You are on page 1of 731

P R IM . D R S C I .

TO D O R JO V A N O V IC

U IGRI SU:
INFLUENCA fENDEMSKI TIPOVI GRIPA PO GEOGRAFSKIM REGIJAMA)
VIRUS HERPES ZOSTER 6,
VIRUS HERPES ZOSTER 8,
SVINJSKA KUGA,
H IV
AKTIN,
RIZINE GRUPE - 96% HIV + + 3% HIV + TRANSFUZIJOM + 1% HIV + SE NE ZNA KAKO SE ZARAZILO
MIOZIN,
IFN y
AFRIKI INSEKTI PRENOSE HIV
INTERLEUKIN 4
VAKCINOM PROTIV HEPATITISA B ZARAENI SU HOMOSEKSUALCI
INTERLEUKIN 8,
A VELIKI BROJ ZATVORENIKA ZARAEN JE U EKSPERIMENTIMA
NEF-GEN,
MIT O ZELENIM MAJMUNIMA KOJIH NEMA U JUNOJ AMERICI
LEPRA
MALARIJA
KONJSKA ANEMIJA
MAIJA LEUKEMIJA
GOVEA LEUKEMIJA

IMUNOBIOLOKI SISTEM
+

VIBRACIONO TALASNI IMUNITET


BAKTERIOFAG
FAGNA ESTICA
PC P
MAC
TBC

NOVA MEDICINA
NANO TEHNOLOGIJA - TOREZOL - FINALIZATOR
I TODOXINOVI PREPARATI
* APOPTOZA ELIJA KANCERA I ELIMINISANJE
ZAMORENIH I NEDELOTVORNIH
LEUKOCITA (AIDS)

TEKI TOKSINI METALI U TRAGOVIMA (Hg, Pb, Cu, Ni) U VAKCINAMA


NITRATI
NITRITI
AMIL-NITRIT
CARRAGEENAN
ASPARTAM (SLATKI UBICA)
FLUOR
POLIO VIRUS
SV 40
SFV
HEPATITIS A, B, C, D, E...
HPV

IN F E K TIV N I
P R IN C IP (UV)
R IN O VIR U SI
CM V
EBV
M IK O P L A Z M E
PR IO NI
G IJA R D IA L A M B L IJ A
P R O TO Z O E
SORABI

Prim. dr sci.
Todor Jovanovi

Otac Tadej

Pre svakog poetka, stoji n e k i drugi poetak.


Iza svakog kraja, stoji n e k i drugi kraj.
A ta je izm e u ?
Kako to

,,izm e u razum
eti,uiniti lepim , u n je m u uivati, popravi

ti ga, ispraviti, podneti, shvatiti svaki njegov vidljivi i nevidljivi deli?


Knjiga ,,Todoxin

- Nova

m edici

jo jedna u n izu do sada objavljenih, koja se za ko ra k vie pribliava


stvarnom razum evanju ovog ,,izm e u , uzim ajui u obzir i ono p re i ovo
sada i ono posle.
Pored visoko strunog i naunog iznoenja podataka, veto u k o m
ponovanih u cilju razjanjavanja vitalnih procesa, vizionarskih i gotovo
nestvarnih razm atranja (zar ovo ove 2 0 0 6 . n e podsea neodoljivo na
gospodina N ikolu Teslu?) protkana je fina n it vetog naratora, visoko
obrazovanog, lucidnog, sa sm islom za dramaturgiju i, to je najvanije,
sa ogrom nom eljom da p o m o g n e svakom e k o i na m o m e n a t doe u
k o n ta k t sa knjigom . O nim srenicim a koji detaljnije p ristu p e itanju,
otvaraju se boanske dveri znanja, umenja, tradicije i vizionarstva.
I, kao to rekoh na poetku, ovo nije kraj, je r ...
Mr Mirjana Ban
U Beogradu, novembra 2006.

Umesto uvoda
ili
virus-ubica i ubica virusa
P

otovani, hvala to ste u prelistavanju knjige koja je pred Vama doli dovde.
Ovo je tek poetak? Naravno. To znai da Vas nije odbio naslov, odnosno
tema, ni debljina, niti izgled knjige. Veoma dobro za poetak ugodnog i,
nadam se, dugog druenja. Piui je, pokuao sam da u nju utkam sam ivot.
Naravno, iz mog ugla. Nekada podozrivog i sumnjiavog, drugi put vrcavog i, verujem,
duhovitog, potom visokoparno naunog, u svakom sluaju usmerenog ka zdravlju i
blagostanju oveka. A zdravlje je, sloiete se, sam ivot.
Dok ima zdravlje - ovek izgubi pamet, a kad izgubi zdravlje - daba mu pamet, esto
se moe uti u timokom kraju. Nisam siguran da se u potpunosti slaem sa ovom narod
nom mudrou, jer je jo Hipokrat rekao da je najjaa sila potrebna za ozdravljenje, prirod
na isceljujua sila koja se nalazi u svakom oveku. Ali, o tom potom.
Zbog specifinosti njenog sadraja i sklopa, ovu knjigu moete itati po nahoenju. Ne
ustruavajte se! Hoete da krenete od sredine? ta Vas u tome spreava? Krenite. Od kraja,
poetka... Izvolite. Poglavlja su posebne i zaokruene celine. Dovoljno je izabrati ono koje
Vas najvie interesuje. I smatrajte da nita niste propustili. Opustite se pobogu! Jue nije
nita do san, sutra nije nita do vizija. Ali dobro proivljena dananjica ini da svako jue
bude san o srei, a svako sutra vizija nade. Zato dobro pogledajte u ovaj dan. Lepa san
skritska izreka. Na Duko Radovi, meutim, ne idealizuje: Nasmeite se, sa mnogo
dobrote i malo, malo gorine. Oprostite ivotu i svetu to nisu savreni. Izaberite ta Vam
se vie svia. Ili naite neto - tree.
Bolest je sirotinjska sudbina, ali i bogataka kazna, govorio je Ivo Andr. Lino, o
leenju mogu i malo i dosta da kaem. Ja sam samo lekar eljan da lei steene neizleive
bolesti, iako pritom nikada nisam bolovao od njih. Teko ranjavanje 1941. godine je sasvim
druga pria, iako ne bez znaaja. Tada sam, kao dete, preiveo kliniku smrt. Jesam li
Velikog Kosca zauvek pobedio? Ne. Samo privremeno. U velikoj partiji ivota on je siguran
pobednik, trudim se samo da partija to due traje. Zato i mogu da ponudim filozofiju ivo
ta, starosti, pa i umiranja. (Uska staza prema nepoznatom, kojom svako mora proi,
iskljuivo zavisi od onih putnika koji tom stazom jo nisu proli!) Koliko to moe da bude
od koristi obolelima od HIV/AIDS-a i kancera, onima koje ta gorka aa ivota na alost
nee mimoii, pa i svima ostalima, ne mogu da procenim. I ne treba.
Osnovno za lini mir, uslovno i sreu pojedinca, jeste poverenje u ivot. Ako je ovek
svestan njegove ,,klackalice, veitog balansiranja dobra i zla, ali i injenice da sam ini jez
iak na tim vaseljenskim terazijama zauvek vezan svakom svojom elijom za Univerzum,

shvatie koliko je vaan on sam a ne ono to mu se deava ili to e mu se tek desiti. Najz
naajnije je iskustvo koje e, iz onoga to mu se bude deavalo, izvui. I ta e sa njim uini
ti. To je, u stvari, najvanije.
Valja shvatiti i prihvatiti ivot takvim kakav jeste i nai smisao u njemu. A zato je ba
takav a ne drugaiji, pitanje je za samog Tvorca ili, ako Vam se vie svia, Univerzum. U
svakom sluaju, to prihvatanje i ta pomirenost sa njim, donosi duevno i telesno zdravlje.
Sve strane bolesti savremenog oveanstva, kao i one koje e nas tek pohoditi, nisu
posledica ni ljudskih greaka, ni poroka, ni nepanje. Sluajnost je odavno prevaziena kat
egorija, a bioloki rat ve vekovima jeftiniji i manje provokativan nain agresije. Sida, SARS,
ebola ili ptiji grip, sloiete se, neuporedivo su manje uznemiravajui od neba prekrivenog
bombarderima. Te ,,bombe ne deluju, na prvi pogled, toliko strano koliko je uasan nji
hov sadraj. Nema zagluujue jezivog tutnjanja avionskih motora, eksplozija, vrisaka,
sklonita... Sve je tiho, naizgled mirno, bolniki belo. ak su i bol i jecaji prigueni.
Kako su nam otrovali Bosnu, Srbiju, Kosovo? Sve je zagaeno bombardovanjem, a
ljudi e jo dugo umirati od posledica u ne malom broju olienih u - HIV/AIDS-u. Ne,
nisam u sukobu sa prethodnim stavom. Mi smo samo ekstrem. Dokaz neijeg besa. Ili
nemoi podvoenja pod optu (globalnu) misao?
Postoji mogunost, tvrdi deo veinskih vlasnika svetskog kapitala, da se uspori
prekomeran rast ljudske populacije i blaim metodama. Na primer, odgovarajuom propa
gandom. Ukazivanjem na posledice prenaseljenosti Planete. Obrazovani Evropljanin,
Afrikanac, Azijat, prihvatie ovu sugestiju, a Srbin e pitati - za ije babe zdravlje?! I odmah
odgovoriti: da bi napredne demokratije civilizovano (dolarom, a ne metkom) osvojile tu
ivotni prostor budui da su vlastiti ubrzanim tehniko-tehnolokim razvojem - upropastili!
Malo im je to su zatrovali svoju zemlju, vodu, vazduh, nego su i na nebu napravili rupu i
to bez namere da je okrpe! Ali, ako ostavimo po strani pomenutog Srbina da i dalje nabra
ja, valja glasno postaviti pitanje: preti li opasnost da doe do svojevrsne eksplozije natalite
ta onih koji nee prihvatiti pomenutu sugestiju? to bi rekao na narod, dok se mudri ne
namudruju da se ludi ne naluduju. Zar, u tom sluaju, ne bi dolo do specifinog zaguen
ja civilizacije, a potom i stagnacije, ako ne i vraanja nekoliko koraka u nazad, u neophod
nom civilizacijskom razvoju? Eto odgovora zato propaganda nee uspeti, makar i uz
pomo kasetofona koji su svojevremeno deljeni Indijcima kao nadoknada za sterilizaciju.
Lake je tiho poturiti uzronike side, gripa ili ko zna ve koje bolesti, u odreenu pop
ulaciju i smanjiti njenu brojnost, a kao nagradu za to dobiti ,,istu teritoriju. Zbog toga je
naunicima sa Istoka i Zapada,nametnut teak zadatak da naprave savena sredstva od
kojih ne moe da strada nijedan sopstveni vojnik.
Ukoliko nekom treba ,,ista, prazna i sa to manje starosedelaca Afrika, a dosta toga
govori u prilog da ,,treba, tom ,,nekom sve ree pada na um vatreno ili nuklearno (makar
i sa osiromaenim uranijumom) oruje i masovni egzodus. Iz tri razloga: (1) ve je pokuao
i zna kako je proao; (2) ukoliko se to isto oruje nae u rukama protivnikog tabora, zna
da bude opasno i (3) mnogo je, brate, ,,prljavo: krvi do kolena, delovi tela na sve strane,
runo je za slikanje, a moe neko, recimo iz CNN-a, i da strada. emu sve to kad je pozna
to da lepa re i human gest i gvozdena vrata otvaraju. Stanovnicima Afrike i ostalih
pasivnih krajeva Planete, kroz vakcinu i humanitarnu pomo moe se dosta toga poslati.
Pored kondoma, anti-bebi pilula i lekova iji je rok trajanja proao nekoliko godina (na
sluaj), u mleku za bebe se mogu poslati, recimo, razni infektivni agensi zahvaljujui koji

ma e se donirana populacija veoma brzo svesti na deset odsto svoje prvobitne veliine.
Efikasno, zar ne? Zato, onda, razmiljati kako da se Afrika pretvori u plodno tle i pobolja
ivot u njoj ili da se izgrade platforme i vetaka ostrva u okeanima, a jedan deo svetskih
mora pretvori u kopnene povrine. emu? Za koga? Onaj ko kasnije doe, sam e to ura
diti. Vodee krilo svetske vlade iz senke zastupa miljenje po kome je bolje saekati (i
pripomagati!) da veina, ako ne i svi, Afrikanci ,,nestanu sa lica Zemlje pa tek potom nji
hovu teritoriju pretvoriti u mesto za uivanje izabranih i najbogatijih, rajski kontinent od
Sredozemlja do Rta Dobre Nade. Ambicije se, meutim, ne zavravaju na Rtu Dobre Nade.
Jer, kad bi ambicije imale kraja, monika ne bi ni bilo. I stanovnitvo Indije je ,,ve vieno
za prepolovljavanje, a Balkan za ,,ienje. O Sibiru i Junoj Americi se tek raspravlja.
Viim rasama treba sve vie vazduha i prostora. Pa dokle stignu.
Pored ,,regulisanja veliine (posebno ,,obojenih) populacija odnosno naroda, drugi
pravac biolokog ratovanja okrenut je smanjenju do iskorenjenja takozvanih nepoeljnih
populacija koje, po miljenju nekih, ,,optereuju ljudski rod. Naravno, re je o narkoman
ima, hemofiliarima i homoseksualcima. Neko je, oito, preuzeo boji posao u svoje ruke.
Vri selekciju i proreuje ljudski rod kako mu se hoe i gde mu se prohte. Zato i zagovara
globalizam. Da stigne gde god i kad god hoe. Valja pleviti ljudsku batu.
Sahrane sve vie postaju deo amerikog naina ivota, rekao je svojevremeno Hauard
Riter (Hovvard C. Reather), izvrni sekretar Nacionalnog udruenja direktora pogrebnih
preduzea. Taj nain ivota, slutim, danas nama neko namee. I ne samo nama.
Narkomani dobijaju infektivni agens preko droge, hemofiliari u faktorima za zgrua
vanje krvi, homoseksualci uz afrodizijake i ostala pomona sredstva. Po Makartijevsko
Hitlerovskoj logici radi sa na permanentnom proiavanju od nepoeljnih populacija sa
vrstim ubeenjem da je to za dobrobit oveanstva. Ali, namee se pitanje dokle misija
za spas oveanstva moe da see? Da li ju je mogue sprovesti do kraja? ta ako neka
nepoeljna grupa izbegne ,,pravoverne? Hoe li osnovati kolonije sline onima iz
naunofantastinih filmova? A ta ukoliko osnae jednog dana toliko da krenu u osvetu?
Moe se, svakako, pokuati i sa primenom ogoljene sile, kao u Drugom svetskom ratu pro
tiv Jevreja i uglavnom nekatolikih naroda. Ipak, za ideju o pobuni dovoljno je da ostane i
svega nekoliko preivelih...
Ljudski ivot je kratak i zato je pomisao na smrt najjaa sila koja deluje na mnoge
ljude. Cele civilizacije zasnivale su se na oivljavanju ideje smrti. Smrt je prela put od mis
terije do nagrade: na drugom svetu e biti bolje... ivot je postao priprema smrti. (Desi
ka Mitford, Ameriki nain umiranja)
AIDS, uprkos mnogim studijama, jo uvek nepoznata bolest puna kontroverzi na
kojoj se razvila itava industrija kriminalnog delovanja, najee ostavlja inficiranog
veoma dugo u relativnom zdravlju. Taman toliko da se identifikuje sa zdravim ovekom.
Njena najvea ironija se sastoji upravo u gnjeenju psihe zaraenog usaenom larvom
crva svesti da su mu dani odbrojani. Ili, kako ree uveni K. Kraus, jedna od najraireni
jih bolesti je - dijagnoza!
Rukovaoci mainerijom zla trae, i po svemu sudei u vlastitoj s(a)vesti nalaze, oprav
danje za neasne postupke u onome to bi moglo da se desi u sluaju nekontrolisanog
mnoenja stanovnitva. Na prvom mestu, tvrde oni, najvea stopa nataliteta se belei kod
naroda na najniem stupnju kulturnog i tehniko-tehnolokog razvoja. Ukoliko to ne bude
zaustavljeno, brojem e prevagnuti nad ostatkom sveta. S druge strane, postoji realna opas

nost da resursi za preivljavanje budu ugroeni. Time e se znatno poveati razmere bede
u svetu, samim tim i progresivno doi do smanjenja kvaliteta ivota oveanstva u celini.
Nema sumnje da plan o kontroli stanovnitva u pojedinostima izaziva jezu, strah i
paniku. Ali, gledano iz ugla globalnog plana, pomenuta oseanja poprimaju svetlije tonove.
Zar nisu u istoj ,,prii abortus i istrebljenje velikog broja ivotinjskih i biljnih vrsta? O
planetarnim tzv. zelenim oazama da i ne govorimo. Zar svako od nas ne ini, ili bar podra
va, neto to u prilinoj meri lii na pomenuti monstruozan plan? Na to se, meutim, u
razmerama pojedinanog delovanja ne gleda kao na genocid ve - neophodnost! Prvo je,
dakle, samo ogoljeno, a drugo ,,poploano neophodnou i dobrim namerama koje, kao
to je ve poznato, esto vode u sam pakao.
Smrt postaje bezlian dogaaj. Prvi, drugi svetski rat, ,,depni ratovi, agresije,
okraji, pomeranja snaga - okeani mrtvih. Stav prema smrti postao je bezlian jer je smrt
bezlina. Timor Mortis conturbat me (Plai me strah od smrti) pisao je u 15. veku
kotski pesnik Vilijam Danbar. Ukoliko nema besmrtnosti, baciu se u m ore, pisao je
Tenison. Bez nade u zagrobni ivot, ivot ne bi bio vredan ni pokuaja jutarnjeg
oblaenja, govorio je veliki planer smrti - Bizmark. Iako je ljudska koa, gledano iz ugla
organsko-hemijskog sastava, u svih ista, biti u svakoj od njih ponaosob, veoma je razlii
to. Ili, prevedeno na srpski, kad boli, nikoga ne boli kao mene, kad je teko, nikome nije
teko kao meni, itd.
Iako je antiki svet smatrao da se filozofskom milju moe prevazii smrt, neto
me je vodilo da se okrenem ,,prizemnijem nainu njenog ,,reavanja. Na Todoxin
ovim preparatima nastalim na osnovu recepata starih tri hiljade godina, radim ve 45
leta. Re je o lekovima za klasinu kugu, praantibioticima, lekovima za koleru, nervne
bolesti, autoimune bolesti, reumatoidne bolesti, bolesti zavisnosti, ebolu, SARS, BSE
(bolest ludih krava) itd. U okviru Todoxin-ovog pristupa, ponudio sam reenja za
borbu protiv svih hibridnih (virusnih, bakteriofagnih, fagnih) laboratorijski kompono
vanih starih, dananjih i buduih infekcija. Moji preparati sutinski deluju kao revital
izatori imunokompetentnih, pre svega NK i T4 limfocita, kao i svih zamorenih i nede
lotvornih leukocita. Zbog toga mogu da kaem da je (na ovaj nain) mogue dekom
ponovati svaki agens, delo inenjeringa pokrenutog mainerijom zla, bez obzira na to
da li su pomenuti infektivni principi ili agensi u opnama mikoplazmi, rikecija, prioni
ma, da li su adaptirani na humanim proteinima, pre svega na HeLa elijama, miozini
ma ili aktinima.
Kao lekar koji je vie od ostalih leio inficirane HlV-om i obolele od AIDS-a, odgov
orno mogu da razmatram mogunosti istinski delotvornog suprotstavljanja toj opakoj
bolesti. Prvi sam, od svih zvanino priznatih HlV-eksperata, rekao da je virus kompono
van i prvi sam ga dekomponovao. Poznati su mi poreklo, mehanizam delovanja i replikaci
je (mnoenja) Hl-virusa. Godine 1987. patentirao sam Mapu imunobiolokog sistema, a
2005. Mapu vibraciono-talasnog imuniteta. Na osnovu tih saznanja stvorio sam preparat
koji osposobljava ovekov organizam da se bori protiv HlV-a i drugih virusa. Istovremeno,
imajui u vidu pomenuta saznanja, jo 1987. napisao sam pisma vodeim svetskim institu
cijama, pre svega Liku Monatanjeu, sa upozorenjem da vakcine nikada nee biti.
Leio sam i izleio izvestan broj i dan-danas ivih pacijenata. Meu njima i niz, ako
tako mogu da kaem, velikih i znaajnih ,,imena - sportista, balerina i advokata - iz londonskog Sitija. Dve godine sam upravljao i sanatorijumom u Durbanu (Junoafrika

Republika) u kome su pacijenti leeni 24-asovno, uz stalan nadzor medicinskog osoblja.


Za sve vreme njegovog rada, ni jedan pacijent nije zavrio sa fatalnim posledicama, uprkos
injenici da je veina dola na leenje u III i IV stadijumu side!
Suvie sam proao, uo i video, da bi me neto iznenadilo. Tokom gotovo pola veka
postojanja, Todoxin je prevalio put bremenit preprekama raznoraznih kontrola, proba i
sumnjienja. Nije ga mimoilo ni estoko iskuenje borbe sa zvaninom medicinom. Ni po
koju cenu nije htela da ga prihvati, iznalazila mu je razne nedostatke i traila sve mogue
i ,,nemogue provere i potvrde. Napadi su se posebno intenzivirali sa prvim istinski
obeavajuim rezultatima u borbi protiv HIV/AIDS-a. Dakle, u zadnjih 20 godina.
Prvo prihvatilite za HlV-pozitivne na Balkanu, Evropi, moda i u svetu, oformio sam
krajem 1985. godine u svom stanu u Svetogorskoj ulici (biva Lole Ribara) u Beogradu.
Vrata prihvatilita bila su otvorena 24 asa. Kao rezultat rada sa HlV-pacijentima, 1987.
je nastala internacionalna studija na 20 pacijenata pod Todoxin terapijom. Rezultati su
objavljeni iste godine u asopisu ,,Intervju. Naravno, na reakciju domae medicinske
javnosti nije trebalo dugo ekati. Nije bila ni iznenaujua a jo manje ubojita. Otprilike,
poput nezrelih antitela organizma napadnutog virusom. Naime, posle neargumentovanih
napada predstavnika domaeg medicinskog establimenta, iznetih u pismu pomenutom
asopisu na Todoxin-ov pristup u tretiranju AIDS-a, do danas se niko od njih vie nije
oglaavao po istom pitanju. Moda je razlog njihovog utanja sadran u injenici da se
nita od onoga to ini Todoxin-ovu teoriju o poreklu, mehanizmu delovanja i replikaci
ji, nije pokazalo - pogrenim.
U ovu priu se na izvestan, u svakom sluaju udan, nain uklapa i insistiranje profe
sora Velimirovia iz Graca (Austrija) 1988. godine na zajednikoj saradnji. Traei da
sarauje sa mnom, uz obeanje da e ,,lansirati Todoxin, a da emo dobit podeliti, dodao
je da HIV-pozitivne osobe nisu za aljenje ve za osudu, budui da su same krive za ono
to ih je snalo. Istog asa, obustavio sam svaki dalji razgovor ,a kamo li saradnju sa prof.
Velimiroviem, posle ega je izjavio da mrzi ovaj deo Balkana i ,,prljavi Beograd. Pregov
ori su, inae, voeni u Badenu (okolina Bea) i o tome posedujem celokupnu dokumentaci
ju. Zbog obimnosti je neu objaviti u ovoj knjizi. Pored nje, postoje i svedoci koji su pris
ustvovali ovim sastancima.
Na konferenciji o AIDS-u, odranoj u Beogradu 1988, pomenuti profesor je bio vodea
,,zvezda. Obratio sam se tada iroj javnosti, preko malih ekrana, argumentovanim primed
bama i zapaanjima u vezi sa radom konferencije. Savezni zvaninik za AIDS, jedan od
predsedavajuih pomenute konferencije, kritikovao je moj nastup punih 20 minuta, a da pri
tom nikada nije uo ni za Todoxin, niti za mene!
Jedan od prvih sastanaka, na kome mi je nuena saradnja sa uglednim stranim med
icinskim ustanovama, imao sam u Londonu sa prof. Gazarom. Ponudio mi je da u San Ste
fan i Kromvelovoj bolnici leim HIV-pozitivne pacijente Todoxin-om, ali uz primenu nje
govog ,,velikog pronalaska - ,,talidomida. Re je o ,,leku osmiljenom da pomogne trud
nicama u vezi munine koji je, meutim, izuzetno tetno uticao na razvoj ploda i doveo do
raanja velikog broja dece sa tekim telesnim oteenjima. U najveem broju sluajeva bez ruku i nogu. Iz razumljivih razloga, odbio sam ponuenu saradnju sa prof. Gazarom.
Pre nekoliko godina, meutim, poeo je da sarauje sa naom Infektivnom klinikom!
Dobio je, podrazumeva se, veliki publicitet. Posebno domae zvanino-medicinske javnos
ti ijem je establimentu imponovalo da svetski poznati strunjak, sa sve svojim uvenim

preparatom, eto, hoe da sarauje sa naom medicinskom ustanovom. Ako je verovati vesti
koja je doprla do mene, prof. Gazar uz pomo ,,talidomida odnedavno lei kancer u sused
noj Hrvatskoj. Na zdravlje. Moe li, Gospode, oprostiti onima koji znaju ta ine?
Pre odlaska u Vaington i potpisivanja ugovora u vezi kancera i AIDS-a sa Nacionalnim
institutom za kancer, pokuao sam da ostvarim saradnju sa naim zdravstvenim ustanova
ma. Sa domaim HIV-ekspertima sastajao sam se u dva navrata 1990. i 1991. godine. Na
prvom sastanku sa elnicima beogradske Infektivne klinike, postigao sam dogovor o ustu
panju dela pacijenata koji e svojevoljno biti tretirani Todoxin-om 42 dana, uz uslov da se
nakon toga javnosti prezentuju rezultati pre i posle primene Todoxin-ove terapije.
Uverivi se, meutim, da se zdravstveno stanje dodeljenih pacijenata znaajno
popravlja, a ni kod jednog ne pogorava, rok za objavljivanje dobijenih rezultata je
nenadano prolongiran na etiri meseca! Valjda u iekivanju da se, ipak, dogodi neto to
bi ukazalo na neuspeh mog pristupa. A kada je svako dalje odugovlaenje postalo neumes
no i nelogino, sainjena je desetolana komisija za vrednovanje rezultata Todoxin-ovog
pristupa sa kojom je trebalo da se sretnem u Skuptini grada Beograda, i to pred pred
stavnicima sedme sile. Meu deset lanova komisije, sastavljene od navodno najveih
domaih eksperata za AIDS, bila su i tri - neuropsihijatra!? udna veza, jo udniji eksper
ti. O njihovoj kompetenciji u ovoj oblasti, nije pristojno troiti rei. Ovom svojevrsnom
naunom duelu (to je bar trebalo da bude), pored novinara, prisustvovali su i predstavnici
VMA i Infektivne klinike. Ne sluajno. Njihov domai zadatak je bio karikiranje rezulta
ta mojih pacijenata poslatih na testiranje u pomenute ustanove.
Pozorite je postavljeno, predstava je mogla da pone. Scena: Gradska skuptina;
glavne role: predsednik ,,komisije i moja malenkost; statisti: ostali lanovi komisije;
tehniko osoblje: predstavnici VMA i Infektivne klinike (,,telovanje rezultata); publika:
predstavnici sedme sile koji e izvui svoje zakljuke i preneti narodnoj masi.
Tadanji direktor Infektivne klinike (istovremeno i profesor beogradskog Medicin
skog fakulteta) teatralno je prikazao rezultate pre poetka terapije Todoxin-om kao rezul
tate dobijene po zavretku terapije. Zavrni komentar je, otprilike, glasio ovako: terapija
Todoxin-om je samo pogorala zdravlje pacijenata koje je sada u loijem stanju nego to
je bilo pre poetka njene primene. Doslovno sam mu istrgao iz ruku papire kojima je
mahao pred novinarima, tvrdei da namerno pogreno interpretira rezultate. Odbio je to
uz objanjenje da to nije njegov manir i da mu je kolega sa VMA, zaduen za sidu, dao
rezultate upravo tim redosledom. Bio sam nepokolebljiv: prikazani rezultati su - lani! Re
je o prljavom pokuaju da se i on i javnost obmanu time to e rezultati pre poetka ter
apije biti prikazani kao da su dobijeni nakon zavretka terapije. Da bih potkrepio svoje
tvrdnje, otkrio sam strogo uvanu tajnu: nakon obavljenih testiranja na VMA i Infektivnoj
klinici, pacijente sam istog dana (to se moglo utvrditi na osnovu datuma) slao vozom da
obave uporedne analize u Kragujevac, Uice i Sarajevo. I, upravo zahvaljujui njima, pre
vara je otkrivena! Kako bih izbegao planiranu odmazdu (oduzimanje pasoa) zbog drskog
suprotstaljanja zvaninim medicinskim autoritetima i postignutih uspeha tamo gde je
Infektivna klinika doivela neuspeh, morao sam to pre da odem iz zemlje i potvrdu
uspenosti svog pristupa potraim u inostranstvu.
Nakon sukoba sa ovdanjim medicinskim establimentom, Todoxin vri prodor u
vodee svetske zdravstvene ustanove gde dokazuje vlastitu delotvornost. Priznanja za efikas
nost, Todoxinov pristup dobija od vodeih planetarnih institucija: u Stokholmu (Karolinska

institut), Torontu (Bekmen laboratorija), Rimu (Infektivna klinika, saraivao sa prof. Zorii
jem), od Nacionalnog instituta za kancer SAD (sa kojim sam potpisao dva ugovora - za leen
je AIDS-a i kancera), Kraljevske bolnice u Londonu, Instituta Robert Koh u Berlinu...
Uestvovao sam i na dve meunarodne konferencije o AIDS-u, danas opteprihvaene
kao najznaajnije konferencije iz ove oblasti.
Na meunarodnoj konferenciji o AIDS-u u Jokohami 1994. godine, koautori prvog
postera bili su strunjaci Nacionalnog instituta Betezda (National Institute of Health Bethes
da, Maryland), a drugog grupa sa Instituta ,,Karolinska (Stokholm, vedska). Pored toga,
na ovom kongresu sam prikazao intervjue i svedoenja svojih pacijenata. Japanski strun
jaci su bili zaprepaeni injenicom da su ameriki naunici po prvi put pristali da budu koautori. Meutim, ono to se na Svetskoj konferenciji o AIDS-u u Jokohami dogodilo
,,Beneton-u (izbacivanje radova iz programa konferencije samo zato to rezultati nisu
odgovarali stavovima farmaceutske industrije!?), inae najveem darodavcu za leenje dece
obolele od HIV/AIDS-a, dogodilo se i Todoxin-u 1996. u - Vankuveru.
Svetskoj konferenciji o AIDS-u u Vankuveru prisustvovalo je preko 10.000 uesnika sa
vie hiljada radova. Gotovo na svim tandovima nalazili su se Todoxin-ovi prospekti. Zaku
pljene su sale, plaene kotizacije, doli su izvetai kanadske televizije i novinari nekoliko
uglednih svetskih novina i asopisa, eminentni strunjaci Instituta ,,Paster iz Pariza i Insti
tuta Robert Koh iz Berlina, u ijem je izvetaju sa ove konferencije ak jedna estina pros
tora posveena Todoxin-ovom programu kao jedinoj terapiji koja obeava! (Ovo, inae, nije
jedina ustanova visokog ugleda koja je izrekla ovako laskave ocene o Todoxin-u. Ima ih jo
mnogo.)
Prezentaciju Todoxin-a, u trajanju od 80 minuta, radio je Klajv Lavdej (Clive Loveday),
redovni profesor virusologije i imunologije na Medicinskom fakultetu u Londonu i direk
tor referentne laboratorije Kraljevske slobodne bolnice (Royal Free Hospital) koju je
opremila i finansirala Evropska unija, inae ovlaenoj da sertifikuje (odobrava) proizvodnju i putanje u promet lekova u Evropi.
Jedinstvena ocena veine uesnika Konferencije svodi se na to da jedino Todoxin ter
apija obeava u daljoj borbi protiv HIV-a. Ali ne i svih. Jer, uprkos svim pohvalama i priz
nanjima, rad o Todoxin-u nije objavljen u okviru radova predstavljenih na konferenciji.
Sreom, obelodanjen je uoi njenog poetka u strunom asopisu ,,raum&zeit. [Jovanovi,
T., Tedder, R. S., Loveday, C., Kaye, S., Nasartnam, S.: Produena virusoloka i klinika
delotvornost TODoXIN-a u leenju HIV-1 infekcije (The prolonged virological and clinical
efficacy of Todoxin in the treatment of HIV-1 infection), ,,raum&zeit, Nr. 82, 1996, 81 - 93].
Iako je o Todoxin-ovom ueu na pomenutoj konferenciji snimljen i film, svi podaci
sa zvanine prezentacije prof. Klajva Lavdeja izbrisani su sa Internet-sajta ovog naunog
skupa. Nije teko zakljuiti koji su bili motivi za to i, naravno, u ijem interesu.
.. .Smrt je dobila najveeg protivnika. Ime mu je: dolar. Zelena boja dolara suprotstavi
la se simbolu smrti i kostur kosca, koji e svakoga pokositi, postaje isto to i blistava neon
ska reklama na ulazu u none lokale sa striptizom... (Ameriki nain umiranja)
Radix enim omnium malorum est cupiditas.*

*) Jer je koren svih zala pohlepa.

Nakon vie od 20 godina diskusija o AIDS-u, jedino se, na osnovu stava HlV-ekspera
ta irom Planete, moe ustvrditi ,,da neto naruava imunoloki sistem. Jo uvek se pouz
dano ne zna ta je to, ali se najprihvatljivijom ini postavka o ,,pogoravanju Hl-virusa jed
nom ili uz pomo vie komponenti. Poznato je, naime, da su virusi samo parii genetske
informacije upakovani u omota od belanevina.
Hl-virus, meutim, nije jedini uzronik imune deficijencije. Istovetni uinak se moe
postii delovanjem samo jednog iz dugakog niza raznorodnih infektivnih agenasa: humani
herpes zoster (naroito tip 6 i 8) i herpes simpleks virusi sa varijantama, maja leukemija,
bovine (govei) virusi, visna (oviji) virusi, virus konjske anemije, majmunski virusi (fomi,
SV 40, majmunski herpes zoster i simpleks virusi), virusi hepatitisa, mikobakterium lepre,
bakterija klasine kuge (pastorela pestis), gijardija lamblija, mikoplazme, bakteriofagne i
fagne estice, prioni.
Veina tzv. prateih (oportunistikih) infekcija nije prirodan tok bolesti izazvane HIVom. One su, naprotiv, namerno izazvane dodatnom infekcijom i pogoravaju manifestacije
bolesti u pojedinim segmentima organizma tokom prirodne infekcije: citomegalovirusna
infekcija, kandidijaza, mikobakterium avium kompleks, infekcija Eptajn Bar virusom,
Berkitov limfom, histoplazmoza, aspergiloza, pneumocistis karini pneumonia, Kapoi
sarkom, kriptosporidijaza, izosporijaza.
Sve teorije o prilinoj starosti side, jo pedesetih godina minulog veka pa i pre,
padaju u vodu. Budui da je re o ,,starim bolestima prisutnim od davnina (mislim na
pomenute pratee bolesti), podrazumeva se da su oboleli imali simptome imune defici
jencije. Ipak, u ovom sluaju nikako ne moe biti re o AIDS-u. Poznato je da su mnogo
pre pojave HlV-a i side komponovani i usavravani razliiti bioloki agensi. Jo su amer
iki Indijanci, recimo, bili desetkovani namernim irenjem velikih boginja (ponajvie
preko raznobojnih tkanina ,,obogaenih boginjama) dobijenih od prijateljski naklon
jenih belaca. (uvaj se Danajaca i kad darove nose!) Eksperimenti su vreni i pre Prvog i
Drugog svetskog rata. Bilo je dovoljno komponovati obian virus gripa sa virusima kon
jske anemije, goveim, ovijim i slinim virusima, za dobijanje savreno efikasnog oru
ja za unitenje ive sile.
A ta ako virus side nije - virus!? Moda je neto sasvim drugo, pogodno za ubacivan
je u drogu ili brano za hleb. Poto se brano ne konzumira presno, to ,,neto bi trebalo
da bude i termostabilno odnosno termorezistentno poput, recimo, aflatoksina gljivice
Aspergillus. Mogue je da izvesni elementi u tragovima u subtankim slojevima silicijuma
utiu na lananu reakciju umnoavanja virusa. Ko zna.
Postoji jo jedna mogunost. Moda Hl-virus u tolikoj meri lii na ,,obine,
sveprisutne viruse, da se jednostavno ne moe identifikovati. Prepoznaje se iskljuivo po
pozitivnom nalazu antitela. Da li su ta antitela stvorena ba protiv HlV-a, s obzirom na injenicu da ak 64 bolesti indukuje sintezu istih antitela? Koliko je od pomenutih 64 bolesti
identifikovano kao AIDS (sida) i koliko je ljudi otposlato na nebo dijagnozom: HIV-poz
itivan? Jer, odmah iza nje dolazi zaraen si i umire, a potom i nebeska kompozicija
toksinih lekova koja direktno vozi u raj.
Na pomenut nain je, dakle, mogue 64 bolesti deklarisati kao infekciju HlV-om. Kad
laboratorija ve konstatuje da je neko HlV-pozitivan, veoma je lako otkriti i gde je do infek
cije dolo. To je najmanji (ako je uopte) problem. Svako je neto radio i na taj nain se
(mogue) inficirao. Posekao se, dobio transfuziju, popravljao zube, proao pored ne znam

koga u ne znam kakvim okolnostima, sa nekim popio pie ili neto vie od toga. Mogunos
ti gotovo bezbroj. Problema, rekoh, nema.
Dva virusa u ,,kunom ogrtau elije domaina. Maskirana uniformom. Lepo
uukani, sklonjeni, zatieni. Slika gripa na koricama knjige ,,SIDA Lika Montanjea.
Poput dva suncokreta. U njih uperena dva cveta maslaka. Sluajno? ,,Sluajno? Namer
no? Virus i moj pronalazak. Virus-ubica i ubica virusa!
Tokom dugogodinjeg rada na leenju sindroma steene imunodeficijencije (AIDS),
imao sam priliku da se upoznam sa velikim brojem primera neodgovornog postupanja prema
HrV-pozitivnim osobama. Pomenuo sam postavljanje dijagnoze, odnosno izricanje smrtne
presude, iako je opte poznato da su dananji testovi na HIV - nevalidni. Virusolozi nemaju
gotovo nikakav virusoloki argument da HIV izaziva AIDS, ve potvrdu vlastitih hipoteza
trae od ordinirajuih lekara. Ovi, pak, daju pozitivan povratni izvetaj tvrdei u njemu da je
AIDS virusno oboljenje koje se moe leiti i antivirusnom terapijom. Veiti Duko Radovi bi
rekao: Kada se udrue jaka bolest i lo lekar, nema organizma koji im moe odoleti!
HlV-pozitivni pacijenti prolaze kroz sasvim drugaiju terapiju, bar tako tvrde lekari,
nego HlV-negativni. Od herpes zoster-a do loga, u sluaju HlV-pozitivnih pacijenata, pri
menjuje se doivotna antivirusna terapija ili se, shodno propisanim pravilima, lee bez pos
tojanja bilo kakvog klinikog oboljenja, a na osnovu markera surogata kao to su CD4 eli
je i merenje virusnog oboljenja uz pomo PCR postupka koji je pronaao Keri Malis. Sam
pronalaza o svom izumu kae: Besmisleno je da se proiruje neto to se moe otkriti
samo PCR-om i to je, iz tog razloga, blizu nule. To i dalje ostaje blizu nule.
Elemente uasa nosi i injenica da se na testiranjima veoma esto ,,otkrivaju inficirani
koji nemaju ama ba nikakve veze niti sa Hl-virusom niti sa sidom. To je, meutim, njihov
tek prvi korak u hodu po mukama. Snai e ih sudbina onih ija je HlV-pozitivna dijagnoza
ispravna. Za poetak jak stres, budui da su ubeeni u ispravnost dijagnoze, potom razmi
ljanje o odbrojanim danima iza koga, usled poptpunog kraha neuroimunoendokrinog
sistema, velika veina njih nestaje u izmaglici tune budunosti do konanog kraja.
elei da uini korak dalje u pogledu validnosti testova, Todoxin-ova nauna grupa je
pokuala da uveze testove koji primenjuju sistem NASBA (eng. Nucleic Acid Sequence
Based Amplification), ali svaki put je uoi realizacije dolazilo do ,,nepredvienih komp
likacija! Proizvoa nas je upuivao na strpljenje u pogledu stizanja poiljke sa testovima i
objanjavao da bi trebalo da saekamo njihov potvrdan odgovor?! Iz ovoga je zaista bilo
teko dokuiti razloge otezanja proizvoaa da poalje naruene testove.
Neke indicije ukazuju i na to da virus postoji. Veliko je, meutim, pitanje - kako izgle
da. Moja postavka je da se virus HlV-a krije u virusu gripa komponovanog sa humanim
herpes zoster virusom 6, uz dodatak prisutne fagne estice bakterije i mikobakterijuma
lepre. Upravo zato i ne moe da se identifikuje jer spolja izgleda bezazleno, a unutra bi se
eventualno otkrile manje razlike.
Iz injenice da mnoge bolesti zapoinju sa gripom, prosto se namee pitanje: da li grip
redovno donosi samo pad imunoloke odbrane zahvaljujui emu dolazi do razvijanja
latentne bolesti ili u sebi nosi jo jednu, dobro prikrivenu, bolest? Mogue su obe opcije.
Ne pitam se da li je tako ili ovako, ve kaem - ili tako ili ovako. (Nemanodije, praklice!?)
Hipotezu o (realno) moguoj vakcini protiv side postavio sam pre svih koje danas egzi
stiraju, prvenstveno zato to se nisam bavio traenjem vakcine specifine za delove spolja
njeg omotaa virusa (p41, gp!20, p24/25) budui da navedeni proteini i ne pripadaju spo

ljanjem ve unutranjem omotau, a pl7/18 spoljanjem. Uostalom, ta e virusu dva


omotaa, ili, bolje - odakle mu (uz to krivo ,,nasaena!) dva omotaa i, uz njih, dve odvo
jene spirale ije rastojanje i odnos nisu kao kod DNK? Odnos spirala je zauujue razno
lik i nesimetrian, rekao bih bez ikakve logike, ali, moda se upravo u tome i krije sutina
tajne virusa HlV-a.
Nakon 20 godina rada, neretko i po 24 sata dnevno, sa HlV-pozitivnim bolesnicima,
mogu rei da ima dokaza za postojanje ali, isto tako, i nepostojanje Hl-virusa. Najintere
santnije je, meutim, to to je Todoxin u oba sluaja - veoma efikasan!
Bezbednost i tolerancija doza Todoxin-a koje se koriste u udarnoj terapiji i terapiji
odravanja, ispitane su u mnogim studijama. U Velikoj Britaniji je, na primer, uraena
studija na dobrovoljcima po tamonjim vaeim propisima za voenje klinikih studija [UK
regulations for Clinical Trials Exemption Certificate (CTX)].
Todoxin-ova monoterapija je u mnogim meunarodnim studijama pokazala visoku
efikasnost kod obnavljanja funkcija imunolokog sistema, smanjenja sposobnosti za rep
likaciju HlV-a, opteg poboljanja klinike slike i kvaliteta ivota.
Todoxin je visokokvalitetan preparat izraen na bazi bilja, strogo bez sintetikih aditiva
i konzervansa. Sadri nosae jona i osnovne vitamine i minerale u rastvoru. Svojstvo odbija
nja Hl-virusa od zdravih elija postignuto je uz pomo fizioloki tolerantnih molekula koji se
vezuju za viruse. Imunoloku funkciju obnavlja uravnoteavanjem koncentracija pro-oksida
tivnih i anti-oksidativnih molekula, u citoplazmi funkcionalno kompromitovanih imunskih
elija, kao i obnavljanjem Krepsovog ciklusa i mehanizama oksidativne fosforilizacije.
Da zvaninomedicinski krugovi ne veruju u Todoxin-ove preparate, kazuje logika, ne
bi u tolikoj meri strepeli od njihove primene i - utali! A Todoxin je, sam po sebi, bezazlen
preparat. Osim u sluaju bolesti. U tom sluaju je sve, samo ne bezazlen. Nikome ne moe
da naudi, niim da nakodi. Neto, meutim, radi izuzetno drsko - podie imunitet i
odbranu organizma na nivo lakog i efikasnog savladavanja svih virusa. Na taj nain
oslobaa prostor organizmu da se izbori za sopstveno zdravlje, pogotovo ukoliko je re o
,,lanoj sidi ili ako ove uopte nije ni bilo. Uspeh je tada nesumnjivo izvestan.
Proizvodnju preparata, iskljuivo za potrebe HIV/AIDS-pacijenata, organizovao sam u
Gracu (Austrija), Los Anelesu (SAD), Kejptaunu - Durbanu (Junoafrika Republika). S
obzirom na vreme u kome ivimo, ostavio sam mogunost, ukoliko otkrijem eventualnu
zloupotrebu preparata u cilju dobijanja veeg profita, da u svakom trenutku oduzmem
pravo za njegovu proizvodnju.
Borba protiv side se, dakle, moe shvatiti kao borba za zdravlje oveanstva. Kada to
kaem, ne mislim samo na borbu protiv konkretne bolesti, ve protiv itavog savremenog
inenjeringa smrti. U razloge njegovog postojanja i delovanja neu na ovom mestu da ulaz
im, ali je ono svakako nesumnjivo kao i postojanje njegove praroditeljke ideje o neophod
nosti ,,regulisanja veliine ljudske populacije u smislu gotovo potpunog eliminisanja
odreenih, formalnih ili neformalnih, grupa ljudi i regulisanja brojnosti pripadnika
odreenih rasa i populacija. Borba o kojoj govorim je gotovo na samom poetku i, naravno,
neravnopravna i teka sa krajnje neizvesnim ishodom. Konano i trajno reenje je
nemogue ponuditi. Svakodnevno se komponuju nove varijante virusa kako bi se borba
protiv svega toga dodatno iskomplikovala i prevela u dugotrajan iscrpljujui pozicioni rat
bez mogunosti naglih preokreta na ,,bojitu. Da nije tako, virus bi sam po sebi izumro
budui da je re o hibridnoj, vetakoj tvorevini nedugog veka.

Prethodno navodi na zakljuak da bi sida nestala sama po sebi samo desetak godi
na po prestanku proizvodnje novih hibrida. Naime, sa svakim umrlim bolesnikom odlazi i
deli AIDS-a koji vie ne moe da se iri. Onog trenutka kad se zaustavi proizvodnja novih
sojeva HlV-a, nee biti ni novog potomstva. Postojei sojevi e se dekomponovati na sas
tavne delove, mnogo manje infektivne i pogubne. Poput hibridnih itarica. Svega dve do tri
godine mogu da se reprodukuju ,,prirodno, bez deformacija. Nakon toga je neophodno da
im ovek pripomogne. Priroda se, oito, i sama (koliko moe) buni i bori protiv hibrida neprirode.
Kad ve govorim o biogenetskom inenjeringu, ne mogu a da glasno ne postavim
pitanje: zato pored klasine tuberkuloze danas istovremeno egzistiraju i mikobakterijum
tuberkulozis, prenosi se kapljino (kijanjem i kaljanjem), i mikobakterijum avium kom
pleks koji se ne prenosi na okolinu? Pomenute dve varijante imaju dosta zajednikog. U
vezi su sa HlV-om i protiv njih se ne moe napraviti vakcina jer bi je trebalo praviti za dve
komponovane infekcije koje obino ,,idu zajedno. Ova kombinacija sa neizleivom ili
specifinom tuberkulozom je jedna varijanta Hl-virusa. Izgraen, oplemenjen, obogaen
hibrid, ugraen je u ,,supervojnika izmaklog kontroli koji kosi sve pred sobom.
U celoj prii moda ponajvie iritira i deprimira to to je ovek gotovo potpuno
nemoan da na odgovaraju nain uzvrati udarac u pomenutoj borbi. Zrnce optimizma i
podsticaja krije mogunost uenja kako da se zatiti. U sluaju pomora mieva veih
razmera, recimo, svaki od njih instiktivno i samoinicijativno trai nain kako da se nae
meu preivelima. ovek, sreom, ima i razum...
Osnovni zadatak koji sam sebi postavio, i cilj kao njegovo ishodite, jeste pruanje
podjednake mogunosti uenja svima kako se zatititi i sa potomstvom nai meu preive
lima. I sve moje prethodne knjige imale su isti cilj. lako je i ova u nizu istorodnih, svaka
naredna nudi vie - i leka i znanja. S jedne strane, rezultat je rasta i irenja proizvodnih
kapaciteta preduzea ,,Toreksin koje proizvodi Todoxinove preparate. (Ilustracije radi, u
okviru svojih proizvodnih pogona ima najvei liofilizatorski centar na Balkanu sa, ak, est
liofilizatora.) S druge, knjiga pred Vama, potovani, jeste i svojevrsna suma u meuvre
menu steenih znanja i prikupljenih dokaza kojim Todoxin-ova nauna grupa raspolae
kao potvrdom delotvornosti Todoxin-ovih preparata.
Knjiga je komponovana po ve ustaljenom principu. Naime, saznanja kojima raspo
laem su skoncentrisana na jedno mesto, to moda nije po pravilima pisanja ovakve liter
ature, ali se pokazalo veoma praktinim i, posebno, upotrebljivim. Zbog toga se, recimo,
pored saveta u vezi sa odreenim terapijama, ivotnim navikama, ishranom, nalo mesta i
za objanjenje naina kojim sam doao do preparata i svega to je njegov nastanak pratilo,
ali za i istraivanja, eksperimente, podatke koji se odnose na svetska iskustva, rasprostran
jenost i puteve irenja side, kao i ispovesti i svedoanstva samih pacijenata.
Ne mogu, a da na kraju ovog kazivanja ne pomenem najnovije rezultate Todoxin-ovog
pristupa koji danas dobijaju apsolutnu potvrdu kroz rezultate PCR-analiza sedam pacijena
ta sa naih prostora. Status ,,HIV-pozitivan kod njih traje izmeu 12 i 20 godina. Ipak, pod
Todoxin-ovom terapijom nesmetano obavljaju svoje svakodnevne aktivnosti. Neki. imaju i
zrave suprunike i zdravo potomstvo. Februara 2006. godine, samoinicijativno su se
obratili poznatom hematologu dr Radojiiu na testiranje. Kod pet pacijenata je broj infek
tivnih i neinfektivnih kopija iznosio ,,nula, a kod preostalo dvoje bio ispod granice detek
cije (donja granica detekcije iznosi 20.000) - 5.000 i 7.000 kopija!!! Iako su sa ovim rezulta

tima upoznati i najogoreniji protivnici Todoxin-a iz redova predstavnika zvanine medi


cine, do danas se niko nije oglasio u javnosti. Verovatno raunajui s tim da ono o emu se
javno ne govori i - ne postoji! Istina, problem su jedino svedoci.
Piui knjigu ,,ivoti 1550 godine, italijanski slikar, zlatar i arhitekta oro Vazari,
zabeleio je i anegdotu o uvenom italijnskom slikaru otu. Naime, kada je papa
Benedikt IX iz Treviza nameravao da oslika srkvu San Pjetro, poslao je u Toskanu svog
emisara da pronae pogodnu linost za to i obavezno poseti ota ija je slikarska zvez
da u to vreme bila u usponu. Savremenim jezikom reeno, da prikupi ponude tako to
e svaki slikar nacrtati po neto a papa prema tim crteima odrediti majstora kome e
poveriti tako delikatan posao. U knjizi ivoti slavnih slikara, vajara i arhitekata to je
ovako opisano:
...Dvorjanin poe na put da vidi ota i sazna koji su jo drugi majstori u Firenci
savreni u slikarstvu i mozaiku, te prolazei kroz Sijenu, stupi u razgovor sa mnogim umet
nicima koji mu dadoe svoje crtee. Doavi u Firencu, jedno jutro poe u raionicu ota,
koga je upravo zatekao u radu, i izloi mu namere i nain na koji papa eli da se koristi njegovim delom, i najzad zatrai od njega mali crte da bi ga poslao njegovoj svetosti. oto,
koji je bio vrlo Ijubazan, uze jedan list hartije i, naslonivi lakat na bok, da bi mu ovaj
posluio kao estar, povue kiicom obojenom crvenim jedan krug toliko pravilan da je to
bilo pravo udo. Uradivi to, oto potsmeljivo ree dvorjaninu:
- Evo vam crtea!
- Zar neu dobiti drugi crte sem ovoga? - upita ovaj smatrajui da je izigran.
- Dosta, ak i suvie je i ovaj - odgovori oto - poaljite ga zajedno sa ostalima i
videete da li e ga prepoznati...
Zastupnik, videvi da ne moe dobiti drugi crte, ode dosta nezadovoljan sumnjajui
da je izigran. Ipak, aljui papi ostale crtee i imena onih koji su ih izradili, poalje i otov,
ispriavi kako je ovaj izradio krug ne miui rukom i bez estara. Na osnovu toga su papa
i mnogi dvorjani koji su poznavali umetnost ocenili koliko je oto prevaziao sve druge
slikare tog vremena. Poto se ova stvar kasnije proula, nastala je posloviea koja se jo
upotrebljava: Okrugliji si nego otovo ,,0, a odnosi se na debele i tupoglave ijude. Za ovu
poslovicu se moe rei da je lepa ne samo po sluaju kako je nastala, nego mnogo vie po
svome znaenju koje se sastoji u dvosmislenosti, poto se ,,okrugao u Toskani sem za
pravilan krug upotrebljava i za duevnu tromost i nezgrapnost...
Eto, tako je 1550. pisao oro Vazari. Ali, emu ova anegdota u prii o Todoxin-u? Ne
sluajno. I Todoxin je zaokruen, potpun, biljni preparat. Razlika je jedino u tome to
,,pape savremene tzv. zvanine medicine, dakle gotovo pola milenijuma kasnije, izbegava
ju to da primete. Koliko dugo, vreme e pokazati...

Tehnika usluna laboratorija


(Technical Service Laboratories), Misisaga - Ontario, Kanada
Analize nekih Todoxin-ovih preparata izvrene u Bekmen
(Beckman) laboratoriji u Torontu
1.0 Fizika pravila
Uzorak #1
OFT-1935/TK
polu-vrsto
1.181
prijatan/voni
4.0

Uzorak #2
OFT-1962/DJ
teno
1.102
prijatan/voni
4.5

Stanje uzorka
Specifina teina
Miris
pH vrednost (kao uobiajen)
2.0 Glavni sastav
64.60
69.10
Sadraj slobodne vode (%)
35.40
30.90
Ukupna suva supstanca (/o)
3.21
2.93
Ukupan sadraj pepela (%)
3.0 Analiza suvih sastavnih organskih jedinjenja
87.50
Ugljeni hidrati (%)
85.75
Lipidi (masti) (%)
0.96
1.08
1.94
Proteini (%)
1.73
9.81
Karbonske (ugljene) kiseline (%)
11.23
4.0 Analiza elemenata (hemijskih)
58.37
Ugljenik (C)
59.26
7.09
Vodonik (H)
7.23
33.12
31.89
Kiseonik (0)
1.09
Azot(N)
1.22
0.02
Sumpor (S)
0.03
0.31
0.37
Fosfor (P)
5.0 Analiza glavnih ugljenih hidrata rastvorljivih u vodi
15.35
Glukoza (%)
17.70
7.23
6.12
Fruktoza (%)
0.04
0.22
Manoza (%)
0.94
1.16
Pentoze (%)
6.0 Anahza glavnih karbonskih kiselina rastvorljivih u vodi
4.74
Limunska kiselina (C6H807)
5.83
0.72
Sukcinska kiselina (C4H604)
1.03
0.12
Malonilna kiselina (C3H404)
0.38
7.0 Analiza vitamina rastvorljivih u vodi (ppm):
19
24
Tiamin (Bl)
16
27
Riboflavin (B2)
57
31
Pantotenska kiselina
23
19
Nikotinska kiselina
16
28
Nikotinamid
15
52
Piridoksin

Uzorak #3
OFT-1959/CK
polu-vrsto
1.190
prijatan/voni
3.5
64.60
35.42
3.84
84.20
1.13
2.11
12.56
59.03
7.30
32.06
1.20
0.03
0.38
16.93
5.30
0.40
0.98
5.92
1.17
0.67
37
31
43
49
37
23

Cianokobalamid (B2)
0.24
Folna kiselina
0.50
Biotin
76
Askorbinska kiselina (C)
96
Inozitol
112
8.0 Analiza vitamina rastvorljivih u mastima
B-karoten
0.090
Vitamin A (alkohol)
0.030
Vitamin A (acetat)
0.011
Vitamin D3
0.080
Tokoferol
0.106

0.18
0.35
39
82
83

0.26
0.62
63
89
193

0.031
0.015
0.008
0.042
0.093

0.061
0.021
0.009
0.037
0.114

9,0 Kvalitativne analize eemih kiselina i jedinjenja nosilaea azota


Sva tri nutritivna uzorka sadre ostatke sledeih jedinjenja:
Glukuronska kiselina
Glukonska kiselina
Fitolna kiselina
Aspartanska kiselina
Glutaminska kiselina
Glicin (Gly)

Prolin (Pro)
Glukozamini
Purinski ostaci
Pirimidinski ostaci
Piperin
Fitol

Glucitol
Enzimi:
Amilaze
Fosfataze
Katalaze

Svetska zdravstvena organizacija


eneva, 3. n o vem b a r 1987. g o d in e
Dragi dr Jovanoviu,
Zahvaljujem o Vam za p is m o o d 27. oktobra 1987. godine.
M oram o da Vas, na alost, obavestim o da nije u politici SZO da se angauje u istraivakim p ro
je k tim a s pojedincim a.
P reporuujem o Vam, m e u tim , da svoj predlog uputite n e k o j istraivakoj ustanovi.
Iskren o Va,
D r D onatan M an
D irektor specijalnog program a za A ID S

P ism o prim . dr sci. Todora Jovanovia o d 21. oktobra 1987. Pasterovom in stitu tu (Pariz).

Pasterov in stitu t
Pariz, 9. decem b a r 1987. g o d in e
G ospodine,
Vaa poiljka je predata dr Zerijalu ko ji radi u R hone-P oulenc Sante, a bavi se terapeutskim
pokuajim a vezanim za in fekciju H lV -om .

Za Montanjea,
Dr Fransoa Denio,
Odeljenje za virusnu onkologiju

P ism o prim . dr sci. Todora Jovanovia o d 15. decem bra 1987. Pasterovom institutu.

Pasterov institut
Pariz, 29. decembar 1988. godine
Gospodine,
Saglasno Vaem pismu od 23. decembra 1988. godine i kako sam Vam venajavio u svom pismu
od 9. decembra 1987. godine, Vaa dokumentacija je predata dr Zerijalu kome preporuujem da se
obratite.
Primite, Gospodine, izraz mojih najboljih oseanja.
Dr Fransoa Denio
Ovde je, naime, re o tome da se prim. dr sci. Todor Jovanovi prvi usudio da napie pismo prof.
Liku Montanjeu, nauniku koji je otkrio HIV, u kome mu je objasnio da nee moi da se proizvede
vakcina uprkos tome to je ovaj javno izrekao daje "samo pitanje dana kada e vakcina protiv HlV-a
biti napravljena". Nedugo zatim, doloje do naglepromene miljenja igrupa francuskih naunika, na
elu sa prof. Montanjeom, objavilaje "senzacionalnu" vest da vakcine - nee biti!

Ugovor o saradnji sa direkto ro m R im sk e in fektivn e k lin ik e prof. F. Zoriijem.

Slobodni univerzitet B risel


O deljenje za m o leku la rn u biologiju
5. ju l 1988. g odine
Dragi dr Jovanoviu,
Prim io sam Vae p is m o i proitao o Vaoj m edikaciji i rezultatim a k o je p o in jete da dobijate s
Vaim pacijentim a.
B udui da m i nism o u potpunosti ukljueni u rad s pacijentima, preporuujem Vam da stupite u vezu
sa Svetskom zdravstvenom organizacijom u enevi. Oni m oda m ogu da Vam p o m o g n u Gnansijski i
ukljue Va nain leenja u iroku m reu u kojoj bi bio ocenjen i uporeen sa ostalim nainim a leenja.
U n a d i da e to p o m o i Vama i Vaim n esrenim pacijentim a, iskren o Va A. B u rn y

K arolinski in stitu t
O deljenje za im unologiju, S to kh o lm
16. februar 1989. g o d in e
ao m i j e zb o g kanjenja s podacim a. Pronali sm o, m e u tim , d a je "OF" p reparat veom a p o te n
tan u aktiviranju lju d skih N K elija. Ta aktivacija zahteva izvesn u p rein ku b a ciju sa efek to rn im elija
m a (preko noi), optim alna je p ri finalnom razblaenju u odnosu 1:1000 (ali se jo m o e detektovati
i k o d 1:100.000) i nije aditivna na IL-2 efekat. Naim e, "OF" uveava N K unitavanje u istoj m e ri kao
to to ini IL-2. U p relim in a rn im eksp erim en tim a n e vidim o e fe k a tn a p o g o en e vezane elije, tj. "OF"
uveava efika sn o st onih elija k o je ve vezuju p o g o en e elije za tum or.
Dalji rad m ogao bi da odredi faktore ko je oslobaaju stim u lisa n e elije i, dakle, uvede aktivaciju
u p risustvu razliitih antitela, anti-IFN, anti-IL-2 itd. M eutim , s obzirom na sadanje stanje stvari, s
naim ogranienim p o zn a va n jem stru ktu re "OF"-a n e planiram o takve eksp erim en te.
U koliko Vi im a te n e k e dalje planove, m i sm o zainteresovani da o n jim a razgovaramo.
M ikael Jondal, p ro feso r

N acionalni in stitu t za rak, M erilen d


21. ju n 1989. go d in e
D ragi dr Jovanoviu,
Vaa p rep iska sa UD CDC i N acionalnim in stitu to m za alergiju i in fektivn a oboljenja, upuena je
naem O dseku bu d u i da sm o m i, u okviru N acionalnog instituta za rak, za d u e n i za akviziciju je d
injenja n a m en jen ih testiranju za a n titu m o rn e A ID S-antivirusne zatite.
R adi inform isanja, N IR trenutno radi na obuhvatnom ispitivanju s ciljem identifikovanja je d in je n
ja koja im aju potencijalno A ID S-antivirusno dejstvo. To in vitro ispitivanje, k o je uklju u je infekciju T
elija sa ivim HIV, zahteva je d in o veom a m a le uzorke: 50 m g je dovoljno za p o tp u n i test. Izvoenje
ispitivanja nita n e ko ta darodavca. Ipak, ogranieni sm o na testiranje ka rakteristinih h e m ijskih
jedinjenja iz sin tetikih ili priro d n ih izvora. Z b o g toga n e m o e m o da p rih va tim o ekstra kte sirove
frakcije, m ik stu re ili kom binacije.
U koliko im a te na m e ru da testirate Va materijal, poaljite m i h e m ijs k u stru k tu ru tako da je m o e
m o proveriti, s obzirom na n au bazu podataka, k a k o b ism o izb eg li dupliranje. A k o naglasite da
struktura m ora da b u d e drana u tajnosti, toga em o se p o te n o pridravati.
Iskreno,
D anijel Lednicer, Ph. D.
O dsek za h e m iju i sin te zu leko va
N acionalni in stitu t za ra k

P ism o k o jim je d rJ o v a n o vio b a veten da m u je odobren za h te v za otvaranje ordinacije u Voterge


jtu (Watergate) u centru Vaingtona, elitnom kraju u k o m e ive najm oniji lju d i SAD. N aim e, n a ko n
provere etiri iz u ze tn o rigorozne kom isije, dr Jovanoviu je dozvoljeno obavljanje m e d ic in sk e p ra kse
u Votergejtu.

Intervju prim. dr sci. Todora Jovanovia beogradskom asopisu ,,Galaksija (april 1990.) pod
(delimino i stranim) naunim krugovima i spreio da jedan ,,naunik za dr Jovanoviev

(d elim in o i stra n im ) n a u n im k ru g o v im a i sp reio da je d a n n a u n ik za d r J o va n o viev


pronalazak bude n o m in o va n za N obelovu nagradu!

S h e m a ispitivanja za T odoxin k o ju je , ka o garanciju za p o tp isiv a n je ugovora, svojeruno


ispisao dr sci. G ordon M. Kreg, e f o d seka za p riro d n e p ro izv o d e p r i N a cio n a ln o m in stitu tu za
ka n c e r SAD.

Saglasnost za prihvatanje uslova p o d ko jim je Todoxin bio ispitivan na N acionalnom m stitu tu za


ka n cer SAD, kao deo program a za ispitivanje h o m eo p a tskih sredstava. D obijeni rezultati su bili
izu ze tn o dobri.

Prva i etvrta strana ugovora sa N C I (Nacionalni in stitu t za kancer SAD) za leenje kancera.

Prva i etvrta strana ugovora sa NCI za leenje AIDS-a.

Naslov lanka objavljenog u asopisu "raum&cajt" (raum&zeit). Re je o rezultatima studije izvedene na dvadeset pacijenata, tretiranih Todoxin-om. Kao koautori se pojavljuju najvei svetski virusolozi koji su potvrdili da se dejstvo Todoxin-a pokazalo efikasnijim od svih biljnih medikamenata i
preparata zvanine medicine, koje su do tada ispitivali.

Poziv prim. dr sci. Todoru Jovanoviu za sastanak sa komisijom Ujedinjenog Kraljevstva (Velike
Britanije) za ispitivanje i odobravanje lekova (Medical Research Council - MRC), formirane od strane
Evropska zajednice na elu sa prof. Denet Darbiajr (Janet Darbyshire).
Na sledee etiri strane su ugovori o tajnosti, tj. potpisi lanova Komisije EU za odobravanje leko
va sa kojima je prim. dr sci. Todor Jovanovi sklopio ugovore o potvrivanju delotvornosti Todoxinovih preparata.
Naime, EU je izabrala komisiju iz Ujedinjenog Kraljevstva (UK) za praenje, analizu i odobrava
nje svih preparata zvanine i prirodne medicine. Do strunjaka ove komisije mogu da dou iskljui
vo svetski priznati preparati i strunjaci sa najviim referencama. Prim. dr sci. Todor Jovanovi je
zahtevao da svaki od lanova komisije potpie ugovor o tajnosti toje, samo po sebi, dovoljna garan
cija njihove uverenosti u delotvornost Todoxin-a. Potpisani lanovi komisije su:
- Prof. Brekenri (Brekhenridge), jedan od najpoznatijih farmakologa u svetu,
- prof. Defris (Jeffries), virusolog,
- prof. Veler (Weller), stariji lan evropske komisije za AIDS,
- prof. Darbiajr (Darbyshire), predsednik komisije.

Prepiska sa najveim svetskim ekspertom za presaivanje kotane sri prof dr. Grantom Prenti
som iz engleske Kraljevske bolnice.
Pracijenti prof. Prentisa koji nisu pristali na verovatnou od 50 procenata da zahvat uspe ili nisu
bili u stanju da plate traenu cenu, pomo su zatraili od prim. dr sci. Todora Jovanovia.

Nakon to je postao poznat u svetu, prim. dr sci. Todora Jovanovia je pozvao direktor i profesor
virusologije na Kohovom institutu G. Pauli. Zakazao m u je jednoasovni sastanak koji se produio na
dva sata, a potom m u predloio da nastave razgovor uz obeanje da e m u sam skuvati kafu. "Idete
na Konferenciju u Vankuver?" upitao je prof. Pauli. Kadje dobio potvrdan odgovor, nastavio je: "Pred
laem Vam da napravite prezentaciju Todoxin-a zatvorenog tipa na koju ete pozvati iskljuivo pro
fesore i docente najveih svetskih instituta". Prim. dr sci. Todor Jovanovi je prihvatio ideju, zakupio
salu i okupio u tom trenutku najvea svetska imena iz oblasti virusologije. Prezentaciju je vodio lon
donski profesor Kliv Lavdej (o emu postoji video-zapis).
Izuzetni rezultati su izazvali opte zaprepaenje prisutnih. Uprkos tome i ispunjenju svih uslova
organizatora, radje iz nepoznatih razloga skinut sa Internet-strane Konferencije. Ipak, to nije sprei
lo prof. Paulija da u izvetaju sa Konferencije posveti akjednu estinu prostora - Todoxin-u! Radoz
nalimaje objasnio da je Todoxin u tom trenutku jedina realna nada za borbu protiv opake bolesti i
svojom preporukom i potpisom omoguio prim. drsci. Todoru Jovanoviu pristup najveim svetskim
laboratorijama.

Preporuka i sugestija prof. Paulija, nakon etvoroasovnog sastanka u Berlinu, prim. dr sci.
Todoru Jovanoviu kojim ekspertima i laboratorijama da se obrati za nastavak naunog rada i istrai

Poziv upuen prim. dr sci. Todoru Jovanoviu za sastanak u vezi saradnje na ispitivanju
antivirusnog svojstva Todoxin-a na Medicinskom fakultetu u Londonu. Potpisao ga je profesor
Riard S. Teder.
Sin glavnokomandujueg iskrcavanja u Normandiji u vreme Drugog svetskog rata, lord Riard
Teder, profesor imunologije i virusologije na Medicinskom fakultetu u Londonu, prvi je promovisao
AZTretrovirpolovinom osamdesetih godina prolog veka sa prof. Klivom Lavdejom i ujedno ga prvi
oborio u poznatoj "Konkord" studiji raenoj u Francuskoj. Naime, ve nakon est meseci od poet
ka studije, pacijenti iz kontrolne (placebo) grupe su iznenada poeli da umiru, to nije bio sluajkod
grupe pod terapijom AZT retrovirom. Zbunjeni, Francuzi su zatraili pomo i saoptili da e studi
ja, po svemu sudei, morati da bude prekinuta
Profesor Teder je ustanovio da su istraivai manipulisali. Svaki smrtni sluaj iz "AZTgrupeje
prebacivan na spisak placebo grupe! Na taj nain je pala "Konkord" studija. Neslavno je prola i
"Delta "studija, neto kasnije raena u Londonu. Nikada nije privedena kraju zbog velikog broj smrt
nih sluajeva u grupi koja je primala terapiju AZT retrovira.

Petogodinja saradnja prim. dr sci. Todora Jovanovia sa INEP-om, naalost nije urodila oeki
vanim plodom, uprkos tome to je drJovanovi svojim autoritetom i titulom dao pokrie za rad Insti
tuta.

Oktavno
ustrojstvo m uzike
i igra fotona
kao univerzalni ivot
ovom svojevrsnom uvodu pre uvoda, potovani itaoe, pokuau da nagoves
tim sadraj knjige koju si upravo otvorio. Do podataka sam doao tokom vie
od etrdeset godina naunog rada. to bi narod rekao, dugog koliko i jedan
ljudski vek. Sve to vreme sam utroio, nadam se ne uzalud, na sakupljanje delia, segme
nata, istine o ivotu, bez obzira na to da li ih pozitivna nauka svrstava u medicinu, biologi
ju, fiziku, hemiju, ili pak filozofiju, teologiju ili umetnost. Cogito, ergo sum!1
Oduvek sam smatrao da samo takav, danas bi rekli interdisciplinarni pristup, donosi
spoznaju o mudrosti ivljenja. Teme koje obraujem u ovom delu izdvojio sam ponajvie
zbog neosporno mogue naune i kreativne irine delovanja, ali i njihove neprolazne
aktuelnosti i brojnih tabua i mistifikacija koje izazivaju u naunim i nenaunim krugovima.
Spoj veitih zagonetki ivota due i tela, kao razreenje uslova ouvanja zdravlja, elim da
podelim sa Tobom i kodiram ih u kljune rei: poreklo bolesti, mehanizam transformacije
i komponovanja, stvaranje Hl-virusa u organizmu, oktavna muzika univerzalnog ivota,
ples fotona, boanska estica.
Sa jasnom sveu da samo pominjanje nekih od njih, ili svih zbirno, kod nekoga moe
da pobudi elju za sklapanjem korica, igram na sve ili nita. Moda dotini nema istinskih
afiniteta prema ovim temama. Zato da ne. To je ljudski. Ipak, igram na tankoj ici
ovekove uroene radoznalosti. Bez razmiljanja. Znam ta nudim i ne sumnjam u izazove
interesovanja. Ali, kako sam i sam tek samo ovek, kao autora bi me obradovala svaka
primedba, kritika, diskusija u vezi ovde izreenog, kao znak (da li?) ispravnog usmerenja i
troenja kreativne naune snage.
U

N ajvei je p o re m e a j duha vero va ti da su stv a ri on akve


k a k v e b ism o e le li da budu
Luj Paster

Ponekad imam utisak da se udaljavamo od ivota. Mata nas vue na sve strane. Retko
u istom pravcu, a poslovino na dijametralno suprotne krajeve. Ali, nije strano to to nam
1) Mislim, dakle, postojim.

radi mata. Strano je to nas za nos vuku injenice. Mata spaava. Predvia i otkriva
istinu. Oslanjanje iskljuivo na injenice, te konkubine duha vidljivih okom, zavodi i odvodi
me hiljade velova. Iz odaja mate se lako pronalazi izlaz. Jedna slika ustupa mesto drugoj
ili se preobraava u novu. I ma koliko jeretiki i neinteligentno (makar prema trenutnim mer
ilima) delovalo, opredeljenje za verovanje u sopstvenu intuiciju i fleksibilnost koja iz nje isho
di, u konanom razreenju uvek vie nudi od krutog oslanjanja na injenice i pridravanja
,,dokazanim istinama i iz njih proisteklih znanja. Da nije toga, gde bi Nikola Tesla ,,video
svoje obrtno magnetno polje? U ta je verovao Galileo Galilej kada je povikao - ipak se okree!
Treba li podseati da se kao ,,disident katolikog dominikanskog reda oslanjao iskljuivo na
prirodnu svetlost ljudskog uma. Dobro, to moe i tako da se nazove...
Moe li, meutim, da pomogne i skidanju vela sa tajne porekla bolesti kada je i u mnogo
jednostavnijim, da ne kaem prizemnijim, ivotnim situacijama nemona? U najobinijem
sudskom procesu se na osnovu materijalnih dokaza i svedoenja neko moe proglasiti kriv
im, a da zapravo uopte nije kriv! Lo raspored zvezda ili neto drugo, svejedno je. Samo se
ishod rauna. A moda je re o ,,kupovini ili ,,iskupljivanju, kako mu drago, jer svako moe
da ,,kupi i bude ,,kupljen. ak do besmislenosti. ovek priznaje zloin zbog koga e biti
pogubljen da bi sopstvenom rtvom ,,kupio ivot vlastitoj deci. Bez obzira da li emo ovo
nazvati nesuvislim ili budalastim, na hiljade ovakvih primera ve postoji i postojae.
Dux atque imperator vitae mortalium animus est!2 Ili, to bi Duko Radovi rekao:
Nasmeite se, sa mnogo dobrote i malo, malo gorine. Oprostite ivotu i svetu to nisu
savreni.
Na sudski proces, u kome presuda jo uvek nije izreena, podsea i u vremenu davno
zagubljeno poglavlje istorije medicine - sukob naunih stavova, blae reeno akademska
rasprava, slavnog Luja Pastera3i njegovog savremenika Antoana Beama4, profesora bio
hemije i dekana medicinskog fakulteta u Lilu. Beamu se kasnije prikljuio Ginter Enderlajn, a Pasterovoj strani (nakon estokih naunih rasprava povremeno zainjenih ak i
linom netrpeljivou) Robert Koh5.
O emu je re? Uvaeni Beam i Enderlajn su zastupali tezu da svaka bolest potie
iznutra. Glavni postulat ovog stanovita podrazumeva prisustvo praelija (soraba, neman
odija) u organizmu domaina i njihovu sposobnost preobraavanja u razliite oblike i,
shodno tome, iniciranje i podsticanje patogenih procesa u organizmu pod dejstvom razlii
tih spoljnih uticaja. Znai, stvaranje odreenih uslova pod kojima dobroudni, vredni i
korisni ,,radnici najednom ,,polude, to jest ponu da se menjaju i pretvaraju u sopstvenu
suprotnost. U tom njihovom preobraaju lei razlog nastanka mnogih bolesti. Imajui
reeno u vidu, ova teorija je istovremeno realna koliko i fantastina.
2) Dua je voa i zapovednik ljudskog ivota.
3) Luj Paster (Louis Pasteur 1822-1895), francuski hemiar i biolog. Ime Luja Pastera poznato je irom
sveta pre svega po postupku pasterizacije, nazvane po njegovom imenu. Iako po obrazovanju biohemiar, vie
se proslavio u medicini. Pronaao je vakcinu protiv besnila i prvi u svetu naparvio vakcinu protiv antraksa.
4) Antoan Beam (Antonine Bechamp), iveo sredinom XIX veka, zaetnik ispitivanja pleomorfizma (odnos
dve ili vie vrsta ili formi u ivotnom ciklusu). Oslanjajui se na njegov rad, nemaki botaniar i zoolog dr Gin
ter Enderlajn (Gunther Enderlein, 1872-1968) radio je mikroskopska istraivanja u tzv. tamnom polju (dark
field) pleomorfizma mikroorganizama (prioni, virusi, bakterije, protoaze, gljivice, spore).
5) Robert Koh (Robert Koch, 1843-1910), nemaki lekar. Prvi u svetu razvio tehniku izolovanja i ispitivanja
bakterija. Njegov sistem je postao osnova savremene bakteriologije. Izolovao je i identifikovao bakteriju koja
izaziva antraks (anthrax) i organizam koji izaziva koleru. Godine 1905. dobio je Nobelovu nagradu iz oblasti
medicine za rad na otkrivanju i leenju tuberkuloze.

