You are on page 1of 87

UNIVERZITET U NOVOM SADU

POLJOPRIVREDNI FAKULTET, DEPARTMAN ZA


STOARSTVO
Faculty of Agriculture, Department of Animal Science
21000 , Trg D. Obradovia 8, Srbija- Vojvodina
web: www.stocarstvo.edu.rs;Tel.: ++ (021) 6350-711; Fax : ++ (021)
6350-019

Pela i pelinji proizvodi

Doc dr Ivan Pihler Poljoprivredni fakultet, Novi Sad


Sremski Karlovci, 2014.
08:43:10 AM

Za med i pele se zna od


davnina.
Med zatim polen, vosak kao i
blaga
prerada
meda
medovaa i medovina su
proizvodi koji prate oveka od
kada je i pisanih podataka o
oveku.
Uvek se govorilo da med ima
i slatku i korkou stranu, slatku
zbog ukusa, a gorku zbog
naina na koji se do njega
dolazi.
Slika 5.000 godina pre nove ere
08:43:10 AM

I danas se u mnogim
regionima
sveta,
Azija, Afrika, Juna
Amerika, med skuplja
iz
prirode
a
ne
proizvodi

08:43:10 AM

Kolo ARTHROPODA
Klasa - INSECTA
Red - HYMENOPTERA
Familija - APIDAE
Podfamilija - APINAE
Rod - APIS

Apis
mellifera

Apis florea
Apis cerana

Apis dorsata

08:43:11 AM

Zapadna medonosna pela


(Apis mellifera)

Kranjska, siva ili


domaa karnika
(Apis mellifera
carnica)

Italijanska uta
pela (Apis mellifera
ligustica)

Tamna pela (Apis


mellifera melifera)

Kavkaska pela
(Apis mellifera
caucasica)

Afrika pela
(Apis mellifera
08:43:11 AM
scutelata)

Kranjska, siva ili domaa karnika (Apis mellifera carnica)


Ova pela dobila je ime po Kranjskom podruju u Sloveniji
Po spoljanosti je karakteriu sivkasti prstenovi pokriveni belim
dlaicama
Pelinja drutva su dosta mirna, imaju brz proleni razvoj, sklona su
rojenju, daju visoke prinose meda kada vladaju povoljni uslovi pae
Med poklapaju belim poklopcima, to je znaajno kod proizvodnje
meda u sau.
Dobro zimuju i ekonomina su u potronji hrane

08:43:11 AM

Italijanska uta pela (Apis mellifera ligustica)


Potie iz Srednje Italije
Po svojim osobinama je slina domaoj karniki
Odlikuje se utom bojom
Otporna na evropsku trule legla
Njena mirnoa na sau varira, ali je uglavnom dobra za rad
Ima izraenu sklonost da iri leglo, tako da esto, u bespanom
periodu, moe ostati bez hrane
Sklonost ka rojenju nije tako izraena kao kod domae karnike
U severnim krajevima ne prezimljava najuspenije i u toku zime
troi dosta hrane
Dobro gradi sae i daje najbolje poklopljene sekcije sa medom u
sau
08:43:11 AM
7
Pri jakim paama, ova pela daje izvanredne prinose
meda

Kavkaska pela (Apis mellifera caucasica)


potie iz oblasti oko planine Kavkaza u Rusiji
postoji siva i uta varijanta ovih pela
u Evropi je mnogo poznatija siva
u pogledu razvoja ona je sporija od karnike i italijanske, tako da
punu snagu postie tek polovinom leta
nema jak nagon za rojenjem
mnogo upotrebljava propolis
osetljiva je na zimu pa zbog toga u hladnim klimatima ne
prezimljuje dobro
sklona je grabei
medno sae poklapa "na mokro", to jest votani poklopci
nemaju dobar izgled i, zbog toga, nije pogodna za proizvodnju
meda u sekcijama.
08:43:11 AM
neki odgajivai koriste ovu pelu za proizvodnju hibrida

Tamna pela (Apis mellifera melifera)


nalazimo je severno i zapadno od Alpa, u Skandinaviji i u Rusiji
u prolosti je bila najrasprostranjenija u Evropi
krupne su, sa kratkim jezikom, za razliku od karnike i kavkaske
rase pela
na okvirima se nemirno ponaaju i pri vaenju okvira iz konica,
brzo ga naputaju
esto su, ali ne i uvek, agresivne
sporije se razvijaju u prolee, sklona je rojenju, prinosi meda su
znatno manji nego kod karnike i italijanske pele
interesantno je da se, bez obzira na uslove pae, u konici uvek
nae neto meda, tako da se teko moe desiti da drutvo ugine
08:43:11 AM
od gladi

