You are on page 1of 12

FILOZOFSKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU

Luminiscencija
-primena u arheologijiPredmet: Datovanje za arheologe

Profesor:

Studenti:

Nenad Tasi

Ana Anelkovi AR/12-26


Jasminka Bogi AR/12-28
Amalia Sabanov AR/12-39
Jelena Martinovi AR/08-01

Beograd, februar 2015.

SADRAJ

Apstrakt..3
ta je luminiscencija?.............................................................................................................................3
Uvod u datovanje luminiscencijom........................................................................................................3
Fizika pozadina luminiscencije............................................................................................................5
Termoluminiscencija (TL)......................................................................................................................5
Optiki stimulisana luminiscencija (OSL).............................................................................................6
Resetovanje signala TL i OSL................................................................................................................7
Primena datovanja pomou termoluminiscencije na keramike proizvode...........................................8
Primena datovanja termoluminiscencijom na sedimente.......................................................................9
Radiokarbonsko datovanje (ugljenikovim izotopom C14)..................................................................10
Prednosti datovanja luminiscencijom u odnosu na C14......................................................................10
Zakljuak..................................................................................................................................11
Literatura..12

Apstrakt
Koncept ovog rada zasniva se na pojavi koju nazivamo luminiscencijom, i na koji nain ona moe
biti primenjena u arheologiji kad je u pitanju apsolutno datovanje artefakata. Teite prvog dela rada
je na samom pojmu luminiscencije. Odnosno, po kom principu funkcionie proces luminiscencije,
koji su uslovi za njegovu pojavu i emu nam luminiscencija slui. Dalje u tekstu su navedena dva
metodoloki razliita procesa luminiscencije a to su termoluminiscencija (TL) i optiki stimulisana
luminiscencija (OSL). Primena termoluminiscencije je dalje razraena na primerima razliitih
materijala kao to su keramika i sediment. Na kraju rada dat je primer jo jedne metode apsolutnog
datovanja, osnosno radiokarbonsko datovanje (C14) gde su istaknute prednosti datovanja
termoluminiscencijom u odnosu na radiokarbonsko datovanje.

ta je luminiscencija?
Datovanje pomou luminiscencije je metoda koja ima iroku primenu u arheologiji i geo
naukama. Zasniva se na svetlosti tj. luminiscenciji, koju emituju mnogi minerali koji su zastupljeni u
prirodi oko nas, a to je uglavnom kvarc. Metoda se moe primeniti na irok spektar onih materijala
koji ga sadre, ili onih koji sadre neke sline minerale. Za keramiku, spaljeni kremen ili kamenje,
datum koji se dobija odnosi se na poslednje zagrevanje artefakata. Jo jedna upotreba ovog metoda,
sada vrlo esta, je za datovanje sedimenata i u ovom sluaju datum koji se dobija odnosi se na
poslednje izlaganje estica minerala dnevnoj svetlosti. Vremenski raspon koji datovanje ovom
metodom obuhvata je od veka ili malo manje, do preko sto hiljada godina.
Prve primene datovanja pomou lumuniscencije razvijene su ezdesetih godina prolog veka. Od
tada je doslo do ogromnog napretka u razumevanju fenomena luminiscencije u prirodnim
mineralima, tj. metode koja je koriena za merenje luminiscencije, kao i vremenskog raspona iz
kojeg datiraju materijali koji su analizirani.

Uvod u datovanje luminiscencijom


Radioaktivnost je sveprisutna u ivotnoj sredini koja nas okruuje. Datovanje pomou
luminiscencije nam pokazuje koliinu radioaktivnih izotopa u elementima kao sto su uranijum,
torijum i kalijum. Samonikli minerali kao sto su kvarc i feldspat ponaaju se kao alati za merenje,
tako to belee koliinu radijacije kojoj su bili izloeni. Zajednika osobina nekih samoniklih
3