Ni njoj suprotstavljena teza nije nita manje ni realna ni fantastina, ma kako na prvi
pogled izgledala. Njen osnovni postulat je tvrdnja da sve bolesti dolaze spolja. U veoma
grubom prevodu, bolesti ,,lete vazduhom, ,,putuju vodom, ,,gamiu kroz zemlju, dakle
prolaze kroz najrazliitije sredine ili ih koriste kao svojevrsno prevozno sredstvo kako bi
stigle na nezakazanu partiju ruskog ruleta - na koga naiu, njega su napale. S tim to u
areru bolesti ima mnogo vie od jednog ,,metka.
Pomenuta dva stava su u meusobnom sukobu i definisani tako da iskljuuju jedan
drugi. Ali, bez obzira na to koji je ispravniji (ni jedan se ne moe odbaciti kao apsolutno
netaan), ljudi se razboljevaju, a teko objanjive epidemije, as ovde - as tamo, nenadano
pojavljuju. Bilo je i bie raznoraznih bolesti i njihovih epidemija, a ljudi e oboljevati od
kuge, kolere, boginja...
Ukoliko se priklonimo prvoj teoriji, namee se pitanje: ako bolest ve ,,ui u oveku
i razvija se pobunom ,,radnika preobraenih u zarazu, kako se konkretna bolest iri u
odreenoj populaciji? Potom i - kako dolazi do epidemija? (Delimino objanjenje postoji
u knjizi Nada za Srbiju, od 333. strane: elijske estice-higijeniari se unutar elije vezu
ju za nepotrebne elijske molekule, veoma esto patogene, i izbacuju ih iz organizma zno
jem, disanjem, preko urogenitalnog i digestivnog trakta.)
U sluaju opredeljenja za drugu teoriju, postavlja se pitanje - zbog ega u vreme epi
demije neki ljudi oboljevaju, a neki ne? ak i oni za koje se ne bi moglo rei, bar ne po
nekim opteprihvaenim merilima, da pucaju od zdravlja. Slabunjav i veito boleljiv
ovek se na voleban nain provlai kroz uasavajuu epidemiju, recimo velikih boginja ili
kolere, dok oko njega kao pokoeni padaju oni koji su koliko jue predstavljali olienje
zdravlja. Kako je to mogue?
Iz reenog se jasno namee neophodnost pronalaenja nove teoretske, potom i pri
menljive praktine postavke, u cilju potpunijeg objanjenja uzroka i nastanka bolesti.
Sve lepe teorije nastale jo u antikim vremenima prema kojima se mievi raaju iz ita,
a moljci legu iz brana i sl, moda i nisu u tolikoj meri smene koliko nam danas
izgledaju. injenica je da se mievi pojavljuju i legu tamo gde ima puno ita, a moljci
gde ima dovoljno brana. Ako nema ita i brana, nee biti ni mieva i moljaca. U ovoj
teoriji, dakle, ipak postoji neto to bi moglo dalje da se razvija. Nova, trea teorija,
mogla bi da se razvije (i) na tim zrncima istine. Zato se, na primer, isti pupoljci (zae
ci) u jednom organizmu pretvaraju u kancer, u drugom u influencu, a u treem u neto
sasvim ,,deseto? Recimo, u TBC.
Treba primetiti i to da je uvek i obavezno re o bolesti, patolokom naruavanju
ravnotee u organizmu, a nikada o pospeivanju zdravlja. Zato, recimo, nije zabaleen ni
jedan poremeaj koji bi optem zdravlju dao nov kvalitet? Recimo ivotni vek oveka od
biblijskih 800-900 godina? Zdravlje je strogo i zauvek definisana jedinica mere i svaki
pomak u bilo kom smeru obavezno vodi u patologiju? Odgovor na ovo pitanje se nesumn
jivo nalazi u dalekoj budunosti i nemam nameru da ga ovde elaboriram, tim pre to ga je
neuporedivo tee dokuiti od odgovora na veitu dilemu o kokoki i jajetu. ta vie, u ovom
sluaju se ne zna da li uopte postoje kokoka i jaje!? U formuli zdravlja je jedina kon
stantna - dilema!
U svakom sluaju, ne moemo odbaciti injenicu da oboleli u nekim sluajevima iri
tj. prenosi zaraznu bolest na druge ljude. Time je oborena prva teorija? injenica je, meu
tim, i to da se nee razboleti svako ko doe u dodir sa obolelim. ta je sa hiljadama onih

koji su vodili brigu i negovali zaraene velikim boginjama, tifusom, kolerom, kugom itd?
Da li je, i kako, apotekar i nikada zvanino priznati lekar iz Avinjona (Francuska) jo polovi
nom 16. veka znao da se njemu nita loe nee desiti dok su mu takorei na rukama umi
rali ena i sin od kuge u centru grada opustoenog epidemijom? Manje je vano to to je
njegovo ime Miel de Nostradamus, u istoriji ljudskog roda zapameno u liku veito
zagonetnog proroka i astrologa. Da li je time poljuljana druga teorija koja, istina, doputa
da se nee ba svi razboleti koji dou u dodir sa zaraenima?
Lekari i lica zaduena za negu obolelih su, na izvestan, nain imali svest o tome da e
ih bolest mimoii. Iako bazirana uglavnom na intuiciji, ipak je postojala kao injenica. S
druge strane, ne moe se prenebrei ni podatak da se deo njih razboleo i zarazu preneo da
druge. Nekome je bilo dovoljno samo da pogleda obolelog od recimo velikih boginja, pa
da i sam padne u bolest i to u njenom najdrastinijem obliku.
Sva iskakanja iz pomenutih definisanih medicinskih stavova, goni na traenje treeg.
Po nepisanom pravilu najee smetenog negde na sredokrai prethodna dva. Jedan deo
mogueg ,,meureenja se krije u delovanju spoljanjih podsticaja na razvoj bolesti: neki
(a moe i vie njih) od spoljnih inilaca inicira menjanje, potom i pobunu ,,pupoljaka u
organizmu i stvaranje naizgled samoubilakog procesa. Samo naizgled. Nije re o istin
skom samoubistvu. Deava se neto veoma udno: ,,podstanari unitavaju organizam
domaina, ak i eliju-domain, a pritom sami - ne umiru. Besmrtni su poput due. ta
onda nose pomenuti ,,pupoljci, to jest nemanodije, sorabi itd? Po ve usvojenim i na nivo
zakona izdignutim teorijama, oni nose - energiju! Oni su, dakle, ta energija od koje ne samo
da nastaje ivot, ve i dua ivi? Veni ivot!
Najpre je bila energija, potom materija. Materija je stvorena iz prvobitne i vene
energije koju znamo kao svetlost Zasijalaje i pojavile su se zvezde, planete, ovek i sve to
je na Zemlji i u Univerzumu. Materija je izraz beskonanih vidova svetlosti, zato je energi
ja starija od nje.

Nikola Tesla6
Ovo znai da je spoljanji uticaj ipak neophodan - bacil, virus, mikroorganizam
koji e ui u telo i podstai pobunu. Ali, bez obzira na svu agresivnost pa ak i
,,zavodljivost dotinog mikroorganizma prema siunim podstanarim a i njegovu
irokogrudu ponudu da ovima svata padne na pam et, ima organizama koji e i
agresivnost i ,,zavodljivost doekati hladno. Nee doi do pobune, jo manje do
emotivnih reakcija u smislu ,,ludovanja. Zato? Zbog postojanja izvesnog oblika
stabilne vlasti. Meu podstanarim a-radnicim a u takvom organizmu nema tra
jkaa niti realnih izgleda da se oni pojave. Re je o neto drugaijoj organizaciji iv
ota, bolje rei - organizaciji energije. Ukoliko prihvatimo da sve te estice, nama ve
poznate i viene uz pomo posebnih mikroskopa (poput Nesansovog), nazovemo
vidljivom energijom, moramo imati na umu da je i ona (ta energija) sastavljena od
nekih (drugih) estica. Ne postoji neto da je sainjeno od - niega. Osim u teoriji. A
ako ih nazovemo nosiocima energije, treba imati u vidu da je re o boljoj organizaci6)
Stevan Pei: TV drama Tesla iliprilagoavanje anela. Drama je zasnovana na istinitom intervjuu
koji je Tesla dao na samom kraju 19. veka amerikom reporteru za asopis ,,Besmrtnost koji su vodila dva
verovatno najznaajnija amerika pesnika - Volt Vitman i Emili Dikinson.

ji, to jest boljem voenju te beskrajno mnogobrojne siune populacije koja ini ivot
i zdravlje organizma koji, opet, predstavlja samu iu ili jezgro energetskog omotaa.
Sve ,,fleke, siva i slaba mesta, rupe i oteenja na energetskom omotau, su vrata, pro
laz, neka vrsta sita kroz koje mogu da uu nova ,,nareenja u vidu impulsa iz spoljnog
sveta. Jasno je da su kod oveka relativno dobrog zdravstvenog stanja zdravi ne samo
organi (jetra, eludac, plua itd.), ve su u harmoninom i uravnoteenom odnosu i njihove
pojedinane energije i ukupan unutranji bioenergetski status i potencijal celog organizma.
[Pri tom, ne treba zanemariti i mogu uticaj energetske (ne)ravnotee organizma sa energi
jom iz bliskog okruenja.] Kod takvog organizma unutranja homeostaza nije oteena
stresom. Ovo ne znai da njegov vlasnik nije imao stresove, ko ih nema, ve da je njima
umeo da - vlada. U tom sluaju je mogunost pojave bolesti svedena gotovo na minimum
ba kao i spoljanji, mogue patogen, uticaj.
Kako dolazi do prvog, inicijalnog, oboljenja (recimo kolere) koje e potom prerasti
u epidemiju? Odakle prvi oboleli ,,dobija bolest? Namee se odgovor da je ve posto
jala u njemu. Kako se zarazio ukoliko je nije bilo u nekoliko generacija njegovih
predaka? Opet se namee odgovor: bolest je upamena! I prvi oboleli, dakle, poput
mnogih drugih nosi bolest u genetskoj memoriji samo to se kod njega, eto, iz nekih
ak jednostavnih i gotovo trivijalnih razloga budi i razvija. Razlog tome moe da bude,
na primer, nekvalitetna, a ne obavezno zaraena voda, ak i ona sa samo loom
porukom. Dakle, i nezadovoljstvo, duhovna i duevna prljavtina ili oajanje, mogu iz
memorije organizma da ieprkaju poruku koja glasi - kolera. Sa kolerom i drugim
zaraznim bolestima, na alost, pojavljuje se jo jedan, za epidemiju veoma vaan
momenat - strah!
Strah otvara telesna ,,vrata mikroorganizmima odnosno pomenutoj energiji. A ona se
iri na sve strane. Spaja ljude, to jest sva iva bia isto kao i neiva. Kvalitet i kvantitet tog
kontakta u ovom kontekstu nisu previe vani. Bitno je to da, recimo, i u ovom trenutku
nae energije korespondiraju, ak se i meaju. Tvoja, koji ita ove redove, i moja, koji sam
ih napisao. I prenoenje bolesti putem energije je deo tog procesa, pod uslovom da se ne
shvati u najbukvalnijem smislu. Na koji nain slikar ili knjievnik, recimo, komuniciraju
sa ,,konzumentima sopstvene umetnosti? Zato se ovek nakon sluanja Mocarta ili
ajkovskog osea oputeno a nakon rejv-urke rastreeno? Zbog njima izazvanih emocija.
U redu. Ali i razmenjene energije. Ovaj izraz se inae veoma esto koristi na koncertima
popularne muzike, mada oni koji ga izgovaraju najee nisu svesni ta on zaista
podrazumeva...
ivot je ritam koji se mora spoznati. Sve to ivi povezano je dubokim i divnim veza
ma. ovek i zvezde, nae srce i kruenje beskonanog broja svetova. Te veze su neraskidive
ali one se mogu umilostiviti tako da ovek i sam pone da stvara nove odnose u svetu, a da
stare ne narui. Znanje dolazi iz vasione, na vid je njegov najsavreniji prijemnik. Imamo
dva oka, zemaljsko i duhovno, treba nastojati da ona postanu jedno oko. Univerzum je iv.
Kamen je misao i oseaj. Zvezda koja sija trai da je gledamo i da nismo odve obuzeti
sobom, razumeli bismo njen jezik i poruke.7
U svakom sluaju, za sada je dovoljno rei da je ideja, to jest teorija o prenoenju
bolesti putem energije nita vie ili manje fantastina od prethodne dve. Kada bi se naselj
7) Ibid.

eno mesto ili geografski region u kome se pojavila epidemija sauvali od straha i panike,
bili bi spaeni i njihovi odbrambeni mehanizmi, ali i neto jo vanije - energetska
ravnotea. Posledica toga bi bio izuzetno mali broj obolelih!
[Nisam bez razloga poetkom NATO bombardovanja 1999. godine u TV-emisiji Bis
eri sugerisao i ak zahtevao od naroda da u (srpski) inat ne padnemo u depresiju, strah,
histeriju. Istovremeno sam predvideo mogunost stvaranja energetske odbrane preko naih
pet upokojenih naunika. O svemu tome sam pisao u knjizi Srbiji na zdravlje...]
S obzirom na to da dve suprotstavljene teze utemeljene na dijametralno razliitim
osnovama iskljuuju jedna drugu, obe se moraju uzeti u obzir u traenju reenja (odgovo
ra, istine) najee smetenog negde izmeu. Kategorinost ili iskljuivost nije istovre
meno i potvrda tanosti. Svi su i niko nije u pravu. Nesmunjivo je da se virusi, bakterije i
patogeni uopte mogu ,,otposlati iz bolesnog organizma u etar8i na taj nain iriti. U kon
taktu sa drugim organizmom delovae zarazno, odnosno u njemu e inicirati ve pomenu
tu ,,pobunu.
Jo neto ne treba gubiti iz vida: kolektivnu svest! U knjizi ,,Todoxin - varijante
prirodnog virostatika, citostatika, dekomponatora, restauratora i reaktivatora, antigljivine
supstance, u leenju HlV-infekcije, kanceroznih i ostalih steenih (neizleivih) oboljenja,
napisao sam:
Mikroorganizmi i virusi imaju zajedniku, kolektivnu, svest. Takorei zajedniku
mudrost. Razumevanje te vodee ideje, razumevanje puteva i delovanja virusa i mikroor
ganizama, omoguie oveku da ih istera iz depoa u kojima su gotovo uaureni i nedos
tupni delovanju konvencionalnih terapija. Zahvaljujui veoma dobro razvijenim meha
nizmima odbrane, mikroorganizmi se fantastino prilagoavaju postojeim situacijama i
trenutnim promenama izazvanim delovanjem farmakolokih preparata. Izuzetno su
uporni i neretko trijumfuju nad proizvodima ovekovog razuma i nauke. Ipak, sa smru
organizma i sami um iru...
U knjizi Srbiji na zdravlje pojasnio sam prethodno:
Generalno gledano, virusi su mislei organizmi. Njihovo ponaanje je manje
haotino i sluajno nego - namerno. Svest im se moe okarakterisati kao neverovatno
intuitivno znanje razvijano milionima godina i nesputavano razumom kao to je, recimo,
sluaj kod oveka. Sve manji broj ljudi ima svest o sopstvenoj vidovitosti, onoj minimalnoj
vidovitosti koja se moe nazvati i oseajem, intuicijom, u vezi onog to e se dogoditi u
najbliem i najkraem vremenskom intervalu. Ta intuicija je, meutim, nagon za
samoodranjem kod ivotinja.
Uprkos svim nestancima i nastancima naroda, jungovski arhetip je ostao kao vrsta
kolektivne (pod)svesti iako svaki ovek poseduje samo svoju, individualnu, svest. Po
otprilike slinom modelu, to bi moglo da se odnosi i na bakterije i viruse, samim tim i
HIV i kancerogene elije. Svi oni, mogue je, poseduju izvesnu vrstu, oblik, kolektivne
svesti. Poput one koja se stvara u ulinim demonstracijama, u konici pela ili oblaku
8)
Etar (gr. aither - ist, gornji sloj vazduha; nebo; svetlo, vedrina; dah; dim) 1. Ugrkoj predstavi: plameni
vazduh u kome zvezde lebde i bogovi stanuju, dakle nebeski prostor i svetlosna supstanca, ujedno, nebeski vaz
duh, nebo; 2. u grkoj filozofiji najfinija pramaterija (Anaksagora, Empedokle, Piaton), peti element - kvintesenca koji ispunjava nebeski prostor iznad Meseca (Aristotel); 3. u hemiji: fina, bistra, bezbojna, lako pokretljiva tenost
karakteristinog mirisa, specifino laka od vode (C ^H jq O ); 4. u fizici: supstanca koja, osim materije u prostoru,
po pretpostavci postoji kao sredina u kojoj se zbivaju izvesne pojave u prirodi; napr. energija koju Sunce zrai u
prostor prenosi se poprenim talasima kroz elastinu sredinu etar, koja nema teinu, imponderabilna.

skakavaca. Moda e budue terapije biti bazirane upravo na prodoru u tu kolektivnu


svest virusa kao jedino moguem nainu njihovog zaustavljanja, kontrolisanja i sprea
vanja razornog dejstva bez obzira da li su pravljeni u cilju biolokog ratovanja ili su
nastali usled prirodnih m utacija...
Ukoliko, dakle, skakavci, pele, mravi pa ak i mikroorgnizmi imaju kolektivnu
svest, ne treba sumnjati da je poseduju i pramikroorganizmi - svojevrsna esencija iv
ota razlivena u svakom oveku. Kako se iri panika? Gde nastaju kolektivne psihoze i
neuroze? Zato masa ljudi najednom pone bezglavo da juri, gazei jedni preko
drugih, bez ikakvog smisla i ak u korist sopstvene tete s obzirom na mogunost
(samo)povreivanja, ukoliko u njemu ne postoji izvestan oblik baze za kolektivnu
svest iako je sopstvenim mozgom, obrazovanjem, kulturom, izdvojen iz one vanulne
fiuidne energije svesti? U oveku dakle ipak postoji osnova, jezgro na koje moe da se
utie energijom i na taj nain podigne njegova uroena (arhetipska) kolektivna svest
do maksimuma.
Do koje mere, teko je rei a jo besmislenije tvrditi. Jedan od bliih primera je to
to ogroman procenat roditelja u izvesnom vremenu deci daje isto ime. Tako postoje
itave generacije Nemanja, Vuka, Gordana, Nikola, Ivana, Danijela, Jovana itd. Zato?
Kako neko ime ulazi ,,u modu? Da li je uopte re o modi? Zato ljudi prate modu (a
danas je moderno da se za modu kae ,,trend) ne samo u odevanju, izboru filma,
muzike i sl, ve i u korienju pojedinih lekova i uzimanju odreene hrane? Svi odjed
nom, recimo, jedu salatu u ogromnim koliinama. Ili jedu morske plodove iako su im i
pradedovi bili ,,isti kontinentalci. Ili se ,,satiru od senfa, majoneza, keapa, origana...
Kako je mogue da tolikoj populaciji ljudi organizam u isto vreme trai isto? Da li je,
dakle, re samo o modi? Sumnjam. Odgovor na postavljena pitanja je daleko komplek
sniji od prvog utiska.

Panika energije
Nas, meutim, interesuje kako moe da se deluje na infektivne bolesti i ta je to uopte
- infektivna bolest? Re je o jednom iz itavog niza pitanja tipa ,,ni crno, ni belo, ,,i jeste, i
nije. Da bi krenulo irenje jedne infektivne bolesti (u njih ubrajam i kancer), neophodno je
da ,,ue u modu odnosno da naiu njenih ,,pet minuta vladanja i haranja. U tom sluaju
je treba uobliiti kao linost, personalizovati? Zato da ne. Sida inicira pobunu istomiljeni
ka (stvorenih odreenom vrstom ,,nezadovoljstva) u raznim organizmima. I sve dok su
pomenute praklice ivota (sorabi, nemanodije9) zadovoljne u organizmu domaina, nemaju
potrebu da se menjaju. Ukoliko ipak krenu s preobraavanjem od dobrih pomagaa, radni
ka i uvara u svojevrsne buntovnike, neradnike i izdajnike, razlog mora da lei u njihovom
nezadovoljstvu. A s obzirom na to da je re (i) o (polu)energetskim organizmima (biima,
telima), nezadovoljstvo je psihofizike prirode. Ceo organizam e se nai u stanju pobune i
neprihvatajui takvu situaciju poeti sa vlastitom transformacijom, preobraajem.
Pogledajmo pomenutu transformaciju izbliza. Na primeru oveka, u ve vienoj
situaciji. Re je o poslunom, vrednom i bogobojaljivom nemakom slubeniku, koji je
9)
i ne-videti.

Egzistiraju istovremeno kao energija i materija usled ega su vidljivo-nevidljivi tj. mogu se videti

celog ivota sluao nadreene besprekorno i bezpogovorno izvravajui radne zadatke.


Ba kao i njegov otac, deda, pradeda. Sudbina je, meutim, htela da za vreme Drugog
svetskog rata postane uvar koncentracionog logora, Do jue blagorodan i blagodaran,
slubenik se najednom pretvara u svoju najcrnju kreaturu - bezduno i bezumno bie
koje, ba kao i do tada, slepo izvrava sva nareenja ne razmiljajui (ili ak uivajui)
0 uasu koje sobom nosi. Ko je kriv: on ili sistem? Ukoliko je on: zato to je utao ili
zato to nije govorio? Da li je uas sopstvenog injenja oduvek nosio u sebi ili ga je strah
od uasa uinio - uasnim? Ma kakav bio odgovor na postavljena pitanja, jedno je sig
urno: da nije izvuen iz svog sveta pranjavih fascikli i neugledne kancelarije, odnosno
da mu nije pruena prilika da postane zao, ceo ivot bio mu proao u ulozi vrednog
mrava koja uti i slua.
Ovakvih i slinih primera preobraaja je bezbroj. Zajednika crta im je pobuna uspa
vanih, pritajenih ili njima slian talasno-energetsko-materijalni status, unutranjih sila
oveka. Otpoinjanjem transformacije, dolazi do pobune ili ,,panike energije. Zato, u tom
sluaju, ak i kancer ne bi mogao da bude rezultanta takve, za duu gotovo neizdrive a
niim izazvane, situacije? A tu je, naravno, i sveprisutni stres. Neizostavan inilac nastanka
velike veine bolesti. Protiv njega se svako bori na svoj nain i sopstvenim mehanizmima,
meutim, ima i onih koji te mehanizme nemaju valjda uljuljkani relativno jednostavnim i
lagodnim ivotom i nesvesni prisustva permanentnog stresa.
Moda sve, pa i humane elije nose u sebi siune, ali visokog energetskog potencijala,
,,higijeniare poput recimo monocita/makrofaga? Kako zbog malog ,,gabarita nisu u
stanju da ,,progutaju (u sebe unesu) vee a za organizam nepoeljne estice, lepe se za njih
1izvode ih iz elije i organizama kroz kou (pore), disanjem (iz plua), putem anogenitalnog
trakta i sl.
Ovim moe da se ,,pokrije tj. potkrepi prva od pomenutih teorija (Beam-Enderla
jn) po kojoj bolest dolazi iznutra, ali ne moe do kraja da se objasni. Epidemija pegavog
tifusa (Typhus exanthematicus) nastaje tako to se vaka hranei se krvlju obolelog i
sama inficira, to jest sa krvlju uzima i bolest (preciznije, njenog uzronika: Rickettsia
prowazeki) koju potom prenosi na novo ,,hranilite. Ubodom zdrave osobe, ova dobija
,,injekciju pegavca i velika je verovatnoa da e se razboleti. To to mali i vredni
intracelularni (unutarelijski) istai ponekad ne odrade svoj posao kako bi trebalo moe
da znai da ih je ili premalo ili je invazija suvie agresivna (po snazi i broju) ili su za to
iz nekog razloga nezainteresovani i nalaze se u stanju izvesne depresije. Imajui u vidu
da su ,,podstanari prvenstveno energetska tela, lako ih je mogue povezati sa impulsi
ma koji dolaze od due, dakle istog energetskog bia istog organizma. U sluaju da taj
podsticaj izostane, ako je dua u depresiji, bez volje, umorna, bie neefikasni i kao i dua
bezvoljni, depresivni i umorni. Umesto energinog odstranjivanja (izvoenja) uljeza iz
organizma, pustie da stvari nekontrolisano teku svojim tokom ,,a da prstom ne mrdnu.
U borbi za zdravlje znaajno mesto zauzimaju i takozvani hormoni sree, to jest
endorfini. Svojevrsni eliksir psihofizikog zdravlja i samopouzdanja, ovekova veza sa lepo
tom i kreativnom snagom prirode i Univerzuma. U legende mnogih drevnih civilizacija
utkana je pria o udesnoj supstanci koja smrtnike daruje nebeskom besmrtnou. U
antikoj Grkoj je bila poznata kao ,,ambrozija, hrana bogova. Hindu mitologija je zna kao
,,amritu, pravi se muenjem mleka velikog kosmikog okeana. U alhemiji je eliksir ivo
ta i cvet Sunca. U drami ,,Alhemiar, Ben Donson 1610. godine kroz monolog glavnog

lika objanjava da eliksir moe svakome da donese ast, Ijubav, potovanje, dug ivot,
bezbednost i hrabrost, a osamdesetogodinjeg starca pretvori u dete...
Za endorfine se danas zna da su biohemijski proizvod ljudskog tela. Po hemijskoj
strukturi su slini opijumu i njegovim derivatima (poput morfijuma), s tim to kao sastavni
deo normalnog telesnog hormonskog sistema ne stvaraju zavisnost i nisu tetni. Osnovne
osobine endorfina su:
- stvaranje fizikog zadovoljstva i otklanjanje bola (u ekstremnim situacijama, telo je
sposobno da proizvede i do hiljadu puta jae endorfine od sintetizovanog morfijuma);
- pospeivanje zaceljenja rana ili oteenog tkiva;
- jaanje imunolokog sistema;
- stvaranje fizikog oseaja dobrog stanja koji se pretvara u emotivno, mentalno i psi
holoko zdravlje i oseaj sree;
- izazivanje pozitivne euforije i stanja blaenstva kod koga ovek doivljava duboku
duhovnu vezu sa celokupnom prirodom i Univerzumom.
Organizam u sutini produkuje endorfine u svakom trenutku koji doivljavamo kao
prijatan. Svejedno da li je to uivanje u zalasku sunca, sluanje prijatne muzke, druenje sa
prijateljima, gol na fudbalskoj utakmici, pogled na cvet ili dodir i osmeh drage osobe. Za
osobu naviklu recimo na duvan, puenje je vrsta smirujueg psiholokog rituala koji pokri
va viak panje i stimulie mozak na luenje endorfina, hormona zadovoljstva. Na taj
nain e uhvatiti trenutak sree i spokojstva uprkos svakodnevnom depresivnom stresu. U
svakom sluaju, rezultat je uvek plima oseaja psihofizike prijatnosti pridole od istih
unutranjih supstanci.
Stvaranje dobrog unutranjeg oseaja namernom proizvodnjom endorfina, predstavlja
jednu od osnovnih ivotnih vetina. Kratkorono gledano, stimulie fiziko zdravlje i izazi
va oseaj sree. Dugorono, re je o strategiji izgradnje dubokog oseaja skladnog odnosa
sa svetom, bez zavisnosti od drugih osoba ili spoljnih okolnosti i uticaja. Iz psiholokog
ugla to znai dobro se oseati u vlastitoj koi.
Endorfini moraju da cirkuliu telom u cilju snaenja imunog sistema i ,,otvaranja
napetog, kristalisanog ili koagulisanog tkiva. Bolest se pobeuje omoguavanjem prolaska
preko potrebnih antitela u zahvaena podruja. Zdravo telo dakle podrazumeva da krv,
hranljive materije, hormoni itd, neometano cirkuliu kroz sistem. Ukoliko to nije sluaj,
moglo bi da se govori o jednoj od moguih definicija bolesti. Oteeni zglob pokazuje prve
znake oporavka poveanjem pokretljivosti tj. poboljanom fleksibilnou.
Svrha i krajnji cilj prirodne medicine je, pored ostalog, uklanjanje prepreka u cirku
laciji ivotno vanih supstanci i materija, samim tim i napetosti, bez obzira na njihovu eti
ologiju. Na taj nain se organizam vraa u prirodno stanje ,,protone harmonije koja
podrazumeva svakodnevnu prijatnost u kojoj bismo trebali da ivimo. Manje je vano da li
se to postie masaom, lekovitim travama, odgovarajuom ishranom, akupunkturom, aro
materapijom, jogom, sportom, meditacijom...
Stres, poremeaj ciklusa kortizona (poveanje njegove koncentracije) i pad nivoa
endorfina ispod 28%, odnosno za vie od 72%, vode u bolest. Pomenuti procenat nije toliko
vaan koliko injenica da nedostatak endorfina smanjuje, u nekim sluajevima ak i elim
inie, volju za ivotom. Gubitak ivotnog elana se pretvara u impuls i naredbu za
prestankom ivota. Uoavaju se mogunosti i lokacije zaduenih za samoubistvo organiz
ma, a potom alje impuls da porade na konanom kraju...

Iako nesumnjivo vaan za organizam, nepaljiva primena sintetskog endorfina (u pilu


lama, recimo) lako moe da rezultira neodgovarajuim, ee preteranim, dozama. Ukoliko
je ona zaista neophodna, treba je sprovoditi pravilno i obazrivo, uz razmatranje mogunos
ti dobijanja maksimalne efikasnosti (dobrobiti) kod najteih oboljenja. U tim sluajevima
treba da prui oseaj blaenstva i pomirenosti sa konanim krajem. Valja imati i na umu
da samo u poetnoj fazi gubljenja endorfina dolazi do depresije i blokade protoka ivotne
energije, samim tim i nedostatka volje za ivotom.
Endorfin nije agresivan, ne deluje stimulativno poput narkotika. Zato treba nauiti
kako da se pospei njegovo luenje mentalnim tehnikama, dakle sopstvenim mozgom. Pos
toje razne vebe i naini. Sam endorfin, meutim, nije dovoljan za odbranu organizma. Pre
bi mogao da se okarakterie kao svojevrsna anestezija. Ovo znai da ukoliko se ne otkloni
inicijalni uzrok propadanja organizma, do konanog kraja e svakako doi s tim to ovaj
moe da bude bezbolan ili bar manje bolan. Endorfin je, dakle, potreban, ali ne i dovoljan.
ta je to jo potrebno, moda ponajbolje sugerie deo (sreom, manji) savremene i nestr
pljive populacije mladih ljudi poseglih za drogom kao surogatom endorfina. Dakle, razlog
za ulazak u narkomaniju moe da lei u nemogunosti pronalaenja sopstvenog uporita u
ivotu i izostanak nade tj. ivotnog optimizma.
Mladi se ljudi oseaju nesrenijim nego stariji. Mladiko je oajanje naglo i
ogoreno, jer ne znaju koliko posle prvih poraza ostaje u ivotu jo novih puteva sree i
pobede... Ne znaju ta imaju i zato potcenjuju ivot. ekspir stavlja u usta mladog
Romea ove rei: Obesite vau filozofiju ako ona ne moe da napravi jednu Juliju, i pre
mesti jedan grad s nekog mesta na drugo m esto... Kod mnogih Ijudi je ideja o ivotu
vea nego ivot.10
Glavni izvor permanentnog stresa koji vodi u pad imuniteta, odnosno poremeaj
ravnotee jedinstvenog psihoneuroimunoenedokrinog sistema, po svemu sudei je - bez
nae. Kao odgovor na poremeenu homeostazu i ugroen opstanak, pokreu se razliiti
transformirajui faktori i principi koji iniciraju i pospeuju prelazak prvobitno simbiotikih (prijateljskih) mikroorganizama u patogene (tetne).
Najbolji prim er lakog i ak namernog izazivanja stresa u odreenoj populaciji,
jesu svakodnevne vesti na tzv. informativnim TV programima. Zahvaljujui satelitskim
vezama, gledaoci tokom 24 asa primaju informacije o svim nesreama, zajedno sa
brojem poginulih, irom sveta. Ma kako bile strane, gadne pa i neljudske, pomenute
pogibije, zgroen i pod stresom gledalac (ljudska nesrea nikog normalnog ne ostav
lja ravnodunim) ne razmilja u oblasti teorije velikih brojeva kad uje, recimo, da je
,,u Indiji pao u provaliju autobus pun putnika i pri tom ne zna da dnevno na srpskim
putevima u automobilskim nesreama ponekad gine i na desetine ljudi. Da li je zaista
vano da sazna (ili ak u direktnom TV prenosu prati!) da, recimo, neki ludak u nekom
amerikom gradu i sa nekog amerikog oblakodera ubija snajperskom pukom
nedune graane u oblinjem parku ili druga dvojica umobolnika ubijaju nedunu
decu u koli dok se, opet recimo, negde u Rusiji stee obru oko manijaka koji je
nekoliko desetina, takoe nedunih, osoba silovao, a potom masakrirao?! ta pro
sean srpski TV gledalac dobija takvim informacijama upotpunjenim direktnim TV
prenosom? Samo - stres!
10) Jovan Dui, Blago cara Radovana.

Mali a besni: virusi


Gde je, zapravo, locirana opasnost po ovekovo zdravlje? Valja se setiti da je organi
zam prepun virusa. Ali, veina su ne samo ,,dobroudni nego i neophodni i sa odreenim
,,zadatkom (poput bakterija) u ovekovom telu, preciznije - uslov opstanka. Zato i kako,
onda, nastaje bolest? Svaki od njih obavlja odreenu ulogu, zbog koje se uostalom tu i
naao, sve do trenutka kada iz izvesnog razloga dolazi do transformacije i ,,preobraanja
u izazivaa bolesti. Veoma je teko objasniti zato uopte dolazi do pomenute transforma
cije i pokretanje bolesne prie, bez obzira da li je re o obinoj kijavici ili malignom pro
cesu.
Uzrok najee lei u poremeaju ravnotee imunog sistema. Virusi se aktiviraju kao
nepovoljni, maligni, tetni, a nov ,,zadatak obavljaju kao i uvek marljivo. S druge strane,
mogu je i konkretan atak na organizam. Uzrok broj tri se moe ilustrovati primerom
rinovirusa koji iz nekog razloga mogu da postanu osetljivi, recimo, na polen. Do mozga
dospeva informacija o mirisu (polenu) na osnovu koje prosleuje naredbu ,,o ponaanju u
situaciji napada na organizam spolja. Reakcija je kijanje ili kaalj s ciljem izbacivanja pri
dolog stranog tela (polen, molekuli mirisa, praine i sl.), ali i odbcivanje postojeeg ,,vika
virusa u organizmu.
Akutne virusne infekcije disajnih puteva izaziva preko 150 danas poznatih virusa. Od
virusa infiuence (gripa) i srodnih virusa parainfluence, do virusa obine prehlade. Pored
ovih, postoje i drugi uzronici bolesti disajnih puteva kao to su, na primer, bacil influence,
streptokok i dr. S obzirom na to da se itava gomila pomenutih izazivaa meusobno raz
likuje po grai, antigenskoj strukturi, jednom preleana bolest uzrokovana jednim tipom
virusa ne titi oveka, preciznije ne stvara u njemu imunitet protiv infekcije drugim virusom.
Akutne respiratorne infekcije se uglavnom prenose kapljicama prilikom kalja, kijan
ja i govora, ali i sasuenim kapljicama obmotanim sasuenom sluzi, tzv. kapljinim jezgri
ma u kojima se nalazi virus. S obzirom na to da im je inkubacija (vreme od trenutka zaraa
vanja do poetka bolesti) kratka, od jedan do pet dana, da su veoma infektivne i da se ire
kapljicama, akutne respiratorne bolesti se izuzetno brzo rasprostiru. Bre nego ijedna
druga zarazna bolest. Takvom irenju akutnih virusnih respiratornih infekcija doprinosi i
to to je stvaranje imuniteta na njih u prilinoj meri relativno i nepouzdano. Kako se anti
genska struktura virusa influence stalno menja, a postoji veliki broj drugih respiratornih
virusa, vea je mogunost zaraavanja novim tipom i podtipom virusa protiv koga osoba
nije zatiena (imuna), nego onim na koji je njen organizam postao imun. To se uvek izno
va potvruje na prelasku jeseni u zimu i zime u prolee.
Disajni putevi su ulazna vrata virusa, izazivaa respiratornih bolesti. Virus dospeva
na sluzokou gornjih disajnih puteva i izaziva degeneraciju i nekrozu (smrt) epitelnih eli
ja, potom sledi najpre kataralna, a zatim nekrodirajua, membranozna i gnojna upala. Pro
ces se iri od gornjih delova disajnih puteva (nosa i drela) prema dole, potom dospeva u
dunik, bronhije i bronhiole, a kod najteih sluajeva i u sama plua. Infekcije disajnih
puteva, a pogotovo njihove bakterijske komplikacije, ire se i izvan organa za disanje - u
srednje uho i sinuse, gde mogu nastati i hronine gnojne upale. U nekim sluajevima, virus
gripa (ali ne i drugi respiratorni virusi) dospeva u krv, a putem nje i u druge organe. U novi
je vreme je virus influence u vie navrata izolovan, pored krvi i mokrae, iz srca, bubrega i

mozga. U teim sluajevima, visoka temperatura i toksemija dovoe do oteenja centara


za regulaciju rada srca i krvotoka. Posledica toga je zastoj u njihovom funkcionisanju i
kolaps. 2bog usporene cirkulacije krvi i oteenja unutranjeg sloja krvnih sudova, neke
osobe su sklone trombozama (stvaranju ugruaka) i zaepljenju krvnih sudova.
Influenca moe da poprimi i atipian tok, usled pojave izvesnih neuobiajenih simp
toma. Recimo, eludano-crevnih (gastrointestinalnih) i neurolokih. Kod gripa se redovno
javlja gubitak apetita i munina, u izvesnim sluajevima praenih povraanjem i/ili dijare
jom. Kao i kod velikog broja drugih zaraznih bolesti, re je o toksemiji izazvanoj virusom
ili sekundarnom bakterijskom infekcijom. Kod bolesnika sa klinikom slikom gripa, dijare
ja je ponekad jae izraena, pa se pogreno govori o crevnom gripu. U tim sluajevima je
najee re ili o egzacerbaciji (pogoranju, buenju) stare crevne infekcije ili o primarnoj
crevnoj infekciji koja se manifestuje optim simptomima influence. Neuroloki simptomi
poput jake glavobolje, vrtoglavice, nemira, pospanosti, pomuenja svesti, ukoenosti vrata
i sl, redovno su uoljivi kod teih oblika gripa i ukazuju na toksemiju. Ukoliko se kasnije
jave, tee ih je protumaiti. U takvim sluajevima je najverovatnije re ili o nekoj drugoj
bolesti mozga sa optim simptomima gripa ili, eventualno, postinfektivni encefalitis (upala
mozga). Malo je verovatno da sam virus influence izaziva promene na mozgu, ali budui da
je i iz njega izolovan, u izvesnim sluajevima moe da izazove i encefalitis.
Gnojna upala srednjeg uha i sinusa su klasine bakterijske komplikacije influence, a
najei uzronici ovih sekundarnih infekcija su stafilokok, streptokok, pneumokok i
hemofilus (bacil) influence.
Kao posledica zajednikog delovanja virusa i bakterija mogu se javiti rane ili
,,gripozne pneumonije. Na pluima su obino uoljiva brojna vea ili manja upalna ari
ta iz kojih se u neleenim sluajevima mogu razviti apscesi, gangrena i empiem (nakup
ljanje gnoja) porebrice. Posebno je teak oblik gripozne pneumonije, tzv. fulminantna
gripozna pneumonija. Nastaje usled istovremene infekcije virusom influence i bakterijom
zlatni stafilokok. Karakterie je teko opte stanje, krajnje oteano disanje, cijanoza, zno
jenje i teki kolaps. Slika opteg stanja plua i obilan sekret podudaraju se sa slikom
plunog edema (nakupljanja upalne tenosti u pluima). Bolest se zavrava ubrzanim
tekim posledicama.
Virusi influence i drugi respiratorni virusi, a preteno rinovirusi (bazirani na sluzokoi
nosa, ima ih preko 100 tipova), najei su uzronici tzv. obine prehlade (kijavice). ovek
upravo zbog rinovirusa ujutru kija kad se nakon ustajanja iz kreveta ne ogrne.
U klinikoj slici preovlauje spoj konjunktivitisa (sa suenjem oiju), rinitisa (upala
nosa) i upale drela. U izvesnim sluajevima javlja se i upala sinusa, grkljana i dunika.
Subjektivni simptomi su grebanje i bol u drelu i kijavica. Zbog oticanja sluzokoe, nos
postaje zaepljen. Kijanje je esto. Inkubacija bolesti iznosi od jedan do est dana.
Obina prehlada je esta i veoma rasprostranjena bolest. Smatra se da je gotovo svaki ovek
preboli dva do etiri puta godinje. Deca i mlai ee nego stariji. Kao i kod drugih virusnih
bolesti disajnih puteva, bakterijske komplikacije se javljaju i kod obine prehlade. Najee
upala srednjeg uha, tonzila, sinusa, limfnih vorova, grkljana, dunika, bronhija i plua.
Stariji lekari su govorili: ako se lei, obina prehlada traje sedam dana; ako se ne lei
- nedelju dana.
Za dijagnostifikovanje virusnih bolesti uopteno vai da je broj leukocita (ukoliko
nema bakterijskih komplikacija) normalan (kree se od 4.000 do 6.000) ili smanjen, a sedi

mentacija eritrocita (kod bakterijskih bolesti poviena, ubrzana) niska. Tokom dugogodin
je prakse, Todoxin-ova nauna grupa je dola do zakljuka da izostaje i infekcija herpes
simpleks virusom.
Razlog zbog koga se rinovirusi prvi aktiviraju lei u injenici da su najblii spoljanjem
okruenju, dakle blii svetu spolja nego duboko u organizmu ,,sklonjeni neki drugi virusi,
u odnosu na svoju veliinu milionima kilometara udaljeni od spoljanje sredine.
Rinovirus se transformie u influencu silaskom u bronhije i bronhiole. Naime, usled
nagomilavanja u nozdrvama i nemogunosti da se tu due zadri, rinovirus se iri na
sinuse, srednje uho, bronhije odnosno plua, potom i srce. Ili: od rinitisa - laringitis, od
laringitisa - bronhitis, od bronhitisa - pneumonija, a od sinuzitisa (zbog blizine mozga) meningitis... Eto ta sve moe da uradi miran i bezazlen rinovirus koga neki nazivaju i
virus alarma i slikovito porede sa guskama koje su (gakanjem) spasle Rim - ,,vriti od
straha istovremeno alarmirajui ceo organizam!
Dakle, u situaciji kada broj tj. koliina rinovirusa dostigne kritinu granicu, dolazi do
njihove transformacije po sili izvesnih prirodnih zakona. Kreui iz nosa, ukoliko ve mora
ju da se spuste do laringsa, ne preostaje im nita drugo do da se transformiu, to im inae
kao svojevrsnim jednostavnim ivim biima i ne pada odvie teko. Podrazumeva se da
je izraz iva bia upotrebljen kao alegorija radi slikovitog objanjenja. U ovom sluaju o
rinovirusu govorim kao o individui, svojevrsnom pripadniku nacionalne manjine u kon
glomeratu raznoraznih telesnih mikroorganizama, virusa, bacila, elijskih estica itd.
Znai, usled naglog poveanja (umnoavanjem) populacije, pom enuta svojevrsna
nacionalna manjina zbog skuenosti prostora na kome egzistira mora da potrai novu
,,teritoriju kojoj, meutim, zbog drugaijih uslova ivota mora da se prilagodi tj. trans
formie. Nakon poetnog prilagoavanja, populacija nastavlja sa bujanjem da bi posle
izvesnog vremena bila prinuena da ponovo potrai novo mesto za ekspanziju.
Slab imuni sistem podrazumeva nedostatak ,,higijeniara - monocita/makrofaga.
Kako po ukupnoj koliini (broju), tako i procentu (koncentraciji) u krvi. Druga mogunost
je da se nalaze u stanju ,,pobune (odbijanja obavljanja uobiajenih funkcija) ili bolesti. Bez
obzira o kom razlogu je re, ishod je isti - nemogunost organizma da se odupre virusnoj
invaziji odnosno njegova slabost.
Ukoliko znamo da svi virusi disajnih puteva potiu od rinovirusa (virusi influence,
parainfluence, adenovirusi, itd), a da vakcina protiv adenovirusa izaziva rak11, zar nije
logino da isti ,,uinak ima i vakcina protiv gripa i parainfluence?!
Kada se krv preoptereti visokom koncentracijom virusa, ovi odlaze u srce i koriste pro
teine sranog miia - aktin i miozin. Zbog toga grleni koksaki virus ima miozinski omo
ta, a Hl-virus spoljni i unutranji omota. Zato i drugi virusi ne bi koristili ove, veoma
kvalitetne i potentne, proteine? Podrazumeva se da virusi preko plua dospevaju u srce,
usput koristei proteine disajnih organa i digestivnog trakta. Ogoljene povrine sa kojih su
uzeli proteine, naseljavaju bakterije to vodi u dalje komplikacije. Istovremeno se, naravno,
otvara i mogunost komponovanja sa miozinom i aktinom, proteinima miinih vlakana
sranog miia, miia digestivnog trakta (bol u stomaku je iniciran eludanim gripom)
i/ili proteinima disajnih puteva (grip plua) i dr. Otuda potiu i aktin i miozin u spoljan
jem i unutranjem omotau virusa side.
11) Dokazano prilikom ispitivanja na regrutima u SAD.

Proteine sranog miia (najee svinjskih) mogue je liofilizirati sa Frojdovim adju


vansom i potom, preko droge, uz vakcinu ili infuzijom, dati u cilju izazvanja tekih
zdravstvenih tegoba (neretko sa smrtnim ishodom) bilo kod oveka ili laboratorijskih iv
otinja. Ovi proteini, p24 i p41, ulaze i u sastav HlV-a. Zainteresovanima su lako dostupni
rezultati eksperimenata Todoxin-ove naune grupe, izvoenih u referentnim laboratorija
ma, u okviru kojih je pacovima davan miozin sa Frojdovim adjuvansom. Svi laboratorijski
pacovi su uginuli (sa oteenim nogama i sranim problemima) u toku tri nedelje, izuzev u
sluajevima kada im je davan Todoxin 1 (oralno). Dobijeni rezultati su pokazali i da smrt
nost laboratorijskih pacova nee biti stopostotna u sluaju preventivne i kurativne primene
Todoxin-a 1. Do sada nije postojao preparat (lek) koji je, pod pomenutim okolnostima, to
mogao da sprei. Znai, primenom Todoxin-a pacovi su prevazili problem iniciran dobi
janjem miozina, a do njihovog uginua nije dolo ni kasnije.
Todoxin, dakle, prvenstveno poveava imunitet, ali i spreava razaranje (destrukciju)
sranog miia. Veoma visok procenat uspenosti pokazao je i u sluaju humanog koksaki virusa.
Imajui u vidu postojanje veoma velikog broja bolesti virusne etiologije i injenicu da
Todoxin-ovi preparati iskazuju visoku efikasnost kad je o njima re, namee se zakljuak
da je pojava ovih bolesti uslovljena poremeajima u imunom sistemu.
Sutina delovanja Todoxin-ovih preparata je regulisanje (moduliranje) imuniteta. Kod
kancera se, recimo, primenjuju biljni sastojci u cilju blokade tumorskih krvnih sudova i
inkapsuliranje tumorskih elija. Njegovi preparati ne sadre ni jednu sintetiku supstancu
ili sastojak s moguim toksinim delovanjem na neki od postojeih mikroorganizama. Uvek
i iskljuivo deluju na imuni sistem.
Terapija HIV/AIDS-a, kancera, autoimunih i ostalih tekih oboljenja, u Todoxin-ovom
pristupu podrazumeva individualno podsticanje imuniteta. U sklopu nje, Todoxin-ova
nauna grupa radi i na edukaciji svakog pojedinca u vezi sa zdravim nainom ishrane i iv
otnim navikama.
Imajui u vidu injenicu da su uzronici najteih bolesti, side i kancera, kompleksni a
ne pojedinani i konkretni, stav Todoxin-ove naune grupe je da vakcine protiv njih
najverovatnije nikada nee biti pronaene.

HIV je HIV, a srpski grip - srpski


ta ini savremena medicina u vezi otkrivanja uzroka bolesti? Na prvom mestu, agre
sivno reklamira skupu elektronsku opremu tvrdei da je u stanju da otkrije i snimi gotovo
svaki detalj organizma. Ako je ve tako, nije jasno zato ostaje nepoznato poreklo sve veeg
broja (savremenih) bolesti? Mene to podsea na uvenu sliku Hl-virusa na kojoj se, navod
no, vidi izlazak HlV-a iz elije. Na drugoj se, meutim, jasno vidi da on ulazi, a ne izlazi iz
elije. Preciznije, nije jasno da li ulazi ili izlazi. Autor pomenute slike (skice) Hl-virusa je
tvrdio da je to veoma jasno i pokuao da ironie na raun nevernih Toma, mada ni njemu
uistinu (gotovo) nita nije bilo jasno. Kasnije mi je priznao da je svoj umetniki doivljaj
kreirao na osnovu neega to je negde video! U sutini, nije ni vano ta se na slici vidi da li virus ulazi ili izlazi iz elije. Znaajno je to to je membrana prohodna. Ako ulazi, onda
svakako moe i da izae. I obrnuto. Prema tome, pomenuta fotografija na osnovu koje je
uraena i skica, veoma je znaajna ali je tumaenje problematino. Sve zavisi od umet
nikog doivljaja, a dilema i dalje ostaje.

Prisustvo proteina p24 u organizmu se poetkom i polovinom oboljenja jasno uoava,


potom neobjanjivo nestaje da bi se pred kraj bolesti ponovo javio. Ipak, HIV nikada nije
vien i snimljen, naravno, ukoliko izuzmemo nadahnutu ,,karikaturu iz Njujorka uraenu
bez ikakvog znanja o postojanju takvog virusa. Zabunu, meutim, unosi njegova veliina
od oko 100 nanometra, za savremenu optiku elektronsku opremu sasvim prigodna za
izradu dobre i kvalitetne fotografije.
Neprirodna tvorevina nazvana HIV/AIDS komponovana je u vie pravaca da bi se
sludeo ovek i njegov (psiho)imuni sistem.
Na prvom mestu, oslabljena je energija biofotona na nivou elija, odnosno DNK (RNKdupli heliks bez spoja baznih preaga). Kao terapija su ponueni CD4 uloci (ipovi) koji bi
trebalo da spree ulazak HlV-a u T4 limfocite. Ali, krvotok kao organ prirodno reaguje:
dobivi informaciju da u krvi ima dovoljno CD4 (iako ,,antene T4 limfocita registruju sig
nal, izostaje reakcija T4 limfocita!) - povlai ih. To se manifestuje manjkom T4 limfocita sa
CD4 receptorima a ishodi tetnim uticajem na ukupno zdravlje organizma. Umesto da
pomogne organizmu, baca ga u jo teu depresiju. S obzirom na domainsko poslovanje
tj. tedljivost pronalaska, nita se ne baca. Objanjeni mehanizam se koristi za proizvodnju
bolesti ,,nepoeljnima preko veoma skupih lekova: pomenuti sintetski receptori su u stan
ju da za 24 do 48 sati (u zavisnosti od koncentracije) svedu broj T4 limfocita na minimum.
Nakon ovoga, proizvedeni su CD8 ,,zatvarai u cilju smanjenja kolinika T4/T8. Ovim
je omogueno lano prikazivanje uspenosti zvaninih terapija. Elegantno i efikasno jer,
njihovu distribuciju je mogue neprimeeno obaviti kroz drogu, mleko u prahu, okoladne
proizvode, vakcine itd.
Krv pripadnika tzv. rizinih grupa i obolelih od AIDS-a, vrvi antitelima, ukljuujui i
auto-antitela. Auto-antitela ukljuuju anti-limfocite i, kao to je Montanjeov tim pokazao,
anti-aktin i anti-miozin (antitela na dva sveprisutna elijska proteina - aktin i miozin). U
studiji iz 1983. godine, Montanje i kolege su otkrili tri proteina: p25, p45 i p80. Protein 45K
su obrazlagali kontaminacijom virusa elijskim aktinom, prisutnim u imuno-talozima svih
elijskih ekstrakata.
Poto su i serumi pacijenata i serumi davalaca krvi ponavljano reagovali sa p45/p43
proteinom iz inficiranih i neinficiranih elija, bilo je za oekivanje da ga i Galo detektuje.
Ali, ni Galo niti bilo ko drugi do danas nije izvestio o takvoj grupi, nezavisno od metoda
korienog za detekciju reakcije antigen/antitelo. Ovo neslaganje se moe razreiti uzi
manjem u obzir injenice da je na migraciju proteina u elektroforetikoj traci, pored
molekulske teine, mogue uticati i drugim faktorima. Na primer, nabojem proteina. Isti
protein, naime, moe imati neznatno razliitu molekulsku masu u zavisnosti od toga da li
se detektuje uz pomo RIPA ili WB. Tako se p25 (detektovao ga je Montanje) i p24 (detektovao ga je Galo) danas smatraju istim HlV-proteinom - p24.
Molekulska teina12 aktina nije ni 45.000, ni 43.000 ve - 41.000. Montanje je
pokazao da serum AIDS pacijenata i pripadnika rizinih grupa sadri antitela koja
reaguju sa aktinom. Postojanje anti-aktin i anti-miozin antitela je dovoljno za dijagnos
tikovanje HlV-infekcije. Ali, pomou njih se moe dokazati i smanjenje broja kopija HI
virusa. Prevedeno, njihovim dodavanjem se mogu pribaviti i dokazi o uspenosti bilo
12)
Zbir atomskih masa svih atoma prisutnih u molekulu; broj koji pokazuje koliko je puta masa nekog
molekula vea od mase 1/12 atoma ugljenikovog izotopa 12C.

koje anti-AIDS farma-terapije. Efekat moe da bude istovetan onom koji proizvode sin
tetski CD4 i CD8 receptori.
Meutim, kako je miozin (kao i aktin) sveprisutan i ima molekulsku teinu lanca od
svega 24.000, postavlja se pitanje zbog ega niko ne uzima u obzir da grupa p24 zapravo
ini miozin koji, poznato je, zajedno sa aktinom igra glavnu ulogu u pupljenju i oslobaa
nju HlV-estica. I sam Montanje je dokazao da oboleli od AIDS-a i pripadnici rizinih grupa
imaju anti-miozin antitela.
S obzirom na to da oksidacija imunog sistema dovodi do imunosupresije, velika je
verovatnoa da i svi virusi (u manjem ili veem stepenu) deluju suprimirajue na imuni sis
tem. Ve sam rekao da ciklus propadanja imunog sistema zapoinje oksidativnim stresom:
prvo dolazi do makrofagne reakcije ILl (interleukinom-1), potom se (preko ovih citokina)
signal prosleuje do T-elija, one lue IL2 (interleukin-2) i TGCF (faktori rasta) i - ciklus je
pokrenut. Najvanija karika u lancu imunosupresije jeste to to ne dolazi do opadanja broja
T4 limfocita, ve do njihovog prelaska u T8 limfocite preko CD8 receptora.
U prii o HIV/AIDS-u, bazni agens je herpes - variela zoster - koga ima 93 do 95 odsto
ljudi. Tu su i rinovirusi, tzv. virusi prehlade. Aktiviraju se (transformiu) pod uticajem, re
cimo, endemskog polena genetski modifikovanih biljaka (povra i itarica) i prelaze u
endemske viruse gripa (npr. srpskog, francuskog, nemakog itd. gripa). Znai, i nije
neophodno da sto hiljada Kineza nou kalje niz vetar da bi grip doao do nas. Grip je aut
entina bolest. Ruski grip je ruski endemski grip, a srpski - srpski.
panski grip je, meutim, kombinacija rinovirusa i virusa konjske anemije. Njegova
pojava se lako moe povezati sa ,,neophodnou kanjavanja naroda koji nisu krvarili u
toku Prvog svetskog rata. Deponovan je prventsveno iz vazduha i od njega je umrlo izmeu
60 i 80 miliona ljudi u svetu.
,,Pria se nastavlja potrebom komponovanja infektivnog agensa koji nee dovesti u
opasnost ivot sopstvenih vojnika, recimo prenoenjem intimnim kontaktom. Eto ujedno
razloga zato HlV-negativne osobe ne treba da strepe od heteroseksualne transmisije HI
virusa. (Todoxin-ova nauna grupa ipak preporuuje upotrebu prezervativa zbog realne
opasnosti od prenoenja drugih polno prenosivih bolesti.) Meutim, s obzirom na speci
finost homoseksualnog odnosa, povean je rizik razvoja HlV-infekcije. Vaginalna tkiva,
rektum i anus, nisu stvoreni u istu svrhu. I pored slinih senzornih sistema povezanih u
jedinstven centralni mehanizam za registrovanje bola i(li) zadovoljstva, strukturno nisu isti.
Zidovi vagine su debeli izmeu tri i etiri milimetra i sastavljeni od tri sloja ili omotaa
(spoljanji sloj od vezivnog tkiva, srednji ili miini sloj i unutranji sloj ili sluznica vagine)
sainjenih tako da (ne apsorbujui lako spermu) podnose trenje tj. smicajnu silu. Poseduje
ak i mehanizam za luenje podmazujue sluzi kako bi negativan uticaj pomenutih sila bio
sveden na minimum. I sama sperma, zahvaljujui specifinim hemijskim osobinama,
poveava debljinu i otpornost njenih zidova kao i povrinski sloj koe penisa.
Semena tenost (izluuje se sa spermom) sadri hemijsku supstancu nazvanu trans
glutaminaza (TGE) koja, u odreenim uslovima, meusobno povezuje neke belanevine, ali
i inicira specifino odumiranje izvesnih elija, to jest njihovo ,,smeuravanje, a ne dezin
tegrisanje. Otuda i sposobnost poveanja debljine vaginalnog zida da bi podneo normalne
muko-enske polne odnose. Istovremeno, ista osobina semene tenosti, nakon dospeva
nja u rektum, dovodi do znaajnih promena na njegovoj sluzokoi to se u sluaju side
manifestuje (i) upornom dijarejom.

Osobina nekih sastojaka semene tenosti da unekoliko smanjuju imunitet primaoca,


olakava prolazak spermatozoida do materice i oploavanje enskog jajaceta. Naime, mili
oni u matericu nadiruih spermatozoida su za organizam uljezi spolja koji bi trebalo da
izazovu snanu imunu reakciju ve u zidu materice i njenom tubusu, da nisu na objanjen
nain zatieni jednom od osobina semene tenosti tj. potiskivanjem imuniteta. Da bi sper
matozoid, potom i fetus ija se antigenska svojstva razlikuju od svojstava majinog tkiva,
preiveo tokom devet meseci trudnoe, majin imuni sistem mora u izvesnoj meri da bude
potisnut tokom trudnoe. Jedan od sastojaka sperme, dakle, nesumnjivo kodira potiskiva
nje imuniteta majke. To svojstvo omoguava poetno preivljavanje speratozoida, potom i
fetusa tokom itave trudnoe do poroaja. Interesantno je da u treem trimestru esto
dolazi do znaajnih promena odnosa T4 : T8.
U rektum u se, s druge strane, seme zadrava i dolaze do izraaja njegove mone
fizioloke osobine, to jest pokree mehanizam preuzimanja i kontrole imunog sis
tema domaina to, naravno, ubrzano dovodi do imunosupresije. To je ujedno
objanjenje pojave m arkera obrnutog odnosa T4 : T8 zapaenog kod hom oseksuala
ca obolelih od side.
Zid rektuma nije dovoljno otporan da podnese nasilan uticaj sile izazvane manipulaci
jama prilikom takvog seksualnog odnosa. Razlog to je ova vrsta seksulanog odnosa
mogua, lei u injenici da crevni trakt nema senzorni sistem za akutnu bol u sluaju
unutranjeg oteenja, sve dok ono (oteenje) ne ugrozi trbunu maramicu, dobro
inervisan tanki spoljanji omota crevnog trakta sposoban da registruje bol. Trbuna
maramica je, naime, vrsta neprijanjajueg omotaa koji omoguava delovima crevnog trak
ta da klize jedni preko drugih prilagoavajui se kretanju i prolasku hrane. Ali, rektum nije
njom u potpunosti obmotan (zatien) kao ostatak creva jer ini zavretak jedne anatomske
strukture ija bi aktivnost trebalo da se neometano odvija. Hrana je ve svarena, a nepotre
ban ostatak pretvoren u kaastu materiju.
To, meutim, ne znai da se naneta teta fizioloki ne prepoznaje i da e koraci u cilju
popravke lokalnog oteenja biti rigorozni. Kao nerazdvojni deo mehanizma popravke,
poinje luenje hemijskih agenasa TNF, ILl, IL6 i drugih iz njihove grupe, samim tim i pro
ces kriznog delovanja. Ukoliko je oteenje toliko da crevne bakterije mogu da probiju
barijeru i zaponu poveanu lokalnu aktivnost, istovremeno e se i proizvodnja pomenutih
agenasa poveati.
Pored toga, virus herpes zoster 6, umean u komponovanje HlV-a, ima sposobnost da
podstakne luenje IL2. Njegov povien nivo u krvi pretvara se u signal (informaciju) mozgu
da krv obiluje odbrambenim elijama i da treba obustaviti njihovu produkciju, to izaziva
naruavanje odbrambenih snaga organizma. Osim virusa herpes zoster 6, u prirodnom
obliku je mogue koristiti i njegove receptore i razliite sintetske rekombinantne tvorevine
s namerom unitenja odbrane organizma.
S druge strane povien nivo IL6 podstie i unitavanje elija pankreasa, proizvoaa
insulina, to ujedno objanjava pojavu dijabetesa u uznapredovalim stadijumima side.
Pored toga to proizvodi insulin, pankreas uestvuje i u produkciji obilnih koliina vodenog
rastvora bikarbonata koji se izluuje u dvanaestopalano crevo da bi neutralisao kiselinu
prispelu iz eluca. Iako i stimulativni agens prostaglandin tipa E uestvuje u usmeravanju
krvotoka u pankreas da bi pospeio stvaranje rastvora bikarbonata, istovremeno inhibira
luenje insulina iz pankreasa.

Insulin podstie apsorpciju kalijuma i eera u telesne elije i inicira ulazak izvesnih
aminokiselina u elije stimulisane insulinom. Ovo, meutim, spreava dostavu vode u elije to
rezultira komplikacijama: u dehidriranom stanju delovanje insulina je kontraproduktivno. Kako
bi se to izbeglo, Priroda je ta dva procesa - distribuciju vode pankreasa i potrebnu inhibiciju
insulina - dodelila istom agensu: prostaglandinu E. Na taj nain je obezbeena neophodna voda,
preciznije: vodeni rastvor bikarbonata za varenje hrane i neutralisanje kiseline u crevima.
Kod HlV-pozitivnih osoba je uoen i specifian metaboliki poremeaj koji moe biti iza
zvan i emocionalnim i fizikim stresom. Ogleda se u odstupanju od normalnog odnosa sas
tojaka u zalihama aminokiselina dostupnih telu. Konstantan i drastian je nedostatak metion
ina, cistina, cisteina, dok je nivo arginina i glutamata viestruko povien. Ovakva neravnotea
u aminokiselinama traje izvesno vreme, a nakon toga dolazi do ozbiljnog oboljenja.
U nizu eksperimenata, u kojima su elijskoj kulturi u medijumu sposobnom da
omogui proizvodnju virusa dodati IL6 i TNF (faktor nekroze tumora), izdvojene su estice
oznaene kao HIV. Kad je pre dodavanja IL6 ili TNF-a istom medijumu dodat cistein, HIVestica nije bilo. To znai, ukoliko se kod HIV/AIDS-pacijenata popravi (regulie) metabo
lizam belanevina u organizmu, njihovo telo bi bilo u stanju da prui dovoljno snaan otpor
moguim akutnim infekcijama. ak i za proizvodnju antitela za odbranu od bakterija, telu
su neophodne osnovne aminokiseline u odgovarajuim proporcijama.
Od vitalnog je znaaja i razumevanje metabolike uloge IL6 u mehanizmu oslobaa
nja kortizona i proizvodnje ILl. Ovi i drugi srodni agensi se produkuju u cilju mobilizacije
sirovih materija iz telesnih rezervi za borbu protiv stresa. Njihova funkcija je bazirana na
mehanizmu razlaganja proteina iz miia i njihovo pretvaranje u osnovne aminokiseline
koje e biti upotrebljene u jetri. Grubo gledano, organizam u ovom procesu konzumira sam
sebe. Oporavak pretuenog kik-boksera, osobe koja je (recimo u saobraajnoj nezgodi)
pretrpela fiziku traumu ili bila podvrgnuta izvesnom broju hirurkih zahvata, zavisie
upravo od tih procesa koji iste neefikasno i nesposobno za ivot tkivo i ,,popravljaju
mesto oteenja. Ukoliko je rekonstrukcija intenzivna, a u nju ukljueni IL6 i njegov prati
lac TNF, DNK i RNK oteenih i odumiruih elija stvorie (precizno) odgovarajue
odlomke koji e ruiniranu ,,zgradu sklonu padu uvrstiti i postaviti na zdravu osnovu.
Virusolozi ovu akciju ,,raiavanja (od strane pomenuta dva agensa) predstavljaju kao
korake u proizvodnji HlV-a u elijskoj kulturi i tvrdnju da je sida bolest izazvana virusom
baziraju upravo na tom odlomku nepovezane informacije. Rezultati testova za obeleavanje i
registrovanje odreenih fragmenata koje proizvode IL6 i TNF bazirani su na otkrivanju DNK
ili RNK-estica i veoma esto se tumae kao detektovanje razliitih estica HlV-a.
Ve je reeno: laboratorijskim eksperimentima je dokazano da elije nee proizvesti
virus ukoliko se elijskoj kulturi doda cistein. U sredini sa dovoljno cisteina, dakle, nema
,,etve virusa. Ovo navodi na nedvosmislen zakljuak da je test za sidu, u sutini, samo
indikator neravnotee (neodgovarajueg odnosa) aminokiselina u organizmu. Pad nivoa
jedne aminokiseline, znaajno utie i na odnos (u ovom sluaju disbalans) nivoa ostalih
aminokiselina u telu.
Do nastanka i pojave HlV-a moe doi i nekim drugim spoljnim podsticajem. Mogu ga,
recimo, inicirati mikoplazme sa omotaima od miozina i aktina, izvesni virusi u vazduhu ili
hrani (koksaki virusi, na primer, mogu da se transformiu ili rekombinuju sa drugim pato
genima; napadaju srani mii a prenose se na najrazliitije naine, pa i preko klima-ure
aja), liofilizirani virusi u vakcinama itd.

Da nazdravlje bude na zdravlje


ovekov organizam sam sve stvara, ak i mikoplazmu! Poput iskipelog mleka: koliins
ki se nije povealo, ispalo je da ga ima previe, nita nije moralo da se dogodi, a - dogodilo
se. Zato? Bilo je poklopljeno i na jakoj vatri (a) usled ega je dolo do razvijanja gasova i
jakog pritiska koji je kulminirao kipljenjem (b) ili je, jednostavno, u posudi bilo suvie mleka
(c). A da nije bilo vatre ispod posude sa mlekom, nita se od ne bi dogodilo. Slino je i sa bakterijama, mikoplazmama, virusima i ostalim mikroorganizmima u telu. Neto ili neko okrene
pogrean bioloki prekida ili pritisne dugme i - eto jada iznenada. Rinovirus nije krivac. Ne
dolazi ba sve samo od kijavice. Pobunu mogu da dignu i ostali virusi. Svaki na (samo) svoj
nain i sa specifinim efektima. Ipak, ,,klasine bolesti disajnih organa, ali i izvestan broj
oboljenja na mozgu i digestivnom traktu, mahom potie od rinovirusa koji je pretrpeo neki
ok. Moda od hladnoe ili jakog smrada usled ega je dolo do iritiranja a zatim i oteenja
sluzokoe nozdrva, potom vakuolizacije s obzirom na povezanost sa modanicama, da bi na
kraju zalutali rinovirus preicom stigao do mozga i izazvao, na primer, meningitis.
I kuga poinje sa kijavicom. Otuda ono dobro poznato ,,na zdravlje kad neko kine. U
vreme kuge to je moglo da bude poetak teke bolesti, obina kijavica ili odbacivanje virusa
od strane organizma koji eli da se rei opasne pridolice. Da zaista bude ,,na zdravlje, a
ne zaetak kuge.
Herpes zoster se u veoma visokom procentu javlja povodom HlV-a, ali i bez ikakve
veze sa njim. Ukoliko je baza HlV-a herpes zoster, u igru na ivot ubacuje se i rinovirus.
Uz lako mogue delovanje spolja (virusa kuge, lepre, konjske anemije, maje leukemije,
ali i aktina i miozina, metala u tragovima itd.), ovekov organizam biva stimulisan, ak i
nateran da komponuje virus imune deficijencije lako prenosiv krvlju (plazma/serum).
Jedan jedini Hl-virus ne samo da izaziva pad imuniteta, ve je i sam po sebi bolest pada
imuniteta. A kad ve do toga doe, do tada pritajeni zoster13 se oslobaa i razbuktava u
organizmu. Istini za volju, moe da se pojavi i kao posledica dekomponovanja HlV-a.
Interesantno je da se sa poetkom administriranja T1 i/ili T1 ,,plus, javlja i herpes
zoster. Ispoljavanje pod Todoxin-ovom terapijom ukazuje na njegovo razlaganje i prestro
javanje. Kod pacijenata u visokom stadijumu AIDS-a neretko dolazi do pada leukocita,
recimo sa etiri na dve hiljade, ve nakon 14-dnevnog redovnog uzimanja Todoxin-a po
protokolu. To ne treba da plai. Na taj nain se eliminiu nepotrebni, zamoreni i nede
lotvorni leukociti. Kod pacijenata sa hiljadu do dve hiljade leukocita, nema pomenutog
pada. Delom zato to nema ,,slabih leukocita a delom to je re o neophodnom minimu
mu kojim se organizam titi.
Narkomani su danas u najveoj meri izloeni riziku od mogueg inficiranja HlV-om.
Prema podacima zvanine medicine, od ukupne populacije pripadnika razliitih rizinih
grupa, 75 odsto ine narkomani. Nije re samo o fizikoj, hemijskoj i/ili biolokoj konta
miniranosti droge, ve i o infekcijama polno prenosivim bolestima, padu imuniteta, krvi
zagaenoj raznim patogenima itd.
Narkomani su optereeni permanentnim stresom. Mehanizmi za oslobaanje hor
mona stresa unekoliko dovode do razgradnje i fragmentacije DNK sa efektima veoma slin
13) Virus variele. Do danas je registrovano vie desetina njegovih modifikacija tj. vrsta.

im proizvodnji Hl-virusa. Re je o metabolikom poremeaju ak i kada testovi ukazuju na


formiranje HlV-estice.
Stres narkomana je prvenstveno izazvan sve eom potrebom uzimanja droge i
brigom oko njene nabavke tj. pronalaenjem novca za kupovinu. S druge strane je vie
nego lo odnos neprihvatanja i nerazumevanja okoline, a s tree strah od posledica toga to
ini. Iako svestan da mu je pomo gotovo na dohvat ruke, narkoman radije bira skonava
nje u abokreini narko-miljea. Bezvoljno se miri sa nadolazeim krajem iako ga se istovre
meno uasno plai. I ukoliko je vie sa njim naizgled pomiren i vie pria o besmislenosti
ivota, utoliko vie strepi da e ga izgubiti. Neosetno biva uvuen u psiholoku spiralu
straha od straha. U takvom psihikom i fizikom stanju, dovoljan je samo jedan jedini,
ma i najmanji, podsticaj u obliku nepoeljnog uljeza da naini pravi haos u organizmu i
,,zavede izvestan broj ve postojeih nezadovoljnih energetskih potencijala to direktno
vodi u potpun pad kompletnog imunog sistema.
Ipak, neumesno je tvrditi da o pomenutim mikrostrukturama i reakcijama u ljudskom
organizmu znamo vie nego, recimo, o kosmosu. Za nas smrtnike, ini se, zauvek neuh
vatljivom uprkos svom do danas prikupljenom znanju o njemu. Uporno nee da bude
onakav kakvim ga mi zamiljamo. Makar i u naunofantastinim romanima i po njima
snimljenim filmovima. Geocentrina teorija je pala u vodu, mada se nije utopila, pred helio
centrinom. Superiorno nadmoni osmesi su menjali mimiku da bi konano iileli sa
umiljeno-naunih faca u trenutku spoznaje da su u izvesnu ruku i geocentrina i heliocen
trina teorija tane. Nije ba da se Zemlja u pravilnom krugu i preciznim vremenskim raz
macima vrti oko Sunca, a nije ni Sunce centar vasione. Malo ovde, malo onde, pa - istina.
E, ni sistem ivog organizma nije nita ,,uhvatljiviji od Sunevog.
Sida uistinu nije nita drugo do ruenje sistema organizma. Sama po sebi nema drugih
simptoma izuzev odreene grupe prateih sekundarnih oboljenja. Gde joj je mesto u svemu
tome? ta je imunitet? Moda fluidna energiji koja organizam ini ivim!? Zato tokom
godina dolazi do premora te supstance i zato podjednako sigurno i zadovoljno ne egzisti
ra u organizmu starca kao i u organizmu deteta? Moe li fluidna energija da se zamori
sama od sebe? Budui da sve okruuje tj. da je opteprisutna, to je jednostavno nemogue. Neto drugo se deava. Moda izvestan ,,kvar, defekt u strujanju tj. prolaenju
energije. Poput uskog grla. Uzrok moe da bude i oblik zamora due. Kako kad je dua
vena? Zbog nezadovoljstva, neuspeha... Jedinica mere tog nezadovoljstva ili neuspeha
je, meutim, krajnje relativna i individualno odreujua.
Zato u populaciji Roma nema side? Zato to ive u veoma tekim uslovima ili to su
naviknuti na veitu borbu za golu egzistenciju? A moda i zbog toga to, pri svemu tome,
poseduju onu predivnu volju za ivotom i gotovo uroenu sreu. Hormoni sree kod njih ne
miruju, a gde ima sree nema stresa, a gde nema stresa imuni sistem radi ,,ko vajcarski sat.
Prosto, zar ne? Prema jednoj prii, rumunski robovi romskog porekla su po ceo dan okovani
radili ispod bia. Obrok u toku dana im je bio vie nego bedan. To ipak nije smetalo da
uvee zaloe vatru i oko nje, onako okovani, igraju i pevaju. ivotnoj radosti nikad kraja.
ovek najee i najrae pamti lepe trenutke u ivotu. Meni je ostao u seanju jedan
takav trenutak doivljen, verovali ili ne, na - Beanijskom groblju. Vraajui se poslepodne
sa sahrane poznanika, iao sam nogu pred nogu verovatno razmiljajui o prolaznosti i
vota. Odjednom su do mene doprli zvuci gotovo boanske muzike. Od zelenila, u prvi mah,
nisam video ko to muzicira. Pomislih, ipak je ovo groblje. Gotovo istog asa pojavila se

povorka: ovek sa krstom, nekoliko devojaka koje prosipaju latice rua i cvee putem kojim
nailaze kolica sa sandukom (ene ezdesetih godina), pet muziara (sa obaveznom violi
nom), tri oaloena (pretpostavljam) sina i ostatak povorke. Romi. Ili su odmereno kao
da naglaavaju svaki korak. Slino crncima iz Nju Orleansa, ali, ini mi se, dostojanstveni
je, otmenije, sa neuporedivo vie emocija. Niko nije glasno plakao i ridao od bola, a shva
tio sam da je celoj povorci teko. Kolica sa pokojnicom su neujno klizila preko cvea i lat
ica, muzika (ni preglasna ni previe tiha) lelujala za njima, a vazduh bio ispunjen dosto
janstvom. Zastao sam, gledao sam, sluao sam... Cela ta atmosfera je, shvatio sam u
trenutku, bila zapravo - radost! Da, radost, oda ivotu. Svaki korak je predstavljao sat, dan,
mesec, godinu, pokojnice i svaki je bio sveano protkan iskonskom ivotnom radou.
Kad je ova slika bukvalno otila u zalazak sunca, video sam oko mene jo desetak ljudi. I
dalje smo stajali i utali. Muziku koju sam tada uo, nikada i nigde vie nisam uo iako sam
pokuao kod nekih etnomuzikologa da o njoj vie saznam. Danas znam odakle je dopirala.
Takvu sliku nikad vie nisam video. Tolikoj radosti ivotu sam malo kad u ivotu prisustvovao.
Jo sporije sam krenuo kui...
Potovali su ivotni imperativ, bili su beskrajno sreni. ak i tada, kad za oseanje
sree vreme nije. Stereotip je, i to naravno pogrean, da je svakodnevni ivot Roma sainjen
od meusobnih tua i svaa. Ti i takvi njihovi meusobni odnosi se, u odnosu na ostale
populacije, ubedljivo najmanje zavravaju tekim telesnim povredama ili ubistvima. ta
vie, izuzetno retko dolazi do ozbiljnijeg telesnog povreivanja. Pomenuti glas ih ,,bije
ponajvie zato to to ine buno. Danas kau - emotivno. Svi to vide i svi to uju. Zato su,
sa strane gledajui, Romi u veitom meusobnom sukobu. Pre bih rekao da tu dolazi do
izraaja njihova teatralnost. Svaa bez svae, tua bez tue, mrnja bez mrnje. Jer, ko mrzi
taj ne ivi. Mrnja je sueno stanje svesti. Ogranienje ivota. Re je, dakle, o svojevrsnom
vidu duevne i mentalne higijene. Izbaci iz sebe primalni krik, zaplai, u svakom sluaju
uradi neto. Oslobodi se stresa, psihoze, neuroze, ukratko - nakupljene negativne energije.

