You are on page 1of 14

1.

UVOD
Mala i srednja preduzea ine najvei udeo poslovnog sistema, skoro 98% od ukupnih
preduzea u registru Ujedinjenih Nacija. Predstavljaju sr ukupnog bruto evropskog
proizvoda sa ak 60% , a obezbeuju 80 miliona radnih mesta u Evrposkoj Uniji, pa tako
predstavljaju vaan sektor svake dravne ekonomije.
Menadment malih i srednjih preduzea su sinonim za kvalitet, uspeh, brzu transformaciju i
regeneraciju, brz napredak, ali isto tako i veliki rizik. Njihova komparativna prednost je u
tome sto su fleksibilna, mogu brzo da se adaptiraju na promene i da zadovolje zahteve trita.
Mala preduzea postoje u skoro svim privrednim oblastima.
Ova preduzea, shodno ekonomskim parametrima, imaju mali obim poslovanja kao i mali
uloeni kapital i mali broj zaposlenih radnika. Strukturno se uklapaju u privredni, odnosno
radni prostor koja ne pokrivaju srednja i velika preduzea i obavljaju poslove za koje ova
preduzea nisu zainteresovana i poslove koje ne donose profite velikim preduzecima. Mala
preduzea osniva pojedinac preduzetnik koji je ujedno i vlasnik i menader preduzea.
Preduzetnik samostalno donosi odluke vezane za poslovanje , i svojom imovinom snosi rizik
poslovanja preduzea .
Mala preduzea karakterie relativno nizak stepen specijalizacije poslova upravljakih i
poslovnih funkcija. Poslovi, koje obavlja malo preduzee, su obicno lokalnog karaktera sa
stanovita trita i zaposlenosti. Najveci broj malih preduzea osniva se u maloprodaji,
veleprodaji i u sektoru pruanja usluga.
U oblasti proizvodnje, to su uglavnom kooperacije sa srednjim i velikim preduzeem u
oblastima proizvodnje koje zahtevaju brzo prilagoenje ili sezonski posao. Mala preduzea
imaju visok stepen trine fleksibinosti i niske fiksne trokove, koji predstavljaju znaajnu
odrednicu i komparativnu prednost malih preduzea.
Mala preduzea su esto izvor inovacija i kao takva doprinose ubrzanom razvoju privrede,
poseduju izraenu preduzetniku inicijativu, profitabinost pri ulaganju kapitala, inovativnost i
kreativnost . Znaaj malih preduzea se ogleda u brzini tehnolokog razvoja, imaju znaajnu
ulogu u regionalnom i lokalnom razvoju jedne zemlje i predstavljaju glavni izvor nove
zaposlenosti. Srednja preduzea se nalaze na prelazu izmeu malih i velikih preduzea.
Prednost srednjih preduzea u odnosu na velika je u veoj fleskibinosti i mogunosti
reagovanja na trine i tehnoloke promene. Sam nain rada i kooperacija su znaajno
razvijeni u ovim vrstama preduzea. Njih karakterie visok stepen standardizacije poslova i
tehnoloskog procesa. Visok stepen standardizacije poslovnih funkcija u srednjim preduzecima
dovodi do poveane ukupne fleskibinosti preduzea.
Ovu vrstu preduzea, kao prethodnu, karakteriu niski fiksni trokovi. Srednja preduzea
imaju veu mo prilagoavanja potrebama trita i drugim spoljnim faktorima, u odnosu na
velika preduzea. Veina tranzicionih ekonomija shvata vanost malih i srednjih preduzea, te
se zbog toga formuliu nacionalne politike prema malim i srednjim preduzeima, prave
programi i strategije razvoja.
U zemljama u tranziciji stvaranje sektora za mala i srednja preduzea je znaajan deo
ekonomskih reformi. Naalost, razvoj ovog sektora umnogome zaostaje zbog nedostatka u

zakonodavstvu i regulativama, te uopte razumevanja preduzetnitva, loe infrastrukture, kao i


