You are on page 1of 17

Visoka zdravstveno sanitarna kola strukovnih studija

Visan, Beograd
Predmet: Klinika farmacija

Reakcije izmeu lekova i neeljena dejstva

-seminarski radProfesor:

Student:

Prof. dr

Zorana Dragin 12-V/2014

U Beogradu,
Mart, 2015

Sadraj
1. Uvod............................................................................................................................................2
2. Vrste interakcije.......................................................................................................................3
2.1 Sinergizam.............................................................................................................................3
2.1.1 Aditivni sinergizam.........................................................................................................3
2.1.2 Potencirajui sinergizam.................................................................................................4
2.2 Antagonizam..........................................................................................................................6
2.2.1 Hemijski antagonizam....................................................................................................6
2.2.2 Fizioloki ili funkcionalni antagonizam.........................................................................6
2.2.3 Farmakokinetski i farmakoloki antagonizam................................................................7
2.3 Neeljene reakcije..................................................................................................................8
2.4 Mehanizam interakcije...........................................................................................................8
3. Neenjena delovanja lekova........................................................................................................9
3.1 Direktna neeljena delovanja.................................................................................................9
3.1.1 Tahifilaksija..................................................................................................................10
3.1.2 Tolerancija....................................................................................................................10
3.1.3 Zavisnost od lekova......................................................................................................11
3.1.4 Mutageneza...................................................................................................................11
3.1.5 Karcinogeneza...............................................................................................................11
3.1.6 Teratogeneza.................................................................................................................12
3.2 Indirektna neeljena delovanja............................................................................................13
4. Neeljeni efekti kao nenormalne reakcije organizma................................................................14
5. Zakljuak...................................................................................................................................15
6. Literatura....................................................................................................................................16

1. Uvod
U elji da se postigne to bolji efekt u preski se vrlo esto jednoj ivotinji istovremeno aplikuje
dva ili vie lekova. Pri tome lekovi najee deluju nezavisno jedan od drugog, odnosno
delovanje jednog leka ne utie na efekt drugog leka. Meutim ne retko simultatna primena dva ili
vie lekova moe da dovesti i do modifikacije u brzi nastupanja ,intezitetu i trajanju efekta.
Neeljena reakcija je odgovor na lek koji je tetan i nenameravan, i koji se javlja pri dozama koje
se uobiajno koriste kod ljudi u profilaksi, dijagnostici ili terapiji oboljenja ili modifikaciji
fiziolokih funkcija.
Nijedan lek nije apsolutno bezbedan. Drugim reima, nijedan lek nije osloboen rizika.
Neeljene reakcije mogu da prate svaku terapijsku primenu lekova. Iako su mnogi od rizika
poznati u trenutku registracije leka, neke informacije o njegovom bezbednosnom profilu izlaze
na svetlo kasnije, nakon stavljanja leka u promet i poveanja njegove primene.
Pre nego se lek stavi u promet, informacije o njegovoj bezbednosti su ograniene jer potiu od
njegove upotrebe u klinikim ispitivanjima pod specifinim, strogim i organizovanim uslovima,
koji nuno ne reflektuju nain njegove primene u svakodnevnoj rutinskoj zdravstvenoj praksi,
kada se lek nae u prometu.

2. Vrste interakcije
Nastala modifikacija u organizmu se moe manifestovati u pojaanom (sinergizmu) ili u
smanjenom efektu (antagonizam).

2.1 Sinergizam
Kada se dva ili vie lekova u organizmu korisno dopunjuju ili jedan drugom efekt pojaava, onda
se ta pojava naziva sinergizam, a lekovi sinergisti. Iz same definicije proizlazi da sinergizam
moe biti aditivni i potencirajui.

