, ako se znaju frekvencija i jaina sinusoidalne
naizmenione struje, koja tee kroz kalem, kao i samoinduktivitet kalema.
Tako je indukovana EMS na krajevima kalema:
U = co L I
(o = 2 jc f kruna frekvencija
L
samoinduktivitet kalema,
I
jaina sinusoidalne nadzmenine struje
kroz kalem.
Kao to se vidi iz obrasca, EMS samoindukcije je srazmerna frekvenciji i jaini prolazee naizmenine struje i samoinduktivitetu kalema. Znak minus ina desnoj strani po-

Sl. 42 Fazni odnosi napona, struje i EMS samoindukcije


kod induktivnog kalema

kazuje da EMS samoindukcije zaostaje u fazi za 90 za stru


jom koja je proizvodi. Kako, meutim, struja kroj kalem
zaostaje za 90 iza napona, koji je proizvodi, to je EMS
samoindukcije pomerena u fazi za 180 prema naponu na
krajevima kalema, tj. ona ima suprotan smer od toga napona.
Ovi fazni odnosi vide se pregledno na si. 42.
Kad kroz kalem tee naizmeniona sinusoidalna struja,
onda je i indukovani napon sinusoidalnog oblika i iste
frekvencije kao i struja koja ga indukuje.
71

Samoindukcija se javlja i kod iste jednosmerne struje, kad


se ona ukljuuje i prekida. Poto se u tim momentima pojavljuje,
odnosno iezava, magnetno polje oko samoinduktivnog kalema,
to ono izaziva indukovanu EMS suprotnog smera od one EMS,
koja tei da proizvede struju u kolu. Indukovana EMS samoindukcije spreava trenutno narastanje struje u kolu pri uklju
ivanju, ili njeno iezavanje pri prekidu kola. Posledica toga

bJ i Skiju n/anfe sfru/e

SI. 43 Dejstvo samoinukcije pri ukljuenju i iskljuenju


jednosmerne struje

je da struja postepeno raste ili opada i tek posle odreenoga


vremena postaje stalna i jednaka vrednosti koja se moe izraU
unavati po Omovom zakonu I = Na lsi. 43 moe se videti
dijagram struje pri ukljuenju i iskljuenju jednosmerne struje
u kolu, u kome postoji i samoinduktivitet pored omskog otpora.
Pri ukljuenju struja lagano raste pribliavajui se vrednosti
U
I == Pri iskljuenju, naprotiv, struja polako opada od te

vrednosti ka nuli. Ma da se ovaj proces teoriski produava besko


nano dugo vremena, praktino se on zavrava u kratkom merljivom vremenu.
Nastajanje EMS samoinukcije pri iskljuenju struje kroz
jedan kalem moe se lepo pokazati prostim opitom, izvedenim

72

prema si. 44. Kao to se sa slike vidi, treba upotrebiti jednu


bateriju ili akumulator (B), u ije kolo se moe ukljuiti kalem
sa veim induktivitetom (L) uz pomo prekidaa (K). Paralelno
sa kalemom vezana je tinjalica (T), koja za svoje paljenje zahteva
neto vii napon, a vrlo slabu struju. Kada se zatvori prekida,
kroz kalem u kratko vreme potee jednosmerna struja, ija je
jaina srazmerna naponu baterije, a obrnuto srazmerna omskom
otporu namotaja; tinjalica pri tome ne svetli, ako je napon ba
terije nizak. Kad se iskljui struja prekidaem, tinjalica svetli
due vremena, ma da je kolo sa izvorom struje prekinuto. Uzrok
ovome je indukovani napon samoindukcije na krajevima kalema,
koji je mnogo vii od napona baterije i koji pali tinjalicu.

27. INDUKTIVNI OTPOR

Kako je EMS samoindukcije protivnog smera od elek


tromotorne sile koja izaziva pro tican je struje, to ona izaziva
umanjenje struje koja tee kroz kolo. Naime, dokle u kolu
postoji samo omski otpor, jednosmerna i naizmemina struja
dostiu u kolu onu vrednost, koja proizlazi iz Omovog
E
zakona: I =Kada u kolu postoji samoinduktivitet, onda
R
je naizmenina struja u kolu manja pri istom naponu, nego
to bi to bio sluaj, kad postoji samo omski otpor; ona je
manja i od jednosmerne struje, koja bi nastala u .istom kolu
pri istom naponu. Ova pojava se ba objanjava r e a k t i v
n i m d e j s t v o m samoinduktiviteta, koji svojom protivnom
indukovanom EMS umanjuje opti napon u kolu, te je struja
zbog tog manja. R e a k t i v n o e j s t v o s a m o i n d i k tivnog kalema moe se smatrati kao jedna
nova vrsta, otpor a, koji se javlja u kolu n ai z m e n i n e s t r u j e p r i s a m o i n d u k c i j i . Za ra
zliku od omskog otpora ovaj otpor se naziva i n d u k t i v n i
o t p o r.
Veliina induktivnog otpora (Rl ) za naizmeninu struju
sinusoidalnog oblika iznosi:
Rl = co L
(co i L su iste veliine kao u prethodnom obrascu). Znai:
induktivni otpor kalema je s r a z m e r a n frek
venciji struje i s a moind u k t i v i t e t u kalema.
Ovako izraunati imduktivi otpor daje nam mogunost
da izraunamo jainu nadzmenine struje u kolu sa samoinduktivitetom. Ako se pretpostavi da u kolu postoji samo
73

induktivni otpor (to je u praksi nemogu sluaj), ili da je


omski otpor kola vrlo mali u odnosu na induktivni, onda je
jaina struje u kolu:
Rl oj L
P r i m e r : U jednom kolu koje ima samoinduktivitet 2 H
i omski otpor 0,1 om, izraunati kolika struja tee, ako je napon
izvora 3 V. Najpre uzeti da je struja jednosmerna a zatim da je j
naizmenina sa frekvencijom 50 Hz.
a) Jednosmerna struja nailazi samo na omski otpor u kolu,
pa je po Omovom zakonu:

R 0,1
b) Naizmenina struja nailazi u kolu pored omskog jo i na
induktivni otpor; poto je omski otpor mali prema induktivnom,
moemo u ovom sluaju uzeti da postoji samo induktivni otpor:
Rr
l ra=cdco-L
L ==2 jt
L=2 3,14-50-2
3,14 50 =2 628
= 628
oma
2jt .f f-L=2oma
Stvarno je, dakle, induktivni otpor (628 oma) mnogo vei od
omskog (0,1 om). Prema tome e u kolu tei struja:
l

Stvarno je, dakle, induktivni otpor (628 oma) mnogo vei od


omskog (0,1 om). Prema tome e u kolu tei struja:
1= -- = 0,0047 A - 4,7 mA
Rl 628
Iz dobijenih rezultata jasno se vidi koliko veliki uticaj moe
vriti samoindukcija u kolu naizmenine struje.
Pored pojave induktivnog otpora, samoindukcija izvodi jo
jedan vaan uticaj, a to je p o m e r a n j e f a z e . U kolu sa
samoinduktivitetom naizmenina struja nije u fazi sa naponom
koji je proizvodi, ve ona zaostaje za njim; maksimumi i mini
mumi struje i napona ne padaju u isto vreme, i to maksimum
struje zaostaje za maksimumom napona za odreeno vreme, od
nosnoZnaajnu
fazni ugao.
Ako bi
u kolu postojao
pramenu
induktivnog
otpora jedino
imamosamoindukti
kod privitet,
onda bi struja zaostala za etvrtinu periode, odnosno za
gunica.
90; im postoji i omski otpor fazni razmak je manji od 90.
POrovome
i g u en biti
i c eviesureeno
kalemvi
koji
se stavljaju
u odeljku
o Omovom
zakonu uza neko
nadzmeninu
strujno kolo struju.
kroz koje -teku dve struje vrlo razliitih frekven

cija, u cilju da se one razdvoje i odvedu u odreenom smeru.


Tako se, na primer, moe izvriti razgranavanje jedne visokofrekventne i jedne niskofrekventne struje, ili odvajanje je
dne od njih od jednosmerne struje. Pri ovome se koristimo
induktivnim otporom prigunice. On se bira tako da pretstavlja vrlo veliki otpor za struju vie frekvencije, te spre
ava njen prolazak, dokle recimo za jednosmernu struju
74

induktivni otpor uopte ne postoji. Iz prolog raunskog pri


mera ba se vidi kolika je razlika u otporu jednog kalema
za jednsmernu i za niskofrekveninu struju pd 50 Hz, te je
jasno da bi ovaj kalem praktino spreavao ulaz struje od
50 Hz u granu u koju je ukljuen.
28. MEUSOBNA INDUKCIJA. MEUINDUKTIVITET

U odeljku o indukciji izloeni su osnovni zakoni elektromagnetne indukcije, na osnovu kojih smo prouavali pojave
samoindukeije. Ve ranije pomenuta meusobna indukcija
takoe je vaan oblik indukcije, koja pretstavlja drugu
stranu ove pojave.
M e u s o b n a i n d u k c i j a nastaje izmeu dva na
motaju (kalema), koji se nalaze u takvom meusobnom po
loaju, da jedan deo magnetnih linija jednog namota ja pro
lazi kroz navojke drugoga. Kad kroz jedan takav namotaj

prolazi promenljiva struja, onda se u drugome indukuje


elektromotorna sila meuindukcije. Na si. 45 vide se dva ka
lema u poloaju meusobne indukcije. Kalem je primarni,
jer kroz njega tee struja (I) iz nekog izvora, a kalem L
sekundarni, u kome se indukuje elektromotorna sila (U).
Kod prouavanja pojave meusobne indukcije potrebno
je i odrediti, od ega zavisi veliina indukovane EMS u se
kundarnom kalemu. Ostavljajui na stranu to, to iindukovana EMS zavisi i od jaine primarne struje I, vidimo sa
si. 45 da svakako na veliinu indukovane EMS mora uticati
to: koji deo magnetnih linija jednog kalema prolazi kroz
navojke drugoga. Ovo, meutim, zavisi od oblika i meu
sobnog poloaja oba kalema i uvek e praktino samo jedan
2

75

deo magnetnih linija da prolazi kroz navojke drugog kalema,


dok e ostatak da se r a s i p a . Ukoliko vei deo magnetnog
toka uestvuje u meusobnoj (indukciji, a manji se rasipa,
utoliko e biti vea indukovana EMS (uz ostale jednake
uslove). Da bi se uinela ova zavisnost u izraz za indukovanu
EMS, mora se uvesti veliina k o e f i c i e n t m e u s o b n e
i n d u k c i j e ili m e u i n d u k t i v i t e t, koji pokauje,
koji deo magnetnih tokova uestvuje u indukciji. Ova veli
ina je iste vrste i meri se istom jedinicom henri, kao i samoinduktivitet.
Ako meuinduktivitet obeledmo sa M i izrazimo EMS
meuindukcije, kada kroz primarni namotaj tee sinusoidalna
naiizmenina struja jaine I i frekvencije co, tada dobij amo:
U == co-M-I

Kao to se vidi, obrazac je slian onome za EMS samoindukcije, s tom razlikom, da umesto samoinduktiviteta L
treba uzeti meuinduktivitet M. Fazni odnosi izmeu struje
i napona su ovde takoe isti, kao to je pokazano na si. 42,
Najvea vrednost, koju moe imati meuinduktivitet,
jeste M = j/ L L2, ako su Lx i L samomuktivdteti poje
dinih namotaj a. Ovu vrednost meuinduktivitet bi imao, kad
bi celokupan magnetni tok jednog namotaj a prolazio kroz
navojke drugog; inae M je uvek manje od kvadratnog korena
iz proizvoda Lx i L2.
U radiotehnioi se esto govori o m e u s o b n o j s p r e z i
dva kalema, koja je relativna mera meusobne indukcije.
Tako se pod k o e f i c i j e n t o m s p r e g e (k) podrazumeva veliina:
2

koja moe imati vrednost izmeu 0 i 1, to odgovara vrednostima M = 0 i M = ]/ Lj* L2. Kod namotaj a na gvozdenom
jezgru, kakve imaju transformatori, postie se koeficijent
sprege u iznosu od 0,5 do preko 0,9, te kaemo, da je to
t e s . n a ( j a k a ) s p r e g a . Veina visokofrekventnih trans
formatora u radiotehnici ima k manje od 0,1, to pretstavlja
labavu (slabu) spregu.
76

29.

VEZIVANJE SAMOINDUKTIVITETA
(KALEMOVA)

Kada se vie samoinduktivnih kalemova vee zajedniki,


onda se njihovi samoinduktiviteti sabiraju u jednu rezultantnu vrednost
Na si. 46 vidimo tri kalema vezana na r e d . Ako su
njihovi samoinduktiviteti Lj, L2 i Ls, onda je rezultantni samoinduktivitet:
Lr

+ L2

~h Lg,

dakle ravan prostom zbiru pojedinih samoinduktiviteta.

SI. 46 Vezivanje samoinduktivnih kalemova

Na si. 46b su vezana tri kalema p a r a l e l n o . Rezultantna vrednost samodnduktiviteta se dobij a iz obrasca:

Ovde je reciprona vrednost rezultatnog samoinduktivi-teta jednaka zbiru recipronih vrednosti pojedinih samoinduktivi'teta.
Za sluaj s l o e n o g v e z i v a n j a treba izraunati
po prostim grupama deliimine rezultantne samoin duktivnosti,
pa dalje raunati kao da isu to pojedinani samoinduktiviteti.
Tako za sluai na si. 46c bie:

LL

Ovaj delimiioni rezultantom samoinduktivitet je redno


vezan sa L3, pa je:
X *

Sve ovo vai samo ako izmeu pojedinih vezanih kalemova nema meusobne indukcije, tj. ako magnetne linije
jednog kalema ne seku navojke ostalih kalemova.
Ako se vezuju ka lemovi, ikoji imaju meusobnu in
dukciju, onda se rezultantom samoinduktivitet jo poveava
ili smanjuje, u zavisnosti, da li su im magnetne linije istog
ili protivnog smera. Tako je za dva kalema vezana na red:
gde je M meuinduktivitet. Znak'(+) treba uzeti pri linijama
istog smera, a () pri protivnom smeru linija.
Za dva paralelno vezana kalema sa meuinduktivitetom
M iznosi rezultantni samoinduktivitet:

Ova zavisnost rezonantnog samoanauktiviteta od polo


aja dva kalema, koja nastaje zbog meusobne indukcije,
koristi se u radiotehnici za konstrukciju kalemova sa promenljivim samoinduktivitetom. Takvi kalemovi su v a r i o m e t r i . Variometar se sastoji od dva tesno 'Spregnuta ka
lema, od kojih se jedan moe okretati u drugome za 180.
Okretanjem se dovode magnetne linije u disti ili protivan
smer, te se na taj nain, poto su kalemovi vezani na red,
menj.a samoinduktivitet od (Lx + L2 + 2M) do (Li + L2 2M),
tj. za vrednost 4M.
P r i m e r : Dva kalema su vezana na red i mogu se okre
tati jedan prema drugome (variojnetar). Samoinduktiviteti kale
mova su Li = 200 mH i L2 = 150 mH, a koeficijent sprege izmeu
njih je k = 0,6. U kojim granicama se moe menjati samoindukti
vitet ovog variometra?
Treba nai meuinduktivitet. Kako je:

M = 0,6-1/200- 150-0,6* ]/ 30 000^104 mH.


Prema tome, granice traenog samoinduktiviteta su:
od Li -f L2 + 2M = 200 + 150 + 2 104 = 558 mH
do Li + L2 2M = 200 + 150 2 104 = 142 mH

78

30. KALEMOVI UPOTREBLJAVANI


U RADIOTEHNICI

Poto kalemovi igraju znaajnu ulogu u radiotehnici, to


se izrauju u najraznovrsnijim oblicima u zavisnosti od po
trebe. Pored toga, sa razvojem tehnike materijala oni se
stalno usavravaju, kako u pogledu elektrinih kvaliteta, tako
i u pogledu smanjenja dimenzija.
Kalemovi se obino motaju na telo od izolacionog ma
terijala a rede i bez tela. Telo kalemova je cev od ebonita,
turbonita ili bakelita. U novije vreme kao najbolji mate
rijal za tela slue keramiki materijali, koji proizvode naj
manje dielektrikih gubitaka.
Kalemovi mogu imati jezgro ili biti bez njega. Za nisku
frekvenciju jezgro ine obini transformatorski limovi od
gvozda. Visokofrekventni kalemovi su najee bez jezgra,
a kod savremenih kalemo
va sa specijalnim visokofrekventnim gvozdenim je
zgrom.
ica za motanje kale
mova moe biti vrlo razno
vrsna; ona je redovno ba
karna i lizolovana svilom,
lakom ili pamukom. Pored
toga veliki kalemovi mogu
SI. 47 Jenoslojni cilindrini
se graditi od debelih ba
kalem
karnih cevi. Zbog bolje pro
vodi jivosti upotrebljava se za visokofrekventne kalemove na
roita p l e t e n i c a od mnogo ila, kod koje je svaka ila
izolovana. Bolja provodljivost takve ice dolazi otuda, to
visoka frekvencija ide samo po povrini ice, pa usled toga
puna ica ima za nju vei otpor nego za jednosmernu struju.
Ta se pojava naziva s k i n - e f e k t .
U pogledu oblika kalemova postoji velika raznovrsnost.
Najprostiji je c i l i n d r i n i k a l e m sa navoj cima ice
u jednom sloju (si. 47).
Njegov samoinduktivitet moe se sa dovoljnom taenou
odrediti iz jednaine:

79

L samoinduktivitet kalema u cm;


D precnika kalema u cm;
1 duina kalema u cm;
n broja navojaka kalema;
k faktor oblika.
Vrednost faktora k, koja zavisi od odnosa D/l, moe se
pronai iz dijagrama na si. 48.
U sluaju da se namotavamje vri u vie slojeva (si. 49),
samoinduktivitet se pronalazi priblino iz jednaina:
L = 10,5 n D y d/s (cm)
L = 10,5 n D \ / D/S (cm)
L = 10,5 n D (cm)
2

2
2

za

D/S izmeu 0 i 1
za D/S izmeu 113
za D/S ravno 1

Ovde D oznaava srednji preonik kalema u cm, dok je


S = l + l + 2h (cm) obim preseka namota ja
1

SI. 48 Vrednost faktora k


za kalemove

SI. 49 Vieslojni cilin


drini kalem

P r i m e r . Neka je dat jenoslojni cilindrini kalem, na


motan na telu precnika 3 cm icom 0,5 mm, koji ima duinu
40 mm i 80 navoj aka. Koliki je samoinduktivitet ovog kalema
izraen u mH?

Pomou ovog odnosa nalazimo iz dijagrama konstantu


k = 0,75, pa je:
3,142 32 802
L------------- -0,75 Os 106.600 cm -0,1066 mH

Ako je potrebno da broj zavoj aka kalema bude dosta


veliki., onda se radi izbegavanja velikog sopstvenog kapa
citeta, primen ju ju naroiti naini namotavamja, kojima se
80

izbegava paralelno voenje veeg broja susednih zavojaka,


ve se ovi ukrtaju jeam s drugim samo u jednoj taki,
i vode paralelno tek na veem rastojanju (ukrteno motanje).
Najvei broj visokofrekventnih kalemova koji su danas
u upotrebi sadri p r a s k a s t e g v o z d e n o j e z g r o , koje
se pravi iz meavine najsitnijih delia gvoa (gvozdeni pra
ak 0 1/200 mm) i jedne lako topljive izolujue materije
(ist vosak na pr.). Usled toga to je permeabilitet ovakvog
jezgra ([i = 10... 12) znatno vei od permeabiliteta vazduha
(p = 1), postie se sa manjim brojem zavoj aka isti samoimduktivitet kao kod kalemova bez jezgra, to pretstavlja
utedu u ici. Poto je ovo jezgro, u kome se zbijaju linije
sila, vrlo malih dimenzija, postie se njegovom upotrebom
i uteda u prostoru, a to je najvaniji razlog za veliku pra
menu ovakvih kalemova. Osim toga samoinduktivitet kale

mova sa gvozdenim jezgrom moe se ma lak nain menjati,


to je vrlo vano kod podeavanja supera, iji kalemovi mo
raju imati tano izjednaene samoinduktivitete. Kalemovi sa
gvozdenim jezgrom proizvode se danas u industriji u raznim
oblicima (si. 50). Oni se primenjuju u celokupnoj oblasti
visokofrekventne tehnike, poev od kratkih pa do najduih
talasa, na primer za oscilatoma kola prijemnika, pojasne
filtre, meufrekvemtne transformatore svake vrste, itd. Da bi
se smanjili gubici usled rave izolacije, namotava se ica
kalema na telo od kalita, kalana, kondenze itd. (keramiki
materijali).
Sa vremena tehnologija je stvorila jo jednu vrstu jezgara
za visokofrekventne kalemove a to su f e r i t i. Oni se izra
uju specijalnim postupkom i imaju visok permeabilitet
(ji = 20 800).
6 Elektrotehnika

81

GLAVA VI.
ELEKTRINI KAPACITETI I NJEGOVA
PRIMENA
31. POJAVA KAPACITETA, KONDENZATORI

Svako telo izolovano i usamljeno u prostoru moe da


primi na sebe dzvesnu koliinu statikog elektriciteta, kad mu
se on dovede pod nekim potencijalom. Zbog toga i izlazi da
svako tako telo ima odreeni elektrini kapacitet. S druge
strane, ako se raznim telima dovede
ista koliina elektriciteta, primeuje
se da ona posle toga imaju razliite
potencijale. To dolazi otud to su
njihovi kapaciteti razliiti, a izmeu
kapaciteta tela, primljene koliine
elektriciteta i potencijala postoji od
reena zavisnost. Za razumevanje
ovoga moe se uzeti jedan primer
iz mehanike. Sudovi razne irine
napunjeni istom koliinom vode,
pune se do razne visine. Na taj na
in povrina dna suda ima slinosti
sa kapacitetom, koliina vode sa ko
liinom elektriciteta a visina vode
u sudu sa elektrinim potencijalom.
Ovakvo punjenje tela elektrici
SI. 51 Princip konden
tetom nema veeg znaaja za radiozatora
tehniku, te se neemo na njemu
zadravati. Mnogo znaajnija je elektrina sprava kon
denzatora, koji emo prouiti.
K o n d e n z a t o r je sprava koja moe statikim pro
cesom u sebe da primi izvesnu-koliinu elektriciteta, i koja
82

ima srazmerno mnogo vei elektrini kapacitet od usamljenih


tela. Pored toga, kondenzatori pokazuju u kolu naizmenine
struje vana svojstva. Kondenzator se u principu sastoji od
dve ploe, koje su razdvojene nekim izolatorom, tj. mogu biti
razdvojene i vazdunim slojem. Na si. 51 vidi se ematski
nacrtan jedan kondenzator.
Ploe kondenzatora zovu se jo i o b l o g e , a izolator
koji ih razdvaja zove se d i e 1 e k t r i k. U optem sluaju
svaka dva meusobno izolovana tela ine kondenzator. Ako
se izmeu obloga kondenzatora proizvede neka razlika elek
trinog potencijala (napon)* onda se kondenzator puni elek
tricitetom; jedna obloga postaje pozitivna a druga negativna,
jer prva gubi jedan deo slobodnih elektrona a na drugoj
se poveava njihov broj.