nedostatka finansijskih sredstava. Navedene injenice predstavljaju glavne prepreke u daljem
razvoju malih i srednjih preduzea.
Praksa je pokazala da, iako u velikim kompanijama preduzetnitvo dosee zavidan nivo, ono
dosta zaostaje u odnosu na intenzitet i uspeh preduzetnitva u malim i srednjim preduzeima.
Mala preduzea su u mogunosti da u kratkom vremenskom roku spoznaju elje i namere
kupaca, da im se bre izae u susret, i da se brzo prilagode promenama na tritu (dok velika
preduzea uoe promene i pokrenu veliku operativu, mala preduzea ve stiu izvui korist iz
tih promena).
Sledea prednost malih preduzea je u tome da mali biznismeni brzo i jednostavno
komuniciraju sa triinim okruenjem (nabavka, prodaja, distribucija), tako da reavaju
problem neposredno bez zastoja, jer sami odluuju i to odmah. Efikasno korienje
raspoloivih sredstava i fleksibilno korienje radne snage takoe pomau malim
preduzeima da budu uspenija od velikih. Mali biznis brzo ulazi u konkurentsku borbu,
konkuriui ponekad u trinim segmentima velikih firmi koje jednostavno ne obraaju
panju na njih.
Ovo su samo od nekih razloga zato su mala preduzea u proseku uspenija od velikih, ali,
postoje i brojni razlozi na koje treba ukazati u pogledu prodadanja malih preduzea. Osobe
koje se nalaze u malom biznisu susreu se sa nizom problema i ogranienja te i sama
injenica da se radi o malim preduzeima navodi nas na pomisao o njihovim slabostima kojih
naravno ima i najee su uzroci propadanja tih preduzea.
Menaderske nesposobnosti malog preduzetnika, zatim nedostatak strunih saradnika i
konsultanata najee su problemi koje firma ne moe preiveti, i to u ak 61% sluajeva
upravo su navedeni nedostaci koji dovode do propadanja preduzea. Malo ili nikakvo iskustvo
u proizvodu ili usluzi pre pokretanja preduzea takoe moe biti uzrok za propast, ali i skupog
plaanja njegovog sticanja kroz greke.
Ali, trenutna situacija u Srbiji po republikim podacima Zavoda za Statistiku, ukazuju da
najvee uee u drutvenom bruto proizvodu imaju mala i srednja preduzea, to je i sasvim
normalno imajui u vidu da se nalazimo u procesu tranzicije, gde bi upravo mala i srednja
preduzea trebala da iznesu svu teinu procesa tranzicije.
Korporativno upravljanje se definie kao sistem upravljanja preduzeem, koji ukljuuje
odnose izmeu uprave, nadzornog odbora, akcionara i ostalih interesenata unutar i izvan
preduzea (radnika, dobavljaa, kupaca te zajednice). Iako se korporativno upravljanje obino
spominje samo kao sistem odnosa u trouglu uprave, nadzornog odbora i akcionara, odnos
ostalih stakeholdera i samog preduzea, a i zajednice. Prevashodno bavljenje problemima koji
rezultiraju iz odvajanja vlasnitva i kontrole, rezultira da se fokus stavlja na interne strukture i
bord direktora, stvaranje nezavisne revizorske komisije, pravila davanja informacija
akcionarima.
Postoje shvatanja da se korporativno upravljanje bavi mogunostima kako da se finansijeri
korporacija osiguraju da e im investicije doneti profit i kako da oni kontroliu menadere i sa
ovog gledita korporativno upravljanje se svodi na sledee: akcionari biraju direktora,
direktori glasaju o kljunim pitanjima i donose odluke veinom glasova, odluke se donose
transparentno, preduzee usvaja knjigovodstvene standarde, te su pravila i praksa preduzea u

skladu sa zakonom. Ovakva vladavina korporacijom je karakteristina za razvijene trine


ekonomije.

2. VELIINA PREDUZEA
Znaajna odrednica ekonomije svakog preduzea je i njegova veliina. U ekonomici i praksi
preduzea koriste se razliiti kriterijumi i metode za rangiranje preduzea. Rangiranje
preduzea po veliini je znaajno sa stanovita ekonomskih mera drave u voenju selektivne
ekonomske politike i kontrole, kao i mera podsticaja razliitih vrsta delatnosti i poslova u
okviru preduzea.
Veliina preduzea ima znaaj i sa stanovita uticaja i dejstava trinih mehanizama. Kao
kriterijum veliine preduzea obino se uzimaju: broj zaposlenih, vrednost uloenog kapitala,
obim proizvodnje i prodaje i sl.
Za efikasnost svake nacionalne privrede je bitno da u njenoj strukturi postoji uravnoteen
odnos izmeu broja velikih, srednjih i malih preduzea. Preduzea razliite veliine se svojim
ulogama i karakteristikama meusobno dopunjavaju. Privreda u kojoj postoji optimalna
struktura preduzea razliite veliine, poseduje neophodnu fleksibilnost i adaptibilnost to su
bitne predpostavke njene uspenosti u uslovima turbulentnosti okruenja. Velika preduzea su
nosioci i glavni inioci tehnolokog razvoja i ekonomskog rasta privrede. S druge strane, mala
preduzea predstavljaju sinonim preduzetnitva i njima se u savremenoj privredi poklanja
posebna panja, iako nisu strateki nosioci ekonomskog razvoja. Posebno izuavanje i
praenje malih, srednjih i velikih preduzea obezbeuje efikasno upravljanje njihovim
poslovanjem, kao i stvaranje odgovarajueg poslovnog i drutvenog ambijenta za njihovo
poslovanje.

3. KARAKTERISTIKE MALIH PREDUZEA


Mala preduzea (engl. small business enterprises) postoje u skoro svim privrednim oblastima
i delatnostima. Shodno utvrenim ekonomskim parametrima, ova preduzea imaju mali obim
poslovanja, mali uloeni kapital i mali broj zaposlenih radnika. Mala preduzea se definiu
kao firme koje zapoljavaju od 10 do 49 radnika i iji ukupni prihod ili ukupni bilans ne
prelazi 10 miliona eura.
Ona se strukturno uklapaju u privredni prostor koji nisu pokrila velika i srednja preduzea i
obavljaju i poslove za koje nisu zainteresovana, ili koji nisu profitabilni za vea preduzea.
Preduzea male privrede poveavaju stepen i obim korienja novih resursa jedne privrede, uz
visok stepen fleksibilnosti i adaptivnosti novim trinim i drugim uslovima.Tendencije
razvoja malog biznisa danas imaju univerzalni, svetski karakter.
Broj malih preduzea u SAD devedesetih godina dostigao je broj od oko 20 miliona. Mali i
krupni biznis se u savremenim uslovima sve vie dopunjuju, a sve manje iskljuuju. Mala
preduzea po pravilu, osniva pojedinac, preduzetnik, koji je istovremeno vlasnik i menader
preduzea. On samostalno donosi sve odluke koje se odnose na poslovanje i snosi rizik
poslovanja svoga preduzea. Malo preduzee karakterie relativno nizak stepen specijalizacije
poslova , upravljakih i poslovnih funkcija.
3