Afrika pela (Apis mellifera scutelata)


ovo je ne evropska rasa, jako rasprostranjena u Africi
od ove rase se pored meda dobijaju najvee koliine voska za
trite
neto je manja od evropskih pela i veoma je sklona da se
brani svojom aokom
afrika pela je dobila publicitet nakon unoenja u Brazil,
odakle se irila ogromnom brzinom potiskujui evropske pele.
Rauna se da je za nepunih 30 godina od originalnih 26 matica
u Brazilu, nastalo sadanjih deset miliona pelinjih drutava
rasprostranjenih u Junoj, Centralnoj, a sada i Severnoj Americi
08:43:11 AM

10

Sastav
peljinjeg
drutva

radilica

trut

matica

08:43:11 AM

11

Razvojni stadijumi pela

08:43:11 AM

12

Sparivanje matica moe biti:


1. prirodno i
2. kontrolisano

08:43:11 AM

13

Genetska struktura pelinjeg drutva

08:43:12 AM

14

Nasleivanje pola

normalno leglo

25% praznih elija

50% praznih elija

08:43:12 AM

15

UZGOJ MATICA
Pod prirodnim uslovima u pelinjem drutvu e se pojaviti
nova mlada matica u sledea tri sluaja:
1. kada se javi rojevni nagon i stara matica ode sa rojem;
2. ukoliko doe do tihe zamene stare mladom maticom;
3. ako postojea matica iz bilo kog razloga nestane.
Za planski uzgoj matica koriste se dva osnovna naina:
1. bez presaivanja larvica i
2. sa presaivanjem larvica.

08:43:12 AM

16

Uzgoj matica bez presaivanja larvica

Dobijanje
matinjaka na
podrezanom
sau
Dobijanje prisilnih
matinjaka

08:43:12 AM

17

Milerov metod

Alejev metod

08:43:12 AM

18

Uzgoj matica presaivanjem larvica


Dulitlov (Doolittle) metod uzgoja matica

Izgled rama sa leglom od roditeljske matice (rodonaelnice)

08:43:12 AM

19

Poeci matinjaka

Presaivanje larvica se moe


raditi na vie naina:
1. presaivanje larvica na mle
2. presaivanje larvica na suvo i
3. dvostruko presaivanje

08:43:12 AM

20

Starter u koji je postavljen


ram sa presaenim
larvicama i polenska
pogaa za prihranu (foto:
G. Stevanovi)

Prikaz organizacije pljinjeg


drutva za zavravanje
matinjaka, bildera.

08:43:12 AM

21

Zreli zatvoreni
matinjaci spremni za
dodavanje
nukleusima
Dodavanje zrelog
matinjaka u
oplodnjak

Izgled pravilno
izleenog
08:43:12 AM
matinjaka 22

Sparivanje matica moe biti:


1. prirodno i
2. kontrolisano

08:43:12 AM

23

08:43:13 AM

24

Meunarodne boje za obeleavanje matica


po godinama.

08:43:13 AM

25

SELEKCIJA PELA

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

MORFOMETRIJ
SKE OSOBINE
PELA
kubitalni indeks,
diskoidalni pomak,
boja prstenova,
irina tomentuma na etvrtom
prstenu,
duina dlaica na petom
prstenu,
duina jezika,
veliina golenice zadnje noge,
masa

EKONOMSKE ODNOSNO
PROIZVODNE OSOBINE PEL
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

medna produktivnost
agresivnost,
mirnoa na sau,
brzina prolenog razvoja,
sklonost ka rojenju,
tolerantnost na bolesti,
higijensko ponaanje

08:43:13 AM

26

MORFOMETRIJSKE
OSOBINE PELA

Boja prstena
prstenova na abdomenu je najbolje vidljiv znak rasne pripadnosti pela

08:43:13 AM

27

Duina jezika

Kubitalni indeks
Kubitalni indeks = a / b

08:43:13 AM

28

EKONOMSKE ODNOSNO
PROIZVODNE OSOBINE PELA

Medna produktivnost

Agresivnost

Rojidbeni nagon

08:43:13 AM

29

Nagon za ienjem legla (pin test)