2.1.1 Aditivni sinergizam


Nastaje usled interakcije lekova koji izazivaju isti efekt u organizmu. Zbog toga se njihovi efekti
mogu zbrajati , pa se istovrememenom primemenom polovinih doza dva leka moe postii isti
efekt, kao kada bi se primenila cela doza jednog od njih. Drugim reima , zajedniki terapijski
efekt sinergista jednak je zbiru njihovih pojedinanih efekata. Aditivni sinergizam se moe
postii lekovima koji deluju preko istih ili razliitih receptora.
Kada lekovi izazivaju isti efekat, na istom organu u organizmu, delujui preko istih receptora,
nastaje kompetitivni aditivni sinergizam. Tada jedan lek zauzme samo odreen broj receptora ,pa
se dodavanjem drugog leka okupira i preostali deo receptora, a kao posledica toga nastaje
maksimalni efekt. Na ovaj nain se sumiraju vozokonstriktorni efekti adrenalina i noradrenalina,
koji deluju preko - adrenergikih receptora smetenih u glatkoj muskulaturi krvnih sudova.
S druge strane, do sumacije efekata pojedinih lekova na istom organu moe doi i ako oni deluju
preko razliitih receptora. U ovom sluaju svaki od primenjenih lekova, preko svojih specifinih
receptora, izaziva efekt odreenog inteziteta. Svi ti efekti se sumiraju i na efektornom organu se
ispoljavaju u obliku kapaciteta efektornog organa. Ovaj tip aditivnog sinergizma naziva se
nekopetitivni ili funkcionalni sinergizam.

2.1.2 Potencirajui sinergizam


Drugi vid sinergizma izmeu lekova koji moe nastati u organizmu. Obino jedan lek deluje
terapijski, a drugi mu to delovanje samo pojaava. Kod ovog sinergizma postignuti terapijski
efekt nakon aplikacije dva ili vie lekova je vei od zbira njihovih pojedinanih efekata.
Potenciranje moe nastati kao rezultat interakcije dva ili vie lekova u bilo kojoj fazi
farmakokinetike. Utiui na procese apsorpcije, distribucije,biotransformacije i izluivanja ,
jedan lek moe poveati koncetraciju drugog leka u organizmu, odnosno na mestu delovanja.
Usled toga efekt takvog leka bre nastaje ili due traje. Nasuprot tome ,kada jedan lek smanjuje
koncetraciju drugog leka na mestu delovanja, nastaje antagonizam lekova.
Apsorpcija - jedan lek moe potencijrati delovanje drugog leka, stimuliui ili inhibirajui
njegovu apsorpciju. Na primer, etanol poveava apsorpciju brojnih lekova, a masna hrana
-liposolubilnih vitamina, grizeofulfina itd. S druge strane , spreavanjem apsorpcije lokalnog
anestetika prokaina pojaae se i produiti lokalno anestitiko delovanje ovog anestetika.
Distribucija - menjanje stepena kompetitivnog vezivanja lekova za proteine krvne plazme, kao i
promene prokrvljenosti tkiva, takoe mogu uticati na delovanje lekova. Poto je kapacitet
plazmatskih proteina za vezivanje lekova ogranieno, istovremeno primenjeni lekovi e se
meusobno istiskivati. Usled toga e se jednom od njih koncetracija slobodne frakcije poveati ,
a samim tim i delovanje.

Biotransformacija - pojedini lekovi mogu inhibiranje aktivnosti odreenih enzima smanjiti


biotrasformaciju drugih lekova i tako im pojaati i produiti delovanje. Tako , hloramfenikol i
alopurinol koe razgradnju mnogih antikoagulanasa, a sulfonamidi i dikumarol oralnih
antidijabetika, te im pojaati i produiti delovanje.
Izluivanje - menjanje stepena kiselosti mokrae ili tubularnog aktivnog trasporta lekovi jedan
drugom mogu smanjiti izluivanje i tako potencirati delovanje .

Zbog mogueg sinergizma izmeu lekova, u terapiji raznih oboljenja veoma uspeno se koristi
kombinovana terapija. U veterinarskoj praksi primena dva ili vie lekova je najvie izraeno u
terapiji infektivnih oboljenja, a u humanoj medicini tipian primer kombinovane primene lekova
predstavlja terapija tuberkuloze.
Za mnogo indikacije danas postoje i gotovi preparati, koji ve sadre vie lekovih supstancija,
odnosno odreenu kombinaciju lekova. Takve kombinacije se za razliku od simultane primene
vie lekova nazivaju fiksnim kombinacijama . Primer za to je kombinacija sulfonamida i
trimetoprima, kojom se dobija znatno efikasniji lek protiv bakterijskih infekcija.