Poslovi malog preduzea su,po pravilu, lokalnog karaktera sa stanovita trita i zaposlenosti.
Broj zaposlenih u malom preduzeu varira od jedne oblasti do druge. Npr. u svetu se smatra
malim preduzeem ono koje zapoljava do 200 radnika u industriji, dok je npr. u trgovini
njegova veliina izraena godinjim prometom.U Velikoj Britaniji u mala preduzea se
ubrajaju sva industrijska preduzea do 200 zaposlenih, u Francuskoj od 6-50 zaposlenih, u
Nemakoj do 50 zaposlenih. U Holandiji se preduzea do 10 zaposlenih smatraju zanatskim, a
mala preduzea su ona sa 11-49, odnosno 50-500 zaposlenih.
Najvei broj malih preduzea osniva se i posluje u oblasti maloprodaje, velikoprodaje i u
sektoru usluga. Danas oko jedne treine malih firmi posluje u sferi usluga, a oko jedne
etvrtine radi u trgovini na malo.U oblasti proizvodnje, to su uglavnom stanogradnja,
kooperacije sa srednjim i velikim preduzeima u oblastima proizvodnje koje zahtevaju
brza prilagoavanja ili su sezonskog karaktera (npr. modna odea i obua i sl.).
Visok stepen trine fleksibilnosti i niski fiksni trokovi predstavljaju znaajnu odrednicu i
komparativnu prednost malih preduzea. Ona su esto i izvor inovacija i kao takva doprinose
ubrzanijem razvoju privrede. U ovim preduzeima dolazi do izraaja preduzetnika
inicijativa, profitabilnost ulaganja kapitala, inovativnost i kreativnost.

4. KARAKTERISTIKE SREDNJIH PREDUZEA


Preduzea srednje veliine imaju izmeu 100 i 300 zaposlenih. U Nemakoj se srednjim
preduzeem smatra ono koje zapoljava izmeu 51 i 500 radnika, a kao kriterijum se koristi i
visina godinjeg prihoda. Veliina preduzea se utvruje u zavisnosti od primenjenih
kriterijuma.
Ako se kao kriterijum koristi samo broj zaposlenih, pri tome se zanemaruje znaajan faktor
kao to je veliina uloenog kapitala. Savremena tehnologija i automatizacija radnih procesa
mogu danas da obezbede proizvodnje visokog obima sa malim brojem zaposlenih. Stoga je
kriterijum veliine uslovna kategorija i ne predstavlja istovremeno i indikator ekonomskog
znaaja ili snage preduzea.
Srednja preduzea se nalaze na prelazu izmeu malih i velikih. Preduzea srednje veliine
imaju odreene slinosti i sa malim i velikim preduzeima. Prednosti srednjih preduzea u
odnosu na velika su u veoj fleksibilnosti i reagibilnosti na trine i tehnoloke promene, kao i
bolje i efikasnije korienje raspoloivih resursa. Ovo je naroito izraeno u granama u
kojima je brzina i sposobnost prilagoavanja bitan uslov efikasnosti poslovanja. Podela rada i
kooperacija su znaajno razvijene u ovim vrstama preduzea.
Srednja preduzea karakterie relativno visok stepen specijalizacije poslova i zaokruenost
radnog i tehnolokog procesa. Visok stepen specijalizacije poslovnih funkcija u preduzeu
srednje veliine dovodi do poveanja ukupne efikasnosti preduzea. Primena nauke i
savremenih dostignua tehnike i tehnologije kod ovih preduzea vea je nego kod malih
preduzea, ali i znatno manja nego kod velikih preduzea. Pitanje ekonomije obima ne

postavlja se tako snano kod malih i srednjih kao kod velikih preduzea jer ovu vrstu
preduzea karakteriu niski fiksni trokovi.
Jedan od najvanijih uslova koji su uticali na razvoj malih i srenjih preduzea, jeste proces
ekonomske i vlasnike transformacije domae privrede. Mogue je uoiti odreene
podprocese koji uobliavaju proces tranzicije. Ovi podprocesi su: privatizacija, liberalizacija,
restruktuiranje, institucionalizacija i stabilizacija. Sam proces tranzicije, predstavlja prvi
korak pribliavanju svetskim tokovima. Razvoj koncepta otvorene ekonomije u naoj privredi
podrazumeva prihvatanje odreenih standarda i naina poslovanja koji vae u svetu.
Globalizacija svetske privrede i razvoj informatike tehnologije doveli su do razvoja
preduzetnike kulture, kreativnosti i inovacija. Razvoj sektora malih i srednjih preduzea je
veoma bitan za privatizaciju jer omoguava njeno ubrzavanje. Takoe omoguava i razvoj
domaeg privatnog kapitala. Ekonomske reforme u naoj zemlji promoviu preduzetnitvo
kao osnovu sopstvenog opstanka i razvoja.Agenti ovih promena su upravo inovativni
preduzetnici, tj. mala i srednja preduzea.