Me javom i me snom: gde je to zala savremena nauka?


Srea, to je oseanje da ovek ima to mu je najpotrebnije. Neki su mudraci smatrali
sreom samo suficit ovekovog blagostanja. ovekova srea, meutim ne moe nikad biti
potpuna ako i svaki svoj prohtev uzme za potrebu; a to je ba najei sluaj. Svaki uspeh
i svaki dobitak znai radost, ali ni srea nije u stalnim uspesima, nego samo u ostvarenju
jedne centralne namere. Zato nije udo to je skromnost smatrana za sreu ve otkad ljudi
postoje. Simpatini pisac Abe-Prevo je govorio da mu je dovoljno za srean ivot jedan vrt,
jedna krava i dve kokoi. Slino su govorili i stari Grci: da je Diogen sreniji od Aleksandra,
jer mu ovaj silnik niti moe to dati, niti ta oduzeti. 14
Na ovoj planeti postoje krajevi koji su izvor negativnih duhovnih energija i oni koji to
nisu - govorio je Nikola Tesla. - U Kolorado Springsu napojio sam zemlju elektricitetom,
isto je tako moemo napojiti i drugim energijama, kao to su pozitivne psihike energije.
One su u muzici Mocarta, ili Baha, ili u stihovima nekog velikog pesnika. U zemljinoj
unutranjosti postoje energije vedrine, mira i ljubavi. Njihovi izrazi su cvet koji raste iz
zemlje, hrana koju dobijamo iz nje i sve ono to je ini ovekovim zaviajem. Ja sam proveo
14) Jovan Dui, ibid.

godine traei nain na koji bi te energije mogle uticati na ljude. Lepota i miris rue mogu
se uzimati kao lek, a sunevi zraci kao hrana.
ivot ima beskonaan broj vidova, a dunost naunika je da ih pronalazi u svakom
obliku materije. Tri stvari su bitne u tome. Jedno je pitanje hrane. Kojom zvezdanom i
zemaljskom energijom nahraniti gladne na zemlji. Kojim vinom napojiti sve edne pa
da im se srce razveseli i da shvate da su bogovi... Druga stvar jeste, kako unititi
energije zla i patnje u kome prolazi ceo ovekov ivot. One se katkad javljaju kao epi
demije iz dubine vasione. U ovom veku te bolesti su se sa Zemlje rairile i po svemiru...
Trea stvar jeste, postoji li u vasioni suvie svetlosti? Otkrio sam zvezdu koja po svim
astronomskoim i matematikim zakonima moe nestati, a da se naizgled nita ne
izmeni. Ta zvezda je u ovoj galaksiji. Njena svetlost se moe zbiti do takve gustine da
stane u kuglu manje od jabuke a teu od sunevog sistema. Ona je izvor ivota koji e
potei kada ivot na zemlji pone venuti i gasiti se. Persijanac je tu kuglu nosio u ruci,
ali on je bio jedan na ovoj planeti... Religija i filozofija ue da ovek moe postati Hrist,
Buda i Z aratustra...15
Svaki ovek je u izvesnom smislu biotransformator u malom kroz koga prolaze, i
izlaze, vibracije kojima smo izloeni. Bez obzira na to da li smo ih i koliko svesni. Kancer,
infekcije, bezbroj raznoraznih drugih patolokih promena. ovek je prinuen, hteo ne hteo,
da se bori protiv njih i prevazie ih. Da li unosimo energiju (u vidu hranljivih namirnica)
radi odranja poeljnog energetskog potencijala organizma ili da bi neutralisali nepoeljan
uticaj antienergije, manje je vano. Jer, u oba sluaja je re o opstanku. Nije, dakle, cilj
izleenje raka, ve dovoenje na odreen (poeljan) nivo sopstvenog energetskog potenci
jala. Valja u potpunosti ostvariti linu sutinu. Realizovati se. A lekari su tu da nam pokau
pod kakvim se uslovima ta sutina ostvaruje.
Zdravlje je, grubo reeno, ostvarenje svih materijalnih, u neku ruku i mehanikih pre
duslova, datih ili zacrtanih kao mogunost. Njihovom realizacijom se podie kvalitet komu
nikacije naeg sa svim ostalim sistemima i njihovo ukupno dovoenje u sklad. Preciznije,
ostvarenje prava i obaveza datih prirodom. Samo u toj i takvoj (idealnoj) situaciji bi najvei
deo problema dananjice iezao. Pre svega mrnja, stresovi, psihoze, virusi, kancer...
Danas se eksperimentie sa mogunou stvaranja memorijske jedinice u tenom
stanju gde e molekuli tenosti (elektrolita) pamtiti informaciju (memorijska jedinica). S
druge strane, istrauje se i mogunost implementacije neurona u poluprovodnike ele
mente. Uprkos tome, problem raka i side nije reen! Atomi su istovremeno i vrsti i meki,
materijalni i nematerijalni. Naravno, re je o energiji. Oduvek su prvo zamiljani, potom
traeni i na kraju pronalaeni odnosno dokazivano postojanje sastavnih delova atoma. Isti
je sluaj sa kancerom i HlV-om.
Izmeu teorijskih fiziara i biotehnologa vodi se mrtva trka. I jedni i drugi se nadaju
da e prvi skinuti peate sa sedam biblijskih tajni koje kriju odgovore o poreklu i svrsi iv
ota - ljudskog i kosmikog. Biotehnolozi su u izvesnoj prednosti. Svoj predmet istraivan
ja, oveka, imaju na dohvat ruke. Veruju da e ve za nekoliko godina u potpunosti protu
maiti svih 100.000 ljudskih gena povezanih sa vie od tri milijarde hemijskih parova.
Fiziari pokuavaju da formuliu Teoriju svega, bave se pretpostavkom da postoji
ak jedanaest dimenzija i spekuliu o civilizacijama koje su milionima godina ispred nas.
15) Nikola Tesla, ibid.

Kad je to poelo ili, bolje, o emu je razmiljao pre dvadesetetiri veka jedan Grk dok je
stajao na obali mora i posmatrao brodove kako nestaju u daljini? Pisac Leonard Mlodinov u
knjizi Euklidov prozor objanjava: Aristotel mora da je proveo mnogo vremena na tom
mestu, u tiini gledajui brojne brodove i amce, pre nego to mu je konano sinula neobi
na misao. Brodovima se najpre gubio trup, pa jarboli i jedra. Zapitao se kako je to mogue.
Na ravnoj Zemlji brodovi bi trebalo ravnomerno da se smanjuju, sve dok na kraju od njih ne
ostane samo takica. Okolnost da najpre nestaje trup, pa tek onda jarboli i jedra, shvatio je
Aristotel u trenutku blistavog prosvetljenja, predstavlja dokaz da je Zemlja okrugla.
Nesumnjivo je doao do tog zakljuka, ali nisam siguran da je o tome razmiljao pored
toliko tema koje mu je nebo iznad njega nudilo. Gde god da se nalazio. Vano je, meutim,
to to je ,,do uvianja oblika nae planete u velikim razmerama Aristotel doao tako to je
pogledao kroz prozor geometrije. Zato je to vano? Zato to e nas taj trag odvesti onome
o emu je uveni grki filozof zaista razmiljao.
Potom je dola na red Pitagorina domiljata dosetka: primenjivanje matematike kao
apstraktan sistem pravila kojim se moe sazdati model fizikog sveta. Prostor je vien neza
visno od tla po kome gazimo i vode u kojoj plivamo. Bilo je to raenje apstrakcije i dokaza.
Uskoro su Grci dolazili do geometrijskih odgovora na svako nauno pitanje, od teorije
poluge do orbita nebeskih tela. Ali, grka civilizacija ustupila je mesto rimskoj. Dan uoi
Uskrsa 415. godine, neuka rulja skinula je s koija i ubila jednu enu. Ova naunica,
posveena geometriji, Pitagori i racionalnom razmiljanju, bila je poslednja slavna osoba
koja je radila u aleksandrijskoj biblioteci pre no to je civilizacija utonula u hiljadugodin
je mrano doba.
Preporod civilizacije iznedrio je novu vrstu geometrije. Njen osniva je voleo da se
kocka, budio se tek iza podneva i kritikovao Grke zbog zahtevnog metoda geometrijskog
dokaza. Da bi sebe potedeo suvinih mentalnih napora, Rene Dekart je ,,venao
geometriju i broj. Na osnovu njegove zamisli o koordinatama, postalo je mogue manip
ulisati mestom i oblikom kao nikada ranije, a broj se mogao geometrijski predoiti. Ali,
Dekartov rad je omoguio i jednu apstraktniju i revolucionarniju zamisao: zamisao o
zakrivljenom prostoru. A matematika zakrivljenog prostora dovela je do revolucije u
logikim temeljima ne samo geometrije ve svekolike nauke. Omoguila je i Ajntajnovu
teoriju relativnosti. Ajntajnova geometrijska teorija prostora i dodatne dimenzije vremena,
kao i odnosa prostor-vremena prema materiji i energiji, predstavljala je paradigmu
promene reda veliine kakva nije viena jo od Njutna.
Kada je ser Isak Njutn poetkom 17. veka, otkrio tajnu gravitacije, stvorio je i
mehaniku. Ali, kada je 1687. godine objavio Philosophiae Naturalis Principia Mathemat
ica, ne samo da je postavio teoriju kretanja objekata u prostoru i vremenu, ve je dao i
sloene matematike procedure potrebne za analiziranje ovih kretanja. jedna od naj
vanijih pretpostavki je opti zakon gravitacije, direktno vezan za masu objekata i njihovu
razdaljinu.
Druga velika sila je elektromagnetska. To je sila svetlosti, elektriciteta, magnetizma,
interneta, kompjutera, tranzistora, lasera, mikrotalasa, x-zraka i dr. Dakle veine onih
otkria kojima e kasnije upravo Nikola Tesla dati ogroman doprinos.
Fiziar sa Kembrida Dejms Maksvel je 1860. Maksvelovom jednainom konano
doprineo shvatanju dinamike svetlosti. Zahvaljujui tome, ovek je uao u elektronsko i
informativno doba, ime je civilizacija dobila sasvim novi tok.

Edvin Habl je 1929. doao do zakljuka da se daleke galaksije, posmatrane u bilo kom
smeru sa fiksne take (Zemlje) - udaljavaju. Iznedren Velikim praskom, ba kao i vreme,
Univerzum se iri.
Tomas Kaluza je 1921. primetio da je Ajntajnova jednaina gravitacije u prilinoj meri
slina Maksvelovoj jednaini magnetizma. U Kaluzovoj emi koju je 1926 upotpunio Oskar
Klejn ukljuivanjem osnovne ideje mehanike, naelektrisanje postaje komponenta momen
ta. U (tek uvedenoj) petoj dimenziji, odravanje naelektrisanja postaje odravanje momen
ta usled ega naelektrisanje postaje skokovito, samim tim i glavni element u ouvanju
ugaonog momenta. Peta dimenzija se onda krivi stvarajui vrtlog (Kaluza). Danas se u
naunim krugovima Univerzum opisuje sa stanovita dve osnovne teorije: opte teorije rel
ativnosti i kvantne mehanike, iako izvestan broj istraivaa nagovetavaju da su ove dve
teorije dole u sukob (Havkins, Smiters, Krilov)...
Da skratim, pored gravitacije i elektromagnetske sile, postoje jo dve: slaba i jaka sila
jezgra. Preko ovog otkria, odnosno Ajntajnove jednaine E = mc2, ovek je uspeo da
dokui tajne zvezda. Fiziari, dakle, veruju da pomenute etiri osnovne sile koje vladaju
Univerzumom. Istini za volju, ima i onih koji pretpostavljaju da postoji i peta, jedna vrsta
paranormalne ili psihike sile, mada do sada nisu naeni vrsti dokazi koji bi potkrepili
njeno postojanje. (Budui da se ovom oblau bavim od ranih sedamdesetih godina prolog
veka, spadam u grupu onih koji veruju u njeno postojanje i to nameravam da potkrepim
argumentima u svojoj narednoj knjizi.)
Savremena fizika je utemeljena na kvantnoj mehanici. Vei deo hemije je poprilino
komplikovana kvantna fizika velikog broja tela, estica. ak i u biologiji je kvantna fizika
od velike vanosti. Ma kako bili kompleksni molekuli koji predstavljaju strukturu i sutinu
ivota, ponaaju se prema kvantnomehanikim zakonima. to je to toliko udno u teoriji
koja je (neki tvrde) u ovom momentu najbolji opis Prirode? Sve zavisi od oekivanja. Prag
matino: ukoliko se predvianja teorije slau sa eksperimentalnim injenicama, treba s
njom biti zadovoljan sve dok je najbolji postojei opis Prirode. Re je o tipino pozitivis
tikom pristupu. Neki, meutim, smatraju da teorije moraju opisivati samu Prirodu, a ne
ovekovo znanje o njoj. Tvrde da teorije zbog kojih se oseamo ,,nelagodno, koje su
,,rune i u potpunom nesaglasju s naim vienjem kakva bi Priroda trebala biti, ne
opisuju zadovoljavajue Prirodu. Vei deo ,,nelagodnog oseaja u vezi kvantne mehanike
posledica je njene neintuitivne prirode, a neki ne veruju da Priroda ,,radi na takav, nein
tuitivan nain. Najpoznatiji je Albert Ajntajn (Albert Einstein) rekavi jednom prilikom
Bog se ne kocka. Iz takozvanih misaonih eksperimenata koje je predlagao u prepisci s
Nilsom Borom (Niels Bohr), jasno se vidi da mu se nije sviao nain na koji je kvantna
mehanika opisivala svet. A nelagodan oseaj izaziva to to je kvantna mehanika samo
aproksimacija dublje teorije Prirode, kao to je i klasina mehanika aproksimacija kvantne
mehanike koja veoma dobro opisuje makroskopske procese.
Bilo kako bilo, kvantna mehanika i Ajntajnova teorija relativnosti su dve naune
revolucije koje su obeleile 20. vek. Kvantna mehanika opisuje svet malog tj. svet
atoma, subatomskih estica i sila. S druge strane, teorija relativnosti opisuje prostor,
vreme i silu gravitacije.
Ujedinjenje ove dve teorije i s njim povezano ujedinjenje osnovnih prirodnih sila,
omoguilo bi razumevanje mehanizma pomenutih prirodnih sila i dublji pogled u sam
poetak svemira - Veliki prasak. Ipak, u vreme Velikog praska svemir je istovremeno bio i

dovoljno mali i dovoljno masivan da su njime, sasvim sigurno, upravljali nama jo uvek
nepoznati zakoni kvantne gravitacije.
Danas je teko poverovati da Njutnova i Ajntajnova jednaina nisu due od dva san
timetra, ni Maksvelova jednaina nije nita dua - kae Miio Kaku16. Profesionalno se
bavim teorijom superstringova ili kako je sada zovu M-teorijom, a na cilj je da doemo do
jedne jednaine, moda ne due od nekoliko santimetara, koja bi pomogla da razumemo
Boanski um, kako je govorio Ajntajn. Drugim reima, potrebna nam je jedna elegant
na teorija, jedinstvena slika o silama koje vladaju Univerzumom.
Fiziari su, dakle, pred jo sloenijom zagonetkom ujedinjenja pomenute etiri sile u
jedinstvenu teoriju. Prva sila, gravitacija, predstavljena Ajntajnovom optom teorijom rel
ativiteta, pomogla je da se protumae veliki prasak, crne rupe i irenje univerzuma. Re
je o teoriji o veoma velikom svetu, o mekom prostorno-vremenskom svetu koji je poput
ogromnog prekrivaa ili zategnute mree na trambolini.
Druga, kvantna teorija, omoguila je da razumemo jedinstvo elektromagnetske, slabe
i jake sile jezgra. Ona, rekoh, opisuje veoma mali svet, zasnovan na siunim paketiima
energije nazvanim ,,kvanti ali, za razliku od sigurnosti koju prua Ajntajnova jednaina,
kvantna teorija se oslanja na verovatnou dogaaja.
Ove dve teorije su zbir svih ovekovih saznanja o fizikom univerzumu. Problem je u
tome to su - dijametralno suprotne. Zasnivaju se razliitim pretpostavkama, razliitim
principima i na razliitoj matematici. Fiziari sada pokuavaju da ih samu u jednu, vrstu
teorijsku postavku. Osniva atomske fizike i kvantne teorije Nils Bor nije verovao da je to
mogue. Jednog dana dok je dobitnik Nobelove nagrade Volfgang Pauli (Wolfgang Pauli)
drao predavanje o svojoj verziji Jedinstvene teorije polja, iz poslednjih redova mu se
obratio Nils Bor reima: Gospodine Pauli, mi iz zadnjih klupa mislimo da je vaa teorija
suluda. Meutim, ono oko ega se ovde prepiremo jeste pitanje - da li je dovoljno suluda!

Put u mikrokosmos u potrazi za - zvukom


Danas veina fiziara deli miljenje da e prava Jedinstvena teorija polja biti bizarna,
fantastina, neverovatna, uvrnuta, jer sve ,,normalne i razumne alternative su do sada raz
motrene i odbaene.
Stiven Vajnberg (Steven Weinberg), Abdus Salam (Abdus Salam) i Don Vard (John C.
Ward) su 1967. godine pokazali da se dve fundamentalne sile, elektromagnetske i slabe
nuklearne sile, mogu opisati uz pomo tzv. badarne teorije iju sr predstavlja matematika teorija grupa.
Naime, potpun skup transformacija koje ostavljaju nepromenjenim ma ta bilo (pose
ban objekat ili zakoni prirode), ini matematiku strukturu poznatu kao grupa, a opta
matematika simetrinih transformacija poznata je kao teorija grupa u okviru koje se
istrauju operacije poput npr. rotacije ili odraza tela. Na primer, kugla ne menja izgled uko
liko njena osa rotacije prolazi njenim sreditem. Oznaka tj. naziv te jednostavne grupe je
SU(2). Takozvana Lijeva grupa potrebna da se gomili elementarnih estica nametne
,,porodina struktura, veoma slina eksperimentalnoj, naziva se SU(3).
16)
Miio Kaku je jedan od trenutno vodeih svetskih teorijskih fiziara, profesor na Berkli univerzitetu i
autor bestselera Posle Ajnatjnai(, Hipersvemir i ,,Vizije.

Uspeh elektroslabe teorije je naveo mnoge teoretske fiziare da postave drugu


badarnu teoriju, tzv. kvantnu hromodinamiku. Svrha joj je fiziki opis jake nuklearne
sile. U ovoj teoriji se proton i neutron sastoje od kvarkova17. Postoji vie razliitih var
ijeteta kvarkova: sm atra se da ima najmanje est ,,ukusa koje nazivamo ,,gore,
,,dole, ,,udno, ,,armantno, ,,dno i ,,vrh. Svaki ukus javlja se u tri ,,boje - crvenoj,
zelenoj i plavoj. (Treba naglasiti da su ovi termini samo puke oznake: kvarkovi su
znatno manji od talasne duine vidljive svetlosti, te tako. ne mogu imati nikakvu boju
u uobiajenom smislu te rei.) Na primer, jedan proton ili neutron sastoje se od tri
kvarka razliite boje. Proton sadri dva kvarka gore i jedan kvark dole, dok neutron
sadri dva dole i jedan gore.
Danas se ve govori o ujedinjenjoj badarnoj teoriji elektro-slabo-jakog meudelovan
ja, dakle o ujedinjenju ove tri fundamentalne sile zasnovanoj na jednoj veoj matematikoj
grupi simetrije.
Gravitacija i dalje nije sastavni deo ujedinjenih teorija. Namee se pitanje da li se ove
teorije, zajedno sa gravitacijom, mogu ugraditi u Kaluza-Klejn teoriju viih dimenzija. Kalu
zova izvorna teorija zahtevala je pet dimenzija, budui da sadri samo jedan vektorski
bozon: foton. Slaba nuklearna sila zahteva tri vektorska bozona (W-, W+ i ZO), dok je za
opis jake nuklearne sile potrebno osam gluona. Uvoenje slabih i jakih nuklearnih sila u
Kaluza-Klejn teoriju zahteva vie od pet dimenzija. Specijalne varijante ujedinjene ba
darne teorije zahtevaju razliit broj vektorskih bozona i od tog broja zavisi i broj potrebnih
dodatnih dimenzija.
Drugi problem su razliiti spinovi elementarnih estica. U badarnim teorijama posto
je dve kategorije elementarnih estica: one iji je spin ceo broj, bozoni (prenosnici prirod
nih sila, npr. foton) i one sa spinom ,,od pola broja, tzv. fermioni (gradivni elementi sveko
like materije, npr. elektron, proton, kvarkovi). Nije problem da se u okviru Kaluza-Klejn
teorije proizvedu bozoni, problem su fermioni koji ne mogu da se izvedu iz bozonskih grav
itacionih polja. Jedini izlaz je dodavanje nekoliko fermionskih polja viedimenzionalnoj
teoriji. Broj fermionskih polja nije poznat od samoga poetka, budui da ne postoji teoretski nain njegovog odreivanja.
Teorija iji su sastavni deo fermionska i bozonska polja, naziva se teorija supergrav
itacije. Uz to je broj dodatnih dimenzija u teoriji supergravitacije podloan ogranienjima.
U poslednjih dvadeset godina je svaka varijanta teorije supergravitacije sa vie od 11
dimenzija zakazala. Edvard Viten (Edward Witten) s Prinstona je pokazao da se 3+1 dimen
ziji prostor-vremena18 mora dodati jo sedam dimenzija da bi ostale tri sile mogle da se
ukljue u teoriju.
Teorija supergravitacije se ubrzo suoila sa tri problema. Prvi je problem spina neut
rina. Teorija podrazumeva jednak broj neutrina sa levim i desnim spinom. U prirodi su svi
sa levim spinom.
17) Do pre skoro trideset godina, smatralo se da su protoni i neutroni ,,elementarne(( estice, ali onda su
ogledi u kojima su se protoni sudarali sa drugim protonima ili elektronima pri velikim brzinama pokazali da se
oni, u stvari, sastoje od jo manjih estica. Fiziar sa Kalteha Marej Gel-Man nazvao je ove estice kvarkovi, a
1969. dobio je Nobelovu nagradu za svoj rad na njima. Naziv ,,kvarkovi(( uzetje izjedne zagonetne reenice
Demsa Dojsa: Three quarks for Muster Mark!(( Re quark trebalo bi da se izgovara kao quart (kvort), s tim
to je na kraju ,,k(( a ne ,,t, ali se obino izgovara tako da se rimuje sa lark (lark).
18) Tri prostorne (istok-zapad, sever-jug i gore-dole) i jedna vremenska.

Drugi je tzv. kosmoloki problem. Iz teorije proizilazi svemir sa visokim stepenom


zakrivljenosti. Iz astronomskih posmatranja je, meutim, poznato da je zakrivljenost
svemira gotovo jednaka nuli. (U drugim teorijama se ovaj problem elegantno reava doda
vanjem kosmoloke konstante.)
- Upamtite, nije zakrivljen prostor ve ovekov um! - svojevremeno je tvrdio Nikola
Tesla. - Da je tvorcu relativnosti to jasno, stekao bi besmrtnost, ak i fiziku ako mu je to
po volji. Dokaz naopake teorije je njegovo sviranje na violini. Njemu je to razonoda i uteha.
On svira na kunim sedeljkama sa neznalicama, kao to je i on sam!
Trei problem je kvantne prirode. Njenim reavanjem reie se i prethodna dva prob
lema. Jednaine teorije daju beskonanosti. Tipine su za veinu kvantnih teorija gravitaci
je. Da bi se reile, koriste se priblinosti koje zanemaruju odreene efekte kvantne prirode.
Teorija struna ima neka atraktivna svojstva teorije supergravitacije. U teoriji struna
pridruuju se elementarne estice jednodimenzionalnoj struni iz viedimenzionalnog pros
tora. Ova teorija (etablirana u fizikim istraivanjima svemira) zasniva se na deset dimen
zija u kojima se ne javljaju beskonanosti. Osnovna razlika izmeu teorije struna i teorije
supergravitacije sastoji se u nainu brojanja elementarnih estica. Ukoliko u teoriji super
gravitacije dodatne dimenzije ne bi bile savijene u zatvorenu povrinu, tada bi ona pred
viala konaan broj estica u prirodi. Do beskonano velikog broja estica u teoriji super
gravitacije dolazi iskljuivo zbog toga to su, u njenoj osnovi, dimenzije savijene u obliku
zatvorene povrine.
U nastojanju da razviju teoriju kvantne gravitacije, meu naunicima je u zadnjih
petneastak godina najpopularnija tzv. teorija struna (engl. string theory). Karakteristino
svojstvo teorije struna je da su njeni osnovni sastojci super-sitne strune, duine od oko
10"35 metara (proton bi, recimo, bio sto milijardi milijardi puta vei od tih struna). Prema
teoriji struna, na prostor-vreme ne bi imao 3+1 dimenziju ve bar desetak prostorno
vremenskih dimenzija. (Njihov taan broj se automatski dobija iz same teorije kao
posledica zahteva da se u teoriji ne pojavljuju beskonane veliine. Zadnjih godina su
aktuelne specijalne strune, nazvane superstrune, koje egzistiraju u prostorima od deset i
jedanaest dimenzija.)
Zato nam se onda ini da prostor ima samo tri dimenzije? Prostiranje tih est ili
sedam dodatnih dimenzija je toliko mala da ih ovek i ne primjeuje. Pogledajmo to iz ovog
ugla: ukoliko posmatramo konac sa udaljenosti od jednog metra, ini nam se da je jednodi
menzionalan. Re je, naravno, o prividu izazvanom time to je prostiranje konca u druge
dve dimenziji malo; mnogo je dui nego to je debeo. Tek izbliza se vidi da je zaista trodi
menzionalan.
Teorija struna predvia da kada bismo taj konac pogledali uz pomo opreme mone
da poveava 1033puta, videli bismo da je on u stvari 10-dimenzionalan. (Istina, ne bismo to
ba ,,videli jer je nae prostorno-vremensko zapaanje ogranieno na 3+1 dimenziju, ali
pomenuta oprema potpomognuta teorijskim jednainama sugerisali bi postojanje dodatnih
dimenzija.)
Otprilike se zna da se poznate elementarne estice u teoriji struna pojavljuju kao razlii
ti naini i frekvencije titranja tih struna. Tako struna koja titra na jedan nain predstavlja
foton, na neki drugi nain graviton, a na neki trei nain elektron. Isto tako se ini da bi se
u procesu svoenja tih deset ili jedanaest dimenzija na 3+1 trebali pojaviti efekti koje bismo
mi doivljavali kao efekte poznatih sila (gravitacije, elektriciteta, nuklearnih sila).

Na taj nain bi teorija struna istovremeno objasnila i sastojke svemira (estice) i njiho
va meudelovanja (sile).
U teoriji struna, dakle, postoji beskonaan broj estica i onda kada dodatne dimen
zije nisu savijene u zatvorenu povrinu. To bi odgovaralo beskonanom broju sta
cionarnih talasa koji postoje na struni. Veina estica teorije struna poseduje ekstrem
no veliku masu: delimino i 1019 puta veu masu od protona. Uprkos tome, teorija
predvia i nekih 1000 vrsta estica bez mase. Novi rezultati upuuju fiziare u pravcu
istraivanja est dodatnih dimenzija teorije struna. Problem je znatno kompleksniji
nego u teoriji supergravitacije sa jedanaest dimenzija, budui da su svojstva estodimenzionalne povrine matematiki kompleksnija od sedmodimenzionalne kugle. I
pored toga, fiziari su izuzetno motivisani da ree ovaj problem, jer ima nagovetaja da
bi se ujedno reio i problem spina. Kosmoloki problem je dodatno iskomplikovan
otkriem tamne sile (dark force) koja, za sada, ne dozvoljava uklanjanje kosmoloke
konstante iz jednaine.
Sada imamo i teoriju stringova zasnovanoj na ideji da subatomske estice u prirodi
nisu nita vie od nota koje vidimo na tankim vibrirajuim icama. Ako se ica potegne,
elektron e se pretvoriti u neutrino. Ako se udarac ponovi, neutrino e prei u foton ili
graviton, a posle dovoljnog broja pokuaja, vibrirajua ica e mutirati u sve subatomske
estice.
Time bi se izuzetno olakala dalja istraivanja, jer umesto praenja hiljada estica u
atomskim akceleratorima, dovoljno je da znamo da su ono to ih proizvodi i pokree, vib
rirajue ice.
Sada, kada se ove ice sudare, one stvaraju atome i jezgra, a melodije koje moete
zabeleiti na icama odgovaraju zakonima hemije. Fizika se tako svodi na zakone harmoni
je koji se mogu predstaviti na vibrirajuim icama. Univerzum je simfonija stringova ili har
moninih ica. ta je, onda, Boanski um o kome je govorio Ajntajn? Prema ovoj predstavi,
Boanski um je muzika, rezonantna kroz itav deseto- ili jedanaesto-dimenzionalni
hipersvemir. Otuda, naravno, odmah proizilazi pitanje, ,,ako je univerzum simfonija, ko je
kompozitor?19
U svakom sluaju, teorija struna sadri sve elemente potrebne za jedinstvenu teoriju
sila i trenutno je jedini kandidat u tom pravcu.
Ostaje, meutim, jedno nejasno i nedoreeno: zato uopte oekujemo da emo
biti sposobni da pojave iz mikroskopskog sveta opiemo pojmovima iz svakodnevnog
jezika? Zato oekujemo da vizualiziramo kvantno-mehanike procese koristei
podsvesne slike steene iskustvom jo iz vremena kad smo kao bebe tek uili da
fokusiramo svet? Naa ula su evoluirala zahvaljujui podsticajima iz makroskopskog
sveta: hrane koju smo jeli, uoenih opasnosti, ljudi s kojima smo iveli, a na jezik se
prilagodio opisivanju tih podsticaja i njihovoj komunikaciji. Pojave iz mikroskopskog
sveta ne lie ni na ta to smo iskusili, osetili, zapazili ili zamislili na osnovu neega
to smo proitali ili uli.
Sad znamo kako se ponaaju elektroni i svetlost. Ali kako to da nazovem? Ako kaem
da se ponaaju kao estice, stei ete pogrean utisak; isto tako i ako vam kaem da se pon
aaju kao talasi. Ponaaju na specifian, svojstveno originalan nain koji bi se tehniki mogao
19) Miio Kaku u Jo smo bebe vasione.

nazvati kvantno-mehanikim nainom. Ponaaju se na nain koji sasvim sigurno nikada pre
nije vien. Vae iskustvo vezano za stvari koje ste videli apsolutno je nepotpuno.20
Kao to je Fejnman ukazao, jedna od najneobinijih pojava u vezi kvantno-mehanikog
opisa objekta (npr. elektrona) jeste njegova dualnost: kvantni objekti nisu ni estice ni talasi.
U klasinoj mehanici su opisane materijalne take koje slede putanje u prostoru i talase, npr.
talase na vodi, zvune i elektromagnetske talase. Njutnovska mehanika opisuje dinamiku
sistema u terminima putanja koje objekti slede pod uticajem sila. Talasi poput zvuka se
mogu opisati kao orkestrirano, usklaeno gibanje kontinuuma sainjenog od estica koje
slede svoje putanje na takav nain da gibanje samog kontinuuma poseduje talasna svojstva.
Maksvelove jednaine za elektromagnetske pojave mogu objasniti talasnu prirodu elektro
magnetskog zraenja - elektromagnetski talas je opisan sa dva trodimenzionalna vektorska
polja koja se menjaju u vremenu i prostoru. Meutim, ubrzo je postalo jasno da kvantno
mehaniki objekti ne spadaju ni u jednu kategoriju: oni nisu ni estice ni talasi.
Mogue je pretpostaviti da privlana sila koja potie od jezgra atoma u stvari i ne pos
toji, kao to ne postoji ni privlana sila elektrona i njegovo naelektrisanje. Jedina stvar koja
postoji je pritisak na ivice svakog vrtloga, svakog nivoa, koja je inicirana na poetku uni
verzuma i odravana se do danas, dokle god je koncentracija koja dolazi iz centra svemira
dovoljna da odrava rezultujui proces. Pretpostavljajui da je proces razlaganja materije
najvee koncentracije u centru univerzuma jos uvek aktivan, rezultat je irenje univerzuma
do trenutka kada koliina elementarnih estica nee biti dovoljna da odri irenje. Grav
itacija je posledica spoljnog potiskivanja. Ajntajnov zakrivljeni prostor u tom sluaju ne
postoji. Crne rupe koje gutaju masu i prosleuju je negde drugde takoe ne postoje. Posto
ji samo prostor ispunjen razlicitim koncentracijama elementarnh estica.21
Prema ortodoksnim interpretacijama (kopenhagenska kola) kvantne mehanike,
objekat ne postoji po sebi, nema odreenu realnost (stvarnost) bez posmatraa. Objekat se
realizuje tek u interakciji sa posmatraem.
U ortodoksnim interpretacijama kvantne mehanike, posmatra ima vanu ulogu. On
,,projektuje realnost, stvarnost merenog objekta u jedno od mnotva stanja koje posma
trani objekat moe da ima. U divlje matovitim interpretacijama se ponekad kae da pos
matra projektuje ceo Svemir u jedno ,,of grozomorno velikog broja njegovih moguih
postojanja. Neke od ovakvih interpretacija idu i dalje i kau da se ceo Svemir moe opisati
gigantskom talasnom funkcijom koja sadri sve mogue realnosti. Te razliite realnosti
neki nazivaju paralelnim svemirima. Ali, ovo je uglavnom spekulacija koja se ne slae sa
principom Okamove (Occam) britve lociranom u srcu moderne nauke (premda je Okam
bio svetenik!): broj entiteta potreban za opis neega ne treba poveavati izvan granica
koje su nune. Drugim reima, takve teorije se ne mogu testirati pa prema tome i nisu
teorije u pravom smislu te rei.22

Jednom stvoren zvuk traje veno. Za oveka on moe da iezne, ali on nas
tavlja da traje u tiini, koja je njegova najvea mo.
Nikola Tesla
20) R.P. Feynman, The Character ofPhysical Law, MIT Press, 1967.
21) Zoran Pokaz: Kvantna teorija gravitacije
22) Antonio iber: Eksperiment s dve pukotine

Energija atoma (po modelu unekoliko slinom modelu Sunevog sistema, mada neu
poredivo haotiniji) oglaava se muzikom Univerzuma. ta je muzika uopte, a posebno
komponovana Tvorevim nadahnuem? Postoji jedan teorijski iskaz na osnovu koga
proizilazi da je savrena muzika ona koju proizvode nebeska tela kreui se po svojim
putanjama?
Postoje etiri zakona stvaranja: prvi je da je izvor svega u nepojavnoj crnoj estici koju
um ne moe zamisliti niti matematika izmeriti. U tu esticu stane cela vasiona. Drugi zakon
je irenje tame koja je prava priroda svetlosti i njen preobraaj u svetlo. Trei zakon je
potreba svetlosti da postane materija. etvrti zakon glasi - nema poetka ni kraja. Prethod
na tri zakona oduvek traju i stvaranje je veno.
estice svetlosti su ispisane note. Jedna munja moe biti itava sonata, a hiljadu munja
je koncert. Za taj koncert sam stvorio loptaste munje... Ajntajn se ogreio o Pitagoru i
matematiku, a naunik se o to dvoje ne moe i ne sme ogreiti. Brojevi i jednaine su znaci
kojima se obeleava muzika sfera. Da je Antajn uo njene zvuke, ne bi stvarao teoriju rel
ativnosti. Ti zvuci su poruka umu da ivot ima smisla, da u vasioni postoji savren sklad i
da je lepota uzrok i posledica stvaranja. Ta muzika je veno kruenje zvezdanih nebesa.
Najmanja zvezda je zavrena kompozicija i deo nebeske sinfonije. Otkucaji srca su delovi
te sinfonije na zemlji. Zakrivljeni prostor je haos, haos nije muzika. A. Ajntajn je glasnik
vremena buke, haosa i besa.
Jednom stvoren zvuk traje veno. Za oveka on moe da iezne, ali on nastavlja da
traje u tiini, koja je njegova najvea mo.23
Pitagorejci su smatrali da je muzika harmonija brojeva i kosmosa, koja sama moe da
se svede na zvune brojeve. Upravo se sa pitagorejcima povezuje koncepcija svemirske
muzike. Traenje utoita u muzici, sa bojama njenih tonova, njenim tonalitetima, ritmovi
ma, razliitim muzikim instrumentima, jedna je od mogunosti povezivanja sa punoom
kosmikog ivota. U hrianskoj tradiciji velikim delom je sauvana pitagorejska simbolika
muzike koju su preneli sv. Augustin i Beocije. Muzika je preuzela simboliku broja 7, muz
ikog broja, Atininog broja, broja ispunjenog odbljescima mudrosti. Uspostavljanjem odnosa
korespodencije (na nain kako su to inili Pitagorejci) izmeu udaljenosti sedam planeta od
Zemlje (podeljenih naizmenino na dvostruke i trostruke intervale, slino muzikoj lestvici)
i trajanja njihovog obratanja sa intervalima sedam tonova lestvice izraunata je udaljenost
od Zemlje do Meseca koja iznosi jedan ton, izmeu Meseca i Merkura pola tona itd; a sedam
planetarnih orbita pravi Orfejevu heptakordnu liru. Beocije razlikuje tri simbolika tipa
muzike. Svemirsku muziku: odgovara skladu zvezda koji proizilazi iz njihovog kretanja, i
izmeni godinjih doba i meavini elemenata; melodija je lepa to je kretanje bre i dublja
to je kretanje sporije. Kosmos je velianstven koncert. Drugi tip je ovekova muzika: vodi
oveka i on je osea u samom sebi. Pretpostavlja sklad due i tela, sklad duevnih svojstava
i elemenata od kojih se sastoji telo. Instrumentalana muzika odreuje upotrebu instrume
nata. Ako je muzika poznavanje modulacija, mere, razumljivo je da upravlja kosmosom,
ljudima i instrumentima. Ona je umetnost postizanja savrenstva.
Oktava (lat. octavus - osmi) u poeziji oznaava strofu od osam stihova povezanih sa tri
rime, dok je u muzici osmi ton dijatonske skale i interval koji obuhvata dvanaest polutono
va od kojih prvi i poslednji uvek imaju isto ime. Interval (lat. intervallum) je meuprostor;
23) Nikola Tesla, ibid.

meuvreme, razmak; praznina; u muzici odnos dva tona prema njihovoj visini ili broju
titraja (treperenja). Interval je, znai, visinska razdaljina izmeu ma koja dva tona; prima
nastaje ponavljanjem istog tona, sekunda je razmak koji obuhvata dva tona, terca - tri tona;
kvarta, kvintna, seksta, septima i oktava obuhvataju razmak izmeu etiri, pet, est, sedam
i osam tonova; nona je intervalski razmak izmeu devet tonova (oktava + sekunda), deci
ma, undecima i duodecima izmeu deset, jedanaest i dvanaest tonova (oktava + terca, okta
va + kvarta, oktava + kvinta).
Intervali mogu da budu konsonantni (blagozvuni) i disonantni (koji resko zvue),
zatim isti (prima, oktava, kvinta i kvarta), veliki i mali (shodno celim stepenima i poluste
penima koji ih ine - sekunda, terca, seksta i septima), prekomerni i umanjeni (ukoliko
dolazi do izmena u istim, velikim i malim intervalima).
Oktavna konstrukcija atoma i molekula, samim tim i itavog ivog i neivog sveta, zav
isi od notnog ustrojstva to jest muzike Univerzuma. Oktava je pramera, etalon itavog
Univerzuma i odraava se u svakom detalju ivog i neivog sveta. Izraz ,,neiv koristim
samo uslovno, da napravim razliku od ,,ivog, mada je sutinski re samo o razliitim
manifestacijama jednoobraznosti: istog porekla i osnove. Od najmanjeg delia praine, do
celog Univerzuma. Taj, dakle, sistem od osam tonova lei u osnovi nebeske muzike. To je
ujedno i razlog to i ovekova muzika ima osnovnu jedinicu od osam tonova i to muzika
uopte postoji. ovek, ivotinje i biljke uju tu nebesku muziku, a kompozitori je samo
zapisuju. Istina, muzika Univerzuma ne nalikuje odvie ovekovoj muzici. Dar kompozito
ra se praktino sastoji u njenom ,,privoenju na oveku ujan i razumljiv muziki jezik, u
savrenom ili nesavrenom obliku, u zavisnosti od njegovih intelektualnih moi.
Raspon ujnih frekvencija se moe sa prilino tanosti podeliti u nekoliko ujnih seg
menata. Ovi segmenti su odgovorni i za percepciju zvukova koje ujemo:
- vrlo duboki bas od 16-64 Hz prva i druga oktava (muziki),
- bas od 64-256 Hz trea i etvrta oktava,
- srednji od 256-2048 Hz peta, esta i sedma oktava,
- gornji srednji oko 3000 Hz izmeu sedme i osme oktave,
- prezens, visoki od 4750-5000 Hz izmeu osme i devete oktave,
- visoki, brilijans od 6500-16 kHz deo devete i kroz celu desetu.
Ali, i ovek je ivi muziki instrument, kao i sva druga iva bia. ivotna energija, ili
kako god je zvali, struji kroz oveka i proizvodi kretanje - vibracije. Kada se to strujanje
odvija lagano i ritmino kao, na primer, kod make koja prede, doivljava zadovoljstvo.
Oseanja su njegova opaanja tih nevoljnih pokreta tela i njihova estetska procena. Drhti
mo od straha, tresemo se od besa, treperimo od sree... Nai miii, kao svaka struna koja
ima odreeni tonus i kroz koju tee energija, vibriraju i proizvode ton. I ne samo miii.
Sva tkiva vibriraju i proizvode ton. I elija to ini. ujemo li te tonove? Prislonimo glavu
na neije grudi, i uemo: tika-taka, tika-taka... Srce kuca, i udara ritam. Bubnjara smo,
znai, identifikovali. ika doktori, sa svojim slualicama, mogu da uju jo vie. Plua,
poput metlica koje se prevlae po inelama, dopunjavaju ove ritmike pulsacije. Poslua
jmo bolje. Usmerimo disanje malo na glasne ice koje e pojaati njegov ton kao kad hre
mo. Evo i duvaa koji, zajedno sa srcem, ine ritam sekciju. Da li primeujete da je udis
aj, ako ste oputeni, za kvintu vii od izdisaja. Svima nam se desilo da, ponekad, kada leg
nemo i pokrijemo ui, prislonimo ih uz jastuk, ujemo mnogo jasnije svoju ritam sekciju
jer smo okrenuti prema zvuku iznutra. Od spoljanje buke esto ne ujemo svoj orkestar.

Da li se uje krv dok prolazi kroz vene? Naravno. Sve to prolazi kroz neto uje
se. A mii koji podrhtava? Sve to treperi proizvodi zvuk. Na elektrinoj gitari je
ispod ica postavljen m agnet koji prenosi impuls do pojaala, pa do zvunika. Moda
to ine i nai nervi i prenose tu muziku negde u studio koji zovemo mozak. ta m is
lite, kako bi zvuao ovek kada bi svi zvuci koje proizvodi bili pojaani, izmiksovani,
i kada bi mogli da se uju preko zvunika. Da li bismo mogli uti i snimiti kako
zvuimo kada smo sreni ili besni, tuni ili radosni? Ima li svako svoju melodiju?
Die li svako iz svog tonaliteta?
Loven skree panju na vanost disanja za fiziko i mentalno zdravlje oveka.
Disanje obezbeuje kiseonik za metabolike procese i odrava vatru ivota. U svim ori
jentalnim i mistinim filozofijama tajna najvieg blaenstva je u disanju. Pa zato se
onda ponaamo tako glupo i diemo plitko i neritmino? U jezikim izrazima se moe
otkriti povezanost linosti i disanja. Za emotivnu, pristupanu, otvoreno srdanu osobu
bez krutih naela kaemo da je irokogruda, a za skuene, sitne due da su uskogrudi.
Disanje je, oito, vezano za oseanja. Bez vazduha nema ni plamena, ni vatrenosti. Ni
zadovoljstva.
Kako postajemo loe ,,natimovani? Da li to radimo sami sebi ili neki ,,avo ubacu
je disharmonine tonove i remeti nae melodije? I jedno i drugo.
Ritam je, dakle, osnova zadovoljstva, mentalnog zdravlja, a i dobre muzike. Bolest je
odstupanje od harmonskih pravilnosti. Ritam je red. Kau da je Bog red koji se izdvojio
iz haosa. Ritam je osobina Boga. Postoji i u mikro i u makrokosmosu. Nauka je ve uspela
da vidi neke pravilnosti i periodinosti u kretanju nebeskih tela, kao i u samoj strukturi
atoma, molekula... Protoplazma elije pulsira ritmiki zavisno od okolnih uslova. Vilhelm
Rajh je, koristei Rajhertov miskroskop sa optikim uveanjem od pet hiljada puta,
opisao pulsatornu aktivnost kod crvenih krvnih zrnaca oveka. Loven uporeuje kretan
je treptastih elija sluzokoe, sitnih vlaknastih struktura koje oblau respiratorni trakt, sa
talasanjem itnog polja koje nastaje zbog vetra. Slian ugoaj imamo kada sluamo pre
biranje po icama harfe.
Nervno tkivo takoe ispoljava periodinost u svom funkcionisanju, to se odraava
kroz ritminost modanih talasa kada ih registrujemo elektroencefalogramom. Prolazei
kroz membranu nerva, impuls je depolarizuje i tako nastaje refraktorni period u toku koga
ni jedan drugi impuls ne moe da proe kroz depolarizovanu oblast.24
Naunici su uoili slinost izmeu obrazaca otkrivenih u mozgu i onih koji posto
je u muzici. Naime, koristei supervodljivi kvantni interforencionalni ureaj (meri
elektrinu aktivnost mozga) utvrdili su da raspored tonotopine mape u auditivnoj zoni
kore velikog mozga u velikoj meri odgovara (lii) klavijaturi sa jednakim razmacima
izmeu oktava.
o je dvadesetpet godina pravio kompjuterske modele za stvaranje mapa mate
matikih obrazaca koje neuroni izazivaju slanjem impulsa mozgu. Otkrio je da su neu
roni organizovani kao stubovi po odreenom obrascu, kao i to da meusobno ,,priaju
odailjui elektrine impulse. Uz saradnju doktora Lenga, o je dodelio svakom stubu
muzike tonove i otkrili su da je mozak organizovan po neemu to se inilo da su muz
ike teme. Odabrali su delo koje je odgovaralo muzikim temama na kompjuterskom
24) Neboja Jovanovi: Neujna muzika postojanja

modelu (Mocart Sonata za dva klavira KV 448) i izloili ispitanike toj muzici. Ustanovili
su da muzika sa obrascima i temama slinim onim pronaenim u mozgu uveava spaci
jalno-temporalno rasuivanje.
Muzika, dakle, utie na obrasce u mozgu, to ima uticaja na nain na koji se kolo
povezanih neurona razvija u prvih nekoliko godina ivota.25
ak i obian komad sranog miia nastavlja spontano da pulsira i kada je stavljen u
fizioloki rastvor. Ritminost na celularnom nivou, i nivou tkiva govori nam, kae Loven, da
je ritam uroeni kvalitet ivota. Bugarski lekar Lozanov je utvrdio da sluanje specifine
muzike (muzike sa specifinim ritmom, naroito muzika iz perioda baroka, npr. Bahova)
izaziva sinhronizaciju telesnih ritmova/otkucaja srca i modanih talasa sa taktom muzike.26
Zato neki raspored tonova zvui neno, a drugi zastraujue ili agresivno veini ljudi?
Zato nam, uopte, mol zvui neno, setno, jednom reju molski, a dur sveano, muki,
durski. Poklapa li se to sa neim u nama?
Zato napeta muzika, koja ide uz oputenu scenu u kojoj se dete radosno ljulja na
Ijuljaci u bati, izaziva strepnju i oekivanje neke nesree? Moda zato to u nama
budi drugu kompoziciju, onakvu kakvu proizvode bol i strah. Ali, ako znamo da tako
zvue bol i strah, znai da smo mi ve uli kako oni sviraju u nama. Nisu nas kompoz
itori muzike za filmove nauili tome. uli smo mi svoj orkestar onog trena kad smo
zapoeli ivot. Na tim unutranjim melodijama poeo je da se gradi na psihiki
aparat, doivljaj sebe, sopstvenost. Nai prvi zapisi i predstave o sebi su tonski. U
poetku bee ton. (Re je takoe muziki oblik). ivot poinje muzikom. ivljenje je
muziciranje. Oslunite sebe. Imaete ta da ujete. Ako vam ljubavni partner kae da
nemate sluha za njega, razmislite da li je to samo metafora. U samom jeziku esto se
kriju istine koje ne ujemo.
Seksualna funkcija je, takoe, periodini fenomen u itavom ivotinjskom i biljnom
svetu. Od cvetanja biljaka, do mesenog ciklusa ene (periode). Poznata je povezanost men
strualnog ciklusa i lunarnog meseca. Veza izmeu ove dve pojave je misterija kao i mnoge
druge u vezi ritmikih aktivnosti ivota. Astrolozi decenijama pokuavaju da otkriju
povezanost naih ritmova sa ritmovima univerzuma. Neke veze ritmova prirode sa ritmovima
naih aktivnosti su oigledne. Vidljivo je kako se nai ritmovi menjaju u odnosu na dan i no,
leto i zimu, prolee i jesen. U tome smo srodni sa biljnim i ivotinjskim svetom. Harmonija
izmeu unutranjih ritmova oveka i spoljanjih ritmova prirode osnova je za oseanje iden
tifikacije sa kosmosom, sa najdubljim korenima zadovoljstva i radosti zakljuuje Loven.27

Buni ubica due: nemuzika


Gde je savremena, tzv. moderna, muzika na svojevrsnoj skali muzike Univerzuma?
Svaka muzika suprotstavljena osmotaktnoj harmoniji jeste, zapravo - nemuzika. Re je o
zlom delu, pokuaju da se harmonija razbije i uniti. Jer, muzika je mono sredstvo. Danas,
naalost, preteno kompozicija muzikih greaka i nesklada. Podrazumeva se da i svako
generalisanje vodi u novu greku. Nije sva savremena muzika takva, ali isto tako ne moe
da se ospori ni injenica da je aktuelan muziki trend u vezi sa loom (da ne upotrebim
25) Prema: Habermeyer, 2001:17
26) Prema: Habermeyer, 2001:23
27) Neboja Jovanovi, ibid.

,,zlom) namerom. Srea je da svaki trend ima ogranien vek trajanja. Vreme ini svoje, a
destruktivno propada. Istina, povremeno diui glavu ili pojavljujui se u novom obliku.
Sreom opet kao trend i, sreom, opet unapred osueno na propast. Jedino je harmonina
(ne po ljudskim i ovozemaljskim merilima) boanska muzika, na kojoj i od koje ivi i
funkcionie ceo Univerzum - vena.
I jo neto. Dok je kod nas re, koliko god izvitoperena, ipak ostala u sreditu muz
ikog predanja sauvavi zalog krtenja u srpskom narodu, na Zapadu se deavaju mnogo
radikalnije stvari. Mislim da je jedna od uloga Umetnosti da stvori lani svet koji je u naj
manju ruku analogan nekim stranama pravog sveta i da u okviru tog novog istrai neke
nove obrasce ponaanja, koji u okviru stvarnog ivota jo uvek mogu da budu preopasni ili
nemerljivi28 - govori Brajan Ino, verovatno najuticajniji muziar savremenog sveta.
Dok je kod antikih Grka i u rok muzici utemeljenoj na bluzu dolazilo samo do izvi
toperenja, zloupotrebe prirode, ovde se direktno kree protiv prirode: na osnovu eksperi
menata ranih sedamdesetih, u drugoj polovini se pojavljuju dva anra koja su danas pot
puno marginovalizovali svaku drugu muziku i nakon ijih radikalnih oblika (rejva i
smrtnog metala - rave & death-metal) savremena muzika vie ne poznaje razvoj.
U Bavarija-studijima u Minhenu (1976-77.) nastaje disko - muzika za igru nastala
ubrzanjem udaraca bas-bubnja (koji odreuje ritam igre) iznad broja udara koji moe da
dostigne ljudsko srce. Posledica je tenja tela da pree svoje prirodne granice: dok se u
dotadanjoj muzici uglavnom izvrtala melodija, usmerena na um, sada se izvitoperuje
ritam, koji je ,,telo muzike i ona postaje i doslovno - ubistvo. Dok disko nastaje na crnakoj
soul tradiciji, u Engleskoj istovremeno nastaje hevi-metal kao jednako izvitoperenje bele
bluz tradicije - na kraju oni se svode na isto: stravino ubrzanje ritma s tim to se u disku
koriste elektronski, a u hevi-metalu - elektrini instrumenti. U oba sluaja rezultat je
sagorevanje, unitenje tela koje ve iskljuuje um, kao pretpostavku postojanja ovekovog
i kao konanu hulu na Ovaploenog Boga: ne radi se o poricanju Ovaploenja, koje je jo
Sveti Jovan Bogoslov davno utemeljio kao meru svake jeresi. Naprotiv, radi se o potrebi da
se ubije telo kao Ovaploenjem Hristovim osvetani hram Duha Svetoga i instrument
najsavrenije muzike kojom se i za koju se vaspitavamo.
Obnoviti svet zato danas znai za poetak obnoviti prirodni poredak sveta: u muzici to
znai vratiti se prvo priroenim oveku ritmovima, a tek zatim graditi melodije. Drugo,
vratiti se pevanju i sviranju, a ne proizvodnji i konzumaciji muzike koja postaje nepod
noljivo sveprisutna. I konano - to je u stvari i prvo - vratiti se rei i Imenu Hristovom u
kojem je punota ivota i punota tvarnog sveta, punota muzike. Koja je i danas silnija to je
blia tihom glasu u kojem bjee Gospod na Karmilu i najsavrenija kada je njen tvorac ,,kao
nevino jagnje nijemo pred onim koji ga strie, ne otvara usta svojih.
Nemuzika e na ovaj ili onaj nain, svakako odneti danak ,,u dui. Muzika liena skla
da deluje uznemirujue. Vodi u depresiju, oaj, nesposobnost suoavanja sa problemima. I
najmanji povod za nezadovoljstvo, uvelian pod prizmom nesklada, pretvara se u istinsku
nesreu pa i katastrofu. rtva je uvek jedinka, ovek. Deo oveanstva odvodi u propast,
drogu, nervno rastrojstvo... Dobro je, meutim, to se na tome sve i zavrava. Protiv har
monije Univerzuma nema nikakve anse. Suprotstavljanje njoj je unapred osueno na
propast. Ali e zato ovek, sa biljkama i ivotinjama, pod njenim uticajem (divne skladne
28) Podvukao Ino.

muzike) znaajno popraviti kvalitet sopstvenog bivstvovanja. Pod uticajem harmonine


muzike, u svakom biu dolazi do skladnog restrukturisanja. Razvija se plemenitost, dobro
ta, ljubav, a svaka nevolja lake podnosi.
U grkoj teoriji o etosu prouavano je etiko i psiholoko delovanje muzike na ove
ka u cilju jaanje volje, potenciranja emocionalnosti i dovoenja do ekstaze. Usled toga, kao
posledica nastaju razliiti muziki stilovi koji podstiu na odreena psihika stanja oveka
(herojska dela, potpora duevnoj ravnotei, iskazivanje bola, ljubavi, radosti). U srednjem
veku, oslanjajui se na antike tradicije, teoretiari razvijaju podelu muzike takoe uoava
jui njeno dejstvo na oveka (harmonija svemira, harmonija ljudske due, muzika koju
proizvodi ljudski glas ili instrument).
Sledbenici Pitagore leili su muzikom groznicu i padavicu, smatrajui da je bolest
poremeaj svemirskog sklada iji je proizvod i sam ovek. Platon je uveo pevanje u terapi
ju da bi se oveku, kod koga je taj sklad poremeen, bre vratilo zdravlje. Tako je melote
rapija poela da se razvija. Ipak, tek od 19. veka psiholozi poinju bolje da prouavaju
lekovito dejstvo zvuka, harmonije, melodije i boje pojedinih instrumenata u procesu lee
nja i poboljanja stanja obolelog oveijeg tela i due. Naroito se u savremenoj psihijatriji
postiu solidni rezultati budui da blagotvoran uticaj muzike vodi obolelog na stazu opo
ravka, pa i potpunog ozdravljenja. Time je razvijena kurativna metoda za ublaavanje i
leenje psihiki obolelih pacijenata.
Ljudski organizam je tanano osetljiv, ponekad zavisan samo od jednog jedinog virusa
koji hoe ili nee proi. elija je velika fabrika u malom. Moda bolje, simfonijski orkestar.
S tim to su prve ili druge violine, flaute, fagoti, trube, udaraljke... u ovom sluaju enzimi,
geni, prioni, belanevine, proteini... I dovoljno je da samo jedan jedini instrument izmakne
kontroli velikog dirigenta, centralnog nervnog sistema, pa da unutar organizma (organa,
tkiva, elija) svako zasvira samo svoju melodiju (kako zna i ume) i da se umesto
bogougodne muzike Baha ili Hendla prolomi neartikulisano sazvuje disharmoninih
tonova i akorda od kojih pucaju bubne opne, a svest suava.
Svaka osoba naklonjena muzici zna za oseajna stanja izazvana velikom muzikom.
Ali, ako pokuamo da prevedemo ova oseanja u rei, muziko oseanje se tome opire.
Muzika je nema i eli da ostane takva. Ipak, muzika daje izraz unutranjem kretanju ivog
organizma i njeno sluanje izaziva oseaj unutranjeg gibanja. Nemost muzike se obino
opisuje na jedan od dva naina: (1) kao znak mistine duhovnosti ili (2) kao najdublji izraz
oseaja nesposoban da se izrazi reima. Prirodno nauno gledite tumai muziku u smislu
da je ona izraz povezan sa poslednjim dubinama ivog organizma. U skladu sa tim, ono to
se smatra ,,duhovnou velike muzike samo je drugi nain da kaemo da je dubok oseaj
istovetan s dodirom sa ivim organizmom izvan granice jezika. Do sada nauka nije nita
rekla o prirodi izraajnog kretanja muzike. Bez sumnje, sam umetnik govori nam u obliku
nemog izraza kretanja iz dubine ivotne funkcije, ali on bi isto tako kao i mi bio nes
posoban da reima izrazi ono to izraava svojom muzikom ili svojim slikama. U stvari, on
se izrazito opire svakom pokuaju da jezik umetnikog izraavanja prevede u ljudski gov
orni jezik. On pridaje veliku vanost istoi svog izraavanja. Zato, on potvruje orgonsko
biofiziku tvrdnju da ivi organizam poseduje svoj vlastiti jezik da se izrazi pre, izvan, i
nezavisno od svih govornih jezika...29
29) Vilhelm Rajh (VVilhelm Reich)

Razvijajui svoju orgonsku teoriju i terapiju, Rajh je ustanovio da ivotna energija, naz
vao ju je orgon, protie kroz ovekovo telo paralelno sa telesnom osom odreenim ritmom.
Kada je prolaz neometan i ritmian kao kod crva, osoba je mentalno zdrava i osea zado
voljstvo strujanjem ivota kroz svoj duevni i fiziki organizam.
Da, muzikom se moe uticati i na podsvest. Poseduje osobine etvrte dimenzije i
oslobaa duu zatoenitva. Nemogue postaje mogue, neostvarivo lako ostvarivo. Har
monija, ritam i pokret, reima molitve dodaju snagu. Realnu i ostvarivu.
Muzika se, dakle, slikovito moe predstaviti i kao inicijator, pokreta, motor, sistem,
vrhunski princip funkcionisanja sveta. Ali, u nekima od nas odjekuje u disharmonijama u
tolikoj meri da ak postaje skladna. Naravno, prividno. ak traena. Kako je prepoznati? Po
destruktivnim reakcijama, disfunkcionalnosti. Ukoliko je re o zdravlju, ona je ekvivalent
kanceru u ljudskom organizmu. Neto poput drugaijih bujajuih elija sa ,,timom
razliitim od onoga na koji je ,,natimovan organizam domaina. A, valja rei, muzika je
samo jedan od odraza ukupne disharmonije, nesklada, razbijanja ivota i univerzalnog
sklada. Personifikovano, ova muzika bi komotno mogla da se nazove satanskom, kom
ponovanom s ciljem razaranja bojeg dela. Podrazumeva se da je re o stilskoj figuri, a ne
doslovnoj istini.
Ali ako zlo, nesklad, razaranje, propast, identifikujemo sa Neastivim tj. Stanom, onda
pomenuta stilska figura ipak krije deli istine. Kad smo ve krenuli tim putem, moramo i
da se zapitamo zato se To, ma kako ga nazvali, pojavilo? ta mu je omoguilo da se obelo
dani? Viak ,,zle krvi koja trai izlaz iz zamorenog organizma Univerzuma ili, moda, pro
ces (pro)ienja samog Univerzuma? Poput oslobaanja tela od toksina. Bie da je upravo
to. Na slian nain se i svet proiava. Nagomilano zlo iz dubine mora da krene na
povrinu, da se izlui i istekne odnosei sa sobom sve podlo i kvarljivo.
Ogromna sila, veliki simfonijski orkestar Univerzuma ija muzika dopire do svake
elije i najprimitivnijeg organizma, ne moe da se izbaci iz takta i harmonije ma i najjaim
disonantnim tonovima uperenim protiv opteg sklada. Moda mogu privremeno ili trajno
da zavedu i povedu tek jedan mali deo onih oko nje, da ih izbace iz ravnotee sklada, ali ni
u kom sluaju ne mogu ak ni da nakode takvoj snazi kao to je oktavni sistem sveta. Dragi
sveprisutni Bog muzikom Univerzuma napaja, a energijom hrani jo uvek nevidljiv atom,
uva njegove orbite i elektrone preko biofotona. Delo Tvorca je neunitivo i neraskidivo, a
energija oktava nepresuna i nezaustavljiva.
Ta neobino prijatna muzika, dostupna sluhu samo odabranih, ispunjava svaki
molekul, atom, esticu, svih 92 elementa periodnog sistema ne raunajui 17 od oveka
stvorenih. Kretanje elektrona i sklad u tom naizgled haosu, delo je samog Tvorca. Bez
velikog praska, pepela i Feniksa. Mendeljejev je samo konstatovao postojanje prirodnih
elemenata i sistematizovao ih u svojoj mapi po dobijenim uputstvima koje je umeo da
(sa)slua.
Uostalom, evo ta kae i sam Sveti Vladika Nikolaj (Velimirovi):
Postoje glasovi i u kamenu, i u zemlji, i u biljci, i u kapi vode, i u atomu vazduha, isto
tako kao to postoje glasovi i u suncima, zvezdama, planetama, mesecima, kao telima. U
emu god ima unutranjeg pokreta, ima i glasa. Fino uho moglo bi uti struju sokova u bilj
ci; jo finije moglo bi uti glasove u kamenu, zemlji, kapi vode, atomu vazduha. No, nae
uho nije sposobno da uje sve glasove, kao to ni nae oko nije sposobno da vidi sve stvari.
Izvesno pak: vie je glasova u ovome svetu koje ne ujemo, nego predmeta koje ne vidimo.

A to znai: vasiona je punija glasova nego slika, boja i oblika. Jer nema nita bezglasno, za
onoga ko uje. Sve je ispunjeno glasovima, sve je ispunjeno reju. Sva vasiona je jedna
tretea muzika, i neprestani govor, i neprestani razgovor...
Glavno je: kroz sva ula ulazi kazivanje, izraz, govor, pria, re svih stvari o sebi, o
svom prisustvu, o svom stanju, o svojim osobinama... jer svi utisci su rei. Nema mutavih
stvari, jer ona stvar, koja ne moe sebe da projavi uhu, pojavljuje sebe oku, ili koi, ili nosu,
ili ustima.
Nema mrtvih i bezglasnih stvari, jer dokle nam stvari neto kazuju, ma kroz koje ulo
nae, dotle su one izrazite, a dokle su izrazite, dotle su postojee, a dokle su postojee u
optoj muzici stvari, dotle su ive.
No, zar ste jednom uli gde se kae da je muzika najprivlanija mo u svetu?... I
kad je razumljiva, i kad je polurazumljiva, i kad je sasvim nerazumljiva, pesma i muzi
ka su uvek jedna misteriozna i neodoljiva sila. Zato to, ako ne zato to nas one dovode
doma, podseaju na prvobitnu, da na bitnu domovinu nau? Na prvi glas; na prvu re;
na prvu pesmu?... Samobitnu boansku Re, i da je od Nje i kroz Nju postao sav svet,
kao Njen odjek...30

uvar Tvoreve tajne


Foton je transmiter univerzalnih tonova do jezgra svakog atoma. Stvara, prenosi i sam
se stvara u sudarima elektrona i antielektrona, protona i antiprotona, neutrina i antineutri
na. Istovremeno je i energija i talas i materija. Ima svojstvo da daje. Potpomae egzistenci
ju i ive i ,,neive prirode. Pronosi muziku Dragog Boga.
Fotoni su tek mali korak dalje u shvatanju univerzalnog pojma mehanizma ivota
budui da je sam Univerzum ivot. On se kree iskljuivo sopstvenom brzinom, na njemu
se stvaraju naem razumu bliski svetovi i koprene ivota. I sama ovekova misao se prenosi
fotonima, oni su i osnova telepatije.
,,Ne moe biti sumnje da naa psihika sila stvara kretanje u drugima, koje se prenosi
nairoko poput kretanja etra, a mogu da ga opaze mozgovi koji su u skladu sa naim. To
pretvaranje jednog psihikog delovanja u eterino kretanje, i obrnuto, moe se smatrati
analognim radu telefona, u kome prijemna membrana, koja je identina sa membranom na
drugom kraju, rekonstruie zvuno kretanje to se prenosi ne pomou zvuka, ve pomou
elektriciteta. Ali, to su samo poreenja.31
Kako se kreu? Svakako ne brzinom svetlosti. Brzinom misli je ve prihvatljivije. Re
je o krajnje nepostojeem i krajnje monom medijumu. Neupuenima je pasulj pojam za
jednostavnost (prosto ko pasulj!), a vazduh praznine, ,,niega. Niti je pasulj ,,prost (po
strukturi), niti vazduh ,,prazan32. Ako neto ne znamo, ne vidimo ili ne moemo da dokae
mo, to ne znai da ne postoji! Isto vai i za fotone.
Iako ine energetski omota svakog bia, tek e budunost iznedriti pravu priu, istinu,
o njima. Kako nastaju, koliko vrsta postoji (fotoni komunikacije, oseanja, misli, genijalnosti,
30) Vladika Nikolaj Velimirovi: Nove besede podgorom ((
31) Kamij Flamarion, istaknuti francuskoi astronom.
32) ,,Iz ugla principa neodreenosti, a k je i prazan prostor ispunjen parovima virtuelnih estica i antiestica. Ovi parovi bi trebalo da raspolau beskonanom koliinom energije... (Stiven Hoking, Teorija svega poreklo i sudbina Univerzuma)

fotoni u vezi sa muzikom, vremenom Univerzuma itd.), njihove funkcije, nain emitovanja
(odailjanja, ,,izlaska) iz mozga (prenos misli) i jo mnogo toga. Razlaganjem fotona otvorie
se vrata u potpuno nepoznat svet, a moda i konano ostvariti ideja Alberta Ajntajna o defi
nisanju teorije svega, kojom se bavi i danas vodei svetski teoretiar fizike Stiven Hoking3334.
Foton je pokretaka snaga ivota i bez njega nema egzistencije. To je volja Tvorca ija ih
muzika oktava napaja da gospodare ivom i neivom prirodom, opet po Tvorevoj volji.
Zato se i spoznaja postojanja fotona moe staviti u istu ravan sa otkriem elije.
Foton je alfa i omega postojanja. itave nauke e se u budunosti baviti fotonima misli
i mozga uopte. Kako funkcionie najinteligentniji ovekov organ? Jo uvek se ne zna
tano. Ogromno iznenaenje nas oekuje skidanjem tek prvog vela sa tajne ne od sedam,
nego sedam hiljada velova na putu do sutine. ovek je takorei tek ,,zaeprkao po porek
lu ivota otkrivi na planeti Titan tzv. toline koji su na samo korak od aminokiselina i pri
mordijalne supe u kojoj je zaet ivot. Ali, istinske tajne i misterije gotovo da i nema. Prob
lem je u nesavrenosti ovekovih ula i moi spoznaje, ali i kratkoi ivotnog veka koji mu
je dat. Ko ima ui neka slua, rekao je izmeu ostalog Gospod Isus Hrist. Ali, avaj, to ne
mogu svi. Samo, rekoh, mali broj izabranih. A kraja novim saznanjima nema. Jedna tajna
je uvek ,,viak. I najvee otkrie je tek jedna preaga beskrajnih merdevina ovekovih
spoznaja. Poetak im se ne vidi, a vrha nemaju. Tri preage gore ili dole, gotovo je nevano.
Znaajna prepreka na tom putu saznanja su nesavrenost ovekovih ula, nepouz
danost dosegnutih (nauno potvrenih) istina, optereenost iskustvom, uroena sum
njiavost s obzirom na spoznaju o sopstvenoj nesavrenosti, slepo verovanje u oekivanu
sliku nepoznatog i neverovanje u njenu realnu (objektivnu) predstavu, uroeni strah od
novih otkria a posebno s nalija tzv. vidljivog sveta... I to nije sve, ve samo poetak. Ko
ima oi neka vidi! Ali, avaj, ne mogu svi. (Opet) samo izabrani. Hipersenzitivni i hipersen
zibilni. ,,Propustljivi za nova saznanja. Ipak, ak i oni mogu tek neuko da protumae ono
to vide ili to im je ,,kazato . Najee se oslanjaju na prepriavanje vienog ili doiv
ljenog. Zato takve nazivaju vidovnjacima. Ne razlikuju se od ostalih, osim to imaju
mogunost da ,,vide.
Dobar deo nas takvu otvorenost doivljava krajnje racionalno. Definie je kao mistiku.
Zaista je potreban izuzetan napor za ulazak u trans ili drugo stanje svesti, to jest probi
janje oklopa racionalnog i dolazak tamo gde e svako od nas jednog dana stii oslobaan
jem od zemaljskog i sticanjem ,,energetskog tela. Od ovog prirodnog (ciklinog) kretanja
ovek uglavnom ne stie nauk. Ne krivicom Univerzuma ili Stvaraoca, ve samo i iskljuu
vo njega samog.
U razmatranju ovoga ne treba smetnuti sa uma ni ometajui faktor okoline. Najprosti
ji primer dekoncentracije i odvlaenja na drugu stranu je zevanje ili protezanje (fiziki)
najblie osobe. Ta bezazlena radnja ometa mentalne funkcije susedne osobe, ponekad izazi
vajui ak i oseaj nemira, nesigurnosti, tromosti, apatije. Bilo je pokuaja da se ovo iskoristi
u vrhunskom sportu, ali i nastojanja da se snagom misli utie na koncentraciju, sposobnost i,
33) ,,I dalje verujem da postoje osnove za oprezan optimizam da smo blizu kraja potrage za najveim
zakonima prirode. U ovom trenutku imamo na raspolaganju izvestan broj parcijalnih teorija: optu teoriju rela
tiviteta, parcijalnu teoriju gravitacije iparcijalne teorije koje pokrivaju slabe, snane i elektromagnetne sile.
(Stiven Hoking, Teorija svega)
34) Izraz koji je uveni kremanski prorok Mitar Tarabi koristio u objanjavanju doivljenih (tzv. paranor
malnih) predstava.

u krajnjem ishodu, rezultat protivnika. Iako ne postoje dostupni statistiki podaci o uspenos
ti, poznat je veliki broj uvenih promaaja u sportu. Posebno u fudbalu i koarci. Ipak,
najveu medijsku panju je izazvao sluaj dr Zuhar, u vreme odigravanja ahovskog mea
za titulu svetskog prvaka izmeu naturalizovanog vajcarca ruskog porekla velemajstora Vik
tora Kornoja i sovjetskog velemajstora Anatolija Karpova, igranog od poetka avgusta do
kraja oktobra 1978. u filipinskom gradu Bagiju. Jedan od izvetaa sa tog mea je bio i srps
ki knjievnik Brana Crnevi koji je po zavretku mea zapaanja i utiske pretoio u knjigu
Emigrant i Igra. Izdvajam nekoliko odlomaka iz poglavlja Anatolijev vetac:
Viktor Ljvovi35 je previao da e Anatolij povesti u Bagio oveka zle nauke, parapsi
hologa, i poverio je gospoi Leverik dunost da ga otkrije.
Ona je to i uinila.
Spazila je dra Vladimira Zuhara36, Rusa koji u etvrtom redu neprirodno drhti i zuri
as u Viktora as u Anatolija, i Viktor Ljvovi je obavestio svoju vojsku da je vetac tu...
Englezi ne veruju u postojanje veca, izmeu ostalog i zato to ga je Nemica otkrila37!
Tvrdili su da bi ona za Viktora Ljvovia otkrila i ono to ne postoji. A Emigrant, koji je
veca oekivao, odmah je poverovao u njegovo postojanje i saoptio svojim prijateljima
da mu taj ovek smeta.
Ne obraajte panju na njega, samo igrajte, govorili su Kornoju prijatelji.
Kasno je, gospodo, rekao je Kornoj, ja sam ve obratio panju na njega i oseam da
me uznemirava.
Nemica me je povela da mi pokae Anatolijevog arobnjaka, kog je uramila izmeu
svoje erke Rozvite i njenog mladog prijatelja Petera.
Ta deca su imala zadatak da ometaju arobnjaka!
Profesor nije obraao panju na Rozvitu i Petera koji su se prigueno kikotali, oduev
ljeni i uplaeni zbog uloge koja im je namenjena, i pokuavali su da uhvate Zuharov pogled.
Dr Zuhar je, zaista neprirodno, drhturio, napadno stezao slepoonice i skidao svoj
zamagljeni pogled sa Anatolija samo da bi ga, kadikad, prebacio na Viktora.
Viktor Ljvovi je uporno tvrdio da osea dra Zuhara i da mu to sm eta... Ispostavilo se
da je mesto jednog naunika (bukvalno sedite koje e zauzimati u prvom, etvrtom,
osmom ili devetom redu!) postalo glavni predmet mnogih zasedanja irija. Profesor Zuhar
postao je za mnoge feljtoniste linost koja, poprilino, zasenjuje slavu oba Velika Majsto
ra ... A Emigrant je zaista verovao (i danas u to veruje!) da su Anatolij i Vladimir hipnotiki
vezani... Profesor je nekoliko puta premetan, crveneo je, ponaao se veoma ljudski (nieg
arobnjakog na njegovom licu tad nije bilo!) i zauzeo je, na kraju, mesto u devetom redu.
...Ove optube su apsolutno nedokazane i sa naune i sa injenine take gledita.
Uzgred, nije naodmet prisetiti se da je sline neosnovane sumnje i optube g. Kornoj
iznosio i ranije, u meevima na primer sa Taljem (1968), A. Karpovom (1974), B.
Spaskim (1977-78)38.
...I, pomiljam, na kraju se dogodilo ono to se moralo dogoditi. Anatolij je, posle
dugog i napornog lova, s lovorovim vencem, vratio svoju umornu Legiju u otadbinu, a
35) Pravo ime Viktora Kornoja.
36) Sovjetska delegacija je tvrdila: Doktor medicinskih nauka profesor Vladimir Zuhar je strunjak za
probleme psihologije i neurologije, s dugogodinjim iskustvom i besprekornom profesionalnom reputacijom.
37) Autorov kurziv.
38) Iz ogovora na optube taba V. Krnoja, potpredsednika Sovjetske ahovske federacije Viktora Baturinskog.