08:43:13 AM

30

Rojenje pela
Sutina ivota pelinje zajednice, kao i svih drugih ivih
stvorenja, svodi se na stalnu borbu za opstanak, to
podrazumeva i tenju za razmnoavanjem.
Pojava nagona za rojenje jedna je od prirodnih osobina
pela, zahvaljujui kojoj su se kao vrsta odrale.
Savremeno pelarenje i prirodno rojenje nikako ne idu
zajedno.
Verovatno je i najvee umee, kada je u pitanju
praktino pelarenje, kako raznim postupcima uticati na
formiranje jakih pelinjih zajednica, ve za rane izdane
pae, i u takvoj formi ih odravati sve vreme aktivne
sezone. Pri tome treba eliminisati mogunost pojave
rojevog nagona, sa ciljem da se u drutvima neprekidno
odrava dobro radno raspoloenje.
08:43:13 AM

31

Uzroci pojave
rojevnog nagona:
Mali prostor u odnosu na
jainu pelinjeg drutva
Nemogunost
normalnog
kretanja matice i pela po
konici te irenje matinog
feromona
Blokada plodinig prostora
unetim nektarom i polenom
Nedostatak slobodnih elija
za polaganje jaja
08:43:13 AM

32

Nedostatak
prostora
odlaganje nektara i polena

za

Nemogunost
zaposlenja
mladih pela na nagovanju
legla i gradnji saa
Prekomerna izloenost suncu
uz lou ventilaciju
Dui kini period u vreme
maksimalnog razvoja drutva
Stara matica
Matica
sa
izraenijim
nagonom za rojenjem
08:43:13 AM

33

Spreavanje rojevnog
nagona
Osnovno je da vodimo rauna
o blagovremenom proirivanju
prostora u konici
Pre
dostizanja
vrhunca
razvoja,
konicu
treba
proiriti, kako bi brojne pele
fiziki mogle da se smeste
unutra.
Dva krajnja rama iz plodita
se menjaju satnim osnovama
(po potrebi vie puta tokom
pae)
08:43:13 AM

34

Radi spreavanja pregrevanja


proiriti leta u pai i otvoriti
ventilacione
otvore
(po
mogustvu
u
sredinjem
periodu dana konice bi trebalo
da budu u hladovini
Nakon dugog kinog perioda
obavezno pratiti pele.
Menjanje matica svake godine
(po mogustvu u suncekrotovoj
pai Jul Avgust)
Zamena starih matica u jaim
drutvima matinjacima.
I
pored
svih
mera
predostronosti neminovno je
da e se neka drutva izrojiti

08:43:14 AM

35

Postupak sa drutvima
u kojima se pojavio
rojevni nagon
Dva do tri dana nakon
zatvaranja matinjaka, ako je
vreme lepo roj e izai
(ekamo da uhvatimo roj)
Postavljanje kaveza za
spreavanje odlaska roja
Razrojavanje drutva sa
rojevnim nagonom
Stvaranje uslova razrojenosti
Premetanje konice
Kidanje matinjaka

08:43:14 AM

36

Na kraju treba napomenuti jo jednom da je


rojenje sastavni deo ivota pela a samim
tim i pelara, te da ukoliko do rojenja doe
ne treba puno oajavati nego zbrinuti nov
roj ukoliko je to mogue.
Pele na planeti uspeno opstaju bez
oveka ve 140 miliona godina te svaku
ovekovu podvalu i meanje u njihov ivot
one brzo otkrivaju i nastavljaju da ive po
starom.

08:43:14 AM

37

Luenje nektara
Medonosne biljke daju pelinjem drutvu nektar i
polen. Cvetovi nekog medonosnog bilja lue samo
nektar, a drugog daju pelinjem drutvu iskljuivo
polen. Meutim, postoje medonosne biljke iji
cvetovi daju i nektar i polen.
ivot i opstanak pelinjeg drutva, a time i
prinos meda, zavisi od postojanja
medonosnih biljaka.