5. KARAKTERISTIKE VELIKIH PREDUZEA


Velika preduzea su preduzea sa veoma razvijenom i jakom ekonomskom snagom. Ona su
nosilac razvoja privrede pa i makroprivrede u celini. Velika preduzea mogu organizovati
masovnu proizvodnju i na osnovu toga ostvariti znaajne utede u fiksnim trokovima. Ona
raspolau velikim radnim i finansijskim potencijalom to im omoguava da mogu podneti
neke manje udare, propuste i greke.
U Srbiji velikim preduzeima se smatraju preduzea koja ispunjavaju sledee kriterujume:
-imaju vie od 250 zaposlenih,
-godinji prihod vei od 10 miliona evra i
-prosenu vriednost imovine veu od 5 miliona evra.
Velika preduzea raspolau velikim obimom kapitala i pokrivaju velika trita. Ove
pokazatelje prati i vei broj zaposlenih, po pravilu dislociranih na vie lokacija. Veliina
preduzea omoguuje mu uticaj na rezultatate poslovanja i tempo sopstvenog razvoja to
je jedno od osnovnih obeleja velikih preduzea. Veliina preduzea uslovljava i ekonomiju
obima. Obim i obuhvat poslova su veliki i raznovrsni, a proizvodnja ili promet imaju masovni
karakter. Stalno usavravanje i inoviranje tehnika i metoda upravljanja i kontrole u velikim
preduzeima utie na poveanje njihove efikasnosti.
Ova preduzea su, po pravilu, u mogunosti da raspolau najmodernijom opremom i da
prednjae u inovacijama. Veliko preduzee ima znaajan uticaj na trite i trina kretanja,
to je pokazatelj njegove trine moi. Pravilo je da veliko preduzee, zahvaljujui
prednostima ekonomije obima i efektima obima kapitala i trine moi, obezbeuje i vei
obim profita. Veliina preduzea moe pozitivno uticati na njegovu trajnost i stabilnost.
Proces dugoronog planiranja i razvoja u ovim preduzeima ima znaajno mesto.
Zahvaljujui svojoj finansijskoj moi, velika preduzea ulau i znaajna sredstva u nauno
istraivake i razvojne projekte, ime prednjae u odnosu na druga preduzea. S obzirom na
iri privredni znaaj velikih preduzea, drava je zainteresovana za njihovu sigurnost i

stabilnost poslovanja. Ova preduzea su nosioci odreenih oblasti proizvodnje, pa slue kao
okosnica razvoja itavog niza drugih preduzea.
U okviru grupe velikih preduzea posebno se istiu tzv.multinacionalna preduzea koja imaju
lidersku poziciju na meunarodnom tritu. Multinacionalna preduzea imaju centralizovano
vlasnitvo kapitala u matinoj kompaniji. Za razliku od ovih preduzea, transnacionalne
kompanije imaju centralizovano vlasnitvo kapitala u domicilnoj dravi i veoma
decentralizovanu organizacionu strukturu u veem broju drava u kojima se osnivaju
preduzea koja vlasniki pripadaju transnacionalnim kompanijama. Veliina, planovi i razvoj
ovih preduzea prevazilaze nacionalne okvire, a njihova konkurentna mo ima kljuni uticaj
na poslovne trendove i konkurentske standarde u najirim meunarodnim razmerama.
Multinacionalna i transnacionalna preduzea (kompanije) danas proizvode vie od polovine
ukupne savremene industrijske proizvodnje. Ona vre odluujui uticaj na trina kretanja i
razvojne pravce savremene industrije i tehnologije. Ova preduzea su nosioci procesa
globalizacije u svetskoj privredi i vre odluujui uticaj na njene tokove.
U velika preduzea spadaju i tzv.preduzea globalnog karaktera .Ova preduzea svoje
poslovanje i razvoj zasnivaju na potrebama tranje u svetskim, globalnim okvirima i
granicama, stavljajui u drugi plan nacionalne potrebe. Globalna preduzea svoju koncepciju
poslovanja i razvoja zasnivaju na slinosti odreenih segmenata tranje i potreba u
meunarodnim okvirima. Globalno preduzee, meutim, uvaava i lokalne specifinosti i
uslove poslovanja u uim regionalnim i nacionalnim okvirima. Savremeno poslovanje prate
sve sloeniji oblici organizacije, povezivanja i udruivanja kapitala i resursa. U sloene oblike
organizacije i udruivanja spadaju: koncerni, karteli, trustovi i konglomerati. U okviru
koncerna, kao sloenog preduzea, udruene kompanije zadravaju svoju pravnu
samostalnost.
K a r t e l e najee formiraju manja preduzea, kao odbrambeno sredstvo i
organizacioni mehanizam zatite od monopola i konkurencije velikih preduzea. Oni koriste
trine mehanizme uticaja na cene (karteli cena), vre podelu trita radi njegovog
kontrolisanja i jaanja pojedinanog uticaja (karteli podruja) ili pak, svoje ciljeve ostvaruju
balansiranjem ponude i tranje (karteli kvota proizvodnje).
Trustovi su sloeni oblici udruivanja, uglavnom sa karakteristikama koncerna. Oni su
najee prisutni u domenu udruivanja i koncentracije finansijskog kapitala. U okviru
trustova se vodi jedinstvena politika cena, ime se podstiu produktivniji proizvoai i
konkurentnost u okviru lanova trusta.
Konglomerati su sloeni oblici organizovanja preduzea formirani na osnovu koncentracije
kapitala i proizvodnje. Konglomerati objedinjuju razliite vrste delatnosti i funkcije. Veliki
konglomerati, koji objedinjuju razliite delatnosti, po pravilu imaju monopolski poloaj.