2.2 Antagonizam
Ukoliko je zajedniki efekt dobijen posle primene dva ili vie lekova manjih od zbira njihovih
pojedinanih delovanja , tada govorimo o antagonizmu izmeu lekova. Ovaj pojava moe nastati
na vie naina, pa se zato razlikuje bar etiri tipa ili vrste antagonizma. To su hemijske, fizioloki
ili funkcionalni , farmakokinetski i antogninizam koji se odigrava na nivou receptoskog
kompleksa.

2.2.1 Hemijski antagonizam


Rezultat je direktne hemijske reakcije izmeu dva leka, pri emu nastaje tree manje aktivno ili
neaktivno jedinjenje. Primer ovog tipa antagonizma je neutralizacija vika hrolovodonine
kiseline u elucu slabo alkalnim supstancijama ili proces helacije, gde odreena jedinjenja u
organizmu za sebe vezuju jone metala. Tako nastala jedinjenja su netoksina i lake se izluuju iz
organizma. Zato ovaj tip antagonizma ima veliki znaaj i u terapiji otrovanja ivotinja. Kada se
koriste u ove svrhe, onda se antagonisti nazivaju antidoti ili protivotrovi.

2.2.2 Fizioloki ili funkcionalni antagonizam


Nastaje kada dva leka reagujui svaki preko svojih specifinih receptora ispoljavaju suprotne
efekte na istom organu. Pri tome receptori preko kojih deluju agonisti mogu biti smeteni u
efektornom organu ili udaljeni jedan od drugog. Kao primer za pravi sluaj je antagonistiko
delovanje noradrenalina i histamina na glatku muskulaturu krvnih sudova. U sluaju kada su
receptori udaljeni jedan od drugog , primer je antagonistiko delovanje glukokortikoida i insulina
na nivo glukoze u krvi ili pak antagonistiko delovanje strihnina i tubokurarina na skeletne
miie.

2.2.3 Farmakokinetski i farmakoloki antagonizam


Farmakokinetski antagonizam nastaje kada antagonista spreava apsorpciju ili ubrzava
biotransformaciju i izluivanje agoniste i tako mu smanjuje efekt.
Farmakoloki antagonizam se deava na nivou receptora , nastaje na razne naine , a najee
usled kompeticije dva leka za isti farmakoloki receptor , odnosno isto mesto prepoznavanja
receptoru. Na ovaj nain antagonista lake se vezuje za receptor i samim tim blokira delovanje
agoniste. Ova vrsta farmakolokog antagonizma naziva se kompetitivni antagonizam.
Nekompetitivni antagonizam je druga vrsta farmakolokog antagonizma, a nastaje onda kada
se nekompetitivni antagonista vee, odnosno deluje na nekom drugom delu receptorske
molekule. Na taj nain antagonista spreava konformacijske promene na receptoru koji bi
izazvao agonista ili pak blokirao neku od reakcija koje nastaju posle aktivacije receptora od
strane agoniste. Poto se kod ovog antagonizma agonist i antagonist veu za razliita mesta , deo
receptora koji je inaktiviran antagonistom ne moe se aktivirirati bez obzira na koncetraciju
agoniste. Iako je efekt antagoniste nanadvladiv, reakcija je reverzibilna.
Nekompetitivni antagonist je dakle supstancija koja moe da inhibira funkcije pojedinih organa,
a da ih nijedan agonista ne moe aktivirati. Tako papaverin uzrokuje relaksaciju glatke
muskulature digestivnog trakta ,koju ne moe ponovo da tonizira nijedna supstancija sa
stimulativnim delovanje.