minerala je ta da, kada su izloeni emisiji koju otputa radioaktivni otpad, imaju sposobnost da
unutar kristalne reetke zadravaju malu koliinu energije nastale radijacijom. Kako se izloenost
radioaktivnom otpadu nastavlja, ova energija se vremenom akumulira. Kasnije ova energija moe
biti otputena, a kod nekih minerala to se desava u obliku svetlosti. Ta svetlost naziva se
luminiscencija.
Ova energija moe biti osloboena pomou dva procesa. Jedan je zagrevanjem uzorka na preko 300
C, do ega bi moglo doi u ognjitu, ili u pei za vreme zagrevanja keramike. Drugi proces je
izlaganje materijala dnevnoj svetlosti, do ega bi moglo da doe prilikom erozije, transporta ili
pohranjivanja sedimenata. Bilo koji od ova dva procesa e osloboditi prethodno akumuliranu
energiju i 'vratiti sat na nulu'. Prema tome, datum koji dobijemo pomou luminiscencije, bilo
izlaganjem visokoj temperaturi ili dnevnoj svetlosti, predstavlja trenutak kada je energija resetovana.
Dobijene mere jaine svetlosnog signala mogu se koristiti za izraunavanje totalne koliine radijacije
kojoj je uzorak bio izloen za vreme pohranjivanja. Ako se ovo podeli koliinom radijacije koju je
uzorak primio iz svog okruzenja svake godine, onda ce kolinik biti srazmeran trajanju perioda za
koji je uzorak primao energiju.
U (mernom) Internacionalnom Sistemu (Systme International) jedinica za koliinu primljene
radijacije je Grej (Gray, Gy). To je koliina energije koju je uzorak primio i izrazava se u dulu po
kilogramu (J/Kg). Mere luminiscencije dobijene u laboratoriji se koriste za izraunavanje ukupne
primljene doze i zovu se ekvivalentna doza (equivalent dose, De). Koliina energije koju na
godinjem nivou od radijacije prima sredina koja okruuje materijal koji se meri moe se izvesti
direktno merenjem koliine radioaktivnosti, ili hemijskom analizom materijala iz okruenja i
izraunavanjem koncentracije radioaktivnih izotopa u njima. Ovo se izraava u Grejevima po godini.
Za razumevanje toga kako ovaj proces moe da se primeni na datovanje korisna je analogija sa
baterijama na punjenje, u kojoj baterija predstavlja mineralne estice. Izlaganje mineralnih estica
svetlosti ili toploti e osloboditi energiju baterije, tako da kada je mineral (baterija) pripojen
sedimentu ili zagrejan u vidu cigle ili delia keramike, on nema energiju. U tom trenutku baterija
poinje da se puni, jer je izloena radijaciji iz svog prirodnog okruenja. Kako vreme prolazi,
prikupljena energija se poveava. Kada je uzorak prikupljen i analiziran u laboratoriji energija se
otputa i oslobaa se svetlost. To je svetlosni signal koji se posmatra, a njegova jaina je u vezi sa
koliinom energije u bateriji. Ako znamo koliko se baterija napunila, onda moemo i da zakljuimo
koliko dugo se punila, a samim tim i da odredimo trenutak u kome je baterija poslednji put
ispranjena.
4

Fizika pozadina luminiscencije


Na subatomskom nivou, energija je skladitena u elektronima koji su ostali zaglavljeni unutar
kristalne reetke gde im je inae zabranjeno da budu zbog malih nepravilnosti unutar same
strukture. Interakcija radijacije i kristalne reetke obezbeuje energiju elektronima koji su podignuti
do pojasa provodljivosti. Odavde oni mogu da ostanu zaglavljeni unutar same strukture i da ostanu tu
neko vreme. Kada je elektron osloboen, on gubi energiju koju je dobio za vreme iridacije i moe da
emituje deo te energije u vidu jednog fotona svetlosti. U principu, to je dublja ta nepravilnost ispod
pojasa provodljivosti, due elektron ostaje zaglavljen i uspeno izbegava oslobaanje usled
zagrevanja na uobiajene temperature.