6. PREDNOSTI I NEDOSTACI MALIH I SREDNJIH PREDUZEA U


ODNOSU NA VELIKA PREDUZEA
Prednosti, odnosno nedostaci malih i srednjih preduzea najbolje se uoavaju ako ih poredimo
s velikim preduzeima. Smatra se da su mala i srednja preduzea atraktivnija, inovativnija,
fleksibilnija i kreativnija od velikih preduzea.
Osnovne prednosti malih i srednjih preduzea u odnosu na velike industrijske sisteme su
sledee:
Mala i srednja preduzea su dostupna svim pretendentima, zato to obezbjeuju iste polazne
mogunosti svima koji se odlue za mali biznis i to su relativno dostupna svim slojevima
drutva i obrazovnim strukturama - bez obzira na pol, starosnu strukturu, imovinske razlike,
stepen obrazovanja i sl.
MSP imaju znatno veu prilagodljivost tritu i odreenim trinim kretanjima u odnosu na
velika preduzea. Ona esto diktiraju promene na tritu, to podstie i velike korporacije na
transformaciju i ulaganje u razvoj.
MSP stvaraju i najvei broj novih radnih mesta, poto velike firme svoju konkurentsku
prednost grade na poveanoj automatizaciji i robotizaciji proizvodnih i drugih pogona, to
umanjuje uee radnika u proizvodnim procesima.
Poveana
automatizacija
i
robotizacija ne zahteva visokokvalifikovanu radnu snagu, pa je prisutan trend premetanja
ovih proizvodnih pogona u zemlje Dalekog Istoka, gde je nekvalifikovana radna snaga znatno
jeftinija.
Motivacija - poznato je da mali biznis zapoinju ljudi koji imaju veliki entuzijazam, koji se
odlikuje velikom motivacijom, a koja se izraava u injenici da rade dugo naporno, kreativno,
a to prenosi na blinje i sve zaposlene.
Put od ideje do realizacije novih proizvoda je znatno krai kod malih preduzea, to utie na
nastanak novih i kvalitetnijih proizvoda.
Poto zapoljavaju relativno mali broj ljudi (prosek u Evropskoj Uniji je 19), MSP ne mogu
izazvati velike drutvene poremeaje u sluaju propadanja, a veoma esto su to porodine
firme, koje su najstabilniji deo svake privrede. Nasuprot tome, propadanje velikih
industrijskih sistema, to je naroito izraeno u postsocijalistikim zemljama, za posledicu je
imalo otputanje radnika, uz velike drutvene, politike i socijalne poremeaje.
U malim i srednjim preduzeima najee je vlasnik ujedno i direktor firme, to predstavlja
objedinjenost vlasnitva i upravljake funkcije, podstie racionalno i savesno koritenje
kapitala, te predstavlja dodatnu motivaciju za uspeh. U velikim sistemima, koja su najee
deonika drutva, vlasnitvo je odvojeno od upravljanja, jer vlasnici samo nadziru rad uprave,
preko svojih predstavnika u nadzornim odborima.
Mogunost samozapoljavanja i zapoljavanja podrazumieva
kako vlastito zapoljavanje
(bilo kao posledicu ostanka bez posla ili nezadovoljstvo svojim statusom), tako i
zapoljavanje lanova ue porodice.

Neposrednost kontakta je velika snaga MSP-a, zato to vlasnik preduzea sve dri pod
kontrolom i moe brzo stupiti u kontakt s drugim preduzetnikom.
Birokratizacija u malim i srednjim preduzeima je znatno nia, zbog spoja upravljake i
vlasnike funkcije, tako da vlasnik - menader istovremeno obavlja vie funkcija.
Mali sistemi su, zbog jednostavnijih tehnolokih procesa, koji se u njima obavljaju, ekoloki
prihvatljiviji od velikih sistema, koji su, najee, glavni zagaivai okoline.
Meuljudski odnosi u malim sistemima su zdraviji, zbog svakodnevnog zajednikog
suoavanja sa istim problemima i, najee, zajednikog reavanja istih. Moemo rei da su
mala i srednja preduzea humaniji vid organizovanja u odnosu na velike sisteme, u kojima se
ta individualnost gubi.
Psiholoka prednost podrazumijeva da biti preduzetnik znai imati izvesnu nadmo i
sigurnost, pogotovo tamo gde preduzetnici raspolau specifinim trinim umeem, znanjima
i sposobnostima.
Mala preduzea, svojim ueem u ukupnom broju preduzea, znaajno utiu na
elastinost privrednog sistema jedne drutvene zajednice, poto svojom
prilagodljivou lake naputaju svoj dotadanji domen i zapoinju proizvodnju novih
proizvoda.
Pored nespornih navedenih prednosti, mala i srednja preduzea imaju i odreene nedostatke,
kao posledicu ogranienosti i specifinosti, koje proizlaze upravo iz veliine preduzea.
Meu glavne nedostatke malih i srednjih preduzea ubrajamo:
Porast odgovornosti irok raspon odluivanja koji ima preduzetnik u MSP, u velikoj
meri poveava odgovornost za poslovni uspjeh. Vlasnik/preduzetnik esto istovremeno
obavlja ulogu ulagaa, menadera, knjigovoe, prodavaa, marketinkog strunjaka i dr., pa je
zbog toga sam potpuno odgovoran za svoj poslovni uspjeh.
Mogunost propasti vlasnik/preduzetnik donosi brojne manje ili vie svrsishodne odluke.
Meutim, rizik propadanja je veliki jer preduzetnik raspolae oskudnim finansijskim i
kapitalnim resursima pa ima malu mogunost ublaavanja neuspelih poslovnih poteza. Zbog
toga broj loih ili pogrenih poslovnih odluka treba svesti na minimum. Takoe, bez obzira na
zalaganje i kvalitetno odluivanje preduzetnika, privredna recesija ili kriza mogu pogubno
uticati na poslovanje malih preduzea. Tome treba pridodati i prirodne nepogode koje, bez
obzira na osiguranje i naknadu tete, mogu naneti nesagledivu tetu poslovanju malih
preduzea. Poznato je kako je znatan broj bankrota prouzrokovan menaderskim neiskustvom
i nestrunou.
Podlonost fluktuacijama na tritu MSP puno tee podnose sezonske ili druge oscilacije u
prodaji.
Zavisnost od konkurencije iako imaju vrlo uspean poetak, uspeh MSP naglo moe
naruiti pojava konkurencije u okruenju.