Emigrant je stekao pravo da osporava Anatoliju pobedu... Spor koji, do dana dananjeg,
Emigrant vodi sa diplomatijom Igre tamna je mrlja na Anatolijevom kraljevskom platu..
ovek se izvesno vreme nakon roenja sea dogaaja iz prenatalnog perioda. Pod uti
cajem okoline, to seanje se brie. Prirodno. Bez obzira ne prethodne ivote, pruena mu
je jo jedna prilika, ali je i onemoguen da iskustva iz njih (ukoliko izuzmemo kolektivno
pamenje) primeni u novom. Prethodno steeno znanje i iskustvo iezava, zauvek ostajui
u prethodnom prostoru i vremenu.
Prema nekim saznanjima, ovek koristi tek neto vie od desetog dela kapaciteta sop
stvenog mozga. Ostatak je ,,neaktivan, a tako bi mu dobro doao. Ono, nije da ga je
nemogue aktivirati, pitanje je samo - kako.
Za sada je pristup centralnom nervnom sistemu nemogu, bar za narednih stotinak
godina - kae pomenuti fiziar svetskog glasa Miio Kaku. - Trenutno je mogue na mozgu
obavljati samo primitivne eksperimente. Za nas naunike, centralni nervni sistem je i dalje
crna kutija. Nismo u mogunosti da dopremo do centara za upravljanje osnovnim telesnim
funkcijama, jer jednostavno nemamo ifru za pristup kimenoj modini ili mozgu.
Moda odgovor treba potraiti prouavanjem mozga ivotinja. Iako neosporno manje
savren od ovekovog, zapanjuje mnogim sposobnostima. Intuicijom (najava prirodnih
katastrofa), oseajem za orijentaciju u vremenu i prostoru (ptice selice, riba losos, kitovi
itd.), korienjem prirodnog sonara (delfini, slepi mievi i dr.), izvanrednim ulom mirisa
(psi) i sl. Kakva je, u njihovom sluaju, igra fotona i energetskog omotaa?
Iako nevidljiva za ljudsko oko, elija vrvi od aktivnosti i ivota. Elektronski mikroskop
nam je omoguio da zavirimo u njenu ,,vasionu i uivamo u skladu vienog, poeljnoj
harmoniji naeg organizma i nas samih u vlastitom okruenju. Da li je, s obzirom na
prethodno, klica raka zapravo greka u oktavnom bojem ustrojstvu? Ljudska greka u
bojoj kompoziciji za fotonski orkestar. Ko to tamo remeti sklad cepanjem jezgra
vodonika, uranijuma itd? Sve je mogue, pa i da ovek (kao i obino) grei u taktu, visini
tona ili na bilo koji drugi nain naruava veiti sklad Stvaraoeve simfonije. Ali, da nije
upravo tog nesklada ovek ne bi znao ta je sklad, da nije zla ne bi spoznao dobro, da nije
bolesti ne bi uivao u zdravlju, bez nesree ne bi mogao da bude srean... Istini za volju,
svako od pomenutih oseanja ili stanja je relativno. Neko ima snaan oseaj sree samo
zato to je iv, drugi meutim pada u oaj jer ne moe da kupi, recimo, najnoviji model
automobila ili, jo gore, dnevnu dozu heroina.
esto je smeno ta mnogi ljudi nazivaju sreom. Uostalom, svaki to ini vie po
tuem merilu nego po sopstvenom oseanju. Mecena je imao genija da bude veliki besed
nik, ali se zadovoljio da bude samo bogat kurtizan; meutim Seneka je bio isto tako bogat,
ali se smatrao srean samo to je bio filozof. Katon je bio veliki bogata, ali nije uivao u
raskoi nego u vrlini za koju je uostalom, i umro. - Mnogi Ijudi nisu ivot smatrali glavnom
sreom. Epiktet pria kako je Vespazijan poruio jednom senatoru stoiku da e ga ubiti ako
ode taj dan u senat i bude tamo besedio. Ovaj mu je odgovorio da e ipak otii taj dan u
senat i govoriti, dodavi: Tvoje je da me ubije, a moje je da umrem bez straha. Stoicizam
je doktrina filozofa Zenona, ali je, kao oseanje, ta doktrina Sokratova. Ovaj boanstveni
ovek, osuen na smrt, rekao je pre presude za svoje tuitelje glumce i sofiste: Anit i Melit
me mogu ubiti, ali mi ne mogu nakoditi\ 39
39) Jovan Dui, ibid.

Radost i sreu ne moemo uloviti i trajno pripitomiti kao domae ivotinje. Ta osean
ja trae kretanje, stalno menjanje i obogaivanje ivotne simfonije. I najlepa melodija
postaje dosadna ako je stalno sluamo. Ali, mi elimo sigurnost. Moramo stvarati novu,
lepu, ili drugaiju muziku ivljenja. ivot je stvaranje voeno nadom da emo zasvirati
svoje najraskonije note.
Kada smo napeti vrpoljimo se, u bolu se trzamo, grimo, uvremo, krivimo... U ago
niji dolazi do konvulzija. Kao i kada umiremo. Svi pokreti bola su nekoordinisani i arit
mini. Sigurno je da to runo zvui. Kada oseamo zadovoljstvo pokreti su koordinisani
i ritmini. Harmonini. U stanjima veeg uzbuenja postaju bri, ali zadravaju rit
minost i koordinaciju. Orgazam je, kao i smrt, konvulzija. Ali, ritmina i jedinstvena
konvulzija. Razlika je drastina. Ima dosta ljudi koji se plae orgazma zbog ove slinosti.
U reakcijama tela na bol i zadovoljstvo moemo traiti korene naeg oseanja za lepo,
korene ukusa. Svi se raamo sa ukusom. Ako bi smo obrnuli red stvari, mogli bismo se
zapitati zato oseamo zadovoljstvo u pokretima koji imaju ritma, a bol u neritminim i
isprekidanim pokretima. Moda svaka iva elija nosi neki boanski sluh u sebi, pa joj ne
prijaju disonantnost i aritmija. Aritmija srca izaziva paniku kod osobe u kojoj kuca. Da li
ukus proistie iz razliitog reagovanja tela na bol i zadovoljstvo, ili su bol i zadovoljstvo
estetski doivljaji organizma na ,,dobru (lepu) i ,,lou (runu) unutranju muziku?40
Srea je, dakle, krajnje subjektivan oseaj. Ipak, ovek ima prirodno izraenu potrebu
za njom, bez obzira na to ta je moe izazvati. Neko, na primer, moe da uiva u sopstvenoj
melanholiji. Pomalo crno, mada ima i crnjeg, ali ne i nerealno. Ova potreba se javlja i kod
objektivno jakih stresova i trauma. Kao psiholoka zatita, odbrana, to kae narod ,,da
ovek ne prepukne. Povremeno se manifestuje kratkim periodima gotovo spontano
euforino dobrog raspoloenja. Re je o psiholokim predasima kako bi ovek prikupio
snagu da izdri ono to ga je u takvu situaciju dovelo.
Optimizam i pesimizam su istog porekla i razliitog ugla gledanja. Polupuna i
poluprazna aa vina. Polupuna za optimistu, poluprazna za pesimistu. Ista aa, isto vino,
razliiti pogledi.
Seneka je bio u izgnanstvu na Korzici, i odande slao pisma drugima u Rim, teei ih za
ono za to je trebalo da oni tee njega. I pobedilac kralja makedonskog Perseja, slavni P.
Emilijan, kojem su ba u mesecu njegovog trijumfa umrla dva sina, sam dri pogrebni
govor teei Rimljane za ono isto za to su oni njega oplakivali.41
Srea ne zavisi od datog nivoa endorfina, ve od nivoa ostvarenog sopstvenim htenjem.
Eto nas opet kod ugla gledanja. Posveivanje panje lepom i nastojanjem da se i manje
lepi trenuci u ivotu doive kao (ipak) lepota ivljenja, nesumnjivo e uticati na poveanje
nivoa endorfina u organizmu. S druge strane ovoga je neprestano izvlaenje i potenciranje
sumornih sadraja. I za to postoji reenje - vebanje. Ne bez muke, jer, pravi pesimista ne
eli da se izvue iz svog sumornog stanja i depresije. U njemu se na izvestan, iako pomalo
morbidan, nain osea sigurno. Razumom prihvata da moe da mu bude bolje, ali, zato da
se trudi kad je i ovako ,,dobro. To je, u sutini, njegov izbor.
Svaki je ovek po nekoliko puta u ivotu dobijao oseanje konane propasti, kao da ga
je izneverilo tlo pod nogama, krma na brodu, uzde na besnim konjima. Ali se svaki uverio u
40) Neboja Jovanovi, ibid.
41) Jovan Dui, ibid.

to da je posle serije srea dolazila serija nesrea, i obrnuto. U samim momentima oajanja,
ovek ne misli da pored njegove nesree skoro, ukorak ide i srea. Sree i nesree, to su beli
i crni konji koji tre u istom pravcu, blisko i naporedo, tako da as promaknu beli pored
crnih, a as crni pored belih. Tako ide celog ivota, koji je sav sazdan od takve utakmice
belog i crnog. Zato ovek istovremeno preivljuje sreu i nesreu, i onda kad za to i ne zna.
Nema apsolutne nesree i apsolutne sree, i zato ih obe istovremeno proivljujemo...
Neosporno, ovek, i kad misli da je konano propao ne zna da ima jo jedan
neotkriven zlatan rudnik u svom ivotu. Niko nema prava da bude oajnik; oajanje nije
nikakvo uverenje, nego fizika nemo, bolest ili najee glupost. Nesrea nam izgleda
mnogo manja kad o njoj utimo nego kad o njoj govorimo. Govorei o nesrei ona samo
postoje sve dublja i sve crnja. Ko o njoj govori sto puta, on je tim samo poveao za sto
puta. utanje je najbolji lek protiv nesree; ono je i najdostojanstveniji ovekov otpor i
odmazda sudbini.42
Nije neumesno, naprotiv, razmiljati na temu kompatibilnosti fotona i hormona
sree, ak i izvesnog oblika simbiotske veze, proimanja, meu njima. Naime, ve je
uoena veza izmeu smanjenja aktivnosti fotona i opadanja nivoa hormona sree.
Sreom, neretko je dovoljan samo lep dan, izlazak ili zalazak sunca, pogled u prolazu,
cvetna bata, cvrkutanje ptica, srdaan stisak ruke, da ovek zakorai iz tmurnog stanja.
To rade fotoni, to je svetlost. Foton je kvant svetlosti43, a kvant najmanja koliina energi
je odreena pri zraenju kao produkt Plankove konstante i frekvencije. Pored toga, foton
je estica bez mase i naboja. Energija koja, pored toga to dolazi ,,spolja, moe da
pristigne i ,,iznutra. Iz oveka.
Foton sadri energiju Tvorca. On je veza sa Univerzumom, misao, dirka na klaviru,
nota Stvaraoeve partiture, glasnik boanske harmonije. Foton ,,materijalizuje zvuk, ini
ga mentalno ,,opipljivim i potom nosi. ovek, ipak, ne uje muziku Univerzuma? Zbog
nesavrenosti sluha ili, bolje, nekorianja kompletnog potencijala mozga. Kako se ona
stvara? Strujanjem i sudaranjem energije u odreenom ritmu, skladu, po odreenim
nepromenljivim zakonima. Moglo bi, dakle, da se kae da nastaje sama od sebe. Muziku
stvara energija i muzika je zapravo energija.
U vasioni ima samo jedna materija i jedna vrhovna energija sa beskonanim brojem
manifestacija ivota. One se ne kriju. Tu su oko nas, ali mi smo slepi i gluvi za njih... Zvuk
ne postoji jedino u gromu, ve i u munji. Kod nje je on pretvoren u sjaj i boje. A i boje se
mogu sluati... - ,,dodaje Tesla.
ta je, u tom sluaju, muzika koju stvara, komponuje i izvodi ovek? Nita drugo do
sauvano seanje na iskonsku muziku zapamenu u trenutku kad je ovek (kompozitor)
bio sposoban da primi i prevede na sopstveni sluh frekvencije Univerzuma, dakle u
momentu rastereenosti od sopstvenih telesnih ogranienja. Ima i onih otvorenog uma koji
42) Jovan Dui, ibid.
43) Obina svetlost se moe smatrati snopom elektromagnetnih talasa koji istovremeno osciiuju u svim
pravcima i normalni su na pravac prostiranja zraka. Kada se takva svetlost propusti kroz polarizator (filter), sve
osim jedne talasne duine su uklonjene ,,filtrovanjem(( i dobijeni zrak osciluje samo u jednoj ravni: planarno
polarizovana svetlost.
Ukoliko zrak planarno polarizovane svetlosti prolazi kroz hiralnu (optiki aktivnu) supstancu, elektrino
polje razliito interreaguje sa, recimo, ,,levom i ,,desnompolovinom molekula.
Prolaenjem svetlosti kroz molekul, eletroni oko jezgra i u razliitim vezama stupaju u interakciju s elek
trinim poljem svetlosnog zraka.

i nakon roenja ,,hvataju deo muzike Univerzuma (odakle potiu starogrke Muze ili
nadahnutost i inspiracija?) prevodei je na ovekovom rodu razumljiv jezik pristupaan
ljudskom uhu. Zar se, svakome od nas, ne deava da nakon viekratnog sluanja odreene
kompozicije ili melodije imamo utisak kao da smo to ve negde uli, kao da nam u misli
ma oduvek poiva, a neko je to, eto, negde zapisao i izveo da ujemo? Ba tako, to smo ve
,,negde uli. Taj harmonian sklad odreenih tonova prolazi kroz duu, obrauje u svesti
i dobija obeleje linosti, epohe, sveta koji nas okruuje i poprima gotovo materijalni oblik
od koga e nekome da zaigra srce, drugome da ,,prokuva u stomaku, treeg da dovede
u histerino stanje, kod etvrtog da izazove nadljudsku snagu i inspirie ga za dela kojima
e prevazii sopstvene psihofizike mogunosti i dovesti do samog - podviga! Eto i odgo
vora zato nas je (upravo) pesma odra!a. Izrazi poput ,,transformacije, ,,frekvencije,
ujni opseg i sl, samo su tehniki izrazi na putu do due.
Muzika je neuhvatljiva poput fotona. Tu je, osea je, utie na tebe, a ipak ne moe da
je dodirne. Da li se to njome oglaavaju fotoni? Zato da ne. Jure, lete, sudaraju se, lebde,
krue i traju u nekom samo njima znanom unutranjem ritmu i poretku. A muzika tj.
melodija je samo nain da pokau da su tu. Oko nas.
Orfej, sin Traanina Eagra, je najuveniji mitski peva, svira i pesnik. Neki tvrde da ga
je rodila jedan od muza - Kaliopa, Klio ili Polihimnija. Prve pouke u pevanju i sviranju je
dobio od Apolona ili Kaliope, a kao njegovi uitelji se pominju i Idejski daktili ili slavni
peva Lin. Apolon mu je podario liru sa sedam ica, a Orfej joj je dodao jo dve, da bi ih
bilo koliko i muza.
Snaga Orfejeve pesme i svirke bila je udotvorna. Dok je pevao, jata ptica kruila
su iznad njegove glave, ribe su iskakale iz mora, reke su zaustavljale svoje tokove, ste
nje je podrhtavalo, drvee mu je prilazilo da ga zatiti od sunca, a sve ivotinje se saku
pljale kraj njegovih nogu. Melodija Orfejeve lire prevela je divlje hrastove iz Pijerije u
Trakiju, gospodarila je vetrovima i topila sneg na visokim planinama. Preterano? Sum
njam. Muzika smiruje, oplemenjuje, zavodi, nadahnjuje, ali i umrtvljuje, zaluuje,
dovodi do histerije i depresije, a u ekstremnim situacijama podstie i na zlo. Sve u za
visnosti od vrste melodije.
Dokazan je uticaj muzike na vodu, a ivi svet je preteno od nje sainjen. Ako, dakle,
deluje na vodu u posudi, kako li tek, i kojom snagom, deluje na vodu u ivom organizmu,
oveku? Ne lei snaga Orfejeve muzike u njenom (tehniki) virtuoznom izvoenju na liri,
ve u Orfejevoj dobroj volji, dobroj nameri. Dosegao je sam vrh, istina uz pomo bogova.
Mi, smrtnici, u sutini samo idemo za tom nebeskom melodijom pratei nebeski ritam. I ne
samo mi. Cela priroda. Hoda, kree se, ivi i umire. Da nije tog osmotonskog sklada, ne bi
bilo ni boje, ni cvetova, ni leptira. Nieg ne bi bilo osim nitavila. Prelamanje, vibriranje,
prelazi, skladnost, melodinost, luminescencija svetiosti fotona i jo mnogo toga (a u vezi
sa reenim) uslov su postanka, trajanja i opstanka. Bez svih tih elemenata komponovanih i
ukomponovanih u Stvaraoevo Delo, ne bi bilo energije, samim tim ni sklada postojanja
ba kao ni sama egzistencija.

Todoxin i fotoni u igri ivota


Koherentnost se u atomu ostvaruje elektrostatikim i elektromagnetnim poljima koja dre
elektron ,,u orbiti, prenosnika energije i ,,kontakt izmeu atoma bez koga nema interakcija,

molekula, ispoljavanja specifinih svojstava itd. Virusna elija je, s druge strane, oko 300.000
puta vea od atoma i, poput elektrona kod atoma, na spoljnoj opni ima eere, nezamenjive
komunikacione inioce u elijskoj interakciji. S tree strane, bakterije imaju polisaharidni
omota. Imajui ovo u vidu, namee se pitanje: zato hibridizacijom virusa i bakterije virus
dobija dodatnu razomu snagu, viestruko veu u odnosu na prirodne vimse? Isti princip se
moe primeniti na energetskom nivou, u sluaju fuzije atoma koju ovek, koliko mi je pozna
to, jo uvek nije uspeo do kraja da izvede u kontrolisanim laboratorijskim uslovima. Fuzijom
bi trebalo da se povea atomska masa jezgra i, samim tim, ostvari nov kvalitet u energetskom
potencijalu elektrona. Posledica bi mogla da bude izuzetan rast energetskog potencijala uz
maksimalno zagrevanje. Kako je energija (bez obzira na njen potencijal odnosno snagu) sve
dena na nivo elektrona i to u obliku fotona, dolo bi do snanog emitovanja (isijavanja) ,,vika
fotona odnosno dobijanja nove, izuzetno snane i za oveka upotrebljive energije.
Kako je kod atoma i hibridnog virusa na spoljnjem omotau naelektrisanje negativno,
mogue je nazreti objanjenje mehanizma smrtonosne igre nametnute oveanstvu. Pona
jpre preko polisaharida, u izvesnom smislu graninom podruju materije i energije. Valja
lo bi, naime, dokazati da su polisaharidi prostorne konstrukcije, po ponaanju i grai
veoma sline atomima od kojih su nainjeni. Veoma lako se meusobno spajaju stvarajui
velike molekule, ali istovremeno poseduju i sposobnost postepenog razgraivanja zbog
ega je njihova uloga u prirodi stvaranje i skladitenje energije. Upravo zahvaljujui ovim
dragocenim svojstvima, elije i mikroorganizmi ih, pored ostalog, koriste za prenos ener
getskih signala i, zato da ne, ak i smrtonosnih energija.
Poetkom prolog veka, grupa ruskih naunika je uz pomo najobinije laboratorijske
opreme dola do iznenaujuih rezultata. Koristei odvojene male posude od kvarcnog
stakla koje nisu doputale mogunost kontaminacije unutranjosti preko vazduha, spek
tralnom analizom su na dodirnim takama posuda (gde su postavljeni i filteri) precizno
utvrdili talasnu duinu najpogodniju za prenos informacija. Nalazila se u opsegu - ultralju
biastog svetla!
U nastavku eksperimenta, ruski naunici su izvrili i veliki broj ispitivanja u vezi
mogunosti prenoenja zaraze sa obolelih na zdrave elije, naravno, odvojenih kvarcnim
staklom. I opet su najbolji rezultati postignuti u ultraljubiastom delu sunevog spektra.
Informacija je bez problema prola kroz kvarcno staklo, ,,dostavljena je kulturi zdravih
elija i ova je uskoro poela da pokazuje prve znake zaraenosti. U okviru istog istraivan
ja i istim principom, pomenutim naunicima je polo za rukom da u potpunom mraku
pokrenu elije luka iz latentnog stanja u fazu deobe. Stabljika luka je, dakle, poela da se
razvija i bez uticaja direktne suneve svedosti.
Tridesetih godina prolog veka, profesor Pop, nauni saradnik uglednog instituta za
nuklearnu fiziku u Nemakoj, doao je na ideju da proveri istinitost tvrdnji ruskih nauni
ka. Sa svojim doktorantom je napravio ureaj koji je omoguavao ,,itanje, ili prerciznije brojanje pojedinanih impulsa fotona, i nazvao ga ,,foto-multiplajer. Zahvaljujui ovom
ureaju, doli su do zakljuka da su glavni izvor biofotona, kako su ih nazvali, nukleusi
odnosno DNK ivih organizama - elija, virusa, bakterija!
Prema podacima iz literature, profesor Pop je prvi postavio tezu o postojanju jedne
komponente informacije (u sklopu vidljivih struktura molekula koji uestvuju u stvaranju
DNK) sadrane u kontinuirano prisutnom zraenju na frekvenciji UV talasa, i druge (kom
ponente) koja zrai u infracrvenom spektru.

Opteprihvaeno je miljenje da biljke uz pomo suneve energije od ugljenmonoksi


da (C02) i vode stvaraju molekule eera u procesu poznatom kao fotosinteza. Molekuli
eera se lako mogu nai, izmeriti i opisati. Uporedo sa stvaranjem tog prostog molekula,
fotoni podravaju i odravaju sutinu biljke preko hologramskog zapisa (,,slike) dela spektra poznatog kao belo svetlo. Znai, uz pomo multipotentnog i multipolarizovanog dela
spektra suneve svetlosti.
Svaki tek pristigao foton sa Sunca je istovremeno i ivotna energija i materijalna podr
ka sutine svakog individuuma. Od jednoelijskih organizama do oveka. elija moe da
apsorbuje samo onu koliinu energije koja joj je dodeljena u obliku fotona i deo nje odlazi,
izmeu ostalog, na ,,napajanje hologramskog zapisa tj. pojaanje njegovog signala. Jedan
deo ovog signala je u funkciji unutar elije, a drugi, sa duim talasima, namenjen za komu
nikaciju izmeu elija. Samim tim, iako svaka elija apsorbuje i transformie energiju, zah
valjujui fotonima zapravo funkcionie kao jedinka u sistemu zadravajui zapisanu infor
maciju kao vlastitu osobenost koju, potom, intenzivnije ispoljava. A ako ve jedinka emi
tuje signal sa sopstvenom informacijom (linom kartom), ona to ini koristei moguno
sti fotona. U tom sluaju, njenih fotona.
Todoxin-ova studijska grupa je nakon veeg broja uraenih laboratorijskih
eksperim enata dola saznanja da Hl-virus vri transekciju kroz m aterijalnu prostor
nu barijeru (ne proputa ni gas niti bilo koji deo sunevog spektra osim ultravio
letnog). Na osnovu dobijenih rezultata, postavili smo tezu da pom enuti virus ima
mo replikacije bez potrebe za elijom-domain, sa i bez korienja reverzne tran
skriptaze.
Neophodne informacije se dobijaju u obliku aktivnog elektromagnetnog polja, daleko
snanijeg i po kvalitetu daleko iznad materijalizovane strukture dvostrukog heliksa sa
nekim veoma jednostavnim baznim jedinjenjima. Mogue je, dakle, stvoriti izvanredno jed
nostavna jedinjenja, prostorno ih oblikovati i ,,nanizati pravim redosledom.
Kada se polisaharidi ili glikoproteini sa omotaa elija i virusa uporede sa sastavnim
elementima DNK i RNK, jasno se uoava da su osnovni elementi fosfornih i saharidnih jed
injenja, o kojima je re, identini gledano iz ugla gradivnih materijala.
Elektron se moe zamisliti i kao manja lopta koja krui oko velikog jezgra atoma
i pritom na sve strane, pa i ka jezgru, alje (emituje) sitne estice sa ogranienim
dom etom s kojima i dalje ostaje povezan izvesnom silom. (Uprkos nekim teorijama
koje to poriu.) Ukoliko estica ne udari i ,,vee se za jezgro atoma oko koga elek
tron krui svojom putanjom ili za neki susedni atom, estice se vraaju do elektrona
i, kao odbijene, odm ah ponovo kreu. Re je o veitoj igri fotona koji poput pesnica
svetlosno brzog boksera neprestano trae ,,metu ili udaraju ,,u prazno da bi odmah
zatim ponovo krenuli u napad. Jedino nema rada nogu. Podrazumeva se da se u
izvesnom trenutku, jo uvek neobjanjenom, foton zauvek oslobaa ,,zagrljaja elek
trona i odlazi.
Samo prilikom stvaranja nove jedinke, nevidljive niti se zauvek kidaju. U tom sluaju
nema povratka fotona ka elektronu. Ovo se moe matematiki opisati, u zavisnoti od
trenutnog poloaja elektrona. Ukoliko ga u matematikom modelu zaustavimo u jednoj
taki, bie ipak teko neto vie saznati o prirodi njegovog kretanja u prostoru kao i kvalite
tu i kvantitetu njegovog energetskog potencijala. Da li bi uopte, zaustavljenom u vremenu
i prostoru, moglo da se govori o njegovoj energiji? Ima li energije u mirovanju ako se zna

da je energija = preeni put x vreme? Da li je mogue kretanje bez energije? Elektron bez
energije nije elektron, ne postoji. A gde je faktor - vreme?
Ako je tano da je foton kvant svetlosti (a kvant najmanja koliina energije
odreena pri zraenju kao produkt Plankove konstante i frekvencije) koga elektron
snagom, veliinom i negativnim elektrinim potencijalom, privlai i ,,zarobljava,
onda bi sledstveno tome i foton morao da bude polarizovan. Sa predznakom ,,plus ili
,,minus, jo uvek ne postoji nain da se odredi. Ali, ako ga elektron privlai, trebalo
bi da je - pozitivan.
S obzirom na vezu elektrona i jezgra atoma, ima smisla upitati se da li zaista uopte
nije vano sa kog atoma elektron dolazi, tj. iz ije orbite je ,,iskoio, atoma ,,x ili ,,y ili,
pak, ,,z? Zato je to vano? Moda upravo iz toga proishode njegove kvalitativne osobine
ili, jo bolje, osnovne razlike u kvalitetu njegovih fotona. Koliina je, u ovom sluaju,
manje vana.
Da li se fotoni mogu shvatiti kao oblik hetero-brzih talasa gde svaki ponaosob nosi
deli informacije? Jo nije precizno utvreno kako se foton kree. Neki pokuavaju da nau
reenje u hologramskom (trodimenzionalnom) zapisu iz koga se, osvetljavanjem polarizo
vanom svetlou, dobija izvorna informacija.
Do sada u oblasti biologije nisam naiao ni na jednu teoriju koja ukazuje na znaaj
fotona za eliju. Neto malo se na tu temu govori kod fotosinteze, ali su iz toga izuzete elije.
Imajui u vidu da je foton energija i prenosnik informacije, postavlja se pitanje u
kakvoj su vezi nivo i kvalitet njegovog energetskog potencijala sa kvalitetom informacije.
Pitanje postavljeno na ovaj nain istovremeno nudi i odgovor: vei je onaj energetski poten
cijal koji nosi kvalitetniju informaciju. I obratno.

ovek je klju (trenutno) bez brave


Pioniri kvantne fizike [Ervin redinger (Ervin Schrodinger), Verner Hajzenberg (Wern
er Heisenberg), Nils Bor (Niels Bohr) i Volfgang Pauli (Wolfgang Pauli)] su naslutili da su
zali u ,,zabranjeno, metafiziko podruje. Ukoliko su elektroni (svi, svuda i istovremeno)
povezani, to ukazuje na neku dublju istinu o prirodi. Da bi shvatili tu dublju istinu posma
tranog subatomskog sveta, okrenuli su se klasinoj filozofiji. Pauli je istraivao psihoanal
izu i arhetipove i kabalu, Bor je prouavao kinesku filozofiju i taoizam, redinger se udu
bio u hindusku filozofiju, a Hajzenberg u starogrku Platonovu teoriju. Pa ipak, nisu uspeli
da izrade koherentnu teoriju o duhovnim implikacijama kvantne fizike. Nils Bor je na svo
jim vratima istakao: Radovi u toku - filozofima ulaz zabranjen!
Najsitniji delii materije ni najmanje nisu materija kakvu poznajemo. Neodreeni su:
jednom jedna a drugi put sasvim druga materija. Jo udnije je to to su esto istovremeno
vie moguih materija. Najznaajnije otkrie je, meutim, da subatomske estice nemaju
znaenja same za sebe, izolovano, nego iskljuivo u odnosu sa svim ostalim. Materiju na
njenom najosnovnijem nivou nije mogue rascepiti na samostalne male jedinice. Potpuno
je nedeljiva. Svemir je mogue razumeti iskljuivo kao dinamiku mreu meusobne
povezanosti. Jednom povezane materije uvek ostaju povezane. U vremenu i prostoru.
Pokazalo se da su prostor i vreme samo arbitrarne tvorevine neprimenjive na ovom nivou
sveta. Vreme i prostor, kakve ih poznajemo, u stvari uopte ne postoje. Sve to moemo da
vidimo, dokle god pogled see, jeste dug pejza od ,,ovde i ,,sada.

Kvantni pioniri su otkrili da je ovekovo poznavanje materije od kljunog znaaja.


Subatomske estice postoje u svim moguim stanjima sve dok ih ovek posmatranjem ili
merenjem ne omete. Tek tada se konano smire i materijalizuju u neto realno. Dakle, da
bi iz subatomskog strujanja nastalo neto zaista odreeno, apsolutno je kljuno nae pos
matranje - ovekova svest.
Ni Hajzenberg ni redinger, meutim, ni u jednoj od svojih jednaina nisu uzeli u obzir
Ijudski inioc. Obojici je bilo jasno da je ovek na neki nain klju, ali nisu znali kako da
mu nau odgovarajuu bravu. Sa naunog stanovita, ovek je jo uvek bio odvojen od sveta
i posmatrao ga spolja.
Veina fiziara je bila spremna da prihvati bizarnu prirodu kvantnog sveta jer je dobro
,,leala u njegovoj matematici (npr. redingerova jednaina), dok su na ono to se nije sla
galo sa oekivanim odmahivali glavom. Kako elektroni mogu biti povezani sa svim (to nas
okruuje) odjednom? Kako je mogue da elektron ne moe da postoji kao odreena, poje
dinana stvar, sve dok ne ponemo da ga prouavamo ili merimo? I kako u svetu moe da
postoji bilo to realno ukoliko svaka materija, pre nego to ponemo da je izbliza posma
tramo, nije nita drugo do privid?
Odgovarali su da postoji jedna istina za sve to je izuzetno malo i druga istina za
neto mnogo vee, jedna istina za ivu materiju a druga za neivu. Uz to je, podrazume
va se, ila i preporuka o prihvatanju oiglednih protivreja poput osnovne Njutnove
aksiome. Re je o pravilima koja vladaju svetom i jednostavno ih treba prihvatiti. Vano
je da matematika ,,pasuje, da se uklapa. Uprkos tome, manja grupa naunika rasuta po
celom svetu nije bila zadovoljna rutinskim razumevanjem kvantne fizike. Bio im je
potreban kvalitetniji odgovor na veliki broj znaajnih a nerazjanjenih pitanja. U istrai
vanjima i eksperimentima su nastavili od take do koje su stigli pioniri kvantne fizike i
poeli da prodiru dublje. Vratili su se jednainama po pravilu izostavljanim iz kvantne
fizike koje su odreivale tzv. polje nulte take - more mikroskopskih vibracija u pros
toru izmeu materije. Doli su do zakljuka da ukoliko polje nulte take ukljuimo u
nau sliku o najosnovnijoj prirodi materije, osnova svemira je talasasto more energije,
ogromno kvantno polje. A ukoliko je to zaista tako, sve je sa svaim povezano poput
nekakve nevidljive mree...
Ovde u napraviti digresiju zarad jo jednog izuzetnog otkria iji je autor krenuo u
potragu za jednim, pronaao drugo, a nije ni naslutio da je otkrinuo vrata treeg i
najveeg otkria.
Junak prie je bio imuan i darovit student medicine poetkom 19. u Kembridu - Tomas
Jang. Voleo je jahanje, muziku i opklade. U knjizi opklada na Univerzitetu, zabeleeno je da
se kao student opkladio da e pre diplomiranja napisati do tada najbolji ogled o zvuku.
Ukoliko se s razumevanjem oslukuju cevi orgulja, lako se moe otkriti nain na koji
zvuk putuje. U Jangovom ogledu o zvuku, skrivala se zapanjujua istina o - svetlosti. Prvo
bitna namera mu je bila da istrai problem poznat jo iz antikikih vremena: da li zvuk
putuje u talasima. Na primer, stubovi vazduha iz cevi orgulja vibriraju gore-dole kao talasi
koji se kreu ovamo-onamo na mirnoj povrini vode jezera. Jang je prouavao neobine i
specifine oblike ponaanja zvunih talasa, posebno kad se preklapaju. Kad se, recimo, pri
tisne jedna dirka na orguljama, zvuk je ist. Ali, ako se doda druga nota koja sa prvom nije
u skladu, uje se ritam koji je posledica frekvancija tih dvaju tonova. Kad se dva talasa sas
tanu, mogu se sabrati ili oduzeti. Dobija se pulsiranje zbira ili razlike.

Na ovom mestu je Jang dao mati na volju. Shvatio je, naime, da svetlo sasvim sigurno
funkcionie na isti nain kao zvuk. Ukoliko se uperi svetlost na pare kartona sa dva tanka
paralelna proreza, kad se dva zraka pojave i ponovo spoje, vidi se uzorak svetlijih i tamni
jih ,,traka. Dva zraka se uzajamno ponitavaju na nekim mestima. Ba kao i dva zvuka tj.
tona. To je moglo da znai samo jedno: da je svetlost talas kao i zvuk.
Danas se sve, od optikih vlakana do izrade naoara, temelji na zamisli da je svetlost
talas. Ali, u ono doba je ta zamisao bila ista (nauna) jeres. Od Njutna pa nadalje, verova
lo se da se svetlost sastoji od siunih estica. Jangova je radikalna misao doekana glas
nom porugom. Njegova je hipoteza da svetlost putuje u talasima bila kontroverzna. Pro
tivureila je 150-godinjem modelu svetlosti kao esticama. Jang je uzvratio udarac, a
posluio se primerom povrine vode na jezeru: ako pogledate kako talasi putuju povrinom
jezera, videete kako putuje svetlost. Jangova predavanja i pozivanja na taj model, bili su
snaan argument u korist nove teorije koja e objasniti kako vidimo i kako svetlost putuje.
Trebalo je nekoliko decenija da Ijudi postupno shvate da teorija talasa objanjava niz do
tada neobjanjivih optikih pojava. Zamisao o svetlosti kao talasu, danas se slavi kao jedno
od najveih otkria. Konano su (i) boje bile objanjive. Ba kao to razliite frekvencije
zvuka daju razliite tonove, tako i razliite frekvencije svetlosti daju razliite boje.
Jang je izvodio eksperimente sa kartonima izrezanim u obliku kruga i razliito obo
jenim segmentima, koje je brzo vrteo. Uvideo je da se, ako se kartoni vrte dovoljno brzo,
samo tri boje mogu spojiti u belu - crvena, zelena i plava boja. Na osnovu toga je zakljuio
da mnoge razliite boje, koje ljudi misle da vide, nastaju spajanjem ovekovih reakcija na
samo tri frekvencije - crvenu, zelenu i plavu. Ako je taj model ispravan, to bi objasnilo slepi
lo na boje od koje je patio njegov prijatelj - Do Dalton...
Tomas Jang je, dakle, istraivao u oblasti zvuka, otkrio neto novo o svetlosti a tek
naslutio ono oko ega savremeni teoretiari fizike lome koplja. talasasto kretanje i polja!
Elem, otkriveno je i da smo svi sastavljeni od istog osnovnog materijala. Na najos
novnijem nivou sva iva bia su, ukljuujui i ljude, snopovi (svenjevi) kvantne energije
koji neprestano izmjenjuju informacije s tim neiserpnim morem energije. iva materija
emituje slabu radijaciju, kljuni aspekt biolokih procesa. Informacije potrebne za sve iv
otne procese (od meuelijske komunikacije do izuzetno opsenih procesa regulisanja
DNK) pristiu razmenom informacija na kvantnom nivou. Ispostavilo se da saobrazno
kvantnim procesima deluje ak i ovekov um koji je, navodno, potpuno van zakona mater
ije. Misli, oseaji i sve druge, vie kognitivne funkcije, povezane su sa kvantnim informaci
jama koje istovremeno pulsiraju kroz ovekov mozak i telo. Ljudska percepcija je rezultat
meudelovanja subatomskih estica ovekovog mozga i mora kvantne energije. Doslovno
smo u rezonansi sa naim (okolnim) svetom.
Re je o besprekorno izvedenim ogledima i eksperimentima u najuglednijim ustanova
ma kao to su Prinston (Princeton), Stanford i vrhunski instituti u Nemakoj i Francuskoj.
Problem se, meutim, sastoji u tome to je ovim eksperimentima ugroen veliki broj svetih
doktrina. Samo jezgro savremene nauke. Jednim udarcem su osporeni mnogi temeljni
bioloki i fiziki zakoni. Po svoj prilici, otkriven je nita manje nego klju za sve obrade i
razmene informacija u naem svetu, od meuelijske komunikacije do percepcije sveta
uopte. Ponueni su odgovori na neka od najvanijih biolokih pitanja o ljudskoj morfologi
ji i svesti. Ovde, u takozvanom ,,mrtvom prostoru, mogue je da lei klju samog ivota. I,
ono to je moda najvanije, dokazano je da smo na najosnovnijem nivou svi meusobno

povezani, ba kao i sa ostalim delom sveta. Eksperimentalno je pokazano da je mogue pos


tojanje ivotne sile koja proima ceo svemir. Neki je nazivaju kolektivna svest, a teolozi Sveti Duh! Prueno je uverljivo objanjenje mnogih pojava u koje oveanstvo veruje ve
vekovima, a za koje do sada nije bilo vrstih dokaza i primerenog objanjenja: od delovanja
alternativne medicine i molitve do ivota posle smrti. U izvesnom smislu bi moglo da se kae
da je ova mala grupa naunika oveanstvu dala nauku o religiji. Njihovo vienje je, za raz
liku od njutnovskog ili darvinovskog pogleda, ivotu vratilo vrednost. ovek vie nije slua
jan proizvod prirode. Na svet je osmiljen i utemeljen na jedinstvu i svako u njemu ima
svoje mesto i vanu ulogu. ovekove misli i postupci zaista nisu nevani. tavie, kljuni su
za stvaranje naeg sveta. ovek nije odvojen od drugog oveka. Vie nije re o ,,nama i
,,njima. Nismo vie na ivici naeg svemira, spoljni posmatrai samih sebe i onoga u nama.
Opet moemo da zauzmemo mesto koje nam pripada, u srcu naeg sveta.

U vasioni nema razlike izmeu onoga to postoji i onoga to je izmiljeno. I


delo i misao su stvar.
Postoje etiri zakona stvaranja: prvije daje izvorsvega u nepojavnoj cmoj es
tid koju um ne m oe zam isliti niti matematika izmeriti. U tu esticu stane cela
vasiona. Drugi zakon je irenje tame koja je prava priroda svetlosti i njen preo
braaj u svetio. Tred zakon je potreba svetiosti da postane materija. etvrti zakon
glasi - nema poetka ni kraja. Pretiiodna tri zakona oduvek traju i stvaranje je
veno.
Nikola Tesla
U davno vreme, cela Vasiona je bila ne vea od dananjeg atoma. ak i mnogo manja.
Izuzetno slaba sila gravitacije bila je pojaana ogromnom energijom estica od kojih su
kasnije nastale sve planete, zvezde, milijarde galaksija sa milijardama zvezda u svakoj.
Zakoni kvantne fizike morali bi da vae i tu, u toj praiskonskoj gravitacionoj oluji, ali kako?
Kako sklopiti brak izmeu opte relativnosti i kvantne teorije? Teorijski napori u tom
pravcu su dobili nazive ,,supergravitacija, ili ,,supersimetrija, ili ,,superstrune, ili ak
teorija svega (Theory of Everything - TOE). Pominje se deset dimenzija: devet prostornih
i jedna vremenska. Mi ivimo u etiri: tri prostorne i jednoj vremenskoj. Intuitivno ne
moemo vie da doivimo. Dodatnih est dimenzija je navodno ,,sabijeno, svijene su i
smotane u neto nezamislivo malo, tako da se ne primeuju u nama poznatom svetu.
Dananji teoretiari imaju jedan hrabar cilj: teoriju bez ijednog parametra! Bila bi
primenjiva u samo jednom, neverovatno kratkom trenutku. U imaginarnom podruju
poznatom kao Plankova masa; sve estice u vasioni imale su energije milion milijardi
puta vee od onoga to ovek moe da domai pomou superkolajdera.44 Sve to, dakle, u
milijarditom delu milijarditog dela milijarditog dela sekunde. Ambiciozni nisu jedino ovo
smislili. to bi Lion Ledermen45 rekao, zakuvana je gusta orba od predvianja. Super
simetrija, na primer, predskazuje udvostruenje sada poznatog broja estica. Kvarkovi i
leptoni, za koje se zajedno kae da su fermioni, imaju pola jedinice spina, dok estice
44) Ureaj (superprovodni tunel) za stvaranje, ,,hvatanje i prouavanje najstitnijih estica (npr. tzv.
masenog podruja) poput kvarkova i sl. Procenjuje se da e izgradnja superkolajdera koji se gradi u mestu Vak
sahai (Teksas, SAD) kotati osaam milijardi dolara!
45) Ameriki Nobelovac, fiziar, Lion Ledermen: Boija estica

prenosioci, zbirno nazvane ,,bozoni, imaju po jednu celu jedinicu spina. Kod super
simetrije je ova asimetrija ispravljena na sledei nain: svaki bozon ima svog fermion
skog partnera i svaki fermion svog bozonskog partnera. I za to su dobili primerene
nazive. Supersimetrini ortak elektrona zvao bi se ,,selektron, a partneri svih leptona
imali bi zbirni naziv ,,sleptoni. Drugari naih kvarkova zvali bi se ,,skvarkovi. Svaki
bozon, imajui spin 1, dobio bi partnera sa spinom 1/2 i sa nazivom koji bi se pravio
dodavanjem sufiksa ,,ino - na primer, partner gluona bio bi ,,gluino, fotona ,,fotino,
estice W ,,vino, a uz Z bi doao ,,zino.
Ipak, previe. Previe estica, previe sila. Jo gore je to to se mnoge estice (i to
kvarkovi i leptoni) meusobno razlikuju iskljuivo po svojim masama, koje kao da su im
nasumce ,,date. ak se i sile meusobno razlikuju uglavnom zbog razliitih masa koje su
,,pripisane esticama-nosiocima. Problem se sastoji u neusaglaenosti. Konsultovanjem
teorije o poljima sila koje se ubedljivo slau sa svim podacima i pokuajem predvianja
rezultata opita koje tek treba izvesti na vrlo visokim energijama, dobiemo gomilu neprih
vatljivih besmislica. Oba problema mogu biti (moda) reeni jednim predmetom i jednom
silom koje bismo mogli obazrivo da ugradimo u standardni model. Taj predmet i ta sila
imaju isto ime: Higs.
Higsova estica mogla bi da daje masu esticama koje je nemaju, i time da prikriva
istinsku simetriju sveta. Bizarna zamisao i put do nje kojim je ovek ve iao: od molekula
do hemijskog atoma, odatle do jezgra, pa do protona i neutrona i, najzad, do kvarkova.
Prema novoj zamisli, sav prostor sadri u sebi jedno polje, Higsovo polje. Ono proima sav
vakuum i svuda je prisutno. estice pod njegovim dejstvom dobijaju masu. Ali, estice ve
dobijaju energiju od badarskih - gravitacionog ili elektromagnetnog - polja. Na primer,
ako se blok olova iznese na vrh Ajfelove kule, stie potencijalnu energiju promenom mesta
u zemljinom gravitacionom polju. Poto je E = mc2, ovo poveanje potencijalne energije jed
nako je poveanju mase sistema olovni blok - Zemlja. Ali, ta masa (m) se zapravo sastoji iz
dva dela. Jedno je masa mirovanja (m = 0), ona koja se meri u laboratoriji kad estica miru
je, a drugi deo estica ,,stie kretanjem (recimo, protoni u kolajderu Tevatron) ili potenci
jalnom energijom u nekom polju.
Masa koju Higs daje upravo je masa mirovanja. Zapravo, u jednoj verziji Higsove teori
je, svu masu stvara Higsovo polje. Druga razlika se sastoji u tome to razne estice usisaju,
upiju u sebe, razliite koliine mase.
Higsov uticaj na mase kvarkova i leptona podsea na otkrie Pitera Zemana iz 1896.
godine, kada je otkrio da energetski nivo jednog elektrona u jednom atomu moe biti
,,rascepljen na vie nivoa primenom magnetnog polja. To polje (ovde igra Higsovu
ulogu) razbija simetriju dotadanjeg prostora elektrona. Na primer, pod uticajem magne
ta jedan energetski nivo se rascepi na tri nivoa: nivo A dobija energiju od tog magnetnog
polja, nivo B gubi energiju, a nivo C se uopte ne izmeni. Re je o jednostavnom kvant
nom elektromagnetizmu.
Bizarna Higsova zamisao je sa velikim uspehom iskoriena u formulisanju elek
troslabe teorije: Higsovo polje je predloeno kao ,,prikriva jedinstva elektromagnetne i
slabe sile. U jedinstvu postoje etiri estice-prenosioca bez mase - W+, W-, Z0 i foton - i sve
prenose elektroslabu silu. Zahvaljujui Higsovom polju, obe W i Z upijaju esenciju Higsa i
postaju teke, a foton ostaje nedirnut. Zato se elektroslaba razlomi na slabu i elektromag
netnu, ije odlike odreuje foton koji nema masu. Higs, dakle, zahvaljujui sposobnosti pri

davanja mase, prikriva simetriju. Mase ove W estice i Z estice uspeno su predskazane,
izvedene iz parametara elektroslabe teorije.
etrdesetih godina minulog veka, inilo se da je pitanje jasno fokusirano: dve estice su
odlino simbolizovale zagonetku mase - elektron i muon. inilo se da su istovetne u svakom
pogledu, osim to je muon dvesta puta tei od svog perolakog srodnika. Deava se da neki
elektron uleti u neko jezgro i tu ostane zarobljen, a posledica je da izleti jedan neutrino, a
jezgro da odskoi unazad pod udarom elektrona. Moe li i muon ovo? Dokazano - moe!
Ako nita drugo, Higsovo polje bar daje zajedniki izvor svake mase i svih masa.
Promena mase sa promenama kretanja tela, zatim promena mase pri raznim konfigu
racijama sistema i, najzad, injenica da neke estice (foton svakako, a neutrino moda)
imaju nultu masu mirovanja - to su tri stvari koje bacaju sumnju na uverenje da je masa
osnovna odlika materije. Pria o Higsu postaje branjiva: masa nije unutranja odlika
samih estica ve se nastaje iz meudelovanja estice i njene okoline. Naelektrisanje je
unutranja odlika same estice a to je i spin. Pomisao da masa to nije postaje jo
verovatnija ako se ima u vidu da je masa svih kvarkova i svih leptona jednaka nuli. Ako
bi tako bilo, oni bi imali jednu zadovoljavajuu simetriju, hiralnu, u kojoj bi njihovi
spinovi bili za veita vremena spojeni sa njihovim pravcem kretanja. Ali, ovu idilu
prikriva fenomen Higs.
Bilo je govora o badarskim bozonima i njihovom spinu 1 i esticama materije, fermi
onima, sa spinom 1/2. ta je Higs? Bozon sa nultim spinom. Re spin podrazumeva
usmerenost u prostoru. Higsovo polje, meutim, daje masu predmetima na svim mestima
i to bez ikakvog usmeravanja. Zato se ponekad kae da je Higs skalarni bozon.
Neutralna teka estica sa posebnim odlikama se naziva - Higsova. Prethodno je
bilo rei o Higsovom polju, ali i polja su kvantna, a kvanti polja su estice - jedan
odreeni niz estica. Mogue je da postoji samo jedna Higsova estica ili porodica
Higsovih estica. Meutim, za neke estice je Higsovo polje kao gusto ulje, kroz njega
tromo prolaze usled ega deluju kao da su masivne. Za druge estice je Higsovo polje
kao voda, kroz njega se lake kreu. A za neke estice, kao to su fotoni i moda neutri
ni, Higsovo polje je - nevidljivo.
I konano: Higsova zamisao se naziva i skrivena simetrija, odnosno spontano sla
manje simetrije. U fiziku estica uveo ju je Piter Higs sa Univerziteta Edinburg. Onda su je
upotrebili teoretiari Stiven Vajnberg i Abdus Salam, radei nezavisno jedan od drugoga, i
pomou nje objasnili kako se to moe jedna objedinjena i simetrina elektroslaba sila, koju
prenosi srena porodica sainjena od etiri estice-glasnika bez ikakve mase, preobratiti u
dve veoma razliite sile: u QED (kvantnu elektrodinamiku) sa fotonom koji ostaje bez
mase, i u slabu silu koju prenose masivne estice W+, W- i ZO. Vajnberg i Salam su gradili
na ranijem radu eldona Gleoua, koji je, idui stopama Dulijana vingera, naprosto znao
da mora postojati jedna unutarnje dosledna, objedinjena elektroslaba teorija, ali nije ba
sloio sve pojedinosti u jednu celinu. Radili su na ovoj stvari i Defri Goldstoun, Martinus
Veltman i erar tHuft.
Drugi nain da gledamo Higsa jeste iz perspektive simetrije. Pri visokim temperatura
ma simetrija se otkriva naem vidu - kraljevska simetrija, ista jednostavnost. Pri niim
temperaturama ona biva skrena.46
46) Lion Ledermen, ibid.

Ilustracije radi, magnet je to to jeste zato to pri niskim temperaturama njegovi atomi
(,,magnetii) ostaju postrojeni. Magnet ima poseban pravac, osovinu sever-jug. Znai,
izgubio je onu simetriju koju je posedovao dok je bio obino pare gvoa kod koga su svi
prostorni pravci jednako ,,vredni. Ovo moe da se ,,ispravi zagrevanjem magneta dok se
ne vrati u preanje stanje obinog, nemagnetnog, gvoa. Toplota goni molekule da se
uzrujano kreu tamo-amo, tako da ,,magnetii (atomi) napuste svoj strog poredak i krenu
kud koji. Eto istije simetrije.
Ili, kod savrene kugle ispunjene vodenom parom na vrlo visokoj temperaturi, simetri
ja je savrena. Hlaanjem e se nakon izvesnog vremena pojaviti bara vode sa neto leda
na povrini iznad koga e ipak ostati i malo zaostale vodene pare. Simetrija je upropae
na najjednostavnijim hlaenjem koje je ,,dopustilo ispoljavanje dejstva sile tee. Vraanje
preanje simetrije se, naravno, postie zagrevanjem.
U Maksvelovo doba, fiziarima je bio neophodan izvestan medijum kojim bi sav
prostor bio proet. Kroz njega bi se prostirali talasi svetlosti i druga elektromagnetna
talasanja. Nazvan je eter i odreene su odlike koje mora da poseduje kako bi bio u
,,funkciji. Eter je ujedno dao i apsolutni koordinatni sistem na osnovu koga je bilo
mogue izmeriti brzinu svetlosti. Ajntajnu je ,,sinulo da je eter nepotreban tovar koji
samo optereuje Vasionu. To je ona ,,praznina, ono ,,nita koje je izmislio (ili otkrio)
Demokrit. Danas se za nju koristi naziv vakuumsko stanje i sastoji se od onih oblasti
kosmosa gde nema ba nikakve materije i gde nema nikakve energije, a ni impulsa. Ono
je nita, ba nita. Dejms Bjorken, govorei o tom stanju, kae da je bio u iskuenju
da uradi u fizici ono to je Don Kejd uradio u muzici: da publici odsvira etiri minuta
i dvadeset dve sekunde... niega. Tiine. (Sa tim se, naravno, ne bi sloio Nikola Tesla
koji je, kau, jednom prilikom rekao: Vakumi su najvei izvori energije. Ono to pred
stavlja prazninu samo je manifestacija neprobuene energije. Nema na Zemlji praznine,
niti u vasioni...)
Ali, da bi Higsovo polje funkcionisalo, neophodno je postojanje (i u opitima potvreno)
bar jedne Higsove estica, elektrino neutralne. Ona bi mogla da bude tek ledenog brega
Higsovih bozonskih kvanta, a svi zajedno bi dovrili opis ovog novog etera. Odnosno, bar
neke od estica koje predstavljaju Higsov eter moraju imati spin jednak nuli, moraju biti
blisko ali tajanstveno povezane sa masom i moraju se ispoljiti na temperaturama jednakim
energiji manjoj od 1 TeV.
Istina, postoje nesuglasice u vezi strukture Higsa. Jedni misle da je Higs temeljna es
tica, drugi veruju da je Higs sagraen od nekih novih predmeta, nalik na kvarkove, koji bi
jednog dana takoe mogli biti vieni u laboratoriji, trei, zaintrigirani ogromnom masom
najvieg kvarka pomiljaju da bi Higs mogao biti sagraen od jednog najvieg i jednog anti
najnieg kvarka koji su u vezanom stanju. Novi eter je, dakle, referentni okvir za energiju,
u ovom sluaju potencijalnu energiju. Badarske teorije izruuju u vakuum razne svoje
zahteve, kosmolozi iskoriavaju lanu energiju vakuuma, a tokom razvoja Vasione taj
isti vakuum uspeva i da se rastee i iri.
Znai, Higs je neto veoma dobro. Pa zato onda nije i opteprihvaen? Piter Higs, koji
je toj estici pozajmio svoje prezime (ne svojom voljom), sad radi na drugim stvarima. Velt
man, jedan od arhitekata Higsove estice, kae da je ona tepih pod koji nastojimo da pome
temo sva svoja neznanja. Gledou je jo neugodniji, on kae da je Higsova estica klozet u
koji bacamo sve to je u naim teorijama neusaglaeno, a onda povuemo vodu. Postoji i

jo jedna primedbica, moda jaa od svih tih ostalih kritika: nije naen jo nijedan, ba ni
najmanji dokaz o postojanju Higsove estice.
Kako bi ovek mogao dokazati da to polje postoji? Higs, ba kao i QED, QCD, ili
slaba sila, ima svoju esticu-nosioca, a to je Higsov bozon. Dokazati da Higs postoji?
Pa, dovoljno je pronai taj bozon. Standardni model prikladno je snaan da nam kae
da od svih Higsovih estica koje moda postoje (a moda postoje mnoge), ona sa
najniom masom mora da ima teinu manju od 1 TeV. Zato? Zato to, ako bi ta tei
na iznosila 1 TeV ili vie, standardni model bi postao neusaglaen, pao bi u krizu
jedinstvenosti.
Higsovo polje, standardni model i naa predstava o tome kako je Boginja napravila
Vaseljenu, sve te tri stvari zavise od otkrivanja Higsovog bozona. Naalost, na planeti
Zemlji jo ne postoji nijedan akcelerator koji bi imao dovoljno energije da napravi es
ticu teku 1 TeV.47
Samo toliko i tek tako?

Ipak je bilo malice vie materije nego antimaterije...


Zato uopte traiti boju esticu? Ona je u nama! Hoe da je jasno identifikuju i na
nju pokau prstom - eto, to je Boja estica! Da je fotografiu, izdvoje i vide moe li da se
kondenzuje, razmnoava, uveava, ili ta ve. Mnogo toga ele da urade sa njom ali, nee
skoro. Protei e mnogo vremena pre nego to dou do nje. Ako dou. Gde god je budu
traili, pojavljivae se fotoni. Njima pripada slava i prioritet u celokupnom ustrojstvu
Univerzuma. Do poslednje elije i zrna peska.
ta e nam estica nazvana ,,bozon kad niko ne zna ta je ona uistinu i da li e ikad
biti otkrivena u dugakim tunelima od armiranog betona, olova i legure berilijuma? To
verovatno niko ne zna, ba kao to veina zna da od tog posla nee biti neke naroite
(naune) vajde. Gradnja pomenutih tunela je, praktino, samo galama oko Boije estice.
Ljude treba zavarati priom da se neto radi, neto trai. A emu su zaista namenjeni tuneli
koji se grade u potpunoj tajnosti, tek e se videti.
ivot istraivaa se oduvek kretao izmeu rada, eksperimenata, strepnje od neuspeha
i uspeha u nepredvidivim trenucima. Otkrie je uvek iznenadna objava novog, vanog,
divnog. U dobrom broju sluajeva je samo re o novom uglu gledanja na staro otkrie. Ipak,
najvee zadovoljstvo je samo svoja, originalna, misao i njen ishod u obliku novog saznan
ja. Zbir takvih saznanja ine ovekovu predstavu, njegovo poimanje vlastitog postojanja prolosti, sadanjosti i budunosti - sa, i u okviru, Univerzuma.
Demokrit je jo u V veku pre nove ere tvrdio da su ula ovekovi loi svedoci. Tvrdio
je da je um odlika due, a ona, opet, sainjena od atoma. Atomi su u stalnom kretanju i uza
jamnoj vezi sa izoblienim slikama pristiglim (zahvaljujui atomima) ,,spolja. Moe li
ovek u potpunosti da razdvoji percepciju ula od - misli? Manje je verovatno da e ga
neoptereen, ,,ist um, dovesti u zabludu i odvesti na pogrean put nego ula. ta je uzrok
nesavrenosti ula? Ciljana obmana Stvaraoca u ovekovom sagledavanju realnog sveta, da
bi kroz niz ivota postepeno napredovao, odnosno da bi kroz stupnjeve razvoja shvatio
duhovnu stvarnost (ne)postojanja.
47) Lion Ledermen, ibid.

Isak Njutn u 17. veku, u knjizi Principia, tvrdi: ovek mora da poe od onoga to
mu govore ula i razum da bi shvatio dejstvo mikroskopske estice od kojih su sastav
ljena tela. Istraivanje svojstva svetlosti ga je navelo, ba kao prethodno i Galileja, da
svetlost tumai kao mlaz estica. Na kraju knjige ,,Optika daje saet pregled svih
dotadanjih saznanja o svetlosti, da bi se potom ,,bacio u budunost s hrabrou od koje
zastaje dah:
Zar nemaju estice raznih tela izvesne moi, svojstva ili sile kojima deluju na daljinu,
ne samo na zrake svetlosti da ih odbijaju, prelamaju ili savijaju, nego i jedno telo na drugo,
pri emu nastaje veliki deo pojava u prirodi? Jer dobro je poznato da tela deluju jedno na
drugo gravitacionim, magnetnim i elektrinim privlaenjima, a ti primeri ukazuju na
sklonost i usmerenje prirode i ine da nije neverovatno da bi mogle postojati jo neke sile
privlaenja... druge sile, koje doseu samo do rastojanja tako malenih da mi njihovo posto
janje jo nismo zapazili; mogue je, uz to, da elektrina privlanost deluje na malim rasto
janjima, ak iako nije trenjem pobuena...
Ovaj citat zvui kao predskazanje velikog objedinjenja svih sila, ak i onih u tom
trenutku oveku nepoznatih. Sveti Gral fiziara devedesetih godina minulog veka! Njutn,
dakle, poziva na traganje za silama u samom atomu koje, za razliku od gravitacije, deluju
na mikroskopski malim rastojanjima i dodaje:
Kada se sve uzme u obzir, ini mi se verovatno da je Bog na poetku stvorio materi
ju u esticama stamenim, masivnim, tvrdim, neprobojnim i pokretnim... a te primitivne es
tice, osim to su stamene... jesu i tako tvrde, da se nikad ne mogu istroiti, niti razlomiti na
komade; ni jedna obina sila ne moe podeliti ono to je Bog sam, prilikom Postanja sveta,
nainio da bude jasno..,
Iako bez vrstih dokaza, Njutn je na osnovu sopstvenih pretpostavki odredio pravac
razvoja fizike koja je polovinom 20. veka zakoraila, da bi na prelazu dva milenijuma zala
u mikrosvet fotona.
Ruer Josip Bokovi je roen 1711. godine, dakle esnaest godina pre smrti Njutna.
Po roenju Dubrovanin, vei deo ivota je proveo u Rimu prouavajui i podravajui Njut
nove teorije. Ipak, verovao je da e zakon gravitacije ,,pasti na atomskom odnosu veliina
gde su sile privlaenja zamenjene - oscilacijama. Smatrao je da je materija sazdana od es
tica koje nemaju dimenzije. A ako je to tako, onda se ove estice mogu nazvati geometri
jskim takama. Pored toga, prvi je doao na ideju o postojanju polja sila kojima se moe
objasniti meusobno delovanje tela na odstojanju.
Engleski fiziar Majkl Faradej je u 19. veku otiao korak dalje. I sam verujui da je
atom matematika taka, ipak je doveo u vezu atom i elektrine sile zahvaljujui emu je
objanjen i tzv. hemijski afinitet - meusobno privlaenje atoma. Faradejevi zakoni su jasno
nagovetavali postojanje atoma elektriciteta.
Irski fiziar Dord Donstoun Stouni je jo 1874. godine skovao termin ,,elektron za
koliinu naelektrisanja izgubljenu u trenutku nastanka jona od atoma.
Dozef Don Tomson, britanski fiziar, objavio je 1898. godine da su elektroni sasto
jci atoma a katodni zraci - elektroni ,,otrgnuti od atoma. Do tada su naunici smatrali da
atom nema strukturu i da ga je nemogue ,,presei. Ovim je atom konano ,,pocepan i
otkrivena prva elementarna estica.
U gotovo nestvarnom svetu atoma, manje-vie je prihvaeno da je poluprenik elek
trona jednak nuli. Ovo, meutim, izaziva izvesne nedoumice. Ako je poluprenik jednak

nuli, ta se kree? Kako moe da ima masu? Gde je, u tom kontekstu, naboj? Elektron je
realan, postoji. Ima masu. Naelektrisanje. Spin. Poluprenik - nema!? Ovo se sa neim kosi.
Logikom? Razumom? Intuicijom? Elektron je kontraintuitivna estica? Ovo pomalo lii na
modane sklekove... Ceo mikrosvet je kontraintuitivan. Takaste mase, takasti naboji, roti
rajue take... su matematiki dokazani modaliteti i svojstva estica u atomskom svetu, ali
za nas zauvek nestvarni ma koliko pojmljivi. Naa ula, uprkos sposobnosti rasuivanja su
krajnje ograniena.
Nobelovac Nils Bor, jedan od zaetnika kvantne teorije, rekao je da onaj ,,ko kvant
nom teorijom nije okiran, nije je ni razumeo. Jedan od najvanijih postulata Borovog
rada glasi: Zraenje se deava kada elektron preskae sa vieg energetskog nivoa na nii,
tj. niu orbitu; ono to biva izraeno je foton, a energija tog fotona je jednaka razlici
energija elektrona kad je na vioj i kad je na nioj orbiti. Ukoliko elektron preskae sa
polaznog na prvi vii energetski nivo, pojee upravo onaj paketi energije (foton) koji e
mu omoguiti taj skok.
Tridesetih godina prolog veka, Volfgang Pauli je sugerisao postojanje estice neutri
na kao mogue objanjenje za manjak energije u beta-raspadu u kome iz atomskog jezgra
,,izlee jedan elektron. Paulijevi neutrini su uvek bili uz elektrone. Fiziari su, meutim,
vremenom doli do saznanja da postoje bar dve vrste neutrina: Paulijev i neutrino povezan
sa muonima (esticama koje nastaju sa neutrinima prilikom raspada estica zvanih pion).
Pretpostavka je da se muon raspada na po jedan elektron i foton, i to tako to se prvo ras
pada na jedan elektron i dva neutrina - jedan normalan i jedan antineutrino - da bi se,
potom, ova dva neutrina (materija i anti-materija) meusobno potrla i proizvela foton.
Veliki broj eksperimenata izvedenih do 1957. godine je ukazivao na postojanje
savrene simetrije izmeu materije i antimaterije. Ukoliko je to tano, onda nije jasno
zato nema antimaterije na Zemlji, u Sunevom sistemu, prema nekim nalazima ni u
ostalim galaksijama? Jedna od pretpostavki je da je prilikom hlaenja kosmosa nakon
Velikog praska dolo do potiranja materije i antimaterije. Kosmos je, sledei ovu pret
postavku, potom u sutini bio ,,ispunjen istim zraenjem i to tako niskog energetskog
nivoa (naboja), da nije bilo mogue stvoranje materije. Pa, mi smo ,,materija! Ba tako.
Verovatno kao produkt nesavrenosti simetrije. Izgleda da je ipak bilo malice vie
materije nego antimaterije...
Neto je, dakle, naruilo simetriju. A moda i nije! Mogue je da je samo prikrivena ili
da je, usled nekog nepoznatog uticaja, stvoren samo privid nesimetrinosti. Eto nas opet
kod - boje estice. Da, upravo je ona pred naim nesavrenim umom i ulima ,,zamaglila
simetriju. Tu je, egzistira, ali za nas ,,ne postoji. Jer, boja estica je ,,sve i svuda. Ne elim
i nemogue je boju iskru svesti na foton. Nemerljivo je vie od toga. Sam ivot je obasjan
bojim dahom i bojom iskrom. Deo samo obasjan, deo nadahnut, deo proet, deo ispun
jen, ali, sve je to - Gospod!
injenica je da se na samoj granici nauke raaju nove ideje koje prkose svim
ovekovim uverenjima o funkcionisanju sveta i nas samih. Nova otkria dokazuju ono to
je religija oduvek tvrdila: ljudi su mnogo vie od mesa i kostiju. Nova nauka pokuava da
odgovori na pitanja koja su vekovima muila naunike. Bolje reeno, nova nauka je nauka
o - udesnom. Ve decenijama se izvode dobro osmiljeni eksperimenti iji rezultati opovr
gavaju priznatu biologiju i fiziku pruajui obilje podataka o centralnoj organizacionoj sili
koja upravlja naim telima i ostatkom svemira.

Na svom najelementarnijem nivou, ovek nije hemijska reakcija ve energetski


naboj. ovek je, poput svake ive materije, skup energije u polju energije, povezan sa
svim drugim materijama (supstancama) na svetu. To pulsirajue energetsko polje je
osnovni pokreta njegovog bia i svesti, alfa i omega naeg postojanja. U odnosu na
svemir, nae telo ne poznaje dvojnosti - ,,ja i ,,ne-ja - jer ih povezuje u jedno bazino
energetsko polje.
Polje utie na najvanije funkcije ljudskog uma i izvor je informacija koje odreuju rast
njegovog tela. Na mozak, srce i pamenje su skica sveta za sva vremena. Ne od mikroba
ili gena, ve od sile polja u krajnjoj liniji zavisi da li smo zdravi ili bolesni i s njom moramo
da radimo da bismo ozdravili. Vezani smo za na svet i nedeljivi od njega; naa jedina
temeljna istina jeste na odnos sa njim. Polje je, kao to je Ajntajn to jezgrovito sroio,
jedina stvarnost.
Ako emo pravo, Njutn i Dekart su istrgli iz svemira srce i duu. Ostala je samo mrtva
zbirka meusobno povezanih mehanikih delova. Dan Zohar (Danah Zohar) je u knjizi
Kvantno ja (The Quantum Self) jo precizniji: Njutnovo gledite nas je istrglo iz tkanja
od koje je satkan svemir. Naa slika o samima sebi je nakon Darvinove teorije evolucije
postala jo alosnija: ljudski ivot je sluajan, grabeljiv, besmislen i usamljeniki. Ako nisi
najbolji, nee preiveti. ovek je samo sluajna pojava u evoluciji. Velika zastava biolokog
naslea svela se na samo jednu glavnu postavku - preivljavanje. Jedi druge ili e biti poje
den. ovek je u sutini genetski terorista koji delotvorno uklanja sve slabije karike. U iv
otu nisu kljuni deljenje i meuzavisnost. Vano je pobeivati, biti prvi. Ukoliko uspe da
preivi, bie na samom vrhu evolucijskog drveta.
Kako razmiljamo, kako nastaje ivot, kako se razboljevamo, kako se jedna jedina eli
ja razvija u potpuno razvijenu osobu kao i ta se dogaa sa sveu kada ovek umre... to
(kao) nije vano? Ili je, moda, dolo vreme da da Njutna i Dekarta stavimo na pravo mesto,
kao proroke prevazienog istorijskog pogleda. Nauka je proces razumevanja sveta i nas
samih, a ne niz za sva vremena zabetoniranih pravila. Prilikom dovoenja novog, esto je
neophodno odbaciti staro.
ovek uporno ne shvata da ne postoji razlika izmeu boanskog i ljudskog, ovejeg.
Ako boje Bie proima ceo Univerzum zajedno sa naom realnou, do i najmanje estice
kao znaka njegovog postojanja i egzistencije, onda ne postoji ni druga svetlost do - boje
iliti boanske! Sve ostalo je (samo) osvetljenje. Bez duha i daha. Boje (pr)osvetljenje, svet
lost, ivotvorno zraenje, jeste ist kvalitet bez primesa i neogranienosti u pogledu kvan
titeta. To je, ujedno, i ta boanska, preciznije boja svetlost, iskra, estica.
Svi smo mi njome obasjani, bolje rei darovani. Dokaz je samo nae postojanje. Isti
na, neko vie, neko manje. U trenutku kad iz nekog razloga ovek ostane uskraen za
nju ili iskra (estica, energija) napusti njegov organizam, on kopni i nestaje ili zalazi u
izvesnu vrstu umne poremeenosti. Istina, poslednje moe da ga snae i pod uticajem
boanske svetlosti s tim to se ona (umna poremeenost) u tom sluaju manifestuje psi
hofizikim ,,mrtvilom, lenjou, doivljajem sveta kao nitavila. Obasjanost ga, dakle,
samo bioloki dri u ivotu. Ali, pogreno bi bilo i tvrditi da je upokojeni ovek lien
boanske svetlosti budui da je njegova dua njena sublimacija (boje svetlosti) a
naputeno telo osvetljeno kao bilo koja druga neiva tvar. Nakon okonanog procesa
potpune razgradnje, organska materija je ve uveliko prela u nov kvalitet, u druge iv
ote. Bez obzira na vrstu i oblik.

Moe li boanska energija (kojom su ljudi proeti i nadahnuti) da utie na ovekov


imunitet i otpornost prema infekcijama? Moe, u zavisnosti od mere u kojoj je prihvae
na i doputenja da cirkulie kroz njegovo telo. Znai, da ulazi i izlazi (otvorenost prema
gore). Svojevrstan oblik gra due spreava to. Uplaena osoba niti prima novu energi
ju, niti dozvoljava ,,staroj (istroene potencije) da napusti njen organizam to vodi u
bolest. Posledica toga je, opet, umorna, troma, od ivota uplaena i u krajnjoj liniji nes
retna dua. Njena kua se tada konano uruava da bi zavrila potpunim raspadom.
Krug patologije je zatvoren. Izlaz je njegovo pravovremeno ,,presecanje odgovarajuim
pristupom i terapijama. Najbolji - popravljanje protoka energije i povratak u prvobitno
dobro psihofiziko zdravlje. ,,Najgori - primeren (bez bola i patnje) izlazak iz ve
unitenog tela i prelaz u nov kvalitet ivota.
Znamo da je ovek, za razliku od ivotinja, sposoban da potiskuje svoja oseanja. On
to ne ini samo mentalno, ve i fiziki. Rajh kae da ovek, da bi se zatitio od bola, gradi
u svom telu, kao srednjevekovni vitez, miini oklop-nesvesne hronine tenzije odreenih
grupa miia koje spreavaju slobodan tok energije i umanjuju snagu oseanja. Okloplja
vanje ima segmentarnu, krunu strukturu, rasporeenu pod pravim uglovima prema kimi.
Kao prstenovi. Ima ih sedam. Oni, oralni, vratni, grudni, dijafragmatski, trbuni, i karlini.
Rajhov uenik i osniva bioenergetske analize, Aleksandar Loven (Alexander Lowen),
ustanovio je da postoji i osmi segment - noge, koji je funkcionalno povezan sa prvim onim. Kao oktava sa primom. Interesantno. Ne podsea li to na muziku skalu. Zamislite
ivotnu energiju koja na nama pokuava da odsvira do, re, mi, fa, sol, la, si, do... i nazad, a
na svakom koraku neki nemuzikalni ego denfuje ice. Jadne li muzike. Malo se toga moe
komponovati sa nekoliko tonova. Mnogima je, stoga, ivot esto dosadan i prazan. Sviraju
istu pesmu celoga ivota, sve dok ne odsviraju svoje48.
U celu ovu ,,priu se, meutim, uplie jo jedan neizostavan inilac - energija ljudi iz
okruenja. Osoba okruena nesreom oajnika ima neuporedivo manje anse da se
,,izvue od one koja je okruena bogougodnim oseanjima - ljubavlju, dobrodunou,
razumevanjem, reju ljudima koji ive u ,,svetlosti. Zahvaljujui takvom okruenju, dakle
zdravom i nesebinom davanju bez krajnje raunice (gunanja u stilu: ,,a ti misli da je
meni lako, ,,da mi rodbina posle ne prebacuje, nije mi lako, al ta u, takva mi sudbi
na, gore je meni nego njemu/njoj bolesnoj... i sl.) bolesnik e lake savladati ono to ga
je snalo i vratiti u ivot.
Etar, ili suptilna supstanca koja ispunjava prostor, neprekidno je ispunjen tim men
talnim strujanjima svih vrsta i jaina, koja izviru iz umova svih ljudi. Ta strujanja, naravno,
dolaze u meusobni dodir i esto se ili kombinuju ili deluju tako to se meusobno neu
traliu. Na primer, strujanja odreene jaine i vrste vibracija (to jest, odreenog mentalnog
stanja), kada dou u dodir sa drugim strujanjima slinih vibracija, tee da se spoje i kom
binuju, poto su u meusobnom skladu i privlae se. Ali, ako su to suprotne vibracije, one
e doi u meusobni sukob i delovati uzajamno neutraliui odgovarajuu silu. Ako su
podjednako snane, obe e izgubiti mo, ali ako je jedna mnogo jaa od druge, ona e
izgubiti samo procenat obrnuto proporcionalan njenoj snazi, a isto e biti i sa slabijom. To
jest, slabija e izgubiti dvostruko vie snage nego jaa, a jaa e izgubiti upola manje snage
nego slabija, pod pretpostavkom da je jaa vibracija dvostruko jaa od slabije.
48) Neboja Jovanovi, ibid.