32. KONDENZATOR U KOLU JEDNOSMERNE STRUJE


Na si. 52 nacrtano je jedno elektrino kolo, koje sadri
bateriju, miliampermetar (ili galvanometar), kondenzator
i prekida. Znamo da su ploe kondenzatora razdvojene
dielektrikom, te zato ne bi
trebalo oekivati, posle zatva
ranja prekidaa, proticanje
jednosmerne struje kroz kolo,
jer kolo nije zatvoreno na e
lom putu. Meutim, posle za
tvaranja prekidaa miliam
permetar e neko kratko vreme
pokazati proticanje struje, pa
e potom struje nastati. Tek
posle toga moemo rei da
jednosmerna
struja
ne tee kroz 'konden
z a t o r . Uzrok kratkotrajnom
pr oticanju struje kroz kolo
jeste punjenje kondenzatora.
52 Kondenzator u kolu
Ako ga posle ovoga odvojimo SI. jednosmerne struje
od kola i ispitamo, utvrdiemo,
da se njegova ploa koja je bila spojena sa pozitivnim polom
baterije napunila pozitivno, a druga ploa negativno. Napon
izmeu ploa ravan je naponu baterija.
*
6*

83

Drugi kondenzatori napunjeni na ovaj nain imali bi isti


napon, ali bi prilikom pranjenja kondenzatori veeg kapa
citeta pokazali da su primili veu koliinu elektriciteta
i obratno. Znai da izmeu ovih veliina postoji odreen odnos.
Ako sa Q obeleimo koliinu primljenog elektriciteta, sa E
napon baterije (i kondenzatora) a sa C kapacitet, onda je:
Q = E-C

Poto su nam poznate jedinice za koliinu elektriciteta


d napon, ovaj obrazac nam daje mogunost da odredimo
jedinicu za kapacitet.
Jedinica za kapacitet je f a r a d (obeleava se sa F)
nazvana po fiziaru Faradeju. K a p a c i t e t o d j e d n o g a
far ada ima onaj kondenzator koji pri nap o n u od je d n o g a volta (1 V) primi k o 1 i i n u
e l e k t r i c i t e t a o d j e d n o g k u l o n a (1 C). Onda se
moe pisati ovaj obrazac:
9 (kulona) = E (volti) C (farada).
Jedinica fairad je vrlo velika pa se upotrebljavaju manje
jedinice: m i k r o f a r a d (pF), m i k r o m i k r o f a r a d
(p.pF) ili pik o far a d (pF). Pored toga u upotrebi je
i c e n t i m e t a r k a p a c i t e t a (cm), koji je neto vei od
pikofarada. Odnos ovih jedinica je sledei:
1 F = 1000 000 pF = 1012 fipF (pF) = 9.1011 cm
1 \i = 1 000 000 ppF (pF) = 900 000 cm
1 ppiF (pF) = 0,9 cm
1 cm = 1,11 pF

33. PRORAUN KAPACITETA KONDENZATORA

Kapacitet kondenzatora ne mora se sauno dzmeriti da bii


mu se odredila vrednost, ve se moe i izraunati. On zavisi
od geometrijskih osobina kondenzatora i materijala od koga
je dielektrdk. Za geometriski prost oblik kondenzatora, kakav
ima kondenzator sa ravnim ploama i jednorodnim dielektrikom izmeu ploa, kapacitet kondenzatora se proraunava
po obrascu:

84

ge je S po vrsima jedne ploe kondenzatora u cm (uzima


, se samo povrina koja se nalazi naspram druge
ploe);
1 rastojanje izmeu ploe u cm;
e dielektrina konstanta.
2

Kao to se vidi kapacitet je srazmeran povrini ploa


i dielektrinoj konstanti, a obrnuto srazmeran rastojanju
ploa.
D i e 1 e k t r i n a k o n s t a n t a nekog dielektrika j e
broj koji pokazuje koliko je puta vei kapacitet istog kon
denzatora kad je upotrebljen dotini dielektriik, nego kad bi
bio dielektriik vazduh (tanije: prazan prostor). Prema tome
ova veliina pokazuje uticaj dielektrika na kapacitet kon
denzatora; taj uticaj je veliki -i svi izolatori imaju dielektrinp konstantu veu od jedinice. Da bi se mogle uporediti
dielektrine konstante raznih dielektrika, data je tablica 3.

S TABLICA 3
Dielektrine konstante nekih materijala

Materijal

Materijal

Trolitul . . . . .
2,2
Vazduh........................ 1,0
Liskun.......................... 4,0 8,0 Steatit........................... 6,4
2,73,8
Staklo........................... 5,012,0 Selak ...........................
2,0 3,5
Tvrda guma . . .
Kvare............................ 4,54,7
4,85,3
Porcelan....................... 5,4 6,4 Bakelit.........................
Parafin......................... 1,7 2,3 Mikaleks...................... 8,0
Pertinaks...................... 4,8 5,4 Mikanit........................ 4,56
Kalit............................. 6,5
oko 2
Hartija..........................
Kondeza
40 50
80
Voda (savreno ista)
P r i m e r . Koliki je kapacitet izmeu dve metalne ploe
sa rastojanjem od 2 mm, ako je naspramna povrina svake ploe
jednaka 100 cm2, a izmeu ploa je dielektrik trolitul?
Kako je dielektrina konstanta trolitula (po tabl. 3) e = 2,2, to je:

2 2.100

C =---- ---------- ^ 87,5 cm 97,0 pF


4-3,14*02
85

34. VEZIVANJE KONDENZATORA

Vie kondenzatora moe biti vezano u zajednicu r e d n o


(seriski), o t o n o (paralelno) i s l o e n o. Za razliku od
otpora i samoinduktiviteta, pri rednom vezivanju ukupan
kapacitet se smanjuje, a prd otonom poveava. Zbog toga
su i obrasci za izraunavanje rezultantnog kapaciteta vie
vezanih kapaciteta obratni obrascima kod otpora i samo
induktiviteta.
Ako su vezani r e d n o (si. 53a) kondenzatori Cx C2, C
itd., onda se rezultantni kapacitet Cr dobij a iz
3

Za sluaj dva kondenzatora izlazi:

aj redno

bi paralelno

s/oieno

SI. 53 Vezivanje vie kondenzatora

Pri o t o n o j v e z i (si. 53b) kapaciteti se prosto


sabiraju:
Q = C1 + C2 + C3+..............

Kad je vie kondenzatora u s l o e n o j v e z i (si. 53c)


onda treba postupno izraunavati pojedine grupe, pa zatim
te pojedinane rezultante kapacitete upotrebiti za izrauna
vanje opteg kapaciteta.
86

Tako je za sluaj na si. 53c:

a odatle:

35. KONDENZATOR U KOLU NAIZMENlCNE STRUJE.


KAPACITIVNI OTPOR

Kondenzator u kolu naizmenine struje ima drugaije


ponaanje nego u kolu jednosmeme struje. Na si. 54 pretstavljeno je jedno strujno kolo sa izvorom naizmenine struje,
miliampermetrom i kondenzatorom.
Da bii prouili proces koji se odigrava u ovom kolu, mo
ramo se potsetiti da naizmenina struja brzo menja svoj
smer i to onoliko puta u sekundi
kolika je njena frekvencija. Isto tako
setiemo se da jednosmerna struja
pri ukljuenju u kolo sa kondenza
torom tee u prvi moment, dok se
kondenzator ne napuni. Pretposta
vimo da je jednog momenta smer
naizmenine struje takav da se puni
desna obloga kondenzatora pozitiv
nim elektricitetom. Za vreme dok se
obloga napuni, izvor naizmenine
struje ve menja svoje polove. Ra
zumljivo je da e sada struja mo
rati da potee u suprotnom smeru,
jer se leva obloga mora napuniti
pozitivnim elektricitetom. Pri da
SL 54. Kondenzator u
ljem menjanju polova izvora igra e kolu naizmenine struje
se ponavljati, te miliamper metar
ukljuen u kolo pokazuje da struja stalno tee u kolu. to
ona tee as u jednom a as u drugom smeru, to ne menja
sutinu stvari, jer je to i inae osobina naizmenine struje.
Odavde moemo zakljuiti: k o n d e n z a t o r u k o l u n a
izmenine struje ne spreava da struja tee.
87

Drugim recima: k r o z k o n d e n z a t o r m o e d a t e e
naizmenicna struja.
Ukljuenje kondenzatora u kolo naizmenine struje ipak
ima izvesne posledice na struju u kolu. Jedna od posledica
je smanjenje struje, tj. unoenje jednog otpora u kolo. Taj
otpor je drugaije prirode nego omiskii otpor i zove se k ap ac i t i v n i o t p o r . On predstavlja otpor kojii kondenzator
suprotstavlja proticanju struje kroz kondenzator. Taj otpor
spada (zajedno sa induktivnim otporom) u r e a k t i v n e
o t p o r e. Njegova vrednost zavisi od frekvencije naizmenine
struje d od kapaciteta kondenzatora. Kapaditivni otpor (Rc)
se izraunava po obrascu:

gde je co = 2 Jtf kruna frekvencija;


C kapacitet kondenzatora (u faradima).
Vidimo da je k a p a c i t i v n i o t p o r o b r n u t o s r a zmeran frekvenciji i kapacitetu kondenz a t o r a.
P r i m e r . Koliki otpor pretstavlja kondenzator od 2 nF za
naizmeninu struju od 50 Hz?

Vana posledica ukljuenja kondenzatora u kolo naizme


nine struje jeste pomeranje faze izmeu struje u kolu i napona
izvora. Ovo pomeranje postoji i kod samoinduktiviteta, ali je kod
kondenzatora u obratnom smeru. Naime, kapacitivni otpor izaziva
zaostajanje napona sa strujom. U idealnom sluaju, kad u kolu
nema omskog otpora, razmak u fazi je tano 90, tj. jednu etvr
tinu periode. U tom sluaju u kolu se ne vri rad, jer je snaga
jednaka nuli, poto je cos 90 = 0 (vidi obrazac za rad naizme
nine struje).

Zahvaljujui osobini kondenzatora da proputa nadzmeninu struju a ne proputa jednosmemu, on se moe upotrebiti za razdvajanje naizmenine i jednosmerne struje u
nekom kolu, kroz koje inae one teku zajedno.
88

36. KONDENZATORI UPOTREBLJAVANI,


U RADIOTEHNICI

Kondenzatore koji se priman j uju u raiotehnici moemo


poeliti na s t a l n e , iji kapacitet ima jednu odreenu vrednoist, i na p r o m e n l j i v e , kod kojih je mogua kontinuelna promena kapaciteta, bilo da se ona izvruje promenom veliine povrina koje se preklapaju (odnosno ugla okre
tanja), bilo da se menja rasto janje izmeu obloga kon
denzatora.
S t a l n i k o n d e n z a t o r i se izrauju u raznim obli
cima i od raznovrsnih materijala. iroku upotrebu imaju
kondenzatori kod kojih su obloge od metalne trake, a ielektrik im je uljana hartija. Trake su umotane u valji i razdvo
jene bartijom, te kondenzator ima oblik valjka, na ijim stra
nama izlaze izvodi od ice. Ovi kondenzatori se obino nazi
vaju b l o k - k o n d e n z a t o r i m a si. 55 a). Bolja vrsta
kondenzatora je sa izolacijom od liskuna ili keramikih ma
terijala. Kod njih su obino obloge nanete u obliku tankog
metalnog sloja na sam dielektrik. To su l i s k u n s k i -ke
r a m i k i k o n d e n z a t o r i (si. 55b, c).
U stalne kondenzatore spadaju i e l e k t r o l i t s k i
k o n d e n z a t o r i . Jedna obloga ovih kondenzatora sastoji
se od aluminijumske trake, na kojoj je polarizacijom obra
zovan vrlo tanak oksidni sloj, koji slui kao dielektrik. Ova
elektroda je potopljena u jedan teni elektrolit (rastvor boraksa i bome kiseline), koji slui kao druga obloga konden
zatora. Osim kondenzatora sa tenim izrauju se i konden
zatori sa suvim elektrolitom, u kojima jedna porozna traka
natopljena elektrolitom razdvaja elektrode. Vrlo je vano
znati da obloga elektrolitskog kondenzatora, na kojoj je
formiran sloj, mora biti uvek na pozitivnom potencijalu u
odnosu na drugu elektrodu, jer e u protivnom nastupiti
kvar (probijanje) 'elektrolitskog kondenzatora. Ovi konden
zatori primenjuju se uglavnom kao elementi filtera u isprav
ljaima struje.
P r o m e n l j i v ! k o n d e n z a t o r i , koji nalaze glavnu
primenu u oscilatomim kolima, sastoje se iz dve grupe me
usobno izolovanih ploa, od kojih je jedna grupa nepomina
(stator) a druga pokretna (rotor). Okretanjem osovine kon
denzatora, koja je u vezi sa rotorom, omoguuje se uvlaenje
ploa rotora izmeu ploa statora, ime se menja njihova
povrina preklapanja. Ukoliko je vea povrina ploa koje
89

se preklapaju, -utoliko je vei kapacitet kondenzatora d


obratno. Ako kondenzator sadri n-ploa, onda se njegov
kapacitet moe odrediti iz obrasca:

C kapacitet u cm;
n ukupan broj ploa (statora i rotora);
s dielektrina konstanta;
S povrina preklapanja (jedna) u cm2;
d rastojanje izmeu dve ploe u cm.

d
SI. 55 Stalni konden
zatori

a blok (papirni) kon


denzator;
b liskunski kondenza
tori;
c keramiki kondenza
tori;
d elektrolitski konden
zator.
c

Kod ovih kondenzatora moe biti stavljeno vie njih na


istu osovinu, te se tada govori o dvostrukom, trostrukom itd.
promenljivom kondenzatoru. Na si. 56 vidi se izgled savremenih promenljivih kondenzatora.
90

Promena kapaciteta, koja nastaje prilikom okretanja ro


tora, mora odgovarati sasvim odreenim zahtevima, to se
postie uglavnom o b l i k o m p l o a . Za svaki konden
zator moe se nacrtati kriva promene kapaciteta, talasne du
ine i frekvencije, u zavisnosti od ugla okretanja rotora.
Oblik ove krive uislovljen je oblikom ploa, odnosno gra
ninom linijom povrina tih ploa.
Na slici 57a prikazane su napred spomenute krive za
promenljivi kondenzator sa polukrunim oblikom ploa. Vidi
se da je kapacitet C srazmeiran uglu okretanja, i da je pove
anje kapaciteta pti izvesnoj veliini ugla uveik isto, makar
od kog ugla poinjao kapacitet da se poveava. Meutim,
iz krive talasne duine (A,) i frekvencija (f) proizlazi da talasna

SI. 56 Promenljivi kondenzatori


duina na poetku opsega okretanja raste vrlo brzo a na
kraju opsega sasvim lagano, dok frekvencija ima obratan
tok. To znai da e stanice na manjim talasnim duinama
biti mnogo vie sabijene na skali prijemnika nego stanice
s veim talasnim duinama. Ova okolnost nije mnogo sme
tala u poetku razvoja radiotehnike, usled ogranienog broja
predajnika koji su se nalazili u radu. Meutim, danas pri
jemnici sa rezonantnim kolima, u kojima bi se primenjivali
ovakvi kondenzatori, ne bi uopte zadovoljavali uslove se
lektivnog prijema. Ovi se kondenzatori primenjuju danas
samo u izuzetnim sluajevima, na pr., u mostovnim spre
gama za merenje kapaciteta.
91

Usle ove injenice dolo se brzo do konstrukcije kon


denzatora sa bubreastim oblikom ploa (si. 57b), kojima je
dat takav oblik, da je' prirataj kapaciteta na poetku opsega
znatno manji pri istom uglu okretanja od prirataja kapa

citeta na kraju opsega. Zbog toga bie stanice na poetku


opsega vie razmaknute, a na kraju vie sabijene -u odnosu
na prijemnik sa kondenzatorom polukrunog oblika ploa.
Kriva talasne duine (A) kod ovakvog oblika ploa pretstavlja
linearnu zavisnost od ugla okretanja (si. 57b). Meutim, kriva

frekvencije (f) pokazuje u poetku opsega takoe strminu,


iako ne toliku kao kod kondenzatora sa polukrunim oblikom
ploa. Poto stanice u odreenom talasnom opsegu nisu raspo
reene prema talasnim duinama, ve prema rastojanjima
92

svojih noseih frekvencija, koje iznose za dve susedne sta


nice 9 kiloherca (9 000 herca), to znai da 6e se u jednom
odreenom talasnom opsegu u poetku skale pojaviti mnogo
vei broj stanica, nego u opsegu iste veliine na kraju skale.

Usled ove okolnosti prelo se docnije na upotrebu kondenza


tora pravih po frekvenciji (si. 57c), kojima je oblik ploa
tako proraunat, da istom uglu okretanja rotora odgovara
ista promena frekvencije ma na kom delu skale. Ovaj kon-

Sl. 57 (a, b, c, d) Zavisnost promene kapaciteta (C), talasne


duine (.) i frekvencije (f) od ugla okretanja (a) kod promenljivih
kondenzatora raznog oblika ploa

denzator, ije su krive za C, * k i f pretstavljene na si. 57c,


obezbeuje ravnomreni raspored stanica u elom talasnom
opsegu. I pored potrebe velikog prostora, koji zahteva ovaj
93

kondenzator sa duguljastim ploama, primenjuje se on i da


nas, naroito kod aparata sa vie akor diranih kola, iji se
kondenzatori nalaze na zajednikoj osovini.
U dananjim prijemnicima najvie je u upotrebi tzv.
logaritamski kondenzator, ija je kriva kapaciteta u zavi
snosti od ugla pretsa vijena jednom eksponencijalnom funkci
jom, zbog ega se ovakav kondenzator esto naziva logari
tamskim kondenzatorom. Ako se krive C, % i f pretstave
u logoritamskoj razmeri, imaju one linearni tok, kao to se
vidi iz slike 57d. Istim promenama ugla okretanja rotora
odgovaraju iste promene logaritma kapaciteta, talasne duine
i frekvencije. Logaritamski kondenzatori primenjuju se da
nas najvie zbog toga, to se kod njih mogu usklaivati oscilatorna kola sa nejednakim samoindukcijama, tj. moe se
postii stalna razlika frekvencija dva oscilatorna kola (u superheterodinskim prij emnicima).
Naroitu vrstu promenljivog kondenzatora pretstavlja
d i f e r e n c i j a l n i k o n d e n z a t o r, koji se primenjuje
naroito za antensku vezu i povratnu spregu. Ploe rotora
ovog kondenzatora pokreu se izmeu dva meusobno odvo
jena statora. Prilikom okretanja rotora poveava se kapacitet
prema jednom statoru za onoliko, za koliko se smanjuje
prema drugom.
Ako se eli postii uteda u prostoru primenjuju se k o nd e n z a t o r i s a v r s t i m i e l e k t r i k o m . Tamo gde
se gubici mogu zanemariti (povratna sprega), upotrebljava se
kao dielektrik tvra hartija ili pertinaks, dok se kod ostalih
obino primenjuju nove vrste keramikih materijala.
Za izjednaenje kapaciteta promenljivih kondenzatora
slue tzv. t r i m e i r k o n d e n z a t o r i , koji se prikljuuju
paralelno glavnim kondenzatorima i obino se nalaze po
stavljeni na njima. Promena kapaciteta kod ovih konden
zatora vri se promenom rastojanja izmeu jedne savitljive
ploe (obloge) i druge nepokretne obloge. Na istom principu
grade se i tzv. k v e - k o n d e n z a t o r i, koji se pri
menjuju u meufrekventnim transformatorima i pojasnim
fiitrovima. Ovi kondenzatori se mogu uvrstiti u p o l u p r o m e n l j i v e k o n d e n z a t o r e , jer je promena njihovog
kapaciteta usko ograniena.
Evropski kondenzatori nose na sebi napisanu oznaku kapa
citeta, dozvoljenog napona a esto i dozvoljenog otstupanja od
vrednosti kapaciteta. Kod amerikih stalnih kondenzatora su ove

94

oznake izvedene obojenim takama i prstenovima, slino onako


kao kod otpornika. Po takozvanom RMA-kodu postoje dva naina
zav^ oznaavanje. Za papirne i liskunske kondenzatore, presovane
u obliku pravougaone ploice od bakelita (v. sL 58a), upotrebljava

SI. 58 Izgled amerikih stalnih kondenzatora


apapirni i liskunski, presovani u bakelitu, bkeramiki valjkasti
se oznaka sa 6 taaka, ije znaenje daje tablica 4. Za valjkaste
keramike kondenzatore (si. 58b) koristi se 5 obojenih prstenova
sa znaenjem prema tablici 5.