2.3 Neeljene reakcije


Mnogo puta u organizmu se mogu odigrati interakcije lekova a da mi to ne elimo. Tada mogu
nastati neeljeni efekti ,koji se manifestuju u nesrazmernom pojaanju ili slabljenju oekivanog
efekta ili pak pojavi nepredvidljivih toksinih reakcija. Svi ti neeljeni efekti bi se po pravilu
trebali registrovati i prijavljivati u za to ovlatene ustanove, koje svaka zemlja ustanovljava kako
se humane ,tako i za veterinarske lekove. Sve to naravno u cilju to racionalnije i kvalitetnije
terapije.
Takoe ,interakcije lekova se moe desiti i van organizma za vreme primanja lekovitih preparata,
odnosno vreme njihovog spravljenja , pripreme za primenu u toku same primene. To je tzv.
farmaceutska faza interakcije ili farmaceutski inkomapatibilitet, ili samo inkompatibilitet. Pored
farmaceuta veliku ulogu u eventualnoj pojavi ove vrste interakcije imaju i doktori veterinarske ,
odnosno humane medicine koji propisuju lekove sloenog sastava. Stoga, najbolji savet je
izbegavanje propisivanje lekova sa mnogo ingredijenata, naroito ako ne postoji dovoljno
klinikog iskustva. Ovo tim pre to dananja farmaceutska industija proizvodi niz gotovih
preparata, koji ve u sebi sadre odreenu kombinaciju lekovitih supstancija.

2.4 Mehanizam interakcije


U zavisnoti od naina kojim jedan lek utie na delovanje drugog leka u organizmu, njihove
interakcije mogu biti direktne ili indirektne. Direktna nastaje usled hemijske reakcije izmeu
lekova , kada nastaje jedinjenje sa svim drugaijom aktivnou u odnosu na reagujue lekove. O
ovim reakcijama je ve bilo rei u hemijskom antagonizmu.Sa druge strane indirektna interakcija
je posledica uslova u organizmu za delovanje jednog leka pod uticajem drugog. Ova interakcija
se najee deavaju u pojedinim fazama farmakokinetike.
Poznavanje sinergistikih ,a posebno antagonitikih interakcija izmeu lekova danas ima veliki
znaaj u klinikoj veterinarskoj praksi. Stoga svaki pokuaj ili odluka da se u leenju odreenih
bolesti primeni istovremeno vie lekova, mora biti zasnovano na prethodno dobro proverenim
klinikim podacima.

3. Neenjena delovanja lekova


Svaki lek poreg glavnoz ,eljenog ili terapijskog efekta u organizmu izaziva i niz prateih efekata
,koji se nazivaju nepoeljni ili neeljeni efekti. U sutini svi pratei efekti su tetni, pa se pod
neeljenim efektima lekova podrazumevaju sve tetne promene koje se javljaju u toku leenja,
odnosno posle primene leka u terapijskoj dozi ili na uobiajen nain. One mogu biti neznatne i
beznaajne ,ali isto tako mogu biti veoma ozbiljne, pa ak i fatalne. Neke tetna delovanja se
javljaju brzo, neka nakon due upotrebe leka, a neka naknadno, dokm ima i takvih koja se
javljaju samo na odreenom broju pacijenata. Posebnu vrstu ine tetna delovanja koja se mogu
predvideti, jer zavise od primenjene doze, pa s obzirom na mehanizme nastajanja, neeljeni
efekti se mogu podeliti na:

direktna neeljena delovanja

neeljena nenormalne, neoekivane ,neubiajne reakcije organizma

indirektna neeljenja delovanja

3.1 Direktna neeljena delovanja


Ova neeljena delovanja su posledice diretne reakcije leka sa odreenim strukturama organizma,
odnosno specifinim receptorima. Mogu nastati kako posle jednokratne , tako i viekratne
primene lekova. Ukoliko nastaju posle jednokratne primene leka u terapijskoj dozi, organizam ih
manje -vie podnosi bez posledica. Meutim ,kada se neeljeni efekti postignu posle primene
leka u dozi veoj od terapijske, tada nastaju toksini efekti i mogu ugroziti ivot jedinke.
U veini sluajeva toksini efekti predstavljaju pojaanje farmakolokih delovanja leka do
neeljenog stepena. Samo ponekad toksini efekti se ispoljavaju i u pojavama koje nisu
karakteristine za normalan spektar farmakolokih delovanja leka. Neeljeni efekti se mogu
javiti i posle viekratne primene lekova. Takoe zavise od doze, a najpoznatiji su tahifilaksija,
tolerancija, zavisnod od lekova ,te najtei oblici efekata lekova u koje spadaju mutogeneza,
karcinogeneza i teratogeneza.