Termoluminiscencija (TL)
Zarobljeni elektroni skladiteni unutar minerala mogu da se oslobode u laboratoriji
upotrebom vie metoda koje mogu da dovedu do toga da oni proizvedu svetlosni signal. Zagrevanje
uzorka do odreene mere od sobne, do temperatura izmedju 450 i 700 C oslobaa zaglavljene
elektrone. Signal koji je rezultat ovog procesa nazvan je termoluminiscencija i taj signal je
predstavljen u funkciji merenja temperature.
Uglavnom signal TL proizvodi seriju skokova na grafikonu, od kojih se svaki moze odnositi na
pojedinane vrste zaglavljivanja unutar minerala koji se obrauje, ali je ee signal zbir nekoliko
zaglavljivanja. Iako nije uvek mogue odrediti jedinstveni izvor elektrona, uglavnom je signal TL
posmatran u merenjima na viim temperaturama izveden iz zaglavljivanja koja se nalaze dublje ispod
pojasa provodljivosti. Verovatno je ovo sluaj, zato to je vie energije potrebno za oslobaanje
elektrona koji su zaglavljeni na dubljim nivoima, do ega moe doi samo zagrevanjem na vie
temperature. Posledica ovoga je da su elektroni zaglavljeni na dubljim nivoima stabilniji od onih
zaglavljenih na pliim. Na slici (slika 1) se moe videti da su zaglavljeni elektroni, koji su doveli do
skoka na krivulji (na 110 C) koja predstavlja signal TL, poprilino nestabilni i da traju oko 20 sati na
sobnoj temperaturi i da ih upravo taj kratki ivotni vek predstavlja beskorisnim za datovanje.
Nasuprot njima, merenje pretpostavlja da su oni elektroni koji su proizveli skok krivulje, posmatrani
na temeraturi od 325 C, stabilni, tj. da traju milionima godina. Stabilnost elektrona zaglavljenih na
dubljim nivoima je potvrena datovanjem sedimenata na skoro milion godina starosti, i upravo
ovakva zaglavljivanja su fokus najveeg broja metoda koje se koriste za datovanje kvarca.

Slika 1

Optiki stimulisana luminiscencija (OSL)


Drugi nain oslobaanja elektrona sadranih u mineralu postie se njihovim izlaganjem
svetlosti. Ovo je postalo najzastupljeniji i nejee upotrebljavan metod. Kad se ukljui svetlo za
stimulaciju mineralne estice emituju luminescenciju.

Kako se merenje nastavlja, zaglavljeni

elektroni su ispranjeni i signal poinje da opada. Signal se naziva optiki stimulisana luminiscencija
(OSL). Slika 2 pokazuje podatke iz malog uzorka kvarca u toku optike stimulacije. Signal u
poetku drastino opada dok kasnije opada manjom stopom. Slian signal moe se posmatrati u
feldspatu, iako je zapaeno da signal OSL feldspata opada sporije nego kod kvarca. Za razliku od
termoluminiscencije podaci dobijeni OSL ne pokazuju koji zaglavljeni elektroni su otputeni (npr.
Slika 2) prema tome, pre nego to se obavi merenje OSL bitno je da termiki prethodno obradimo
jedan mali uzorak da bi signal koji dobijemo poticao iz grupe zaglavljenih elektrona koja nam je
vana. Ovo se postie zagrevanjem uzoraka pre samog merenja da bi elektroni zaglavljeni na pliim
nivoima, koji su nestabilni tokom perioda pohranjivanja bili oslobojeni, ostavljajui samo elektrone
na dubljim, stabilnijim nivoima. Svetlost koja se koristi za stimulaciju minerala je ograniena na mali
raspon talasnih duina da ne bi dosegla do veoma osetljivih detektora svetlosti (the photomultiplier
tube) koji slue za merenje signala luminiscencije. To se radi jer svetlost (kojom se meri
luminiscencija) koju otputa uzorak treba da se posmatra na drugoj talasnoj duini od one koja slui
za stimulaciju. Diode koje emituju plavu svetlost (LED) se esto koriste za stimulaciju i mogu da
sakupljaju signal OSL i od kvarca i od felspata. Alternativni nain stimulacije je korienjem LED
dioda koje emituju izvan vidljivog dela spektra, u infracrvenom. To su LED diode koje se koriste za
daljinske upravljae za televizore. OSL se ee naziva infracrvena optiki stimulisana
6

luminiscencija (IRSL). IRSL se posmatra samo kod feldspata dok kvarc ne daje IRSL signale ako se
meri na sobnoj temperaturi. Ta injenica moe da se upotrebi za smiljanje metoda koji bi
procenjivao istou kvarca izdvojenog od feldspata u svrhu merenja luminiscencijom.