TABLICA 4
Oznaavanje papirnih i liskunskih kondenzatora

Boja

Prva, druga
ili trea cifra
(A), (B), (C)

crna........................
smea . . . .
crvena . . . .
narandasta . .
uta.........................
zelena . . . .
plava . . . .
ljubiasta . . .
siva.........................
bela.........................
zlatna.....................
srebrna . . . .
bez boje . . .

0
1
2
3
4
5
6
7
8
9

Broj nula

Dozvoljeno
otstupanje

(D)

(E)

0
0 0
000
0000
00000
000000
0000000
00000000
000000000
x 0.1
x 0,01

1 %
2 %
3%
4%
5%
6%
7%
8%
9%
5%
10%
20%

Radni
napon
(F)

1 0 0 V
2 0 0 V
300 V
400 V
500 V
600 V
700 V
800 V
900 V
1000 V
2000 V
500 V

95

TABLICA 5
Oznaavanje keramikih kondenzatora

Boja

crna . . . .
smea . . .
crvena . . .
narandasta .
uta . . . .
zelena . . .
plava . . .
ljubiasta . .
siva . . . .
bela . . . .

Prva, ili
druga cifra

0
1
2
3
4
5
6
7
8
9

Broj nula

Dezvoljeno
ostupanje

Temperaturski
koeficijenat (milionitih delova
po C)

(C)

fD)

(E)

0
00
000
0000
00000
000000
0000000
00000000
000000000

2 0 %
1%
2%
5%

10%

0
30
80
150
220
330
470
750
30
500

GLAVA VII.
OTPORI, KAPACITETI I SAMOINDUKCIJE
U KOLU NAIZMENICNE STRUJE*
37. OMOV ZAKON ZA NAIZMENICNU STRUJU

Iz ranijeg izlaganja poznato je, da se kolo naizmenine


struje koje sadri samo pmski otpor ne razlikuje mnogo od
kola jednosmeme struje. Naime, ako se upotrebe efektivne
vrenosti jaine struje (I) i napona (U), onda za takvo kolo
vredi isti obrazac Omovog zakona, kao i za kolo jednosmerne
struje. Tako se moe pisati:

gde je R omski otpor u kolu.


Koristei ovaj obrazac kad su poznati napon i otpor,
moemo izraunati jainu struje u kolu; takoe, ako su po
znate ma koje dve veliine od ove tri, lako je pronai treu.
to se tie istog samoinduktiviteta ili istog kapaciteta
u kolu naizmenine struje, videli smo da i oni pretstavljaju
izvestan otpor proticanju struje i da se taj otpor zove in
d u k t i v n i odnosno k a p a c i t i v n i o t p o r, a da uopte
oba ova otpora spadaju u r e a k t i v n e o t p o r e . Njihova
odlika je da su zavisni ne samo od veliine samoinduktiviteta
i kapaciteta, ve i od frekvencije naizmenine struje. Vodei
rauna o tome, da ova dva otpora vre pomeranje faze izmeu
struje i napona u kolu, i to u suprotnom smislu, moemo
pisati (odeljak 24 i 33) njihovu vrednost:
Rl = wL; Rc --------- ------- ,
coC*

* Radi se samo o naizmeninoj .struji sinusoidalnog oblika.


7 Elektrotehnika

97

gde je
Rl induktivni otpor;
Rc kapacitivni otpor;
co = 2 Jt f kruna frekvencija.
Znak minus pred izrazom za kapacitivni otpor ba pokazuje,
da je njegovo dejstvo na fazu suprotno od dejstva induktiv
nog otpora.
Uzimajui idealno prost sluaj kola, u kome se nalazi
jedino samoinduktivitet ili kapacitet, moemo staviti i reak
tivne otpore u obrazac za Omov zakon umesto omskog
otpora. Dakle:

Na ovaj nain dobij amo obrasce za izraunavanje jaine


naizmenine struje u kolu sa samoinduktivitetom ili kapaci-

Sl. 59 Kolo naizmenine struje sa otporom, samoinduktivitetom


i kapacitetom na red

tetom. Znak minusa u obrascu sa kapacitetom opet znai


samo da je uticaj kapaciteta na fazu suprotan uticaju
induktiviteta.
Meutim, praktino ne moe da postoji kolo kome isto
vremeno nema omskog otpora pored samodnduktiviteta i ka
paciteta. esto se u kolu nalaze i sve tri vrste otpora, pa je
potrebno izraziti Omov zakon i za taj sluaj. Na si. 59 imamo
crte jednog kola sa otpornikom, kalemom i kondenzatorom
vezanim na red. Uz pomo ove slike izraunaemo otpor
ovakvog kola. Lako je razumeti da se smeju prosto sabirati
98

samo otpori iste vrste, te se ne mogu prosto sabirati sva tri


otpora u kolu (K, RL i Rc), kako bi to moglo da su svi otpori,
recimo, omski. Induktivni i kapacitivni otpori su iste vrste
(reaktivni) i mogu se prosto sabrati. Tako dobijamo delimini
otpor kola Rx, koji pretstavlja u k u p a n r e a k t i v n i
o t p o r kola (Rx).

U k u p a n o t p o r (Rz) kola dobija se kvadratnim sabi


ranjem omskog i reaktivnog otpora (kako to teorija dokazuje):

R. -lARH^L-Jg)*
Ovako dobij ena vrednost ukupnog otpora moe biti stav
ljena u Omov zakon, i na taj nain se moe odrediti jaina
struje kad je poznat napon na krajevima opteg otpora:

P r i m e r. Kolika struja tee kroz redno vezan otpornik


od 1 000 &, kalem samoinduktiviteta 0,2 H i kondenzator od
4 nF, ako su oni prikljueni na gradsku mreu naizmenine struje
napona 110 V i frekvencije 50 Hz?
Kruna frekvencija ove struje je
co = 2 jr f=2 3,14 50= 314

Induktivni otpor kalema je


Rl = cd * L = 314 0,2 62,8
a kapacitivni otpor kondenzatora je:

7*

99

Na si. 60 imamo sluaj kola u kome su vezani paralelno


ornski otpor, samoinduktivitet i kapacitet. I ovde se mora
sraunati opti otpor kola kad je poznat napon na krajevima
veze, da bi se mogla nai jaina struje u optem vodu. Me
utim, ovde se mogu upotrebiti Kirhovljevi zakoni, te se
moe istovremeno odrediti jaina struje i ukupni otpor.
Ukupna struja jednaka je zbiru struja u pojedinim granama,

SI. 60 Paralelna veza otpora, samoinduktiviteta i kapaciteta


u kolu naizmenine struje

a ove su, pak, zavisne od otpora pojedinih grana, jer opti


napon U deluje u punoj vrednosti na svaku granu posebice.
Tako je:
jaina struje u omskoj grani;
jaina struje u induktivnoj grani;
Ic =U co C jaima struje u kapacd'tivmoj grami.
Ove struje se me srne ju prosto sabrati, ve se mora uzeti
geomefcriski zbir omske i reaktivnih struja. Tako mo
emo pisati:

To je obrazac pomou koga se moe izraunati jaina


struje u kolu sa paralelnom vezom. to se tie ukupnog
otpora u kolu, oigledno izlazi da je on pretstavljen izrazom:

100

Za prouene veze otpora, samoinduktiviteta i kapaciteta


u kolu naizmenine struje, kao i za druge sloene veze istih ele
menata, koristi se sa uspehom grafika metoda za proraun ne
poznatih veliina. U tom cilju se naponi, struje i otpori pretstavljaju u obliku vektora. Vektor struje koja tee kroz omski
otpor pada u pravac vektora koji pretstavlja napon izvora, a vek
tori struje kroz reaktivne otpore imaju uvek pravac normalan
na vektor napona (si. 61); vektori induktivne i kapacitivne struje,
meutim, imaju suprotne smerove. Jaina ukupne struje u kolu
dobij a se kao zbir ovih vektora, dakle, kao hipotenuza trougla
sa ka tetama Ir i (II - Ic). Takav zbir vektora moe se napraviti
i za napone i otpore u kolu.
Vaan rezultat, koji se lako dobij a iz ovakvog pretstavljanja
struje, jeste ugao faznog razmaka u kolu naizmenine struje.

SI. 61 Vektorsko pretstavljanje struje u kolu sa otporom,


samoinduktivitetom i kapacitetom

Pomeranje faze struje prema naponu nastaje zbog prisustva


reaktivnog otpora. Ovaj ugao je stvarno ugao <p na si. 61. Njegova
vrednost moe se dobiti merenjem na crteu koji je crtan u
razmeri, ili proraunom, jer je:
1

coL-----tgcp =---------- (za sluaj redne veze)


R
1

----- wC
------ (za sluaj paralelne veze)

~R
(Kad se poznaje tangens ugla, ugao se nalazi u tablicama).

101

Sem ovih tipinih veza u kolu naizmenione struje (redne


i paralelne veze otpora, samoinduktiviteta i kapaciteta) mo
gu je bezbroj kombinacija ovih elemenata, u kojima moe
biti vezano vie rednih i paralelnih grupa. Proraun struja
i otpora takvih veza je dosta sloen i zahteva bolje pozna
vanje matematike. Meutim, upotreba takvih veza je reda
i izlazi iz okvira elementarnog udbenika.

38. OSILATORNA KOLA. REZONANCIJA

Naroito mesto u radiotehnioi zauzimaju takve kombi


nacije omskog otpora, samoinduktiviteta i kapaciteta koje za
naizmeninu struju odreene frekvencije pokazuju pojavu
elektrine rezonancije. Takve kombinacije se nazivaju o s c i
la t o r n a kola.
E l e k t r i n a r e z o n a n c i j a je pojava neobino
jakih struja ili velikih napona na dolovima oscilatornog kola,
koja nastaje za naizmeninu struju odreene frekvencije.
Ova frekvencija zavisi od vrednosti delova kola. Pri rezo
nanciji oscilatorno kolo se ponaa prema izvoru struje na
svojstven nain: kolo ima za struju iz izvora ili izuzetno
veliki ili izuzetno mali otpor, kakav nema za struje drugih
frekvencija.
Pojava elektrine rezonancije je analona pojavi meha
nike rezonancije, koja se sree vrlo esto. Poznato je, na
primer, da ice muzikih instrumenata trepere i zvue naj
jae pri jednoj odreenoj frekvenciji, koja je odreena du
inom, debljinom i zategnutou ice. Isto tako jedna me
talna opruga ili klatno osciluju najjae ako im se predaje
energija za pokretanje u ritmu, koji odgovara jednoj frek
venciji, za koju oni stupaju u rezonanciju.
Zbog svoje sposobnosti da stupaju u elektrinu rezonan
ciju, oscilatorna kola ba i imaju veliku primenu u radiotehnici i smatraju se za jedna od glavnih sastavnih delova
svih raioureaja. Tako se ona upotrebljavaju za izdvajanje,
filtriranje, jedne odreene frekvencije, odnosno signala iz
srnee vie frekvencija; za proizvodnju naizmeninih struja
jedne odreene frekvencije u oscilatorima; za zraenje elektromagnetne energije u obliku talasa, itd. Zbog velike va
nosti oscilatornih kola potrebno je da se ona proue de
taljnije.
102

Redno (naponsko) oscilatorno kolo

Redno oscilatorno kolo sastoji se teoriski od jednog ka


lem a d kondenzatora vezanih na red. Praktino je uvek
u takvom kolu vezan i jedan romskih otpor, jer svaki kalem
ima izvestan omski otpor, ak (i ako zanemarimo otpor spojnih ica. Prema tome; moe se jednim oscilat ornim kolom
smatrati veza otpora, samoinduktiviteta i kapaciteta na si. 59.
Za ovaj sluaj smo nali da je otpor ele kombinacije:

Ako kroz ovo kolo tee naizmenina struja takve frekven


cije, da je induktivni otpor kola jednak kapacitivnom, onda
e se oni ponititi i u kolu ostaje samo omski otpor. Naravno
da tada struja u kolu mora postati mnogo jaa, nego to je
za sve vie ili nie frekvencije od ove koja se zove r e z o
n a n t n a f r e k v e n c i j a . Ova pojava se naziva r e z o
nancijom.
Dakle, ako je:

onda Je otpor kola:

a struja kroz kolo:

Vidi se da s t r u j a u r e d n o m o s c i l a t o r n o m
kolu pri rezonanciji ima vrednost, koja za
visi samo od omskog otpora u kolu i napona
izvora; redno oscilatorno kolo se ponaa u
rezonanciji tako, kao da u kolu postoji samo
omski otpor.
103

Rezonantnu frekvenciju za redno kolo (si. 62), iji kapa


citet i samoinduktivfitet znamo, nalazimo iz jednaine
T =i *ona ie:
coL
<oC
1

2tt V L C

Ovo je obrazac za rezonantnu frekvenciju. On nam po


kazuje da je r e z o n a n t n a f r e k v e n c i j a o b r n u t o
srazmerna korenu kapaciteta i samoi ndukt i v i t e t a . Ovo znai i to, da za svako redno oscilatorno
kolo postoji samo jedna frekvencija za koju se u kolu javlja
rezonancija.
Rezonantna struja u rednom oscilatornom kolu bie tim
vea, to je manji omski otpor kola; za sluaj kad bi on bio

SI. 62 Redno oscila


torno kolo
a idealno
b stvarno

SI. 63 Paralelno oscilatorno kolo


a idealno
b stvarno

ravan nuli, struja u kolu bi bila beskonano velika. Prisustvo


omskog otpora u kolu ograniava jainu rezonantne struje,
koja je obrnuto srazmerna otporu.
Vrlo zanimljivu sliku pruaju naponi na pojedinim delovima rednog oscilatornog kola u momentu rezonancije. Napon
na svakom pojedinom delu kola jednak je proizvodu iz otpora
dotinog dela i struje koja tee kroz njega (vidi deljak Pad
napona). Tako je napon na omskom otporu R u kolu:
UR = I - R = r = u
R
104

Znai napon na ornskom otporu jednak je naponu izvora


(U). Odatle bi trebalo oekivati da na kalemu i kondenzatoru
ne'ma nikakvog pada napona. Meutim, to nije sluaj: na
njima se pojavljuju naponi koji mogu biti .ak vei od na
pona izvora. Kako su oni jednaki po veliini, a suprotni po
smeru, to se ponitavaju u odnosu na izvor spoljne EMS.
Naime, naponi na samoinduktivitetu i kapacitetu iznose:

Kako je po uslovu rezonancije coL =

to su ovi naponi
coC

jednaki po apsolutnoj vrednosti:


UL=UC
Znak minus pred izrazom za napon Uc pokazuje samo da
je on suprotnog smera od napona Ul. Na taj nain je doka
zano tvrenje da se oba napona uiravnoteavaju u kolu.
Da ovi naponi mogu biti vei od EMS izvora vidi se iz
toga, to se omi dobij aj u mnoenjem napona. U jednim brojem,
coL
koji moe biti vei od jedinice. Tako napon Ul = U---------------R
coL
mora da je vei od napona U, kad je :
vee od jedinice.
R
Zbog ove pojave, da je u momentu rezonancije napon na
samoinduktivitetu i kapacitetu najvei, i vei je od napona
izvora, redno oscilatorno-kolo se jo naziva i n a p o n s k o
oscilatorno k o 1 o.
Paralelno (strujno) oscilatorno kolo
Idealno paralelno oscilatorno kolo se sastoji od paralelno
vezanog samoinduktiviteta i kapaciteta, kao to je kolo na
si. 63a. I ovo kolo ima reonanciju pri izvesnoj frekvenciji.
Kad nastupi rezonancija kolo ima beskonaan otpor za struju
te frekvencije. Kod stvarnog kola koje sadri i ornski otpor R
(kao na si. 63b) otpor je pri rezotnanciji konaan, ali vrlo
veliki i vei od<otpara za ma koju viu ili niu frekvenciju.
105

Ako napiemo izraz za jainu struje u idealnom para


lelnom kolu:

i u njega stavimo uslov

dobij amo da je struja I jednaka nuli. To je, meutim, isto


kao da kolo pretstavlja beskonaan otpor za struju frek
vencije:
(rezonantna frekvencija).
Dakle, i u ovom kolu imamo isti izraz za rezonantnu
frekvenciju kao i kod rednog kola, a pojava rezonancije se
pokazuje u opadanju struje u optem vodu do nule. Meutim,
struje u obe grane kola, induktivnoj i kapacitivnoj, ne samo
da ne opadaju ka nuli, ve u momentu rezonacije postiu vrlo
veliku vrednost, mnogo puta veu do struje u optem vodu.
Ovo je uzrok da se paralelno oscilatorno kolo zove jo i
strujno oscilatorno kolo.
Stvarno paralelno oscilatorno kolo, koje jedino i moe
da se sagradi, ima neto drugaije ponaanje nego idealno
oscilatorno kolo. Struja u optem vodu ne moe da postane
jednaka nuli ni kod jednog stvarnog oscilatomog kola, jer
u kolu postoje gubici energije, koju nadoknauje spoljni izvor
koji napaja kolo. U njemu postoje gubici energije, kako u ka
lem u i vodovima (koji imaju omski otpor) tako i u konden
zatoru (iji se dielektrik zagreva). U najboljem sluaju
moemo zanemariti gubitke u kondenzatoru, ali su gubici
zbog omsfcog otpora ice neizbeni. Zbog toga se mora rau
nati da u kolu postoji redno vezan sa kalemom i jedan otpor
nik, iji otpor iznosi koliko i stvarni otpor kalema. Takvo
stvarno kolo je pretstavljeno na si. 63b. Ovo kolo ima prak
tino istu rezonantnu frekvenciju kao i kolo bez otpora R.
Dakle, i za njega vai prethodni obrazac za rezonantnu
frekvenciju.
106

Poslednje dejstvo otpoira R u kolu pokazuje se ve u


tome, to je otpor kola pri rezonanciji rezonantni otpor
konaan i kako se moe dokazati iznosi:

Dakle, zavisan je od otpora R, rezonantne frekvencije


i samoinduktiviteta kola. Poto je rezonantni otpor konaan,
to je i struja u optem vodu konana, mada vrlo mala:

Kod ovog kola se rezonancija poznaje po tome to struja


u spoljnom vodu naglo opada. Minimum ove struje pokazuje
taku rezonancije.
Obrazac za rezonantnu frekvenciju, koji je dovoljan gotovo
bez izuzetka za praktine proraune, proizlazi iz T o m s o n o v o g
o b r a s c a za frekvenciju slobodnih oscilacija. Tomsonov obrazac
se dobij a tanom analizom procesa u oscilatornom kolu. On glasi:

Kada je omski otpor vrlo mali u odnosu na samoinduktivitet,


moe se drugi lan pod korenom zanemariti, te se dobij a prakti
an obrazac. Inae, oscilacije u kolu ne mogu da nastupe uopte
ako je drugi lan pod korenom vei od prvog, tj. kad je:
R2

_1_

4L2 > L C
Tada se kae da je kolo a p e r i o i n o .
P r i m e r. Jedna radiostanica radi sa frekvencijom 686 kHz.
Na ulazu jednog prijemnika postavljeno je paralelno oscilatorno
kolo (v. si. 63b), iji kalem ima samoinduktivitet L = 200 m-H,
a otpor R = 0,5 oma.
1) Koliki kapacitet mora imati kondenzator, da bi ovo kolo
dolo u rezonanciju sa frekvencijom 686 kHz.
2) Kolika struja tee kroz spoljni vod pri rezonanciji, ako
je na krajevima kola napon 2 V?
3) Kolika je struja kroz kalem i kondenzator, u sluaju
uslova kao pod 2?
Nepoznato C dobij amo iz obrasca za rezonantnu frekvenciju.