Etar je hipotetiki suptilni oblik materije, koja ispunjava itav prostor, ak i izmeu
atoma, i izmeu svetova. O etru niko ne zna nita objektivno, ali je nauka bila prisiljena da
pretpostavi njegovo postojanje da bi objasnila odreene fenomene.
Dakle, nauka smatra da talasi u etru, kad se pokrenu, putuju dok ne dou u dodir sa
materijom koja je u stanju da primi njihove etarske vibracije i reprodukuje ih u obliku
toplote i svetlosti. Drugim reima, izvorna svetlost i toplota Sunca ne ,,putuju do Zemlje
da bi se tu osetili ve naprotiv, izvorna solarna toplota i svetlost uspostavljaju talase u etru
koji putuju dok ne stignu do Zemlje gde se, kada naiu na pogodan materijal, reproduku
ju ili ,,transformoiu u vibracije svetlosti i toplote sline onima iz izvornog impulsa. A mi
na Zemlji oseamo toplotu i vidimo svetlost...49

Stvoreni nemoni?
Sva je prilika da sve due dolaze na ovaj svet sa istim potencijalima, bez obzira na
osoben genetski sklop organizma. Sve ostalo je, u manjoj ili veoj meri, uslovljeno socijal
nim okruenjem. uo sam za izreku, kau katolikih, svetenika: dajte nam dete do este
godine, posle je - vae! ovek, znai, moe da realizuje svoje potencijale do visoke
uspenosti ili, s druge strane, potupne degradacije. Psihike i fizike.
Kuda vodi ovaj put? Kakva e ga svetiljka obasjavati ako je svetlost relativna? ta
znai vidljivo? Za koga? ta su duhovne oi? Bog ne upravlja samo ovim (materijalnim)
svetom, za koji mislimo da je jedini. Stvaraocu je on neto sasvim drugo od predstave
zemaljske vlade iz senke umiljene da Njemu nalii i poseduje Njegovu mo. Relativi
zovanjem vrednosti ivota otkriem da je ivot vean i neunitiv, oduzimanjem bojeg
daha nevinima, potvruje samo sopstveno poreklo iz praha i pepela. Sreom,
ogranienog roka trajanja.
Vladari iz senke veruju da poseduju celokupno svetsko znanje. Da su ga osvojili.
Ubeeni su da imaju razreenje od praroditeljskog greha i bezgreno pravo na jabuku saz
nanja. O, jada li u njihovim skuenim mozgovima. Ako su ubeeni da ve ubiru korist od
tog ploda znanja dobra i zla mala im je vajda, jo manje znaje, a najmanja - mudrost. Da
nije tako, ne bi inili to to ine. Od Prvog i Drugog svetskog rata, preko Srbije i Iraka, do
zamrzavanja zauvek trulenih sopstvenih zemnih ostataka. Uzalud im (navodno) znanje,
poput svinjama biseri.
Sklanjanjem pogleda od realnosti, oveanstvo u crno zavijaju. Sopstveno shvatanje
dobrote, sa Svevinjom poistoveuju. Spaljivanjem zagovornika materijalistikog pogleda na
svet, brane bedem sopstvenog materijalistikog shvatanja. Samo sa drugim predznakom.
Imam - jak sam; posedujem - pametan sam; gomilam - svemoan sam; samo su odrazi toga.
Pa ipak, skriveni u mijim rupama drhte da e to izgubiti i, iako sa jednom nogom odavno
u posmrtnom kovegu, veruju da e osegnuti besmrtnost. Hoe, ali ne oekivanu.
Hitler je njihov odraz. Dodue, primitivniji. Imao je ideju i znao da se dobro skrije. U
vujoj ili pacovskoj jami, svejedno. Dosta su od njega nauili. ak i preko toga na vlastitom
iskustvu. Propadljivost tela ih jo uvek mui. Klonirajui ivotinje, ve kloniraju sebe. Prob
lem je u tome to im se ne dopada ono to vide. U sopstvenim oima su sami sebi lepi. I
pametniji. Nije im lako.
49) Viljem Voker Etkinson: Mo uma, tajna mentalne magije

Samo je Gospod iznad dobra i zla, samo On razume i moe da prata. Ostalo je sve
opsena. Za svako svoje zlo, nareeni trae dobro opravdanje. I nalaze ga samo u sop
stvenom mozgu. Cilj ne bira (i opravdava) sredstva izmislili su da bi umirili od Stvarao
ca dobijenu savest ,,da njome raspolau po svojoj volji i nahoenju. I, po cenu - due.
Dok ne doe Vreme...
Sve su lepo spakovali u sopstvenu emu, njihovu viziju harmonine budunosti. Za
njih ubijanje i smrt nevinih nema teinu greha. Ne uzimaj od mene i gazi preko leeva, ivotni moto i uslov opstanka. Ubijaju sve vie i bezonije, plaei se starih dua u
novom telu. ta vie, u tuim telima ubijaju same sebe i sebi sline! Ali, ta se deava.
Due rtava se ovaplouju u telima sopstvenih krvnika. Stradalnika iz koncentracionih
logora u telima delata, jasenovakih muenika u telima onih koji su nad njihovom
glavom i Savom podizali malj. Na taj nain dobro nagriza svoje zlo. Ono je ra re.
Dolazi do degeneracije, izobliavanja zla. Na alost, ne onako i onoliko brzo koliko bi
normalni eleli...
Borba protiv monika iz senke se naizgled ini nemoguom. Svaka glava koja tri
iznad proseka nestaje u noi ili bolnici za duevno obolele. Isto vai i za narode. Gde fizi
ka sila ne pomae, tu je novac. Due su danas na najnioj ceni. aka dolara je previe. Gde
i on zanemoa, tu su ,,vere to jest - sekte. Kod njih su due jo jeftinije. Koliko za jednu
,,polutku.
Svetski monici odvlae ljude od boje estice i Svevinjeg. Zavode ih knjigama Sveta
Krv - Sveti Gral, Davinijev kod i slinima. Jedna od pretpostavki o Svetom Gralu,
ukoliko uopte postoji, jeste znanje Prvog Greha koje vodi na put u svet vanulne real
nosti, nain saznanja o svemu ,,od postanka sveta do danas i budunosti, dakle putovanje
kroz vreme u svim pravcima i gotovo do samog njegovog kraja.
A Boje otkrivenje e se realtivno uskoro dogoditi. I to u domenu fizike. Kona
no e se saznati istine i tajne religija. Posebno realnost svemoi gospodnje. Njegova
snaga, mo, sveznanje, nedodirljivost i nedostinost, sveprisutnost u naem svako
dnevnom ivotu i organskoj i neorganskoj prirodi. ovek e shvatiti da tajne, u stvari
- nema! Re je samo o ljudskoj nesavrenosti i neznanju. Gledano iz ugla istorijskog
poimanja vremena, ovek je koliko jue bio ubeen da je munja boji prst, a grom
Njegova srdba. A danas?
Gospod je sa nama i u nama. U svakog trenutku naeg bitisanja, od samog Postanka.
On je (i) ona energija koja sve proima i sve ,,zna, ali i ono to neki nazivaju eterom.
U trenutku oslobaanja tela, ovek vie nema tajni. Zato se, onda, celog ivota
stiskao, povlaio u sebe, zatvarao? Zbog straha od (samo)saznanja i (samo)spoznaje, ali i
potencijalne opasnosti da to neko drugi sazna. Moda e mu time nauditi. Koliko puta
dnevno kroz ovekovu glavu prolete lepe, a koliko rune misli? ta je sve u stanju da
pomisli o osobama iz najblie okoline, da ne govorimo o ostalima? Kako da im otvori pre
pun ,,kofer sopstvenih ne ba ljupkih misli, a da ipak sauva dobre odnose do kojih mu
je, inae, istinski stalo. I, eto odgovora: optereen i sputan sopstvenim mislima, ovek ne
moe da dosegne i prodre u etar.
Ljudi se gotovo panino plae osoba sposobnih da ,,itaju tue misli, nesvesni da ih
upravo taj strah - odaje. Pogled, grimasa, tik, podrhtavanje ruku, poloaj tela, znojenje,
rumenilo... sve su to (nesvesni) izdajnici sklonjenih misli i oseanja. Pronicljivost, izmeu
ostalog, znai i itanje tih tajnih znakova izdaje. Nije potrebno odvie napora da bi se

prozrela neiskrenost, laljivost, loa namera. Pogledajmo, za primer, samo govor oiju za
koje je narod rekao da su ogledalo due: igraju mu oi ko na zejtinu; sklanja pogled u
stranu; gleda preko glave sagovornika itd. Odgovor na to su tzv. rentgenske oi, tj. od
kojih nita ne moe da se sakrije. Kau: gleda ga pravo u zenice, on bi da pobegne, a ovaj
ga pogledom prikovao za zemlju. Ovo je, rekoh, samo mali deo arsenala (izdajnikog) govo
ra tela koje se prilino lako moe proitati.
Fotoni su sa obe strane. Kreiraju misli, prenose ih, skladite, briu. Oni su, dakle,
istovremeno osnov, uslov i posledica svog znanja i komunikacija. Mogu se zamisliti
kao talasi ili astralne niti, u svakom sluaju brzina im je neograniena, kriju nes
luene mogunosti i podloni su najrazliitijim transformacijama. Tek e se dokaza
ti njihova gotovo beskrajna raznolikost, komplikovanost m eusobnih odnosa i veza,
fundam entalan znaaj u funkcionisanju ,,ovog, a ini mi se jo vie duhovnog (beste
lesnog) sveta. Fotoni su, zapravo, veza izmeu opipljivog i bestelesnog sveta. Telesni
proimaju do kraja, bez ostatka, istovremeno ga dovodei u vezu sa bestelesnim sve
tom kome i sami pripadaju. Ako je elija osnov ivota, onda je foton osnov i elije i
svekolikog m aterijalnog i nematerijalnog sveta. Njegovo razumevanje, dovee do
praga otkrovenja gospodnjeg. Tada e doi do prave provale novih teorija koje e iz
korena izmeniti svet i nae poimanje i njega i samih sebe. Otkriemo da smo sa
Gospodom i u Njemu.
Ali, vratimo se ,,opipljivijem aspektu ljudskog organizma. Valja razumeti da je stvoren
sposobnim za odbranu od svih vrsta infekcija. Tokom razvoja je preiveo veliki broj virusa
brzog dejstva, poput malih i ovijih boginja, deje paralize itd. U najveem broju sluajeva
mu je dovoljno oko devet dana da izgradi efikasnu odbranu protiv njih. A ako ve moe da
preivi napad i tih najagresivnijih virusa, nema sumnje da e veoma lako izai na kraj i sa
onim ,,sporijim.
Da bi ovek uspeno odravao ravnoteu psihoneuroimunog sistema, mora da naui
da telo ini snanijim. A svako ima fiziku taku slamanja uslovljenu nainom ivota.
Pitanje je samo hoemo li istraivati krajnje granice sopstvene izdrljivosti ili slediti gene
racijski nasleena strukturna i fizika ogranienja. Kako se izboriti sa svim starim i novim,
spoljnim i unutranjim, materijalnim i nematerijalnim podsticajima i uzronicima narua
vanja ovozemaljskog stanita sopstvene due? Na prvom mestu, organizam treba podstai
da uvek i u potpunosti koristi mogunosti vlastitog imunog potencijala. Kec u rukavu
ovde nita ne znai. Adute valja odmah iskoristiti. A da bi imunitet bio ojaan do mere pune
efikasnosti i organizam dobio pravovremeni impuls da ga iskoristi, mudre i razumne ivo
tne navike esto treba upotpuniti neim, u pravom smislu - lekovitim. Todoxin-ova nau
na grupa nudi Todoxin-ove preparate.
Ne manje znaajna je i vrsta psihoterapije. Ne u bukvalnom znaenju ovog izraza, ve
pre u smislu drugaijeg prilaza ivotu i pripreme za nailazee ivotno doba. Dete bi valja
lo pripremiti za pubertet, adolescenta za doba odgovornosti i preuzimanje ivota na sop
stvena plea, dok bi zrela osoba trebalo da se pripremi za ivot u treem dobu, dobu
proivljenog i u meuvremenu steene mudrosti, doba odmora ali i davanja onima koji tek
dolaze. U tom sluaju e ivot biti kvalitetniji, bolji, bremenitiji zadovoljstvima, posledice
preivljenih stresova znaajno ublaene a ovek neuporedivo otporniji na sve vidove infek
cija i oblike bolesti. Ukratko, u takvim uslovima e osoba moi da dosegne kvalitetnu
dugovenost.

O emu je, konano, razmiljao Artistotel u tiini gledajui brojne brodove i amce? O
tome da li je ili nije Zemlja okrugla ili - ko smo, odakle smo, ko nas je stvorio i poslao
ovamo da razmiljamo da li je Zemlja, ili moda nije, okrugla? Moda se napregao da
oslune sveproimajuu boansku muziku, njeno okatvno ustrojstvo, i nastojao da oseti
ritam sveprisutne igre fotona univerzalnog ivota? Razmislite...

L iteratura:
Aristotel - Metafizika, 1971.
Becker, Robert O. - The Body Electric - Electromagnetism and the Foundation of Life, 1985.
Dui Jovan - Blago Cara Radovana, 1997.
Enby Erik, Gosch Peter, Sheehan Michael - Hidden Killers: The Revolutionary
Medical Discoveries of Professor Guenther Enderlein, 1990.
Enderlein, Gunther - Bacteria Cyclogeny, 1998.
Etkinson Viljem Voker - Mo uma / Tajna mentalne magije, 2004.
Feynman R.P. - The Character of Physical Law, 1967.
Grace Stuart - An Open Letter on Pleomorphism Unbundling the Enderlein Legacy, 2001.
Green Michael - Superstrings, 1986.
Habermeyer Sharhene - Prava muzika za vae dete, 2001.
Hoking Stiven - Teorija svega: Poreklo i sudbina univerzuma, 2004.
Jeromonah Jovan (ulibrk) - O muzici i vaspitanju / Jedan ogled
Jovanovi Neboja - Neujna muzika postojanja, 2005.
Kaku Miio - Ajntajnov kosmos, 2005.
Ledermen Lion - Boija estica, 1997.
McTaggart Lynne - The Field: The Quest for the Secret Force of the Universe, 2001.
Miljkovi Sran - Bratislav Petkovi: Muzike e biti u carstvu bojem, 2006.
Mlodinov Leonard - Euklidov prozor, 2005.
Pei Stevan - Tesla ili prilagoavanje anela
Plutarh - O muzici, 1977.
iber Antonio - Eksperiment s dvije pukotine, 2004.
Vladika Velimirovi Nikolaj - Nove besede pod gorom

HIV/AIDS
Za sada bez dobrog naslova
ili - bolesti sa namerom
U sezoni godinjih odmora, nije naodmet znati neke metode za hvatanje lavova. Zav
isno od svog ukusa, moete odabrati jednu od sledeih, strogo nauno zasnovanih:
1. Lav se moe logikim rezonovanjem, u duhu Hilbertove aksiomatike, ubediti da sam
ue u kavez;
2. U pustinju se stavi sferini kavez, pa se izvede transformacija zvana inverzija. Tako
e se lav nai u kavezu, a lovac izvan njega;
3. Deskriptivnom geometrijom, lav se projektuje i fiksira na odreenoj taki Sahare;
4. Zahvaljujui primeni teorema Bolzana i Vajerstrasa u vezi sa presecima planova,
Sahara se secka na komadie sve dok se ne pronae lav;
5. Zahvaljujui teoriji skupova, lavovi se mogu izluiti iz ostatka Sahare;
6. Lav se izvlai u etvrtu dimenziju, vezuje mu se rep u vor, pa se onda smeta u nor
malan prostor. Lav vezan za samog sebe ostaje bespomoan;
7. Putem primene matematikih radova N. Vinera, oca kibernetike, lav se moe pro
gramirati tako da sam ue u kavez;
8. Veliki fiziar Dirak dokazao je da ono to se ne moe osmotriti i - ne postoji. Poto
se u Sahari divlji lav ne da osmatrati, znai da postoje samo pitomi lavovi, a njihovo hvata
nje na predstavlja problem;
9. Zahvaljujui radovima fiziara Majorane, moe se u kavez zatvoriti pitomi lav, koji
se onda prema odreenoj formuli pretvara u divljeg;
10. Teorija relativiteta omoguuje da se lav okruio svetlou tako da vie nita ne vidi.
Da bi se to postiglo, dovoljno je staviti pored njega deli Siriusovog crnog satelita, koji je u
stvari zvezda izvanredne gustine. Nita lake;
11. Moe se konstruisati filter kroz koji moe da proe samo lav, pa se tim filtrom
poisti Sahara (analognim metodom se razdvaja plutonijum od drugih atoma metala);
12. Pustinja se moe ozraiti usporenim neutronima, pa se lav, postavi radioaktivan,
moe lako slediti;
13. Saharski biljoderi se mogu hraniti spanaem, dakle povrem koje sadri mnogo
gvoa. Kad lav pojede dovoljno tih biljodera, postaje dovoljno magnetian da se moe
privui magnetom.
Ovaj duhoviti predlog za hvatanje lavova, ameriki matematiari su objavili u svom
Matematikom meseniku 1938. godine (godite 45, strane 446-447), naravno, shodno

tadanjem nivou prirodno-matematikih naunih postavki i naela. Bilo bi zaista intere


santno (a posebno korisno) videti kako bi danas izgledao ovaj predlog za hvatanje lavova
u Sahari i to u interpretaciji trenutnih svetskih autoriteta u oblasti medicinskih i moleku
larnobiolokih nauka, s tim da se re ,,lav zameni skraenicom -HIV/AIDS!
Jo interesantnije bi, naravno, bilo ukoliko bi taj predlog bio lako primenjiv.
A nije da nema pokuaja. tavie, moda ih je i premnogo. Mada traljavih... E, sad,
neemo o tome da li namerno ili smiljeno. U stvari hoemo, ali polako.
HIV/AIDS, tj. sida, nije boji in, niti nesrean sluaj prirode, ve -tajno oruje oveka.
I sama kolevka HlV-a je ,,udo. Smetena je u Kold Spring Harboru (Cold Spring Harbor)
na Long Ajlendu (Long Island), Los Alamosu (Los Alamos) u Novom Meksiku (New Mexi
co), Fort Ditriku (Fort Detrick) u Merilendu (Meryland), SAD, kao i Porton Daunu (Porton
Down) u Velikoj Britaniji.
Za ovu priu je manje vano da je, po svemu sudei, tim sovjetskih virusologa sa Sov
jetske akademije u Novosibirsku, radei pod Viktorom danovim, pre svih uspeno izolo
vao retrovirus iz elija ljudske leukemije zaraenih fetalnim teleim serumom.
uvi za napredak ,,crvenih u oblasti bioinenjeringa, naunike sa Zapada je zahvati
la panika. Saznanje da je Sovjetski Savez daleko ispred njih, nateralo ih je da brzo iskoriste
ideju i pronalazak, naravno, uz podrazumevajue ,,prilagoavanje datuma prolaska
pobednika kroz cilj. Budui da su previe vremena utroili na eksperimente, a u strahu da
vest o srenom dogaaju na dopre do uiju njihovih gazda tj. finansijera, odluuju da
sveano i na sva zvona objave da su prvi doli do saznanja da ljudske elije leukemije mogu,
kao domaini, da utiu na rast kravljih, ovjih i konjskih virusa - retrovirusa.
Ova genetika istraivanja su, inae, klasifikovana u oblast tzv. eugenetike, koju su
neki definisali kao prouavanje usavravanja naslea uz pomo genetske kontrole. Sama
re ,,eugenetika je, inae, grkog porekla sa znaenjem raanje zdravih.
Eugenetika, (gr. eugenika) je termin koji je uveo Golton 1883. godine da bi oznaio
program koji bi doveo do poboljanja ljudske vrste. Na osnovu toga programa potomstvo bi
trebalo da ostavljaju iskljuivo ljudi koji su nosioci ,,dobrih varijanti gena. Eugenetiki pro
gram ima dva aspekta, tzv. ,,negativnu eugenetiku i ,,pozitivnu eugenetiku. ,,Negativna
eugenetika podrazumeva eliminaciju ,,tetnih gena iz ljudskih populacija putem steril
izacije osoba koje su nosioci razliitih ,,neprikladnih varijanti gena ili dobrovoljnim
uzdravanjem od raanja dece. ,,Pozitivna eugenetika podrazumeva favorizovanje, preko
izuzetno velikog broja potomaka, odreenih ,,dobrih genetikih konstitucija ljudi.
Da li se i vama ini da ovo ima vie veze sa ljudima nego ivotinjama? udno. I meni!
Da vidimo...
Pojam ljudske selekcije se vezuje za uvenog grkog filozofa Platona koji se u svom
poznatom delu ,,Drava zalagao da vlada kontrolie ovekovu reprodukciju. Po njemu,
selekciju bi trebalo vriti lutrijom pod nadzorom vlade. Na taj nain, verovao je i o tome
pisao, ljudska oseanja ne bi bila povreena saznanjem o principima po kojima je vrena
selekcija.
Drugi poznati genetski program Starog doba, vezuje se za Spartu. Prema jednom mitu,
naime, Spartanci su ,,neperspektivne bebe ostavljali van zidina grada na milost i nemilost
neba ili, preciznije, sunca, snega, sluajnih prolaznika i divljih ivotinja.
Ipak, osnovni principi koje je definisao Golton u direktnoj su vezi sa uenjem i radom
arlsa Darvina, inae, pod velikim uticajem uenja Maltusa. S obzirom na ovu vezu, ne udi

to Darvin iznosi tezu da je mehanizam prirodne selekcije pokvaren razvojem ljudske civ
ilizacije pa, shodno tome, jedan od ciljeva civilizacije treba da bude pomo neprivilegov
anim, odnosno povratak u preanje stanje naruene prirodne selekcije, naravno, elimi
nacijom slabih.
Britanski filozofi su otvoreno iznosili miljenje da se inferiornim ljudima ove Planete
ne sme dozvoliti ,,prenamnoavanje, a samim tim i ugroavanje prirodnih izvora zemlje i
postojei politiki i ekonomski sistem.
Najpoznatiji govornik 18. veka, predstavnik Britanske istonoindijske kompanije i
pristalica politike globalnog genocida bio je ekonomista Adam Smit. U svojoj najznaajni
joj knjizi Bogatstvo nacije obnarodovao je uvenu raspravu o ljudskoj prirodi i teoriju o
moralnoj sentimentalnosti po kojoj je ovek, zapravo, sputen na nivo ivotinje.
Smitove ideje je u 19. veku razraivao niz tadanjih istaknutih filozofa, poput Tomasa
Maltusa (zaposlenog na visokom poloaju u Britanskoj istonoindijskoj kompaniji). Maltus
se sredinom veka, u kome je iveo, zalagao za odravanje precizno odreenog broja
stanovnika na Zemlji, shodno postojeim zalihama hrane, sugeriui da se ,,prekobrojna
deca ili odstrane iz ivota ili da im se mesto pod suncem obezbedi slanjem na nebo
odraslih ljudi. Bilo kako bilo, broj stanovnika Planete je, po njemu, morao da se strogo
odredi i nikako ne prekorauje. Maltus je zahtevao i da se sprei delovanje onih koji su ti
tili siromane od zaraznih bolesti. I danas ,,maltuzijanstvo oznaava kontrolu rasta
stanovnitva s obzirom na postojeu koliinu zaliha hrane.
Pored Darvina, i uveni filozof i dobitnik Nobelove nagrade za knjievnost 1950.
godine, lord Bertran Rasel, prihvatio je Maltusovo uenje veoma veto prikrivajui svoje
zamisli od ire javnosti. Rasel je, naime, tvrdnjom da je protiv rata u Vijetnamu pobrao
opte simpatije i priznanja. Meutim, njegovo miljenje je bilo da je rat straan, prljav i
neefikasan nain ubijanja ljudi. Bakterioloki bi bio istiji i - efikasniji! Prefinjen aris
tokratski stav za ,,prefinjen oblik genocida...
Godine 1962. odran je simpozijum CIBA pod nazivom ovek i njegova budunost,
kojim je dominirao Frensis Krik. Njegov ,,specijalitet je bio sterilizacija hemikalijom koja
bi se dodavala u vodu sa ciljem spreavanja razmnoavanje manje vrednih populacija. I
Frensis Krik je, inae, jedan od dobitnika Nobelove nagrade.
Ova aristokratska tradicija kontrole raanja dola je do izraaja u Americi jo
poetkom 20. veka formiranjem (1904. godine) Stanice za eksperimentalnu evoluciju
koju su finansirali unuci Endrjua Karnedija, Kornelijus Vanderbilt, D. P. Morgan i Don
D. Rokfeler. ,,Stanica je izvodila eksperimente na pripadnicima razliitih rasa.
G-a E. H. Harismen je 1910. velikoduno poklonila plac Kold Spring Harboru na Long
Ajlendu i finansijski pomogla Stanici za eksperimentalnu evoluciju da osnuje Kancelar
iju za beleenje eugeneze. Novinari su g-u Harismen, s pravom ili ne, proglasili najbo
gatijom enom sveta i zahvaljujui tome je postala pokretaka sila eugenetikog istraivan
ja u Americi. Bogatai koji su podravali Kold Spring Harbor odluno su pravili plan kako
da smanje raanje crnih i obojenih ljudi posebno u Africi i SAD.
Od 1915. godine, pa sve do pred Drugi svetski rat, otvarani su objekti za mnoge
nemake genetiare koji su vrili intenzivna istraivanja porekla razliitih rasa i pravili
eugenetske eksperimente u cilju oslobaanja sveta od osoba ometenih u razvoju koje su
nazivali ,,nepoeljnim i ,,defektnim. Potomci veoma cenjenih amerikih porodica, kao
na primer Harimen, sponzorisali su ove eksperimente koji traju do dananjih dana i vode

do stvaranja HlV-a. Superiorne amerike porodice prihvatile su svoju Bogom danu


privilegiju da jednog dana poseduju Ameriku, njene prirodne resurse i pravo na
proizvodne sposobnosti. Njihove ideje, stoga, ne zaostaju mnogo za onima iz feudalnog
doba. Blago njima!
Rad Slube eugenetike je bio okrutan od samog poetka. Godine 1915. u njenom
izvetaju je zabeleeno otkrie da je pelagra, zaraza sa visokom stopom smrtnosti,
prouzrokovana nedostatkom niacina. Lek se sastojao u odgovarajuoj dijeti. Umesto da ovu
informaciju javno obelodani, Sluba eugenetike je insistirala na dijeti u kojoj je preovlai
vao kukuruz, koji u sebi ne sadri nijacin! ta vie, veoma otro su napadani oni koji su
tvrdili da nijacin spreava pelagru. U periodu izmeu 1915. i 1935. godine zabeleeno je na
milione smrtnih sluajeva uzrokovanih pelagrom, i to gotovo iskljuivo ,,nepoeljnih
Junjaka, siromanih belaca i crnaca.
Ma koliko se suzdravao, ne mogu a da ne pomenem jednog od prvih modernih zagov
ornika eugenetike ideje, ak i pre nego to je tako nazvana - Aleksandra Grahama Bela.
Da, ba njega, jednog od izumitelja telefona. Bel je, naime, 1881. ispitivao nivo gluvoe kod
ljudi na ostrvu smetenom kraj june obale Kejp Koda u Masausetsu, u jednom od prvih
sanatorijuma za gluvoneme Martini Vinogradi (Marthas Vineyard) u kome je usavren
poseban znakovni govor gluvonemih.
Doavi do zakljuka da je gluvoa nasledna, preporuivao je da se ljudima sa uroen
im nedostatkom sluha zabrani brana veza. U svom delu Istraivanja o formiranju razlii
tih vrsta gluvoe kod ljudske rase ( Memoir Upon the Formation of a Deaf Variety of the
Human Race ), poput mnogih drugih ranih eugenetiara, predlagao je i strogu kontrolu imi
gracione politike upozoravajui da internati pri kolama za osobe sa oteenim sluhom
mogu postati mesta za raanje ,,gluve ljudske rase! Cinik bi se glasno upitao zato
gospodin Bel nije radio na pronalaenju aeroplana i pokretnih slika, budui da u to vreme
jo nisu bili pronaeni. Nita loije ne bi proao ni da je pronalazio - koka kolu! Sreom, ja
nisam od tih ...
Uzgred budi reeno, danas su na ovom ostrvcetu smeteni otmeni hoteli za bogatu kli
jentelu. Sluajno? Bolje upueni tvrde da je ono fatalno za porodicu Kenedi. Naime, malim
mostom ovo ostrvo je povezano sa ostrvcetom epekvidik (Chappaquiddick) na kome je
pod prilino nejasnim okolnostima 1969. stradala ljubavnica Edvarda Kenedija, Meri Do
Kopeni. Sluajno? Neto vie od deceniju kasnije, u njegovoj neposrednoj blizini se sruio
avion Don Dona Kenedija jr. koji je krenuo u letnjikovac smetenom na njemu. Sluajno?
Ni tu, meutim, sluajnostima nije kraj. U leto 2000. godine ostrvo je zahvatila infek
tivna bolest tularemia, poznatija kao glodarska groznica (rabbit fever) koju izaziva bakter
ija Francisella tularensis. Sluajno? Epidemija je inicirala obimnu policijsku istragu uz
uee najpoznatijih svetskih naunih eksperata, sobzirom na izraenu sumnju da je
pomenuta bakterija namerno putena niz vetar, tj. preneta vazduhom, i da je re o - teroristikom aktu! Sluajno?
Ipak, ne sluajno, Trea meunarodna kortferencija eugenetike u Prirodnjako-istori
jskom muzeju u Njujorku, odrana je 1932. godine. Predsedavao je dr Ernest Rudin, poto
nji saradnik i koautor sa jednim uglednim lanom nemakog drutva rasistike higijene.
(Nije zgoreg podsetiti da se Hitlerov zakon za zatitu nemake krvi i rase bazira na modelu
razvijenom u okviru Kold Spring Harbora 1921. godine, pod nazivom Model eugenetikog
zakona sterilizacije.) Henri F. Ozborn, roak D. P. Morgana, imenovan je za zamenika

predsednika konferencije. Ozborn je prvi doveo u vezu pojmove pripadnitvo i sredina


i promovisao termin kontrola stanovnitva. Njegov uvodni govor u Avgustovskoj grupi
1932. godine moe biti od velike pomoi i u sagledavanju epidemije AIDS-a:
Moja svetska turneja moe da se sumira kao est prekobrojnih: prekomerno
unitenje prirodnih izvora irom sveta, preterana upotreba mehanizacije kao zamene za
ljudski i ivotinjski rad, rekonstrukcija skladita brodova, eleznice, dokova i drugih sred
stava prevoza, zamena primitivnih oblika transporta, prevelika proizvodnja hrane i meha
nizacije, previe poverenja u ono to nam predstoji u budunosti i zalihe, to je dovelo do
prekomernog irenja prirodnih resursa i mehanike opreme, prenaseljenost iznad kapacite
ta prirodnih i naunih resursa uz stalnu nezaposlenost onih koji vie nisu prikladni...
Doao sam do zakljuka da su prenaseljenost i nezaposlenost sestre bliznakinje. U
prirodi manje podobne osobe nestaju, ali u civilizaciji - mi ih drimo unutar drutva nadajui se da e doi bolja vremena kada e oni nai zaposlenje. Ljudska civilizacija ide u
suprotnom pravcu od prirode i ohrabruje opstanak nepodesnih...
Kold Spring Harbor je 1932. dao Nemcima na korienje svoje prostorije. U godina
ma koje su prethodile Drugom svetskom ratu, vodei genetiari nacistike Nemake su
se tu usavravali, a potom vraali u rodnu Nemaku i koristili steeno znanje za voen
je Hitlerovog programa medicinskih eksperimenata, iji je cilj bio stvaranje savrene
rase. tab za eugenetiku je bio predvodnik rasnih eksperimenata primenjivanih u
nacistikoj Nemakoj. Neki od njih su posluili i kao model Geringovom ,,T4 programu,
to je ishodovalo ubijanjem 400.000 slaboumnih i osoba ometenih u razvoju, klasifiko
vanih kao ,,defektni.
Ova saradnja u interesu nauke nacistike Nemake i nekih krugova u SAD nije
sluajna, a jo manje inicirana eljom za novim naunim saznanjima. Nemaka je pod
Adolfom Hitlerom bila poznata po svom eugenetskom programu, iji je cilj bio stvaranje,
odranje i unapreenje iste germanske rase. S obzirom na stav da cilj opravdava sredst
va, nacisti su vrili eksperimente na ivim ljudima (in vivo eksperimenti) s namerom testi
ranja i potvrde vlastite genetike teorije.
Izmeu 1930. i 1940. u nacistikoj Nemakoj je prinudno sterilizovano vie stotina
hiljada mentalno nepodobnih osoba, a na desetine hiljada institucionalizovanih bolesni
ka ubijeno ,,eutanazija-programom.
Odmah iza nacistike Nemake, eugenetski program SAD je drugi po veliini u istori
ji civilizacije. U Konektikatu i mnogim drugim dravama SAD, 1896. godine je donet Zakon
o braku sa eugenetikim kriterijumima po kome je epileptiarima, slaboumnim i osobama
zaostalim u razvoju, izriito zabranjeno stupanje u branu zajednicu.
Kao da ni to nije bilo dovoljno, u velikom broju drava je gotovo ceo 20. vek praktiko
vana prisilna sterilizacija slaboumnih osoba. Tako je, recimo, Vrhovni sud SAD, u procesu
Bak protiv Bela, 1927. godine presudio da drava Virdinija moe prinudno da sterilizu
je one osobe za koje proceni da nisu podobne za nastavak vrste. Najznaajniji period
eugenetike sterilizacije u SAD se odnosi na razdoblje izmeu 1907. i 1963. godine kada je,
shodno vaeem zakonu SAD, prinudno sterilizovano 64.000 osoba.
Izvetaj o rezultatima sterilizacije u Kaliforniji, u kojoj je najvie primenjivana, Pol
Popno je objavio u knjizi ,,Biolog. Ovu knjigu su nacistike vlasti esto i obimno citirale
kao dokaz o drutvenoj korisnosti i humanosti(?!) programa sterilizacije. Kada su nacis
tike voe izvedene pred Sud za ratne zloine poinjene u vreme Drugog svetskog rata u

Nirnbergu, branili su se tvrdnjom da je njihova masovna sterilizacija (450.000 osoba za


nepunu deceniju) inspirisana programima primenjivanim u SAD!
to bi rekao uveni ameriki kolumnista Art Bavold, svaki put kad se istorija ponovi,
cena se udvostruuje. A moda je i ,,puta deset!
U svakom sluaju, skoro sve nekatolike zapadne zemlje, uz upadljiv izuzetak Velike
Britanije, prihvatile su izvesne eugenetike stavove. vedska je, recimo, u periodu od 40
godina prinudno sterilizovala 62.000 ,,neodgovarajuih osoba. Slino se postupalo i u
Kanadi, Australiji, Norvekoj, Finskoj, Estoniji, vajcarskoj i Islandu, sa osobama koje su
vlasti ocenile kao mentalno zaostale.
Eugenetiari, naime, zastupaju stav da bi naruena prirodna ravnotea mogla dovesti
do poveanog broja roenih koji bi inae ,,u normalnim okolnostima umrli usled delova
nja prirodne selekcije. Stoga predlau i promoviu aktivnosti u cilju popravljanja efekata
mehanizama prirodne selekcije, izgubljenih usled civilizacijskog napretka. Ovi osnovni
principi su inspirisali veliki broj razliitih filozofskih, naunih i pseudonaunih teorija i nji
hovu primenu u praksi tj. ivotu.
Danas se spomenuti stavovi sve ee odnose na selektivnu ljudsku reprodukciju s
namerom ,,kreiranja deteta sa traenim osobinama. Posebno onih sa idealnim karakter
istikama iste rase (pozitivna eugenetika) uz podrazumevajuu eliminaciju individua sa
,,neeljenim osobinama.
Imajui prethodno u vidu, ne treba odvie da udi to to je epidemija side, iji su koreni
u tabu za eugenetske podatke u Kold Spring Harboru, usmerena na smanjenje stope
nataliteta crnaca, jevreja, ,,defektnih i ,,niih rasa.
Sve se odigralo veoma brzo. Izuzev u nekoliko briljivo uvanih tajnih laboratorija,
sida nije postojala u SAD pre 1978. godine, ni u krvi, ni kod ljudi, nigde...
Sva ova i budua deavanja kao da je predvideo A. Kami u svom klasinom romanu
,,Kuga, izdatom 1948. godine:
Mali zvanini natpisi su se pojavili po gradu, mada ne na mestima gde bi mogli
privui mnogo panje. Bilo je teko primetiti u tim natpisima bilo kakve indikacije da se
vlade poteno suoavaju sa situacijom. Primenjene mere su bile daleko od drastinih i pri
menjivani su mnogi ustupci, kako ne bi dolo do plaenja javnosti...
elja da se ne alarmira javnost se najbolje vidi iz injenice da je epidemija side
dobila svoj smrtni tok kada je Ronald Regan poloio predsedniku zakletvu 1981, a za
vreme svog osmogodinjeg boravka u Beloj kui jedva da je izustio re ili priznao epi
demiju u javnosti.
Kao rezultat ustezanja odgovornih zdravstvenih vlasti po pitanju priznavanja epidemi
je, sida je ubila dvostruko vie Amerikanaca nego to je ubijeno u Vijetnamskom ratu.
Sida je biogenetski ekvivalent atomskoj bombi. Menhetn projekat je tajni program
u vezi sa proizvodnjom bombe. Njegovi poeci seu do 1939. godine i pisma koje je Ajn
tajn uputio predsedniku Ruzveltu, upozoravajui ga da su nemaki fiziari uli u novu
oblast i da e jednog dana biti sposobni da stvore eksploziv zasnovan na deljenju atoma,
neuporedivo destruktivnijem od bilo kog do tada poznatog oruja. Dakle, najjasnije upo
zorenje da e spomenuto oruje uskoro biti napravljeno i korieno.
Pomenuto oruje je i napravljeno i (is)korieno, a njegovi efekti su dobrano proueni.
Posebno u Japanu. Ono o emu se malo ili gotovo nikako ne govori, jeste - bioloki rat. Ni
ja o njemu ne bih govorio da za to nemam dobar razlog.

Ameriki predsednik Dvajt Ajzenhauer je jednom prilikom rekao: Rat se sastoji u


tome, da se ljudi mada jedni druge ne poznaju, meusobno ubijaju na zapovest ljudi, koji
se vrlo dobro poznaju, a uzajamno se ne ubijaju!
Jedan od oblika ratovanja je i tzv. bioloki rat (eng. biological vvarfare, fr. la guerre
biologique, nem. biologischer Krieg, poznat i kao rat patogenim klicama (germ vvarfare),
koji u strunoj i vojnoj literaturi podrazumeva vrstu rata u kome se, uz sva druga, upotre
bljavaju i sredstva (podrazumevajui organizme - bakterije, viruse i dr. - ili otrove iz prirode
koji se mogu i vetaki proizvesti) kojima se prouzrokuju zarazne bolesti ljudi, ivotinja ili
bilja. Zajednikim imenom bioloki agensi (BAG) oznaavaju se uzronici (prouzroko
vai) ovih bolesti i tetne vrste insekata, a agensi zajedno sa sredstvima (ivim i neivim) za
prenoenje tih oboljenja se nazivaju - bioloka borbena sredstva. Cilj je, dakle, onesposo
biti ili ubiti protivnika.
Korienje biolokih agensa nije novina, ali je njihova primena pre dvadesetog veka
imala tri osnovna modaliteta:
1. namerno trovanje hrane i vode infektivnim materijalom,
2. korienje mikroorganizama ili otrova u sistemu oruja i
3. korienje materijala sa ubrizganim sadrajem.
Zarazne bolesti su od vajkada bile pratilac ratova, a esto su i odluujue uticale na nji
hov ishod. Epidemija kuge, na primer, zaustavila je krstae ispred Jerusalima, a u
Napoleonovom pohodu na Rusiju 1812. gubici od zaraznih bolesti (broj umrlih) est puta
su bili vei nego od ranjavanja.
Epidemije trbunog tifusa i srdobolje u Amerikom graanskom ratu zabeleene su,
takoe, u istoriji zaraznih bolesti po tekim posledicama koje su prouzrokovale, naroito u
vojsci Juga. irokih razmera je bila i epidemija pegavog tifusa u Prvom svetskom ratu
(samo u Srbiji je 1914-1915. umrlo oko 150.000 lica).
Postoje zapisi o tome da su jo Tatari u 14. veku u opsednute gradove ubacivali
(neretko i katapultom!) ljude i pacove obolele od kuge kako bi izazvali epidemiju i nat
erali branioce na predaju. I britanski general Defri Emerst, guverner Nove kotske
(New Scotia), u istonom delu Kanade, optuen je da je 1763. izazvao zarazu velikih
boginja meu Indijancima prodavi im zaraenu ebad (od zaraze je, tvrde neki, umrlo
oko 8.000 lica).
Valja se prisetiti i gradnje Transiranske eleznice kada je polovina radnika ruskog
porekla stradala od ,,bezazlenog gripa. Ili, s druge strane, masovno uginue ruskih konja
koji su vukli topove u Evropi u Prvom svetskom ratu i amerikih konja koji su ve bili
pripremljeni za ukrcavanje da bi ih odmenili. Sve ivotinje su preko noi obolele od konj
ske anemije...
Ipak, sve do kraja 19. i poetka 20. veka, kada je konano utvreno da zarazne bolesti
prouzrokuju mikroorganizmi, vetako izazivanje zaraznih bolesti nije ire razmatrano.
Ve u Prvom svetskom ratu Nemci u Rumuniji i Francuskoj diverzantskim akcijama namer
no zaraavaju konje bedrenicom i sakagijom, a istovremeno vre eksperimente sa simulan
tima BAG u tunelima pariske podzemne eleznice.
Strane posledice pandemije influence 1918-1919. u kojoj je izgubilo ivot preko 20
miliona ljudi (vie od svake kuge i vie od svakog dotadanjeg rata!), podstiu neke zemlje
da se aktivnije bave mogunou biolokog ratovanja. Najdalje u tom pravcu idu Nemci i
Japanci. Prvi samo nastavljaju istraivanja zapoeta jo pre Prvog svetskog rata i intenzivi-

raju ih, naroito posle pobede nacizma 1933, kada sekcija za bojne otrove pri Ministarstvu
vazduhoplovstva dobija zadatak da proui mogunost upotrebe bakterija u ratne svrhe. Za
Japance se, pak, tvrdi da su u predele centralne Kine iz aviona bacali buve, pirina,
pamune krpe i drugi materijal zaraen bacilima kuge!
Mada u Drugom svetskom ratu upotreba biolokih borbenih sredstava zvanino nije
dokazana, na sudskom procesu u Habarovsku 1949. optuena je grupa Japanaca da su jo
1939. u delovima Mongolije upotrebljavali BAG protiv civilnog stanovnitva i da su to isto
1940. ponovili u Kini. Na Nirnberkom procesu protiv faistikih ratnih zloinaca, takoe je
utvreno da su Nemci upotrebljavali bioloka borbena sredstva na okupiranoj teritoriji
SSSR, posebno u koncentracionim logorima gde su zaraavali zatvorenike pegavim tifusom
i drugim bolestima, da bi na njima vrili eksperimente. Poetkom 1943. nemaki okupatori
organizuju Institut u Poznanju radi ispitivanja mogunosti rasprivanja mikrobske emulz
ije i tetnih insekata iz aviona, a iste godine se formira i poseban Komitet za upotrebu
biolokih sredstava.
S druge strane, Japanci su samo u jednom Odeljenju za voenje biolokog rata u okoli
ni Harbina (Mandurija) imali oko 3.000 ljudi (meu kojima vei broj biologa, bakteriolo
ga i epidemiologa) i oko 4.500 inkubatora za razmnoavanje buva, koje je trebalo upotrebiti
za irenje kuge. Tvrdi se da su bile pripremljene i ogromne koliine prouzrokovaa kolere
i tifusa, te da su izraivane i specijalne porculanske bombe za njihovo rasprivanje.
O pripremama Nemaca i Japanaca za voenje biolokog rata, Sjedinjene Amerike
Drave su saznale vrlo brzo i ve ujesen 1941. preduzimaju protivmere. Formiraju Komitet
za bioloki rat, a aprila 1943. u Kemp Detriku (Camp Detrick) poinje izgradnja specijalnog
istraivakog centra. U dravama Misisipi (Mississippi) i Juti (Utah) ureeni su i posebni
tereni za ispitivanje dejstva BAG, a u Indijani (Indiana) za njihovu masovnu proizvodnju. Za
sve to SAD su ulagale znatna novana sredstva i po izjavi Dorda Merka, predsednika
Komiteta za bioloki rat, postigle znaajne rezultate, naroito u pogledu prouavanja
izuzetno zaraznih bakterija, prenoenja zaraza vazduhom, metoda detekcije i identifiko
vanja biolokih agensa i dr.
Posle Drugog svetskog rata problem biolokog ratovanja ponovo postaje aktuelan i
dobija, ak, znatno ire dimenzije nego ranije.
Postoje tvrdnje, recimo, da su SAD januara 1952. (u vreme Korejskog rata) vetaki iza
zvale zarazu tifusa, kuge i kolere u nekim podrujima Severne Koreje i NR Kine. Izvesne
indicije ukazuju da su SAD upotrebljavale BAG i u Junom Vijetnamu u borbi protiv Oslo
bodilakog pokreta, i to herbicide za unitavanje pirina i defolijante za unitavanje veg
etacije. O tome je privremena vlada FNO objavila i posebnu belu knjigu.
Pod biolokim orujem (eng. biological arms, fr. armes biologiques, nem. biologische
Waffen, se podrazumeva ono oruje koje je u stanju da razmnoavanjem i luenjem otro
vnih produkata prouzrokuju masovna oboljenja ili smrt ljudi i ivotinja i oteenja bilja
ka. Za ratnu primenu se koriste samo ona koja imaju veliku virulentnost (sposobnost da
sa to manjim brojem klica izazovu to tea oboljenja), lako se unose u organizam i imaju
posebnu kontagioznost (prijemivost), koja zavisi od imuniteta specifinog za odreene
bolesti, efikasnost njihovog dejstva se ceni po mortalitetu i trajanju onesposobljavajue
faze bolesti.
Na predlog Generalne skuptine OUN, jedna meunarodna komisija je 1969. izradila
dokument kojim je, pored ostalog, prvi put na meunarodnom planu utvreno koji se

mikroorganizmi mogu smatrati ratnim biolokim agensima. Od osobitog znaeaja su oni


koji mogu izazvati zarazna oboljenja i ljudi i ivotinja (zoonoze). Najefikasniji nain nji
hovog irenja je rasprivanje u vidu aerosola - skup vrstih (dim, praina) ili tenih (magla,
oblaci) estica rasprenih u vazduhu koje, na taj nain, prave koloidne sisteme. Ne iskljuu
je se ni rasturanje putem ubaenih ili ostavljenih ivih bia (ljudi, ivotinja, vai, krpelja,
grinja, buva), zaraene vode, hrane i predmeta.
Bakterije (jednoelijski mikroorganizmi, veliine 0,3 do 50 mikrona) mogu da se odga
jaju lako, jeftino i brzo na hranljivim podlogama (npr. bujonu - govea supa obogaena
peptonom). Razmnoavaju se prostom deobom, koja je kod nekih tako brza da se od jedne
bakterije u toku 24 sata dobije - milijarda. Bakterije, uzronici kuge, tularemije, bedrenice,
bruceloze, sakagije i melioidoze, se lako raspravaju u obliku aerosola. Na isti nain se
mogu iriti i bakterijski uzronici ivotinjskih i biljnih zaraznih bolesti. Uzronici kolere i
dizenterije su pogodni za bioloku kontaminaciju vodnih objekata.
Virusi (lat. virus - otrov) su znatno manji od bakterija (10 do 300 milimikrona).
Ne mogu se odgajati na hranljivim podlogama, ve samo u ivim elijama. Proizvod
nja je znatno sporija, tea i skuplja od proizvodnja bakterija, jer se za razmnoavanje
koriste ivotinje, zameci kokojih jaja ili tkivne kulture. Od virusnih oboljenja ljudi,
najee se u biolokom ratovanju navode velike boginje, grip, uta groznica, denga
i infektivna zapaljenja mozga, a kod ivotinja su to slinavka i ap, kuga svinja, gove
da, peradi i dr.
Rikecije (po amer. patologu H. Rikets-u) i po veliini i po biolokim osobinama pred
stavljaju prelazne oblike izmeu bakterija i virusa. I za njihovo razmnoavanje su potreb
ne ive elije, to znai da je i njihova proizvodnja komplikovanija, spora i skupa. U
biolokom ratovanju se najee pominju rikecijalni uzronici pegavog tifusa, kvrinog
tifusa (slian pegavcu, samo tei - smrtnost do 80 procenata) i kju-groznice.
Gljivice izazivaju kod ljudi i ivotinja sistemska oboljenja organa. Kod ljudi su najei
uzronici kokcidioidomikoze i histoplazmoze (dugotrajna zarazna oboljenja plua i drugih
organa sa smrtnou od 3 do 20 posto), kod ivotinja prouzrokuju antinomikoze i
aspergiloze (sistemska oboljenja raznih organa sa dugim trajanjem i velikim uginuem),
kod biljaka - plamenjae krompira, pegavost lia pirina, re ita, kukuruza i kafe.
Svaki centar za proizvodnju seruma, vakcina i antibiotika, kao i fabrike alkohola, kvas
ca, piva i drugih produkata na bazi vrenja, mogu, bez veih tehnikih i tehnolokih prom
ena, da se koriste i za proizvodnju velikih koliina biolokog oruja. Stokovi proizvedenih
bakterija, virusa, rikecija ili gljivica konzerviu se najee u tzv. liofilizovanom stanju
(najpre se zamrznu a zatim u smrznutom stanju osue pod vakuumom). Takvim konzervi
ranjem BAG due vremena odre svoja bioloka svojstva.
Najpogodniji nain irenja BAG je rasprivanjem u vazduhu u vidu aerosola.
Aerosolom se zaraza uspeno prenosi kako neposredno (udisanjem, preko povreene koe
i sluzokoe), tako i posredno (taloenom prainom, hranom, vodom i raznim predmetima).
Razvoj i stvaranje zaliha biolokog oruja stavljeni su van zakona 1972. godine. Preko
100 zemalja je potpisalo Konvenciju o biolokom oruju, budui da se dolo do spoznaje da
bi eventualno uspean bioloki napad mogao prouzrokovati smrt vie hiljada, pa i miliona
Ijudi. Samim tim bi dolo i do zabrinjavajueg uruavanja drutva i ekonomije. Interesant
no je (ukoliko na ovu temu ita moe da bude ,,interesantno) da Konvencija zabranjuje
samo proizvodnju i skladitenje ali ne i - upotrebu ovog oruja!

Ipak, vojni analitiari su postigli konsenzus u stavu da bioloko oruje nije od velike
koristi za vojne svrhe. Izuzetak je u sluaju bioterorizma.
Osnovni problem lei u sporosti dejstva biolokog oruja. Naime, pojavi bilo kakvih
simptoma obino prethodi inkubacioni period od nekoliko dana, a samim tim, za razliku
od nuklearnog ili hemijskog napada, neprijatelj ne bi mogao biti odmah zaustavljen.
Ve sam rekao da se BAG najee raspruju aerosolom s ciljem da zarazi to vei broj
Ijudi (udisanjem ili gutanjem). Sa strateke take gledita, to je u prilinoj meri prob
lematino. S jedne strane, prilikom rasprostranjanja vazduhom mora se voditi rauna da
partikule budu tano odgovarajue veliine - u suprotnom, odmah po isputanju napustile
bi atmosferu ili se razredile u vazduhu pre nego to bi dole u situaciju da zaraze pro
tivnikov ljudski potencijal. Pored ovoga, prevelike ili premale aerosol estice bi mogle da
budu filtrirane, to jest zaustavljene, ili ak u respiratornom sistemu izdahnute, i pre nego
to dospeju u plua protivnika.
S druge strane, teko je precizno kontrolisati irenje dejstva biolokog oruja, pa bi se
moglo dogoditi da se ono okrene ili na saveznike u ratu ili ak na onog ko ga je i upotre
bio s ciljem unitenja protivnika. U svakom od ovih sluajeva, ispostavlja se, upotreba
biolokog oruja ostavlja prostor za momentalnu masovnu odmazdu, odnosno osvetu.
S obzirom na ovo, strunjaci se sve ee okreu terminima ,,incident umesto
,,napad i ,,bioterorizam umesto bioloki rat to, naravno, ne negira njihovo postojan
je i njihovu dalju razradu. Moda je i klasian bioloki rat postao straan, prljav i
neefikasan nain ubijanja ljudi, kako je svojevremeno tvrdio Betran Rasel, pa ga sad
valja upristojiti. U svakom sluaju, bioterorizam danas podrazumeva svesno i ciljano
korienje mikroorganizama tj. biolokih agensa i modifikovanih otrova za vojne, a sve
ee i politike ciljeve.
Evo i nekoliko najneophodnijih podataka o tipovima biolokog oruja koji se najee
pominju u literaturi:
1)
Agensi kategorije A. Re je o biolokim agensima sa visokim potencijalom nega
tivnog uticaja na zdravlje ljudi i velikom mogunou rasprostiranja (rasprivanja).
Agensi kategorije A su uzronici antraksa, kuge, botulizama, tularemije (glodarska
kuga), velikih boginja i virusne hemoragine groznice.
Antraks je prouzrokovan bakterijom Bacillus anthracis sa karakteristinim
visokootpornim (rezistentnim) oblikom spora. Izuzetno je infektivan. Udisanje moe izaz
vati smrt. Ne prenosi se sa oveka na oveka. Postoji vakcina za antraks, meutim, neprik
ladna je zbog neophodnosti estog ubrizgavanja i velikog broja nuzpojava.
- Botulizam je bolest izazvana toksinom anaerobnog bacila Clostridium botulinum
koji ivi u povrinskim slojevima zemlje. Izaziva prestanak disanja i paralizu.
- Kuga je veoma infektivna, epidemijska, prijemiva i transmisivna bolest, zajednika
oveku i glodarima. Izaziva jedan tip pneumonije (upale plua) i neretko se zavrava letalno.
Tularemija (groznica glodara) je infektivna bolest koju izaziva Pasteurella tularen
sis. Nije smrtonosna ali uzrokuje ekstremnu slabost organizma - gubljenje teine, groznicu,
glavobolju, i esto upalu plua.
Variola (velike ili arapske boginje) je veoma teko i zarazno virusno oboljenje sa
visokom smrtnou (do 30%). Virus se lako prenosi vazduhom. Zahvaljujui obimno
sprovedenom programu vakcinacije irom sveta, velike boginje su iskorenjene, s tim da se
izvesne koliine ovog virusa jo uvek nalaze u labaratorijama Rusije i SAD.

Ebola je virusna hemoragina (sa krvavljenjem) groznica. Izuzetno je smrtonosna


i nema izleenja.
- Marburg je virusna hemoragina bolest. Ima izuzetno visoku stopu smrtnosti i ne
postoji lek za nju.
2) Agensi kategorije B se umereno lako rasprostiru i prouzrokuju nisku stopu smrtnos
ti. U ovu grupu spadaju:
uzrokovai bruceloze (vrsta Brucella),
toksin Epsilon (produkuje ga Clostridium perfringens),
agensi prisutni u zagaenoj hrani usled nepravilnog rukovanja (meu najeim
uzronicima su Salmonella, Echerichia coli, Shigella itd.),
izaziva zarazne bolesti kopitara - sakagije (Burkholderia mallei),
- izazivai melioidoze (Burkholderia pseudomallei),
- uzronici psitakoze (Chlamydia psittaci),
- uzronici kju (Q)-groznice (Coxiella burnetii),
otrov Ricin iz Ricinus communs (ricinusovo zrno),
stafilokokni enterotoksin B,
- uzronici tifusne groznice (Rickettsia prowazekii),
- virusi (alfa virusi) izazivai encefalitisa (npr. venecuelanski konjski encefalitis,
istoni konjski encefalitis, zapadni konjski encefalitis),
- zagaivai izvora vode (npr. Vibrio cholerae, Cryptosporidium parvum).
3) Agensi C kategorije su patogeni laki za proizvodnju i rasprivanje, sa visokim
potencijalom smrtnost (npr. Nipah i Haanta virusi).
Nigde ni jedna re o Hl-virusu. Prefinjen aristokratski stav za ,,prefinjen oblik geno
cida koji nije - rat?!

Vano je da postoji. Ne pitaj odakle...


Kada je zamisao o virusu koji ubija unitavanjem ljudskog imuniteta zaeta - nije poz
nato. Meutim, laboratorije za takvu vrstu eksperimenata poele su sa radom u Fort
Detriku, Los Alamosu i Kold Spring Harboru tokom 60-tih godina prolog veka.
Prema obavetajnim dokumentima pod naslovom Obino genetsko smenjivanje
RNK, virusolozi su meali i gajili kombinacije virusa govee (bovine) leukemija i ovjeg
medi visna virusa (Maedi visna). Medi visna virus se umnoava u nervnom sistemu, izazi
va degenerativnu bolest ovaca praenu fatalnom infekcijom plua (smrtnost je gotovo sto
procentna). Cela populacija ovaca na Islandu je zbrisana epidemijom ove bolesti izmeu
1930. i 1950.godine.
Pomenuti ubitani ivotinjski virusi ne mogu sami da prevaziu prepreku izmeu vrsta
ivotinje i oveka. U prirodi ima malo poznatih virusa sposobnih za skok izmeu vrsta ukljuujui utu groznicu, male boginje, denga groznicu i lasa groznicu.
Govei i ovji virus su vie puta ubrizgavani u ljudsko tkivo i mutirani povezivanjem sa
ljudskim genima u laboratoriji u Fort Detriku. Konano, stvoren je ,,koktel kome ovek moe
biti domain. Kada je utvreno da virus moe da izazove infekcije kod ljudi, eksperimenti su
nastavljeni sa ljudskim tenostima. Virusolozi iz Fort Detrika su doli do saznanja da je najbolji
nain za prenoenje novog ,,koktela virusa na oveka davanjem injekcija, korienjem zajed
nikog pribora kod intravenskih narkomana ili specifinom homoseksualnom aktivnou.

Pod naslovom Monstruozno ostrvo, Alan Kabal (NY Press.com, preko Internet-sajta
Freedom underground) pie 20. avgusta 2005:
Njujorko ostrvo, Ostrvo ljiva (Plum Island), je bioistraivaki centar etvrtog nivoa
opasnosti. Jo samo dve laboratorije imaju ovako visok nivo biozatienosti (tajnosti) - Lab
oratorija amerike armije u Fort Dereku i Centar za kontrolu i prevenciju bolesti u Atlanti.
Zvanino, re je o centru za istraivanje bolesti ivotinja, lociranom 136 milja od cen
tra Njujorka, dve milje od vrha Long Ajlanda i est milja od obala Konektikata. Ostrvo lji
va je, dakle, opasno blizu ogromnom gradskom naselju i otvorenom moru, preko koga
moe lako doi do je zagaenja ogromnih razmera.
Inae, informacije o opasnosti od biohemijskog zagaenja su procurile u javnost posle
petomesenog trajka zaposlenih u Bioistraivakom centru. Oni su, naime, upozorili
javnost da se na pomenutom ostrvu vre istraivanja zoonotinih bolesti (prenose se sa iv
otinja na ljude) kao to su zapadni Nil, lajmska bolest i ,,ebola.
Od 1954. godine istraivanja u ovom centru su postala mnogo agresivnija. Cilj je bio
pronalaenje biolokog oruja za nanoenje tete ivotnom okruenju Sovjetskog Saveza. S
tim u vezi, kubanska vlada je optuila SAD da su 60-ih i 70-ih upotrebile bioloko oruje,
razvijeno na Ostrvu ljiva, protiv kubanske poljoprivrede, preciznije, uzgoja svinja,
duvana i eerne trske. Ovo, meutim, nije spreilo gospodina Flojda P. Horna, upravnika
Servisa za poljoprivredna istraivanja, da 1999. godine ubedi predsednika Klintona da
ukljui Ostrvo ljiva u razvoj svog programa bioterorizma.
U vezi istraivanja na Ostrvu ljiva, pojavilo se jo nekoliko alarmantnih informaci
ja. Tako je, recimo, Njujork tajms otkrio 2001. da Ministarstvo odbrane na tom ostrvu
realizuje projekt Deferson koji podrazumeva stvaranje rezistentnog (otpornog) oblika
antraksa u obliku - vakcina!
Pentagon je pomenutu priu kratko prokomentarisao ,,objanjenjem da su takva ispi
tivanja bezbedna i strogo poverljival?
Ovome bi svakako mogao da se prikljui i akademski suvoparan izvetaj profesora
virusologije Marka Bulera, sa Univerziteta Sent Luis, u vezi njegovih istraivanja
mogueg izdvajanja delova mijeg i kravljeg virusa. Pomenuti profesor je elokventno
izvestio nadlene (itaj: finansijere) o rezultatima svojih istraivanja odbrane od
biolokog oruja, gotovo ne pomenuvi da se ona mogu (po potrebi) lako pretvoriti u
istraivanja o ofanzivnom biolokom oruju s obzirom na potencijalno visoku infek
tivnost pomenutih delova virusa.
Moda imajui i ovaj sluaj u vidu, direktor Vaksmanovog mikrobiolokog instituta
Ruders Univerziteta, Riar Ibrajt, upozorava da su biohemijska istraivanja izuzetno opas
na po bezbednost i SAD i sveta. Novinar mesenika Majka Dons (Mother Jones), Majkl
erer citira Ibrajtovo upozorenje:
,,To je kao da Nacionalni institut za zdravlje finansira istraivanje i razvoj oruja za Al Kaidu!
erer u svom lanku istovremeno podvlai da Vlada SAD ubrzava pomenuta istrai
vanja udvostruujui budet Pentagona za biohemijsko oruje koji trenutno iznosi (dakle,
samo za biohemijsko oruje) preko - 10 milijardi dolara!
Ne bi, dakle, trebalo suvie panje posveivati diskusiji o tome ko je prvi stvorio HIvirus. Bitno je da on postoji, ali postoji i ema, nain na koji je napravljen. R. Galo nije
ukrao tu emu, ve su je Rusi najverovatnije ukrali sami od sebe i prodali. U tim bednim

vremenima, kada nijedan pronalazak nije bio plaen, a novac za opstanak se morao
nekako obezbediti, oni su to sami od sebe ukrali i prodali za relativno male pare onome
ko je to umeo da kupi, ko je umeo da doe do toga. Ne moe se rei da Galo nije dalje
radio na tom projektu. Naime, Rusi su se zaustavili takorei na poetku, budui da je to
za njih bio samo jo jedan od zanimljivih ogleda, koga nisu imali gde da primene. Nisu
to bila vremena kada bi taj eksperiment, tako zao i sa, u tolikoj meri, uspeno poraava
juim rezultatom, imao na koga da se primeni. Gde bi Rusi irili tu zarazu 60-ih i 70-ih
godina prolog veka, i zato? Nisu imali u vidu prostor koji bi trebalo ,,isprazniti. Napro
tiv, imali su veliki prostor koji je valjalo napuniti. S druge strane, uvek je bilo onih koji
ma prostora nikad nije dosta...
Virusolozi u Fort Detriku su se bavili radom ruskih naunika N. N. Vorobeva i G. D.
Zaleskog. Tvrdili su da su mutirane vakcine vetaki izazvale mnoge bolesti dananjice,
kojih gotovo i da nije bilo pre sto godina. Rusi su, na primer, verovali da vakcine protiv
malih boginja mogu da izazovu stvrdnjavanje arterija. Istraivai Fort Detrika su shvatili i
da je herpes najznaajniji faktor u strukturi side. Virus herpesa, pisali su, aktivira HIV da
izvri smrtonosni posao.
Hl-virus, budui da je retrovirus ivotinjskog porekla, u estom kontaktu sa ljudskim
elijama dobija prioritet. Prilikom inficiranja ljudskih elija postaje moda i manje infekti
van za ivotinjske domaine. Eksperimenti na ovom polju zavreni su 1967. godine.
U vezi s tim, vano je dokazati da side nije bilo ni u tragovima u Africi pre 1967.
Istraivanja na polju biogenetske kontrole populacije briljivo su uvana u tajnosti.
Nita nije procurilo u javnost. Isto tako nita nije procurilo u javnost dugi niz godina, tokom
kojih su hiljade naunika pravili nuklearnu bombu u okviru Menhetn projekta. Jedine
dostupne informacije se, ak i danas, nalaze u starim izvetajima obavetajnih slubi i tajn
im naunim izdanjima. Jedan od obavetajnih izvetaja, recimo, objanjava da se rad tokom
1972. u Kold Spring Harboru koncentrisao na genetsku kontrolu reagovanja imunog sis
tema na novi smrtonosni virus.
Svetska zdravstvena organizacija se 1972. potrudila da naunika elita sazna da e
sponzorstvo biti obezbeeno za one koji budu uli u projekt stvaranja hibridnog virusa
smrtonosnog za ljude: Treba uiniti pokuaj u sagledavanju mogunosti da virusi selek
tivno deluju na funkcionisanje imuniteta. Ta mogunost moe da se sagleda tako to e
imuni odgovor na sam virus biti umanjen, pod uslovom da inficirani virus manje ili vie
selektivno oteti eliju koja odgovara virusu. (Svetski zdravstveni bilten, 1972,42:257 i Fed
Proc 1972,31:1087).
Godine 1972. virus je bio spreman za prve in vivo eksperimente.
Tokom 1978. diskutovalo se samo o jednom moguem reenju za crnaki nacionalis
tiki pokret u SAD: zaustavljanju stope raanja crnaca u Americi do 2000. korienjem
nekoliko vrsta smrtonosnih virusa.
Znaajna razlika izmeu HIV/AIDS-a i bilo kog drugog rekombinantnog virusa jeste
ta to kada se Hl-virus nae u ljudskom organizmu, elije inficirane osobe se genetski zau
vek izmene i mnoenje virusa postaje izuzetno brzo. rtve side imaju (stiu) nov komplet
gena i njihova funkcija se menja u cilju proizvodnje sve veeg broja virusa, dokle god je
ovek iv. Telo inficirane osobe postaje, takorei, ljudska fabrika Hl-virusa.
Amerika vlada se uveliko bavila skupljanjem krvi svih nacija (bez obzira ne
veliinu populacije), rasa i njihovih varijeteta. Na osnovu analiza tih uzoraka, utvreno

je da crnci imaju mnogo vee izglede da budu inficirani HlV-om nego belci. Inkuba
cioni period je kod crnaca krai, a smrt od AIDS-a kod njih dolazi bre nego kod pri
padnika bele rase.
Po svemu sudei, bila je to nedostajua karika u lancu Milosrdnog anela.
Britanski izvetaj ukazuje da su ljudi sa genom Gcl predisponirani za HIV, dok Gc2
gen nudi odreenu zatitu. Crnci i melezi imaju Gcl gene, a belci Gc2.
Maska za uvoenje side u Afriku i Brazil bila je velika humanitarna kampanja za uni
tavanje malih boginja jednom za svagda. Ovde je primenjen najsigurniji nain za
prenoenje virusa - injekcija.

Ko to dri prst na virusnom okidau?