Finansijska slabost bez obzira na uspeno upravljanje finansijskim sredstvima MSP su


podlonija finansijskim krizama i nelikvidnosti. Zbog toga su, kako bi bre prikupila novac,
prisiljena prodavati svoje proizvode i usluge po niim cenama ili uzimati nepovoljne kredite
na tritu to vrlo esto kao rezultat ima propast preduzea.
MSP pa ak dovodi i do gubitka line imovine preduzetnika.
Nedostatak znanja i strunosti MSP, zbog svojih ogranienih finansijskih mogunosti,
obino nemaju dovoljno kvalitetnih strunjaka specijalizovanih za pojedine preduzetnike
funkcije. Takoe, MSP su zbog finansijskih ogranienja prisiljena racionalizovati trokove
dodatnog obrazovanja i treninga zaposlenih.
Nerazvijena pravna regulativa za podsticanje preduzetnitva vrlo je bitno kvalitetno
zakonsko regulisanje pokretanja i poslovanja MSP jer od toga zavise i mogunosti
kreditiranja odnosno odreene finansijske pogodnosti koje su neophodne za malu privredu.
Plate u malim preduzeima su, uglavnom, manje, naroito ako se uzmu u obzir i svi
dodaci koje radnici dobijaju u velikim sistemima, gde su im prava zatiena kolektivnim
ugovorima i gde ih titi sindikat. Kako bi se izbegle poreske obaveze prema dravi, esto se
deo plate isplauje na ruke, to je tetno kako za dravu, tako i za same radnike.
Zbog svega navedenog, mala i srednja preduzea predstavljaju vrlo osetljiv segment
privrednog poslovanja, kojem je, zbog svega to se pred njih stavlja, potrebna
intenzivna i neprekinuta institucionalna pomo i podrka.

7. POVEZIVANJE MALIH I VELIKIH PREDUZEA


Razvoj podele rada i nauno tehniki progres dovode do stvaranja novih delatnosti i
privrednih grana, kao i sistema kooperativnih odnosa i veza izmeu malih, srednjih i velikih
preduzea. Procesi masovnog gutanja malih od strane velikih kompanija usavremenim
uslovima ne donose velikim preduzeima uvek oekivane ekonomske koristi i efekte. U
malim preduzeima ukljuenim u sastav velikih kompanija esto znatno pada produktivnost
rada i usporava tempo uvoenja nauno tehnikih novina. Jedan od razloga za to je slabljenje
njihove samostalnosti i motivacije, kao i negativan uticaj centralne birokratizovane
upravljake strukture.
Koncentracija proizvodnje u savremenim uslovima se vri na nain da velike kompanije
odgovarajuim sredstvima i metodama poslovno i trajnije vezuju za sebe pravno samostalna
mala specijalizovana preduzea. Rast proizvodne specijalizacije dovodi do oslobaanja
velikih kompanija sa masovnom proizvodnjom od proizvodnje proizvoda i delova u malim
serijama i neposrednog, direktnog opsluivanja potroaa. Zahvaljujui tim procesima, dolazi
do masovnije privredne integracije malih i velikih preduzea.
Naroito je veliki broj manjih, usko specijalizovanih i visoko mehanizovanih preduzea u
mainogradnji, gde je tehnoloka specijalizacija dovela do smanjivanja relativne veliine
proizvodnje pojedinih vrsta proizvoda, rast malih usko specijalizovanih preduzea i irenja
privredne kooperacije u novim oblicima. Velikim kompanijama esto ne pogoduje
organizovanje usko specijalizovane proizvodnje, koja unosi suvie veliku raznovrsnost u
9

njihov asortiman proizvodnje. Time se komplikuju upravljaki procesi, a kadrovski i tehniki