3.1.1 Tahifilaksija
Akutna tolerancija ,predstavlja smanjenje inteziteta ili potpuno izostajanje efekta ve nakon
primene nekoliko terapijskih doza. Najei razlog za pojavu tahifilaksije je kratkotrajna
promena na sistemu koji reaguje na lek, a to moe biti iscrpljenost nekog procesa ,odnosno
smanjenje zaliha nekog jedinjenja i sl. Tahifilaksija se uglavnom javlja posle primene lekova sa
indirektnih delovanjem. Tako , efedrin i nikotin vazokonstriktorni, odnosno hipertenzivni efekt u
organizmu postiu oslobaanje noradrenalina, odnosno adrenalina iz nernih zavretaka i sri
nadbubrene lezde. Meutim ,ve posle nekoliko doza ovi depoi se isprazne, a usled toga oslabi
i efekt. Nakon odreenog vremena depoi se sintezom ponovo popune i reaktivnost se ponovo
uspostavlja.
3.1.2 Tolerancija
Razvija se mnogo sporije od tahifilaksije i tek posle due upotrebe nekog leka organizam na
njega sve slabije odgovara. To je u stvari stanje poveane podnoljivosti ili smanjene osetljivosti
organizma prema delovanju lekova. Tolerancija prema nekim supstancijama moe biti uroena ili
se stie, odnosno razvija na mnogo lekove u toku ivota. Na primer. uroena tolerancija na
atropin postoji kod kunia. Za razliku od drugih, ova vrsta ivotinja moe da konzumira
neograniene koliine atrope belodone bez ikakvih posledica.
Ona se moe razviti samo na odreene lekove, ali i na grupu farmakolokih slinim
jedinjenjima,pa postoji

i ukrtena tolerancija. Steena tolerancija se moe razviti i kod

mikroorgaizama prema odreenim antimikrobnim lekovima. Mehanizam nastajanje tolerancije


mogu biti viestruki. Nekad one nastaju usled smanjenog broja i afiniteta receptora posle
prisustva agoniste u toku dueg perioda. Efekti leka moe biti manji usled slabije apsorcije,dok
se u sluaju opioida efekt smanjuje usled odreenog prilagoavanja elija mozga na odreene
koliine lekova.
Za smanjivanje tolerancije takoe je potrebno da proe dui vremenski period , naravno posle
prekida primene leka, na koji je bio razvijena.

10

3.1.3 Zavisnost od lekova


Nastaje posle uzimanja odreenih lekova (droga) kao to su opiodi (morfin), stimulansi (kokain,
LSD, amfetamin) itd.
Ona je pre svega pristuna kod ljudi i predstavlja posebno duevno , a nekad i fiziko stanje, koje
nastaje kao posledica interakcije izmeu lekova i organizma. Zavisnos se manifestuje kao
neodoljiva potreba ili elja da se lek ponovo uzme ,a samim tim ponovi prehodno lepo ,prijatno
oseanje ili pak da se uklone perijatni simptomi apstinencije. Tri birne karakteristike zavisnosti
su: psihika zavisnost , fizika zavisnost i tolerancija.

Psihika zavisnost se stvara zbog prijatno oseanja ,odnosno lepog raspoloenja. Zato se
kod jedinke javlja elja za ponovnim uzimanje takvog leka "droge"

Fizika zavisnost se javlja usled odreenih adaptacionih promena, koje u organizmu


(mozgu) nastaju u prisustvu leka ili "droge". Ove promene su toliko izraene da je
normalna funkcija jedino mogua u prisustvu te strane suspstance "droge"

Tolerancija je vrlo esto poveana kod lekova koji izazivaju psihiku i fiziku zavisnost.
Zato zavisna jedinka mora da unosi sve vee doze da bi doivela odreeno iskustvo tj
prijatno oseanje
3.1.4 Mutageneza

Predstavlja proces oteenja genetske komponente pod uticajem lekova. Posledice koje se
javljaju nakon mutacija u germinativnim elijama smatraju se ozbiljnim i teim , zbog buduih
generacija.
3.1.5 Karcinogeneza
Maligna proliferacija somatskih elija, odnosno proces stvaranja malignih tumora ,poznatih pod
imenom kancer ili rak . Rak ustvari predstavlja nasledno izmenjen i relativno autonoman rast
tkiva sa dugim latentnim periodom izmeu prve ekspozicije nekom hemijskom karcinogenu i
konane pojave neoplazije. Danas postoji veliki broj razliitih hemijskih supstancija, a meu
njima i lekova i njihovih metabolita koji mogu kod ljudi ,odnosno ivotinja izazvati stvaranje

11

malignih tumora. Zbog toga se danas svaki novi lek pre registracije mora ispitati na mutagenost i
karcinogenost.