107

Struju u spoljnjem vodu nalazimo, kad podelimo napon na


krajevima kola sa rezonantnim otporom:
2
2
2
2
2
12
cd L (2;rf) L (6,28 686.000) 200 10~
R 1---------------- ------------------ ----------------- rvj 1.488.000 n
rR
R
0,5
=
Dakle:
2

Kroz kalem tee struja:


3

Struja kroz kondenzator ima istu vrednost u momentu rezonacije. Koliko je struja u kolu jaa od struje iz izvora, vidi
se iz odnosa:

39. FIZIKI PROCESI U OSCILATOENOM KOLU


Do sada smo posmatrali oscilatomo kolo kao jednu celinu,. koja u odnosu na izvor struje i struju u spoljnom vodu
pokazuje izvesme osobine, kao to su otpor, rezonancija itd.
To svakako nije dovoljno za potpuno razume van je pojava
kod oscilatornih kola, te nam se postavlja pitanje: ta se
deava u osciatomom kolu u momentu rezonancije i ime
je ulovljeno njegovo ponaanje prema spoljnom elektrinom
kolu? Da bi mogli odgovoriti na ovo pitanje, moramo prouiti
unutranje fizike procese u samom kolu, idui korak po
korak sa proticanjem elektrine struje u njemu. Za ovo
emo se posluiti slikama 64 i 65.
Za posmatranje je uzeto jedno paralelno oscilatomo kolo,
koje emo zamisliti da je dovedeno na neki nain u takvo
stanje, da mu je kondenzator napunjen elektricitetom, tj. da
izmeu kondemzatorskih ploa vlada napon U. Na si. 64a ba
je pretstavljen taj trenutak, i gornja ploa kondenzatora ima
pozitivno punjenje. ta e se dogoditi u iduem trenutku?
Elektroni, kojih ima u viku na negativnoj ploi, ne mogu
ostati na kondenzatoru, jer su ploe kondenzatora spojene
kalemom, te postoji put za njihovo izjednaenje na obe ploe.
108

Zbog toga oni poinju a se kreu kroz kalem, to znai da


kroz njega poinje tei struja. Time je poela prva faza pro
cesa u kolu.
U prvoj fazi, znai, tee struja kroz kalem u smeru od
pozitivne ploe ka negativnoj. Meutim, to ne ostaje bez
posledica. Oko kalema se obrazuje magnetno polje, a u kalemu se javlja elektromotorna sila samoindukcije, koja je
suprotna naponu U. Usled toga struja u kolu tek lagano
raste. U jednom momentu kondenzator postaje sasvim ispra
njen, jer on ima ogranienu koliinu elektriciteta. Ba u tom
trenutku je struza kroz kalem najvea i magnetno polje
najjae. SI. 64b pokazuje ba taj trenutak koji moemo
smatrati kao kraj prve faze u kolu, d poetak druge.
Struja u kolu i kroz kalem nema vie nekog napona koji
e je podravati, ali ona ne moe trenutno da nestane. Ona

SI. 64 Proces u oscilatornom kolu

polagano opada pa sa njom opada i jaina magnetnog polja


kroz kalem, ali ona tee d dalje u istom smeru. Razumljivo
je da ta struja mora da pone puniti kondenzator ali obratno.
U momentu kada ona iezne kondenzator je ponovo pun
i to tako da je donja ploa pozitivna a gornja negativna.
Slika 64c pretstavlja taj momenat, koji je kraj druge faze
oseitatornog procesa u kolu.
U treoj fazi kondenzator mora da se prazni, pa struja
tee ponovo kroz kalem, samo u suprotnom smeru. Ona e
narasti do izvesne jaine najvee mogue i to kada se
kondenzator sasvim ispraznio. To je kraj tree i poetak
etvrte faze oscilovanja (si. 64d).
U etvrtoj fazi struja opada ali i dalje tee u istom smeru,
punei kondenzator tako da mu je gornja ploa pozitivna.
Kada struje nestane kondenzator se ponovo napunio kao to
je bio u poetku posmatranja (si. 64e). Jasno je da e ova
igra poeti da se ponavlja, jer se svaki put dolazi u po
etni poloaj.
I tako, posmatrajui kretanje elektriciteta u oscilatomom
kolu, dolazimo do sledeih zakljuaka:
109

1. Elektrina struja u oscilatornom kolu izvodi oscila


torno kretanje u kolu, proticud as u jednom, a as u dru
gom smeru.
2. U oscilatornom kolu se elektrina energija naizmenieno pretvara u energiju magnetnog polja i elektrostatiku
energiju napunjenog kondenzatora, oscilujui neprekindo iz
meu tih krajnjih stanja.
3. Trajanje jedne oscilacije (perioda oscilovainja) zavisi
samo od kapaciteta i samoindukcije kola; prema tome i frek
vencija oscilovanja zavisi od istih veliina.
Zbog sposobnosti ovakve zajednice kondenzatora i kalema
da vre oscilacije, ona je i nazvana oscilatorno kolo. to se
tie perioade oscilovanja i frekvencije oscilacije, vidi se iz
treeg zakljuka da je jednom odreenom kolu, takorei,
priroena samo jedna frekvencija kojom ono osciluje ako mu
je dovedena elektrina energija, ili, kako se to kae, ako je
kolo p o b u e n o . Ta frekvencija j e s t e s p o p s t v e n a
f r e k v e n c i j a k o l a . Poto sopstvena frekvencija zavisi
samo od kapaciteta i samodnduktivnosti u kolu, to se ona
moe izraunati iz njih. Ako se potrai ta zavisnost, dobij a se:

__
__
. 2rc
j/ITc"
1

(f sopstvena frekvencija kola)


Meutim, pada odmah u oi da je ovo isti izraz kao izraz
za rezonantnu frekvenciju, tj. za
za frekvenciju
frekvenciju pri
pri kojoj
kojoj osci
oscilatorno kolo pokazuje naroite pojave u odnosu na dovedenu
nadzmeninu struju.
struju. Znai:
Znai: rr ee zz oo nn aa nn tt nn aa i s o p s t v e n a
naizmeninu
f r e k v e n c i j a k o l a s u j e d n a k e . * ) Naravno da je
onda prilino lako shvatiti zato se oscilatorno kolo, bilo
redno ili paralelno, ponaa na opisan nain u pogledu otpora
naizmenionoj struji sa frekvencijom jednakom sopstvenoj
naizmeninoj
frekvenciji kola. U trenutku rezonancije javlja se u kolu
sopstvene oscilacije, a iz izvora kolo uzima samo toliko ener
gije koliko mu je potrebno da se nadoknade gubici u kolu.
iz spoljnog
izvora,
ampliDoklegod se
segubici
gubicinadoknauju
nadoknauju
iz spoljnog
izvora,
ampli
*) Ovo je potpuno tano samo za idealno oscilatorno kolo,
tj. za kolo bez omskog otpora. Inae je sopstvena frekvencija
oscilatornog kola samo priblino jednaka rezonantnoj frekven
ciji (vidi Tomsonov obrazac pri kraju 36 odeljka).
110

tuda oscilacije u kolu ostaje ista, tj. kolo proizvodi n e p r i


g u e n e o s c i l a c i j e (si. 65a). Ako se energija dovede
u kolo samo u poetku (na primer napuni se kondenzator),
pa se ostavi da ono slobodno osciluje bez ikakvog izvora
elektrine energije, onda su, zbog gubitka pri svakoj osci-

Sl. 65 Oscilacije u oscilatornom kolu


a nepriguene;
b priguene

laciji, amplitude struje u kolu sve manje i manje, dokle se


posle nekog vremena oscilacije sasvim ne ugue. Ovakve osci
lacije nazivamo p r i g u e n i m o s c i 1 a c i j a m a (si. 65b).
40. PARAMETRI OSCILATORNIH KOLA

Kod oscilatornih kola postoje nekoliko karakteristinih ve


liina (parametara), koje brojno izraene pokazuju vrednost i oso
bine datog kola. Neke od njih smo ve prouili a neke dajemo
na ovom mestu.
Sopstvena frekvencija (f s) ili rezonantna
f r e k v e n c i j a (fr) kod oscilatornih kola je:
fsfr

~2nVL

T r a j a n j e p e r i o d e j e d n e o s c i l a c i j e (T) jeste
vreme u kome se zavri jedna ela oscilacija. Ono je jednako
recipronoj vrednosti f r e k v e n c i j e :

T-T---2 ^L^.
r
r

111

R e z o n a n t n i o t p o r k o l a (ftr) iznosi:
Hr = R za redno kolo;

^'2
toj: TL22
Rr = za paralelno kolo.
(R je omski otpor u kolu)
D e k r e m e n t p r i g u i v a n j a (0) je prirodni logaritam
odnosa amplituda struje dve uzastopne periode kod priguenih
osilacija (si. 65b), tj. pri slobodnom oscilovanju:
d - In -

On se moe izraziti drugim veliinama u kolu:

K v a l i t e t k o l a (Q) pokazuje koliko puta je jaa struja


u kalemu ili kondenzatoru od struje u spoljnom vodu pri para
lelnoj rezonanciji, odnosno koliko puta je vii napon na kalemu
ili kondenzatoru od napona na elom kolu pri rednoj rezonanciji.

Kvalitet kola se izraunava pomou vrednosti delova kola:

Kvalitet kola utie jako na r e z o n a n t n u k r i v u jednog kola,


koja se dobij a ako se nacrta zavisnost jaine struje u kolu od

112

frekyencije izvora .naizmenine struje, koja napaja kolo. Tada se


dobij a ju krive kao na si. 66. Rezonantne krive 1 i 2 su snimljene
na dva razna oscilatorna kola. Vidimo da oba kola imaju razliite
rezonantne frekvencije fri i fr2 to pokazuje da su razliito gra
ena. Ako se udaljujemo od rezonantnih frekvencija, bilo na
vie ili na nie frekvencije, jaina struja naglo opada, dok je pri
rezonantnoj frekvenciji ona najvea; to ba i jeste znak rezonan
cije. Pored razlike u rezonantnim frekvencijama, ova dva kola
razlikuju se po tome, to kolo 2 ima veu jainu i otriji maksi
mum rezonantne struje. To pokazuje da je ovo kolo boljeg kva
liteta, tj. da ima vee Q.
41. ELEKTRINI FILTERI

U mnogim radiotehnikim ureajima potrebno je da


u pojedinim stepenlma postoje 'takvi delovi, koji mogu
razdvojiti pojedina frekventna podruja, da neke frekvencije
prolaze u jedno kolo, a ostale u drugo. Ovakvi delovi se mogu
sastaviti od induktiviteta i kapaciteta (kalemova i konden
zatora), a nazivaju'se e l e k t r i n i f i l t e r i . Delovanje

SI. 67 Podpropusni elektrini filteri

filtera omoguuje to, to reaktivni otpor induktiviteta raste,


dok reaktivni otpor kapaciteta opada sa poveanjem frekven
cije, i obratno. Zbog toga se moe postii, da odreene frek
vencije lako prolaze u eljeno kolo, poto im se na put
stavljaju mali otpori.
Svaki elektrini filter je e t v o r o p o l , tj. ima dva
ulazna i dva izlazna prikljuka, kojima se ukljuuje u dato
8 Elektrotehnika

113

elektrino kolo. Primera serna filtera vide se na si. 67 do 69.


S obzirom nia osnovnu emu filtera, oimi se dele na f ii tere
oblika T i filtere oblika Jt; ovi nazivi su uzeti .po tome, na
koje slovo potsea ema filtera. Svi filteri na levoj strani
slika su oblika T, a oni na desnoj strani oblika Jt. Oba oblika
su iste vrednosti to se tie njihove frekventne karakte
ristike, pod uslovom ida imaju odgovarajue delove u sebi.
Isto tako su svi pokazani filteri s i m e t r i n i , jer su istovetni, posmiatrani sa strane ulaza ili izlaza, pa se njihov
ulaz moe zameniti sa izlazom. Filteri se najee i grade
kao simetrini.
Na si. 67 do 69 date su i tzv. krive slabljenje filtera
u zavisnosti od frekvencije, dovedene na njihov ulaz. Ove
krive su vane, jer pokazuju vrednost filtera za odreenu

namenu. U vezi sa izgledom ovih krivih mogu se filteri podeliti u tri grupe: podpropusni, nadpropusni i pojasni filteri.
P o d p r o p u s n i f i l t e r i su oni sa si. 67, jer se odli
kuju time, da proputaju gotovo bez ikakvog priguivanja
sve frekvencije izmeu O i fg, koja se zove gornja granina
frekvencija. Poev od fg sve vie frekvencije se jako slabe,
i to sve jae, to su udaljenije od fg. Ovo se sve vidi iz
date krive slabljenja, koja se naglo penje (raste slabljenje)
im se proe fg. Ovakav filter se na pr. koristi za odvajanje
govornih frekvencija do 3000 Hz od ostalih zvunih i viso
kih frekvencija.
114

N a d p r o pu s ni f d 11 e r i imaju ba obratni tok krive


slabljenja, ikao to se vidi na si. 68 . Oni slabe vrlo jako sve
frekvencije izmeu O i fd, tzv. donje granine frekvencije.
Iznad ove slabljenje je malo, te se sve vie frekvencije pro
putaju.
P o j a s n i f i l t e r i proputaju odreeni pojas frekven
cija, koji se nalazi izmeu gornje i donje granine frekven
cije, dok ostale frekvencije, van toga pojasa, slabe do eljene
vrednosti (si. 69). Oni se naelno mogu sastaviti od dva f'iltera,
od kojih je jedan podpropusmi a drugi nadpropusni, a njihove
granine frekvencije tako su podeene, da se dobij a pojas
potrebne irine. Ovakvi filteri se koriste, naprimer, na ulazu

SLabLjen/e

fd

fg

freki/enci/a

SI. 69 Pojasni elektrini filteri

prijemnika, kad ovi treba da imaju veu selektivnost; tada


se podeava, da pojas bude irok oko 9 kHz, koliko je po
trebno za prijem jedne radiostanice.
Za postizanje boljeg dejstva moe se vezati vie filtera
iste vrste jedan za drugim, te tako poveati do visoke vred
nosti slabljenje neeljenih frekvencija.
Svaki filter ima svoju u l a z n u i i z l a z n u k a r a k t e
r i s t i n u i m p e d a n c i j u . Ove veliine pokazuju, kako se
8*

115

ponaa filter ukljuen u kolo u pogledu otpora na ulazu 1 otpora


na izlazu, a zavise od vrednosti induktiviteta i kapaciteta u sa
stavu filtra. Karakteristina impedancija se uzima u obzir za
prilagoavanje na unutranji otpor izvora ispred filtra i potro
aa iza filtra. Tek ako je ovo prilagoivanje potpuno, tj. postoji
jednakost otpora filtera i otpora prikljuenog elementa, onda
filter pokazuje regularno dejstvo. Kod simetrinih filtera jednake
su ulazna i izlazna impedancija.
Proraun i konstrukcija filtera imaju svoje osobenosti, teoriske i praktine, zauzimajui itavo poglavlje u inenjerskim
prirunicima, te zahtevaju posebnu studiju za detaljno upo
znavanje.

GLAVA VIII.
ISPRAVLJANJE (USMERAVANJE) NAIZMENINE
STRUJE

42. PRINCIP ISPRAVLJANJA. ISPRAVLJAI

U mnogo sluajeva postoji potreba da se od naizmenine


struje dobije jednosmerna struja. Elektrina energija se proizvddi u elektrinim centralama najvie u obliku naizmenine
struje i kao takva prenosi se dalekovodima i mreama na
daljinu, jer tako nalau razlozi ekonomije. Meutim, postoje
mnogi potroai koji zahtevaju jednosmernu struju za pogon,
kao to su tramvajski motori, metalurgija, medicinski apa
rati itd. Sem toga svaki radioprijemnik ili predajnik potrebuje jednosmernu struju za rad elektronskih cevi.
U svim ovim sluajevima se pretvaranje naizmenine
struje u jednosmernu najee vri i s p r a v l j a n j e m i l i
u s m e r a v a n j e m , a sprave koje vre ispravljanje zovu
se i s p r a v l j a i ili u s m e r a i. Ispravljanje se sastoji
u tome, to se naizmeninoj struji onemoguuje da tee u oba
smera kroz kolo, ve se ona puta da tee samo u jednom
smeru; dok se u drugom smeru spreava njeno proticanje,
ili se ono umanjuje do neznatne vrednosti. Taj proces omo
guuju sprave, koje dozvoljavaju prolaz struje u jednom
odreenom smeru kroz njih, tj. ispravljai.
Na si. 70a imamo jedno kolo naizmenine struje, u koje
je sem izvora G i potroaa P ukljuen jo i ispravlja D.
Kada ispravlja ne bi postojao, zahvaljujui svojoj prirodi
naizmenina struja bi tekla periodino u oba smera; ako je
to struja od 50 Hz, ona bi tekla 50 puta u sekundi u jednom
smeru a 50 puta u drugom smeru. Ispitiva D ima tu oso
117

binu da proputa (Struju samo u smeru pokazanom strelicom,


dok za struju suprotnog smera pretstavlja gotovo besko
naan otpor. Zbog toga kroz ovo kolo moe da tee struja
samo kad je gornji dzvoid generatora pozitivan, pa struja
tee u impulsima kroz kolo, tj. generator a'lje potroau
50 impulsa u sekumdii. Ako si. 70b pretstavlja nalizmeniond
napon generatora, onda si. 70c pokazuje impulse struje kroz
potroa. Ti .impulsi su stalno' pozitivni, te se moe rei da
ispravlja otseca negativne poluperiode naizmeinine struje.
Ovako dobijena jednosmerna struja promenljive jaine
nije upotrebljiva za mnoge svrhe, naroito u radiotehnici,

SI. 70 Ispravljanje naizmenine struje

gde se zahteva za pogon jednosmerna struja stalne jaine i sa


stalnim naponom. Da bi se ovakva jednosmerna struja pul
siraj ueg karaktera pretvorila u jednosmernu struju stalne
jaine, moraju se u kolo ukljuiti neki elementi, koji dejstvuju protiv pulsiranja. Takvi elementi su kondenzatori,
samoiinduktivni kalemovi i otpornici. Kondenzatori se moraju
prikljuivati paralelno potroau, a samoiinduktivni kalemovi
i otpornici ulaze u kolo redno isa potroaem.
Briimer veze elemenata za umirivanje pulsiirajuce jednosmerne struje vidimo na slici 71. SI. 71a pokazuje jedan kon
denzator (C) velikog kapaciteta, koji je vezan paralelno s po
troaem, i ije se dejstvo vidi na dijagramu desno od slike.
Rezultat dejstva ovog kondenzatora jeste da struja kroz po
troa ima mnogo manju promenu jaine, odnosno ona ni
jednog trenutka ne pada na nulu. Uzrok tome je sposobnost
kondenzatora da primi izvesnu koliinu elektrine energije
od izvora za vreme dok ispravlja proputa struju, i da daje
118

tu energiju potroau za vreme dok struja iz izvora ne tee.


Iz dijagrama se vidi da i posle ovoga struja na potroau ima
prilinu varijaciju u jaini. Meutim, ona je do voljno stalna
za mnoge upotrebe.
Ako nam je potrebno daljnje poboljanje ravnomernosti
toka jednosmerne struje, moemo ukljuiti izmeu ovog kon
denzatora i potroaa jedan ili vie samoiinduktivnih kalemova (prigunica), a taikoe i prikljuiti jo kondenzatora.
Na si. 71a dat je jedan takav lanac koji ima pored konden
zatora C jo i prigunicu i kondenzator C2. Iz dijagrama
se vidi da se njihovim dejstvom postie da struja jedva jo

SI. 71 Umirivanje pulsirajue jednosmerne struje


dobijene ispravljanjem

ima neku malu varijaciju jaine. Uvek se moe postii da


ostatak varijacije jaine struje i napona nema praktinog
uticaja na rad potroaa.
Umesto samoiinduktiviteta moe se staviti i omski otpor
nik, ali je njegovo dejstvo manje, i sem toga u njemu nastaje
vei pad napona, koji pretsavlja ist gbitak.
Kako se jednosmerna struja promenljive jaine moe razlo
iti u dve komponente, od kojih je jedna ista jednosmerna
a druga naizmenina struja, to je mogue posmatrati proces umi
rivanja ispravljene struje i na drugi nain. Naime, elementi za
umirivanje igraju ulogu filtera, koji razdvajaju ove dve kom
ponente i dozvoljavaju prolaz samo istoj jednosmernoj struji
ka potroau. Tako na si. 68 kondenzator iza ispravljaa pretstavlja vrlo mali otpor za naizmeninu komponentu, te ona ide
kroz njega mimo potroaa. Istovremeno samoinuktivitet u kolu
pretstavlja za naizmeninu struju veliki otpor, te oteava njen
119

prolaz ka potroau, do koga bez veeg otpora prolazi jenosmerna komponenta. Razumljivo je da je dobijena jednosmerna
struja manje jaine, nego to je maksimalna amplituda polsirajue jednosmerne struje.