resursi razvlae na reavanje brojnih i esto manje znaajnih poslova. Usled toga se deo
proizvodnog programa velikih kompanija poverava malim preduzeima, specijalizovanim za
proizvodnju jednog ili nekoliko proizvoda ili delova, koji se zatim komponuju i isporuuju
krajnjim potroaima. Osnovnu proizvodnju malih preduzea pri tome ine delovi, sklopovi,
poluproizvodi ili proizvodi pojedinih faza tehnolokog procesa, kao i operacije na montai
proizvoda.
U takvoj podeli rada, proizvodi se najee sastoje od standardnih delova ili unapred
unificiranih sklopova i poluproizvoda, koji se jednostavno montiraju. Na taj nain sistem
vezivanja male za krupnu proizvodnju postao je jedna od karakteristrika organizacione
strukture savremene industrije. U toj podeli rada, velika preduzea u kojima je koncentrisana
proizvodnja osnovnih vidova proizvoda i najvanije faze tehnolokih procesa, ostavljaju
znaajno mesto za delovanje i rad veeg broja malih preduzea, stupajui sa njima u vrste i
dugoronije poslovne veze. Mnoga mala preduzea se uvruju na onim sektorima
proizvodnje i trita gde ih krupne firme dre u ulozi zavisnih isporuilaca ili izvoaa koji
obavljaju svoju delatnost prema planovima velikih kompanija. Ona se neposredno ili
posredno ukljuuju u proizvodno prodajnu funkciju velikih kompanija, tesno se za njih
vezujui sistemom ugovora i drugim oblicima povezivanja. Meu savremenim oblicima
povezivanja velikih i malih preduzea, naroito u oblasti proizvodnje, karakteristian je
ugovorni sistem.
On predstavlja dugoroni ugovorni odnos izmeu velike kompanije koja proizvodi velike
koliine proizvoda i mnotva manjih preduzea koja rade na osnovu detaljne specijalizacije i
specifikacije ili proizvode u relativno malim serijama. Pri tome se ugovorom o isporuci
precizno odreuju kvalitet roba ili usluga, cena, rokovi i koliine isporuka. Danas koncerni
postavljaju visoke zahteve isporuiocima i esto vre detaljnu kontrolu njihovog rada pomou
kompjutera u ijim memorijama se uvaju brojni podaci i informacije.Ovo se naroito odnosi
na tehnoloki sloene proizvode ija organizacija proizvodnje i prodaje zahteva velike
urpavljake finansijske ili druge resurse kojima mala preduzea ne raspolau. Pri tome, velika
preduzea sa svojim ogromnim potencijalima pruaju malim firmama:garancije u vidu
kupovine velikog dela njihovih proizvoda, olakice za nabavku i dostavu sirovina i materijala,
korienje marke matine kompanije i dr. U ugovorima se moe predvideti i pruanje pomoi
u organizaciji upravljanja, obuci zaposlenih, korienju rezultata naunih i trinih
istraivanja i sl. Predmetna specijalizacija i jednostavna organizacija omoguava malim
preduzeima brzo podeavanje opreme i usaglaavanje sopstvene proizvodnje potrebama
velike kompanije naruioca. Za razvijanje proizvodnje u takvim preduzeima potrebne su
relativno male investicije koje se brzo aktiviraju. Takvi ugovorni odnosi naroito su razvijeni
u granama masovne i montane proizvodnje (npr. automobili, elektronika, mainogradnja i
dr).
Povezivanje velikih i malih preduzea odvija se i u oblasti usluga servisiranja proizvodnje.
Sve vie se poveava broj malih preduzea specijalizovanih za proizvodnju rezervnih delova,
specijalne opreme i alata. Mnoga velika preduzea se oslobaaju svojih pomonih, uslunih
pogona preputajui njihove funkcije usko specijalizovanim malim preduzeima.Skoro svako
veliko preduzee naroito u delatnostima sa masovnom proizvodnjom u veoj ili manjoj meri
se koristi uslugama specijalizovanih preduzea za vrenje remonta i opsluivanje opreme.
Mala specijalizovana preduzea zakljuuju ugovore sa velikim kompanijama i za tekue
opsluivanje i remont opreme.

10

Razvijanje sistema kooperacije velikih i malih preduzea uslovaljaju objektivni faktori i


uslovi naunog i tehnikog progresa. Pojava i primena novih tehnika i tehnologija, brzo
irenje nomenklature proizvoda,porast broja komponenti i sklopova koji ine savremene
tehnike ureajei opremu daju peat savremenoj proizvodnji. Ti procesi menjaju sadraji
karakter koncentracije i zahtevaju reorganizciju itavog sistema proizvodnje.
Razvoj specijalizacije i kooperacije ine malu privredu i mala preduzea sastavnim delom
krupne proizvodnje, ime se poveava i njihova uloga u poveanju efektivnosti drutvene
reprodukcije.