Kako bi pele u zavisnosti od klimatskih uslova, u sezoni pelinje


pae mogle dati vee (vikove) prinose meda, potrebno je da
medonosne biljke postoji na veim povrinama u masi i da je
raznovrsno.
08:43:14 AM

38

Luenje nektara kod medonosnih biljaka zavisi od mnogih uslova


sredine u kojoj ono raste. Luenje nektara kod iste vrste
medonosnih biljaka pokazuje kolebanja u toku dana ili u toku
jednog sata, a isto tako na jednoj biljci svaki cvet ima i svoja
odstupanja.
Faktori koji utiu na luenje nektara:

temperatura,
jaina sunevog osvjetljenja,
vlanost vazduha,
vlaga zemljita,
vetar,
hemijski sastav nektara,
koliina nektara

08:43:14 AM

39

Temperatura

Najpovoljnija temperatura za luenje nektara za veinu biljaka je od


20C do 25C, ali se lui i pri temperaturi od 16C i 20C, samo je tada
sadraj eera u nektaru za dva do tri puta manji.

Jaina suneveg osvetljenja

Luenje nektara je pojaano pri veem osvetljenju nekada i za 2 do 3 puta

08:43:14 AM

40

Vlanost vazduha
Najbolja vlanost za luenje nektara je od 60 do 80%, iskljuujui
sluajeve pojedinih vrsta medonosnog bilja koje imaju posebne
zahteve.
Vlanost zemljita
Umereno kina leta obezbeuju
obilnu pelinju pau, dok sune
godine dovode do smanjenja
proizvodnje
meda,
sa
katastrofalnim posledicama i po
samo pelinje drutvo. S druge
strane, preterane kie spiraju
nektar ili stvaraju preteranu
bujnost biljke, tako da je sadraj
eera u njoj mali.
08:43:14 AM

41

Vetar
Vetar je nepovoljan i za medonosno bilje i za pelinje drutvo. Za
medonosno bilje i luenje nektara su nepovoljni hladni severoistoni
vetrovi i topli juni vetrovi. im oni ponu da duvaju, nektar iz nektarija
isparava ili prestaje luenje. Luenje nektara se smanjuje za 2 do 3 puta
dok, na kraju, potpuno ne prestane.

Hemijski sastav nektara


Hemijski sastav nektara kao i sadraj eera u njemu su razliiti kod
raznih medonosnih biljaka. S obzirom da svaka vrsta medonosnog bilja
ima specifian nektar, to uslovljava de se i med razlikuje meu sobom.
Pri tome vanu ulogu imaju soli i aromatine supstance u nektaru, koje
su nosioci karakteristinog mirisa i ukusa meda.
08:43:14 AM

42

Koliine nektara
Sadraj eera u %

Koliina eera koju izlui


cvet za 24 asa u mg

Lipa brdska (Tilia cordata Mill.)

30

0,90

Lipa brdska (Tilia cordata Mill.)

40

0,35

Lipa brdska (Tilia cordata Mill.)

37

3,06

Lipa brdska (Tilia cordata Mill.)

23 - 74

0,10 - 3,57

Lipa brdska (Tilia cordata Mill.)

42

0,80

Lipa holandska (Tilia vulgaris Hayne)

32

1,04

Lipa kavkaska (Tilia euchlora Koch.)

31

0,42

Lipa kavkaska (Tilia euchlora Koch.)

12 - 80

0,12 - 2,31

Lipa velikolisna (Tilia platyphyllos Scop.)

32

0,82

Lipa velikolisna (Tilia platyphyllos Scop.)

47

1,10

Lipa velikolisna (Tilia platyphyllos Scop.)

25 - 94

0,16 - 7,70

Lipa srebrna (Tilia tomentosa Mch.)

26

0,71

Lipa srebrna (Tilia tomentosa Mch.)

11 - 77

0,07 - 5,00

VRSTA BILJKE

08:43:14 AM

43

Sadraj eera u %

Koliina eera koju izlui


cvet za 24 asa u mg

Suncokret (Heliantus annuus L.)

38

0,30

Suncokret (Heliantus annuus L.)

60

0,12

Bagrem (Robinia pseudacacia L.)

55

1,00

Detelina bijela (Trifolium repens L.)

44

0,14

Detelina bijela (Trifolium repens L.)

26

0,012

Detelina crvena (Trifolium pratense L.)

23

0,08

Detelina crvena (Trifolium pratense L.)

35

0,192

Detelina crvena (Trifolium pratense L.)

38

0,029

Detelina hibridna (Trifolium hybridium


L.)

43

0,011

Detelina inkarnatka (Trifolium


incarnatum L.)

31

0,07

Detelina inkarnatka (Trifolium


incarnatum L.)