3.1.6 Teratogeneza
Proces je defetnog razvoja jednog ili vie organskih sistema kod embriona ili fetusa , pod
uticajem odreenih lekova. Ustvari ,teratogeneza se bavi prouavanjem nastajanje malformacija
na plodu za vreme graviditeta u toku kojeg se organizam majke izlae delovanju raznih lekova i
otrovnih supstancija. Malformacije su najee izraene kao strukturne deformacije, usporen rast
pojedinih organa ili celog organizma, te kao mentalna retardiranost ,a mogue je ak i uginue
ploda.
Lekovi koji izazivaju deformacije, odnosno strukturne i funkcionalne poremeaje kod ivih
mladunaca nazivaju se teratogenima. U veterinarskoj i humanoj medicini do danas je bilo
sluajeva raanje mladunaca (bebe) sa odreenim telesnim deforitetima. Jedan od nadrastinijih
se desio krajem pedesetih i poetkom esdesetih godina. U tom periodu je oren veliki broj beba
sa raznim malforamcijama , a najee se malformacijama ruku tj. fokomelijom ili rukama u
obliku fokinih peraja. Sve se ovo desilo zbog toga to su majke za vreme graviditeta (naroito
tree faze razvoja embriona) uzimale za smirenje lek talidomid. Veoma brzo nakon toga ,ovaj lek
je povuen iz upotrebe, bez obrzira na to to kod ena koje nisu bile u graviditetu nije izazivao
nikakve neeljene efekte. Stoga se po pravilu ne preporuuje primena bilo kakvih lekova u
samom poetku graviditeta , koji u zavisnosti od ivotinjske vrste moe da iznosi od svega
nekoliko dana , pa do nekoliko meseci. Takoe ,pre registracije svakog novog leka ispituje se i
njegova potencijalna teratogenost.

12

3.2 Indirektna neeljena delovanja

Ove vrste tetnih delovanja lekova obino se javljaju posle due upotrebe i nisu rezultat direktne
reakcije molekula leka sa molekulima organizma. Ima ih vie ,a za veterinarsku medicinu su
najzanaajnije: poremeaj normalne mikroflore , smanjenje imunoloke kompetencije organizma
i tetno delovanje unitenih mikroogranizama ili parazita.

Poremeaj normalne mikroflore esto moe nastati posle primene antibiotika irokog
spektra delovanja. Stradanje normalne mikroflore neminovno dolazi do nekih
hipovitaminoza

avitaminoza,

kao

superinfekcija

rezistatnim

patogenim

mikroorganizmima ,kao to su stafilokoke, proteus ,pseudomonas , kandida i neke druge


gljivice. Ove promene su naroito izraene u digestivnom traktu preivara. kod njih se
moe javiti gubitak apetita , dijareja, smanjenje produkcije mleka i dehidratacija
organizma.

Smanjenje imunoloke kompetencije ili imunolokog odgovora najee nastaje kada


se antibiotici aplikuju na samom poetku bakterijske infekcije. Tada zbog brzog unitenja
bakterija ,a samim tim i antigena ,nedovoljno se stimulie imunoloki sistem organizma.

tetno delovanje unitenih mikroogranizama ili parazita moe nastati ukoliko se oni
nalaze u velikom broju. uginuli paraziti mogu tetno delovati na organizam mehaniki ili
hemijski. usled potiskivanja uginulih parazita u kaudalne delove tankog creva moe
nastati opturacija,a zbog njihove ragradnje nastaje toksino delovanje. Jo se tei
sluajevi mogu javiti kod plunih infestacija kada uginuli parazit mogu zaepiti dine
puteve i tako izazvati uguenje tretirane ivotinje.