11

ZAKLJUAK
MSP, kao i velike kompanije, moraju da shvate da je, zahvaljujui razvoju
informacione tehnologije, dolo do krupnih promena u njihovom poslovnom okruenju. Pre
svega, dolo je do promene prirode konkurencije, globalizacija sve vie uzima maha i sve je
manje preduzea koja mogu zaklon nai pod krovom nacionalnog trita. Takoe,
promenila se priroda faktora proizvodnje i struktura novostvorene vrednosti, znanje i
informacije postali su kljuni poslovni resurs.
U ovakvom okruenju, preduzea su najee prinuena da napuste tradicionalni model
organizacije za koji je karakteristina funkcionalna, hijerarhijska struktura. Osnova nove
organizacije treba da bude demokratizacija odnosa, veoma je bitno i stvoriti kvalitetne veze,
unutar organizacije, za protok ideja i krativnosti. Mora se menjati i filozofija menadmenta.
Menadment mora ustupiti mesto liderstvu. Ili, kako je rekao admiral Grace Hopper:
Upravljajte stvarimaljude vodite.
Nesporan znaaj intelektualnog kapitala, kako po njegovom ueu u ukupnom kapitalu, tako
i po doprinosu stvaranju nove vrednosti, namee potrebu uvrivanja neopipljivog kapitala u
redovno finansijsko izvetavanje. Tekoa njegovog merenja ne sme biti izgovor za odlaganje
izmena postojeih pravila bilansiranja.
Kompetentska osnova MSP predstavlja veoma bitan faktor nivoa njihove konkurentnosti. U
prilog tome govori injenica da je, poslednjih godina, jedan od glavnih usporavajuih faktora
rasta MSP nedostatak kvalifikovanih kadrova. Zbog
toga, MSP moraju da vie ulau
u znanja svojih zaposlenih. Kada investiraju u te svrhe, pred njima stoji izbor - da li da
razvijaju kompetencije u svojoj kui ili da pribavljaju, ve formirane, kompetencije iz
eksternih izvora. Takoe, treba imati u vidu i znaaj psiholokih kompetencija, posebno
tehnike ovladavanja stresom, zbog njegovih negativnih efekata na efikasnost rada.
Glavni zakljuak, koji se namee u okviru analize modela razvoja kompetencija, jeste
injenica da neformalni metodi obrazovanja i koncept doivotnog uenja, u ekonomiji znanja,
predstavljaju nunost koja se mora usaditi u svest zaposlenih. Tak oe, predstavljene su i
prednosti e-uenja. Ali kada je ovaj metod razvoja kompetencija u pitanju, bitno je da se ne
pomeaju cilj i sredstvo, da se ne prenaglasi tehnika dimenzija procesa. U razmatranju
izazova sa kojima se suoavaju MSP, u sprovoenju e-uenja, uvideli smo da se kao glavna
prepreka pojavljuje nedostatak podrke lokalih vlasti, nevladinih organizacija, privrednih
komora itd. Pored toga, da bi ovaj metod razvoja znanja zaposlenih uspeo, neophodno je da
postoji odgovarajua organizaciona kultura, u kojoj je znanje jedna od glavnih vrednosti.
Kada je Srbija u pitanju, predmet ovog rada moe izgledati daleko od realnosti. Meutim,
treba se podsetiti konstatacije, da industrijska ekonomija i ekonomija znanja, iako sutinski
razliite, mogu koegzistirati, jedna pored druge. U svakom sektoru, grani, preduzeu ili
organizacionoj jedinici u kojoj dominira procesuiranje informacija i znanja, umesto
materijalnih resursa, moemo rei da vlada ekonomija znanja, sa svim svojim zakonitostima.

12

Prema tome, to vie raste broj ovakvih poslovnih entiteta, poveava se i znaaj
ekonomije znanja. Dakle, perspektive za razvoj MSP u Srbiji i regionu postoje.
Uslov da bi MSP u Srbiji, bolje poslovala je da se kreira povoljna klima za strana ulaganja, da
se prate inovacije iz oblasti inormaciono-komunikacionih tehnologija, te da se zaposljavavaju
struni kadrovi a ne po partijskoj ili liniji nepotizma. Dakle, investiranje u eduakciju
zaposlenih, praktikovanje kocepta doivotnog uenja, praenje prakse u regionu i Evropi
jedan je od kljunih uslova, za uspeno poslovanje i perspektive razvoja malih i srednjig
preduzea, kako u Srbiji a tako i nerazvijenim gradovima poput Novog Pazara. Dalje, gorui
problem predstavlja i neravnomeran regionalni razvoj, loa putna i telekomunikaciona infrastruktura, nepostojanje aerodroma ili eleznike pruge, a kako bi se transport robe ubrzao i
olakalo poslovanje lokalnim vlasnicima malih i srednjih preduzea.
Jednu bitnu okolnost treba imati u vidu, u dananjem globalnom svetu promene se odigravaju
veoma brzo, ekonomija znanja nas moe zadesiti mnogo bre nego to to sada izgleda i zato
treba spremni da je doekamo.

13

LITERATURA:
1. Radulovi, M. [2006]. Razvoj institucija i organizacija za podrku malim i srednjim
preduzeima i preduzetnitvu u Srbiji i uticaj inostranih iskustava (2001-2005), Republika
Srbija, Republika agencija za razvoj malih i srednjih preduzea i preduzetnitva, Beograd
2. ivkovi, M. [2003]. Ekonomika poslovanja, Megatrend univerzitet primenjenih nauka,
Beograd
3. http://www.narr.gov.rs/default.aspx
srednjih preduzea i preduzetnitva

- Republika

agencija

za

razvoj

malih

5. Milosavljevi, M., Todorovi, J.: Planiranje i razvojna politika


preduzea, Savremena administracija, 1987., Beograd

14