38

0,029

Esparzeta (Onobrychis sativa Lam.)

45

0,24

Jabuka (Pirus malus L.)

87

1,37

Jabuka (Pirus malus L.)

9 - 59

VRSTA BILJKE

0,03 - 1,94

08:43:14 AM

44

DRESIRANJE PELA

Pele moemo uputiti na eljenu vrstu biljaka koju u odreeno vreme treba
opraiti. Taj postupak se naziva dresiranje pela. Temelji se na spoznaji da
e pela, ako u konici oseti miris odreenog cveta, po izlasku iz nje
upravo njega i traiti u slobodnoj prirodi. Taj instinkt praktino se
iskoritava tako da pele svakodnevno prihranjujemo malim koliinama
eernog sirupa koji ima miris cveta za koji elimo da ga pele posete.
Kako napraviti aromatizovan sirup? Prvo napravimo eerni sirup u
razmeri 1:1. Dok je jo topao (37C) u njega potopimo cvetove s kojih
smo uklonili aine listie. Stavlja se 50 100 g cvetova na litru sirupa.
Cvetovi ostaju potopljeni pet do est sati. Zatim se sirup procedi. Najbolji
rezultati postiu se ako na svaku konicu dajemo izmeu 100 i 150 g
sirupa.
08:43:14 AM

45

PELINJA PAA
1.Medonosne biljke u umama: leska, vrba,
bagrem, kesten, lipa, bor...

08:43:14 AM

46

2. Livadske, krmne i korovske biljke: maslaak,


visibaba, ljubiica, alfija, beli bosiljk, plavi
bosiljak, bela detelina...

08:43:14 AM

47

3. Voe i jagodiaste biljke: jabuke, trenje, bademi,


kajsije, jagode, maline, kupine...

08:43:14 AM

48

4. Povrtarske medonosne biljke: krastavac,


dinja, lubenica, bundeva, crni luk...

08:43:15 AM

49

5. Industrijske i lekovite medonosne


biljke:suncokret, facelija, uljana repica,
duvan, kamilica...

08:43:15 AM

50

Opraivanje biljaka
Zbog intenzivnosti poljoprivrede i malog broja u AP
Vojvodiniuma prirodnih opraivaa je malo

08:43:15 AM

51

Da bi pele proizvele jedan kilogram zrelog meda,


potrebno je da sakupe tri puta veu koliinu nektara,
a za to je potrebno 200.000 izleta pela, a u svakom
izletu pela obie oko 150 cvetova.

08:43:15 AM

52

Nastajanje
meda

Glavna sirovina kojom se pele


slue prilikom stvaranja svoje
slatke rezerve tj. meda, jeste
nektar Nektar je slatka tenost
koju izluuju posebne lezde
nektarije, smetene najee u
cvetu ili pazuhu listova. Pored
nektara koji je najee sirovina
za spravljanje meda, pele
skupljaju
i
druge
slatke
izluevine iz lia, kao i slatke
materije koje proizvode biljne
vai i neki drugi insekti na
biljkama kada nastaje med pod
imenom medljikovac.

08:43:15 AM

53

Sakupljeni nektar pele nose u


konicu i smetaju ga u elije saa
gde intenzivnim radom kunih
pela nektar biva osloboen vika
vode a pod uticajem enzima
invertaze
saharoza
biva
prevedena
u
proste
eere
glukozu (groani eer) i fruktozu
Voni eer . Zreo med pele
pokrivaju finim belim votanim
poklopcima. Na ovaj nain svaka
elija saa postaje konzerva za
sebe, a ceo okvir zrelog meda
prava
riznica
uskladitene
energije.

08:43:15 AM

54

Med
U hemijskom pogledu med
predstavlja
izvanredno
sloenu smeu sa vie od 70
razliitih komponenati. Neke
od njih u med dodaju pele,
neke
vode
poreklo
od
medonosne biljke, a neke
nastaju tokom zrenja meda u
sau. Moda je najvanije
svojstvo kojim se moe opisati
hemijski
sastav
meda
varijabilnost, tako da zapravo
ne postoje dva uzorka meda
koja
su
u
potpunosti
identina.

08:43:15 AM

55

Mada se grubo hemijski sastav meda moe


predstaviti kao na slici, u razliitim vrstama meda
do danas je otkriveno preko 300 razliitih
jedinjenja, a stalno se otkrivaju i nova.