Dvofazno (dvostrano) ispravljanje


Opis-ani nain raspravljanja naizmeraine struje pomou
jednog ispravljaa u kolu naziva se j e d n o f a z n o i l i j e
d n o s t r a n o i s p r a v l j a n j e . Njegova mana Je to se
impulsi jednosmerne struje pojavljuju u vremenskim razma
cima od jedne poluperiode naizmeraine struje, a posledica
toga je da je srednja jaina strujo dosta mala, i da za umi
rivanje ispravljene struje treba vie filterskih lanova. Ove
mane ima u mnogo manjoj mori d v o f a z n o i l i d v o s t r a n o i s p r a v l j a n j e , koje je pokazano na si. 72.
Osnova ovog ispravljanja sastoji se u iskoritavanju obe po-

luperiode naizmenine struje, koje se zgodnim usmeravaraj em


pomou dva ispravljaa upuuju u kolo potroaa.
Kod dvofaznog ispravljanja obino se nadzmenina struja
uzima iz jednog transformatora, iji sekundr ima namotaj
sa izvodom na sredini (O, si. 72), tako da obe polovine se
kundarnog namotaja imaju isti napon, ali su naponi na nje
govim krajevima pomereni u fazi za 180 u odnosu na sred
nju taku. Ako gledamo po si. 72, i to u momentu kad taka 1
ima pozitivan napon u odnosu na taku 0 , tada taka 2 ima
negativan napon iste veliine i obratno. U oba, voda koji idu
sa krajeva sekundarnog namotaja ukljuen je po jedan
ispravlja ( D t i D2), iji su suprotni izvodi vezani zajedno.
Izmeu zajednikog voda od ispravljaa i sredine sekundar
nog namotaja prikljuen je kondenzator C, na kome se po
javljuje jednosmerni napon.
120

Proces ispravljanja je sledei: za vreme one poluperiode


u kojoj je taka 1 pozitivna prema taki 0 tee struja iz
gornje polovine sekundara kroz ispravlja D x prema potro
au; povratni vod je onaj kojii dolazi na sredinu. Za vreme
te poluperiode u kolu donje polovine sekundara, zajedno sa
ispravljaem D2, nema struje, jer je napon u taki 2 nega
tivan, pa ispravlja D ne proputa struju. Na ovaj nain
nastaje jedan impuls struje kroz kolo sa ispravljaem Dx
(na dijagramu je ispravljena poluperdoda oznaena sa DJ.
U sledeoj poluperiodi uloge ispravljaa su izmenjene: isprav
lja D proputa struju a Dx ne proputa. Meutim, i iz
ispravljaa D struja mora da doe na istu oblogu konden
zatora C i na isti prikljuak potroa. Na taj nain je ostva
ren jo jedan impuls jednosmeme struje, koji sleuje odmah
iza prvog (na dijagramu je oznaen sa D2). Iz dijagrama se
vidi da vie nema praznina izmeu dva impulsa, ve jedan
poinje im je drugi nestao. Tako dobij ema pulsiraj ua jednosmerna struja moe lake da se umir i od nje se dobij a vea
srednja jaina jednosmerne struje.
Da'se ne bi morao upotrebljavati transformator sa dvo
strukim sekundarnim namotaj em, primenjuje se za dvostrano
ispravljanje i v e z a i s p r a v l j a a u m o s t u . Za to su
potrebna etiri ispravljaa vezana kao na si. 73. Kada je
taka A pozitivna u odnosu na taku B, onda struja tee kroz
ispravlja Dx, pozitivan vod, potroa, negativan vod, isprav
lja D i kroz taku B i izvor dolazi u taku A. Kada je,
obratno, taka B pozitivna u odnosu na taku A, onda struja
tee od take B kroz ispravlja D2, pozitivan vod, potroa,
negativan vod, pa kroz ispravlja D3, taku A i izvor dolazi
u taku B. Na taj nain je ispravljanje dvofazno i pretstavljeno istim dijagramom kao na si. 72.
2

* Prorauni kapaciteta i samoinduktiviteta za filtere u kolu


ispravljene struje ne pretstavljaju naroitu tekou. Oni su uto
liko vei, ukoliko jaa struja tee kroz potroa i ukoliko je
dozvoljena manja varijacija jaine struje. Ako je dozvoljena va
rijacija napona uc (si. 72), a I jaina struje kroz potroa, onda
je potrebno kapacitet pryog kondenzatora C (Ci na si. 71b):

( a je broj impulsa u sekudi: za jednofazno ispravljanje struje od


50 Hz a = 50; za dvofazno a = 100. Struju I treba izraziti u ampe
rima a varijaciju napona U c u voltima).

121

Vezivanjem jedne prigunice L u kolo i prikljuenjem jo


jednog kondenzatora C2 (kao na si. 71b) postie se dalje smanjenje
varijacije napona na potroau. Ako ova varijacija treba da iznosi
up volti, onda postoji sledea zavisnost:

Uzimajui kao poznato L odavde se moe izraunati C2


i obratno.

a isto kao i u prethodnom obrascu;


L samoinduktivitet u henrima.
Ovaj obrazac se dobij a tako to se redna veza L i C2 posmatra kao jedan potenoiometar, iji je ukupan otpor Ri+R^
a napon za potroa se uzima sa kondenzatora C2, tj. sa otpora
R \ Kako je otpor Rc2 za naizmeninu struju daleko manji od
otpora Rl to se naizmenini napon uP na konednzatoru jako
smanjuje, tj. smanjuje se za

puta (si. 71).


P r i m e r. Treba proraunati filter dvostranog ispravljaa
za sledee uslove: ispravljeni napon je U = U260 V, dozvoljena
naizmenina komponenta srne biti najvie 0,5/o, raspolae se sa
dva kondenzatora od po 8 iliF, a potronja jednosmerne struje
je 50 mA.

122

Proraunaemo varijaciju napona na prvom kondenzatoru,


poto je poznat njegov kapacitet:
IO6 1
c 4 Vi a Q 4 1,41

IO6 0,05
100-8 ==

u. = - 77=--------------- -- ------------------------------11V

(a = 100 za dvostrano ispravljanje i 50 Hz)

SI. 74 Potenciometarska veza induktivnog i kapacitivnog otpora

Kako uP mora biti najvie 0,5% od jednosmernog napona,


to znai, da njegova najvea vrednost moe iznositi:

Koristei
Koristei
drugi
drugi
obrazac,
obrazac,
dobij
dobij
amo
amo
veliinu
veliinu
prigunice
prigunice
L: L:

106-(uc~

up

) _

10-(11-1,3)

364

4 tf2 . a2 C 2 u p 4 3,14 2 100 8 1,3 ~

U praksi
uzimamo
neto vei UPOTREBLJAVANI
induktivitet, pa bi u ovom
43.
ISPRAVLJAI
sluaju uzeli L = 3 H.
U RADIOTEHNICI

Postoje vrlo razliiti elektrini efekti koji omoguuju


izgradnju ispravljaa, tj. elemenata isa ispravlj akim (ventilskim) dejstvom, iji otpor zavisi ii od smera struje kroz
njih. Razmotriemo samo* one ispravljae koji imaju primanu
u radiotehnici.
K r i s t a l n i d e t e k t o r . Poznat je jo od prvih po
etaka razvitka radiotehnike i pretstavljao je najsavreniji
ispravlja visokofrekventnih struja u to vreme, te je bio
sve do pronalaska elektronske cem obavezni sastavni deo.
123

svakog prijemnika. Pa i danas je njegova upotreba esta za


najprostije prijemnike bez izvora struje i za neke instru
mente.
Kristalni detektor se obino sastoji! od komada kristal
nog minerala galenita i jedne metalne igle, iji vrh lako dodi
ruje povrinu kristala (si. 75). Ovakva kombinacija proputa

SI. 75 Kristalni detektor

lako struju u smeru od kristala ka igli, a tee u suprotnom


smeru (kod nekih kristala, iji je hemiski sastav drugaiji,
moe biti d obrnuto).
Struje koje moe ispravljati ovakav ispravlja vrlo su
male, manje od 1 mA, te on nije upotrebljiv za dobijanje
vee elektrine energije. Meutim, kristalni detektor moe

SI. 76 Kuproks ispravlja

da ispravlja i struje vrlo visokih frekvencija, to nije slu


aj kod mnogih drugih ispravljaa; to mu je i stvorilo mesto. u radiotehnici.
K u p r o k s n d i s p r a v l j a slui za dobij an je jaih
jednosmerniih struja iz nadzmendne struje i upotrebljava
se za punjenje akumulatora, grejanje vlakna prednjih cevi,
it. On se sastoji od hemiski vrlo iste bakarne ploe (si.
76), na ijoj je povrini formiran sloj oksida crvenoga bakra
124

(oksidula). Tako do bijena kombinacija proputa struju u


smeru od oksida ka bakru, zahvaljujui unutranjim elek
tronskim ' pojavama na dodirnoj povrini metala i metalnog
oksida.
Ovakvi ispravljai, sastavljeni od ploa sa otvorom u
sredini, niu se na izolovanu ipku, a izmeu njih se po
stavljaju ploe koje nateu na elu povrinu oksida, te do
vode struju na oksid. Sa ploama su u dodiru vee metalne
ploe, koje slue kao spoljmi izvodi i rebra za hlaenje
ispravljaa. Izgled ovakvog ispravljaa, koji moe da bude
sagraen za vee napone i jae struje (nekoliko stotina
ampera), vidimo na si. 77.
, Napon koji se moe staviti na jednu eliju, a da se ona
ne oteti iznosi 45 V. Struja kroz 1 cm2 povrine ploe
srne iznositi 0,102 A, u zavisnosti kakvo je hlaenje ploa.

SI. 77. Stub od kuproks-ispravljaa

S e l e n s k i i u p r a v l j a i su slini po obliku izrade


sa kuproksnim. Oni se takoe izrauju od ploa d slau u
.stubove, samo je kod njih metalna ploa od gvoa a sloj
^na ploi je kristalasti element selen. Oni su za mnoge svrhe
pogodniji od kuproksa, te ih potiskuju iz upotrebe. Napon
po jednoj eliji selemskih -ispravljaa moe da iznosi 1416
V, a struja oko 0,05 A po cm2 povrine.
Sve tri nabrojane vrste ispravljaa spadaju u k o n t a k
t n e i s p r a v l j a e . Sem njih postoje i c e vn i i s p r a v
l j a i , koji u radiotehnioi igraju prvorazrednu ulogu. Nji
hova znaajna osobina je ta to im je struja u suprotnom
smeru ravna nuli i to im d&je prednost nad kontaktnim is
pravljaima, koji i u smeru suprotnom ispravljenoj struji
proputaju izvesnu slabu struju.
125

I s p r a v l j a k a e l e k t r o n s k a c e v s a v a k um o m sastoji se od staklenog ili metalnog balona, iz koga


je izvuen vazuh do visoke razreenosti. U njenoj unutra
njosti se nalaze dve elektrode: katoda (i anoda. Katodu ini
jedno vlakno (si. 78), koje se usijava strujom iz spoljnjeg
izvora. Anoda je metalna ploa ili cilinder.
Kad je vlakno usijano, onda pri pozitivnom naponu
izmeu anode i vlakna elektroni', koje isputa usijano vlakno,

lete od vlakna na anodu, te kroz cev tee struja. Sa anode


na katodu ne mogu da se kreu elektroni, jer ih hladna ano
da ne isputa, pa je proticanje struje u suprotnom smeru
iskljueno. Dakle, ovakva cev sa dve elektrode katodom
i anodom ukljuena u kolo naizmenione struje pretstavlja
ventil za struje jednog smera. Te cevi se nazivaju z a g r e v v e diode.
Ovakve cevi se mogu ostvariti za ispravljene napone do
nekoliko hiljada volti i struje od nekoliko ampera. Ako se
u cev stave dve anode umesto jedne, onda se cev upotreb
126

ljava za dvofazno ispravljan je. Ovakva cev je sastavni deo


ispravljaa za anodna napon u svakom radioprijemniku napajanom iz gradske mree naizmeminom strujom.
I s p ir a VI j iaj k e c e v i p u n j e n e ( g a s o m ima jiu
slinu grau kao cevi sa vakuumom, <s tom razlikom da se
umes to- vakuuma u balonu nalazi neki gas ili ivina para.
Ovim se postie pojaani tok elektrona od katode ka anodi,
jer se kao nosioci elektriciteta javljaju i jonizovani atomi
gasa. Zbog toga ove cevi imaju manji unutranji otpor, to
doputa postizavanje jaih ispravljenih struja i pri niim
naponima. Upotrebljavaju se poglavito za punjenje akumu
latora, elektrolizu itd. One nisu pogodne da rade u blizini
prijemnih ureaja, jer svojim radom stvaraju visokofrekventne smetnje.
Kristalne diode
U 3 odeljku iznet je mehanizam protoka elektrine stru
je kroz kristale polupro vodnika (germanijum i siliciijum).
Takav nain proticanja struje 'omoguio je izradu itavog
niza novih sastavnih elova, koji igraju veliku ulogu u savremenoj radiotehnici i elektronici. Meu njih spadaju i
kristalne diode (pored tranzistora), koje treba poznavati da
bi se razumela njihova upotreba u raznim ureajima.
Slo j ne d i o d e su danas vrlo rairen elemenat u
ispravljaima i raznim prekidakim kolima. U principu se
sastoje od jedinstvenog kristala poluprovodniika, koji je izvesndm tehnolokim postupkom tako izraen, da ima dva
sloja: sloj p-tipa i sloj n^tipa. Prolaz elektrine struje kroz
sa jednog sloja na drugi pokazuje izrazito ispravljako
(usmerako) dejstvo. To znai da je prolaz struje u jednom
smeru laki (sa malim otporom) a u drugom tei (sa veim
otporom).
Da bi se objasnila ova pojava koristiemo se si. 79 i ra
nijim izlaganjem o poluprovoniciima.
Granina povrina izmeu p-sloja i n-sloja naziva se
pn-spoj. Na si. 79a pokazana je kristalna dioda, sastavljena
od dva sloja poluprovodnika raznog tipa. U p-sloju kao no
sioci elektriciteta u veini su uplj:ine (veinski nosioci) a
ima samo malo elektrona (manjinski nosioci). U n-sloju je
obratan sluaj, jer ima mnogo vie elektrona. To je simbo
liki prikazano kruiima i takama, dok kristalna atomska
struktura slojeva nije prikazana zbog uproenja crtea.
127

Dok na ovakvu napravu nije prikljuen nikakav napon, to


je dioda elektriki neutralna prema spoljnoj okolini: nega
tivni i pozitivni nosioci elektriciteta se neutraliu u svom
dejstvu.
Ako se na diodu prikljui ikakav napon, tako da je po
zitivni pol na p-sloju a negativni na nnsloju (si. 79b), onda
e se prime ti ti prolaz doista jake .struje u smeru strelice,
to znai sa malim otporom. Teorija poluprovodnika obja
njava to time da e se sve upljine iz p-sloju pokrenuti ka
spoju i preci ga dosta lako, prelazei u n-sloj. Tamo one
nailaze na mnogo elektrona i sia njima se spajaju, tj. ne-

SI. 79 Ponaanje pn-spoja; a bez prikljuenog napona,


b napon u provodnom smeru, c napon u obratnom smeru

utraliiu se. S druge strane, elektroni iz in-sloja su privlaena


ka pozitivnom polu, dolaze do spoja i prolaze kroz njega; u
p-sloju elektroni se takoe neutraliu sa upljinama. Stvara
nje novih upljina na pozitivnom polu i elektrona na negaitvnom objasnili smo u glavi I, pa e biti jasno da broj
nosilaca u slojevima ostaje stalan.
Rezultat ovoga je da se nosioci elektriciteta lako kreu
kroz pn-spoj i proticanje struje je sa malim otporom. Takav
smer struje se naziva p r o p u s n i s m e r.
Kad se prikljui negativan napon na p-sloj a pozitivan
na n-sloj, onda se situacija potpuno menja. Sa obe strane
pn-spoja kree se ka njemu onaj manji broj nosilaca u slo
jevima: elektroni iz p-sloj a i upljine iiz n-sloja (si. 79c).
Njih ima nesrazmerno manje i da bi proli kroz spoj treba
da savladaju odbojno dejstvo istih takvih nosilaca, koji se
nalaze u velikom broju sa druge strane spoja. Zbog toga
samo mali broj nosilaca moe .da prodre kroz pn-spoj. To
znaci da se pojavljuje veliki otpor na diodi u ovom o b r a t n o m ( n e p r o p u s n o m s m e r u), pa pri istom naponu
tee mnogo slabija struja.
128

Slojne diode su novi pronalazak i zauzele su ve iroku


pr imenu u svim granama elektrotehnike. Izrauju se ve za
obratne napone preko 1000 V i struje 100 A (pri niskim
naponima) Odlikuju se vrlo malim gubicima pri ispravljanju
struje i malim dimenzijama u odnosu na druge ispravljae.
T a k a s t e d i o d e su druga vrsta poluprovodnikih
dioda. Sastoje se od jednog komada poluprovodnika n-tipa
i jednog metalnog iljka koji dodiruje polupro vodnik (si.
80). Posle sklapanja ovakve naprave vri se proces formira
nja diode, koji se sastoji u proputanju jake ali kratkotrajne
struje kroz dodirnu taku. Tom prilikom metalni atomi
prodiru u kristal, pa se ispod iljka obrazuju mali sloj po-

luprovodnika p-tipa. Tako dobij eni pnnspoj na prelazu p i


n-poluprovodnika ima malu povrinu ali i sve osobine usmerenog spoja. Mehanizam prolaza struje je slian kao i kod
slojnih dioda.
Takaste diode ne mogu da proputaju vee struje i da
izdre vie napona (nekoliko miiliampera i volti), ali mogu
da ispravljaju i struje vrlo* visokih frekvencija. Zbog toga
se koriste u radioelektronskim ureajima za demodulatore
i meae.
Za opisivanje ispravljakih osobina neke diode (isprav
ljaa) koristi se dijagram struje u zavisnosti od napona, ka
kav je dat na si. 81. Ova tzv. k a r a k t e r i s t i k a d i o d e
daje struju kroz diodu u propusnom smeru pri pozitivnim
naponima (desno) i u obratnom smeru pri negativnim napo
nima (levo). Iz karakteristike vidi se da je porast struje ne
linearan i da je struja mnogo vea u propusnom smeru, to
je sutinska osobina ispravljaa.
Kristalne diode se ugrauju u kuita od lima ili stakla,
sa potrebnim izvodima. Diode za velike struje i napona ima9 Elektrotehnika

129

ju esto rebra za hlaenje, poto je odvoenje toplo te iz


diode veoma vano. Naime, polupro vodnici gube svoje oso
bine i diode se razaraju ako se zagreju preko izvesne tempe-

Sl. 81 Karakteristika diode (ispravljaa)

