You are on page 1of 34

SRANA MUSKULATURA

Opta fiziologija sa biofizikom


2014/2015

SRCE - tri vrste tkiva


MIINO kontrakcije

NODALNO sistem za genezu i provoenje AP


VEZIVNO - izmeu pretkomora i komora, razdvaja dva funkcionalna
sincicijuma

faza kontrakcije = SISTOLA


faza relaksacije = DIJASTOLA

MIINO TKIVO
Miino
vlakno
Interkalarni
disk
Jedro
Izraena
poprena
prugavost

Vlakna nisu paralelno


organizovana, ve se
ravasto dele pa ponovo
prepliu gradei
strukturu slinu mrei u
kojoj je svaka elija
okruena sarkolemom i
predstavlja samostalnu
jedinicu.

Interkalarni diskovi povezuju miina vlakna; izgrauju ih sarkoleme na mestu


sueljavanja dva vlakna
interfibrilarni region popreno postavljen u odnosu na miofibrile
intersarkoplazmatski region uzduno postavljen, javlja se u sarkoplazmatskom
regionu

Sarkolema (formira T tubule u


nivou Z-membrana)

Interkalarni
disk
Miofibril
Mitohondrije

Sarkoplazmatski retikulum u
kontaktu sa T-tublama
Sarkoplazmatski
retikulum (bez
terminalnih cisterni)

Plazma membrane susednih


miinih vlakana

Dezmozom

Neksus

Akcioni
potencijal

INTERFIBRILARNI REGION

INTERSARKOPLAZMATSKI REGION

Interkalarni disk

DEZMOZMI veze izmeu elija (adhezija); u njih se utkivaju aktinske niti iz Zmembrane krajnjih izotropnih zona miofibrila.
NEKSUSI omoguuju prostiranje AP sa jednog na drugo miino vlakno to
omoguava da srana muskulatura funkcione kao sincicijum.

NODALNO TKIVO
- sistem za automatsku genezu i prostiranje AP Miogenog tipa - izgraeno od miinih vlakana koja sadre mali broj
snopova miofibrila.
Poprena prugavost slabo izraena.
Nemaju sposobnost kontrakcije.

Sinoatrijalni
(SA) vor

Atrioventrikularni
(AV) vor
AV ili Hisov snop

Internodalni
putevi

Sistem
Purkinjevih elija

SA vor
AV vor

Sistem za genezu i kondukciju AP

SA vor najvea frekvenca okidanja AP PREDVODNIK SRANOG RADA

SA vor miina vlakna pretkomora (kontrakcija pretkomora) AV vor


Hisov snop i Purkinjeve elije miina vlakna komora (kontrakcija
komora)
Usporavanje AP u AV voru omoguava da se kontrakcija pretkomora javi pre
kontrakcije komora.

Geneza AP u SA voru i irenje du vlakana pretkomore

NODALNO TKIVO
- jonska osnova prepotencijala -

INa

Ca-T
kanali se
otvaraju

Ca-T
kanali se
otvaraju

Stanijusove ligature (eksperiment na srcu abe)

Komora

Desna pretkomora

Leva
pretkomora
Truncus arteriosus

Nakon postavljanja I stanijusove ligature: zastoj srca u dijastoli


usled blokiranja irenja AP iz venoznog sinusa.
Nakon postavljanja II Stanijusove ligature: komora poinje da se
kontrahuje usled aktivacije AV vora. Pretkomore miruju.

II Stanijusova ligatura: izmeu


pretkomora i komore.
I Stanijusova ligatura: izmeu
venoznog sinusa i
pretkomora.

Venozni sinus (u njemu


locirano nodalno tkivo;
predvodnik sranog rada u
srcu abe)

Pejsmejker ta je
to zapravo...?
Ako SA vor srca ne radi adekvatno, ako
je frekvenca srca previe niska ili se
izmeu dva otkucaja prave velike pauze,
dolazi do smanjenog priliva krvi u vitalne
organe. Rezultat je niz neprijatnih
simptoma kao to su vrtoglavica,
nesvestica, oseaj slabosti, guenje,
brzo zamaranje ili ak i gubitak svesti.
Pejsmejker - generator proizvodi
elektrine impulse koji se prenose do
srca preko elektrode i na taj nain
poveava
sranu
frekvencu
do
zadovoljavajueg nivoa.
Pejsmejker se ugrauje potkono u
desnu ili levu potkljunu regiju, gde se
nakon pravljenja incizije na koi
preparie vena cephalica i kroz nju se
uvodi elektroda u desnu komoru, desnu
pretkomoru ili u obe upljine. Zatim se
elektroda spaja sa generatorom.

Srce normalno radi tokom dana frekvencom od


60 do 80 otkucaja u minuti a 40 do 60 otkucaja
tokom sna. To znai da srce dnevno ima oko
100 000 otkucaja.

Intracelularno registrovan
AP VLAKNA SRANOG MIIA KOMORE i odgovarajue
promene provodljivosti membrane za pojedine jone

SPREGA EKSCITACIJE I KONTRAKCIJE


Uloga ekstracelularnog Ca2+!

Uloga Ca2+ u povezivanju elektrinog i mehanikog odgovora slina kao kod


skeletne muskulature.