MED

EER 76%

VODA 18%

OSTALE
Materije 6%

08:43:16 AM

56

MED

FRUKTOZA

GLUKOZA

SAHAROZA

35,43-41,37%

31,00-38,08%

1,00-2,00%

PEPEO
0,15-0,63%
08:43:16 AM

57

Nutritivno i terapeutsko dejstvo meda je poznato od davnina, a do


sada je utvreno da med sadri oko 200-tinjak aktivnih komponenti
potrebnih za razvoj i pravilno funkcioniranje ovekovog organizma,
dok pomae u leenju i inhibitorno deluje na itav niz izronika
infekcija
INFEKCIJE
UZRONICI
Antraks
Difterija

Bacillus antracis
Corynebacterium diphtheriae

Dijareja, sepsa*, urinarne infekcije, infekcija rana

Escherihia coli

Infekcija uha, meningitis, disajne infekcije, sinusitis


Zapaljenje plua
Meningitis
Tuberkuloza
Infekcija izazvana ujedom ivotinje
Septicmia *, urinarne infekcije, infekcije rane
Urinarne infekcije, infekcije rane
Dijareja
Sepsa*
Tifus
Infekcije rane
Sepsa*, infekcije rana
Dizenterija
Rane, crvenilo, karbunkule, infekcije rana
Urinarne infekcije
Zubni karijes

Haemophilus influenzae
Klebsiella pneumoniae
Listeria monocytogenes
Mycobacterium tubercululosis
Pasturella multocida
Proteus species
Pseudomonas aeruginosa
Salmonella species
S. cholerae-suis
S. typhi
S. typhimurium
S. marcescens
S. species
Staphylococcus aureus
Streptococcus faecalis
S. mutans

Inf. uha, impetigo*, meningitis, zap. plua, sinusitis

S. pneumoniae

Inf. uha, impetigo*, porodiljska groznica, reumatska


groznica, arlahna groznica, upaljeno grlo, inf. rana

S. pyogenes

Kolera

Vibrio cholerae

08:43:16 AM

58

Kako prepoznati lani med

Je li med pravi?
Proizvoai moraju navesti sve sastojke koje sadri. Ako med nije ist, to mora i
pisati na deklaraciji proizvoda, ukljuujui i procenat pravog meda koja se
nalazi, ako ga ima. No, este su i prevare. Evo nekoliko trikova pomou kojih ih
sami moete otkriti
Protrljajte malo meda izmeu kaiprsta i palca dok se ne raspadne.
Neto meda e se apsorbira u kou, ako ima meda, jer je isti med dobar za
kou. Prirodni med nije lepljiv. Ako je ono to utrljate lepljivo znai da ima
eera ili dodatih zaslaivaa u njemu.
Stavite nekoliko kapi na papir ili papirni ubrus.isti med nee probiti
papir dugo vremena, jer ne sadri vodu.
Pomijeajte malo meda sa umancetom. Ako je med ist, kada izlupate
umance, delova e kao da je kuvano.
Napunite au vode i dodajte 1 kaiku meda.isti med e se nalaziti u
gomili i spustiti na dno, a lani med e se poeti topiti.
Namaite med na kriku hleba.Prirodni med e otvrdnuti hleb za nekoliko
minuta. Lani med e navlaiti hleb zbog sadraja vode.
Gledajte da li e se med ueeriti tokom vremena. Imitacija meda e
ostati glatka kao sirup, bez obzira koliko dugo stoji, dok e se pravi med
ueeriti.
Vrh ibice umoite u med i pokuajte zapaliti.Prirodni med nee smetati
da se ibica zapali. Lani med ima vode pa se ibica nee moi zapaliti.
Dve do tri kaike meda stavite u mikrotalasnu.Zagrijte na visokoj
temperaturi. Prirodni med e se brzo karamelizirati i nee postati penast. Lani
med e se teko karamelizirati i bit e prepun mehuria.
08:43:16 AM

59

Pelinji proizvodi

U biljnom svetu polen predstavlja


muku polnu eliju a za medonosnu
pelu izvor proteina, masti, minerala
i vitamina bez ega se ne moe
odvijati
reprodukcija
pelinjeg
drutva.
Polen je veoma bogat proteinima koji
slue kao graevni materijal za rast i
obnovu tkiva. Koliina proteina u
polenu kree se u irokom dijapazonu
od 7,02% kod nekih vrsta bora do
35,3% kod urmine palme.