Statistika je, za nas smrtnike, najee igra brojeva kojom se prema elji nameta
rezultat, a matematikom analizom dokazuje da rezultat (ipak) nije nameten.
to da ne, moe i tako.
U medicini, a pogotovo kad je re o HIV/AIDS bolestima, igra brojeva poprima obris
ruskog ruleta ili one stare deje - koga emo! Od analize se tada najradije - bei.
to da ne, moe i tako.
Statistiki podaci nas neumoljivom tvrdoglavou gone da pogledamo u oi realnost
koju ivimo. Da, ali ta ,,realnost se uvek nekom drugom dogaa.
to da ne, moe i tako. Samo, ta ako (trapava i aljkava kakva jeste) i mene usput
pokupi?
Ukoliko prihvatimo narodnu mudrost da onaj sa brda bolje vidi od onih pod njim,
pa primetimo na koliko se mesta u svetu skoro svakodnevno deavaju iznenadne slua
jnosti u vidu najteih poznatih i jo ee nepoznatih oboljenja, hteli mi to ili ne, poee
mo da slaemo pakleni mozaik prema kome su knjige sjajnog Ladlama, natopljene duhom
teorije velike zavere, samo laka prolena kia pre velikog - potopa!
E, tako ve - ne moe!
Naravno da ne moe, ali - dogaa se. Ukoliko se deca razboljevaju od najteih bolesti u
vrtiima, i to u industrijski najrazvijenijim zemljama, ili pijui mleko, ukoliko nepoznati
virus strogo potuje meudravne granice u odreenim regionima sveta, ukoliko izvesna
bolest tano u odreen dan, sat i minut krene u pohod nekoj od ljudskih populacija, ukoliko,
nakon ,,istraivanja svetski poznatih naunih autoriteta i medicinskih eksperata, ljudi naglo
ponu da padaju u postelju ili se uzdiu do neba da bi tamo i ostali, onda i najdobroudniji i
najnaivniji poinju glasno da razmiljaju na temu: ko to dri prst na - virusnom okidau!?
Jedno su, dakle, pretpostavke, a sasvim drugo dokazi. Lepa literatura tu polae pero
pred neumitno hladnim brojem iz prostog razloga to i njegova ,,najbednija decimala
opisuje i izraava - ljudske ivote! Nekada jedan, nekada pedeset i jedan...
U Amerikom urnalu epidemiologije je 1976. godine izaao lanak u kome su izneti
podaci da su 50-tih godina prolog veka milioni Amerikanaca bili izloeni papova virusu
(majmunskom virusu) SV 40 i da je on uobiajen i teko prepoznadjiv izaziva dobijen iz
virusnih depoa smetenih unutar bubrenih kultura majmuna.
Upravo je SV 40 bio taj opasan viralni agens izabran da zarazi vakcine. Ova ideja je
nastala kao rezultat katastrofe koja se zamalo dogodila sa kontaminiranom Salkovom
poliovakcinom. Do 1962. je SV 40, inae izaziva raka kod ivotinja, bio sadran u polio

vakcini. Tokom istraivanja, sprovoenih u Sovjetskom Savezu i Holandiji, dolo se do


zakljuka da SV 40 treba staviti u govei serum, ukljuujui i fetalni govei serum.
Virusolozi Fort Detrika su otkrili da su geni povezani sa ljudskim imunim sistemom,
locirani na hromozomu 14. Osim toga, utvreno je da SV 40 ima snaan afinitet prema
hromozomu 14. Napad SV 40 na hromozom 14 izaziva paralizu, rak, leukemiju i suprim
iranje imuniteta.
Zbog svega ovoga ne treba da iznenauje ni irenje mita da se ovek koga je
ugrizao zeleni majmun zarazio sidom, budui da je Salkova polio vakcina proizvedena
na bubrezima afrikih zelenih majmuna. Ako bi pria o ,,mitskom zelenom majmunu
bila istinita, verovatno bi bilo 20.000 ili 50.000, ako ne i svih 100.000 sluajeva u Africi,
a ne 30 miliona poznatih sluajeva irom sveta do 1992. godine. Iscrpno ispitivanje
kolonije zelenih majmuna je pokazalo da kod njih nije bilo tragova virusa side. HIvirus se nikada nije pojavio ni kod jedne ivotinje. Da ne pominjemo da zeleni majmu
ni ne ive u Brazilu i na Haitiju...
Mnoge tzv. injekcije protiv gripa, za vreme mandata D. Forda, takoe su sadrale SV
40, to potvruje injenica da se vie od 20 posto onih koji su primili tu vakcinu razbolelo
i umrlo 1997.godine. Vlada SAD je 1997. godine estoko poricala tvrdnju da su kontamini
rane vakcine namerno korienje.
Velika opasnost lei u tome to SV 40 moe da miruje a potom da se prema potrebi
reaktivira. Isti je sluaj i sa HlV-om i dva ili tri kompleksna virusa povezanih sa sidom.
Demonstrirano je i da je SV 40 jedan od onih koji aktiviraju virus side. Ovo je
potvreno u lanku H. E. Gendelmana tampanom u Glasniku nacionalne akademije
SAD, tom 83. Gendelman je napisao da SV 40 moe da uniti imuni sistem, ostavljajui
telo otvorenim za napade drugih virusa.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 1985. godine poslala jednog od svojih
glavnih slubenika da umiri afrike vlade, koje su zapale u paniku jer je sida poela da se
brzo iri teritorijama njihovih zemalja. Slubenik je trebalo da podnese zvanini izvetaj
SZO da sida nije problem. Ali, im je sagledao situaciju, ovlaeni slubenik je to odbio
a SZO je nastavila sa insistiranjem na tvrdnji da se problem side u Africi preuveliava.
Otprilike u isto vreme, irile su se i glasine da je epidemija side u Africi nastala vakci
nacijom protiv malih boginja, koju je sprovela SZO. Koliko je bilo teko doi do dokaza o
kontaminiranosti vakcine i koliko je bilo neizvodljivo objaviti istinu svedoi i sluaj Pirsa
Vajta, naunog izdavaa London tajmsa, koji je 1987. izneo tu priu. Vajt je, naime, opisao
svoja istraivanja u vezi sa afrikom vakcinom protiv malih boginja i dokazao da se upotre
bom vakcina protiv malih boginja budi uspavana HlV-infekcija, kao i da je od male, lokalne
bolesti Treeg sveta nastao sadanji oblik side. Kada je obavestio SZO o tome da je vakci
na inficirana, njegov izvetaj je sklonjen, a autor - likvidiran!
Haianska veza je otkrivena potpuno sluajno za vreme rutinske autopsije na telu
crnog mukarca u Dekson memorijal bolnici u Majamiju. Ono to se nije znalo jeste da
je mrtav mukarac dopremljen sa Haitija. Dijagnozu je bila - rtva je podlegao toksoplaz
mozi. Nakon autopsije, doktor je video da je mozak mukarca sa Haitija poprskan plavim
mrljama, umesto da je normalne jarko roze boje.
lanak u Njujork tajmsu iz jula 1982, obelodanio je da su kod 32 mukarca sa Haiti
ja, koji su iveli na Floridi i u Njujorku, naene retke bolesti - toksoplazmoza, prisustvo cit
omegalovirusa, Kapoi sarkom i pneumocistis - za koje se znalo da su povezani sa novom

paklenom boleu koja se okomila na homoseksualce. Neki naunici su ili toliko daleko
da su povezivali sidu sa Haitijem, zombijima i ,,vudu ritualima.
U nekim ,,vudu ceremonijama, prisutni mukarci su u kontaktu sa svinjama. Da li
je, moda, na ovaj nain afriki svinjski virus preneen na ljude? Postoji dosta medicin
skih dokaza da je svinjska groznica ,,paralelna sidi. Osim toga, pojedini mujaci svinja
imaju homoseksualne tendencije i esto dobijaju svinjsku groznicu, lake nego ivotin
je koje ne pokazuju pomenutu naklonost. Pored groznice, ostali simptomi svinjske
groznice su upala plua i izvestan oblik Kapoijevog sarkoma. Virus groznice afrikih
svinja se nalazi u urinu, krvi i semenoj tenosti svinja, kao to se i virus side nalazi u
ovim tenostima kod oveka.
Godine 1971. anti-Kastro kubanske voe u izgnanstvu dobile su boicu sa izazivaem
afrike svinjske groznice, prokrijumarenu na Kubu, iji je sadraj ,,puten meu svinje.
Bostonski ,,Globus je 1977. objavio ovu vest, kao i to da je cela operacija izvrena sa preut
nim odobravanjem Centralne obavetajne agencije SAD (CIA). Kubanci su dobili virus u
zapeaenom, neobeleenom kontejneru u Fort Gatliku u Panami - na poligonu CIA, sa
instrukcijom da je predaju anti-Kastro grupi.
Sve vie naunika i publicista poelo je da veruje da je sida ljudska verzije svinjske
groznice. Sa izbijanjem svinjske groznice na Zapadu, posebno u SAD tokom 1971, odmah
posle pojave virusa side, vie je nego opravdano postaviti pitanje: da li su SAD ovim ire
njem zaraze upravljale kako bi obezbedile zatitu od masovnog pokuaja vakcinisanja pro
tiv svinjske groznice? Vlada SAD je kasnije odustala od programa vakcinacije zbog velikog
broja smrtnih sluajeva, pogotovo meu starijim osobama.
Meutim, i pored toga to je svinjska groznica - virus side pronaen na Haitiju, on
tamo nije nastao. Virus je tamo samo ,,posaen, nakon to je kao ,,koktel pripremljen u
laboratorijama Kold Spring Harbora i Fort Detrika.
Posle eksperimenta na Haitiju, mali broj sluajeva je poeo da se pojavljuje meu
homoseksualcima koji su se odmarali na Ostrvu. Prvi zabeleen sluaj nove bolesti u SAD
dogodio se u martu 1980. ,,Nik, mladi homoseksualac sa Fajr Ajlenda u Njujorku, otiao je
kod lekara alei se na udnu bolest. ,,Nikovi simptomi su bili: groznica, gubitak teine,
umor, nateene limfne lezde, plaviaste modrice po telu i dijareja.
Kada je umro, u izvetaju sa autopsije je stajalo da je podlegao bolesti izazvanom Tox
oplasma gondii, parazitom koji prodire u telesne elije. Paraziti se brzo razmnoavaju
rasteui zidove elija dok ne puknu i potom alju horde parazita da napadnu nove elije.
,,Nikovi simptomi i izvetaj autopsije su potvrdili da je patio od neega to podsea na kugu.
Meu bolestima koje su traene prilikom autopsije, a tipinim za homoseksualce sa
mnogo seksualnih partnera, bile su: uretritis, igela, amebijaza, skabijes, hepatitis, sifil
is, gonoreja. Nijedna od ovih bolesti nije pronaena! Nije bilo traga ni od Limfogranulo
ma vencerum, tropske bolesti prisutne meu homoseksualcima koji su putovali do
Haitija i Afrike.
Nakon ,,Nikove smrti, poeli su da se pojavljuju lanci u amerikoj tampi o udnoj
novoj bolesti. U Njujork tajmsu je 1982. objavljena pria o novoj homoseksualnoj bolesti
nazvanoj Nedostatak imuniteta kod homoseksualaca (eng. Gay Related Immune Defi
ciency - GRID). Bolest je kasnije dobila ime AIDS. Dao joj ga je Don Amstrong, ef Ode
ljenja za infektivne bolesti pri Memorijalnom Sloun Ketering centru za onkologiju u Nju
jorku. Termin AIDS (Acquired Immunodeficiency Syndrome) je prvi put korien u izve

taju pod nazivom morbidnost i natalitet, objavljenom u jesen 1982. u Centru za kontrolu
zaraznih bolesti (CDC).
Meutim, potom je ,,niotkuda dolo do prave eksplozije sluajeva side. Odgovor na
pitanje kako je neto tako mogue, bio je poznat samo uskom krugu ljudi. Dok su se u Fort
Detriku obavljala istraivanja na ivotinjsko - humanim virusima, Los Alamos laboratorija
u Novom Meksiku je dobila zadatak da sazna koliko brzo ivotinjski RNK virus mutira u
odnosu na ljudske, prirodne viruse.
U prvom testu su koriena dva prirodna DNK virusa, smetena pored inficiranog RNK
virusa. Inficirani RNK virus se mnoio milion puta bre nego dva DNK virusa!
Prvi sluaj AIDS-a je objavljen u Ugandi 1972. godine, tako da bi za normalnu stopu
udvajanja bilo potrebno 15 godina da bi se dolo do 8.000 sluajeva. Dva puta vie vreme
na je bilo potrebno da se broj ljudi, prikazan u izvetajima, inficira svakih 14 meseci, u
odnosu na prve sluajeve prijavljene u Africi, Brazilu i Haitiju koji su dokazali da je zane
marljiv broj ljudi morao biti inficiran virusom side, svi manje ili vie u isto vreme.
ta se zaista desilo? Jesu li homoseksualci bili ciljana meta eksperimenata sa sidom?
Izvesni dr V. Szmunes, poljskog porekla i sa zavrenim Medicinskim fakultetom u Sov
jetskom Savezu, primljen je 1969. godine u SAD i postavljen na mesto savetnika SZO.
im se ustalio u banci krvi, dr Szmunes je pokrenuo vano prouavanje u vezi sa
vakcinom protiv hepatitisa B. U tom istraivanju su mogli da uestvuju samo seksualno
aktivni homoseksualci izmeu 20 i 40 godina starosti. Istini za volju, nije bilo valjanog
razloga da se legalni test vakcine ogranii samo na prisutne mlade homoseksualce, ali
ipak je bilo tako. Uvoenje vakcine protiv hepatitisa dovelo je do ispoljavanja istih simp
toma i epidemiologije kao kod AIDS-a. ak se pojavila i hronina unutranja limfna
upala plua kod homoseksualaca koji su uestvovali u prouavanju vakcine protiv
hepatitisa B.
Kada se epidemija side prvi put pojavila, centri za kontrolu bolesti su tvrdili da je samo
pet posto uesnika u dr Szmunesovom eksperimentu dobilo sidu. etiri godine kasnije,
CDC je priznao da se pomenuti postotak kretao ipak oko - 60! A potom se, naravno, pre
stalo sa objavljivanjem podataka. Veito sumnjiavi informacioni izvori, koji nemaju
druga posla nego da zabadaju nos u tue stvari, tvrdili su, meutim, da je cifra dola do
celih 100 posto. Svaka osoba koja je primila Szmunesovu vakcinu, za uzvrat je na poklon
dobila - virus side!
Pored ovoga, poznato je da se dr Szmunes bavio i eksperimentalnim programom koji
se ticao uloge herpes virusa u transaktiviranju virusa side.
CDC i urnal amerikog medicinskog udruenja (JAMA) objavili su da je sida polno
prenosiva bolest koju prvenstveno prenose heteroseksualci u Africi i homoseksualci na
Zapadu. Prema objavljenim podacima, u SAD je odnos inficiranih mukaraca i ena izno
sio 13:1 ,,u korist mukaraca, dok je taj odnos u Evropi bio 11:1, a u Australiji 26:1.
ezdeset posto od ukupnog broja sluajeva, u 12 od 16 evropskih zemalja, ine mukar
ci homoseksualci. U Evropi 78 posto sluajeva se odnosi na mukarce homoseksualce i
biseksualce, a prenoenje homoseksualnim putem zajedno sa upotrebom droge je prisutno
u kod 87 posto evropskih sluajeva, sa znatnim preklapanjem izmeu pomenute dve grupe.
Epidemija side u Africi je objanjena masovnim pokretom stanovnitva sa sela u
gradove i sa prirodnim poveanjem seksualne aktivnosti. Meutim, do masovne pojave side
je dolo i u nekim seoskim plemenskim podrujima (u nekim sluajevima gotovo nesta

janja!), samim tim i naglog smanjenja populacije svih starosnih grupa Kenije, Ugande i
Zaira. Bode oi podatak da je re o selima i gradovima gde nije bilo prenaseljenosti i sa
boljim sanitarnim uslovima u odnosu na prosek u tom delu sveta.
irenje virusa side nije bilo prouzrokovano poveanim seksualnim aktivnostima, a
sama ideja o tome je karikirana. ak i da je tako, namee se logino pitanje: zato bi
poveanje heteroseksualne aktivnosti uticalo na irenje epidemije koja se odnosila na
homoseksualce i uivaoce droga u zapadnim zemljama? Prst sudbine? Da, ali - ovekov.
Kako stoje stvari u Brazilu? Poznato je da Sao Paolo i Rio de aneiro imaju veliki broj
homoseksualaca, ali implicirati, kao to je to inio CDC, da su homoseksualci pomenuta
dva grada prouzrokovali epidemiju AIDS-a, koja je zahvatila ak i udaljena sela Amazona,
najblae reeno je - nerazumno. Udaljena sela Brazila i Afrike nikako se ne uklapaju u
hedonistiki nain ivota homoseksualaca. Preciznije, zajedniki imenitelj za Afriku i
Brazil jeste vakcinacija protiv malih boginja, sprovedena od strane SZO.
Sida je namerno uneena u Afriku. Zbog najvee populacije crnaca izvan Afrike, Brazil
je prirodno bio sledea meta. Potom je dola haianska veza sa ciljem unitavanja
homoseksualnih zajednica u Americi...
Vie desetina hiljada Amerikanaca je samo do 1994. godine inficirano HlV-om putem
transfuzije krvi. U martu 1990. godine JAMA je objavio da je 60 do 80 posto amerikih
hemofiliara zaraeno sidom putem transfuzije.
Tako su, na primer, pacijenti Kajzer bolnice u San Francisku upozoreni na indici
je da je krv koju su primili transfuzijom zaraena. Uprava ,,Kajzera je, meutim, tajno
priznala postojanje velike verovatnoe da je oko 30.000 jedinica krvi za transfuziju
zaraeno HlV-om i da su pacijenti primili tu krv. Ljudski, nema ta.
Krv je veliki biznis. Prihodi Amerikog Crvenog krsta se pribliavaju cifri od 100
miliona dolara godinje. Meunarodni Crveni krst je veliki, svakako i najvei trgovac
krvlju, sa vie od etiri biliona dolara prihoda iz celog sveta. S druge strane, pod utica
jem Amerikog Crvenog krsta i ostalih vodeih banaka krvi, Administracija za hranu i
lekove (FDA) se opirala usvajanju preciznijeg testa krvi samo zato to kota dodatnih tri
dolara po jedinici krvi. Stoga ne treba da iznenauje izjava dr Roberta Mendelsona da
ak 80 posto lekara ne prihvata krv Crvenog krsta za sopstvenu upotrebu ili za lanove
svojih porodica.
Tano se zna kojim je zemljama i kojim populacijama namenjena inficirana krv. Na
primer - Indiji. Godine 1994. imala je milion obolelih od AIDS-a, ak dvostruko vie nego to
je objavila SZO. Krv kojom je snabdevana Indija sadrala je HIV-1, HIV-2, HTLV-I, HTLV-2...
Bolnice su u potencijalno najveoj opasnosti od virusa ,,roenih u krvi. Broj
zaposlenih u bolnici kod kojih je prijavljena HlV-infekcija je skoio sa 1,7 posto 1983, na
5,7 posto 1987. godine. Testovima je utvreno da virus side moe da ivi na suvoj povrini
sedam, a na vlanim povrinama ak 14 dana.
Stenford univerzitet je vrio testove za Bioloko ratno odeljenje i Odeljenje za
odbranu SAD. Rezultati su jasno ukazivali da je krv, koja se nalazila na hirurkoj rota
cionoj builici, zaraena HlV-om kontaminirala vazduh finim aerosolom - maglom, u
ijem sastavu su se nalazili ivi delii HlV-a mikroskopske veliine. Te partikule su se
zadravale, u obliku tankog sloja poput dima cigarete, na zidovima, operacionim stolovi
ma, nametaju i ostalim povrinama. Kada se ljudska koa izloi ovakvoj ,,magli, posta
je podlona HlV-infekciji.

Svako ko ne nosi masku, a ue u salu izmeu operacija, moe da udahne 5 (mikrogra


ma) ovih estica krvi u obliku aerosola. Istraivanje ukazuje na to da ak i inficirana rukav
ica, nepromiljeno ostavljena nekoliko minuta na nekoj povrini, moe da ,,poseje HIvirus i dovede u opasnost svaku osobu koja tu povrinu dodirne golom rukom. I to - u
nekoliko narednih dana!
Ipak, prostorije hitne pomoi su ubedljivo najvie izloene moguoj opasnosti. U bol
nicama kao to je, recimo, Don Hopkins univerzitetska bolnica, skoro 14 posto osoba
koje prou kroz sobu za hitne sluajeve sa otvorenim ranama je - HIV pozitivno. Istrai
vanja su pokazala i da je 40 posto svih mukaraca, primljenih u sobu hitne pomoi u
Majamiju, bilo HIV pozitivno.
Vie od 2.000 stomatologa i drugih zdravstvenih radnika je 1992. godine ve bilo infi
cirano HlV-om. Meutim, jedan agent obavetajne slube koji se bavio ovom prob
lematikom, tvrdio je da je taj broj blii cifri od - 8.000!
Tim mikrobiologa dr Dejvida Luisa, sa Dordija univerziteta (SAD), pokrenuo je
istraivanje u vezi sa mogunou prenoenja HlV-a preko stomatoloke opreme. Nauni
ci su koristili DNK tehnike kako bi identifikovali prisustvo ljudskog virusa imune deficijen
cije na dve vrste najee korienih sprava, builicama i profilaksima, koje zubari koriste
za ienje i poliranje zuba.
Istraivaki tim je testirao 12 builica velike brzine i 40 profilaksa. U svima je pronaen
materijal sa Hl-virusom zaglavljenim u instrument! Dr Luis je sa kolegama na taj nain doao
i do saznanja da je HIV ,,izbegao uobiajena sredstva za dezinfekciju. Supstance su, naime,
,,oduvavane prilikom ponovnog korienja aparata, uprkos tome to su bili dezinfikovani
hemijskim sredstvima protiv klica. Samim tim, opasnost da se HlV-materijal prenese u usta
sledeeg pacijenta bila je vie nego realna. Testovi slini ovima, raeni na virus hepatitisa B,
dali su sline rezultate. Rizik je, dakle, isti kao i kada zdravstveni radnik koristi zaraenu iglu.

Virtus post nummos!*


Sluaj Kimberli Bergalis, devojke koja je sa 23 godine zaraena HlV-om posle posete
stomatologu, je najupeatljiviji. Njen otac Dord Bergalis je dr Akera (umro 3. septembra
1990.) nazvao - ubicom. S pravom. Iako je bilo poznato da je pomenuti lekar zaraen HIVom, dozvoljeno mu je da obavlja lekarsku praksu.
Nije prejaka analogija po kojoj bi se, sobzirom na pomenuti sluaj, moglo dozvoliti
nekome da iz pitolja puca u glavu druge osobe. Uslov: onaj ko dri pitolj mora da nosi
beli mantil, onaj u koga je uperen pitolj da sedi u stomatolokoj stolici.
Kolege su, dakle, dr Akeru dozvolile da radi ak i u terminalnoj fazi infekcije, ne pri
javljujui njegovo stanje zdravstvenim vlastima. Kasnije je pokrenuta javna rasprava u kojoj
su neki tvrdili da dr Aker nije znao za svoju bolest. S druge strane se, meutim, ulo da
jeste, da je doao u fazu slinu ludilu i namerno inficirao Kimberli Bergalis i ko zna koliko
drugih pacijenata.
Kada sam, prilikom svog boravka u SAD, kontaktirao sa Kimberli Bergalis i doneo joj
terapiju Todoxin-om 1, njen otac me je upitao: ta e se dogoditi ukoliko izleite moju
erku? Istog asa mi je sve bilo jasno: ukoliko izleim Kimberli, on bi izgubio milion
"estitost dolazi posle novca

dolara dobijenih na ime odtete od zdravstvenog osiguranja. erkinim izleenjem bi ta


suma (san svakog Amerikanca) za njega bila izgubljena! Ljubav je - ljubav...
Ovde, moda, nije naodmet ponuditi jo jedan citat iz knjige dr Dona Kolmana. Re
je, naime, o Istraivakom centru Stenford, koji sam malopre pomenuo:
Centar za istraivanje Stenford kae kako ne pravi nikakve m oralne predra
sude kada su u pitanju pogledi projekata koje prihvata, pa tako radi i za Izrael i za
Arape, za Junu Afriku i za Libiju. Kako se moe oekivati, takvim stavom sebi osig
urava informacije iz prve ruke u pogledu vlada stranih zemalja, koje CIA nalazi
vrlo korisnim. U knjizi Dima Ridveja, pod naslovom Zatvorena korporacija (The
Closed Corporation), portparol Centra za istraivanje Stenford, gospodin Gibson
blebee o nediskrim inirajuem stavu ovog Centra. Iako ovaj Centar nije na popisu
Saveznog centra za istraivanje ugovora (Federal Contract Research Center), danas
je on najvei vojni trust mozgova, koji je zasenio i Hadson i Rend. Meu njegovim
specijalizovanim odeljenjima su eksperim entalni centri za hemijsko i bioloko rato
vanje.
Jedna od opasnijih delatnosti Centra Stenford su vojne operacije protiv pobunjenog
naroda usmerene na civilno stanovnitvo - stvari poput Orvelove 1984, kakve Vlada
ve primenjuje protiv svog naroda. Amerika vlada Centru Stenford plaa milione dolara
godinje za to vrlo kontroverzno ,,istraivanje. Posle studentskih demonstracija protiv
pokuaja hemijskog rata koji se sprovodi u Centru Stenford, taj Centar je ,,prodat jed
noj privatnoj kompaniji za samo 25 miliona dolara. Nita se, naravno, nije promenilo.
Centar za istraivanje Stenford je jo uvek projekt Tavistok instituta i jo uvek je u pose
du Komiteta 300, a lakoverni su, ini se zadovoljeni tom beznaajnom kozmetikom
promenom.
A kad sam, ve, kod Stenforda...
Pojaan pritisak na ovu naciju u cilju njenih promena, primenio je Institut za istrai
vanje Stenford poetkom 60-tih godina. Njegova ofanziva je od tada postala snanija i bra.
Upalite televizor i sopstvenim oima ete videti pobedu Stenforda: ,,tok ou emisije sa
tvrdim seksualnim detaljima, specijalni video kanali sa perverzijama, vladavina rock and
roll-a i droge. Tamo gde je nekada kraljevao Don Vejn, danas imamo viekratne izgov
ore za oveka (da li je on uopte ovek?) po imenu Majkl Dekson, parodiju ljudskog bia
koga prikazuju kao heroja, dok se vrti u krug, mrmlja i vriti po televizijskim ekranima u
milionima amerikih domova.
ena koja je prola kroz niz brakova dobija nacionalnu panju u medijima. Prljavi,
napola oprani, drogirani i dekadentni rok dogaaji se jedan za drugim satima prikazu
ju na televizijama sa svojim ispraznim zvucima i poludelim pokretima, odeom i
jezikom. Serije koje prikazuju pornografske scene od kojih vam doe da pobesnite ne
pobuuju nikakve primedbe. Ono to se poetkom ezdesetih zaista ne bi tolerisalo,
danas se prihvata kao krajnje normalno. Podvrgnuti smo i podlegli smo onome to
Institut Tavistok naziva buduim okovima. Njegova budunost se deava upravo
sada, a mi smo toliko zaglupljeni jednim za drugim kulturnim okom da prosto svaki
na protest deluje uzaludno, pa stoga logino zakljuujemo kako od bunta nemamo
nikakve koristi.
Elem, ak i potpuno neoteena koa, bez ogrebotina i krvi, moe da apsorbuje HIV.
Naunici znaju da je ovo rezultat ,,rada Langerhansovih elija. Naime, ove elije su gusto

rasporeene u membranama sluzokoe (mukoznim membranama), dok ih po ostatku tela


ima neto manje. Njihova funkcija receptora za nadraljiva mesta na koi, otkrivena je u
hemijskoj i bakteriolokoj ratnoj laboratoriji 1914. godine. Ovo otkrie je dovelo i do
proizvodnje tzv. mustard gasa koji je u dodiru sa koom otrovan.
Ipak, prava uloga Langerhansovih elija pri prenosu nadraajnih sredstava bila je
nepoznata sve do 1963. godine. Tada je, naime, dokazano da se Langerhansove elije
,,kae za alergijsku esticu i transportuju je kroz kou do elije koja izaziva alergijsku
reakciju.
injenica je, stoga, da su Langerhansove elije receptori za alergijske nadraaje. U
ovom sluaju za CD4 receptore Hl-virusa. Znai, nije neophodno da ljudska krv bude
prisutna kako bi se HIV preneo sa jedne na drugu osobu.
Istraivai Fort Detrika su otkrili da Langerhansove elije imaju receptore gotovo iden
tine CD4 receptorima. Prilikom jednog eksperimenta, Langerhansove elije su pomeane
sa Hl-virusom u epruveti i ostavljene da odstoje neko vreme. Pomenute elije su prepoz
nale HIV i dozvolile mu da se prikai za njih!
Osim toga, otkriveno je da dendritine elije u mukoznim membranama usta i nosa
nisu uginule prilikom izlaganja nadraajnim sredstvima i virusima. Umesto toga, nastavile
su sa prenosom virusa.
Dendritine elije imaju sposobnost da nose 40 do 45 puta onoliko virusa koliko i ci
ljane T4 imune elije.
Dendritine, kao i Langerhansove, elije se nalaze u polnim organima i anusu ljudi.
Ovo, samo po sebi, ukazuje na rizik koje nose homoseksualne aktivnosti. Nikakav rascep
ili oteenje mukozne membrane nije neophodno, a ni krv ne mora da bude prisutna pri
likom prenosa HlV-a.
Virusolozi iz Fort Detrika su izveli eksperiment sa kulturom tkiva koe da bi ustanovili
broj viriona HlV-a koji se nalazio na kulturi tkiva, nakon dolaska u kontakt sa Hl-virusom
sa daske WC olje.
Virusi koji su bili etiri dana na WC oljama, bili su potencijalno zarazni, a u kulturi
tkiva je naeno dovoljno virusa da se inficira osoba sa bubuljicom na butini ili osipom, uko
liko bi sedela na takvoj dasci. Svi testovi kulture tkiva su bili pozitivni.
Osim toga, HIV je sposoban da se kree makrofazima kroz barijeru krv-mozak. Kada
se jednom nau u mozgu, inficirane elije emituju toksine enzime do neurona i - poinje
toksina reakcija. Dokazano je da HIV direktno inficira neuronske i glia elije, na isti nain
kao to inficira monocite i T4 elije. Protein gpl20 (nalazi se u sklopu HlV-a) koi rast
nervnih elija. S obzirom na ovo, neophodno je razmotriti mogunost lano negativnog
rezultata testa na HIV ukoliko je gpl20 sakriven u mozgu.
Prouavanje pri Volter Rid bolnici postalo je pretnja konvencionalnim tvrdnjama
HlV-eksperata, pokazujui obiman dokumentovan dokaz da HIV ima neurotsku tendenci
ju. Naime, on napada mozak u vrlo ranoj fazi infekcije, znatno pre nego to se ispolje simp
tomi smanjenog imuniteta. Ovo ispitivanje je posebno naglasilo i to da se neuroloki prob
lemi, kao to su stalna glavobolja, nedostatak koncentracije i opta slabost, obino pripisu
ju dejstvu stresa. Ali, to su, kod 86 posto pacijenata inficiranih HlV-om, prvenstveno simp
tomi smanjenog imuniteta.
CDC ne vodi statistiku o osobama umrlim od bolesti slinih sidi. asopis Glasnik
medicinske laboratorije objavio je da je odnos broja umrlih od ARC-a (eng. AIDS

Remainding Complex - kompleks nalik na AIDS) u odnosu na broj umrlih od side od 10


do 20 puta vei od onoga koji je ikada saopten. Prema statistikama Rand instituta, krajem 1992. bilo je najmanje 500.000 Amerikanaca sa svim simptomima AIDS-a.

Tuberkuloza ili - namemo irenje voria" i AID S-a


Tuberkuloza (TBC) je hronina infektivna bolest koja moe ga se iri limfnim vorii
ma i krvotokom do bilo kog organa, ali najee pogaa plua. Izazivai su bakterije
Mycobacterium tuberculosis. Uglavnom se prenose izbacivanjem kapljica iz respiratornog
trakta (plua) kaljanjem. Osim toga, u drugi organizam mogu dospeti i, recimo, piem.
Danas se gotovo sve vrste tuberkuloza lee ,,rifampicinom i ,,isoniazidom u roku od
svega nekoliko nedelja, a rana TBC vakcinacija ini decu otpornom. Oboljenje se moe
identifikovati skoro jo pet godina nakon izleenja.
Pomenuti uzronici su visokozarazni, a pri tom otporni na postojee medikamente.
,,vorii pronaeni u emigrantskim kampovima, u 34 posto sluajeva nisu reagovali na
lekove! U Bujumburi (Burundi), terapijski otporni uzronici su pronaeni jedino kod osoba
istovremeno zaraenih i HlV-om i tuberkulozom.
Poveanje broja tuberkuloznih bolesnika u nekim delovima sveta rezultat je i
namernog irenja posebnih uzronika tuberkuloze u kampovima, bolnicama i zatvorima,
ubacivanjem u heroin, lekove i hranu. Van kampova, ovaj bacil je meu Haianima u
,,svega 16 posto sluajeva bio uzronik tuberkuloze, dok u nekim drugim delovima SAD,
kod istog oboljenja, nije ni izolovan!
Koriste ga posebno prohv osoba tamne boje koe. Godine 1972, saopteno je da je od
1964. u optoj populaciji u Njujorku zaraeno 18 ,,crnih i tri ,,bela korisnika heroina sa
,,ne tako esto opasnim, rairenim multiarinim oblikom tuberkuloze. Razvoj bolesti je
pripisan verovatno stranom materijalu u ulici heroina!
U Njujorku je 1973. godine 21 osoba posle uzimanja intravenoznih lekova podlegla
neobjanjivoj tuberkulozi. Koliki je u tome udeo ulice heroina, ostaje da se nagaa.
Inae, u prvom izvetaju o njujorkim TBC pacijentima sa AIDS bolestima se navodi broj
od - est osoba.
,,vorii nisu oportunistiki uzronici. Oni izazivaju infekciju ak i kod osoba sa
zdravim imunim sistemom i jedini su AIDS uzronici koji mogu biti preneeni sa oveka
na oveka.
Ukoliko su izjave naunika iz SAD o njihovom reaktiviranju HlV-om bile validne,
,,vorii bi mogli da dovedu do dalje infekcije miliona ljudi bez HlV-a. ,,vorii bi, dakle,
bili ,,stari uzronici koje organizam HIV zaraene osobe ne bi mogao da odstrani, uprkos
ve ranije pripremljenom mehanizmu odbrane od njih. Zaraeno telo ima snage da se brani
i uniti male koliine ,,voria.
Da su pomenute izjave tane, onda bi se veoma brzo sve HlV-zaraene osobe razbolele
od tuberkuloze, to bi bilo neizleivo vrelo zaraze za okolinu i posebno pogodilo decu i
stare osobe. Na sreu, ovo se ipak ne deava.
Od 1980. godine, u nekoliko drava SAD, vei broj ljudi se razboleo od tuberkuloze.
Poveanje stope obolelih u Junoj Africi, Namibiji, Bujumburi, Malaviju, jugoistonoj Flori
di, Njujorku, Teksasu i Francuskoj, u svim strunim publikacijama je pripisano - HIV infek
ciji. Pogreno.

Od osam miliona HlV-zaraenih osoba irom sveta u 1990, smatralo se da je ak 50


odsto imalo (i) tuberkulozu. Meutim, masovna infekcija HIV/AIDS pacijenata tuberkulo
zom nije izazvana HIV infekcijom.
HIV infekcija u poetku poveava snage tela za odbranu od tuberkuloze, ali u pood
makloj fazi bolesti, one bivaju unitene.
Mora se uzeti u obzir da HIV infekcija ak titi telo od tuberkuloze. Ovo je potvreno
injenicom da je u SAD, tokom perioda najvee progresije AIDS-a (1981.-1983.), stopa
tuberkuloze pala za vie od proseno 6,7 posto godinje.
Da bi se ustanovilo namerno irenje HIV uzronika trebalo je delimino ispitati
nejasan dramatian pad tuberkuloze u Kubi....
Nekoliko izvetaja je saglasno u oceni da su HIV pacijenti bili zaraeni tuberkulozom
pre bilo kakve indikacije na HIV infekciju, i da interval izmeu tuberkuloze i HIV infekci
je iznosi u proseku est meseci (od tri do 18 meseci). Dakle, tuberkuloza kod HIV/AIDS
pacijenata nije stvar revitalizacije uspavane TBC infekcije (sekundarna tuberkuloza), ve
pre - poetna infekcija (primarna tuberkuloza).
Tuberkuloza nikako ne moe pre AIDS-a biti pripisana HIV imunodeficijenciji.
Centar za kontrolu bolesti je eksplicitno opisao i definisao HIV/AIDS (od 1981. do
1987.), naznaivi da je: ,,TBC nedovoljno predvidiva celularna imunodeficijencija. Po ovoj
definiciji iz 1987, nadalje, bolest izazvana tuberkulozom van plua, zajedno sa dokazom o
HIV infekciji, smatra se - AIDS-om! Pulmonalna tuberkuloza, bilo nova ili reaktivirana,
stoga, ne ukazuje na imunodeficijenciju uzrokovanu HlV-om.
Tuberkuloza je ve opisana kao AIDS prilikom epidemije AIDS-a kod stanovnika
Haitija u Majamiju, iako je jasno definisana kao nedovoljno predvidiva. Kod 91 posto
Haiana, dranih u kampu u Floridi, dokazano je da su imali kontakt sa voriima u
poslednjih pet godina.
Eksperti Svetske zdravstvene organizacije tvrde da je u TBC bolnicama HIV
najverovatnije rairen usled nehigijene i - antituberkuloznim injekcijama!? Izuzetno veli
ki broj HIV infekcija potie od Amerikanaca i Britanaca, koji finansiraju i vode bolnice.
Tuberkuloza skoro nikad nije uzrok smrti HIV/AIDS pacijenata. Oigledno je da osobe
sa HIV antitelima poseduju posebnu otpornost na pomenuti uzronik.
U cilju izazivanja bolesti kod osoba sa zdravim imunim sistemom, TBC/AIDS pacijen
ti bi, po morbidnoj zamisli, trebalo da ire vie zaraznih ,,voria nego TBC pacijenti bez
AIDS. Sreom, to nije sluaj.
Navodno, reaktiviranje tuberkuloze HlV-om ne moe da dovede do poveanog broja
HIV oboljenja u TBC bolnicama. Izrazito veliki broj pacijenata je inficiran HlV-om u TBC
klinikama. U Makali sanatorijumu u Kinasi je, na primer, 33 posto pacijenata inficirano
HlV-om, uz stopu HIV infekcije kod medicinskog osoblja - od etiri do osam posto!
U antituberkuloznom centru Bujumbure (Burundi) je 54,5 posto pacijenata zaraeno
HlV-om, a smatra se da je u ukupnoj populaciji zaraeno 11 posto.
Sve ovo navodi na isti zakljuak: boravak u posebnim tuberkuloznim bolnicama (kao
i kupalitima za muke homoseksualce i kampovima za emigrante Haiane) podrazumeva
veliki rizik od mogunosti inficiranja HlV-om.
Gotovo svi medicinski ,,eksperti koji rade sa, navodno, HIV reaktiviranom tuberkulo
zom, preporuuju proizvoljno leenje ,,isoniazidom, u cilju spreavanja ovakvih oblika
reaktiviranja.

Valja, meutim, znati da je prolazni AIDS tip slabljenja imunog sistema izazvan ovim
lekom, poznat jo od - 1962. godine.
ta je cilj? Poto su vorii kod 34 posto pacijenata emigranata sa Haitija otporni upra
vo na ,,isoniazid, a dobro su poznati njegovi sekundarni efekti, preporuke se odnose na
preventivnu upotrebu meu rizinim grupama, ak i kada ne postoji dokaz o tuberkulozi.
To je, dakle, ujedno poziv na upotrebu - HIV kofaktora!
Kortizol, inae, nema aktivirajui efekt. Meu osobama obolelim od kancera, sa imun
odeficijencijom izazvanom lekovima, nije zabeleen ni jedan (novi) sluaj tuberkuloze.

Mycobacterium avium complex (MAC)


ili - saznanje o nadolazeoj bolesti
MAC je atipini mikobakterijski kompleks i spada u red mikobakterija koje ne mogu
kod zdravog oveka da izazovu bilo koji oblik tuberkuloze. U poreenju sa humanim (ljud
skim) mikobakterijama, mogu da podnesu sve poznate medikamente protiv tuberkuloze,
nisu odvie otrovne, i samo retko, veoma sporo, razvijaju simptome.
Bolesti MAC, koje ine est posto bolesti svih HIV/AIDS sluajeva u SAD, predstavlja
ju infekciju posebnim vrstama ove veoma retke bakterije koje se ne mogu prenositi sa
osobe na osobu i ne mogu biti unitene komercijalnim lekovima. Kod imunokompetentnih
osoba se bolest, inae, izuzetno retko razvija.
Najmanje 31 procenat razliitih uzronika atipine mikobakterije je pronaen u praini i vodi.
Ove bakterije mogu doi do negativnog izraaja iskljuivo kod obolelog organizma kod
koga su T elije nemone. Budui da kod imunokompetentnih osoba ne moe doi do
izraaja njihova mogua patogenost, prilino je lako kontrolisati uzronike otporne na ter
apije. pekulisalo se da su ovi uzronici vetaki stvoreni, moda i zato to, u vremenu kada
je tuberkuloza bila glavni problem kolonizovanih zemalja, ona nije opisana uprkos
paljivom posmatranju.
Na njih su posebno osetljivi mukarci i osobe svetlog tena, sa oko 40 i vie godina iv
ota, koje ive u gradovima (osetljivost na Karpoi sarkom je slina). Do ,,masovne pojave
HIV/AIDS-a 1978, zabeleeno je 14 sluajeva meu odraslima.
Prva kultura ovog uzronika izdvojena je 1947. godine kod trogodinjeg deteta sve
tle koe, u Djuk (Duke) univerzitetu u Duramu (Nacionalni centar SAD). Drugi izvetaj
se odnosio na jednoipogodinje dete, tamne koe, iz Kurae. (Tamo su isti naunici,
zajedno sa ostalima, opisali i drugu infekciju povezanu s AIDS - infekciju CMV kod
tamnoputih ena.) Trei sluaj se odnosio na osamnaestomesenog tamnoputog deaka...
Od 1973. pa nadalje, bilo je sve vie izvetaja o sluajevima sa i bez MAC bolesti u SAD.
Poveanje broja neinfektivnog uzronika, koji se ne reprodukuje ni u zemlji, ni u ivotinja
ma, ni kod 99,9 posto ljudi, a koji bi u sluaju reprodukcije eventualno pogodio nekoliko
podlonih osoba, sva je prilika, nastalo je na neprirodan nain.
Kod est posto svih amerikih AIDS pacijenata, uzronici bolesti su atipine mikobak
terije. Kod 17 do 28 posto AIDS pacijenata, MAC je izazvao jednu od bolesti, a iste su pron
aene u 50 posto sluajeva od ukupnog broja autopsija.
Do 1978. je samo dvoje obolelih registrovano u Africi.
U Frankfurtu (Nemaka) je MAC pronaen kod 50 procenata svih umrlih AIDS
pacijenata.

Misteriozno irenje meu amerikim HIV/AIDS homoseksualcima, jedan ameriki


naunik je pripisao ne imunodeficijenciji, ve, sa anatomske take gledita, teko
razumljivom seksualnom odnosu. Kao rezultat tog ,,zverstva, kako je pomenuti naunik
opisao analni seks, mikobakterija se taloi u tkivu debelog creva 20 ina, tj. 50,8 cen
timetara, od anusa. Utisak je da je, ipak, otiao malo predaleko...
U sluajevima MAC bolesti koje nisu povezane sa AIDS-om, antitela se normalno
stvaraju kao reakcija na izazivae. A kod onih koje jesu povezane sa AIDS-om, nema
poveane proizvodnje MAC antitela (u sluaju AIDS-a, antitela su proizvedena ak u
poveanom obimu).
Sistem telesne otpornosti, kod HlV-zaraenih pacijenata, dolazi u kontakt sa MAC
uzronicima samo kada vie ne moe da stvara antitela protiv nepoznatog uzronika. Stoga
MAC bolesti kod masovnog AIDS-a nisu rairene dostupnim uzronicima, ve su rezultat
kasnijih dodatnih infekcija MAC uzronicima.
Nastajanje MAC kod AIDS uzronika u SAD namerno je izazvano.

Kandidijaza
Osamdeset posto AIDS pacijenata imaju gljivinu infekciju -kandijazu prouzrokovanu
prisustvom gljivice Candinda albicans u ustima i ezofagusu, koje se uobiajeno dijagnos
tikuju kao upala sluznice.
Ipak, upala sluznice u ustima i ezofagusu se esto javlja i bez HlV-a. Svaki ovek je,
gotovo od roenja, zaraen ovim konim gljivicama a da nikada ozbiljno ne oboli (neki
roditelji su ovo mogli da primete kod svoje dece).
Kao rezultat namerne imunosupresije (u sluajevima transplantacije organa), kandidijaza
celog tela se javlja u est do deset posto sluajeva. Meutim, za HIV/AIDS pacijente je kandi
da manje opasna nego za one sa transplantatima koji se lee kortizolom. Telo HIV/AIDS paci
jenta nikada nije celo zahvaeno kandidijazom. Broj T4 i T8 limfocita, odgovornih za imunitet,
nemaju uticaja na pojavu kandijaze. Drugim reima: telo moe da pobedi uzronika kandijaze.
On mu je ve poznat, a oboljenje celog tela od ove gljivice nije uvek rezultat HIV infekcije.
Na kraju, pojava gljivica u ustima i ezofagusu kod AIDS pacijenata moe imati lokalni
uticaj na CMV infekcije.

Cjrtomegalovirus (CMV infekcija)


Citomegalovirus (cytomegalovirus - CMV) pripada herpes virusima, grupi B. Naziva se
jo i humani herpes virus 5 (HHV-5). Nalazi se u urinu, pljuvaki, stolici, materinim sekre
tima i sveoj krvi.
Virus je sa tipinom perzistentnou u napadnutom organizmu. Poto srazmerno visok
procenat odraslih nije zaraen ovim virusom, postoje posebno povoljni uslovi za primarnu
infekciju odojadi. Tako se kod ena u reproduktivnom dobu mora raunati sa infekcijom
u oko 50 odsto sluajeva.
Prenosi se na razliite naine. Osim kapljine infekcije, zabeleeno je prenoenje
bliskim kontaktom, dojenjem, krvlju, pljuvakom i urinom.
Izaziva: prenatalne i perinatalne infekcije sa mogunim posledicama kao to su
nezrelost, mikrokefalija i gluvoa. Infekcije u materici ili neonatalne infekcije sa tekim i

esto smrtonosnim hepatitisom, splenomegalijom i anemijom. Infekcije kod imunokompe


tentne starije dece i odraslih, sa esto neprimetnim pojavama ili pojavama slinim
mononukleozi (trajne hronine tihe infekcije monocita periferijske krvi i elija pljuvanih
lezda). Kod imunosupresije, odnosno imunodeficijencije, izaziva teka oboljenja poput
CMV-pneumonije, retinitisa, kolitisa, hepatitisa i encefalitisa. Povezuje se sa sindromom
hroninog umora i sindromom fibromijalgije. Sistemske hronine infekcije ovim virusom
nalaze se kod pacijenata sa multiplom sklerozom, amiotrofinom lateralnom sklerozom i
sistemskim lupusom.
Prvi izvetaji o CMV su govorili da su inficirana samo prevremeno roena i sifilistina
deca. Godine 1925. Fon Glan je prvi opisao sluaj CMV kod jedne ene iz Njujorka. Deset
godina kasnije (1935.) i Hamperl iz Berlina je izvestio o eni iz Moskve (udaljenoj 1.500
km!), zatim, iste godine, i Nemac Harc o obojenoj eni iz Kurae (udaljene 5.000 km!), a
1943. i o drugoj obojenoj eni u Kurai... Zaista neobino: velika razdaljina izmeu mesta
,,otkria i podatak da je re o osobama crne puti, uprkos injenici da su one deset puta
otpornije na ovu bolest od osoba svetle koe.
CMV je masovno aktiviran u prolosti u oblasti zapadnog Nila i u blizini Jinje (Ugan
da). Nakon autopsije, za 23 posto umrlih od AIDS-a u ovim regionima, reeno je da su bile
inficirane CMV-om. Osim June Afrike, u izvetajima o CMV infekcijama meu AIDS paci
jentima Crnog kontinenta, nije pomenuta ni jedna druga zemlja.
irenje AIDS povezano sa CMV meu osobama tamne boje koe u Africi, jo nije uvek
utvreno.
S druge strane, osobe svetle koe su u proseku deset puta ugroenije ovom boleu od
onih tamne boje koe. Da ne bi ostalo tako, jo od davne 1935. se izvode eksperimenti u
SAD, Nemakoj i Holandiji sa CMV koji e ,,krenuti i na osobe tamne boje koe.
Ve 1935. su u Sent Luisu (Misuri) izvoeni eksperimenti na ivotinjama sa CMV,
finansirani od strane Rokfeler instituta koji je to i objavio. Veina ljudskih infekcija CMV
su tu zapisane, ba kao i prvi AIDS sluaj sa CMV kod 28-godinjeg mukarca (zabeleio
ga je Haminer 1953. god.).
CMV je posebno vezan za vrste, tako da ne moe biti preneen sa ljudi na ivotinje i
obratno. Ima sposobnost da prodire u kou i nervne elije i povezan je sa razvojem Kapoi
sarkoma. Pored ovoga, znatna koliina CMV antitela je pronaena u cerebralnom likvoru
osoba koje pate od izofrenije.
irenje CMV nije dovoljno objanjeno. Teorija navodne transmisije seksualnim odnosom
je uglavnom odbaena. S druge strane, ustanovljeno je da se stopa CMV infekcije s godinama
poveava do 2,6 posto, tako da je, prema nekim podacima, 60 posto Ijudi u svetu inficirano.
Ali, ovde valja raunati sa statistikim kontradiktornostima: u Meksiku je 1973. godine bilo
zaraeno samo 18 posto, dok su istovremeno u Kuluvi (oblast zapadnog Nila, Uganda) sve
osobe bile zaraene u domainstvima u kojima je neko bolovao od Kapoi sarkoma.
Zahvaljujui injenici da se deo strukture CMV podudara sa jednim delom strukture
humanih (ljudskih) elija, virus ne moe biti otkriven u zaraenoj eliji od strane imunog
sistema. Pored toga, on je i menja, i na taj nain omoguuje Hl-virusu da je napadne.
Imajui u vidu uestalost CMV infekcija (pratei medicinsku imunosupresiju), njeno
pojavljivanje kod AIDS sluajeva je ree. U SAD je, recimo, u 7,2 posto AIDS sluajeva izraeno
u obliku CMV infekcije (sistemine, ili kao CMV retinitis). Muki homoseksualci u San Fran
cisku su joj, po svemu sudei, ee izloeni. Meu mukim homoseksualcima i heteroseksu

alcima roenim 1951. godine nije bilo aktivnih CMV infekcija, ali od mukih homoseksualaca
(ne i heteroseksualaca!) roenih posle 1951, ak 14 posto je bilo aktivno inficirano.
Nije zgoreg razmisliti i o nekim drugim faktorima koji su mogli na ovo da utiu, a ne
samo na uobiajenu estu promenu seksualnih partnera. Jer, AIDS pacijenti su bili
istovremeno zaraeni sa nekoliko podtipova CMV-a! Da li ovo znai da je za sve HIV/AIDS
pacijente u Sjedinjenim Amerikim Dravama CMV aktivnost (do neke granice bez simp
toma) - dokazana?
Mnogi istraivai su tvrdili da se CMV naroito iri meu mukim homoseksualcima
zbog, ipak, este promene seksualnih partnera. U stvarnosti, meutim, kod 93 posto pre
gledanih homoseksualaca nije bilo znakova sveeg podsticanja CMV infekcije. U ne malom
broju sluajeva se CMV javljao pre HIV infekcija, jer je nivo CMV, bez proizvodnje antitela
ve oslabljenih HlV-om, rastao. Dakle, imunosupresija CMV omoguava razvoj HlV-a.
Pojava citomegalovirusa (CMV) kod AIDS pacijenata nije prirodan sled HIV bolesti.
Izazvana je namerno dodatnom infekcijom specijalnim grupama CMV, koji posebno
pogaa kou i nervne elije tokom prirodne infekcije.
Za razliite grupe CMV se tvrdi da su nastale meu mukim homoseksualcima tokom
AIDS perioda. U nekim regionima SAD je registrovano da je ova infekcija zahvatila sve
HlV-pozitivne pacijente! Stoga mnogi (opravdano) sumnjaju da je pojava CMV kod AIDS
pacijenata namerno izazvana.
Meu osobama sa namerno izazvanom imunodefijenjom, recimo, terapijom kortizolom,
ili usled transplantaje organa, uspavana CMV infekcija moe da bukne i tada ju je teko, ako ne
i nemogue, kontrolisati. Do sada je njena pojava pogoena u 67 do 96 posto sluajeva.
Reinfekcija je rea, ali i opasnija: izmeu 15 i 25 posto pacijenata se ponovo inficira, a
od njih, 32 posto do ak 90 posto umire...
Stvaranje CMV se moe pospeiti elektrinom energijom i aluminijumhidroksidom, a
(kao i herpes virus) aktivirati radijacijom ili kortizolom.
Budui da je nivo kortizola u krvi vii tokom poslednja tri meseca trudnoe, CMV se
ee nalazi kod trudnica. Pored ostalog, ovo je opasno i zato to infekcija placente moe
dovesti do ingvinalne hernije.

Herpes simplex ili - nagovetaj namera u Africi


Herpes virusi (HHV) su virusi sa tipinom perzistentnou u organizmu posle pri
marne infekcije. Primarne infekcije su esto neprimetne ili sa subklinikom slikom. Poto
nja reaktivacija moe biti bez simptoma (rekrudescencija) ili sa simptomima (rekurencija).
HHV-1
Poznat je i kao Herpes simplex virus 1 (HSV-1). Primarna infekcija uobiajena je kod
mlae dece, esto subklinikog toka, ali povremeno sa akutnim stomatitisom. Virus moe
da ide du nerava i da bude latentno prisutan u ganglijama, odakle ga mogu reaktivirati
nespecifine drai (groznica, suneva svetlost, menstruacija). Oboljenje moe biti posledi
ca primarne infekcije (P) i rekurentne infekcije (R).
Izaziva: mukokutane infekcije iznad pojasa (lezije oko usta, gingivostomatitis P, Her
pes simplex R, keratokonjunktivitis P, inokulacioni herpes P i R, Herpes corneae R); menin
goencefalitis P i R; diseminovane infekcije koe (Eczema herpetaticum P i R); diseminovane
infekcije unutranjih organa sa viremijom (hepatitis P i R); poznate su i egzogene uvezene

unutarbolnike infekcije koje, po pravilu, potiu od lanova porodice i/ili bolnikog osob
lja sa HHV-1.
HHV-2
Poznat i kao Herpes simplex virus 2 (HSV-2). Za razliku od HHV-1, prenosi se polnim
putem, mada ne uvek. Infekcija zbog toga nije uobiajena pre puberteta.
Izaziva: mukokutane infekcije ispod pojasa (vulvovaginitis P, genitalni herpes P i R,
herpetini proktitis P i R, inokulacioni herpes P i R); diseminovane infekcije koe (Eczema
herpetaticum P i R); diseminovane infekcije unutranjih organa, sa viremijom (menin
goencefalitis P, Herpes neonatorum P, hepatitis P i R); kod novoroenadi i nedonoadi
moguna je generalizovana infekcija herpesom, posebno HHV-2, koja se prenosi u rodnici
jo za vreme poroaja ako je majka nosilac infekcije HHV-2 i ako se u trenutku poroaja
aktivan virus nalazi na sluzokoi genitalija.
Kod lokalnih recidiva m ukokutanog herpesa seroloka dijagnoza nije moguna,
poto se, za razliku od prim arne infekcije, ne poveavaju IgG i IgM. Kod m enin
goencefalitisa se intratekalno povienje antitela javlja esto tek posle dve nedelje, a
budui da je uzrok u velikom broju sluajeva reaktivacija HHV-1 obino se ne moe
pronai HHV-IgM. Kultivacija virusa ili dokazivanje antigena iz likvora uspeva
veoma retko.
HHV-6
U uzrastu od dve godine, ovim virusom ve je zaraeno 80 posto dece. Veina pri
marnih infekcija prolazi neupadljivo. Infekcija kod dece se deava, po pravilu, u prvim god
inama ivota. HHV-6 nalazi se u pljuvaki i genitalnom sekretu ena. Prenosi se najvie
kontaktom.
Izaziva: kod primarne infekcije u ranom detinjstvu trodnevnu groznicu (Erythema
subitum, Roseola infantum) koja se prekida kada se pojavi osip, sa encefalopatijom kao
retkom komplikacijom; moguno febrilne konvulzije, encefalitis, pneumonija, meningitis,
limfadenopatija, heterofilno negativna mononukleoza i oteenja kotane sri. Kod kasnije
primarne infekcije tok je slian mononukleozi. Budui da obino inficira nervne elije u
mozgu, pretpostavlja se da je moguni izaziva multiple skleroze. Povezuje se sa sindro
mom hroninog umora i sindromom fibromijalgije. Sistemske infekcije ovim virusom
naene su kod pacijenata sa multiplom sklerozom, amiotrofinom lateralnom sklerozom i
sistemskim lupusom.
HHV-7
Izaziva sveprisutne infekcije - patogen se nalazi u pljuvaki 75 posto odraslih osoba.
Seroprevalentnost u normalnoj populaciji je najmanje 90 odsto. Infekcija poinje od estog
meseca ivota i iroko je prisutna na uzrastu od tri godine.
Izaziva: infekciju u aktiviranim humanim T-elijama.
HHV-8
Izdvojen iz tkiva pacijenata sa Kapoijevim (Kaposi) sarkomom. Infekcija Herpes sim
plex virusom je iroko rasprostranjena. U ovekov organizam prodire kroz tzv. sluzave
membrane (oi, usta, nos, genitalije, anus) i najee ne izaziva bolest, ve samo imuni
odgovor organizma.
Grubo reeno, oko 40 posto ljudi je zaraeno herpesom do puberteta, a 90 posto
u zrelim godinama. Kod velike veine, virusi su tokom ivota uglavnom uspavani u
nepoznatom obliku senzornih nervnih voria. Mogu biti aktivirani iritacijom nerava,

stresom, horm onalnim disbalansom i UV radijacijom. Tada se manifestuju u formi


tipinih m ehura na usnama, polnim organima, oima... kao zoster i kao trigemina
uralgija.
Herpes virusi iz krvi mogu biti izolovani samo kod bolesnih ljudi. Preduslov za infek
ciju je slabljenje imunog sistema. Namerna imunosupresija, recimo u sluajevima trans
plantacije organa, gotovo u 50 posto sluajeva reaktivira herpes infekcije. U est do sedam
posto sluajeva, to je - fatalno.
Godine 1932. u jednoj amerikoj laboratoriji se iznenada pojavila tzv. fatalna varijan
ta, pod imenom - herpes B. Do 1984. godine ovaj laboratorijski proizvod je registrovan kod
35 osoba, iskljuivo laboratorijskih asistenata, od kojih je 25 umrlo! Iste godine, jedan
naunik iz SAD je razvio brzoreagujue probno orue (mae) za ovo laboratorijsko
,,udovite koje se nalazi i u prirodi.
Naime, pretpostavlja se da je pomenuti virus prisutan kod rezus majmuna kao priro
dan nepatogeni parazit. Na oveka moe biti preneen, na primer, pljuvakom majmuna, a
prodire i kroz neposeenu kou, to dovodi do infekcije.
Infekcija herpes virusom je zahvatila oblast zapadnog Nila izmeu 1971. i 1973.
godine. Meu obolelima je bilo i 16 osoba zaraenih izuzetno retkim Burkit limfomom.
Interesantno je, meutim, da se pomenuta bolest pojavila upravo u vreme kada je grupa
naunika Svetske zdravstvene organizacije (SZO) posmatrala Burkit limfom!
arino nastajanje herpes bolesti je najverovatnije smiljeno inicirano, jer je kod 66
posto dece (posebnim istraivanjem SZO) pronaeno da su zaraeni HlV-om ili original
nim virusom konjske anemije.
Kao poetna bolest u vezi sa HIV infekcijom, herpes se javlja u SAD u etiri posto
sluajeva. Veoma malo - imajui u vidu u znaajnoj meri oslabljen imunitet, posebno ako
se uzmu u obzir hormonske promene, merna tenzija i suneva svetlost. Poslednji, naime,
ak i kod osoba koje nemaju HIV, mogu da podstaknu reaktiviranje herpesa.
Virusi herpes simplex se moraju pojaviti pre HIV infekcije, budui da se nivo njihovih
antitela podie kod AIDS pacijenata. Ovo ukazuje na kontakt sa herpes simplex virusom
bez proizvodnje antitela koja su oslabljena HlV-om.
U Mama Jemo bolnici u Kinasi (Zair), simptomi herpesa su registrovani kod 43 posto
kasnije inficiranih HIV pacijenata, dakle, pre HIV simptoma. ak i kod pacijenata koji nisu
zaraeni HIV-om, pojavom herpes zostera se tri puta poveava mogunost inficiranja HlV-om.
Ameriki naunici su 1986. prezentovali novi herpes virus. Pretpostavlja se da se nalazi
u svim ljudima, ali, ispoljava se, jedino kod afrikih pacijenata i to godinu dana kasnije,
zajedno sa - HIV antitelima!
Ovaj virus, oznaen kao HH6, poveava sposobnost HlV-a da inficira T elije, posebno
supresorske.
Rasprostranjenost infekcije izazvane herpes virusom sa HIV infekcijom se u Africi raz
likuje po regionima: 11 posto obolelih u Kinasi, izmeu 14 i 55 posto u ostalim delovima
Zaira i u Ugandi - bez obolelih!
U prva tri meseca 1986. godine, rane dijagnoze infekcije herpes simplex su preovla
davale meu pacijentima sa HIV antitelima u Kigali. Distribucija herpes simplex virusa je
tamo, ak, ukljuivala 11 mladih osoba sa manifestacijom herpes infekcije bez HlV-a, koji
nisu bolovali od uobiajenih prateih imunosupresorskih bolesti. Njihova imunoloka
otpornost je, po svemu sudei, smanjena dodatnim snagama mikotoksina. Inae, do tada

nije bilo izvetaja o uporedivim grupama pomenute herpes infekcije meu mladim ljudima
u bilo kom delu sveta. Izuzetak je bio jedino zapadni Nil 1971. godine.

Eptajn-Bar (Epstein-Barr) virus i


Burkit limfom (Burkitts lymphoma)
Oznaava se jo kao humani herpes virus 4 (HHV-4). Virus karakterie tipina perzis
tentnost posle primarne infekcije. Ponovljena replikacija virusa (reaktivacija) ostaje, po
pravilu, bez klinikih simptoma.
Virus je rairen u celom svetu, uglavnom kod dece, kada retko izaziva bolest, ali
proizvodi visok nivo imuniteta. Oboljevanje je najee u pubertetu (bolest poljupca). Izvor
infekcije jesu trajne kliconoe, najee odrasli. Virus se prenosi polnim odnosom, ali i plju
vakom. Poznato je i unutarbolniko prenoenje kod dece i odojadi kontaktom, ali i vaz
duhom. Posle infekcije virus ostaje u telu kao latentna infekcija B limfocita.
Izaziva: tipinu akutnu mononukleozu sa faringitisom, limfadenopatijom groznicom
(retko se deavaju sepsa, pneumonija, pucanje slezine, meningitis i encefalitis).

Dijagnostika EBV
Antitela na

1. Nema infekcije
2. Akutna infekcija
3. Rekonvalescencija?
4. Reaktivacija ili redak
tok akutne infekcije sa
odloenim stvaranjem IgM
i ranijim stvaranjem anti-EBNA2
5. Ranije oboljenje

IgG -VCA

IgM -VCA

EA

EBNA

+
+

+
+ m-

+ (80%)
+ ili -

+ (visok titar)
- ili + (nizak titar)

+
+

+
+

VCA = antigen om otaa virusa (virus capsid antigen)


EA = rani antigen (early antigen)
EBNA = Epstein-Barr - specifini nukleusni antigen

Sa EBV su povezana dva oboljenja koja se u Evropi, po pravilu, ne javljaju - Burkitov


(Burkitt) limfom i nazofaringalni karcinom. Kod imunosuprimiranih osoba postoje naz
nake koje ukazuju na znaaj reaktivacije EBV kod primalaca transplantata i pacijenata sa
HIV, a poznato je da u vezi sa EBV nastaju limfomi i upasta leukoplakija.
Eptajn-Bar virus (EBV) se javlja u grlu veine ljudi. Infekcija Eptajn-Bar virusom
moe dovesti i do pojave kancera. Od kraja ezdesetih ga, zajedno sa retrovirusima,
,,poklanja vlada SAD i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) - deci u Ugandi! Ovo,
naravno, rezultira visokom stopom smrtnosti, sobzirom na to da deca ne postaju
otpornija na Burkit limfom korienjem imunosupresivnih lekova. esta pojava EBV
meu AIDS pacijentima takoe nije izazvana HIV infekcijom, ve je rezultat m anipu
lacije sline onoj u Ugandi.
EBV se moe nai kod mnogih zdravih osoba u parotidama i elijama u oblasti usta
i grla. Obino se kae da nastaje irom sveta (ima ga 67 posto odraslih Afrikanaca i 83
posto odraslih Amerikanaca). Pripada grupi herpes virusa i poznat je kao uzronik
groznice lezda.

Zahvativi severnu oblast zapadnog Nila (oko Laropija) od 1963. do 1966, Eptajn-Bar
virusna epidemija je inicirala masovno poveanje nivoa antitela. Poto infekcija obino
ostaje neregistrovana usled nedostataka simptoma, srea u nesrei je da je 1968. izvedena
studija koja se odnosila na ovu misterioznu epidemiju. Ukratko: njeno irenje ne moe biti
objanjeno ni jednim prirodnim procesom!
Pojava ove epidemije EBV je, do izvesne granice, prouzrokovana pojavom nove vrste:
kod 20 posto ispitanih osoba izolovan je B tip virusa koji je dvostruko vie povezan sa Burk
it limfomom nego do sada poznati A tip. Pretpostavlja se da je re o laboratorijskoj mutaci
ji originalnog A tipa. Ono to je ,,neobjanjivo u celoj prii jeste injenica da je deo B tipa
potpuno razliit i nema nasledne veze sa bilo kojom od svih ostalih prirodno nastalih formi.
Kada je EBV identifikovan 1966. u centralnoj Africi, na ostrvu Reunion u Novoj Gvineji, B
virus je oznaen kao izaziva posebnog kancera (Burkitts lymphoma) kod svih 30 ispitanih
sluajeva. Uprkos injenici da ovaj virus moe biti izolovan kod 83 posto odraslih Amerikanaca
i 49 posto dece, objanjeno je da on masovno preovladava u oblasti zapadnog Nila (Uganda).
Reeno je, na primer, i da je 95 posto dece ve zaraeno EBV-om do druge godine, a do tree
- sva! Valja jo dodati da su 21 posto dece nosioci i HTLVI retrovirusa imunodeficijencije.

Burkit limfom ili - politiki" kancer


Denis Burkit je 1958. prvi opisao kancer Burkitts lymphoma (BL). Bio je to najei
maligni tumor detinjstva (ubrzo prepoznat u ugandskoj bolnici ,,Mulago u Kampali), sa
posebnom klinikom slikom: rastao je toliko brzo da su za samo 24 sata bile vidljive
promene u veliini tumora na licu, a broj tumorskih elija se udvostruavao za 65 sati! Re
je, naime, o malignom rastu B limfnih elija, koji je kod dece esto zahvatao oblast vilice i
znatan deo lica - do oiju. (Veliki tumori mogu da rastu i u stomaku.) Bez hemoterapije,
ovako brz rast je dovodio do smrti za svega nekoliko meseci.
Iskljuivo su deca tamne boje koe oboljevala od ove opake bolesti. Od 1960. se u
oblasti zapadnog Nila 5,4 od 100.000 deaka godinje razboli od ovog tumora. U SAD su,
meutim, deca tamne boje koe tri puta otpornija na ovu bolest od dece svetlog tena.
Izaziva ovog neobinog tumora nije EBV, niti infekcija malarije, kojoj se obino prip
isuje krivica. U ,,igri je jo neki, skriveni, faktor. Krvna slika kod BL pokazuje uoljive
slinosti sa goveim leukemija virusom- BLV (Bovine Leukemia virus). Retrovirus je,
najverovatnije, prisutan u Burkit limfomu. ta vie, u oblasti zapadnog Nila je, 1973. godine,
21 posto pregledane dece imalo antitela protiv HTLVI retrovirusa, a 66 posto i HIV antitela.
BL je privukao svetsku panju zbog neverovatne nesrazmere njegovih uloga, kao uzro
ka bolesti i smrti, ali i zato to mahom pogaa afriku decu.
Neobino je i to to se ovaj kancer javlja samo u odreenim oblastima. U Novoj Gvineji se
striktno ,,dri dravne granice - pronaen je jedino u bivoj britanskoj koloniji Papui (Nova
Gvineja), ali ne i u susedstvu! Uprkos klimatskim uslovima koji navodno podstiu ovu bolest,
i uslovima ivota, u Junoj Africi (bivoj Rodeziji), Angoli (bivem Zanzibaru) - gde je naseljeno
oko 600 hiljada Portugalaca - Somaliji i Zambiji, ni jedno dete nije obolelo od ove bolesti. To,
meutim, nije sluaj sa Ugandom, Tanzanijom, Kenijom i Kamerunom, gde su deca umirala...
Posebno pada u oi injenica da u ovoj, strogo ogranienoj, oblasti zapadnog Nila ni jedno dete
nije obolelo u neposrednoj blizini ,,Kuvula bolnice koju su vodili - Amerikanci! Isto se moe
rei i za oblast oko bolnice ,,Albert-vajcer u Lambarenu (Kamerun).

...Izgleda verovatno da imamo posla sa lokalnim kancerogenim uticajem, sa znaa


jnom selektivnom i uticajnom moi -ironisali su (valjda!) neki strunjaci.
Uvoenje uzronika koji vodi do fatalnog kancera kod dece je bilo toliko oigledno, da
je naunik J. Klemensen na jednoj konferenciji morao da kae: Bilo bi shvatljivo da afriki
limfom moe nastati zahvaljujui nekom virusu uvedenom, moda, iz zapadnih zemalja i
zbog toga relativno heterogenog porekla. Mogue je i da hemijski onkogeni u zapadnoj Evropi
rade na smanjenju otpornosti ovog inherentnog virusa. Ali, ovo su (ipak) samo hipoteze...
Razlike u vremenu i mestu pojavljivanja ove bolesti u oblasti zapadnog Nila i oblasti
Mega oko Kampale, previe jasno potvruju da je izaziva s ciljem, dakle namerno, uveen.
Koncentrisano pojavljivanje bolesti, po svim statistikim pravilima, nesumnjivo dokazuje
prisustvo aktivnog podstiueg uzronika, koji je postao oigledan 1972/73. Pojavio se,
naime, godinu dana nakon prvog uzimanja uzorka krvi od 45.000 dece.
BL se, inae, u terapeutskoj imunosupresiji ne javlja esto.
Kod 0,6 posto obolelih od AIDS u SAD, bolest se manifestuje u formi Burkit limfoma.
Na prvi pogled, ne previe. Ipak, sobzirom na injenicu da efekat HlV-a nema dodirnih
taaka sa poreklom BL, interesantno je to to se ovaj redak tumor pojavljuje hiljadu puta
ee kod HlV-zaraenih pacijenata nego u ukupnoj ljudskoj populaciji.
ak i pre masovne pojave AIDS-a, broj sluajeva Burkit limfoma je bio povean u SAD.
Od 1973. do 1987. poveao se do 50 procenata.
Ipak, ukoliko treba strepeti od mogunosti da Burkit limfom ponovo bude potvren
kod afrikih AIDS pacijenata, onda su nauni elnici, sasvim sigurno, ovo ve potvrdili kao
prirodno deavanje.

Histoplazmoza ili - vebe" u Indijanopolisu


Histoplasma capsulatum je uzronik gljivine infekcije plua.
Histoplazme nisu oportunistiki uzronici. Njihova pojava kod AIDS bolesti je izazvana
namerno, distribucijom, do neke granice, posebnih vrsta histoplazmi.
Histoplazmoza nastaje u specifinim regionima, preteno kroz masovno uvoenje
uzronika kroz respiratorni trakt i nezavisno od stanja imuniteta. Stoga, on nije umrtvljen
oportunistiki uzronik, koji, inae, ne moe biti prenet sa osobe na osobu.
Histoplazmoza izazvana Histoplazmom capsulatum je opisana 1976. u Ruandi. Sve
ukazuje na to da je ovaj uzronik namerno uveden...
Od septembra 1978. do avgusta 1979. godine, 120.000 osoba iz Indijanopolisa je
zaraeno Histoplazmom capsulatum. Uzronik, navodno, nije pronaen.
Simptomi su bili neobini. Bolest je bila ozbiljna, bez posebnog jedinstvenog efekta, i
dosta esto, u poreenju sa ranijim bolestima, dovodila do smrti. Posebno su bili pogoeni
uenici tamne boje koe, stariji od 15 godina. ak est puta vie od svojih vrnjaka bele puti.
U nekim gradovima se preko 80 posto srednjokolaca veoma teko razbolelo. Samo u Indi
janopolisu je 1980. i 1981. godine bilo 28 sluajeva ,,ratrkane histoplasmoze, dok je irom
sveta do 1984. registrovano ukupno 68 sluajeva cerebralne bolesti. Od sledeeg 61-og
sluaja opisanog u Indijanopolisu 1983, 13 osoba je bilo potpuno zdravo, 16 je imalo bolest
bez imunosupresije, a samo u 32 sluaja je bilo deficijencije u imunom sistemu.
Do 1985. godine, etiri osobe sa AIDS-om imale su histoplazmozu (jedna od njih je bila
u Trinidadu). U Indijanopolisu je, 1985, sedmoro HIV pacijenata iznenada pogoeno histo

plazmozom. Iz ovoga je izveden zakljuak da je kod 46 posto AIDS sluajeva histoplazmoza


poetna bolest.
Infektivni uzronik je bio otporan na, do tada dokazano uspean, amfotericin B.
Prilikom jednog ispitivanja u Njujorku, kod tri AIDS histoplazma pacijenta, kod kojih
su analizirana Histoplazma captulatum antitela, uopte nisu pronaena antitela. ini se da
su u njihove organizme gljivice histoplazme prodrle kada, usled HIV infekcije, telo vie nije
bilo u mogunosti da proizvodi nova antitela. Ovo je, ujedno, dokaz o namernoj infekciji u
dravi Njujork, u kojoj do tada nisu registrovani sluajevi histoplazmoze.

Aspergiloza
Aspergiloze su pulmonalne gljivine infekcije, a ponekad i gljivine infekcije creva.
Uzronici aspergiloza su gljivice Aspergillosis spp, a najei izaziva je Aspergillus fumigatus.
Gljivice proizvode mikotoksin aflatoksin - B. Aflatoksin moe dovesti do privremene
imunodeficijencije. Ovo naizmenino dovodi do nastajanja bolesti.
Jo od 1950. godine, vojne snage SAD su ispitivale mogunosti irenja Aspergillus
fumigatus. Od 1970. do 1976, nastajanje aspergiloze u SAD se povealo do 158 posto!
(Privremena distribucija ovog poveanja nije navedena u dostupnim dokumentima.) Govo
rilo se da je od 1972. godine uestalost aspergiloza poveana i u Nemakoj. Poznati AIDS
ekspert V. Stail je ovo porekao za Univerzitetsku bolnicu u Frankfurtu na Majni (Nema
ka), gde su javni tuioci 1992. istraivali uzroke smrti 12 pacijenata zaraenih ovom gljivi
com. Ni jedan od njih nije bio HIV zaraen. Frankfurt je, inae, grad sa izuzetno visokim
brojem HIV zaraenih osoba.
Aspergiloza se pojavljuje kod oko 20 posto imunosuprimiranih pacijenata (usled, rec
imo, terapije kortizolom kod transplantanata). Stoga aspergiloza spada meu najee
oportunistike infekcije. Tokom imunosupresije, prvo se pojavljuje u vidu gljivine infekci
ja. Njeno irenje je redukovano za dve treine ukoliko je na intenzivnoj nezi vazduh filtri
ran, to ukazuje na konstantno postojanje aspergilus gljivica u vazduhu.
U vezi sa masovnim AIDS-om, u banci podataka (na koju smo naili) nema izvetaja o
aspergilozi. Sobzirom na to da nije uhvaen ovaj, ve oportunistiki, uzronik valja zakljui
ti da je to usled izuzetno jake odbrane tela, posebno protiv gljivica. Naunici Centra za kon
trolu bolesti nisu predvideli ovakvu reakciju.
U definiciji AIDS-a objavljenoj 1982. godine, aspergiloza je oznaena kao njegova
karakteristika. To je ponovljeno i u naredne tri godine, od 1983. do 1985. O ovome, meutim, nije bilo ni pomena u definiciji AIDS-a iz 1977. U statistici Centra za kontrolu bolesti,
koja se odnosi na poetne bolesti aspergiloza, ak ni jednom nije pomenuta.
Ve je dokazano da je irenje HIV infekcije trebalo da bude omogueno redukcijom
odbrambenih snaga oveka. Postoji nekoliko indicija da su za ovo korieni mikotoksini,
posebno tip supstance -aflatoksin -B. Poto te supstance nastaju u prirodi, one nisu izazvale nikakvu sumnju.
Namerno irenje mikotoksina je veoma teko dokazati. Organizam automatski, ali
netano, registruje s jedne strane imunu reakciju izazvanu na aflatoksin, a u isto vreme, s
druge strane, registruje reakciju protiv Aspergillus-a. Osobe napadnute aflatoksinom tre
bale bi da u manjem broju imaju bolesti izazvane Aspergillus-om, nasuprot uporedivim
pacijentima sa imunosupresijom.

Neobino veliki broj HlV-zaraenih pacijenata koji ne pate od aspergiloza, jasno


ukazuje na neprirodno irenje aspergiloza pre HIV imunodeficijencije.

Pneumocistina upala plua (PCP),


kapetan Gajduek i igra bogova...
Dobitnik Nobelove nagrade i naunik koji je opisivao AIDS, Karleton Gajduek, poslat
je u Nemaku 1948, 1952. i 1954. godine u medicinsku pedijatrijsku misiju.
Po povratku u SAD, u svojstvu kapetana vojnih snaga, proirivao je znanje u Volter Rid
vojnom medidnskom centru, u Vaingtonu. Jedan deo svojih saznanja je predstavio u radu Akut
na infektivna hemoragina groznica i mikotoksini u sovjetskim socijalistikim republikama.
Zatim je, 1954. i 1955, bio savetnik australijske vlade u Melburnu. U to vreme su
zabeleeni prvi, do tada nepoznati, sluajevi PCP-a (opisani 1956. godine).
Od 1955. do 1957. godine, Gajduek je bio direktor programa za prouavanje deijeg
rasta i razvoja, i uzroka bolesti u primitivnim kulturama, kao i laboratorijski lagane,
skrivene, umerene virusne infekcije u Papui (Nova Gvineja), gde su 1960. otkriveni prvi
sluajevi PCP-a.
Gajduek je 1957. poeo da pie o PCP-u i, gotovo uzgred, pomenuo da je PCP iznena
da nastao 1935, da se javlja samo u zemljama gde se govori nemaki i iskljuivo u - dei
jim domovima! ak su i drugi naunici nastojali da prikriju nemake eksperimente...
Nakon ovoga, 110 siroadi iz Koreje - pod patronatom naunika sa nemakog gov
ornog podruja - razbolelo se van deijeg doma od PCP-a, bez vidljive imunodeficijencije.
U Koreji su bile ograniene mogunosti za izvoenje eksperimenata.
Ipak, dobro razvijeno orijentalno muko odoje iz sirotita, usvojio je brani par
Amerikanaca koji se tamo nalazio povodom korejskog rata.
Novi roditelji su odveli dete u SAD i odmah po dolasku organizovali intenzivni medicinski
tretman koji je podrazumevao uzimanje krvi, rendgensko snimanje, uzimanje brisa grla, lum
balno punktiranje i davanje injekcija svaka tri sata. Dete je, konano, umrlo - posle 19 dana.
Kapetan Gajduek je, sa osobljem Pasterovog instituta, radio i u Iranu 1952. i 1953.
godine. Sledee masovno umiranje beba se dogodilo u Iranu 1961. godine, i to kao deo pro
jekta vojnog CENTO pakta Velike Britanije, Nemake i SAD...
I iranski naunici su vrili eksperimente na deci iz iraskog sirotita koje je imalo 80
kreveta (iraz je najvei iranski grad u kome, procentualno, ivi najvie Jevreja). Nahoad
i deca mladih majki su iznenada umirala, a autopsija njihovih leeva je obavljana sa
najveom panjom.
Naunici su bili zadueni i za porodiljski deo, u kome su kasnije rtve posmatrane od
prvog dana ivota. Od jula 1960. godine, zapoinje serija smrti od PCP-a, koji je pre toga bio
nepoznat u Iranu. Svi mali itelji istraivakog sirotita, ukupno 233 deteta, su umirali. Kod
68 je uzrok smrti bio - PCP. Kao izvor bolesti je navedeno mleko pripremano u sirotitu.
Decu je satirala dijareja, budui da su bila zaraena gljivicama kandide i posle est nedelja
obolela od PCP-a.
Pojava PCP-a kod impanza se moe izazvati mlekom leukeminih krava. Ovu imuno
supresiju, prenosivu mlekom, izaziva retrovirus govee leukemije (Bovine Leukemia virus
- BLV). Preko muzne stoke, BLV je izaziva akutne limfatine leukemije kod ljudi. U iran
skim eksperimentima na deci je, oigledno, korieno ovo imunosupresivno sredstvo.