Slika 2

Resetovanje signala TL i OSL


Najznaajnija prednost OSL nad TL je ta to se signal OSL resetuje mnogo bre kada se izloi
sunevoj svetlosti. Ovaj proces je poznat pod nazivom IZBELJIVANJE (izlaganjem dnevnoj
svetlosti ili hemijskom procesu) i eksperimenti u laboratoriji pokazuju da posle samo 100 sekundi
izloenosti mineralnih estica sunevoj svetlosti nivo signala OSL iz kvarca je smanjen na manje od
0.1% u odnosu na poetak (Slika 3), ali se vie od 85% singala TL zadrava. Posle nekoliko asova
izloenosti manje od 30% signala TL se zadrava dok je nivo signala OSL skoro stotinu hiljada puta
nii. Slina situacija vai i za feldspat. Kod njega je takoe signal TL redukovan mnogo sporije u
odnosu na signal OSL kada je izloen sunevoj svetlosti. Rezultati sa slike 3 su dobijeni stavljanjem
jednog sloja estica na istu povrinu u laboratoriji i izlaganjem istih sunevoj svetlosti. U prirodi,
ovaj proces izbeljivanja je vrlo verovatno dosta sloeniji, jer se meavine mineralnih estica razliite
veliine i sadraja kreu po povrini, a takoe i zato to jaina suneve svetlosti varira u toku dana i
u zavisnosti od uslova okoline. Zapravo, dok se estice kreu po povrini pre konanog
pohranjivanja mogu vie puta biti izloeni sunevoj svetlosti. estice minerala mogu iznad sebe
imati povrinski sloj koji smanjuje prodiranje svetlosti i time dovodi do slabijeg izbeljivanja. Jedna
od najveih prednosti u datovanju luminiscencijom poslednjih nekoliko godina je mogunost da se
obave ponovna merenja na manjim uzorcima od istog materijala, i ovo omoguuje proces

procenjivanje toga da li je estica bila izlozena dovoljnoj kolicini suneve svetlosti da bi signal OSL
bio resetovan.

Slika 3

Primena datovanja pomou termoluminiscencije na keramike proizvode


Jedan od materijala, odnosno minerala, koji ulaze u sastav keramikih posuda je kvarc (SiO ).
On svoje prisustvo belei u sve tri vrste stena, realtivno sporadino se javlja u sedimentnim i
metamorfnim stenama, dok ga najvise ima u magmatskim (u iju grupu po postanku i spada, jer
nastaje hlaenjem lave). Ima ga u znaajnoj meri i u zemljitu, ali u njemu se nalaze i drugi elementi
koji utiu na njega. Npr, prisutno je , i zraenje radioaktivnih elemenata kao sto su uranijum,
torijum i kalijum, koji tokom svog radioaktivnog raspada emituju nuklearnu radijaciju. Ta ista
radijacija deluje na kvarc i prodire u njegovu strukturu. Radijacija ova tri elementa se vremenom
nakuplja, a sa njom i koliina zaglavljenih elektrona. Pored zraenja ovih elemenata mogu se
spomenuti i uticaj neistoa (hemijskih elemenata) u sastavu keramikog posua, kao i mala koliina
kosmikog zraenja. to se tie datovanja keramike, odnos je sledei to je posuda starija
akumulirana energija je vea, odnosno, emitovanje fotona (svetlosti) ce biti jae. Temperature do
kojih se zagreva keramika iznose od 300 do 500 C, gde se, po emitovanoj svetlosti starost uzorka
resetuje, te brojanje akumuliranih elektrona poinje ispoetka. Isto se deava i sa geoloskom
termoluminiscencijom gde se, pri prvobitnom peenju keramike (pri proizvodnji posude), brie
geoloska starost kvarca (predstavljena u vidu akumulirane energije, do prvog zagrevanja). Arheoloki
gledano, to znai da je keramika posuda napravljena od gline (sa znaajnim udelom kvarca)
zagrevana do temperature na kojoj kristalna reetka puca, u vreme kada je proizvedena, ili u sluaju
8