I
SI. 82 Takaste i slojne diode

rature. Granina temperatura okoline za germanijumske


diode je oko 60C a za sdlicijumske oko 150C.
130

GLAVA IX
ELEKTRINE MAINE I PRETVARAI
44. PRINCIP RADA I VRSTE ELEKTRINIH MAINA

Nagli polet elektrotehnike i iskoriavanje elektrine


energije u praktine svrhe bili su uslovljeni pronalaskom
elektrinih maina u prolom veku. Elektrine maine omo
guuju pretvaranje mehanike energije u elektrinu i,
obratno, pretvaranje elektrine u mehaniku energiju.
Rad elektrinih maina zasniva se na Faradejevim za
konima elektromagnetske indukcije. Kao to je poznato iz
odeljka o elektromagnetnoj indukciji, u jednom provodniku
se indukuje elektromotorna sila, im ovaj preseca magnetne
linije slila, tj. kree se kroz magnetno polje. Ako se zatvori
elektrino kolo sa indukovanom elektromotornom silom,
onda mora nastati elektrina struja. Tada se u zatvorenom
kolu razvija elektrina energija, srazmerna indukovanom
naponu i struji u kolu. Takav provodnik, koji se stalno
kree u magnetnom polju i sposoban je da odaje elektrinu
energiju, prts tavi ja, zajedno sa sistemom za stvaranje mag
netnog polja, jednu elektrinu mainu i to g e n e r a t o r .
Prilikom proizvodnje elektrine energije i elektrinom
generatoru nastaje jedna bitna pojava, koja se inae ne po
kazuje direktno u Faradejevim zakonima indukcije. To je
potreba za troenje mehanikog rada za proizvoenje elek
trine energije. Naime, dokle je otvoreno kolo u kome se in
dukuje elektromotorna sila, dotle se nikakva sila ne opire
kretanju provodnika u magnetnom polju. im se, meutim,
zatvori kolo i potee indukovana struja, nastaje oko pro
vodnika sopstveno magnetno polje, koje je takvog smera,
da nastaje sila koja se protivi kretanju provodnika kroz
strano magnetno polje. Da bi se odrao provodnik u kreta
nju, mora se troiti rad na savlaivanje ovih protivnih sila.
Tako se i pri radu generatora pokazuje puna vanost zakona
o odravanju energije, koji tvrdi da se jedna energija moe
131

preobraati u druge energije, ali se me moe stvoriti iz niega


ili unititi. Generator je uvek pokretan nekim mehanikim
motorom (parnom mainom, turbinom, benziskim motorom
i drugim), na raun ije energije dobij amo elektrinu ener
giju iz generatora.
Kao to generator pretvara mehaniku energiju u
elektrinu tako isto je mogue da e l e k t r i n i m o t o r
pretvara elektrinu energiju u mehaniku. Provodnik, kroz
koga tee struja iz spoljnjeg izvora, mora se kretati u mag
ne trnom polju pod uticajem sile, koja nastaje zbog privlanog
ili odbojnog dejstva dva magnetna polja: onog koje se stvara
oko provodnika i onog koje je proizvedeno spolj-a. Pri tome
se troi elektrina energija iz spoljnjeg izvora struje, a motor
je u stanju da predaje mehaniku energiju kakvom potro
au iste.
Naelno su elektrini generator i motor istovetne ma
ine, koje proizvode ili troe elektrinu energiju u zavisno
sti od toga, da li im se predaje mehanika ili elektrina
energija.
Posebnu vrstu elektrinih maina ine p r e t v a r a i ,
koji su stvarno kombinacija jednog elektrinog motora i jed
nog generatora. Pretvarai imaju tu funkciju, da uz utroak
jednog oblika elektrine energije proizvode elektrinu ener
giju drugog oblika. Recimo, da se ima na raspoloenju izvor
elektrine energije sa niskim naponom (akumulator), a potre
ban je izvor vieg napona, tada dolazi u obzir transformacija
pomou pretvaraa. Motorni deo pretvaraa troi iz izvora
energiju nieg napona ime se pretvara stavlja u kretanje, a
generatorski deo pretvaraa troi nastalu mehaniku energi
ju za proizvoenje potrebne elektrine energije. Pri ovome
su koliine dobij ene i utroene energije srazmerne, a jedan
deo energije se troi na gubitke.
Pdela elektrinih maina na motore, generatore i pret
varae dolazi kao pdela po osnovnoj funkciji. Mogue su,
pak, i druge pdele. Po vrsti upotrebljene struje elektrine
maine se dele ha m a i n e j e d n o s m e r n e s t r u j e i
m a i n e n a i z m e n i n e s t r u j e . Po veliini napona
moe se izvriti pdela na m a i n e v i s o k o g n a p o n a
i m a i n e n i s k o g n a p o n a. No time nisu iscrpljene sve
mogunosti za poelu maina, jer postoje mnoge konstruktiv
ne razlike, koje omoguuju njihovo razvrstavanje. Sa ovima
emo se upoznati pri opisivanju konstrukcije maina.
132

45. MAINE NAIZMENINE STRUJE

Konstrukcija elektrinih maina imala je stalan razvoj


od pronalaska prve maine, te ovo vai ii za maine naizme
nine struje. U tome razvoju bio je jedan revolucionarni pre
okret, kada je Nikola Tesla otkrio maine naizmenine struje
sa obrtnim magnetnim poljem, dakle viefazne generatore i
motore sa posebnim sistemom razvoenja energije.
Ako se posmatra ono to je zajedniko svim elektrinim
mainama, vidi se da je bilo nuno primeniiti obrtno kretanje
provodnika, u kome se indukuje elektrini napon, ili obratno,

kretanje magnetnog polja koje indukuje napon, da bi se do


bilo neprekidno kretanje provodnika prema polju i time
ostvarila elektromagnetna indukcija. Zbog ovog sve elek
trine maine imaju obrtni deo r o t o r i nepokretni deo
st a tor (vidii si. 83 i 85), od kojih je jedan proizvoa
magnetnog polja, a drugi nosilac provodnika namenjenih indukovanju napona.
Bitnu pojavu pri obrtnom proizvoenju indukovanih
elektrinih napona pretstavlja injenica, da u svakoj mainii
mora nastajati naizimemini napon. Uzrok ovome je periodi
nost obrtnog kretanja, koje posle svakog obrtaja prolazi iste
133

faze kao i pri prethodnom obrtaju. U maslinama za jednosmerniu struju taikoe se indufciije naiizmenini napoin, pa se
on pogodnim ureajima usmerava uvek u istom smeru. Zbog
toga je 'i prirodnije da prvo prouavamo maine naizmenine
struje.
Osnovna konstrukcija jednog generatora naizmemiine
struje vidi se na si. 83. Stator maine je gvozdeni dilindar,
koji igra ulogu magnetnog oklopa, jer u sebi zadrava celokupno magnetno polje. Na unutranjoj strani isitatora nalaze
se polni nastavci P, koji se pribliavaju rotoru, tako da izme
u njih i rotora postoji uski vazduni procep. Oko polnih na
stavaka namotani su kalemovi izolovane ice K, vezani na
red. Rotor je stalni magnet, koji se centriino okree izmeu
polnih nastavaka. Prilikom okretanja rotora, a u poloaju
kao na slici, sve magnetne linije rotora prolaze kroz nastav
ke i namotaj, dale se u dve polovine, pa se kroz stator za
tvaraju u krunom kolu. U ovom momentu se lindukuje u
kalemovima najvii napon, kao to se vidi iz si. 84, jer kalem
preseca najvei broj linija polja. U poloaju rotora, pomerenom za 90 prema ovome kroz nastavke ne prolaze linije
sile, te je indukovani napon ravan nuli. Posle obrta od 180
polovi izmene mesta prema nastavcima, ponovo je najjae
polje kroz kalemove, ali ono ima suprotan smer kroz kalemove. Zbog toga je indukovani napon suprotnoga smera.
Posle obrta od 270 indukovani je napon opet 0, a posle
360 dolazi se u poetni poloaj sa najveim naponom. Tako se
za jedan obrtaj rotora proizvede u namotaju na statoru jedna
ela perioda naizmenine struje (si. 84).
Rotor je nasaen na osovinu, na ijem jednom kraju se
predaje mehanika energija za pokretanje generatora.
Generatori sa stalnim magnetom grade se samo kod male
maine i to netko. Da bi se dobila jaka polja, magnetno' polje
se obino proizvodi pomou elektromagneta. Struja za pro
izvodnju polja zove se s t r u j a p o b u i v a n j a, i dobij a
se iz posebnog izvora jednosmeme struje. esto je to jedna
maina na istoj osovini sa generatorom. Na si. 85 vidi se
jedan generator sa takvim s t r a n im p o b u i v a n j e m.
Kod ovoga generatora je razlika i u tome, to se mangetno
polje proizvodi pomou namotaj a za pobuivanje koji se na
lazi oko polnih nastavaka na statoru. Na rotoru je, pak, na
motaj K, u kome se indukuje napon pri okretanju rotora.
Da bi se sa obrtnog rotora izvela struja ka potroau, moraju
se u ovom sluaju postaviti na rotoru dva izolovana metalna
134

prstena 1 i 2, sa kojih ise, pomou 'Uigljeniih diriki, odvodi


struja ka potroau.
Ovako dobij ena struja je m o e o f a z n a n a i z m e n i n a s t r u j a, boja se vodii ka potroau pomou dva provod
nika.

SI. 84 Poloaj rotora generatora naizmenine struje


i odgovarajui indukovani napon

SI. 85 Generator naizmenine struje sa stranim pobuivanjem

135

Motori za monofaznu struju su potpuno iste konstruk


cije kao i opisani generator, to znai da ista maina moe
sluiti i kao generator i kao motor. Naime, ako se u pobuen
generator dovodi struja -spolja, onda e nastati odbojno i
privlano dejstvo izmeu magnetnog polja, pobuivanja i
naizmeninog magnetnog polja, koje proizvodi elektrina
struja u indukcionim kalemovima, to proizvodi prinudno
okretanje rotora. Snaga sa rotora moe se troiti kao meha
nika energija. Mana ovakvih rotora je da se omi okreu sinhrono sa frekvencijom naizmenine struje, tj. da se moraju
prvo pokrenuti stranom silom, tako da rotor postigne broj
obrtaja jednak frekvenciji. Tek onda naizmenina struja
preuzima okretanje rotora. Zbog toga se ovakvi motori rede
upotrebljavaju i nisu pogodni za pokretanje maina.
Ovakvi elektrini generatori i motori mogu se graditi
sa veim brojem pari polova, polnih nastavaka i kalemova,
to dovodi do toga, da se za jedan obrtaj rotora proizvede
vie perioda naizmenine struje. Tako generator sa 4 para
polova i 6000 obrtaja u minuti daje struju frekvencije
4 . 1 0 0 = 400 herza.
46. MAINE TROFAZNE STRUJE
Najvei deo proizvodnje, razvoenja i potronje elek
trine energije osniva se u savremenoj tehnici na sistemu
trofazne struje. itav ovaj sistem pronaao je i razradio Ni
kola Tesla, koji je dao oveanstvu polifazne struje i time
stvorio osnovu dananjeg veka elektriciteta. Zasluge i veli
ina Nikole Tesle zasluuju, da mu se oda priznanje kao naj
veem geniju na polju elektrotehnike, im se govori ili pie
o sistemu proizvoenja i raspodele elektrine energije. U
itavoj oblasti naizmeninih polifaznih struja nema nijednog
principa ili konstrukcije, koji nisu njegovo delo i ne nalaze
se u opisima njegovih patenata.
T r o f a z n i g e n e r a t o r u svom osnovnom obliku
vidi se na si. 86. Na statoru su razmetena tri para polnih
nastavaka u jednakim razmacima od 60. Oko polnih nasta
vaka su namotani indukcioni kalemovi, od kojih su sve po
dva naspramna vezana na red, tako, da se dobij aju tri ne
zavisna strujna kola R1, S2 T3. Kada se okree rotor,
koji je jedan magnet ili elektromagnet, onda se u namota jima stat ora indukuju, u svakom kolu, tri nezavisna naizme
nina napona. Ovi naponi su iste veliine ali raznih faza, jer
136

rotor dolazi uzastopnim redom naspram pojedinih kalemova.


Tako se dobijaju naponi ii struje, koji su fazno pomerend za
120 i nazivaju se zajedno t r o f a z n o m s t r u j o m (vidi
dijagrame na si. 86).
Trofazni motot moe biti iste konstrukcije kao genera
tor na si. 86. Za njegov rad potrebno je (dovoditi trofaznu
struju u tri kola E, S, T. Tada se sabiranjem magnetnih
polja sva tri para kalemova na statoru stvara rezultantno
magnetno polje, koje se kree du stat ara i vue za sobom
rotor. Na taj nain se za jednu periodu naizmenine struje

SI. 86 Princip konstrukcije generatora i motora trofazne


naizmenine struje

rotor okrene jednom. Kako je to sluaj i kod generatora, to


oba imaju istu brzinu okretanja, pa je ovakav motor s i n h r o n ii trofazni motor.
Ovakvi generatora i motori se stvarno ne koriste u te
hnici, jer bi zahtevali est provodnika za razvoenje energije.
Za smanjenje broja provodnika dovoljno je spojiti provod
nike 1, 2 i 3 od sva trti fazna kola, pa se dobij a normalni
trofazni sistem sa nultim provodnikom, kao na si. 87a. Na
slici su ematski prikazani samo namotaji statora motora i
generatora, to je uobiajeno. Ovakav sistem radi bez ikakvog
nedostatka prema sistemu sa 6 provodnika. Jo vie je mogu
e. Moe potpuno izostati etvrti nulti provodnik. Tada do
bij amo vezu u zvezdi bez nultog provodnika (si. 87b). Isto
tako je upotrebljavana i veza u trouglu prema si. 80c.
137

Gradske mree obino maju napon izmeu dve faze od


380 V, a izmeu svake faze i nultog voda tada je napon
380
----- = 220 V, koji se koristi kao monofazni.
V3

Si. 87 Naini razvoenja trofazne struje

a pomou tri fazna i jednog nultog voda;


b pomou tri fazna voda, veza u zvezdi
c pomou tri fazna voda, veza u trouglu.

A s i n h r o n i i n d u k c i o n i m o t o r ima mnogo ve
u piriimenu, jer pokazuje prednosti za pogon maina. To je

SI. 88 Rotor asinhronog indukcionog motora


sa kratkospojnim ankerom

elektrina maina bez ikakvih stalnih magnetnih polova.


Njegov stator je iste konstrukcije kao i kod opisanog trofa138

zoog generatora 'ili motora. Rotor se kod manjih asinkronih


motora sastoji od bakarnog kaveza (v. si. 88), koji je uljebljen u bubanj od feromagnetinog dinamo lima. Rad motora
se zasniva na pojavi., da se iz statora dinukuju struje u za
tvorenim bakarnim provodnicima rotora (stator igra ulogu
primarnog namotaj a kod transformatora, a rotor slui kao
kratkospojeni sekundar). Magnetna polja struja u statoru i
struja u rotoru tako su usmerena, da nastaje obrtanje rotora.
Ovi motori mogu imati i manju brzinu od one koja odgovara
frekvenciji struje, to je uslovljeno 'optereenjem, te zato i
nose naziv asinkroni.
Kod veih asinkronih motora i rotor tima trofazne namo
ta jie, koji su Ikriartikospojeni ili se strujia u njima regulie
otpornicima, ali opet se u rotor ne 'dovodi struja spol ja.

47. MAINE JEDNOSMERNE STRUJE

U proizvodnji i razvoenju elektrine energije vladale


su maine jednosmerne struje sve do Tesliinih pronalazaka.
Ove maine su stvarno sloenije od maina nadzmenine
struje, ali su pronalazai i konstruktori ranije na njih obra
tili panju. Uzrok ovome je to to su galvanski izvori struje
bili najpre poznati, pa je jenosmerna struja smatrana kao
najpogodnija za tehniku upotrebu. Meutim, istinito je su
protno. ta vie, nemogue je proizvesti istu jednosmernu
struju indukcijom u elektrinoj maini, im su potrebni na
porni vii od nekoliko volti. Mi, stvarno, i u jednosmernim
generatorima proizvodimo najpre naizmeniomu struju, pa je
pomou pogodnog ureaja u samoj maini usmeravamo, pret
varamo u jednosmernu. Kod motora je obratan Sluaj. Ovo
je zapazio Tesla jo kao student, i to ga je potsticalo da
stvori nadzmenine maine ibez ovakvog ureaja komutatora, koji prefstavlja slabu taku maina jednosmerne struje.
Motori ;i generatori jednosmerne struje su iste konstukcije, te jedna maina moe sluiti u obe svrhe; naravno pri
raznim naponima.
Maina jednoismerne struje ima slinosti sa mainom
naizmenine monofazne struje. Razlika je u tome, to jedno
smerne maine mogu same pobuivati svoje magnetne polo
ve, i to imaju uvek k o m u t a t o r , ikoji vri usmeravanje
struje. Na si. 89 prikazan je princip rada takve maine. Mag
139

netno polje -stvaraju namota ji za pobuivanje na statoru,


koji su namotani oko polnih nastavaka N i S. Sam rotor je
pretstavijen kao gvozdeni prsten, ma da se savremene ma
ine izrauju sa doboastim rotorom, liisto kao i naizmenine.
Ovo je uinjeno radi boljeg razumevanja samog principa
rada.
Rotor ima jedan neprekidan namotaj. Moglo bi se oe
kivati, da e zbog toga piri okretanju rotora nastati u namo

taju jaka unutranja struja, jer je namotaj kratkospojen. To,


meutim, nije sluaj, jer se u ve polovine namotaj a, koje
se nalaze ispred magnetnih polova, lindukuju dva napona
iste veliine, a suprotnog smera. Moe se zamisliti da se ta
dva napona sastaju u. ravni, koju zovemo neutralna ravan.
Na si. 89 je linijom pokazana ova ravan i ona stoji upravno
na liniji, koja bi spajala polove. Tako, vidimo na slici, da
uvek imamo na desnoj strani neutralne ravni pozitivne na
pone iz obe polovine namotaj a, a na levoj negativne napone.
Ako bi se ovi naponi odvodili iz neutralne ravni, onda bi se
iz maine dobijala jednosmema struja. Ovaj zadatak ispu
njava komuitator, koji se sastoji od miZa bakarnih ploica,
razmetenih na izolovanom valjku na osovini. Na si. 89
imamo 4 ploice 1 i 2 na komutatoru. Svaka ploica komu140

tatora spoj ena je sa jednim izvodom od namotaj a rotora,


koji su napravljeni u pravilnim razmacima( ovde su etiri
izvoda na slici). Kako se lamele okreu zajedno sa rotorom,
to dve ugljene dirke (etkice) D, koje vrsto stoje u neutral
noj ravni, uzimaju jednosmerni napon i struju iz maine. Na
dirke se prikljuuje spoljni potroa (sluaj generatora) ili
spoljni izvor struje (sluaj motora). Lamele i dirke ine za
jedno k o m u t a t o r ili k o l e k t o r .
Vana osobina maine jednosmeme struje je ta, da ona
moe sama da pobuuje svoje polove. Kod motora je to bez
daljnjeg jasno: prikljuci namotaja za pobuivanje vezuju
se zajedno sa prikljucima rotora na spoljni izvor struje, te
tako dobijaju potrebnu pobudu. Kod generatora je isto mo
gue. Naime kad rotor pone okretanje, onda se, zbog slabog
zaostalog magnetizma u polovima, ipak indukuje slabi napon

SI. 90 ematski pretstavljena veza maina jednosmerne struje


sa samopobuivanjem

a otono (paralelno) pobuivanje;


b redno (serisko) pobuivanje;
c sloeno (kompaund) pobuivanje.

u rotorovom namotaju. Kako je pobudni namotaj vezan za


dirke, to potee neka slaba struja kroz namotaje. Ova pojaa
magnetno polje, a zbog toga se pojaa i iindukovani napon.
itava igra se zavri time da kroz kratko vreme, krae od
jedne sekunde, magnetno polje i indukovani napon dostignu
normalnu vrednost.
Iako se generatori i motori jednosmerne struje ne razli
kuju konstruktivno, ipak postoje razne vrste ovih maina.
Najupadljivija je razlika meu njima u tome kako je na
motaj za pobuivanje vezan u kolo indukcionog namotaja,
to prouzrokuje razliite osobine maina. Tri naina vezi
vanja pobudnih namotaja vide se na si. 90. Mogue je
141

o t o n o ( p a r a l e l n o ) p o b u i v a n j e , koje nastaje
kada je namotaj vezan paralelno dirkama. U ovom sluaju
polovi se magnetiu im se rotor okree. U drugom sluaju
imamo r e d n o (s e r d j is k o) p o b u d v a in j e, kada na
mota ji magneta lee redno sa kolom potroaa. Tada se pobu
uje magnetizam tek ako je spoljno kolo zatvoreno. S 1 o e n o p o b u i v a n j e imaju maine, kod kojih ima vie
namotaj a, pa su jedni ukljueni otono, a drugi redno.

48. ROTACIONI PRETVARAI

Pod pretvaraima, u irem smislu reci, podrazumevamo


sve ureaje, koji su u istanju da pretvaraju jednu vrstu struje
u drugu, recimo, jednosmernu u naizmeninu, ili pretvaraju
struju jednog napona u istu drugog napona, 'ili, pak, struju
jedne frekvencije u struju druge frekvencije. Pri takvom
irokom pojmu red pretvara dolazi se do toga, da su
transformatori i ispravljai takoe pretvarai, Meutim, pod
pretvaraem se, u uem smislu, razumeju samo one elek
trine maine, koje su u stanju da uzimaju struju iz jednog
izvora, a da sa 'druge strane odaju struju drugog napona,
pa i frekvencije. Radi lakeg razlikovanja esto se ove ma
ine zovu r o t a c i o n i p r e t v ar a i .
Ako bi spregnuti zajedno jedan elektrini motor i jedan
generator, onda bi se ostvarilo pretvaranje struje, kad bi,
recimo, motor troio jednosmernu struju niskog napona a ge
nerator odavao jednosmernu struju veeg napona ili naizme
ninu struju. Ali, u ovom sluaju, ne bismo imali pretvara,
ve m o t or - g e n e r a to r sku g r u p u i l i a g r e g a t .
Tek ako sagradimo takvu mainu, da se u jednom oklopu
nalaze zajedniki magnetni polovi i zajedniki rotor sa dva
i vie zasebnih namotaj a, onda se radi o pretvarau. Tada
j edan namotaj igra ulogu namotaj a motora a drugi namotaj
slui za generator. Motorni deo se esto naziva u l a z , a
generatorski i z l a z . Tako moe postojati pretvara, koji
na ulazu potrebu je jednosmemu struju niskog napona (iz aku
mulatora), a na izlazu odaje visoki napon potreban za na
pajanje anoda u predajnicima. Takav pretvara ima na istom
rotoru dva nezavisna komutatora, od kojih jedan slui za
napajanje motora, a drugi za izvoenje proizvoene struje.
Onaj, za nii napon ima vee lamele i deblje ugljene dirke,
jer pri niem naponu mora se troiti jaa struja.
142

Dalje, postoje pretvarai koji od jednosmerne struje


nieg napona proizvode naizmenionu struju drugog napona.
Oni imaju s jedne strane komutator a sa druge izvodne prsteno ve, kao to je to potrebno kod maslina naizmenine struje.