Po istom principu, ameriki naunici su mleku, pripremljenom u domovima i siroti


tima (reeno je da u njemu nedostaju antitela), pripisali pri kraju Vijetnamskog rata smrt
vijetnamskih beba od PCP-a u pet amerikih sirotita u Sajgonu (Juni Vijetnam). Krav
lje mleko izvan amerikih sirotita u Vijetnamu (koja su finansirana od Prijatelja dece,
Boulder, Kolorado), do dan-danas nije dovedeno u vezu sa fatalnim PCP-om kod beba.
Taan broj dece obolele od PCP-a u Vijetnamu, nikada nije objavljen. Bilo kako bilo,
zvanino je saopteno da je re o infektivnoj bolesti od epidemiolokog znaaja u Vijet
namskom ratu.
Kao i u Koreji, i u Vijetnamu su ameriki graani na kraju rata usvojili bebe sa PCP
om i odveli specijalnim letom u SAD. Prema dostupnim izvetajima o njihovom leenju iz
1973. godine, petoro dece je podvrgnuto tretmanu intravenskim i intramuskularnim injek
cijama (etiri puta dnevno) i pregledano pre smrti. Lekovi amerikih vojnih snaga, kojima
su tretirana, nabavljeni su preko veteranske administrativne bolnice. Kako su izvetaji o
sedam drugih PCP vijetnamskih beba u SAD iz 1975. bili delimino isti, u praenju davan
ja intramuskularnih injekcija i nadolazeu smrt ove dece ukljueni su i lekari i vojnomed
icinsko osoblje. Infektivna bolest kao nastavak Vijetnamskog rata je, po svemu sudei,
nova specifina vrsta PCP-a koja ne tedi ni imunoloki zdravu ameriku decu i, ak, dovo
di do stvaranja antitela.
PCP se prvi put pojavio u SAD 1964. godine, kod nekoliko odraslih osoba bez prethodne imunodeficijencije. Naime, te godine su se u Pulmanu (drava Vaington) razboleli
brani par i njihova sedmogodinja kerka, nakon ega su roditelji umrli.
U isto vreme, vlada SAD je u Pulmanu (Pullman) vodila Institut za istraivanje bilja (Region
alna laboratorija u Pulmanu za ispitivanje bilja), Odeljenje za poljoprivredu. Izmeu ostalog,
prouavan je impresivni vrtlog gljivinih spora. Gljive i njihove spore proizvode imunosupresivne
mikotoksine. (Poljoprivredno odeljenje je bilo ukljueno u proizvodnju biolokog oruja!)
Vlada je u istom mestu drala i veterinarsku istraivaku stanicu ,,Pulman (Odeljenje
za veterinarsku mikrobiologiju i patologiju Univerziteta drave Vaington), s ciljem istrai
vanja virusa koji izaziva infektivnu anemiju konja. A virus-izaziva infektivne anemije
konja je poetni virus za razvoj - HlV-a!

Eksperimentalni dokazi na ljudima


Hronina limfoidna intestinalna upala plua se uglavnom javlja kod dece mlae od
godinu dana. Ovo oboljenje je posebno detaljno ispitano prilikom laboratorijskih istrai
vanja u kojima je korien medi visna (Maedi visna) virus ovaca. Upala plua kod ovaca iza
zvana ovim virusom je veoma slina onoj koja je naena kod dece mlae od godinu dana.
Vezu izmeu ovih oboljenja nije teko uoiti. Kod ovaca, kao i kod dece, bolest se iri
rasprivanjem (aerosolom). S druge strane, kako medi visna nije seksualna bolest kod
ovaca, oigledno je da je i retrovirus stvoren u Fort Detriku mogao da bude preneen nesek
sualnim putem na pripadnike najmlae populacije. Sledei ove eksperimente, pronalaen
je uzronika hronine limfoidne intestinalne upale plua kod beba obolelih od side, posta
lo je skoro rutina.
PCP se gotovo iskljuivo ,,pojavljivao u dejim domovima zemalja nemakog gov
ornog podruja, sirotitima Koreje, Irana, Vijetnama i u deijoj istraivakoj bolnici ,,Sv.
Jude u SAD.

U Nemakoj i vajcarskoj je PCP pogaao bebe i decu iskljuivo u sirotitima, ali ne i


onu koja su ivela u porodicama. Isto je bilo u Koreji, Iranu i Vijetnamu. Faktori za inici
ranje bolesti su, dakle, postojali samo u sirotitima.
CDC je iznenada pokazao posebno interesovanje za Pneumocystis carinii. Naime, ovaj
patogen se 1982. pojavio u testovima krvi trojice hemofiliara. U izvetaju CDC je bilo rei
o obrazovanju neogranienog broja grupa T-elija koje krue, u nedostatku odgovora lim
focita na mitogene, potpunom smanjenju broja pomonikih T-elija (T4) i uveanju broja
supresorskih T-elija (T8), kao i obrnutom odnosu T4:T8 koji je iz toga proizaao.
PCP moe da aktivira druge viruse. Gotovo uvek se javlja kada je pacijent ve u imun
odepresivnom stanju. Kako PCP u prilinoj meri podsea na sidu, namee se logino pitanje
- da li je ova situacija vetaki nametnuta homoseksualnoj populaciji? Prema obino dobro
obavetenim izvorima, postoji tvrdnja da je PCP ubaen u vakcine protiv hepatitisa B!
Valja se zapitati i zbog ega se PCP manifestovala prvenstveno meu pripadnicima
homoseksualne zajednice u Americi? Odgovor najverovatnije lei u postojanoj sumnji da je
pri Fort Detriku lek pentamidine isethionate kontaminiran. Moda je i zbog toga njegova
distribucija ograniena na jednu slubu CDC. Kontaktiravi sve osobe koje su naruile lek
pentamidin isenthionate iz CDC-ovog Odeljenja za lekove protiv parazitskih bolesti odeljen
ja, CDC je saoptio da su pacijenti uglavnom bile bebe mlae od godinu dana i stariji ljudi.
Ipak, objanjavano je da se bolest pojavljuje i u grupama u nekim oblastima SAD.
Amerika vlada je 1976. godine prestala sa praksom neobeleenih terapija pentamidi
nom, u to vreme jedinim poznatim dostupnim lekom, koji je bio u prodaji 30 godina. Paci
jenti su, dakle, leeni jedino ovim lekom prilikom registrovanja u Centru za kontrolu
bolesti. Od prvog registrovanog sluaja 1955. godine, pa do 1967, u SAD je zabeleeno 107
PCP sluajeva. Od 1968. do 1973. godine - 225 sluajeva, od kojih je 60 bilo u bolnici ,,Sv.
Jude u Memfisu (drava Tenesi).
Ako se u amerikim okolnostima PCP u 5,8 posto sluajeva razvijao sam po sebi (prilino
jasna imunosupresija izazvana lekovima), onda se od ve pomenutih 63 posto PCP bolesti
nastalih sa HIV epidemijom, 57,2 procenta moralo razviti kao rezultat dodatne infekcije.
Pojedine bolesti su se pojavljivale u kasnijoj fazi. Ipak, bilo je i jo uvek postoji, neko
liko izvetaja o grupama u bolnicama kod kojih je registrovan i HIV. Od PCP-a su se naroi
to razboljevala deca sa akutnom limfocitinom leukemijom. U opisu ovih bolesti kod dece
iz istraivake bolnice ,,Sv. Jude, pacijenata i bolnikog osoblja u Njujorku, istaknuto je da
se ,,PCP javlja u prostoru, vremenu i grupama u jednoj zgradi, a da zaraeni nisu u kontak
tu jedni sa drugima. S druge strane, supresija imunolokog odgovora izazvana, na primer,
radijacijom ili mikotoksinima, dovedeni su u pitanje prenoenja nove vrste PCP-a kroz vazduh,. Ovo saznanje, po svemu sudei, igra odreenu ulogu u stvaranju veze AIDS/PCP od
kako je 1977. zabeleeno poveanje PCP-a, ak i bez HlV-a.
Od pacijenata leenih imnosupresivnim lekovima (npr. posle transplantacije organa) a
koji su se razboleli, izmeu 1,1 posto i 5,8 posto je imalo PCP. Brojka prirodnog nastajanja
PCP bolesti, sledei traenu imunodeficijenciju, mogla bi da bude isto toliko velika.
Rasprostranjenost PCP-a u sluajevima HIV imunodeficijencije je do 60 puta manja nego
kod imunodeficijencije prouzrokovane lekovima.
U svakom sluaju, u glavnom lanku ,,JAMA (publikacije Medicinske asocijacije
SAD), iznesena je tvrdnja da je PCP prisutan u nerazvijenim delovima sveta kao epidemija.
Isto su tvrdili i naunici iz Njujorka i deije bolnice ,,Sv. Juda. Ameriki naunik Redman

je 1975. tvrdio da je PCP epidemijski i u - Africi. Od 1945. pa do pojave masovnog AIDS-a,


u Africi, preciznije - iskljuivo u njenom junom delu - zabeleeno je pet sluajeva PCP-a:
u Junoj Africi (jedan), Nigeriji (jedan) i u AIDS aktivnom regionu u Ugandi (tri sluaja).
Naglaavanje Afrike kao luke epidemije ove bolesti (ali ne Australije, Azije i ostalih),
dokazuje da je autor znao da e posle Koreje, Irana i Vijetnama, i u Africi biti stvoreni
imunosupresivni preduslovi za utiranje puta pojavi PCP bolesti!
Prema AIDS definiciji iz 1987. godine ,,PCP je, ak i bez dokaza o HIV-u, simptom
AIDS bolesti. Iz ovoga proizilazi da se pod HIV infekcijom podrazumevaju ,,svi sluajevi
gde nije naen ni jedan drugi uzrok imunodeficijencije. Zasnovana na takvoj definiciji,
samo HIV infekcija moe da eliminie imuni mehanizam do nivoa koji omoguuje nase
ljavanje, tj. pojavu PCP-a. Dakle, deca koja su od PCP-a umrla u Nemakoj, vajcarskoj,
ahoslovakoj, Kongu, Zairu, Finskoj, Iranu i Vijetnamu, imala su u stvari - AIDS! U to
vreme su umetnuti HIV ili srodni imunosupresivni retrovirusi.
U Ugandi, ni jedan AIDS pacijent nije pogoen PCP-om. Mikrobi nisu naeni ni kod paci
jenata u Lusaki (Zambija). Uprkos detaljnim istraivanjima, PCP nije pronaen ni kod jedne
osobe u Keniji, niti se mogao uzgajati u ivotinjama, kao to je to mogue u Evropi i SAD.
Uzronici potencijalno izazvanog PCP-a su u Zimbabveu izolovani kod 22 posto
pregledanih AIDS pacijenata. Oni koji su na taj nain ukljueni, nisu se razboleli! U
brazilskoj bolnici Porto Alegre, uzronici su se pojavili kod 45 odsto AIDS pacijenata.
Od ukupnog broja crnih Afrikanaca iz Centralne Afrike koji su iveli u Belgiji i
razboleli se od AIDS-a, 29 posto je imalo PCP. Na Haitiju je u poetku bilo 10 posto, a
1983. godine u SAD, u zavisnosti od regiona, od 63 do 80 posto. Sumnja da ova PCP
grupa u SAD nije rezultat samo HIV infekcije ve da se istovremeno razvija dobijanjem
posebne PCP vrste kod HIV zaraenih i nezaraenih osoba, potvrena je injenicom da
je PCP s jedne strane delimino lako izleiva, a s druge strane - fatalna neizleiva bolest.
PCP vrste koje su pogodile nekoliko HIV zaraenih pacijenata u 1981, razlikovale su se
od onih iz 1985. godine.

Kapoi sarkom ili traganje za rasno selektivnima biolokim orujem


Kapoi sarkom je kancerogena izraslina, posebno na koi. U ranijim vremenima je
iskljuivo pogaala starije mukarce jevrejskog ili italijanskog porekla. Kasnije se razvijao
u imunosupresiju kod etiri posto osoba, iskljuivo pomenutog porekla, dok ga kod ostal
ih uopte nije bilo.
Vojne snage SAD su, od 1954. godine, testirale razvoj Kapoi sarkoma i upotrebu u
Ugandi. Ima indicija da je za ovu svrhu napravljen od virusne infektivne anemije konja i
citomegalovirusa.
Kapoi sarkom (KS) je (jedna od) karakteristika AIDS bolesti. U poetku je polovina
pacijenata u SAD i zapadnoj Evropi imala kancer, dok se danas rauna na oko 10 posto
obolelih. U dravama Afrike skoro ni kod jednog AIDS pacijent nije uoen Kapoi sarkom!
Centar za kontrolu bolesti objanjava (definicijom AIDS-a) da je Kapoi sarkom kod
osoba mlaih od 60 godina HIV/AIDS bolest, ak iako ne postoji dokaz o HIV-u.
Budui da je KS opisan jo 1872. godine kod ljudi pomenutog porekla, logino je da su
se HIV, ili tipovi HIV infekcija, do tada ve ispoljavali.

KS je opisivan na razliite naine. Veinom kao nova multiarina maligna izraslina,


koja uglavnom nastaje na koi, bubrezima, srcu i crevima, i varira u svojoj agresivnosti.
Pojavljuje se u infekcijskim grupama i zasebnim (lokalnim) oblastima. Na primer,
1920. godine je zahvatio Austriju, Poljsku, severnu Italiju, Sardiniju, Ugandu i Izrael.
U izvesnim sluajevima se infekcija toliko brzo iri da zaraeni umiru posle dva mese
ca od dijareje ili iscrpljenosti. Smrt, inae, najee uzrokuje druga pratea bolest koja se
kasnije javlja. Ipak, veina obolelih (pre)ivi od nekoliko gadina do nekoliko decenija. Do
spontanog izleenja dolazi u ak dva posto sluajeva, za razliku od ostalih malignih tumo
ra kod kojih se to veoma retko deava.
KS u ak oko 95 posto sluajeva napada mukarce (obino opisane kao ,,jaki), i esto
starije od 60 godina. U detaljnim istraivanjima izvedenim do 1932. godine, od 372 reg
istrovana sluaja oboljenja 219 su bili mukarci od kojih su 129 (ili 58 posto) bili mlai od
60 godina. Sobzirom na to da kod obolelih nije zabeleen ni jedan sluaj imunodeficijenci
je, namee se zakljuak da nisu mogli da budu registrovani kao - AIDS bolesnici.
Infekcija jakih starijih mukaraca mogla bi da se dovede u vezu sa smanjenjem muk
ih polnih hormona. Ovo je potvreno injenicom da Kapo sarkom ne napada testise i
jajnike koji proizvode polni hormon testosteron.
Od ukupnog broja sluajeva Kapoi sarkoma, 37 posto pacijenata istovremeno boluje
od - jo jednog kancera! Re je o osobama koje su 20 puta vie podlone malignim neoplaz
mama od ostalih ljudi. U izraelskoj studiji raenoj na 40 pacijenata obolelih od Kapoi
sarkoma, svi su imali i gljivice na stopalima, 35 njih je imalo gljivice u nosu, na nonim
palevima i tabanima, a petoro du paleva i tabana. Nita slino nije poznato u vezi bilo
koje druge bolesti...
Kod 80, od svih registrovanih sluajeva do 1933. godine, bolest je bila induko
vana. etrnaest osoba je radilo sa konjima (farmeri, vozai, trgovci stokom, potkivai) ili su ih konji povredili (ujeli, udarili i sl.), 12 trgovaca su konje verovatno
koristili za transport, osmoro je poslovalo sa graom, a sedmoro sa koom. U
svakom sluaju, u vie od polovine ovih sluajeva, bliski kontakt sa konjima, koom
i drvetom, bio je veoma est.
Drvo i koa su pogodna podloga za gljivice Aspergillus fiavus i Aspergillus fumigatus
koje proizvode aflamikotoksin. Mikotoksini imaju presudnu ulogu u savladavanju snaga
imune odbrane organizma protiv HlV-a kod AIDS-a.
Veoma esto, KS pogaa prethodno povreivane delove tela ili se pojavljuje na mestu
,,ujeda, tj. prianjanja pijavica. Od 109 ispitanih sluajeva, sedmoro je prethodno imalo
povredu upravo na strani gde se pojavio KS, za razliku od kontrolnih 19 bez povreda. Infek
cije na tabanima, rukama i vrhu glave, dakle na delovima tela koji su najvie izloeni riziku
od povrede, ukazuju da se uzronik nije spontano razvio u telu.
Iniciranje bolesti od strane infektivnih uzronika je dokazano. I kad KS nije i kad
jeste povezan sa pojavom AIDS-a, izolovani su - retrovirusi. Pronaeni paraziti filari
je - onchocerca (onchocerciasis, oboljenje) su verovatni transm iteri infektivnih
uzronika KS. I crne i konjske muve, na primer, mogu da prenesu virus infektivne
anemije konja (EIAV).
EIAV i Kapoi sarkom su povezani i na sledee naine:
a) EIAV je pronaen u konjima;
b) KS je podstaknut infektivnim uzronikom - EIAV je infektivni uzronik;

v) Retrovirusi su sadrani u KS - EIAV je retrovirus;


g) KS je povezan sa onchocerciasis - EIAV se nalazi u filariji (Onchocerca volvulus);
d) Uzronike KS-a mogu preneti crna i konjska muva - EIAV moe biti preneen
crnom i konjskom muvom.
Kao i kod infektivne anemije konja, anemija se moe javiti i kod KS. Virus infektivne
anemije konja je, najverovatnije, presudan preduslov za pojavu Kapoi sarkoma.
Kapoi sarkom se nije spontano pojavio u oblasti Zapadnog Nila (Uganda). Bilo je puno
sluajeva, u brzom sledu, meu Ijudima koji su iveli u bliskom susedstvu, koji nikako ne
mogu biti objanjeni spontanim deavanjima ve iskljuivo podsticajem.
Kapoi sarkom je bio veoma redak pre nego to je proizveden u Ugandi i Tanzaniji. Od
1872, kada je registrovan, pa do 1959. godine u celom svetu je opisano samo 1.256 sluaje
va. Godine 1962. obelodanjeno je da u SAD na svakih deset miliona stanovnika godinje
oboli od dve do est osoba. Ovaj podatak je, meutim, netaan. Jer, po upitnicima
Nacionalnog instituta za kancer SAD, od 1973. do 1981. je 29 sluajeva ove bolesti bilo reg
istovano na svakih deset miliona ljudi. Interesantno je i to da Njujork i Majami nisu obuh
vaeni ovim izvetajem, iako je upravo u njima, u odnosu na ostale regione, registrovan
neuporedivo najvei broj sluajeva KS-a.
Mnogi naunici su ubrzano poeli da istrauju Kapoi sarkom. Ve je reeno da je do
1959. godine opisano 1.256 sluajeva, a samo je u maju 1961. gotovo o tome objavljeno hi
ljadu lanaka. Pomalo neobino, budui da kao (do tada) ipak retko oboljenje, nije odvie
bilo znaajano za zdravstvene slube. Ipak, epidemiologija KS-a je izazvala neverovatno
interesovanje. esto je izvetavano o oboljenju veeg broja osoba jevrejskog i italijanskog
porekla, i crnaca u odreenim delovima Afrike, gde se esto pojavljivao.
Iako nisu samo Jevreji i Italijani bili ugroeni, bolest je, ipak, po svemu sudei, bila
retka meu Anglosaksoncima. Naunici Hingison i Etl su 1960. u Junoj Africi ,,stvari
izloili malo delikatnije, a ipak eksplicitno: Kapoi hemagio sarkom je izuzetno redak u
Evropi i Severnoj Americi, ali i relativno est tumor u mnogim regionima afrikog konti
nenta. A naunici Giralod Beth i Genle su 1975. jo dodali: ,,Za razliku od geografski
koncentrisanih afrikih ekvatorijalnih crnaca, meu stanovnitvom Evrope bolest je
retka... Ova navodna akumulacija na afrikom kontinentu, opisana 1949. godine, bie
kasnije obraivana.
Skoro jedinstveno nastajanje bolesti meu Jevrejima u centralnoj Evropi, opisano je od
1872. do 1930. godine. Posle Drugog svetskog rata, u SAD i Francuskoj je obelodanjena veza
ovog kancera sa poreklom zaraenih osoba.
Nemaki naunik Julijus Derfel je 1932. prvi pokuao da se zainteresuje za ovu retku
bolest (od 1872. do 1932. u medicinskoj literaturi je opisano samo 356 sluajeva). Uprkos nje
govim brojano iskazanim nalazima, koji su potvrivali da su Jevreji i Italijani posebno izloeni
riziku, on je tvrdio da je irenje ove bolesti najverovatnije vie geografsko nego - rasno. Der
fel, oito, nije bio zainteresovan za bilo kakvo razjanjavanje ,,specifine ugroenosti Jevreja
i Italijana, ve za pobijanje jevrejske sklonosti prema ovoj bolesti. Iao je ak tako daleko, da
je svaom pokuavao da dokae da od oko 50 sluajeva u Italiji, ni jedan jedini nije bio Jevre
jin! Po toj logici, bilo bi isto tvrditi da ni jedan Italijan nije zaraen u Izraelu, to je svakako kon
tradiktorno sa nastajanjem ove bolesti meu Italijanima i Jevrejima.
Derfel je, ipak, svojim lankom formirao stav javnog mnjenja, a njegove teze su prih
vaene od strane brojnih medicinskih autoriteta. I Etl, iji su brojani nalazi takoe dokazi

vali suprotno, svaalakim tonom je rekao da je po Getleru bilo vie sluajeva KS-a u
posleratnoj Nemakoj, nego pre, da je registrovan samo jedan sluaj (1959.) u Radijum
institutu Hadassah univerzitetske bolnice u Izraelu, i da (prema tome) navodna
uestalost ove bolesti kod Jevreja nije oigledna.
U pobijanju teze o specifinoj ugroenosti Jevreja i Italijana, Etl se ograniio na
izjavu da nije bilo nastajanja ovog oboljenja meu Jevrejima. Njegova tvrdnja da nije
bilo sluajeva KS-a u posleratnoj ve u predratnoj Nemakoj, uglavnom je zasnovana na
jednoj Getlerovoj reenici
Poto je AK (Kapoi sarkom) nedavno pronaen kao
pretean meu Kinezima (Koskard), crncima (Dejvis) i ee primeen u Nemakoj,
koncept geografske povezanosti sa posebnim regionima (Grka, Italija, istona Evropa)
ili sklonost ka jevrejskoj rasi, bio bi teko odriv. I - to je sve. Nema dokaza, brojki,
datuma o navodnom poveanju broja ovih sluajeva u Nemakoj, praenog isterivanjem
i ubijanjem jevrejskih stanovnika.
Prilino je apsurdno tvrditi, samo zbog jednog sluaja leenog jedne godine na radi
olokom odeljenju bolnice u Izraelu, da je KS posebno prijemiv za Jevreje. Ukoliko je
izmeu 1872. i 1932. kod 60 miliona Nemaca u proseku zabeleeno samo pet sluajeva
godinje (jedan od 720 miliona), onda bi jedan sluaj na dva i po miliona izraelskih Jevre
ja (pod pretpostavkom da ni jedan nije leen u nekoj drugoj bolnici) bio - 300 puta ei!
ta vie, Etl je ,,prevideo ili (namerno?) ispustio da iznese izraelske i italijanske statistike
podatke: u 29 izraelskih bolnica je, izmeu 1960. i 1982, kod 562 osobe dijagnostikovan KS
(samo 11 obolelih su bili Palestinci).
Godinja razmera ove bolesti meu Jevrejima, dakle, iznosi 97 obolelih na 10 miliona
stanovnika. Izmeu 1970. i 1980. (na godinjem nivou) bilo je 145 obolelih na 10 miliona
stanovnika. ak 67 posto obolelih od KS-a je imalo HLADR5 krvne karakteristike, dok je iz
uporedne grupe (bez KS-a) svega 23 posto imalo ove karakteristike. Po svemu sudei,
HLADR3 pomae organizmu da se bori protiv ove bolesti. Samo osam posto obolelih ga je
imalo, u poreenju sa 54 posto iz kontrolne grupe (bez KS-a).
U ukupnoj ljudskoj populaciji, HLADR5 je najei meu Italijanima (35,8 posto),
pancima (28,6 posto) i Akenazi Jevrejima (39,1 posto).
Do poetka euforije Nacionalsocijalistike partije u Nemakoj 1933. godine, veina
naunih lanaka o ovoj bolesti je objavljena u Nemakoj. Posle toga, izuzev jednog sluaja
iz 1937, ni jedan drugi nije tampan. Ova bolest je, dakle, mogla biti koriena kao infek
tivno oruje protiv Jevreja a da, pri tom, ne ugrozi ,,arijevce.
Iako su mu, naelno, ljudi tamne boje koe manje podloni, ,,akumulacija KS-a je
(kao to je ve reeno) zabeleena u specifinim regionima Afrike. Precizna istraivanja
ukazuju na pet tamonjih centara:
- u Junoj Africi - po dolasku na vlast Nacionalne partije 1949. godine (do 1953. godine),
- u biseru Afrike Ugandi, sa najveim prihodom na kontinentu juno od ekvatora,
tokom perioda borbe za nezavisnost od kolonijalnog ropstva (od 1954. do 1977),
- u Kongu, zemlji najbogatijoj u sirovinama, koji prati Junu Afriku i snabdeva je
uranijumom, bakrom, kobaltom i drugim mineralima namenjenim za posebne svrhe,
- u junoj Tanzaniji - gde mozambiki liberalni pokret ,,Frelimo ima kampove (od 1964.) i
- u Kamerunu (od 1969. do 1973).
Sa podacima i brojkama se, meutim, manipulie. Jer, do 1950. se u svim izvetajima
o bolesti kancera u Africi navodi da KS jedva da pogaa tamonje (tamne boje koe)

stanovnike. Etl je 1962. izbrojao ukupno 35 sluajeva van June Afrike. I 1941, 1942. i
1957. je bilo izvetaja o manjoj uestalosti KS-a meu osobama tamne boje koe u SAD.
Na Karipskim ostrvima, uglavnom nastanjenim osobama tamne boje koe, do 1961. su pri
javljena samo tri sluaja (dvoje su afrikog porekla).

Posebne karakteristike K S-a u afrikim zemljama


Bolest je u Africi naroito agresivna i posebno pogaa mlade ljude. Ipak, literatura na
koju se pozivaju mnogi medicinski autoriteti navodi da je od 1872. do 1950. godine obolelo
14 osoba svetlog tena i ni jedno dete tamne boje koe ispod 15 godina starosti. Potom je izne
nada (da li?) od 1950. do 1959. godine obolelo 18 dece tamne boje koe samo u Africi i estoro
dece svetlog tena u ostatku sveta. Pri tom su pokazivali potpuno nove simptome: Kapoi
sarkom je jedinstven u tome da limfadenopatini tip bolesti nastaje iskljuivo kod afrike
dece. U drugim delovima sveta se, bez obzira na starosno doba, ne razvija ovaj njegov oblik.
Pomenuti limfadenopatini oblik se pojavljuje jedino kod pacijenata iji je imuni sis
tem delimino namerno poremeen medikamentima (npr. kortizolom kod transplantacije
organa), a u vezi sa AIDS-om. Tumori na onim kapcima i konjunktiviti preovladavaju
meu afrikom decom, i nigde vie u svetu. Ovakav rast navodi na zakljuak da se veliki
broj uzronika prenosi vazduhom, kao to je i reeno u uvodnom lanku ,,Lanceta (1973.
godine) a indirektno potvreno od Safija.
Prilino je neobjanjivo to to Afrikanci, osim od KS-a, ne boluju od ostalih malignih
bolesti poput stanovnika Evrope i Severne Amerike. Zbunjuje i injenica da meu sluaje
vima KS-a u Africi nema uoptene osetljivosti na maligne bolesti.
U sluajevima imunosupresije (izazvane npr. transplantacijom), zabeleeno je da su
neki pacijenti italijanskog i jevrejskog porekla oboleli od KS-a. U Torontu je, izmeu 1958.
i 1978, zbrinuto 500 bubrenih transplantanata s propratnom imunosupresijom lekovima.
Meu njima je bilo ak 100 Jevreja mediteranskog porekla! Kod etvoro, od ovih sto paci
jenata, sa imunosupresijom je razvijen i prilino redak Kapoi sarkom. Kod preostalih 400
- samo jedan jedini.
U Australiji i Novom Zelandu, s druge strane, od 1.884 bubrena transplatanta, ni kod
jednog jedinog pacijenta se nije razvio KS. U Izraelu je, pak, od 100 bubrenih transplatana
ta bilo etiri nova sluaja KS-a.
Izraelski naunik Nisenkon je tvrdio da preovlaujui ivotni uslovi u Izraelu sadre
nepoznate faktore koji ovome doprinose. Od ukupno 30 prijavljenih pacijenata obolelih od
KS-a sa transplatantima organa, za osam se tvrdilo da su Jevreji izraelskog porekla, a za
petoro da su Italijani. (Ni aluzija nije bilo na osobe tamne boje koe.) Dve treine su bili
mukarci, a jedna treina ene.
KS se esto razvija odmah nakon primene terapije kortizola. Ovo ne ukazuje na to da
ga kortizol izaziva, ve pre da je njegov - ,,okida. Pravi izaziva je skriven na sigurnom
mestu kod izvesnih osoba jevrejskog i italijanskog porekla, posebno kod ena sa snanim
kontrolnim mehanizmima. I im se kontrolni mehanizmi oslabe kortizolom, uzronik je
slobodan za reprodukciju...
Kada se pojavila prva publikacija o AIDS-u, Kapoi sarkom je bio identifikaciona bolest.
Vie od polovine bolesti ga je sadravalo. Muki homoseksualci, hemofiliari, primaoci krvi,
Haiani i stanovnici afrikih drava, zahvaeni su razliitim stepenima ove bolesti.

U studiji izvedenoj u Majamiju, od 49 detaljno ispitanih AIDS pacijenata, svi su imali


KS. Meu njima je bilo: 22 Haianina, 19 mukih homoseksualaca, dva hemofiliara i dva
pacijenta iji nain infekcije nije zabeleen. Umrli su izmeu aprila 1980. i oktobra 1983.
godine...
Bolest se manifestovala brzim razvojem zapaljenskog Kapoi sarkoma, to ukazuje
na to da su oboleli, neposredno pre toga, bili snano izloeni uzroniku koji je do tih osoba,
s tako razliitim nainima ivota, mogao da dopre jedino - vazduhom!
KS se, inae, veoma retko pojavljuje meu hemofiliarima.
Smiljeno intenzivno, uzronik je iren u Zambiji. Tamo je KS bujao na licu obolelog
u tolikoj meri da je njegovo irenje tokom noi bilo oigledno.
KS se prenosi i seksualnim odnosima. Agresivnost mu se intenzivira razvojem
bolesti. Procenat infekcija meu masovnim AIDS bolestima konstantno opada - od 42
posto u 1982. godini, do 13 posto u 1988. - ali, i stopa preivljavanja je opala izmeu
1981. i 1987. godine.

Kriptosporidioza (Cryptosporidiosis) ili proizvod vojnih snaga SAD


Kriptosporidioza nije prirodna posledica HIV infekcije. Cryptosporidia infekcija je
nastala kao dodatna namena kod HIV zaraenih osoba, i - smrtonosna je. Posebno je aktivi
rana u Ugandi i Haitiju
Bolest kriptosporidioza se kod ljudi izaziva uzronicima odgajanim od strane amerik
ih snaga. Pomeani sa mlekom u prahu i pijaom vodom, oni ire zarazu. Kriptosporidioza
je ,,efikasan izaziva dijareje i pojavljuje se iskljuivo u grupi AIDS bolesti. Kod zdravih
osoba, kriptosporidioza je bezazlena.
Prva dva sluaja u ljudskoj istoriji su se, po svemu sudei, pojavila 1974. godine,
a drugih est 1978/79. Troje od obolelih su bile zdrave osobe, a pet je imalo imunod
eficijenciju. Sledei sluaj je registrovan 1979. U podacima o pacijentu, dostavljenim u
novembru 1980, navodi se da je re o mukom homoseksualcu. Budui da su rezultati
prvog istraivanja o nastanku i uestalosti kriptosporidioze meu mukim homosek
sualcima u AIDS bolesti objavljeni dve godine kasnije - 12. novembra 1982. godine,
1980. nije bilo medicinskih razloga za pominjanje a pogotovo ne ispitivanje u vezi sek
sualnog opredeljenja.
Uprkos ovome, naunici, idejni tvorci i proizvoai pomenutog zla, ve tada su morali
da znaju za ,,iznenadna ubistva mukih homoseksualca uz pomo AIDS kriptosporidioze.
Kriptosporidije su asimptomatske protozoe nastanjene du povrine gastrointesti
nalnog trakta. Drugim reima, nisu ugroene od strane imunog sistema organizma.
Naunici Vojnog istraivakog instituta SAD Volter Rid, odgajili su novi patogeni tip
kriptosporidija, Cryptosporidium wrairi, koji moe napasti oveka. Kod zdravih osoba, novi
uzronik eventualno inicira privremeno bezopasnu dijareju ili ak ni to. Kod osoba sa
imunodeficijencijom, meutim, izaziva dijareju sa dnevnim gubitkom do 20 litara tenosti!
Ovo je skroman zakljuak, ali moe imati daleko vee implikacije u razvijenim zemlja
ma... - zabeleena je izjava neimenovanog izvora. Moe se preneti sa teladi na Ijude, moe
biti sadran u vodi, hrani, zemljitu, i odatle se dalje prenositi. ak i transmisija vazduhom
mora biti uzeta u obzir.

Dokazano je da je kriptosporidioza interni poremeaj izazvan protozoama koje


prenose pre svega bubavabe. One su u stanju da, pored ak 30 razliitih vrsta bakterija
opasnih po ljudsko zdravlje, prenesu i - HIV.
U jednom eksperimentu (inae samo segmentu opirnog hemijskog i bakteriolokog
ratnog eksperimenta), bubavabe su hranjene i inficirane virusom side. Pod kontrolisan
im uslovima su izgladnjivane a potom putane meu laboratorijske ivotinje. Sve ivot
inje koje su bubavabe ugrizle, na HlV-testovima su imale pozitivne rezultate, tj. bile su
HlV-pozitivne
Sobzirom na injenicu da bubavabe ne proputaju priliku da ,,nanu i oveka dok
spava, moe se samo zamisliti ta bi se dogodilo kada bi milioni bubavaba, izgladnelih i
inficiranih HlV-om, a pri tom jo i ljutih, bilo puteno ,,u etnju u podruja Treeg sveta i
siromanih geta SAD. Uragan Katrin bi, bar kad su Ijudi u pitanju, bio samo laki pove
tarac... Hm, a ko kae i da nije neka pobegla?!
Kriptosporidijaza se, poput kolere, manifestuje gubitkom od 9 do 11 litara tenosti
dijarejom, to dovodi do dehidratacije i neuhranjenosti.
Ovaj uzronik je prvi put otkriven 1984. godine u pijaoj vodi oko Lakland vazdunih
snaga u Teksasu, u rekama i pijaoj vodi oko Sijetl-Vankuvera, u reci San Franciska i pijaoj
vodi Dordije (SAD) i Ahenu (Nemaka).
Jedva da iznenauje podatak da su HIV zaraene osobe u Vankuveru i San Francisku, ak
i HIV nezaraeni muki homoseksualci, iznenada poeli da ,,gaje nove protozoe snaga SAD...
U Haitiju se 1981. godine ova protozoa jo nije bila pojavila. Ali, 21 od 114 ece starosti
ispod est meseci zahvatila je kriptosporidioza u 1986. godini: 19 je konzumiralo mleko u
prahu, a samo dvoje je bilo dojeno!
Iste godine, ovo zlo je pogodilo i obdanita na Kubi. U Kostariki su obolela jedino deca
hranjena mlekom u prahu. U Liberiji je, jo 1983. godine, zaraeno 5,9 posto dece. Kontakt sa
uzronikom bili su ishrana mlekom u prahu i ivot u neislamskom (uglavnom hrianskom)
okruenju. U Kigali (Ruanda), 10 posto dece ukljuene u studiju (1983/84.) patilo je od dijare
je izazvane kriptosporidijama, dok se u Kampali (Uganda) taj procenat peo na ak - 25 odsto!
Uzronici su svakako prenoeni hranom, bar do izvesne granice. Njihova pojava je
posebno opisana u amerikim obdanitima u Dordiji, Pensilvaniji, Miigenu, Kaliforniji,
Novom Meksiku i Floridi. Gde god su se ,,eksperti pojavili, deca su na specifian nain bila
zaraena...
Za Junu Afriku, u saradnji sa vojnim snagama, tvrdilo se 1981. da kriptosporidioza nasta
je uglavnom meu teladima. Od 1985. su kriptosporidia infekcije sistematski irene. Na Haitiju
se kriptosporidijaza pojavila kod 46 posto AIDS pacijenata, u SAD kod 3,3 posto, u Kinasi kod
osam posto, odnosno kod 30 posto meu pacijentima od AIDS-a i dijareje u Mama Jemo bol
nici, u Ugandi kod 48 mravih pacijenata, a u Zambiji kod 135 AIDS pacijenata.

Izosporijaza (Isosporiasis) ili ,,oruje britanske vlade tokom ratnih operadja


Izosporijaza nije, takoe, posledica HIV infekcije. Izazvana je namerno infekcijom
parazitom Isospora belli i ima fatalan efekat. Moe se apsorbovati iz okruenja. Uzronici
izosporijaze su aktivirani u vezi sa HIV infekcijom posebno u Zairu, Haitiju i Ugandi.
Isosporiajaza se kod imunoloki zdravih osoba moe leiti.

Isospora belli je izdanak izazivaa dijareje Isospora protoyonbom koja se prvobitno


javila 1915. godine, tokom ratnih operacija britanske vlade. Tada je isosporiajaza i prvi put
opisan u medicinskim izvetajima britanskih vojnika koji su se borili za strateki vane
Dardanele protiv Nemaca i Turaka.
U Englesku su poslati na leenje odmah po pojavi dijareje. Od 208 opisanih sluajeva
izosporijaze (do 1936.), bolest se kod 75 odsto vojnih pacijenata pojavila u vreme dok su
izvravali zadatke britanske vlade na Dardanelima i u Iraku, tokom Prvog svetskog rata.
Odatle potie i ime Isospora belli, to znai - Isospora rata.
Tokom Drugog svetskog rata se pojavila u nemakim trupama u El Alamejnu (Libija)
1942. godine (u vreme pripremanja britanskih trupa za pozicioni rat, kada se istovremeno
i iznenada se pojavila i nova bolest - hepatitis B), meu japanskim vojnicima u Kini i amer
ikim vojnicima na Filipinima i u Okinavi.
Uzronici su striktno tipski specifini i ne mogu biti preneeni sa ivotinja na ljude.
ak su i po tkivu specifini. Isosporiajaza potie od posebnih delova gastrointestinalnog
trakta davaoca, i smeta se u posebne regione intestinalnog trakta primaoca. Moe
pogoditi rasno selektivne uzronike. Sobzirom na to da obolela osoba ne moe formirati
antitela protiv izospore, uzronik se moe unititi samo kroz celularnu imunu reakciju.
Male koliine mogu biti preneene ustima, sa esticama praine.

Predsenik SAD nikad nije izgovorio tu re


U terminalnoj fazi ljudi ne umiru od side. Umiru, zapravo, od dobijene bolesti, budui
da je AIDS unitio sposobnost njihovog imunog sistema da se bori.
Retrovirus HIV napada centralni nervni sistem prouzrokujui encefalopatiju, poznatu
i kao demencija. Osim mozga, HIV ugroava i plua.
Postoje tri jasno definisane faze HlV-infekcije:
Faza 1. - asimptomatska faza. Oboleli moe izgledati dobro i tako se i oseati. Nema
primetnih znakova side.
Faza 2. - poinje iznenadnim obilnim preznojavanjem, stalnom dijarejom, hroninim
umorom, velikim gubitkom teine, kandidom i psihogenim poremeajima. Ovi simptomi
se nazivaju kompleks slian sidi (ARC) ili sindrom koji prethodi sidi. Virus tada zalazi u
organizam i smeta se u mozak, bubrege, plua, jetru, ak i oi, i toliko puta umnoava da
se njegovo prisustvo vie ne moe sakriti.
Bolesti u okviru ARC-a su opisane kao oportunistike infekcije, a najee su:
Kapoi sarkom - agresivni oblik kancera koe, napada unutranje organe i mani
festuje se u vidu izraslina na razliitim delovima tela. Ne nalikuje pravom kanceru, budui
da maligne elije ne nastaju iz prvobitne pojedinane elije.
Herpes simpleks - izaziva nastanak bolnih ireva oko usta i gnojnih mesta, esto
praenih krvarenjem. Dolazi i do pojave kolitisa, greva i gubitka teine. U sluaju side, ovo
oboljenje je esto fatalno.
Herpes zoster - inicira erupciju koe poznatu kao ,,ljunak. U sluaju side, crne
kraste prekrivaju inficirane delove usta, nosa i anusa.
Kada je kriptokokus povezan sa sidom, infekcija ovim parazitom prouzrokuje
meningitis. Simptomi su obamrlost, jaka glavobolja, promena linosti, mlitavost miia lica
i dupla slika pred oima.

Kandida - izaziva zapaljenje usne duplje koje dobija oblik bele oiviene formacije
koja oblae usta i jezik. Ova infekcija, praena otocima limfnih vorova, prethodi sidi.
Pneumocistis karini pneumonija (PCP) je jedna od ARC-bolesti i najee je prisut
na kod osoba obolelih od side. Re je o parazitskoj bolesti plua, manifestuje se otrim
bolom u pluima, nedostatkom vazduha, oteanim disanjem (,,pitanjem), kaljem i
stvaranjem belog sputuma.
Kriptosporidioza - interni poremeaj izazvan protozoama koje prenose bubavabe.
Naime, bubavabe mogu da prenesu ak 30 razliitih vrsta bakterija opasnih po ljudsko
zdravlje. Pored toga, bubavabe su sposobne da prenesu i - HIV.
Citomegalovirus (CMV) - virusna infekcija koja izaziva tekoe u funkcionisanju
plua, a moe da izazove i slepilo.
Faza 3. - terminalna faza AIDS-a, kada mozak sve slabije funkcionie. Dolazi do gubit
ka miine kontrole, pamenja, pojavljuju se problemi sa snalaenjem, govor je sve neraz
govetniji... Ovi simptomi se ubrzano pojavljuju jedan za drugim i praeni su sve ozbiljnijim
psihijatrijskim poremeajima.
AIDS ini tako smrtonosnim njegova prva, asimptomatska, faza. Inhcirane osobe
nemaju posebnih tegoba, dobro izgledaju i relativno su solidnog zdravlja. Ova faza moe da
traje godinama. ak pet i vie godina.
Od 28. aprila do 1. maja 1985. godine odrana je Benbarijska konferencija o genetski
izmenjenim virusima. Benbarijski centar je, inae, biva eugenetska kancelarija podataka u
Kold Spring Harboru na Long Ajlendu.
Najpoznatiji molekularni biolozi i virusolozi iz svih krajeva sveta okupljeni su na kon
ferenciji sa temom: Epidemiologija virusa izmenjenih uz pomo oveka. Skup je, nar
avno, briljivo nadgledala vlada SAD. Zvanini sponzori konferencije su bile gotovo sve
multinacionalne korporacije, a meu njima i IBM, Teksako, Filips, Proktor i Gembl... Istini
za volju, nisu tedeli novce. Nek kota, ta kota. Ni donatori nisu bili stipse: Hofman la
Ro, Donson i Donson, Fizer, Smit Klajn... Sve domainska do domainske kue.
Jedino je, moda, bilo malo neobino to to pomenute kompanije zauzimaju vodea
mesta u farmaceutskoj industriji i genetskim istraivanjima i to su, sluajnosti li, u izuzetno
dobrim poslovnim odnosima sa Rokfelerovim, Herimanovim i Morganovim bankama.
Tog prolea 1985, ameriku javnost jo uvek nisu morile brige u vezi side iliti
HIV/AIDS-a. Predsednik SAD nikad nije ni izgovorio ovu re. A i zato bi? AIDS je bio
prokletstvo baeno na homoseksualce i narkomane. Istina, niko se nije setio da pita ija ga
je ruka bacila. Da li je bila leva ili desna, i tako to... Jo manje ih je brinulo to to su tamo
nekog doktora Todora Jovanovia vitlali po Beogradu da ga spale ko veca zato to je u
sitne sate sakupljao zabludelu (ne retko i ,,naduvanu) bratiju po ariji ne bi li ih priveo
na leenje u svoj stan ili to su mu nareeni jednu no u sitne sate lupali na vrata da im da
lovu za jedan ,,trip, druge noi ga molili da ih sakrije od ,,murije, a treu preklinjali da ih
lei... Moglo im se! Mislim ,,Amerima. Veina njih je verovala da je mogunost da budu
inficirani HlV-om jednaka verovatnoi da dobiju premiju na loto-u. A i Rok Hadson je jo
uvek bio iv. Na alost, ne zadugo. Njegova smrt u oktobru okirala je dravne medije i kon
ano naterala javnost da pone da postavlja pitanja u vezi sa onim to se naziva sida.
Pretpostavka da je sidu stvorio ovek, u to vreme je predstavljala samo bolesnu fantaziju.
Prevedeno na srpski, glasilo je - ajmo opet po onom Todoru! alu na stranu, ali morao sam da
se zapitam da li je sve to uistinu bila (ne samo moja) fantazija ili, moda, dim ipak krije vatru?

Za poetak bi bilo veoma korisno prodiskutovati rad E. D. Kilbrna Epidemija virusa


koga je izmenio ovek, predstavljenog na Benbarijskoj konferenciji. Kilbrn je detaljno
obradio maksimalno maligni udovini virus (eng. MMMV), kako ga je nazvao. Ovaj virus
je, prema Kilbrnovom tvrenju, mogue napraviti i pored potekoa na koje se nailazi pri
likom sjedinjavanja.
Zahvaljujui poznavanju osnovne strukture mnogih virusnih gena, postoji mogunost
sintetisanja i gena i proizvoda gena. Na osnovu tih znanja, nije neosnovano postaviti
hipotezu o mogunosti konstruisanja virusa koji bi bio gori od virusa besnila (rabies virus)
sa stopostotnom smrtnou, ili virus influence sa potencijalom za usmrivanje 50 miliona
ljudi irom sveta.
Promenom pojedinane baze moe se uticati na virusna svojstva, ukljuujui i virulent
nost. Genetski inenjering je manje zainteresovan za modifikaciju postojeih virusa, dok
glavno interesovanje vlada na polju izdvajanja i manipulacije pojedinanim genima virusa.
Epidemiologija gena virusa u novoj sredini i ak u dugom vremenskom kontekstu, mora
biti uzeta u obzir.
Drugim reima, stvaranje novih retrovirusa je ono to je privuklo najnaprednije mikro
biologe. Kilbrn je poslao upozorenje da zamrzivai pojedinih laboratorija mogu biti poten
cijalni izvori novih patogena. Manipulacija genima virusa, sposobnih da se resortiraju, ne
sme se preduzimati ukoliko se strogo ne povede rauna o tome da se virusi sastoje od
genotipa koji se produava ili genskog rezervoara sposobnog za unutranju, specifino
virusnu, transmisiju.
Upravo ovakva istraivanja su obavljena u Fort Detriku i Los Alamosu, kao i u Kold
Spring Harboru. Da li sluajno ili smiljeno, tek, na konferenciji je obelodanjeno da je u
toku genetsko intervenisanje na omotau Hl-virusa radi poveanja broja specifinih elija
koje se javljaju usled infekcije.
Dr Robert Galo, elna linost tima HlV-eksperata pri Dravnom zdravstvenom institu
tu, prisustvovao je Benbarijskoj konferenciji i u jednom trenutku priznao da je genetsko
intervenisanje na virusima dovelo do stvaranja novih, neprirodnih, smrtonosnih virusa!
U diskusiji koja je usledila posle prezentacije rada Genomske varijacije HTLV
III/LAV, retrovirusa side (koautori Beatris H. Han, Dord o, Flosi Vong Stal i Robert
Galo) jedan od delegata (H. Fild) je postavio pitanje:
- Ako bi ste HTLV LTR stavili u druge retroviruse ili viruse, da li bi ste ga smatrali
domainom ili sredinom?
- To je ve uinjeno! - uzvratio je Galo.
Pojednostavljeno reeno, Fild mu je postavio pitanje: Ako bismo napravili opasne nove
viruse, da li biste zbog toga bili zabrinuti?
- Da li ste, i koliko, zabrinuti s obzirom na to sve to ste uradili? - nastavio je Fild sa
pitanjima.
Galo je odgovorio:
- Nisam previe zabrinut za kaenje HTLVIII LTR na genome drugih virusa, zato to
ima puno dokaza da elijski genomi koji pripadaju HTLV III imaju potrebu za specifin
im delovima genoma HTLV. Trebalo bi da budem zabrinut zbog onoga to je uraeno na
proirenju broja razliitih elija koje slue za inficiranje ili ukoliko smo uradili neto to
bi moglo da izmeni omota i time prui veu ansu za opstanak virusu. Uzgred budi
reeno, HTLV I se iri u mnogim delovima sveta zbog toga to ima dug period skrivanja

i odnos mogunosti irenja prema broju zaraenih je 1 : 1.000. Meutim, sumnjam da e


HTLV I postati veliki problem u narednih 10 do 30 godina. Ukratko, paljivo bih proce
nio svaku planiranu promenu.
Galoove rei vode samo do jednog zakljuka: na promenama strukture virusa radilo i
pre 1985!
Dr Lesli Din Ajls, Kit Naje i Entoni Piing, lanovi grupe britanskih doktora, nali su
odgovor na pitanje - zato pojedini Ijudi ranije dobijaju sidu od drugih. Odgovor je leao u
genima. Na poslednjem, zatvorenom, zasedanju na Benbarijskoj konferenciji, voena je
diskusija u vezi sa ovim otkriem.
Tim iz Britanije je izolovao pravi gen koji moe da se odupre sidi i gen koji to ne moe.
Ali, umesto svetskog priznanja za izvanredno otkrie, dr Pining je kao voa tima morao da
povue ono to je grupa otkrila pod izgovorom da je promakla kasnije uoena greka.
ta je to tako ,,strano otkrio dr Pining sa saradnicima? Nita naroito. Samo to da
virus side napada gen Gcl, est kod crnaca i drugih ,,obojenih, dok za Gc2 koji preovlau
je kod belaca, ne mari mnogo. Samo kad ba nema druge...
Naime, crna i ,,obojena ljudska koa sadre znatno vie melanina od bele koe, a virus
upravo ima veu sposobnost da inficira osobe sa vie melanina. Postoje dokazi da su bri
tanski mikrobiolozi pri CAB istraivakoj jedinici u Port Daunu uspeno dobili virus sa
selektivnom sposobnou od 90 posto. Ovo ne govori nita drugo osim da je HIV, ili bilo
koji drugi virus, mogue usmeriti na - izabranu grupu ljudi!
Dr Lik Montanje, sa Pasterovog instituta u Parizu, uvek je tvrdio da su rezultate njegov
ih ranijih laboratorijskih testova ukrali Amerikanci i da dr Galo nije izolovao virus side 1982.
Dravni zdravstveni institut je sazvao Odbor za istragu da ispita odreene aspekte
Galoovog istraivanja. Neka od najvanijih pitanja postavljenih dr Galou su glasila:
1. Kada je saznao podatak da su istraivai iz Montanjeovog pariskog tima izolovali
virus side?
2. Kako je mogue da je virus side koji je izolovao dr Galo, genetski ,,blizanac virusa
izolovanog u Parizu?
3. Kako dr Galo objanjava mogunost da su dva virusa, izolovana hiljadama milja
jedan od drugog, ,,blizanci, ako se ima u vidu injenica da virusi side mutiraju ogromnom
brzinom? Virus je mogao da mutira samo na jednom mestu, u Parizu ili na Dravnom insti
tutu za onkologiju u SAD, nikako na oba mesta - u isto vreme.
Upueni tvrde da je na prilino uverljivim injenicama zasnovana pretpostavka da
su Galoove beleke o njegovom otkriu virusa - lane. Upavi u ivo blato hvatanjem
u lai i vraanjem 300.000 dolara dobijenih kao nagradu za svoja istraivanja, izgledalo
je da mu sledi i sramno suoavanje sa javnou. Meutim, ukoliko je Galo zaista bio
nepoten (a sva je prilika da jeste!) u vezi ,,svog otkria virusa side prema kolegama,
tampi i javnosti, ostaje nejasno zato se veruje njegovom objanjenju u vezi sa
prenoenjem bolesti?
Galoova bitka sa Pasterovim institutom zavrena je kompromisom izmeu njega i
Montanjea. Jonas Salk, pronalaza poliovakcine, posredovao je prilikom nagodbe i
omoguio naunicima da sauvaju svoje tajne i zatite profesionalne reputacije.
A ta je sa javnou, budui da je ovo bio samo jedan od poteza na njenu tetu?
Dr Abraham Karpas, asistent direktora za istraivanja Kliniko-medicinske kole
Kembrid univerziteta, napisao je dr Robertu Vindonu, asistentu za zdravlje Odeljen

ja za ljudske usluge u Vaingtonu D.C, protestno pismo u vezi sa sakrivanjem pravog


stanja stvari:
Ni najmanje ne sumnjam da su odreeni naunici Dravnog onkolokog instituta
odgovorni za izgubljene godine na polju istraivanja side. Morate da shvatite da je to rezul
tovalo logaritamskim poveanjem broja sluajeva zaraenih virusom side...
Napredak u istraivanju side odloen je za godinu dana, dok su doktori Galo i Eseks
izdali osam lanaka o HTLV, retkom ljudskom virusu leukemije (poznat i kao uzronik sin
droma hroninog umora) kao uzroniku side. Rezultat toga je vie hiljada inficiranih osoba
preko zaraene krvi, a virus je nastavio da se ubrzano iri...
Tek kada je Galo primio virus side iz Francuske i uspeo da ga odgaji, promenio mu je
ime LAV u HTLV II i tvrdio da ga je on pronaao. Kako bi opravdao naziv HTLV II, Galo je
sa Vong Stalom prezentovao naune podatke o slinosti izmeu HTLVI i HTLV II. Time je
odloeno dalje istraivanje u vezi sa AIDS-om, budui da su svi koji su bili novi u toj oblasti
na ovaj nain pogreno usmeravani...
Dr Galo je, bez sumnje, odgovoran za veliki broj infekcija, posebno putem transfuzi
je krvi, ali i za izgubljeno vreme. Bilo mu je doputeno da dominira istraivanjem side i da
raspolae milionima dolara dobijenih od poreza. Mnogi od tih poreskih obveznika su
zaraeni virusom upravo zahvaljujui Galoovoj naunoj nesposobnosti i nemilosrdnosti...
Vlada SAD je, meutim, podrala dr Galoa do kraja. Zato? Zbog makijavelijevske
politike side. Postoji, naime, dobro dokumentovan dokaz da je Galoov pristup leenju side
- njegova tzv. teorija blokade elije - jedna od mrtvih taaka.
Ve pom enuta studija Voltera Rida jasno pokazuje da ne postoji elija koja ne
moe da bude inficirana HlV-om. U prevodu - blokada elija je potpuno neefikasna.
Pristup dr Galoa, dakle, nije iao u pravcu spaavanja oveanstva od side, ve ka
buenju interesovanja farmaceutske industrije. Njen prvi interes je, svakako, prodaja
lekova. A da li ti lekovi zaista pomau pacijentima obolelim od side, manje je (ili
nimalo) vano...
Jedini napredak je postignut u leenju ,,istih simptoma kao to je, recimo, upala
plua koja se ispoljava dok virus kri stazu smrti kroz telo.
U izvetaju objavljenom pri Fort Detriku, naglaava se da nee biti mogue proizvesti
vakcinu protiv side zato to ono to utie na jedan Hl-virus, nee uticati na drugi. Virus
moe da se preoblikuje izmenom aminokiselina na svom spoljnom omotau. Virusolozi su
u Fort Detriku otkrili da postoji ak 10.000 moguih mutacija virusa side!
Pored toga, poznato je da je skoro nemogue napraviti vakcinu protiv lentivirusa,
izazivaa oboljenja kod ivotinja. Traenje vakcine protiv zarazne konjske anemije traja
lo je deset godina, a protiv ovjeg medi visna virusa 40 godina i to - neuspeno. Kada se
antitela na lentivirus vetaki proizvedu i daju ivotinjama, eksperimentalne ivotinje
uginu bre od ostalih. Valja razumeti da vakcine ne deluju kod velikog broja virusnih i
bakterijskih oboljenja.
Nijedan jednostavan i efikasan lek, poput penicilina, nee biti dostupan za AIS u sko
rijoj budunosti. Kada se osoba inficira HlV-om, virusni genetski kod je trajno, preciznije
do kraja ivota, ubaen u ljudski genetski kod modanih elija. Bez obzira na reeno,
mnoge kompanije su reklamirale i reklamirae nove lekove koji obeavaju leenje i
izleenje od AIDS-a. Naravno, iz isto komercijalnih razloga. Klasian pritner za ovo je
AZT (ZDV, Retrovir).

Kompanija Barouz Velkam (Burroughs Welcome) se bogati na raun ovog prepara


ta. U jednom lanku Njujork tajmsa, Barouz Velkam se pohvalio da je u prolee 1994.
njegov profit premaio 300 miliona dolara. Pretpostavljam da bi komentar starih Latina na
ovo bio: Onoga ko se obogatio za godinu dana, trebalo je obesiti pre dvanaest meseci!
rtve AZT-a nisu svesne da koriste najotrovniji lek ikada upotrebljen koji, uprkos
tome, svesrdno podrava i vlada SAD. Toksina strana AZT-a je strana. Samo polovina
pacijenata obolelih od side moe da ga podnese. Druga polovina mora da prestane sa nje
govim uzimanjem ukoliko eli jo da poivi. U suprotnom, uz AZT su obezbedili i gratis
kartu za ekspresni odlazak u raj.
Posao Harvija ernova je da pri FDA (Administracije za hranu i lekove) vri analizu
lekova. Radei marljivo i poteno, izmeu ostalog je prikazao i pratee efekte AZT-a, meu
kojima znaajno mesto zauzima anemija. Vrlo brzo je, meutim, ernov uutkan. Zato?
AZT je jedna od najveih medicinskih podvala dananjice koja se moe uporediti sa onom
kada je Don D. Rokfeler prodavao sirovo nepreraeno ulje kao lek za - rak! I Don D. Rok
feler i Barouz Velkam bi lako mogli da se prepoznaju u sentenci uvenog Frensisa
Bekona: Ima mnogo puteva da se ovek obogati, i veinom su runi!
Jedan od glavnih promotera AZT-a je Viljem Hazeltin iz Harvardske dravne
zdravstvene kole. On zastupa ideju da zdravi homoseksualci treba da uzimaju ovaj lek kao
preventivu. Oigledno je da se pomenuti lekar odrekao glavnog naela Hipokratove zak
letve - Nemoj nikoga da povredi! to bi rekao uveni srpski aforistiar Vladimir Bulatovi
VIB - Posle plime bogaenja, dolazi oseka morala!
Osnovni princip delovanja AZT-a ogleda se u spreavanju ,,kopiranja (umnoavanja)
HlV-gena pomou sintetikih gen-elemenata. Kako, meutim, u ljudskoj eliji stalno mora
ju da se umnoavaju hiljade elijskih gena, ovaj prirodni proces se potencijalno oteava, pa
ak i spreava.
AZT je izuzetno otrovan. Oteuje bubrege, jetru, miino tkivo, unitava kotanu sr,
izaziva gaenje i povraanje, dovodi do leukemije i inicira pojavu kancera. ak je i FDA
razaslala obavetenje sa priznanjem da je AZT potencijalno kancerogen.
Njegovim dejstvom na kotanu sr dolazi do deliminog ometanja stvaranja najra
zliitijih elija, npr. leukocita, eritrocita, hemoglobina, kao i trombocita. Od ostalih tet
nih dejstava neophodno je pomenuti i spreavanje elijske proizvodnje energije - oksida
tivne fosforizacije u mitohondrijama Toksinost gena: spreavanje mitohondrijalne
DNK-replikacije (toksina miopatija sa bolovima i slabou miia), obojenost noktiju
(smee/plavo) tetnost za eludac/creva: munina, nadraaj na povraanje, zapaljenje
sluzokoe tetnost za guterau: visok procenat amilaze tetnost za jetru: kod svakog
drugog pacijenta vrlo visoke vrednosti AST i ALT (do 400% vie nego normalne vrednos
ti) tetnost za centralni nervni sistem: oboljenje perifernih nerava (neuropatija).
Opta simptomatika: glavobolja, temperatura, osip po koi, nesanica.
Mogua su aditivno-toksina dejstva sa fatalnim tokovima u kombinaciji sa potencijal
no tetnim lekovima za jetru, kotanu sr, pankreas i/ili gene koji se esto primenjuju kod
HIV/AIDS-pacijenata. Deca su, potencijalno, najvie ugroena.
Barouz Velkam ne moe da dokae pojaano dugorono dejstvo AZT-a. Sasvim
prirodno, jer je nemogue nai osobu koja e dovoljno dugo da poivi da bi to potvrdila, a
Ba-elik je, ipak, samo mitska linost. Armija SAD je radila testove koji su potvrdili da je
AZT neefikasan kod crnaca. ta vie, ovaj ,,lek kod njih samo pojaava simptome AIDS-a!

Dr Piter Dizberg sa Kalifornijskog instituta je svojevremeno izjavio: ,,AZT se ne moe


sjediniti sa ivotom! Ali ga, zato, veoma lako moe rastaviti od tela! - dodao bi cinik.
AZT je, jednostavno reeno, lek-ubica. Ali je, zato, skup koliko i smrtonosan. Cena
godinje doze iznosi oko 10.000 dolara. Naravno, ukoliko pacijent uspe toliko da poivi.
Slikovito reeno, zarada od AZT-a jednaka je polovini sume koju SAD ubiraju od poreza!
FDA nije ak ni pokuala da zatiti ljude. AZT je dobio besplatan prolaz kroz FDA pro
ces testiranja i bio prihvaen bre nego bilo koji drugi lek u istoriji FDA. Pravo udo, jer
mnogi dokazano delotvorni lekovi morali su da prou kroz itavu umu zamrenih proce
dura na putu ka odobrenju. udo ne bi bilo to to jeste ukoliko nema i notu misterije. I ima
je! Iako nije uestvovao u pravljenju AZT-a, Baruz Velkam je dobio ekskluzivno pravo na
njegovu proizvodnju i distribuciju.
. Poetkom aprila 1986, AZT-testovi su pokrenuti (pod pokroviteljstvom FDA) u
dvanaest medicinskih objekata irom SAD pod ifrom Faza 11. Iako je kontrolisanje
testova trebalo da bude tajno, pretvoreno je u masu beskorisnih podataka, to vie nego
jasno ukazuje na potpunu nesposobnost i nemogunost dobijanja pozitivnih rezultata.
Placebo-testiranje nije imalo vrednost zbog zastraujuih nuzpojava AZT-a. Pacijenti
su znali ta dobijaju. AZT je toliko toksian da nije naen nain ak ni da se sakrije njegov
grozan ukus. Svim uesnicima u testiranju je bilo jasno koji su pacijenti dobijali placebo oni koji nisu povraali! Lekari-istraivai su ubrzo otkrili da postoji znaajna razlika u
krvnoj slici onih koji su dobijali AZT i onih koji su dobijali placebo. AZT je uzrokovao
slabljenje nekih krvnih elemenata.
Jedan od pomenutih dvanaest centara je bio u Bostonu. Inspektorka FDA je bila
okirana onim to je otkrila prilikom testiranja. Izjavila je, naime, da je bilo nedopus
tivo mnogo odstupanja od standardne procedure i preporuila da se rezultati boston
skih testova ne koriste prilikom prouavanja delovanja AZT-a. Njen zahtev je odbijen!
Gledano uz ugla ,,administracije tj. beleenja dobijenih vrednosti i zapaanja, formu
lari za upisivanje simptoma su bili toliko loe napravljeni, da podaci nisu mogli da
budu analizirani, pa su morali da budu odbaeni. Inspektorka FDA je primetila i to da
su izvetaji na nekoliko mesta bili izmenjeni bez obavetenja. Sva je prilika da su ovi
podaci falsifikovani nakon odreenog broja smrtnih sluajeva i evidentnih ozbiljnih
nuzpojava.
ta se deavalo? Jedna grupa od 23 pacijenta obolela od side, leena je manje od etiri
nedelje iako je bilo predvieno - 24. Znai, 20 nedelja manje od perioda predvienog za
testiranje. Sobzirom na ovaj podatak, dobijene statistike procene su bile samo prazno
nagaanje, bez ikakvog znaaja.
Nita nije bilo bolje ni u ostalih jedanaest medicinskih centara odreenih za AZT-testi
ranje. Otkrivene protivrenosti i neloginosti su bile toliko velike da je Faza 11 zaustav
ljena mnogo pre oekivanog zavretka.
Mediji su uz pomo vladinih slubenika branili FDA i vrili pritisak na one koji
odluuju tvrdei da nije etiki ne dati AZT pacijentima koji umiru dok je procedura
dobijanja dozvole u toku. Da li zato to nisu znali ili to nisu hteli da znaju, tek, niko
nije objavio podatak da je izmeu 8 i 12 posto (u zavisnosti od grupe), od 4.805 ispitani
ka obolelih od side i leenih AZT-om, umrlo samo u prvih 17 nedelja istraivanja!
Tadanji izvetaj FDA, dakle pre pritiska od strane Barouz Velkama, sadrao je i ovaj
podatak: ,,AZT izaziva pozitivan odgovor prilikom transformacije elija i pretpostavlja se da

je potencijalno kancerogen. Kasnije studije su potvrdile da je AZT uzrokovao pojavu raka


kod laboratorijskih ivotinja.
Sredinom 90-ih, lekari pri glavnim centrima za leenje AIDS-a su izvetavali o
poveanju broja sluajeva veoma agresivnog oblika raka limfnih vorova, meu pacijenti
ma obolelim od side koji su koristili AZT. Uprkos tome, zagovornici primene AZT-a, meu
kojima se posebno isticao brani par Silvertajn, tvrdili su da (ipak) nema dokaza da AZT
izaziva kancer limfnih vorova. Naprotiv, on omoguava osobama sa oslabljenim imunite
tom da due ive, a produenjem ivota se ujedno poveavaju i anse za pojavu malignite
ta! Ukoliko vam se uinilo da je ovo vrhunac cinizma, budite uvereni da greite. Mogu oni
mnogo bolje od toga.
AZT nudi HIV/AIDS pacijentima ansu da plate oko 10.000 dolara godinje za lek
od koga e im biti mnogo loije nego to trenutno jeste (pa i to je, valjda neto, opet
e cinik), koji e im unititi imuni sistem, izazvati oteenje bubrega i jetre, neurolo
ka oteenja, i ,,plus solidne izglede za dobijanje kancera! Ono to bi ipak najvie
trebalo da brine jeste injenica da AZT ostavlja oveka sa ,,rezervnim virusom side,
sprem nim da svakog asa ,,eksplodira i preplavi oslabljeni organizam. Naime, AZT i
druge terapije zvanine m edicine protiv HIV/AIDS-a uglavnom deluju u trenutku
kada se virus aktivno replikuje i izbija iz inficiranih elija. Virus skriven u kotanoj
sri, mozgu ili elijama koe, meutim, moe da bude otporan na lek. Upravo zbog
toga AZT u poetku naizgled usporava ili privremeno zaustavlja tok bolesti. Ipak,
kad-tad dolazi do ,,izbijanja skrivenih virusa koje AZT nije u stanju da zaustavi.
Po broju negativnih svojstava, AZT-u su se pribliili DDI (Videx) i DDC (Hivid) kompanije
Ro. I ne samo da su se pribliili, ve se za njih komotno moe rei da su jo manje efikasni u
zaustavljanju AIDS-a. Postoje uverljivi dokazi da su ak otrovniji od AZT-a, iako imaju isti prin
cip delovanja. DDI/DDC deluje tetno na kotanu sr, ime dovodi do deliminog ometanja
stvaranja najrazliitijih elija, npr. leukocita, eritrocita, hemoglobina, kao i trombocita. Od ostal
ih tetnih dejstava mora se pomenuti i spreavanje elijske proizvodnje energije - oksidativne
fosforizacije u mitohondrijama. Toksinost gena je 1.000 puta vea nego kod AZT-a: spreavan
je mitohondrijalne DNK-replikacije (toksina miopatija sa bolovima i slabou miia) Tok
sinost jetre: AST, ALT tetnost za eludac/creva: munina, nadraaj na povraanje, dijareje,
bolovi u elucu, zapaljenje sluzokoe Zapaljenje pankreasa (bolovi, temperatura, ascites,
ikterus...), senzorno-motoriko oboljenje nerava (kod svakog treeg pacijenta).
Opta simptomatika: temperatura, osip po koi, glavobolja, nesanica.
Mogua su aditivno-toksina dejstva sa fatalnim tokovima u kombinaciji sa potencijal
no tetnim lekovima za jetru, kotanu sr, pankreas i/ili gene, koji se esto primenjuju kod
HIV/AIDS-pacijenata. Deca su, potencijalno, najvie ugroena.
Prema podacima Amerikog koleda gastroenterologije, 66 posto onih koji su uzimali
DDI/DDC imalo je teke poremeaje u funkcionisanju pankreasa. Kod osoba obolelih od
side, neeljeni efekti DDI/DDC-a su daleko brojniji od korisnih efekata.
Osim lekovima iz grupe nukleozidnih analoga, valja posvetiti panju i preparatima
iz grupe inhibitora proteaze. Ovi preparati deluju tako to sintetiki molekuli spreava
ju HlV-enzim proteazu, a time i proizvodnju HlV-proteina. U ljudskoj eliji, meutim,
postoji velika koliina proteaze koja bi upotrebom ovih lekova mogla da bude spree
na u obavljanju korisnih funkcija. Najpoznatiji preparati iz grupe inhibitora proteaze
su: Delaviridin (DLV) firme Upjohn, Nevirapin/NVP Viramune firme Boehringer I,

Ritonavir Norvir firme Abbot, Indinavir (Crixivan) firme Merck Sharp & Dohme i
Saquinavir Invirase firme Roche.
Neki od neeljenih efekata tj. tetnih dejstava inhibitora proteaze jesu:
- za kotanu sr, krv i imuni sistem: pancitopenija, smanjenje neutrofilnih elija, trom
bocita, eritrocita, hemoglobina, akutna mijeloblastina leukemija, splenomegalija,
- za centralni nervni sistem: opta slabost do potpune iscrpljenosti, smetnje sa ulima,
u nogama i rukama, smetnje kod koordinacije pokreta, zbunjenost, smetnje u pamenju,
usporavanje psihikih sposobnosti (letargija), omamljenost, euforija, strah, depresija do
samoubistva, smanjena sposobnost razmiljanja, halucinacije, psihoze, nesanica, glavobolja,
- za oi: smetnje sa vidom, bolovi u oima, zapaljenje rubova kapaka,
- za motoriki aparat/miie: bolovi kod nevoljnih kontrakcija miia, drhtanje,
ukoenost miia, difuzni bolovi u miiima, bolovi u leima, bolovi u udovima, artritis,
promene na tkivu,
- za eludac/creva: munina, povraanje, dijareja, bolovi u stomaku, rektalna krvaren
ja, zatvor, hemoroidi, zapaljenje sluzokoe eluca, zapaljenje guterae, zapaljenje desni,
zapaljenje zuba, zapaljenje usana, irevi u ustima, oteano gutanje, suva usta, poremeaji
ukusa, gubljenje apetita,
- za jetru: utica, pogoranje hroninih oboljenja jetre,
- za bubrege/beiku: poveanje prostate, vaginalno pranje, zapaljenje bubrega, zapa
ljenje mokranih puteva, zadravanje mokrae,
- za disajne organe: zapaljenje plua, krvavo iskaljavanje, krvarenje iz nosa, insufici
jencija disanja, zapaljenje sinusa,
- za kou: alergijski osipi, dermatitis, plikovi i pritevi, gnojni irevi, irevi na koi, pre
osetljivost na svetlo, promena pigmenta, akne, znoj, isuenost,
- promena sadraja hormona, hiperglikemija, hiperkalcemija, hipo i hiperkalemija,
dehidratacija, gubitak teine, sindrom slabljenja,
- jo i: zapaljenje uiju, nagluvost, umovi u uima, smetnje u govoru, smetnje kod
potencije, promena kose.
Neeljena uzajamna dejstva: mogua aditivno-toksina dejstva sa fatalnim tokom u
kombinaciji sa potencijalno tetnim lekovima za jetru, kotanu sr, pankreas i/ili gene, koji
se primenjuju kod HIV/AIDS-pacijenata.
Pa, ko voli - nek izvoli!

Da, ali tu je - Todoxin!


Na osnovu prouavanja receptura dobijenih porodinim predanjem, znanja
steenih na studijama medicine i prirodnih nauka, iskustva u leenju velikog broja
pacijenata i praenja najnovijih pravaca razvoja u medicini i drugim prirodnim nauka
ma, nastao je Todoxin - dijetetski proizvod na bazi meda i bilja, iz ijeg sinergizma far
makolokih dejstava proizilazi dugorona efikasnost uzimanja preparata. U Todoxin
ovim proizvodima nema vetakih sastojaka ili konzervansa. Izuzetno visoka pod
noljivost preparata omoguava da se koristi due vreme bez ikakvih tetnih posledica.
Bolesne osobe mogu da uzimaju preparat bez obzira na medikamentoznu terapiju koju
primaju, budui da do sada nije zabeleen ni jedan sluaj interakcije Todoxin-a i bilo
kog drugog medikamenta.

U pretklinikim i klinikim studijama, Todoxin-ovi preparati su primenjivani pod kon


trolom lekara i zapaeni su sledei efekti:
- mogunost oralnog uzimanja preparata i laka resorpcija,
- dobra bioloka iskoristivost i prolaznost kroz barijeru krv-mozak,
- vrlo dobra podnoljivost, sa veoma retkim i blagim nuspojavama (kod manje od
2/o bolesnika sa kancerom, primeen je blagi umor u poetnoj fazi uzimanja preparata
i samo u retkim sluajevima - jedan do dva na 1.000 pacijenata, dijareja na poetku uzi
manja - u trajanju od jednog do tri dana, iskljuivo kod HIV/AIDS-pacijenata). Od vie
hiljada praenih trudnoa i/ili novoroenadi, ni u jednom sluaju nije dolo do
oteenja ploda ili novoroeneta kao posledica uzimanja Todoxin-ovih preparata. U
sluajevima kod kojih je bilo neizbeno korienje hemoterapije ili zraenja, primeena
je ubrzana rehabilitacija pacijenata od tetnih posledica takvih tretmana,
- podizanje i rekonstrukcija prirodnog imuniteta,
- smanjivanje sadraja potencijalno onkogenih virusa u serumu do ispod granice
detekcije,
- smanjivanje tumora, metatumora i migrirajuih malignih elija do ispod granice
detekcije.
Preparat je proao sve tri faze ispitivanja koja se zahtevaju za lekove i/ili pomona
lekovita sredstva (higijensko, toksikoloko i kliniko ispitivanje) i dobio je iskljuivo pozi
tivna miljenja. Ispitivanja su izvrena u sledeim ustanovama:
- Nacionalni institut za rak (National Cancer Institute), Betezda - Vaington, SAD;
- Karolinska institut - Odsek za imunologiju (Karolinska Institute - Department of
Immunology), Stokholm - prof. Sven Briton i prof. Mikael Jondal;
- Tehnika usluna laboratorija (Technical Service Laboratories), Mississaga Ontario, Kanada;
- Savezni institut za ispitivanje ivotnih namirnica (Bundesanstalt fiir Lebensmittelsuchung), Grac, Austrija;
- Medicinski fakultet Univerziteta u Londonu - Odsek za virusologiju (University Col
lege London Medical School - Department of Virology) - prof. R. S. Teder;
- Kraljevska slobodna bolnica - odeljenje za retroviruse (The Royal Free Hospital Department of Retrovirology), London - prof. K. Lavdej.
Todoxin spreava infekciju elija HlV-om, posredstvom fizioloki podnoljivih
biljnih molekula koji vezuju HlV-proteine i obnavljaju funkcije imuniteta modulacijom
koncentracije plazme oksidantnih i antioksidantnih molekula u funkcionalno spreenim
elijama imuniteta.
Kod preko 10.000 pacijenta, nisu zapaena dejstva na bela i/ili crvena krvna zrnca,
kotanu sr, jetru i/ili unu kesu, bubrege/mokrane puteve, nervni sistem/psihu ili
miie, oi, disajne organe, krvotok, eludac/creva, kou ili na libido/potenciju, ak i kod
redovnog uzimanja dueg od osam godina.
U pojedinanim sluajevima (pacijenti dugo inficirani HlV-om), prvih nedelja
terapije se mogla zapaziti prolazna gripozna ili reum atina sim ptomatika sa sub
febrilnim do um erenim tem peraturam a, umor i/ili bolovi u zglobovima, u retkim
sluajevima dijareja (od jednog do tri dana), simptomatika koja je kod nekih HIVpozitivnih pacijenata bila optereena herpes simptomatikom. S tim u vezi, dolazilo je
do odstupanja HIV-RNK delotvornog rastvora u serumu, u nekim sluajevima i do

kolebanja broja CD4 limfocita. U ovim sluajevima su, ipak, postignuta dugotrajna
poboljanja izlaznih vrednosti.
Nisu primeena nikakva aditivno-toksina dejstva ili ugroavajua uzajamna delovan
ja sa lekovima za tretiranje oportunistikih infekcija.
Dejstvo Todoxin-a koje pospeuje oslobaanje od otrova (glukoronidizicija), moe da
prouzrokuje pojaanu razgradnju nekih potencijalno toksinih lekova zbog ega, u tom
sluaju, doza takvih lekova mora da bude korigovana.
Rezistencije na Todoxin se nisu razvile ni planiranim prekidom terapije, niti redovnim
korienjem u vrlo dugom periodu (preko 13 godina).
Todoxin je i kod dece (od novoroenadi pa nadalje) pokazao visoku podnoljivost.