posuda u kojima se hrana termiki obraivala pri odreenim temperaturama (to je vrlo retko zato to
se pri obradi hrane ne postiu tako visoke temperature; verovatnije je da e se ta temperatura postii
pri sluajnom poaru). Konstatujemo da je na taj nain starost kvarca resetovana, brojilo podeeno na
nulu, te emitovana svetlost, odnosno koliina emitovanih fotona pri zagrevanju posude, preraunata
u arheolozima razumljivu mernu jedinicu. Ta jedinica je godina izrade posude. Zbog svega
navedenog termoluminiscencija spada u aspolutne metode datovanja.
Posebnu panju treba pokloniti samom tretmanu uzorka pre ina zagrevanja, u ovom sluaju
keramike. Potrebno je odrediti da li je uzorak porozan. Pod tim se podrazumeva kontekst u kome je
pronaen, odnosno da li je konstatovan u vlanom okruenju ili u vodi. Jedno od svojstava vode jeste
da apsorbuje energiju zraenja to bi automatski uticalo na samu jonizaciju materijala. Slede
hemijski i mehaniki tretmani. Oni su korisni u ulozi odstranjivanja drugih elemenata u okviru
uzorka (organskih i neorganskih materija), te spoljnih uticaja. Shodno tome, uzorak se sa svake
strane mehaniki oisti, te se potom razliitim hemijskim preparatima odstranjuje prisustvo svega sto
nije kvarc. Magnetna separacija omoguava da se odstrane svi namagnetisani elementi da bi ostao
samo kvarc koji nije namagnetisan. Na kraju uzorci se podele po veliini i smeste se u odgovarajue
ampule. Uz pomo sofisticirane opreme, registruje se svetlost emitovana po zagrevanju uzoraka.

Primena datovanja termoluminiscencijom na sedimente


U teoriji skoro svaki sediment moe biti datovan korienjem luminiscensije, ali tri faktora
ograniavaju primenljivost ovog metoda. Prvi je fizika priroda sedimenta. Analiza luminiscensijom
zahteva odvajanje zrnaca kvarca (a nekada i feldspata). Drugo ogranienje se odnosi na koliinu
prikupljenog uzorka za analiziranje. Tree ogranienje predstavlja pitanje da li su mineralna zrnca
bila izloena dnevnoj svetlosti u vreme taloenja ili neposredno pre toga.
Najpogodnija sedimentna okruenja su peani nanosi i mulj (npr. obalne dine ili les). Poslednjih
godina merenje signala OSL, koji se izlaganjem dnevnoj svetlosti resetuje bre nego signal TL (slika
3), dalo je mogui datum nastanka ostalih tipova sedimenata. Reni sedimenti i sedimenti nastali
spiranjem pod nagibom mogu biti pogodni za primenu ove metode. Meutim u ovim sluajevima
bilo bi vano ponoviti merenja na uzorcima za procenu godina: jer se pristup oslanja na smanjenje
broja zrna to je jedino mogue kada je u pitanju pesak (jer je nemogue dovoljno smanjiti broj zrna
a da se i dalje dobije dovoljno signala iz mulja).

Pokuali su da odrede trenutak nastanka stojeeg kamenja kao i drugih praistorijskih spomenika
pomou luminiscencije. Takav pristup je zahtevao paljivo uzorkovanje dela kamenja ili struktura
koje se nalaze pod zemljom.
Prilikom uzimanja uzoraka iz sedimenata bitno je ne izlagati ih dnevnoj svetlosti. Najbolji metod za
postizanje ovoga zavisi od prirode sedimanta koje treba analizirati. Meutim nain za ovo je
korienje neprozirne cevi, koja moe biti plastina ili providna, sa dovoljno debelim zidovima koji
odbijaju dnevnu svetlost, i mehaniki dovoljno jaka da bude gurnuta u presek. Veliina uzorka, a
otuda i cevi, e varirati od prirode sedimenta. Tipina cev je iroka 70 mm a dugaka 0,2-0,3 m.
Postoji mogunost upotrebe manje cevi za uzorkovanje ali bi to se toga tie prvo trebalo razgovarati
sa specijalistom za luminiscensiju pre sakupljanja. Neposredno pre guranja cevi u sediment, nekoliko
milimetara sedimenta bi trebalo otkloniti sa povrine, jer su ta zrna izloena dnevnoj svetlosti. Nakon
popunjavanja cevi sedimentom, treba je umotati u gustu crnu plastiku. Zatim treba obezbediti dobar
prenos uzorka.
Obim uzoraka zavisi od prirode sedimenta, ali je najbolje da bude 500g. U nekim okolnostima moe
biti jako teko izvaditi neoteeni blok uzorka korienjem mistrije ili nekog drugog slinog pribora.
Blok mora biti umotan u crnu plastiku ili aluminijumsku foliju i kao to je ve reeno mora se
obezbediti bezbedan transport.
Kada je prilikom uzorkovanja teko izbeci dnevnu svetlost, postoji mogunost uzimanja uzoraka
nou, pri cemu se koristi crveno svetlo.