Rotacioni pretvara za preraivanje naizmenine struje u


naizmemnu nema nikakvog smisla, jer tu ulogu mnogo bolje
ispunj ava transformat or.
Mana" svih rotacionih pretvaraa je nizak stepen ko
risnog dejstva, koji ne prelazi 50%, to znai da se gubi oiko
polovine upotrebljene elektrine energije od ulaza do izlaza.
Dobra strana im je sigurnost u radu.
49. VIBRATORSKI PRETVARAI
U radiotehuici se mnogo koriste vibratorski pretvarai
za dobij an je jednosmernog anodnog napona iz izvora strni je
niskog napona, kao to su akumulatori. Na taj nain se izbegava upotreba anodnih baterija, koje isu slaba taka za
ureaje.
Princip rada vibratorskih pretvaraa, iju osnovnu emu
imamo na si. 92, sastoji se u tome, da se jednosmema struja
isprekida oko 100 puta u sekundi pomou vibratora, tako
143

da se dobij a pulzirajua struja. Ova se dovoda u pomar


jednog transformatora (Tr) d transonmde na eljeni napon,
kao to se to ini sa naizmeniinom strujom. U sekundaru
transformatora se dobij a 'Sinusoidalna naizmenina struja,
koja se moe ispraviti i tako dobiti jednoismema struja vieg
napona. Na si. 93 vidi se dijagram oblika iseckane struje u

SI. 92 ema vibratorskog pretvaraa sa sinkronim ispravljanjem

primaru transformatora, koja ima oblik trapeza, jer biva


naglo ukljuivana i prekidana. Izmeu ukljuenja i preki
danja tee stalna jednosmenna struja. Zahvaljujui induktivnosti transformatora i kondenzatorima paralelnim sekun
darnu (na si. 92 oznaeniim sa C) u sekundaru se indukuje
priblino sinusoidalan naizmenini napon.

SI. 93 Struja i napon u transformatoru vibratorskog pretvaraa

Nain rada Vibratora ima svojih osobenosti, koje emo


prouiti uz pomo eme na si. 92. Kao to se Vidi, primar
transformatora Tr ima primarni namotaj sa izvodom na sre
dini. Svaka polovina primara se rauna na puni napon izvora,
tako da je primar stvarno dvostruk. -Ovo je potrebno
144

zbog toga, to se jedan impuls struje iz izvora upuuje vibra


torom u Jednu polovinu primara, a idua impuls u drugu.
Tako se postie, da od iseckane jednosmerne struje transfor
mator dobij a dve poluperiode naiizmenine struje (vidi si. 93).
Vibrator je onaj organ pretvaraa, koji vri seckanje
primame struje a esto i 'ispravljanje sekundarne. Njegovu
konstrukciju vidimo na si. 94, a ematski izgled na si. 92.
Jedna elastina kotva K moe da vibrira, treperi izmeu
kontakta 1 i 2, dodirujui ih naizmenino. Vibriranje kotve nastaje pod
utiajem elektromagneta M, iji na
motaj takoe dobija struju iz izvora.
Ova struja tee kad kotva ne dodi
ruje nijedan kontakt. No im struja
proe kroz namotaj M, kotva biva
privuena, te 'dodirne kontakt 2.
Tada se kratko spoji namotaj M, te
on otpusti kotvu, koja zbog inercije
dodirne kontakt 1. Posle toga se igra
ponavlja, te kotva stalno vibrira
izmeu kontakta 1 i 2. Kako je je
dan pol izvora vezan za sredinu
primara a kotva za drugi pol, to
je jasno da struja tee as kroz
jednu as kroz drugu polovinu pri
mara. Time je dokazana ispravnost
crtea za oblik struje u primaru.
Kao to je reeno, posle trans
formacije dobija se na krajevima
sekuindara naizmenioni napon, koji
treba ispraviti. Treba jo jednom
podvui neophodnost kondenzatora
C, paralelnih sekundaru, koji mo
raju izdrati napone od nekoliko
hiljada volti, zbog toga to harmo
SI. 94 Konstrukcija
vibratora
nine frekvencije u sekundaru imaju
tako visok napon. Vrednost ovih
kondenzatora iznosi 10 000 do 50 000 pF; najpovoljnija
vrednost se pronalazi opitom.
Ispravljanje sekundarne struje moe se vriti normalnim
ispravljaem sa cevima ili suvim ispravljaima. Ali to nije
jedini nain, ve se ee koristi sam vibrator za ovu svrhu.
Za ovo je potrebno da vibrator ima jo jedan par kontakta
10 Elektrotehnika

145

(3 i 4 na si. 92), koje dodatni]e naizmemino ista kotva K,


samo je na njoj srednja 'kontakt izolovam od ornoga za pri
marno prekidanje. Poto je frekvencija naizmemine struje
tano iista -sa frekvencijom kretanja kotve, to kotva dodiruje
u pravom trenutku onaj kontakt 3 ili 4, koji je pozitivan.
Na taj nain, kotva je stalno pozitivni pol ispravljaa, a sre
dina sekumdara negativan pol. Umirivanje ispravljene sitnije
se izvodi kondenzatorima C 1 i C2 veeg kapaciteta i prigumicom Pr^ Dodatak ovom normalnom delu ispravljaa
ini visokofrekventna priguniea Pr2 i dobar blok konden
zator C3 manjeg kapaciteta, koji 'slue da filtriraju visokofrekventne smetnje, to nastaju zbog vamienja vibratora
pri prekidanju struje.
Dobri vibratorski pretvarai' su sigurni u radu, ekono
mini i rade sa stepenom korisnog dejstva do 70%, dakle
veim, nego rotacioni pretvarai. Vibratori se grade najee
za ulazne napone 2, 4, 6, 12 ili 24 V.
50. TRANZ1STORSKI PRETVARAI

Sa pronalaskom tranzistora 1948 g. i posle njegovog


usavravanja omogueno' je da se izrade pretvarai jednosmeme struje mnogo boljih osobina. Tranzistor je pojaavaki elemenat od poluprovodmika, koji ima tri sloja: pnp
ili n p n , a inae moe da preuzme tite funkcije kao elek
tronska cev trioda. Izlazi iz okvira ove knjige da se opiu
rad i osobine (tranzistora!, pa se moe samo rei da tranzistorski
pretvarai koriste tranzistore kao elektrine prekidae, koji
su mnogo bolji od elektromehanikih prekidaa, u koje spada
ranije opisani vibrator.
Na si. 94 data je ema jednog tranzistorskog pretvaraa
sa dva tranzistora. ema lii ma onu od vibratorskog pretva
raa (si. 91), sa tom razlikom da su kontakti za prekidanje
primame struje zamemjemi sa dva tranzistora i da se sekun
darni napon ispravlja pomou dioda. Primami namotaj i P1
i P2 napajaju se naiizmemimo strujom iz izvora niskog napona
kroz tranzistore i T2. Tranzistori proputaju struju, otva
raju se, izmeu elektroda ec onda kada dobij aju negativan
napon ma elektrodi b. Ove upravljake elektrode su priklju
ene na jedan poseban namotaj transformatora B t B2, u
kome se indukuje naizmenina struja isto kao u sekumdaru
Sx S2. Dovoljno je da pri ukljuenju izvora proe jaa
146

struju kroz jednu polovinu primara, pa da zapone proces naizmeninog ukljuivanja (oscilovanja) sistema izvor-tranzistori-transformator li to jednom odreenom uestanou. Kao
posleddca toga iz sekundara se moe crpsti elektrina ener
gija iste frekvencije a drugog napona. Ako se sekundarni

SI. 95 ema tranzistorskog pretvaraa

napon ispravi ispravljaima Dx D2, moe se dobiti vii


jednosmemi napon na izlazu pretvaraa.
Prednosti tranziistorskiih pretvaraa nad vibratorskim su
viestruke. Onii imaju vei stepen korisnog dejstva (do 85%),
ne istvaraju um pri radu, proizvode neznatne smetnje jer
nema vamienja na kontaktimai, a vek trajanja im gotovo
neogranien.

GLAVA X.

INSTRUMENTI ZA OSNOVNA ELEKTRINA


MERENJA
51. INSTRUMENTI SA SKRETNIM KALEMOM

Pri gradnji ili popravci radioaparata potrebno je izmoriti


sa veom ili manjom tanou razne, elektrine veliine, kao
to su jaina struje, napon ili elektrini otpor. Skoro sve
elektrine veliine miogu se odgovarajuim instrumentima,
odnosno mernim aparatima, direktno izmeriti. Ali se mnoga
merenja mogu izvriti i najosnovnijim instrumentima, na taj
nain to se iz nekih izmorenih izraunavaju druge nepo
znate veliine. Osnovni instrumenti koji se najee upo
trebljavaju u elektrinim merenjima jesu galvanometar,
ampermetar i voltmetar. Merenje ovim instrumentima osniva
se ili na elektromagnetnom ili na toplotnom dejstvu elektrine
struje.
G a l v a n o m e t a r , si. 96, je instrumenat koji slui za
merenje vrlo slabih jednosmernih struja i napona. Galvanometri su obino vrlo precizno graeni i spadaju u klasu
najtanijih instrumenata. Okretanje skretnog sistema u galvanometru, za koji je privrena i igla za itanje na skali,
osniva se na meusobnom dejstvu jednog stalnog nepominog
magneta i skretnog kalema kroz koji prolazi struja koja se
meri. Veliina obrtnog sprega, koji okree kalem i iglu galvanometra, srazmema je struji koja prolazi kroz navojke
kalema. Nasuprot ovom spregu dejstvu je spreg dveju spi
ralnih opruga, kod kojih je jedan kraj uvren na osovinu
kalema (na kojoj se nalazi i kazaljka-igla galvanometra), a
drugi za nepokretne delove instrumenata. Ovaj koei spreg
srazmeran je uglu 'Okretanja osovine-instrumenta.
148

Preko ovih opruga dovodi ise navoje kalerna struja koju


treba izmeriti, i ukoliko je ova struja jaa, utoliko e kalem,
odnosno kazaljka na skali galvanometra, skrenuti za vei
ugao. Napriimer, za dva puta jau struju ugao skretanja e
biti tano dva puta vei. Stoga je podela na skali galvano
metra potpuno ravnomerna, tj. podeoci su jednaki. Kalem
se, dakle, pri Okretanju zaustavlja u onom poloaju, pri kome
veliina koeeg sprega spiralnih opruga postaje jednaka

SI. 96 Graa galvanometra


m magnet; sk skretni kalem; o spiralna opruga;
t osovina; K kazaljka; s skala.

(a suprotnog smisla) elektro-maignetnom spregu koji deluje


na kalem. Kad nema elektromagnetnog dejstva, tj. kad 'kroz
kalem ne prolazi nikakva istru ja, opruge vraaju kalem i
kazaljku na prvobitni poloaj, koji je na skali obeleen nu
lom. Kako se ovaj takozvani nulti poloaj nalazi kod
galvanometra na sredini skale, kalem moe skrenuti nalevo
ili nadesno, ve prema tome u kom smeru prolazi jednosmerna struja kroz njegove navoje. Iz ovoga se vidi da bi
149

kalem mogao da pokazuje promene veliajne i smisla struje,


ailii zbog takozvane mehanike lenjosti (inercije) celiog skretmog
sistema 'osovina, igla, kalem , on nije u stanju da do
voljno brzo odgovara na promene smisla struje ni u sluaju
vrlo niskih uestanosti, kakve ima, naprimer, dndustriska
struja od 50 Hz. Zbog toga kalem ostaje nepokretan (kazaljka
stoji na nuli) kad kroz njega prolazi naizmendina struja.
Dakle, g a 1 v a n om e t ar je i n s t r u m e n a t z a m e r e n j e slabih j e d n o s m e r n i h struja.
A m p e r m e t a r s a s k r e t n i m k a l e m o m . Konstruikcija ampermetra sa skretnim kalemom ne razlikuje se
u naelu od konstrukcije galvaniometra, samo su delovi
snaniji i manje osetljivi, Ampermetrom se mere struje ija
jaina iznosi vie od jednog ampera.
Merenje jaine struje ampermetrom vrii se na taj nain,
to se ampermetar -ukljui u kolo struje koju trelba izmiriti
(si. 97). Ako treba meritd jednosmeirne istruje veih i razliitih
jaina sa dovoljnom tanou li to jednim instrumentom, onda
dolazi u obzir ampermetar sa skretnim kalemom i entovima (otonim paralelnim otporima).

SI. 97 Ukljuivanje amper*


metra u strujno kolo

SI. 98 Ampermetar sa
entom

Da bi se mogla meritd struja jaa od one koja srne da


proe kroz navojke kalema ampermetra, stavlja se otono
(paralelno) kalemu otpornik (si. 98). Na taj nain e se struja
I, koju treba izmoriti, prema prvom Kirhovljevom pravilu
razgranati na dva del; ako kroz sami instrument tee struja
i, onda kroz ent tee struja (I i). Struja kroz ent je
onoliko puta vea od struje kroz instrument, koliko je puta
150

otpor enta (rs) manji od otpora skretnog kalema instrumenta


(r.) Znai, moe se pisati:

Koristei ovaj odnos moe se izraunati otpor enta za


ampermetar, kad se poznaje otpor instrumenta, dozvoljena
maksimalna struja kroz instrument (imax) i maksimalna
struja (Imax) koja e se meriti ovim ampermetrom:

P r i m e r . Ampermetar sa otporom kalema r = 2 O i mak


simalnom strujom ima* = 1A treba da se upotrebi za merenje
struje do 20 A. Koliki je otpor enta, koji treba vezati paralelno
ampermetru?

Tako se upotrebom raznih entova moe jedan osetljdvi


instrument upotrebiti za merenje razliitih struja, ime se
proiruje njegov opseg merenja.
i Pored ampermetra postoje i m li 1 i a mp e r m e t r d, koji
su osetlj'iviji, te im je skala podeljena u mdliamperima. I oni
se mogu entirati, to prua mogunost da se miiliampermetri
upotreke d kao ampermetri. Jo osetljdviji instrumenti mogu
da rnere mikroampere, pa se zovu m a k r o a m p e r m e t r i .
V i o 1 1 m e t a r s a s k r e t n i m k a l e m o m slui za
merenje jednosmernih napona, odnosno potencijalnih razlika.
On je po gradnji slian galvanometru ili miliampermetiru
sa skretnim kalemom. Razlika je samo u tome to voltmetar
ima d o d a t n i o t p o r dlli p r e d o t p o r , koji je vezan
na red isa instrumentom i titi ga od nedozvoljeno jake struje.
Nadme, sam kalem instrumenta ima mali otpor i moe se
upotrebiti za direktno merenje napona do, naprimer, svega
100 mV (0,1 V). Prikljuak na vee napone izazvao bi jaku
struju kroz skretni kalem, te bi ovaj pregoreo.
Voltmetar se uvek vezuje paralelno izvoru iji napon
merimo, ili za krajeve otpora na kome morimo pad napona.
151

Na slici 99 vidi se prikljuak voiltmetra na krajeve potro


aa i izvora, te se na taj nain moe meriti napon na kra
jevima istih. Sa ra je oznaen dodatni otpor za voltmetar.
Uloga predotpora kod voltmetra svodi se na ponitavanje
jednog del napona koji se meni, da bi na krajevima samog
instrumenta vladao napon koji moe da izdri skretnli kalem,

SI. 99 Prikljuak voltmetra

a merenje napona na krajevima otpora;


b merenje napona izvora.
pa ak i kad je skretanje instrumenta do kraja. Ako sa r*
oznaimo unutranji otpor instrumenta, sa imax najveu
dozvoljenu struju kroz njega, sa ra vrednost predotpora i sa
Umax napon koji treba da meri ihistrumenat pri najveem
skretanju, onda po Omovom zakonu vredi sledea jednaina
(si. 99a):

Odavde moemo izraunati vrednost predotpora za neki


instrument, a pri da tom maksimalnom naponu Umax koji
treba da meri voltmetar pri punom skretanju:

I* _ ^max ~ *max * ri _ ^max _ f


1max

^maK

Kako je imax rt ustvari maksimalni napon koji moe da


152
podnese
sam skretni kalem instrumenta, to se jasno vidi
da je vrednost predotpora odreena kolinikom pada napona
na predotporu i maksimalne struje kroz instrument.

P r i m e r . Imamo milampermetar sa unutranjim otporom


50 O, koji meri struju do w = 2 mA. Treba dodavanjem jednog
predotpora omoguiti da instrumenat slui kao voltmetar za merenje napona do 150 V.
Potrebno je nai vrednest predotpora. On mora iznositi:

Voltmetar je utoliko bolji ukoliko njegov skretni kalem


troi manje struje, odnosno ima vei otpor. To dolazi otuda
to voltmetar sa manjom potronjom ima manji uticaj na
kolo u kome se meri napon. U sluaju da kiroz voltmetar
tee vrlo jaka struja, u odnosu na struju u kolu na koje je pri
kljuen, on izaziva pad napona u kolu, te je izmereni napon
netaan (o tome e biti govora docnije).
Iz navedenog ise vidi da se pomou dobrog galvanometra
ili dobrog miliamperme tra i jednog niza malih i velikih
otpora, koji e sluiti za entove ili dodatne otpore, moe
nainiti u jednoj kutiji instrument sa vie opsega merenja
jednosmerne struje i napona. Ukljuivanje otpornika u otoku
ili na red sa kalemom, tj. menjanje opsega merenja, moe
se vriti samo jednom ruicom ili duigmetom.
52. INSTRUMENTI SA MEKIM GVOEM

Ovi instrumenti su manje tani od instrumenata sa


skretnim kalemom, ali su zato jae grae a manje osetljivi
na preoptereenje. Zbog toga se voltmetri i ampermetri sa
gvoem primenjuju za tehnika merenja, gde ove njihove
osobine odgovaraju prilikama u kojima se radi. Njihova
tanost iznosi oko 2%.
Instrumenti sa mekim gvoem se zasnivaju na dejstvu
kalema kroz koji tee struja na ploicu od mekog gvoa.
Naime, kada kroz kalem prolazi struja, onda ise ploica od
mekog gvoa u blizini kalema magnetie tako, da nastane
privlaenje izmeu magnetnog polja kalema i same ploice.
Ako je kalem upalj, onda ploica teli da se uvue u sam
kalem. Na si. 100 vidi se graa jednog ovakvog instrumenta.
Na jednoj osovini privrena je ploica od mekog
gvoa (p), tako da osovina prolazi kroz kraj ploice. Za
istu osovinu je vezana kazaljka i jedna spiralna opruga.
Ploica moe da ulazi u nepokretan kalem, pri emu se mora
153

okretati osovina. Kad kroz kalem ne tee struja, onda plo


ica samo malo ulazi u kalem a kazaljka stoji na nuli skale.
Ako se kroz kalem propusti struja, bilo jednoismema bilo
naizmeniina, ploica 'biva uvlaena iu kalem i kazaljka se
pomera ina skali. Okretanju osovine se protivi sila spiralne
opruge (i kazaljka se zaustavlja u poloaju u kome je

magnetno privlaenje kalema jednako sili savijene opruge.