Uloga Ca2+ u povezivanju elektrinog i mehanikog odgovora slina kao kod


skeletne muskulature.

MODULACIJA AKTIVNOSTI RADA SRCA


- parasimpatika komponenta (Ach) Ach + M2 muskarinski receptori

Otvaranje
K+ kanala

Otvaranje
K+ kanala

Inhibicija AC i smanjenje
nivoa cAMP

Spreeno gaenje
izlazne K+ struje; ova
stuja se suprotstavlja
ulaznoj katjonskoj struji

Sporije otvaranje
voltano-zavisnih
T-Ca2+ kanala

Hiperpolarizacija i
smanjenje nagiba
prepotencijala

Sporiji nastanak
prepotencijala

USPORAVANJE SRANOG RADA


(NEGATIVNO HRONOTROPNO DEJSTVO)

Negativan inotropni efekat Ach


Ach + M2 muskarinski receptori

Otvaranje
K+ kanala

Ubrzana repolarizacija
i skraeno trajanje
platoa

Inhibicija AC i smanjenje
nivoa cAMP

Sporije otvaranje
voltano-zavisnih
T-Ca2+ kanala

Smanjuje se ulazak Ca2+ u miino vlakno

MANJA SNAGA KONTRAKCIJE


(NEGATIVNO INOTROPNO DEJSTVO)

MODULACIJA AKTIVNOSTI RADA SRCA


- simpatika komponenta (NA) NA + 1 adrenergiki receptori

Aktivacija AC, poveanje


nivoa cAMP i aktivacija
protein kinaze A
Fosforilacija voltanozavisnih K+ kanala i
njihovo ubrzano
zatvaranje

Poveanje nagiba
prepotencijala

Olakano otvaranje
voltano-zavisnih
T-Ca2+ kanala

Ubrzana depolariua
faza AP

UBRZAVANJE SRANOG RADA


(POZITIVNO HRONOTROPNO DEJSTVO)
( 2 receptori efekat isti, najvei u komorama)

Pozitivan inotropni efekat kateholamina


Protein kinaza A (PKA):
1)

Fosforilie voltano zavisne Ca2+ kanale


kanali due otvoreni poveava se
ulazak Ca2+ iz ECT u miino vlakno i
poveava se snaga kontrakcije.

2)

Fosforilie proteine u SR poveano


oslobaanje Ca2+ iz SR

3)

Fosforilie miozin poveana brzina


formiranja veza aktin-miozin

4)

Fosforilie Ca2+ pumpe stimulie


aktivni transport Ca2+ u SR ubrzava
relaksaciju skrauje sistolu (znaajno jer
skraenje sistole omoguava adekvatno
punjenje u toku dijastole).
VEA SNAGA KONTRAKCIJE
(POZITIVNO INOTROPNO DEJSTVO)

UBRZAVANJE SRANOG RADA


(POZITIVNO HRONOTROPNO DEJSTVO)

VREMENSKA KORELACIJA ELEKTRINE I MEHANIKE


AKTIVNOSTI VLAKANA SRANOG MIIA SISARA

ODSUSTVO SUMACIJE KONTRAKCIJA !!!!

EKSTRASISTOLA I KOMPENZATORNA PAUZA !!!!

ODGOVOR SRANOG MIIA NA VARIRANJE


INTENZITETA STIMULUSA

Odgovor tipa sve ili nita.


Neksusi prostiranje AP sa jednog na drugo vlakno.
Dva funkcionalna sincicijuma: pretkomorni i komorni, odvojeni prstenom
vezivnog tkiva.

ODNOS IZMEU DUINE MIINIH VLAKANA I NAPONA


(Starlingov zakon)
U organizmu, poetna duina miinih vlakana komore pre kontrakcija zavisi od koliine
krvi koja ue u srce tokom dijastole.
Ako je punjenje u dijastoli vee, miina vlakna se vie isteu vea snaga kontrakcije.
Kada se dostigne maksimalna snaga miia, dalje istezanje rezultiralo bi smanjenjem
snage kontrakcije.

https://www.youtube.com/watch?v=kK9t274sYnA&list=PLh
L_Jg8vMJ1hGK0eYIaATgGfj-kwDyvPW&index=14

ELEKTROKARDIOGRAM (EKG)
Telesne tenosti su dobri provodnici, pa sve promene potencijala koje
predstavljaju algebarski zbir akcionih potencijala sranih miinih vlakana mogu
da se registruju sa povrine tela zapis ovih promena tokom sranog ciklusa
predstavlja ELEKTROKARDIOGRAM (EKG).

P-talas: depolarizacija pretkomora


QRS-talas: depolarizacija komora
ST-segment i T-talas: repolarizacija komora
(repolarizacija pretkomora se ne vidi jer je prekrivena QRS-talasom)

Srani mii spor i ima nisku ATP-aznu aktivnost.


elije zavise od oksidativnog metabolizma kontinualno snabdevanje sa O2.
Sisarsko srce je dobro snabdeveno krvlju, elije poseduju brojne mitohondrije i sadre visok
nivo mioglobina.

U bazalnim uslovima:
35% od kalorijskih potreba
ljudskog srca je obezbeeno
ugljenim hidratima
5% ketonskim telima i amino
kiselinama
60% preko masti.

Ipak ovi odnosi supstrata mnogo


zavise od statusa ishrane.