Radiokarbonsko datovanje (ugljenikovim izotopom C14)


Radiokarbonsko datovanje je metoda koja koristi koliinu ugljenikovog izotopa C14 iz organskih
ostataka. Sva iva bia odravaju koliinu ugljenika u svom organizmu srazmerno sa onom u
atmosferi sve do trenutka smrti. Kada organizam umre koliina ugljenika koju sadri poinje da
opada sa stopom poluraspada od 5730 godina. To jest, potrebno je 5730 godina da se raspadne jedna
polovina ukupne koliine c14 u organizmu. Poredei preostalu koliinu C14 iz organizama sa
dostupnom koliinom iz atmosfere moemo proceniti kada je organizam prestao da ivi. Meutim,
istraivanja su pokazala da koliina ugljenika u atmosferi nije uvek bila ista. Zato se vri kalibracija
datuma. Kalibracija se izvodi nizom komplikovanih formula koje se primarno oslanjaju na poreenje
sa datumima koji se odnose na dendrohronologiju. Zbog stope raspada, radiokarbonsko datovanje
nije pogodno za lokalitete starije od pedeset hiljada godina. Za takve lokalitete potrebno je osloniti se
na neke druge metode datovanja.
10

Prednosti datovanja luminiscencijom u odnosu na C14


Datovanje luminiscencijom je u prednosti u odnosu na radiokarbonsko datovanje kada se
datuju lokaliteti stariji od 50.000 godina jer ono moe da datuje artefakte stare izmeu nekoliko
stotina i nekoliko stotina hiljada godina. Takoe je neophodno koristiti termoluminiscenciju u sluaju
kada nisu pristupani materijali na kojima je mogue izvriti radiokarbonsko datovanje. Koristimo je
i kada nije jasno u kakvom su odnosu organski ostaci i arheoloki kontekst. Datovanje
luminiscencijom je naroito u prednosti jer ovaj metod moe pruiti datume za artefakte, kao i za
same naslage, umesto za organske materijale u pretpostavljenoj vezi sa okolinom. U sluaju
datovanja OSL, pogodan materijal (pesak, kvarc ili feldspat) je uglavnom dostupan irom celog
nalazita.

Zakljuak
Uzimajui u obzir sve mogunosti koje nam prua interdisciplinarnost arheologije moemo
biti optimistini i zadovoljni kad su u pitanju primene nauka poput fizike i hemije na arheologiju.
Sijaset mogunosti koji nam se prua putem te meunaune saradnje je zaista veliki. Na mestu gde
arheologija staje uslovljena svojom metodologijom, fizika i hemija nastavljaju , kao to je to sluaj u
ovom radu gde se prethodno pretpostavljena starost, primera radi, keramike moe apsolutno proveriti
termoluniscencijom. Naalost, treba uzeti u obzir injenicu da su sve te metodoloke i naune
doskoice finansijski zahtevne, te da su, u skladu sa tim, budeti za projekte arheolokih
istraivanja, pogotovo u naoj zemlji, nedovoljni. Nain na koji bi se ova nesrena injenica
promenila jeste aktivnija saradnja sa institucijama u inostranstvu, zatim interdisciplinarno
obrazovaniji struni kadar, te bolja propaganda arheolokog potencijala koji prua naa zemlja.

11

Literature:

. Aitken, Thermoluminescence Dating, Academic Press, Oxford, 1985.


C.Bonsall, G.Cook, J.L.Manson, D.Sanderson, Direct dating of Neolithic pottery:progress
and prospects, Documenta Praehistorica XXIX, Ljubljana, 2002
S. Khasswneh, Z. al-Muheisen,R. Abd-Allah, Thermoluminescence dating of pottery objects
from Tell al-Husn, Northern Jordan,
Mediterranean Archaeology and Archaeometry, Vol. 11, No. 1,2011.

M.Martini, E.Sibilia, Luminescence dating and Cultural Heritage, Archeometriai Muhely,


2006/1.

www.daybreaknuclear.us/1100_series_spec.html

www.britannica.com/EBchecked/topic/486427/quartz

Duller,G A T 2008 Luminescence Dating:guidelines on using luminescence dating


inarchaeology, English Heritage

12