Pri jaoj struji kroz kalem privlaenje je jae, pa e biti
i vee skretanje kazaljke.
Mana ovog instrumenta je da mu Skala nije ravnomema,
ve su na poetku podeoci zbijeni. To dolazi otuda, to je
154

magnetno privlaenje ploice srazmeruo kvadrata jaine


struje kroz kalem, zbog ega je i pdela na skali kva
dratna.
Ovi (instrumenta mogu mariti jednosmernu i naizmeminu
strujiu, to je njihova dobra osobina. Pri merenju madzmenine istruje ploica od gvoa manja svoje piolove onoliko
puta u sekundi, kolika je frekvencija struje u kalemiu. Na taj
nain kalem uvek privlai ploicu. Razlika u pokazivanju
izmeu jednosmeme i naizmenine struje je mala (25%)
za frekvencije do oko 1 000 Hz, te za obe vrste struje slui
ista skala.
to se tie upotrebe entova za ampeirmetre i predotpora za voltmetire, kod ovih instrumenata vai isto to je
reeno kod instrumenata a skretniim kalemom.
53. TERMIKI INSTRUMENTI
Termiki instrumenti dejstvuju na dva razliita naina.
Prvi nain sastoji se u tome to struja, koja se meri,
zaigreva kratku zategnutu icu (z), ikojia se zbog toga utoliko
vie izduuje ukoliko je struja kroz icu jaa (si. 101). Kad

se struja prekine, ica se ohladi i opet skupi na svoju prvo


bitnu duinu. ica z se zatee pomou ice kly svilenog konca
k2 i opruge O. Konac k2 je jedanput omotan oko osovine
kazaljke, tako da pri svakom pomeranju taaka a i b u verti
kalnom i horizontalnom pravcu odgovara jedan ugao okre
155

tanja osovine i kazaljke. Kako je toplota, koju razvija u ici


struja I, srazmerna kvadratu struje, to ;su skretanja igle i
skala instrumenta priblino kvadratni. S druge strane i jednosmerna i nadzmenina struja podjednako zagrevaju icu, te
i n s t r u m e n t i s a z a g r e v n o m i c o m mogu da
mere sa jednakom tanou jednu ii drugu vrstu elektrine
struje. Tek kod vrlo velikih uestanosti (naroito ako su
instrumenti sa entom) omi imaju manju taonost.
Po drugom nainu elektrina energija se takoe u zagrevnoj ici pretvara u toplotnu, ali se ne koristi izduenje
ice za proizvoenje mehanikog rada, tj. za okretanje osovi
ne i kazaljke, nego se toplotna energija delimino ponovo
pretvara u elektrinu. To je moguno zahvaljujui takozva-

nom termospregu. T e r m o s p r e g je ustvari spoj dva


razliita metala mi i m2 (si. 102). Ako se taj spoj zagreva, pojavie se izveisna potencijalna razlika na slobodnim krajevi
ma tih dvaju metala. Ovo zagrevanje se vri strujom koju
treba izmeriti i koja prolazi kroz vrlo tanku zagrevnu icu
TZ. Ova ica je u sredini u dodiru sa termospregom, ili je
vrlo blizu njemu, pa se toplota prenosi. Osetljivost celog in
strumenta zavisi i od drugog del, tj. od galvanometra ili mi11 amper metra koji meiri jednosmemi napon na slobodnim
krajevima metala \m 1 i m2. Ovaj napon je utoliko vei uko
liko je zagrevanje termosprega vee. Kalko, pak, zagrevanje
zavisi od struje I, to e i skretanje galvonometra biti pribli
no srazmerno struji I. Skala instrumenta sa termospregom
(G) se obeleava direktno u jedinicama merene struje. Po156

dela na skale vai i za naizmenicne struje svih uestanosti.


Zbog toga se ovi instrumenti u poslednje vreme mnogo upo
trebljavaju u radiotehnioi. Osetljivi su na preoptereen je ali
tano mere struje ak i vrlo viisoke frekvencije.
54. INSTRUMENTI SA SUVIM ISPRAVLJAEM
(USMERACEM)

I ovi instrumenti imaju mikiroampermetar ili miliiampermetar i spoj koji omoguuje da se (i instrumenti sa skretnim
kalemom upotrebe indirektno za merenje naizmeninih stru
ja dosta visoke frekvencije. Takav spoj pretstavljaju suvi
ispravljai (usmerai), selenskd ili kuproks, koji prethodno
ispravljaju naizmeninu struju, te u mildiampermetar ili galvanometar dolazi jednosimema struja. Poto smo se ve upo-

Sl. 103 Instrumenti sa suvim ispravljaem

a sa jednim ispravljaem u seriji;


b veza u mostu.

znali sa radom i vrstama ispravljaa, to nije teko razumeti


osnovne eme ovih instrumenata date na si. 103.
Oyi instrumenti mogu da se upotrebe kao ampermetri ili
kao voltometri za naizmeninu struju sa frekvencijom sve do
nekoliko megaherca; zbog toga se upotrebljavaju za merenje
visokofrekventndh struja i napona. Kod instrumenata koji
mogu da mere obe vrste struja pri merenju jednosmeme
struje ispravlja se iskljuuje. Na taj nain su graeni tako
zvani u n i v e r z a l n i i n s t r u m e n t i , koji se koriste za
merenje u elektrotehnici i radiotehnicd.
157

55. OMMETRI I MEGOMMETRI


Na osnovu Omovog zakona R = moe se kod osetljivog instrumenta sa okretnim kalamom skala graduisati u omi^
ma, tako da se direktno mere otpori. Takva instrumenti nose
naziv o m m e t r i i l i m e g o m m e t r i , u zavisnosti od toga
da li se mere otpori do 1 megom ili otpori od nekoliko megoma.
Ako se stavlja uvek isti i poznati napon (na primer iz
jednog elementa) na krajeve raiznih otpora, onda e struja

kroz njih biti obrnuto srazmema veliini tih otpora. Kroz


otpor od 1.000 1 tei e 4 puta slabija struja nego kroz otpor
od 250 Q. Sama jaina struje zavisie od upotrebljenog
izvora, koji treba, da je uvek istog napona, inae e merenje
biti netano. ema merenja sa ommetrom data je na si. 96.
Na red sia baterijom E vezan je voltmetar V. U poloaju
E
1 kljua K kroz navoje kalema proi e struja i =------------ (n je
ri
sopstveni otpor instrumenta) i kazaljka e skrenuti za izvestan ugao (obino do kraja iskal). To mesto obeleeno je na
skali sa O oma. Ako se klju stavi u poloaj 2, onda se u
kolo ukljuuje nepoznati otpor Rx i struja u kolu postaje
naanja:
lili
E

Rx 4* ri

158

Vdidi se da je struja obrnuto srazmema merenom otporu


Rx. Zbog toga je i mogue da se na .skali upiu vredmosti

otpora irnietsto vredinostd jaine struje. Pri poloaju 3 kljua


K kolo je prekinuto i digla stoji na podeoku koji je oznaen
znakom CN, to pokazuje da je otpor beskonaan.
56. GREKE PRI MERENJU AMPERMETROM
I VOLTMETROM

Ne uzimajui u obzir greke usled nesavrenosti kon


strukcije instrumenata ali greke usled nemogunosti! tanijeg
itanja* na skalii, pri merenjima pomou ampermetra* i voltmetra nasitaju greke, koje dolaze uisl-ed samog naina merenja i koje se moraju obraunati alko se hoe taan re
zultat.
Na si. 105 imamo jedno zatvoreno kolo sa izvorom napo
na E i sa ukupnim otporom R; kroz koilo tee struja I. Ako

SI. 105 Merenje ampermetrom

elimo da doznamo kolika je jaina struje u kolu, ukludemo


prosto pogodan ampenmetar i on treba ia nam pokae veli
inu struje I. Meutim, on e zaiista pokazivati izvesnu struju
Ii, ali e ova biti manja od prvobitne struje I. Ovo dolazi
usled toga, to se u kolo dodao na red jo i otpor ampermetra ri} te u kolu vlada vei otpor.
Utkaj ampermetra bie tim vei, to je vei njegov unu
tranji otpor r. Prema tome, g r e k a p r i m e r e n j u j a
ine struje ampermetrom utoliko je vea,
ukoliko je vei otpor ampermetra u odnosu
na ukupan otpor kola.
E

Stvarna jaina struje iznosi: I = a merena struja je

E
11

R + rt

159

dnos izmeu tacne i izmerene struje je:

On e biti utoliko blii jedinici, tj. struje I i Ii bie manje razli


ite,

ukoliko

je

razlomak

manji.

Dakle

ampermetar

utoliko

tanije meri, ukoliko mu je sopstveni otpor manji u odnosu na


ostale otpore u kolu. U svakom sluaju ampermetar smanjuje
napon na krajevima otpora R za veliinu A E = n Ii, sa im
treba raunati.

to se bie merenja napona pomou voltmetra i tu se


javljaju greke zbog metode merenja, o kojima treba voditi
rauna.
Na si. 106 imamo jedno zatvoreno kolo sa naponom iz
vora E i dva otpora u kolu: H 1 i R2. Neka je potrebno da iz

SI. 106 Merenje voltmetrom

morimo pad napona na otporu R2, koji iznosi R2 I. Ako u


cilju merenja napona na krajevima prikljuimo voltmetar na
krajeve ovog otpora, voltmetar e pokazati izvestan napon,
ali ovaj nee biti isti sa naponom koji je vladao na otporu
R2 pre toga. Uzrok ovome je potronja struje od voltmetra.
Kroz voltmetar tee pri merenjiu izvesna struja iv, te kroz
otpor Rx nastaje poveanje jaine struje a prema tome i po
veanje pada napona. Kako naponi na Rx i R2 daju kao zbir
napon izvora E, to je jasno da e zbog ovoga opasti napon na
otporu R2. Greka pri merenju je tim vea, to je jaa struja
kroz voltmetar iv, odnosno to je manji njegov unutranji
otpor ri. Isto tako je greka vea kad je vei otpor R1? jer je
onda vei pad napona na njemu.
Zakljuak je sledei: M e i r e n j e v o 1 1 m e t r o m j e
utoliko tanije, ukoliko je njegov unutra
nji otpor vei, i ukoliko je manji otpor
koji se nalazi ispred njega _u kolu.
160

57. OBELEAVANJE INSTRUMENATA


ZA ELEKTRINA MERENJA

Da bi se kod jednog instrumenta mogla lako znati nje


gova vrsta, tanost, vrsta struje koju moe meriti, poloaj u
kome treba da stoji piri merenju i ispitni napon izolacije
njegovog skretnog sistema, ustanovljeni su uislovni znaci, ko
jima se na skali upisuju navedeni podaci. Tako se graa in
strumenta obeleava na ledei nain:

Instrumenat sa skretnim kalemom;

Instrumenat sa mekim gvoem;

Instrumenat sa zagrevnom icom;

Instrumenat sa termospregom;

Instrumenat sa ispravljaem.

11

Elektrotehnika

161

Za oznaku tacnosti stavlja se broj koji pokazuje procenat


dozvoljene greke (0,5 2, itd.). Vrsta struje koju moe meriti
instrumenat oznaava se znacima:
= za jednosmernu struju;
eo za naizmeninu struju;
eo za obe vrste struje.
Poloaj se obeleava crtom, iji nagib pokazuje normalan
poloaj u kome imstirumenat treba da stoji pri merenju.
horizontalni poloaj;

kosi poloaj pod uglom 45;

vertikalni poloaj.

to se tie ispitnog napona pod ikojim je isproban skretni


sistem prema masi instrumenta, kao -oznake su uzete zvezdice
razliitih boja. Tako znae:
crna zvezdica
smea
crvena
plava
zelena

500V
1 000V
2 000V
3 000V
5 000V

Ovi znaci pretstavljaju normalne oznake, od kojih mogu


unekoliko da otstupaju razni fabrikati. Tako se esto- stavlja
samo crna zvezdica za oznaku napona, a u zvezdici je upisan
broj koji .pokazuje ispitni napon prema masi u hiljadama
volti.

162

GLAVA XI.

ELEKTROTEHNIKE JEDINICE
58. SISTEMI ELEKTROTEHNIKIH JEDINICA

U Fizici je usvojen jedinstveni svetski sistem jedinica*


koji se zove CGS-sistem po osnovnim jedinicama santimetargraim-sekunda. Kada su jednom usvojene i definirane ove je
dinice, onda su sve ostale jedinice mogle da se izraze pomou
ove tri.
Sa*prouavanjem elektrinih pojava i razvojem Elektro
tehnike pokazalo se da nije jednostavno da se mere sve elek
trine veliine pomou jedinica CGS-sistema. Da bi se ovo
postiglo, bilo je neophodno da se usvoji jedna pretpostavka
ili da se uzme jo jedina elektrina veliina kao osnovna je
dinica uz postojee tri jedinice u fizici. Kako je^mogue iza
brati razne eiektnine jedinice za osnovu sistema, to je
mogue da se izrade razni elektrotehniki sistemi. Tako je i
dolo do toga da su nastala etiri sistema jedinica, od kojih
su neki izgubili svaki praktian znaaj, jer su odigrali svoju
ulogu u toku razvoja elektrotehnike.
E 1 e k t r o s t a t i k i s i s t e m j e d i n i c a (CGSE)
stvoren je proirenjem CGS- sistema usvajanjem da je kapa
citet izmeu dve ploe povrine 1 cm2 na rastojanju 1 cm
jednak jedinici kapaciteta 1 cm (vidi jedinice kapaciteta).
Tako nastali sistem jedinica ima odreeno fiziko znaenje,
ali je prilino nepogodan za praktinu upotrebu, jer su mu
neke jedinice vrlo velike a druge vrlo male. Ukoliko jedinice
tog sistema nose isto iime ikao sline jedinice u drugim siste
mima, onda se one oznaavaju kao s t a t i k e (napr. stat-om,
stat-volt, dtd.)
E 1 e k t r o m a g n e t n i s i s t e m j e d i n i c a (CGSJVD
je stvoren uz pretpostavku da je magnetna propustijivost
u*

163

praznog prostora jednaka jedinici (jx = 1). Njegove jedinice


se nazivaju a p s o l u t n i m (ab-om, ab-volt, itd.). Ni ovaj
sistem nije pogodan za praktine veliine.
Praktini sistem elektrotehnikih jedi
n i c a nastao je zbog potrebe da se dobiju veliine pogodne
za praktina merenja. U tu svrhu su umanjene ili poveane
jedinice elektroimagnetnog sistema. Tako su nastale praktine
jedinice koje su opte poznate, kao to su volt, amper, farad,
henri, itd. One su dugo vremeni vladale u elektrotehnici i
radiotehnici pa se i danas upotrebljavaju. Taj sistem jedinica
je korien i u ovoj knjM.
Hacionali zo van i s i s t e m jedinica metar
k i l o g r a m s a n t i m e t a r a m p e r (MKSA
sistem) usvojen je 1950 god. od Meunarodne elektrotehnike
komisije kao iskljuivi nauni sistem elektrotehniih jedini
ca. Ovaj sistem e nesumnjivo istisnuti ostale sistema a od
likuje se svojom praktinou i loginijim definiioajama veli
ina. Kao to se vidi, u ovom sistemu poveane su jedinice za
duinu i masu a kao etvrta osnovna jedinica usvojen je
amper. Nekim novim jedinicama data su imena po velikim
naunicima iz prolosti, dok isu zadrani nazivi onih jedinica
koji sadre u sebi faktor 4rt.
Osnovna odlika ovog sistema je u tome da ielektrina
konstanta (e) i magnetna propustijivost (u) nisu jednake jedi
nici u praznom prostoru, ve se izraavaju drugim brojem
koji sadre u sebi faktor 4p.

59. UPOREENJE PRAKTINOG I MKSA SISTEMA


JEDINICA

i
Pri proraunu elektrinih veliina moraju se izraziti sve
vrednosti poznatih veliina u jedinicama istog sistema. Na
taj nain se moe dobiti ispravna brojna vrednoist u rezulta
tu, koja je opet izraena u jedinicama toga sistema. Ako su
date veliine u jedinicama raznih sistema, onda ih treba najpre prevesti u vrednosti izraene u jedinicama samo jednog
sistema.. Sam rezultat se moe prevoditi u jedinice drugog
sistema kada se zna brojni odnos jedinica.
164

UPOREENJE JEDINICA PRAKTINOG I MKSA SISTEMA


V e l i i n a
NAZIV
Duina
Masa
Vreme
Sila
Rad (energija)
Snaga
Koliina elektriciteta
Napon (sila)
Jaina elektrinog polja
Struja
Otpor
Kapacitet

Naziv

Simbol

1
m
t
F
A
P

santimetar
gram
sekunda
din
daul
vat
kulon
volt
volt po santimetru
amper
om
farad

cm
g
s

E, U
E
I
R
C

J
W
C
V
V/cm
A
Q
F

ersted

Oe

Magnetna indukcija
Magnetni fluks
Induktivitet

gaus
maksvel
henri

G
Mx
H

Magnetomotorna sila

ilber

Gb

Magnetna propustljivost

IO2
IO-3
1
IO-5
1
1
1
1
IO 2
1
1
1
110f\U
4
IO 3
4~
io-4
IO-8
1
10
4~

4.10-7

Naziv

Simbol

metar
milogram
sekunda
njutn
daul
vat
kulon
volt
volt po metru
amper
om
farad

m
kg
s
N
J
W
C
V
V/m
A

farad po metru

F/m

amper navojak
po metru
tesla
veber
henri

A. nav.
m
T
Wb
H

amper navojak

A. nav.

henri po metru

H/m

Sadri jed.
praktinog
sistema
IO 2
IO 3
1
' IO 5
1
1
1
1
io-2
1
1
1
1
o

Sadri
MKSA-jed.

3i

Dielektrina konstanta
Jaina magnetnog polja

Jedinice MKSA sistema

Jedinice praktinog sistema


Simbol

Tablica 6

4.10~ 3
IO 4
IO 8
1
4. IO'1
IO 7
4

Da hi se .omog-uio rad sa oba sistema, ikoji su sada u


uporednoj upotrebi, daje se tablica 6, u kojoj su pregledno
liznete glavne veliine praktinog i MKSA sistema jedinica.
Pored oznaka odgovarajuih veliina, naziva njihovih jedi
nica, oznaka d veliina, jedinica, dat je i odnos izmeu jedirnica. Na taj nain omoguen je lak prel-az iz jednog sistema
u drugi

SADRAJ
Strana
5

Uvod
I. OPTA ZNANJA

1.
2.
3.
4.

Osnovii elektronske teorije. Statiki elektricitet


Kretanje elektrona. Elektrina struja ...
Poluprovodnioi i elektrina struja kroz njih .
Elektrino kolo............................................ .

II. ELEKTRINA STRUJA, NAPON I OTPOR


5. Elektrina struja...........................................
6. Jaina elektrine struje . . . .
7. Elektrini napon. Elektromotorna sila
8. Elektrini otpor . . . . . . . .
9. Otpor za jednosmernu struju (omski otpor)
10. Otpornici upotrebljavani u radiotehnici .
11. Omov zakon za jednosmernu struju .
12. Pad napona.........................................................
13. Vezivanje otpora................................................
14. Kirhovljeni zakoni. Grananje struje .
15. Snaga i rad jednosmerne struje .
16. Izvori jednosmerne struje..................................
III. NAIZMENINA STRUJA
17. Pojam naizmenine struje . . . .
18. Veliine kod naizmenine struje
19. Rad i snaga (efekt) naizmenline struje
20. Podela naizmeninih struja .
. *.
IV. MAGNETIZAM I ELEKTROMAGNETIZAM

21

23
24
25
25
27
30
31
32
35
41
42
45
47
48
50
52
55

21. Magnetizam
22. Elektromagnetizam '.
V. ELEKTROMAGNETNA INDUKCIJA I
3. Pojave indukcije .
24. Transformatori
25. Vrste transformatora u

7
10
14
19

radiotehnici

NJENE PRIMENE

59
61
65

26. Samoindukcija. Kalemovi .


.
.
.
27. Induktivni otpor . . . . . . .
28. Meusobna indukcija. Meuinduktivitet .
29. Vezivanje samoinduktiviteta (kalemova) .
30. Kalemovi upotrebljavani u radiotehnici .

69
73
75
77
79

VI. ELEKTRINI KAPACITET I NJEGOVA PRIMENA


31. Pojava kapaciteta. Kondenzatori ...
.
.82
32. Kondenzator u kolu jednosmerne struje .
...
83
33. Proraun kapaciteta kondenzatora" .
.
...
84
34. Vezivanje kondenzatora
............................................. 86
35. Kondenzator u kolu naizmenine struje. Kapacitivni otpor 87
36. Kondenzatori upotrebljavani u radiotehnici . . . .
8
VII.

OTPORI, KAPACITETI I SAMOINDUKCIJE U KOLU


NAIZMENINE STRUJE

37. Omov zakon za naizmeninu struju


38. Oscilatorna kola. Rezonancija . .
39. Fiziki procesi u oscilatornom kolu
40. Parametri oscilatornih kola .
.
41. Elektrini filteri..................................... .
VIII.

.
.
.

97
102
108
111
113

ISPRAVLJANJE (USMERAVANJE) NAIZMENINE


STRUJE

42. Princip ispravljanja. Ispravljai .


.
43. Ispravljai upotrebljavani u radiotehnici
IX.
44.
45.
46.
47.
48.
49.
50.

117
123

ELEKTRINE MAINE I PRETVARAI

Princip rada i vrste elektrinih maina


131
Maine naizmenine struje . . . .
133
Maine trofazne struje................................................................... 136
Maine jednosmerne struje . . . .
139
Rotacioni pretvarai.................................... 142,
Vibratorski pretvarai................................................................... 143
Tranzistorski pretvarai . . . .
146

X.

INSTRUMENTI ZA OSNOVNA ELEKTRINA MERENJA

51. Instrumenti sa skretnim kalemom........................... 148


52. Instrumenti sa mekim gvoem............................... 153
53. Termiki instrumenti .
....................................... 155.
54. Instrumenti sa suvdm ispravljaem (usmeraem)
.
55. Ometri i megometri.................................................. 158
56. Greke pri merenju ampermetrom i voltmetrom
57. Obeleavanje instrumenata za elektrina
merenja
XI.

157
159
161

ELEKTROTEHNIKE JEDINICE

58. Sistemi elektrotehnikih jedinica . . . . .


59. Uporeenje praktinog i MKSA sistema jedinica

.
.

163
164