Polen

U pogledu hemijjskog sastava, pored proteina, polen sadri


slobodne aminokiseline, lipide (masti), ugljene hidrate (eere, skrob
i celulozu), minerale (Ca, Mg, P, Fe, Na, K, Al, Mn, Sa, posebno Cu),
vitamine (pantotensku i askorbinsku kiselinu, vitamine B kompleks,
C, D i E), zatim razne enzime i koenzime.
08:43:16 AM

60

Pelinji vosak
Pele radilice lue vosak iz etiri para
lezda koje se nalaze na donjoj strani
trbuha ovog insekta. Vosak nastaje
sintezom iz prostih eera kad je pela
stara oko dve nedelje. Specifina teina
istog pelinjeg voska iznosi 0,95. Miris
voska je slian medu a ukus je slabo
izraen
iako
je
na
svoj
nain
karakteristian. Vosak se topi na 64,4 o C
a stvrdnjava se na 63,4 o C.
Pelinji vosak se ne moe rastvarati u
vodi, ali se rastvara u hloroformu, eteru,
benzinu i ugljendisulfidu.

08:43:16 AM

61

Propolis
Medonosne pele sakupljaju materiju sa
pupoljaka drvea (topola i dr.) ili sa kore
(etinara) i ona im slui za zatvaranje
pukotina i otvora u konici, kao i za
poliranje zidova konice. U pogledu
hemijskog sastava propolis je vrlo
kompleksna materija i zbog toga postoje
velike razlike u uzorcima. Sastav nekog
reprezantivnog uzorka izgledao bi ovako:
voskovi do 30%; smole i balzami do 55%;
eterina ulja oko 10% i oko 5%-10%
polena. U propolisu ima dosta flavonskih
komponenti iji je hemijski sastav veoma
komplikovan. Boja propolisa varira od
zelenkaste do braonkasto-crvene.

08:43:16 AM

62

Matini mle
Pele radilice u starosti od 5-15 dana
izluuju iz svojih naddrelnih lezda
sekret bogat proteinima i drugim
dragocenim supstancama koji se
naroito stvara u velikim koliinama
za vreme obilne pae polena. Ovom
materijom pele hrane maticu za
vreme njenog razvoja a kasnije u toku
celog ivota. Takoe, mlade larve
pela radilica i trutova dobijaju delom
mle u svom ranom razvoju. Matiin
mle je kremasta, mleno bela, kisela
supstanca sa malo gorim ukusom i
specifinim mirisom.

08:43:16 AM

63

Matini mle iz matinjaka starih


tri dana sadri 66,05% vode,
12,34% proteina, 5,46% masti,
12,49%
redukovanih
eera,
0,82% pepela i 2,84% drugih
sastojaka. Sadri dosta vitamina B
kompleksa, i malo vitamina C, dok
vitamina A i E nedostaju, takoe
pokazuje i izvesna antibakterijska
svojstva. Matini mle se sakuplja
iz matinjaka starih tridana a
moe
se
koristiti
sirov
u
suprotnom se vri njegovo duboko
zamrzavanje ili jo efikasnije
konzerviranje liofilizacijom.

08:43:16 AM

64

Pelinji otrov
Ovo
je
najmanje
korien proizvod za
razliku
od
drugih
pelinjih
proizvoda.
Pelinji otrov se ne
deponuje izvan pelinjeg
tela
ve
ostaje
u
rezervoaru
otrovne
lezde pele sve dok
ona nije prinuena da je
u samoodbrani upotrebi.

08:43:16 AM

65


:
-
-

08:43:16 AM

66

08:43:16 AM

67

08:43:17 AM

68

08:43:17 AM

69

1814.

1853. - ..


1857.

1865.

08:43:17 AM

70

08:43:17 AM

71

- LR

08:43:17 AM

72

- DB

08:43:17 AM

73

08:43:17 AM

74

08:43:17 AM

75

08:43:17 AM

76

()

08:43:17 AM

77

08:43:17 AM

78

08:43:17 AM

79

08:43:17
AM

80

Meunarodne boje za obeleavanje matica


po godinama.

08:43:17 AM

81

08:43:17 AM

82



08:43:17 AM

83

08:43:17 AM

84

...

08:43:17 AM

85

80 -

08:43:18 AM

86

HVALA NA PANJI

08:43:18 AM

87