13

4. Neeljeni efekti kao nenormalne reakcije organizma


Za razliku od direktnih neeljenih efekata, ova tetna delovanja se ne mogu predvideti , jer se
javljaju neoekivano samo kod nekih jedinki. Drugim reima ne zavise od doze, jer su za njihovo
nastajanja potrebne deleko manje koliine leka. U najveem broju sluajeva ove reakcije su
kvalitativno iste kao i gravni efekt, samo mnogo jaeg ili slabijeg inteziteta, a mogu biti i
kvalitativno drugaije ,kada organizam reaguje sasvim suprotno od oekivanog. Takoe,
odreeni lekovi u senzibilisanom organizmu mogu dovesti i do pojave alergijskih reakcija.

Hiporeaktivnost i hiperreaktivnost su pojave koje se normalno javljaju kod manjeg


broja jedinki u okviru jedne populacije, kao i razultat individualnih varijacija. Naime,
posle primene srednje terapijske doze , najvei broj jedinki e normalno reagovati ,dok e
za jedan broj jedinki takva doza biti nedovoljna a za drugi prevalika. ove pojave su
nasledne i za kliniku praksu je mnogo vaniji drugi ekstrem tj hiperreaktivnost. Prilikom
primene prve doze nekog leka u uobiajenoj dozi kod ovakvih jedinki delovanje moe
biti prejako, pa ak i toksino. Iako se hiperreaktivnost ponekad naziva preosetljivost, ne
moe se poistoveivati sa alergijom, jer se javlja ve posle prve doze leka.

Indiosinkrazija je takva reakcija organizma koja se kvalitativno razlikuje od uobiajene ,


a nije imunoloke prirode. U stvar iona predstavlja odgovor organizma koji se potpuno
razlikuje od oekivanog.

Alergija na lekove se takodje javlja samo kod manjeg broja pacijenata i izraz je steene
preosetljivosti organizma na odreeni lek. Ova reakcija ne zavise od primenjene doze i
nemaju nita zajedniko sa kraktesitinim farmakolokim i toksinim delovanjem leka.

14

5. Zakljuak
Obaveza je i farmaceuta i lekara da svaki primeeni neeljeni dogaaj prijavi naem
Nacionalnom centru za neeljena dejstva lekova pri Agenciji za lekove i medicinska sredstva
Srbije, na posebnom formularu koji se moe preuzeti sa veb-sajta Agencije.
Redovno prijavljivanje svih primeenih neeljenih dogaaja vano je za sveukupnu bezbednost
primene lekova u zemlji. Ono omoguava da se rano primete opasni lekovi, koji izazivaju mnogo
ozbiljnih neeljenih dejstava, i da se brzo zabrani njihova dalja primena. Na alost, farmaceuti i
lekari veoma retko prijavljuju neeljena dejstva lekova, i procenjuje se da je broj prijavljenih
sluajeva svega 1 10 odsto stvarnog broja.
Neeljeno dejstvo leka (NDL) je odgovor organizma na lek koji je tetan i neplaniran, i koji se
javlja pri dozama normalno korienim za profilaksu, dijagnozu ili terapiju bolesti, ili izmenu
neke fizioloke funkcije. Osim pomenutog, u neeljena dejstva spadaju: nepovoljne interakcije
izmeu lekova, izostanak terapijskog efekta leka i promene koje prate prekid primene leka na
koji se organizam prethodno navikao.
Ne postoji lek koji nema neeljenih dejstava; postoje samo lekovi sa teim ili lakim neeljenim
dejstvima, zavisno od njihove sposobnosti da reaguju sa razliitim tkivima i organima. Zato na
neeljena dejstva treba misliti uvek kada se primenjuju lekovi; tada emo biti u prilici da neka
neeljena dejstva predvidimo, a time i izbegnemo.

15

6. Literatura
1. Farmakologija , Medika Graf , Vladislav V. Varagi, Milenko P. Miloevi
2. KLINIKA FARMAKOLOGIJA - FARMAKOTERAPIJA ,Tomislav Kai , Integra
3. Osnovni koncepti u farmakologiji - vodi za studente , Janet L. Stringer
4. Farmakologija ,Humphrey P. Rang

16