Skrom ni" doprinosi buduem biolokom ratu...


U izvetajima Obavetajne slube, navedeno je da postoji najmanje deset laboratorija
koje samo u SAD rade na razradi metoda isporuivanja faktora rasta u ljudsko telo koji e,
uz korienje mikrovirusa iz krvotoka, izazvati jo veu produkciju HlV-a.
Prema Frenku Moriu, nemakom istraivau iz Bajera, faktori rasta se po elji mogu
uvesti ili ukloniti. Do zadebljanja zidova arterija, na primer, dolazi zahvaljujui faktorima rasta.
Re je o prirodnim supstancama koje ,,nareuju elijama da zaponu deobu. U tom sluaju,
elije krvi poinju da se prekomerno mnoe, ulaze u krvotok i pritom oteuju zidove arterija.
Moderna genetska tehnologija omoguila je istraivaima 90-ih godina prolog veka
laki i jeftiniji pristup elijskom DNK-materijalu.
DNK je baza podataka koja sadri gene, modele za izgradnju i odravanje ljudskog
tela. Ove siune ,,cigle ivota su, zapravo, molekuli koji uvaju energiju, unitavaju otrove
i transformiu hranljive sastojke u nove gradivne materijale. Ukoliko samo jedan gen
nedostaje u nizu, njegov nedostatak moe omoguiti nastajanje mnogih oboljenja. Imajui
ovo u vidu, nije teko zamisliti ta bi se dogodilo kada bi se vetaki uvela ,,cigla i poveala
proizvodnja u okviru komandnog molekulskog lanca.
Poznavanje gena podrazumeva poznavanje i sastava proteina koji ih stvaraju. Geni se
prvo transformiu u bakteriju, a genetski mikrobi se, potom, razvijaju u velikom broju.
Oprema neophodna za izvoenje ovakvih eksperimenata je veoma jednostavna: etiri stak
lena suda napunjena rastvorom glukoze za bakteriju, mealica za spreavanje bakterija da
se grupiu na dnu i inkubator za odravanje smee na temperaturi od 98,60 Farenhajta. Za
samo 24 sata eljeni protein, koji bi se inae prirodnim putem mogao stvoriti unutar jetre,
bubrega ili mozga, moe da bude filtriran iz rastvora.
Na opisani nain se mogu stvoriti mnogi smrtonosni virusi, a meu njima svakako i
Hl-virus. Pored toga, virus je mogue i preistiti kako bi se jo bre irio!
Do sada je ve dosta uinjeno, i jo uvek se radi, na smanjenju vremena izmeu dospe
vanja virusa u telo i pojave fatalnih simptoma. Jedan eksperiment sa ,,brzodelujuim virusi
ma ve je izveden u Liberiji, na granici sa Sijera Leoneom. Rezultati su poraavajui. Naravno,
po glavu buduih protivnika. Re je o jo jednom ,,skromnom doprinosu buduem
biolokom ratu. Previe dug inkubacioni period u kome bi protivnik mogao estoko da
uzvrati i zbog ega je bioloki rat (bar privremeno) odbaen kao jedna od mogunosti rato
vanja (izuzev bioterorizma), o emu sam govorio na poetku, Liberijski eksperiment sman
juje na neophodan minimum i ponovo uvodi bioloki rat ,,u igru. Dok neko ne zaplae...

Druge, pak, laboratorije rade na grupi proteina nazvanih - receptori. Re je o protein


ima koji kao pipci ,,izlaze iz zidova elija i ponaaju se poput brodskog pristanita ili piste
za hemijske supstance. U naunim krugovima, naime, vlada miljenje da virus side nee
poeti sa reprodukcijom dok se ne zakai za odgovarajue receptore arterijskih zidova. Tek
tada elije primaju poruku da mogu da otponu sa reproduktivnim procesom, neophodnom
za nastanak AIDS-a.
Laboratorijski proizvoai ovih receptora mogu da ih vide i nastoje da pronau ,,klju
uz pomo koga bi mogli da ih ,,otkljuaju i ,,zakljuaju. Zato? Smatraju da je to siguran
put ka pronalaenju infektivnijeg i breg virusa side (u odnosu na sve danas postojee)
namenjenog populaciji odreenoj za ,,odstrel.
Krajem avgusta i poetkom septembra 2005. godine, uragan Katrin se proetao ulica
ma uglavnom crnakog i uglavnom siromanog Nju Orleansa (SAD) i ostavio za sobom
pusto. ta je mogao da srui - sruio je, ta je mogao da potopi - potopio je, koga je mogao
da ubije - ubio je.
Nekoliko dana (bukvalno) bez trunke hrane, (bukvalno) bez trunke pijae vode,
(bukvalno) bez najneophodnije medicinske pomoi, po podrumima, budacima i na
krovovima, uglavnom crnako i uglavnom siromano stanovnitvo je (bukvalno)
oekivalo pomo. (Silovanja, pljake i ubistva po prihvatnim centrima su manje vani
za priu.)
Najsuperiornija sila sveta (bar tako sami tvrde) - SAD (i nikad vie!) - ekala je
odluku svog predsednika (valjda im je dozlogrdilo zapomaganje gradonaelnika Nju
Orleansa Roja Negina preko mobilnog telefona) Dorda Bua ta im valja initi. I
doekala. Nakon gotovo nedelju dana i sa indignacijom odbijene uvredljive ponude
vie zemalja da odm ah priskoe u pomo unesreenim ljudim a - predsednik Bu je
odluio da se kazne oni koji nisu radili svoj posao kako treba. Tako i treba! (Za priu
je takoe manje vano da su Kuba, Iran i Avganistan, prvi ponudili pomo.) Dobro,
de, kasnije se predsednik Dord Bu predomislio u vezi pom enute ponude meunarodne pomoi, a Nju Orleans je meu zlim jezicima dobio novo ime - Dordovo
jezero.
I kao da to nije bilo dovoljno, a bilo je preko glave, desetak dana kasnije su svetske
agencije prenele vest da je voda koja dri u aci ceo grad zaraena - eerihijom koli!
Hm, izgleda da su mi misli odlutale. Doao sam do -...namenjenog populaciji
odreenoj za ,,odstrel. Pardon. Vraam se na temu...
U CAB laboratorijam a na Zapadu i u Rusiji, radi se na DNK-regulatorima.
Naunici, naime, znaju da svaki trei gen u ovekovom telu kontrolie strukturu i
funkciju mozga. Ukoliko pronau pravi gen, naunici mogu da iniciraju sve vrste
stanja ljudskog organizma. Jedna laboratorija u Nemakoj je, recimo, prilino
odmakla u potrazi za hemikalijama koje e potisnuti ili ,,preokrenuti funkciju gena
koji kontroliu krvni pritisak. Zahvaljujui tom ,,pronalasku, jednog dana bi milioni
ljudi moglo da strada zbog poremeaja krvnog pritiska. S druge strane, izvesna dan
ska laboratorija je (ve) dola do preparata koji, kad se ubrizga ili popije, izaziva
uasan i nekontrolisani strah.
Vlada SAD je 1990. izdvojila 1,8 milijardi dolara za najvei projekat u istoriji sveta u
ovoj oblasti istraivanja. Cilj projekta je potpuno ,,otkljuavanje ljudskog sklopa, to jest
deifrovanje svih njegovih naslednih karakteristika prisutnih stotinama pa i hiljadama god

ina unazad. Genom-projekat, u svakom sluaju, moe predstavljati jedan od najrevolu


cionarnijih poduhvata, imajui u vidu mogunost deifrovanja genske instrukcije svakog
oveka na Zemlji.
ovekova budunost e biti ili u znaku smrti od nametnutih bolesti ili u znaku
izvanrednog zdravlja. Los Alamos i Kold Spring Harbor ve uveliko istrauju ogroman
broj podataka koje poseduju na polju biotehnolokog inenjeringa i smrtonosnih virusa.
U svom radu Biotehnologija i ljudska genetika, dr Mark Bitenski je napisao: Postoje
duboke razlike u naoj sposobnosti da odgovorimo na lekove, bolesti ili fizike agense... Ima
jui u rukama ovu izuzetnu alatku ljudske genetske sekvence, biemo u stanju da se posve
timo medicinskoj nezi, da postanemo bliski i okrenemo se individualnim karakteristikama
pacijenata. Da ih savetujemo u vezi moguih rizicima, dijagnostikujemo i leimo njihove
bolesti i spreimo izlaganje tetnim uticajima... Ovo je ansa za uspostavljanje najsavrenijeg
vida medicinske nege koji potuje individualne razlike i prevazilazi kompleksnost oveka.
Bilo koja bolest se moe proizvesti u laboratorijama koje poseduju genetsku istoriju
odreene osobe ili grupe ljudi. Genetsko tampanje bi otkrilo promene koje je mogue
nainiti u ljudskim enzimima, u cilju poboljanja zdravlja ali i izazivanja fatalnih bolesti.
ovek, naime, nosi veliki broj ,,uspavanih bolesti koje se, odreenim postupcima, mogu
,,probuditi i izazvati sporu ili trenutnu smrt.
Najnoviji podaci iz Fort Detrika potvruju ono u ta se ve due vreme verovalo genetske promene virusa side vee su nego to je ranije pretpostavljano. Sa svakom infek
cijom elije, Hl-virus ciklinim ponavljanjem u njoj razvija nove varijacije koje se potom
adaptiraju prema tipu tkiva u kome ive. Varijacije istovremeno pokazuju sve vei stepen
infektivnosti koja se poveava sa rastom broja virusa.
Osim toga, podaci pokazuju da je koncentracija virusnih estica u krvi mnogo vea
nego u vreme kada se HIV prvi put pojavio u Zairu. Titar od vie miliona virusnih estica
po milimetru, moe se zapaziti kod velikog broja ljudi u terminalnom stadijumu AIDS-a.
Ovi novi virusi, po svemu sudei, imaju neeg zajednikog sa zaraznom konjskom
anemijom budui da se mogu iriti preko rasprivaa (aerosola). Ne postoji nijedan
razlog da sumnjam u mogunost prenoenja novog virusa side preko okeana, recimo,
korienjem puteva trgovine. Epidemija panske groznice je pokazala da je irenje
virusa uz pomo vetra, kao sredstva prenosa izmeu potpuno izolovanih sela i zaselaka, sasvim realna.
Ba kao i u sluaju side, ni panska groznica nije imala ,,prethodnika. Samo se
odjednom pojavila - pisale su tadanje novine. Najvie su bili pogoeni odrasli, to je
sluaj i kod AIDS-a. U ,,igri je, takoe, bio retrovirus sposoban da brzo mutira, ba
kao kod HlV-a. Istoriar Alfred Kozbi je rekao: Nita, nikakva infekcija, nikakav rat,
nikakva glad, nisu ubili toliko ljudi za tako kratko vreme. Epidemija iz 1918/19. ubila
je vie nego sam rat i to za samo jednu etvrtinu njegovog trajanja, bez trokova muni
cije i unitenja teritorija.
Slian sluaj je i sa ebolom koja se 1995. godine razbuktala na subsaharskom
podruju. Postoje etiri poznata podtipa ebole: Zair, Sudan, Reston i Obala Slonovae.
Virusne estice se podvrgavaju intracelularnom pupoljanju i akumuliraju se u vakuolama.
Tako skriven, virus se iri i izbegava detekciju od strane imunog sistema. Ebola ima stopu
smrtnosti od oko 90 posto, a njen izaziva pokazuje slinost sa HlV-om, s tim to neupore
divo bre dovodi do fatalnih posledica.

Meunarodni monetarni fond (MMF) danas pozajmljuje novac dravama irom sveta
pod uslovima koje njihove vlade moraju da potuju. Najdrastiniji uslovi su, naravno,
namenjeni najsiromanijim zemljama. Na ovaj nain MMF vri pritisak na vlade da sman
je ivotni standard. I naa pria bi se u ovo sasvim lepo uklopila! Zahteva se, naime, sman
jenje budeta za zdravstveno i socijalno osiguranje (sluaj naih penzionera je gotovo ide
alan primer!), hranu i stambenu izgradnju.
Brazil (hajde da mi ne budemo ,,manekeni) je dobar prim er takve politike.
Devalvacija se dogaa svaka tri meseca, to se neumitno odraava na pad ivotnog
standarda stanovnitva. Ovo, pak, vodi do pothranjenosti, prenaseljenosti i sve loije
zdravstvene nege. Slina situacija, ako ne i jo drastinija, realnost je dananje Afrike,
pojedinih delova June Amerike i Kariba. Na taj nain se stvara idealna klima za
uvoenje bolesti ,,sa pokriem u prirodnim uzrocima. I vuk sit, i naivni na broju...
Siromane zemlje su napadnute mnogim epidemijama. Najee je re o starim boles
tima u novom pakovanju (oblicima) koje odoljevaju uobiajenim nainima leenja. Pri
menom programa doneenog od strane MMF-a 1986. godine, zdravstvena zatita u Africi je
drastino pogorana to je dovelo do ogromnog broja smrtnih sluajeva. uta groznica,
malarija i kolera, ranije kontrolisane pomou adekvatnog zdravstvenog programa, sada
nekontrolisano besne.
Nigerija, jedna od najbogatijih zemalja, pod programom MMF-a se suoava sa mnogim
nametnutim ogranienjima. Uprkos injenici da poseduje itavih 60 posto od ukupnog
broja medicinskog osoblja i sredstava svih afrikih zemalja, zdravstvena zatita njenih
stanovnika je na mnogo niem nivou danas nego to je bila jo davne 1986. godine. Preve
deno, re je o tihom i elegantnom nainu pripremanja Nigerije za masovnu pojavu ,,bivih
bolesti koje e utrti put sidi da se iri poput umskog poara.
Reenje zvano kondom, MMF koristi za kontrolu raanja. I pored velikih reklamnih
kampanja sa ciljem promovisanja upotrebe kondoma, njihov kvalitet je u 80 odsto sluaje
va ispod oekivanih normi, odnosno -kondomi su porozni.
Virus side je u Africi uao u ,,eksplozivnu fazu. Slina situacija je pred vratima azijskih
zemalja kao to su Indija i Tajland. Procenjeno je, recimo, da je Africi 2000. godine bilo blizu
100 miliona sluajeva AIDS-a, a u Indiji i drugim delovima Azije oko - 90 miliona.
Sida je, definitivno, postala ubica siromanih zahvaljujui smanjenju trokova
zdravstvene nege i nutricionistikih standarda. Sve zarad odgovaranja na zahteve MMF-a.
Leka protiv side, sa take gledita starijih virusologa, jo uvek nema na vidiku. Dr Jonas
Salk insistira na pronalaenju naina da se ojaa imuni sistem pre pokuaja dobijanja
antitela koja e moi da unite HIV. Ovo je izjavio nakon pregledanja moje kompletne doku
mentacije u vezi HIV/AIDS-a i upoznavanja sa mogunou dobijanja uporedne vakcine
koju sam dao dr Salku na sastanku u San Dijegu. Posle toga, vie mi se nije javio, ali su
zato novine poele da piu o senzacionalnim pokuajima dr Salka da dobije vakcinu.
Meutim, dr Salk je izgubio iz vida samo jednu sitnicu - vakcina ne bi mogla da bude
delotvorna bez Todoxin-ovih preparata! Bez njih bi se stvarala nezrela i nedelotvorna
antitela, odnosno, bez Todoxin-a nije mogue delovati imunomodulatorno i ojaati neu
roimunoendokrini sistem.
Strogo poverljiv izvetaj CDC-a govori o veoma zaraznom obliku tuberkuloze koji se
javlja u siromanim zemljama i meu siromanim stanovnicima SAD-a. Dva puta je vei
broj sluajeva kod kojih bacili ne reaguju na lekove od kada je objavljena poslednja studi

ja iz 1984. Incidenca tuberkuloze u SAD se od 1985. poveala za 20 posto. Svaki TBC-paci


jent je potencijalna meta virusa side, a oboleli od side lako mogu da obole od tuberkuloze.
Zakljuak nije teko izvesti: TBC se iri veom brzinom nego ikada ranije i pomae irenju jo smrtonosnije epidemije.
Sida je posebno efikasna upravo zbog naina na koji napada plua. Moe li se i zamis
liti epidemija side, koju smenjuje epidemija tuberkuloze a potom upale plua, poput one
koja je usmrtila stotine hiljada Mandurijaca i Istonoindijaca 1910-1911. godine i ponovo
se pojavila u Evropi u periodu izmeu 1919 i 1921. godine?
Verovali ili ne, ipak nije teko zamisliti brzo irenje tuberkuloze za vreme buenja side
posle koje sledi upala plua i zahvata veinu drava Afrike, potom se iri u Indiju, na Filip
ine, Maleziju i Kinu. Milioni ljudi bi bili ostavljeni da umru. Somalija je, recimo, bila
poligon za testiranje novog oblika malarije koju prenose komarci a koja napada imuni
sistem. Stanovnici Somalije su imali tu ,,privilegiju da prvi na svojoj koi osete efikasnost
i komaraca i novog oblika malarije. Ne treba sumnjati da bi komarci isto tako bili ,,vredni
i u sluaju prenoenja HlV-a u Africi.
A postoje i novi naini...

Sve se znalo. I ta smo, i ko smo i kako em o...


Arapski istoriari su jo pre nekoliko vekova doli do zakljuka da su srednjevekovni
lekari nali lek za crnu kugu. Dovoljno bogati su bili u mogunosti da se domognu ovog
izuzetno uspenog biljnog leka i zatite se od smrti koja ih je okruivala.
Medicina je u samo jednom kratkom vremenskom periodu bila ,,jednostavna i
veoma efikasna nauka. Sve se znalo. I ta smo, i ko smo i kako emo. Kada je u
ovekovom, i ne samo njegovom, organizmu otkriven ,,nov svet, sve je poelo da popri
ma karakteristike provalije bez dna. Ljudski i svi ostali organizmi kao i sve ostalo to
pripada materijalnom delu prirode, najednom je postalo izuzetno komplikovano i zas
traujue nepoznato.
Ko je, recimo, mogao da pretpostavi da je jedan mii, do tada samo ,,meso, u stvari
itav splet miinih vlakana sa gomilom elijskih struktura. Otkrivena elija je ve bila
pravo udo. Da se nije poniralo dalje u nju, moda bi jo uvek sve na ovom svetu jo dugo
vremena bilo dobro. Ali, nije tako...
Valja, meutim, imati u vidu da su sve te igre i ranije postojale samo su oveku bile
nepoznate.
I zaprijeti Gospod Bog ovjeku govorei: jedi slobodno sa svakoga drveta u vrtu;
Ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi; je r u koji dan okusi s njega,
umrijee.

(Prva knjiga Mojsijeva,gl. 2; 16-17)


Znai, nita ne postoji sad a da ga pre nije bilo. Samo je bioloki inenjering na izves
tan nain otiao dalje od nauke. Dok prosean lekar jo uvek nema jasnu predstavu o
itavom mikrokosmosu mikrotela u svakom organizmu, od najobinije travice a kamo li u
oveku, naunici ve prave na osnovu tog, za medicinu nepoznatog podruja, gomilu
bolesti ne dajui reenja za njihovo izleenje.

JHi zmija bjee lukava mimo sve zvijeri poljske, koje stvori Gospod Bog; pa ree eni:
jeliistin a da jeB ogkazao dane jedete sa svakoga drveta u vrtu?
A ena ree zmiji: m i jedem o roda sa svakoga drveta u vrtu;
Samo roda s onoga drveta usred vrta, kazao je Bog, ne jedite i ne dirajte u nj, da ne
umrete.
A zmija ree eni: neete vi umrijeti;
Nego zna Bog da e vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oi, pa ete postati
kao bogovi i znati to je dobro to li zlo.
I ena videi da je rod na drvetu dobar za jelo i da ga je milina gledati i da je drvo vrlo
drago radi znanja, uzbra roda s njega i okusi, pa dade i muu svojemu, te i on okusi. *

(Prva knjiga Mojsijeva, gl. 3; 1-7)


ovek je jo u prapoetku okusio plod sa drveta saznanja, pa se, evo, jo uvek sa njim
u grlu, uporno nosi. Ako je, dakle, znao da napravi bolest, sva je prilika da e umeti i da je
izlei. im to bude neophodno potrebno.
Ali, nee to uraditi sve dok monici ne postignu eljeni cilj. Dok se, recimo, u Africi
ne smanji broj iteija na zanemarljivo malu vrednost. Tada e, valjda, doi do izraaja
sva njena lepota, izuzetno lekovite i pitke vode ispod Sahare e ugledati svetlost dana a
Crni kontinent postati ,,obeana zemlja. I stanovnitvo Indije, planiraju monici iz
senke, treba ,,razrediti pre nego to dozvole da bioloki inenjering napravi lekove za
ve proizvedene bolesti.
Perspektiva Zemlje, s obzirom na tehnika dostignua i poboljanje ivotnog stan
darda, jeste sve bri porast broja stanovnika i u istorijski kratkom periodu - prenase
ljenost. Dakle, nimalo ruiasta. Oni koji su reili da se pozabave tim problemom,
delimino javnim a delimino tajnim (biolokim?) ratovima, u izvesnom smislu
spaavaju Zemlju. Istina u sopstvenu i, istina, u korist (svoje) bele rase. Naravno, uvek
je finije i elegantnije to initi baz krvi. Recimo, biolokim agensima preko vakcina pro
tiv malih boginja, iznenadnim epidemijama i pandemijama, sterilizacijom i ogrania
vanjem raanja i dr...
Zato ba vakcinama protiv malih (deijih) boginja kada su toliko rasprostranjene lako se dobiju i isto tako prelee? Pa zato da bi nau decu vakcinisali protiv malih boginja
ali i tifusa, tetanusa i ko zna jo ega, a vakcina je veoma pogodna i sa slanje drugih (ne ba
slatkih) ,,darova. Moda upravo zbog njih, tih ,,darova, nai pedesetogodinjaci masovno
umiru od kancera?!
Da ne bismo otili suvie daleko u ovim razmatranjima, vratimo se delovanju
biolokim agensima i heteroseksualnoj transmisiji HlV-a. Naime, cilj tvrdnje da se
virus side prenosi (i) heteroseksualnim putem, jeste - smanjenje nataliteta. U prilog
tome govori insistiranje na strogoj kontracepciji kao preventivi protiv HIV/AIDS-a.
Samo po sebi, ovo i ne mora da bude do kraja loe jer goni adolescentsku populaciju
na odgovornije ponaanje. Tano je, ne mora. I sam bih poverovao u to da nas, po
pomenutim procenama, nije previe na Planeti. A to u mnogome menja stvari. Poput
koarkake greke u koracima...
Jedini uspeh koji do sada proizaao iz bavljenja (leenja) sidom, jeste aktuelizovanje
znanja antike medicine baziranih iskljuivo na korienju lekovitog bilja. Da je moderna

medicina bespomona kad je re o HIV/AIDS-u, odavno je jasno istinskim medicinskim


ekspertima koji slove kao disidenti u odnosu na zvanino prihvaene stavove i tumaenja
ove bolesti. Ohrabruje, meutim, injenica da se sve vei broj pripadnika krugova tzv.
zvanine meicine okree vekovima starim biljnim preparatima.
Uspeh Grejs ihuri, travarke iz Zimbabvea, naveo je mnoge lekare i novinare iz celog sveta
da je upoznaju. Grejs radi u obinom stanu u Harareu i svoj biljni lek uva u staklenim boca
ma. Njena briljivo uvana sveska sadri spisak od oko 120 osoba spaenih iz eljusti smrti.
Jedna od njenih pacijentkinja je bila Sofi ikonda, medicinska sestra, inficirana HIV
om za vreme poraanja HlV-pozitivne ene. Dve njene prijateljice, takoe medicinske ses
tre, ve su umrle od side. Ali, biljni lek Grejs ihuri spasao je Sofin ivot otklonivi joj
dijareju i oticanje lezda prepona i pazuha... Poeci ove prie datiraju iz 1992. godine. Sofi
je i danas iva i u relativno dobrom zdravlju.
Travar Kofi Drobo iz Gane je leio pacijente obolele od side iz celog sveta. Ponajvie iz
Evrope. Svakodnevno su ga saletali zbog neverovatnog uspeha u leenju HIV/AIDS-a uz
pomo biljnih preparata. Droba je, oito, znao ono to zapadne farmaceutske kompanije
nisu ili su se pretvarale da ne znaju.
Njegov uspeh je dizao kosu na glavi (onima koji je imaju) vodeim linostima iz med
icinskih i farmaceutskih krugova. Pored toga, postao je i previe poznat u ciljnim grupa
ma. Sve to se kasnije deavalo bilo je vie nego oekivano. Vlada Gane je, pod pritiskom
Meunarodnog monetarnog fonda, zabranila rad Drobou koji je nedugo zatim pronaen mrtav. U suvoparnom policijskom izvetaju, u rubrici smrt je usledila zbog... upisano je
- samoubistva iz pitolja! Verovali ili n e...
Da li, posle svega, treba da udi to to su sve komponente Drobovih lekova, ba kao i
formule i beleke misteriozno - nestale. Vlasti Gane tim povodom nisu dale nikakvu izjavu,
jo manje objanjenje...
Ni ovaj, kao ni bezbroj ve pomenutih dogaaja, ne treba da udi. uda nam je
ionako dosta. Jer, zapadne farmaceutske kompanije obezbeuju ogroman profit uz
pomo hemijskog sintetisanja prirodnih lekovitih sastojaka sadranih u biljkama.
Najbolji prim er toga je aspirin, zapravo acetilsalicilna kiselina, iji se prirodni oblik
nalazi u kori vrbe.
Kao to su Venecijanci u vreme srednjovekovne epidemije crne kuge ljubomorno uvali
pronaenu tajnu egipatsku biljnu formulu, naravno za spas sopstvene koe i glave, tako i
najbogatiji ljudi dananjice (tzv. vladari iz senke), sva je prilika, uvaju reenje za HIV/AIDS.
I niko ih ne moe naterati da je otkriju. Ali, ako se to ne moe, moe se bar posluati glas onih
virusologa i genetiara koji se istinski (i sa argumentima!) bore za ovekov spas.
ema Hl-virusa je ve otkrivena. Ne samo leukemine elije, ve i bilo koja patoloki
izmenjena elija ljudskog organizma moe da se primeni to jest upotrebi. Znai, iskljuivo
ono to je ve bolesno a ivi u organizmu. Na primer, virus-vektor (nosa), mada je reen
je sa leukemijom lako i elegantno izvodljivo. Samo ne zdrava elija, budui da ima jaku
odbranu - imunitet.
Naravno, moglo bi se ii i dalje pa i vibraciono-talasne estice (praklice, nemanodije,
sorabi) uvui u ovu ,,paklenu igru. Ovo jo uvek nije izvedeno ali, iskreno, strepim od
moguih uasnih efekata - kada bude.
Neophodno je ukazati i na neke injenice poznate svakom virusologu. Naime, osnova
AZT, DDI, DDC i drugih ,,maginih farma-lekova su nukleozidni analozi. U stvari, svi

koriste ribozide koji doputaju prenosiocima HIV-RNK da uu u elijsku membranu (jez


gro elije) gde se umnoavaju geometrijskom progresijom - 2, 4, 8, 16, 32, 64... Za
neverovatno kratko vreme, njihov broj dostie astronomske cifre. Upravo zbog ove in
jenice, lekovi za usporavanje infekcije su vie tetni nego korisni. Ipak, u proizvodnji sin
tetskih lekova namerno se koriste nukleozidni analozi umesto dezoksiribonukleozia koji
spreavaju inficiranje jezgra elije od strane virusne RNK.
Da bi lek protiv HIV/AIDS-a bio efikasan, mora da:
1) deluje na zaustavljanju promena,
2) sadri dovoljno biljnih interferona,
3) sadri koenzim za spreavanje prenosioca virusne RNK da inficiraju eliju i
4) da u potpunosti poveava broj krvnih elemenata.
Koliko god izgledalo neverovatno, lek protiv HIV/AIDS-a je veoma jednostavan i lako
se moe napraviti. Na prvom mestu, neophodno je delovati na raspad (dekomponovanje)
trojstva prisutnog u HIV-u. Naime, spajanjem (komponovanjem) dva-tri ivotinjska virusa
sa ljudskim virusom (leukemina elija + patogeni ljudski virus) i jo dva-tri dodata ivot
injska virusa, dobija se nov kvalitet, to jest - Hi-virus. Razdvajanjem pomenuta tri elemen
ta, ili bar samo odvajanjem ljudske od ivotinjskih elija, problem bi bio reen. Jer, dve-tri
ivotinjske komponente bez ljudske, gube osobine novog kvaliteta i nemaju svrhu. Bie jed
nostavno odbaeni od organizma kao i sve ostale tue supstance i uljezi.
Hl-virus je, dakle, komponovan od ivotinjskih virusa i ljudske defektne
(leukemine) elije. Dekomponovanje bi trebalo da ide obrnutim redosledom po siste
mu - kako si ih spojio, tako ih i razdvoj. Klju za razdvajanje (dekomponovanje), znai,
lei u nainu spajanja (komponovanja) virusa. Ukoliko je poznat mehanizam vetakog
komponovanja, pomou centrifuge - isti mehanizam u obrnutom pravcu dovee do
razdvajanja. Poput rasplitanja zamrenog vora - valja ii suprotnim redosledom od
onoga koji je napravio vor.
Nije, dakle, nemogue otkriti tajnu pomenutog postupka budui da se ovaj ne razliku
je previe od postupka spajanja i pravljenja drugih simbioza. Taj postupak je takorei ve
u svakodnevnoj primeni bioloke discipline nazvane bioloki inenjering, zahvaljujui
ijem gotovo neverovatno brzom razvoju danas je sve mogue stvoriti - sintetske gene, sin
tetska antitela i antigene... Sintetski, istini za volju, kriju veu opasnost utoliko to se ne
mogu ,,rasturiti na pomenuti nain ve iskljuivo desintetizovanjem. Kontra-procedura bi
se, otprilike, sastojala u naredbi za uklanjanje desintetizovanjem...
Bilo kako bilo, kada ovako sainjene prirodne i sintetske komponente uu u krvotok i
organe, istog asa dobijaju podrku svih virusa herpes grupe. Bilo u vidu paninog mnoen
ja ili ueem u destrukciji imunog sistema.
Ovo poglavlje sam poeo sa matematiarima a, evo, zavravam, sa mislima fiziara. Ne
bilo kog. Trenutno najveeg, Stivena Hokinga!
,,Da li je oseanje odgovornosti, koje se prenosi jezikom, dovoljno da stavi pod kon
trolu nagon za agresivnou, koji se prenosi preko DNK - ostaje da se vidi. Ako to nije
sluaj, ljudska rasa e postati jedan od orsokaka prirodnog odabiranja. Moda e neka
druga rasa inteligentnih bia negde drugde u Galaksiji uspeti da uspostavi bolju ravnoteu
izmeu odgovornosti i agresivnosti. Ukoliko je to po sredi, mogli bismo oekivati da oni
stupe u kontakt sa nama, a moda ba oni, svesni naeg postojanja, ne ele da obznane
svoje prisustvo. To se moe pokazati kao mudar potez, ima li se u vidu na dosije...

Poetak zla skraenog na


- HIV/AIDS: jedna tuba
meriki advokat Bojd Grejvs (Boyd E. Graves) je 28. septembra 1998. godine
podigao tubu protiv drave SAD za ,,kreiranje, ,,proizvodnju i ,,irenje
AIDS-a. Dve godine kasnije, preciznije 7. novembra 2000. godine, Apela
cioni sud je potvrdio odluku nieg suda da je tvrdnja o HIV-u kao bioinen
jerskom proizvodu - neozbiljna!
Podatke iznesene u tubi, advokat Grejvs je objavio u knjizi Dravni izvori: dokazi o
laboratorijskom roenju AIDS-a (State Origin: The Evidence of the Laboratory Birth of
AIDS). Prema njegovoj tvrdnji, svi podaci su zasnovani na vrstim dokazima tj. dravnim
dokumentima do kojih je doao u zvaninim institucijama. Evo, ukratko, osnovnih smerni
ca njegove tube...
Istorija AIDS-a poinje 29. aprila 1878. donoenjem amerikog Federalnog zakona
o karantinu kojim su SAD pojaale istraivanja ,,uzroka epidemija zaraznih bolesti.
Taj posao 1887. godine preuzima novoosnovana Laboratorija za higijenu pod upravom
dr Jozefa Kinjona (Dr Joseph J. Kinyoun), osvedoenog rasiste i posveenika
eugenetikog pokreta.
Dve godine kasnije (1889) identifikovane su mikoplazme, prenosivi agensi za koji se
danas zna da su srce svih ljudskih bolesti ukljuujui i HIV/AIDS.
Godine 1893. pojaane su zakonske mere karantina a istovremeno je iznenada dolo
do prave eksplozije polio epidemije. Samo pet godina kasnije (1898), bilo je poznato da se
mikoplazmama moe izazvati epidemija kod goveda i na poljima duvana. Godinu dana kas
nije, ameriki kongres je poeo ispitivanje lepre u SAD.
Godine 1902. poela je sa radom Stanica za eksperimentalnu evoluciju. Ispitivala je
uticaj bolesti na etnike grupe.
Ve 1904. je uz pomo mikoplazmi izazvana epidemije kod konja. est godina kasni
je, i kod ptica i peradi.
Godine 1917. osnovana je Federacija amerikog drutva za eksperimentalnu biologiju (FASEB). Godinu dana kasnije, virus gripa neoekivano je odneo ivote vie miliona
ljudi. Utvreno je da je izaziva bio virus gripa modifikovan sa ptijom mikoplazmom, na
koji ljudi nemaju odgovarajui imuni odgovor.
Godine 1921. vodei eugenetiki filozof Betrand Rasel (Betrand Russell) javno je
podrao neophodnost za organizovanje kuge protiv crne populacije.
Godine 1931. u tajnosti su vrena ispitivanja na Afroamerikancima, a AIDS je testi
ran na ovcama. etiri godine kasnije usavren je postupak kristalizovanja mikoplazmi
duvana i pri tom utvreno da uprkos pomenutom postupku, one i dalje ostaju infek
tivne.

Program proizvodnje biolokog oruja u SAD zvanino je krenuo u realizaciju 1943.


godine da bi, u dotadanjoj istoriji nezapamenim uvozom velikog broja vrhunskih nauni
ka iz celog sveta, 1945. bio intenziviran razvoj i proizvodnja u ovoj oblasti.
Godine 1949. dr Bjorn Sigurdson (Bjorn Sigurdsson) izolovao je visna virus koji je
proizveo ovek i koji ima neke DNA ,,iste kao i HIV (Proceedings of the United States, NAS,
Vol. 92, pp. 3283 - 7, April 11, 1995.)
Sada znamo da je 1951. amerika vlada izvrila prvi napad virusom na Afro
amerikance. To je uinjeno u jednoj varoici u Pensilvaniji, a placebo grupa Afro
amerikanaca je bila u jednoj varoici u Virdiniji. Eksperiment je istovremeno vren i na
ovcama i govedima. Prema autoru Evi Snid (Eva Snead), istovremeno je odrana i prva svet
ska konferencija o virusu koji veoma lii na AIDS.
Dr Bjorn Sigurdson je 1954. javno objavio svoje nalaze u vezi visna virusa i time sebe
postavio za ,,rodonaelnika AIDS virusa. Ovaj primat e od njega kasnije preuzeti dr Karl
ton Gajduek (Carlton Gajdusek).
Samo godinu dana kasnije (1955) bilo je mogue vetaki stvoriti virus mozaika
duvana. Time su mikoplazme postale osnov amerikog programa za proizvodnju biolokog
oruja.
Ve 1957. godine, Pentagon je odobrio izradu ofanzivnih biolokih agensa i program
Specijalna operacija X (The SOX), prototipa programa za proizvodnju specijalnog
virusa sa ijom realizacijom je zapoeto 1962. godine.
Tadanji predsednik SSSR Nikita Hruov se 1960. zvanino ukljuio u program izrade
biolokog oruja. Njegova izjava e imati dugorone posledice na arogantnost tajnog
saveza komunizma i demokratije. Naime, dve zemlje su se novembra 1972. saglasile da
smanje crnu populaciju.
Naunik Harold Tomar (Harold Thomar) je 1961. objavio da virusi izazivaju kancer.
Zajedno sa dr Karltonom Gajduekom, dr Tomar je 1995. obavestio ameriku Akademiju
nauka (National Academy of Sciences) da ,,bi ispitivanje visne na ovcama mogao biti
najbolji put za pronalaenje anti-HIV leka.
Pod maskom ispitivanja kancera, dr Len Hajflik (Len Hayflick) je 12. februara 1962. na
Univerzitetu Stanford osnovao Ameriku laboratoriju za mikoplazme u kojoj je zapoet
program pod nazivom Specijalni virus. Od tada, svake godine su odravani godinji sas
tanci u Medieinskom centru ,,Heri (Hershey) na kojima je raspravljano dokle se dolo u
razvoju AIDS-a.
Godine 1964. ameriki kongres je dao punu podrku istraivanjima leukemija/limfo
ma (AIDS) virusa.
Amerika akademija nauke je 1967. punom snagom pokrenula bioloki napad na
Afriku. Odeljenje tehnikog servisa CIA je potvrdio izvrenje tajnog programa ubrizgavan
ja Specijalnog virusa u Africi.
Godine 1969. iz Fort Detrika (Fort Detrick) je saopteno svetskim naunicima da su nji
hovi strunjaci doli do saznanja kako da naprave AIDS, a od Pentagona je zatraeno jo
novca. Tajni memorandum Riarda Niksona (Richard Nixon) upuen Kongresu 18. jula pod
nazivom ,,Prenaseljenost, prvi je pisani trag o AIDS-holokaustu.
Predsednik Nikson je 1970. potpisao dokument o nacionalnoj bezbednosti pod
oznakom ,,PL91-213 kojim je Don D. Rokfeler III (John D. Rockefeller) postao ,,car iv
ota i smrti ljudske populacije na Zemlji.

Izvetaj br. 8 o napretku (Progress Report #8) sainjen je 1971. Na strani 61, nalazi
se potvrda injeniee o laboratorijskom poreklu AIDS-a. U okviru programa proizvodnje
specijalnog virusa sainjeno je 15 izvetaja na preko 20.000 strana. I na svakoj od njih se
jasno ukazuje na medicinske eksperimente raene u Americi pod pokroviteljstvom amer
ike vlade. Plan je volebno nestao, a potom isto tako otkriven tek 1999. Svetska nauna
javnost je bila zapanjena ovim otkriem, odnosno prikrivanjem izvetaja. Da su ga ranije
imali u rukama, tvrdio je izvestan broj naunika, problem HIV/AIDS bi se nesumnjivo bre
reavao. Bilo im je jasno da su eksperimenti raeni u fazi IV-A najbolji put ka boljoj terapiji i leenju ljudi sa HIV/AIDS-om.
Prvih 60 strana Izvetaja br. 8 o specijalnom virusu, neosporno potvruju
specifian cilj ovog programa. Tako je do juna 1977, u okviru pomenutog programa,
proizvedeno planiranih 15.000 galona (1 galon - 4,546 litara) specijalnog virusa!
Virus AIDS-a je ubaen u vakcine koje su potom poslate u Afriku i na Menhetn. Zah
valjujui nekim autorima, poput dr Roberta Lia (Robert E. Lee), obelodanjeno je da je
stanfordska Laboratorija za mikoplazme izdala prvi dokum ent sa AIDS-om u
naslovu: Virusna infekcija ljudi udruena sa steenom imunodeficijencijom (Viral
Infections in Man Associated with Acquired Immunological Deficiency States). Kon
sultant na program u specijalnog virusa bio je vodei naunik - dr Tomas Merigan
(Thomas Merigan).
U Izvetaju br. 8, na stranama 104 - 106, potvruje se da je dr Robert Galo (Robert
Gallo) tajno radio na razvoju AIDS-a uz punu podrku jednog sektora amerike vlade, iji
je zadatak bio iznalaenje naina za ubijanje sopstvenih graana.
Dr Galo ne moe da objasni zato je u biografiji preutao svoju ulogu oficira projek
ta na programu specijalnog virusa. Rani radovi doktora Galoa i njegova otkria se mogu
sagledati kroz dokumentaciju iz ovog programa. Sada znamo da se svaki eksperiment
dobro uklapa u pomenuti program. Istraivaka logika je neoboriv dokaz da je federalni
Menhetn projekat bio usmeren na razvijanje ,,zaraznog (kontaminirajueg) kancera za
,,selektivno ubijanje. Galoova dokumenta iz 1971. godine su identina onima iz 1984. u
kojima je objavio - pronalazak AIDS-a!
Izvetaj br. 8 na stranama 273 - 286. potvruje da smo mi (Amerikanci - prim. T.J.)
,,dali AIDS majmunima. Od 1962. godine su SAD i dr Galo injekcijama davali pomenuti
virus majmunima a potom ih vraali u divljinu. ak su i vladini naunici bili zbunjeni da
se oba virusa, HIV-1 i HIV-2, na tako bliskim ,,srodnicima kao to su majmun i ovek,
mogu tako iznenada pojaviti kod ,,dva roaka s istim poreklom (Bojd misli na oveka i
majmuna - prim. T.J.) u periodu od samo sto godina.
Japanska studija iz 1999. godine potvruje da je majmunski AIDS prenesen sa oveka
na njegovog pretka. Rezultati istraivanja na majmunima nedvosmisleno potvruju da je
AIDS kod majmuna ovekovih ruku delo.
SAD i SSSR su 1972. potpisale ugovor o kooperaciji u razvoju ofanzivnog biolokog
oruja koje SAD i danas primenjuju. Bilo je to prvo oglaavanje pogrebnih zvona crnoj pop
ulaciji.
Projekat doktora Garta Nikolsona (Garth Nicolson), svetski priznatog naunika, objav
ljen je 1973. pod nazivom Uloga omotaa elije u izbegavanju imunolokog odgovora
(Role of the Cell Surface in Escape From Immunological Surveillance). Dr Nikolson je u
periodu od 1972. do 1978. radio na programu Specijalni virus i smatra se ,,filijalom dr

Galoa na Zapadnoj obali. Gotovo sa sigurnou se moe tvrditi da su se dr Nikolson, dr


Robert Galo i dr Luk Montanje (Luc Montagnier) tajno sastali u junoj Kaliforniji kako bi
usaglasili stavove ta treba a ta ne treba da objave u vezi dostignua u programu razvoja
specijalnog virusa.
Dravni sekretar SAD Henri Kisinder (Henry Kissinger) je 1974. objavio plan SAD za
smanjenje prenaseljenosti pod brojem NSSM-200. Ovaj materijal je bio jedina tema o kojoj
se diskutovalo na Svetskoj konferenciji o stanovnitvu u Bukuretu (Rumunija). ovek iz
senke je pobedio. Ceo svet se tajno saglasio da se smanji broj stanovnika u Africi! Danas su
to stanovnici Afrike i druge ,,nepoeljne populacije. Sutra dolazimo na red - mi?!
Predsednik SAD Derald Ford (Gerald Ford) je 1975. potpisao Memorandum o
nacionalnoj bezbednosti i odbrani broj 314. Time SAD implementiraju Kisinderov pro
gram NSSM-200.
SAD 1976. godine objavljuju Izvetaj br. 13 o programu specijalnog virusa
(Progress Report #13 of the Special Virus program). Ovaj izvetaj potvruje da su SAD
imale razliite meunarodne ugovore sa SSSR-om, Nemakom, Velikom Britanijom, Fran
cuskom, Kanadom i Japanom. Cilj da se pobije crno stanovnitvo, dobio je iroku meu
narodnu podrku. U okviru programa specijalni virus, u martu poinje proizvodnja virusa
i do juna 1977. proizvedeno je 15.000 galona AIDS-a (HlV-a - prim. T.J.).
Predsednik Dimi Karter (Jimmy Carter) dozvoljava nastavak realizacije tajnog plana
o smanjenju crne populacije.
Dr Robert Galo se 1977. sastaje sa vrhunskim sovjetskim naunicima radi dogovo
ra o ,,rasturanju pomenutih 15.000 galona AIDS-a. Virus je ,,poklonjen uz vakcinu pro
tiv malih boginja za Afriku i ,,eksperimentalnu vakcinu za hepatitis B namenjene
,,srenicima sa Menhetna. Prema autorima Dun Gudfildu (June Goodfield) i Alanu
Kentvelu (Alan Cantwell), poiljka broj 751 sa vakcinom za hepatitis B, zavedena i
pp$ljen3 u Njujorku, zarazila je na hiljade nevinih ljudi Velike Jabuke. Dananja
vlada SAD nikada nee moi da isplati odtetu zaraenima za pretrpljenu patnju i
ponienja sa kojima se ljudi sa HIV/AIDS-om svakodnevno sreu. Ljudi iz senke su
raunali da veinu nas nee biti briga obzirom da umiru samo crnci i gej populaeija. U
stvari, nas Amerikance veoma malo iritira to to je pola miliona ratnih veterana iz
Zalivskog rata zaraeno neim veoma zaraznim. Uskoro vie nee biti crnaca, zbun
jenih vojnika, stariji belci poee iznenada da umiru, a Amerikanci jo uvek nee
shvatati ta im se dogaa. Zato budite danas uz nas i dajte nam ansu, da bismo mi sutra
bili - uz vas! (Bojd je, oito, crnac - prim. T.J.).
Iznenada, ba kao to je predsednik Nikson predvideo, dolo je do eksplozije smrtnos
ti. Devetog novembra 1999. godine amerika Bela kua je objavila: ,,U veoma kratkom peri
odu od pet godina, svi novoinficirani od HlV-a u SAD bie - Afro-amerikanci...!?
Vie o istoriji tajnog programa pravljenja virusa moe se nai u arhivama dr Dona
Molonija (John B. Moloney)...
I ovo je, pored ostalog, ameriki advokat Bojd Grejvs naveo u tubi protiv Sjedinjenih
Amerikih Draava koju je odbacio ameriki Apelacioni sud okarakterisavi je kao - friv
olnu. U Reniku stranih rei i izraza, pod odrednicom ,,frivolan stoji: neozbiljan, nepris
tojan, lakomislen, raskalaan, povran, beznaajan, nitavan.
Advokat Bojd Grejvs ipak ne odustaje. Ubeen je da e neki sud u svetu smoi
hrabrosti da procesuira njegovu ili tubu nekog od njegovih istomiljenika kojih je svakim

danom sve vie. Do tada, zvanini HIV/AIDS kalendar prema izvesnom broju autora
izgleda, otprilike, ovako:
1959. - Jedna osoba u Kongu umire od nepoznate bolesti. Analizom uzorka njene
krvi gotovo etvrt veka kasnije, utvreno je da je nesumnjivo re o prvom sluaju infekcije
HlV-om.
1981. - Lekari iz Los Anelesa i Njujorka izvetavaju o epidemiji zapaljenja plua i
retkog kancera, Kapoijevog sarkoma, meu homoseksualcima. Ameriki centar za kontrolu
i prevenciju bolesti (CDC) objavljuje saoptenje o novoj epidemiji. Sindrom dobija naziv
GRID (Gay Related Immune Deficiency, tj. nedostatak imuniteta kod homoseksualaca).
1982. - Otkriveno je da je uoeni sindrom povezan sa krvlju, i to ne samo kod
homoseksualaca, ve i kod ena, heteroseksualaca korisnika droge, hemofiliara, osoba
koje su primale trnsfuziju krvi i beba. GRID je promenjeno u AIDS (Acquired Immunode
ficiency Syndrome tj. sindrom steenog gubitka imuniteta).
CDC proglaava epidemiju, a 14 drava prijavljuje sluajeve zaraze.
Na amerikoj TV stanici PBS, pojavljuje se prva emisija o sidi - AIDS misteriozna zaraza.
1983. - Naunici na elu sa dr Likom Montanjenom (Pasterov institut, Francuska)
uspevaju da izoluju retrovirus i nazivaju ga virus povezan sa limfadenopatijom. Kasnije
e ovaj virus biti oznaen kao uzronik side.
Sida se pojavljuje u 33 zemlje.
Odrana je prva amerika konferencija o sidi u Denveru.
U San Francisku oboleli prvi put javno izlaze na ulice u tzv. maru svea, a vozai
gradskog prevoza izvesno vreme obavljaju svoj posao sa maskama na licu.
Umire poznati njujorki pijanista Pol Dejkobs.
1984. - Amerika vlada saoptava da je dr Robert Galo iz Nacionalnog instituta za
kancer izolovao virus nazvan HTLVIII koji uzrokuje sidu.
Ameriko ministarstvo zdravlja predvia da e se vakcina protv side u periodu od dve
godine testirati i na ljudima.
Umire Kanaanin Getan Dugas, meu naunicima koji prouavaju sidu poznat kao
nulti pacijent.
U San Francisku se zatvaraju sva javna kupatila za gej populaciju.
1985. - Amerika uprava za hranu i lekove odobrava dijagnostiki pribor za sidu koji
je razvila Galoova laboratorija, a patentiralo Ministarstvo zdravlja. Pariski Pasterov institut
tui ministarstvo u vezi prava na patent. Ipak, francuski i ameriki naunici sklapaju spo
razum o zajednikom vlasnitvu nad priborom za testiranje krvi.
Amerikanac Rajan Vajt, 13-godinji hemofiliar zaraen sidom, izbaen je iz kole
zbog zaraze.
Odrana je prva meunarodna konferencija o sidi u Atlanti. Pokazalo se da kondomi
tite od zaraze.
Holivudska filmska diva Elizabet Tejlor organizuje dobrotvornu akciju za borbu
protiv side pod nazivom Prednost ivotu, na kojoj uestvuju Beti Ford, Bert Lankaster,
irli Meklejn, Semi Dejvis, Bert Rejnolds i druge poznate linosti. Prikupljeno je 1,3 mil
iona dolara.
Umire uveni glumac Rok Hadson, prva poznata (popularna) rtva side.
1986. - Ustanovljeno je da su LAV i HTLVIII identini virusi. Meunarodni komitet im
daje ime - HIV.

SZO lansira globalnu strategiju za borbu protiv side. Umire modni kreator Perl Elis
(trebao je da bude pacijent dr Todora Jovanovia).
1987. - U Beogradu, Jugoslaviji, dr Todor Jovanovi objavljuje na 5 strana u listu
,,Intervju rezultate uspene internacionalne studije obavljene na 20 dobrovoljaca. Znam
sve o AIDS-u i na preparat se pokazao veoma uspenim u terapiji side, tvrdi dr T.
Jovanovi.
FDA odobrava AZT kao prvi anti-HIV lek.
Princeza Dajana otvara prvo specijalizovano odeljenje za leenje obolelih od side u
Engleskoj. Fotografije na kojima se princeza rukuje sa obolelima, polako menjaju rigorozan
stav javnosti prema obolelima.
Ameriki predsednik Ronald Regan prvi put pominje re ,,AIDS u javnosti. SAD pro
moviu prvu edukativnu AIDS kampanju i knjigu ilustracija koju je osmislio naelnik
amerike zdravstvene slube C. Everet Kup.
Do novembra 1987. godine, SZO-u je prijavljeno 62.811 sluajeva obolelih od side iz 127
zemalja. SZO procenjuje da je stvarni broj zaraenih mnogo vei - izmeu 100 i 150 hiljada.
1988. - U Njujorku je zabeleen veliki broj prenosa HIV infekcije putem ,,zajednike
igle. Broj zaraenih na ovaj nain prevazilazi broj zaraenih seksualnim putem.
SZO 1. decembra organizuje Prvi svetski dan borbe protiv side.
1989. - Nakon velikih javnih protesta AIDS aktivista, cena leka AZT smanjena za 20 odsto.
Objavljen je esej Suzan Zontag AIDS i njegove metafore.
1990. - Amerikanac Rajan Vajt, mladi inficiran HlV-om poznat po borbi da mu se
odobri povratak u kolu, umire u 19. godini. Ameriki kongres donosi zakon nazvan po
Rajanu Vajtu. Njime se obezbeuje finansiranje leenja obolelih od side koji nisu
zdravstveno osigurani i nemaju sredstava za leenje.
SZO izdaje saoptenje u kome navodi da ima vie od 307.000 zvanino prijavljenih
sluajeva obolelih od side. Stvaran broj, meuhm, dostie cifru od gotovo milion obolelih.
1991. - Poznati preva grupe ,,Kvin (Queen) Fredi Merkjuri umire 24 novembra. Samo
jedan dan pred smrt javno priznaje da boluje od side.
Koarkaka zvezda Irvin Medik Donson obavetava javnost da je zaraen HlV-om i
povlai se iz koarke. Ovaj njegov potez je pokrenuo rekordan broj ljudi da se podvrgne
testovima na HIV. Njegovi menaderi su mu dva puta naruili Todoxin 1+.
1992. - FDA odobrava korienje dideoxcytidina u kombinaciji sa AZT-om za pood
maklu HIV infekciju. Re je o prvoj, navodno uspenoj, kombinaciji u terapiji leenja side.
U Francuskoj su osuena tri zdravstvena radnika zbog toga to su 1985. godine trans
fuzijom svesno davali HlV-om zaraenu krv pacijenhma. Zaraeno je nekoliko stohna
osoba.
1993. - Umiru ruska zvezda baleta Rudolf Nurejev i amerika teniska legenda Artur E.
Evropska studija, poznata pod nazivom ,,Konkord, pokazuje da AZT nije delotvoran
za HlV-pozitivne osobe kod kojih se simptomi nisu razvili.
1994. - Istraivanja pokazuju da AZT za dve treine smanjuje rizik od prenosa HlV-a
sa zaraene majke na dete.
Glumac Tom Henks dobija Oskara za glavnu ulogu u filmu ,,FiladeIfija, gde igra
homoseksualca obolelog od side.
1995. - Bil Klinton je prvi ameriki predsednik koji je u Beloj kui sazvao Konferenci
ju zdravstvenih slubenika i strunjaka posveenu sidi.

Olimpijski pobednik Greg Luganis potvruje da je HlV-pozitivan.


1996. - Usvojen zajedniki program Ujedninjenih nacija za HIV/AIDS (UNAIDS) i
zamenjuje SZO-ov globalni program za sidu.
Medik Donson se vraa profesionalnoj koarci.
FDA odobrava korienje anti-HIV leka 3TC i ,,sakvinavir (prvi inhibitor proteaze za ljude
obolele od side). Ovi lekovi blokiraju aktivnosti enzima proteaze koji je Hl-virusima neophod
ni za razmnoavanje. Istraivanja pokazuju da je kombinacija tri leka uspenija od terapije sa
dva. Optimizam raste u nadi da se Hl-virus moe kontrolisati uz pomo ,,koktela lekova.
1997. - Naunici otkrivaju da HIV prodire u memorijske elije imunolokog sistema
stvarajui skrivene rezervoare virusa.
UNAIDS izvetava da je stanje sa epidemijom HlV-a gore nego to se u poetku mis
lilo i procenjuje da ima 30 miliona zaraenih irom sveta, uz 16.000 novih infekcija dnevno.
Dr Todor Jovanovi pie Lik Montanjeu da se vakcina protiv side nikada nee pronai.
1998. - Donatan Man, direktor UNAIDS-a, gine u avionskoj nesrei ,,Sviserovog
aviona na letu 111, zajedno sa suprugom, istraivaem side, Meri Lu Klement-Man.
U SAD poinju prva testiranja vakcine na ljudima.
Amerike i evropske farmaceutske kompanije tue junoafriku vladu zbog zakona
koji dozvoljava obolelima kupovinu lekova poznatih proizvoaa po niim cenama nego u
bilo kojoj drugoj zemlji.
U Junoj Africi je na smrt pretuena aktivistkinja Gugu Diamini nakon izjave na Zulu
televiziji da je HlV-pozitivna.
1999. - Istraivai sa Univerziteta u Alabami objavljuju da su pronali izvor HlV-a u
jednoj vrsti impanzi koje nastanjuju zapadni deo centralne Afrike.
Francuska vlada oslobaa optube biveg predsednika vlade Lorana Fabijusa i njegova
dva ministra zbog ubistva iz nehata, vezanog za skandal sa distribucijom HlV-zaraene krvi
kod transfuzije. U tom sluaju je, naime, zaraeno vie stotina ljudi 80-ih godina ivota.
2000. - Tokom 13. meunarodne konferencije za borbu protiv side u Durbanu,
junoafriki predsednik Tabo Mbeki postavio je pitanje o bezbednosti pri korienju anti
AIDS lekova i o tome da li je virus HlV-a pravi uzronik side. Njegov govor propraen je
otrim kritikama irom sveta.
2001. - Raste zabrinutost zbog nuspojava visokotoksinih lekova koji se koriste u kon
troli toka HIV infekcije, kao i opte neefikasnosti lekova.
Generalni sekretar UN Kofi Anan, predlae da se godinje izdvoji sedam milijardi
dolara za prevenciju i leenje obolelih od HIV/AIDS-a u zemljama u razvoju.
Ameriki i evropski farmaceutski giganti prekidaju trogodinju bitku sa junoafrikom
vladom koja je uvozila jevtinije anti-AIDS lekove.
Godinji podaci pokazuju da je u Junoj Africi 4,7 miliona ljudi inficirano HlV-om i da
se zaraza ubrzano iri. Procenjuje se ak da jedna etvrtina odraslih Junoafrikanaca ivi
sa virusom HlV-a...

Deset godina posle


HIV/AIDS-eksperim en ta
i kraj bajkovitog
prijateljstva
Ogranak Bajerove (Bayer) fabrike u Sjedinjenim Amerikim Dravama je sredinom
80-ih godina prodao, u vrednosti od vie miliona dolara, lek za hemofiliare - koncentrat
antihemofilnog globulina visoko rizinog za prenos HlV-a - zemljama Azije i Latinske
Amerike. Istovremeno, nov i sigurniji proizvod je isporuivao na - Zapad! Dokumerltaciju
kao dokaz ovoj tvrdnji, pribavio je i poseduje njujorki dnevni list Njujork Taims (The
New York Times).
Bajerov ogranak Kater BaiolodikI (Cutter Biological - Biloki seka?) je u februaru
1984. godine predstavio nov, bezbedniji proizvod, kao odgovor na utvrenu injenicu da
ranija verzija antihemofilnog globulina prenosi HIV infekciju hemofiliarima. Ipak, kom
panija je due od godinu dana nastavila da izvozi, a nekoliko meseci i da proizvodi, staru
kontaminiranu verziju leka. Dok je trite SAD i Zapadne Evrope od februara 1984. dobi
jalo novi koncentrat faktora koagulacije u kome je zagrevanjem uniten HIV, hemofiliari
u Tajvanu, Maleziji, Hongkongu, Singapuru, Indoneziji, Japanu i Argentini, ,,aeni su
sve do jula 1985. dokazano rizinim produktom!
Ova jeziva pria je objavljena maja 2003. u Njujork Taimsu , a raena je na osnovu
dokumentacije firme ,,Kater do koje su novinari doli samo njima znanim kanalima.
Iz dokumenta se jasno vidi da je firma u interesu profita nastojala da se oslobodi
postojeih zaliha, ali ne bacanjem na deponiju. Dolar je dolar. ta vie, ,,Kater je nas
tavio jo nekoliko meseci s proizvodnjom budui da je imao ugovor sa fiksno ugovoren
im cenama i obezbeenu jeftiniju proizvodnju! Distributerima i korisnicima su elnici
firme sugerisali da nastave sa korienjem proizvoda koji se pokazao izuzetno efikas
nim . (Dobro je da nisu uli za Boga, pa da ga se sete!) Kako bi potpomogli i progurali
ovu neasnu kampanju, otezali su sa podnoenjem zahteva za dobijanje upotrebne
dozvole od nadlenih vlasti u pomenutim zemljama. Zahtev tajvanskom ministarstvu
zravlja su, recimo, podneli tek u julu 1985. godine. Godinu i po dana kasnije od istog
takvog zahteva predatog u Americi.
Kada je u maju 1985. strah od AIDS-a zahvatio populaciju hemofiliara u
Honkongu, distributer je uputio hitan zahtev elnicima ,,Katera da isporue novi lek.
Hemofiliari su uplaeni, a roditelji dece zaraene HlV-om - histerini. ,,Kater je odgov
orio da se gotovo sva koliina novog leka isporuuje korisnicima u SAD i Evropi. Moda

bi, eto, mogli da se snau i isporue manje koliine i to iskljuivo da se umire najglas
niji pacijenti!
Podseam da ovo nije kroki za holivudski film ,,B produkcije, jo manje za komediju.
Li Vei an (Li Wei Chun), otac jednog od HlV-om zaraenih hongkonkih hemofiliara
(umro je 1996. u 23. godini ivota) kae: Nije ih bilo briga za ivote u Aziji. To je bila ista
rasna diskriminacija!
Na alost, mogao je samo da kae i nita vie. Sve ostaLo obavlja vetar zaborava...
AIDS je u SAD-u do februara 1994. prenet hiljadama hemofiliara. Mnogi od njih su
umrli. Ovo je okarakterisano kao jedna od najgorih katastrofa u istoriji, vezana za upotre
bu lekova. Iako ,,Bajer i tri druge amerike kompanije nikada nisu priznale krivicu ili lou
nameru, ipak su isplatile odtetu od oko 600 miliona amerikih dolara! Tom sumom su
okonali petnaestogodinji sudski proces po optubi za proizvodnju leka opasnog po
zdravlje, koju je podneo vei broj amerikih hemofiliara. A ta je sa hemofiliarima iz
ostalih zemalja koji su takoe koristili ,,Bajerov lek? Pa, nije valjda ,,Bajer kriv to nisu
Amerikanci. to je mnogo, mnogo je. To je, i bez sudskog procesa, sreeno sa vladama ili
bar ministrima zdravlja dotinih zemalja. Stanovnici Azije imaju dosta mora, peanih
plaa i sunca, pa nek - uivaju!
S druge strane Atlantika, preciznije u Velikoj Britaniji, to se radilo suptilnije i sa
,,priguivaem. Naime, jedan od prvih dokumaneta koji je potpisao Don Mejder, u to
vreme (1991.godine) novoizabrani premijer, bio je okonanje sudskog procesa po istovet
noj tubi i to u vidu isplate odtete, koja se kretala od 20.000 do 64.000 funti po pacijentu,
uz potpisanu obavezu oteenih da se odriu prava na bilo koji zahtev prema vladi za prole
ili budue infekcije koje mogu nastati u vezi proizvoda od krvi!!!
Poslovni potez za Nobelovu nagradu u oblasti ekonomije. (,,Montipajtonovci su za
njih mala deca!)
Zaraeni hemofiliari sa Dalekog istoka i iz Argentine, bolje rei njihove porodice,
budui da ih je malo ostalo u ivotu, a jo manje sposobnih da dugotrajan iscrpljujui sud
ski proces, jo uvek vode pravnu bitku sa etiri amerike farmaceutske kompanije -Cutter
Biological, Armour Pharmaceutical, ,,Baxter International i Alpha Therapeutic. Neko
liko velikih advokatskih firmi ih zastupa. ta mislite, kolike su im anse?

Epilog
Manje od jedne etvrtine HlV-pozitivnih osoba sa hemofilijom u Velikoj Britaniji
je jo uvek ivo, posle 20 do 25 godina od infekcije HlV-om, objavio je Britanski med
icinski urnal u svom on-lajn izdanju od 16. septembra 2005, i to na osnovu rezultata
istraivanja Kraljevske otvorene bolnice (Royal Free Hospital). Istraivai su
ustanovili i da su oboljenja jetre glavni uzronik visoke smrtnosti HlV-pozitivnih osoba
sa hemofilijom.
,,Royal Free Hospital je, inae, vodei britanski centar za leenje hemofilije i HlV-a.
Od ranih osamdesetih godina minulog veka, obezbedili su leenje za 111 HlV-pozitivnih
osoba sa hemofilijom. Kao da je to bilo malo, oboleli su inficirani i virusom hepatitisa C!
Mada je veina pacijenata umrla mnogo pre nego to je od 1996. poela primena
koliko-toliko efikasne anti-HIV terapije, doktori pomenute bolnice su sproveli istraivanje
na grupi od 111 pacijenata da bi odredili, kako su najavili, ,,ta je to to je odralo u ivotu

grupu preivelih, ali i da izvre procenu tetnog dejstva istovremene zaraenosti HlV-om i
hepatitisom C!?
Istaivanje je obuhvatilo period od etrnaest godina, a za izraunavanje podataka je
uzeto vreme smrti, poslednja poseta bolnici, ili (za ,,najtvrdoglavije!) kraj 2004 godine. I,
evo rezultata:
Do 31. decembra 2004, 53 odsto lanova grupe nesretnih je dobilo HIV/AIDS. Na neki
nain su oni, ipak, srenici. Naime, 67 procenata - nije ni doekalo ivo taj datum!
Od 1996, kada je uveden efikasniji tretman za HIV, dijagnostikovano je est novih
HIV/AIDS obolelih uz 20 smrtnih sluajeva. U odnosu na prethodni period, do 1996. godine
kada je postavljeno 53 HIV/AIDS dijagnoza i 54 smrtna ishoda, moe se govoriti o znaa
jnom pomaku nabolje.
Oboljenja jetre su od 1996. glavni uzrok smrti (7 sluajeva), 5 smrtnih sluajeva se
pripisuje HIV/AIDS-u, u daljih 5 sluajeva HIV nije uzronik, a 3 pacijenta su preminula od
nepoznatog uzroka (sic!). Istovremeno je primeena i znaajana ,,promena uzroka smrti
u odnosu na period do 1996, kada je zabeleena stopa smrtnosti od 78 procenata kao
posledica HlV-a, sa samo 9 procenata u kojima su uzronici bile bolesti jetre.
Krajem 2004. godine, 23 osobe su ive i pod nadzorom bolnice. Od njih je 20 pod anti
HIV terapijom. Iako je veina ispitanika poela sa antiretroviralnom terapijom (da li se ovde
kriju ona tri nepoznata uzroka? - prim. T.J.) pre nego to je uvedena terapija istovremene
primene vie anti-HIV lekova (za anti-HIV ,,koktele korieno je sedam vrsta lekova), poz
natije kao kombinovana terapija, kod svih ispitanika je koliina virusa bila ispod 50 kopija
po mililitru, a srednja vrednost CD4 elija 326 elija/mm3.
Mali broj hemohlinih osoba inficiranih HlV-om pre 20 do 25 godina je jo uvek u ivo
tu i dobrog zdravlja. Uoen je pozitivan efekat anh-HIV terapije, ali virus hepatitisa C nastav
lja da odnosi ivote. Za ouvanje zdravlja ovih pacijenata, neophodan je nastavak pronalaen
ja novih antivirusnih agenasa koji bi imali dejstvo istovremeno i na HIV i na hepatitis C prokomentarisali su i zakljuili istraivanje strunjaci londonske ,,Royal Free Hospital.

Hemofilija
Hemofilija (gr. haima - krv, philia - prijateljstvo, naklonost) je uroeno i nasledno
krvno oboljenje pri kome se krvarenje teko zaustavlja. Smatra se najklasinijom hemoral
gijskom boleu - boleu krvarenja. Ove bolesti mogu biti rezultat defekta krvnih sudova
ili faktora krvnih zrnaca.
O emu je re? Bolest krvarenja je generalni pojam za iroko raireni medicinski prob
lem koji se svodi na oteanu koagulaciju krvi i neprestano krvarenje. Koristi se i termin
,,koagulopatija, nenormalno krvarenje i bolest zgruavanja. Krvarenje je kod bolesnika
produeno.
Koagulacija je proces koji kontroloe krvarenje menjajui krv iz tenog u vrsto stanje.
To je kompleksan hemijski proces u kome uestvuje vie razliitih proteina plazme ili fak
tora koagulacije, a cilj je stvaranje fibrina, supstance koja zaustavlja krvarenje. U
nedostatku odreenih faktora koagulacije, ili njihove neophodne (nedovoljne) koliine,
proces zaustavljanja krvarenja se ne odvija normalno.
U krvnom tkivu je naeno vie od 30 razliitih supstanci koje deluju na zgruavanje
krvi. Neke stimuliu, dok druge spreavaju ovaj proces. Od njihove ravnotee zavisi u kom

pravcu e se proces razvijati, to jest da li e i u kojoj meri zapoeti proces zgruavanja. U


normalnim uslovima, protok krvi ne dozvoljava nagomilavanje stimulatora koagulacije i
stvaranje trombova, to je od vitalnog znaaja za organizam. Meutim, kada doe do
oteenja vaskularnog sistema, prvi na scenu stupaju trombociti.
Trombociti su najmanje elije koje cirkuliu putem krvi. Veliina im je oko dva do tri
mikrona, a oblik slian ovalnim ploicama. U jednom litru krvi nalazi se oko 200 do 400
milijardi trombocita. Dospevaju iz kotane sri u kojoj nastaju raspadanjem elija zvanih
megakariociti. ivotni vek im je izmeu osam i dvanaest dana.
Glavna uloga trombocita je u hemostazi - zaustavljanju krvarenja koje obuhvata
razliite mehanizme aktivirane neposredno nakon povrede krvnog suda. Odmah nakon
povrede, gotovo u deliu sekunde, krvne ploice pojure prema rani. Spreavanje isticanja
krvi poinje momentalnim skupljanjem oteenog krvnog suda. Time se smanjuje cirku
lacija na oteenom mestu. Trombociti dolaze u kontakt sa oteenom povrinom krvnog
suda i drastino menjaju svoje karakteristike: bubre, menjaju oblik, postaju lepljivi i poin
ju da lue supstance koje aktiviraju susedne trombocite. Tako se na pukotini u krvotoku
stvara trombocitni ep. Iako prilino mekan, ovaj ep je dovoljan da zaustavi krvarenja kod
manjih oteenja.
Kod zdravih osoba, krvni proteini, krvne ploice, kalcijum i drugi faktori i tkiva, reagu
ju zajedno formirajui ugruak koji zatvara ranu. Tokom daljeg procesa zgruavanja stvara
ju se fibrinske niti. Zajedno sa trombocitnim epom formiraju vrst i nepropustljiv zatvara.
Kada se na ovaj nain zaustavi isticanje krvi, organizam poveava dotok krvi na mesto
posekotine. ,,Svea krv donosi na mesto posekotine bela krvna zrnca koja unitavaju klice
i iste ranu od molekularnih otpadaka i stranog materijala. U meuvremenu, elije pokoice
ili epiderma (ine povrinski sloj koe) poinju da se reprodukuju i ispunjavaju posekotinu.
Najzad, ispod kraste se meusobno povezuju obrazujui nov sloj koe. Iz ranije poseenih
krvnih sudova izrastaju novi, prodiru kroz ranu i ponovo se meusobno spajaju donosei
okolnim elijama kiseonik i potrebne hranljive materije. Posle pruanja ove prve, hitne
pomoi, organizam pristupa fazi rekonstrukcije rane. elije zvane fibroblasti poinju
ubrzano da se razmnoavaju i obrazuju novo vezivno tkivo u posekotini. Istovremeno sinte
tizuju kolagen, belanevinastu supstancu koja rani daje sposobnost istezanja. Fibroblasti se
prilikom razmnoavanja isteu privlaei i meusobno spajajui rubove posekotina.
Oteeni nervi isputaju nova vlakna, kako bi se uspostavila funkcija oseaja na mestu
posekotine. Pri kraju ove faze su i svi krvni sudovi meusobno povezani. Za nekoliko dana
ili nedelja krasta ojaa, potom i otpadne kada je rana gotovo u potpunosti zaleena.
U stvaranju krvnog ugruka uestvuje itav niz razliitih supstanci - faktora zgruavan
ja. Kod ljudi sa oboljenjem krvi, gde je genetski uslovljen nedostatak jednog od faktora
koagulacije (najee VIII ili IX ) ili ne deluje onako kako bi trebalo, krvarenje je due nego
kod zdravih osoba. Netano je da osobe sa koje imaju bolest krvarenja iskrvare i prilikom
najmanjih povreda (rana), kao i to da njihova krv bre tee.
Problem krvarenja se obino kategorie od srednje-tekih do tekih sluajeva. Simpto
mi: prekomerno krvarenje, izraene modrice, lako krvarenje, krvarenje iz nosa, preobilno
menstrualno krvarenje. Rizici koje ukljuuje bolest - preosetljivost ili bolesti zglobova,
gubitak vida usled krvarenja u oima, hronina anemija izazvana gubitkom krvi, neurolo
ki ili psihijatrijski problemi, smrt kao posledica gubitka velike koliine krvi ili krvarenje u
tzv. rizinim zonama kao to je, recimo, mozak.

Neke vrste bolesti krvarenja (hemofilija) prisutne su odmah po roenju i uzrokovane


retkom naslednom nepravilnou. Druge se razvijaju kao posledica izvesnih bolesti (npr.
nedostatak vitamina K, odreene bolesti jetre) ili tretmana (npr. korienje antikoagulant
nih lekova ili produena upotreba antibiotika) i ukljuuju i hemofiliju ali i druge veoma
retke bolesti krvi.
Postoje mnogi uzroci bolesti prekomernog krvarenja: fon Vilebrantova (von Wilebran
tova) bolest (nasledna bolest krvi koja obuhvata jedan do dva posto ukupnog broja
stanovnitva), bolest vezana za imuni sistem (alergijske reakcije na lekove ili reakcije na
pojedine infekcije), kancer (leukemija je kancer krvi), bolesti jetre, bolesti kotane sri,
irenje intravaskularne koagulacije (kod poroaja, kancera ili infekcije, kada sistem koag
ulacije ne funkcionie normalno).

Strana tajna kraljice Viktorije i propast Romanovih


Najstariji opis bolesti krvarenja zapisan je u Talmudu, svetoj jevrejskoj knjizi, u 2. veku
p.n.e. - sluaj dva brata koja su umrla od krvarenja nakon obrezivanja.
Arapski naunik Albucasis u 12. veku pominje porodice u kojima mukarci umiru od
iskrvarenja nakon manjih ozleda.
Filadelfijski lekar Don Konrad Oto je 1803. detaljno opisao bolest nekih porodica
koja napada iskljuivo mukarce.
Izraz hemofilija prvi je upotrebio ameriki lekar Hopf 1823. godine, a Univerzitet u
Cirihu ga uvodi u zvaninu upotrebu 1828, s tim da ovaj termin oznaava sve bolesti krvi
kod kojih postoji sklonost ka krvarenju.
Hemofiliju neki jo nazivaju i kraljevskom boleu ili boleu evropskih dvorova.
Naime, ova bolest je registrovana u odreenim vladajuim porodicama Evrope i imala je
veliki uticaj na zbivanja u tim zemljama u 19. i poetkom 20. veka. Naime, otac engleske
kraljice Viktorije, vojvoda od Kenta, bolovao je od hemofiije i njen gen preneo svojoj keri,
buduoj kraljici, jednoj od najveih vladarki Ujedinjenog Kraljevstva koja je vladala od
1837. do 1901. godine.
Viktorija se udala za princa Alberta i s njim izrodila devetoro dece. Prvo dvoje dece,
Viktorija i Edvard, bili su potpuno zdravi. Meutim, osmo dete, princ Leopold, bolovao je
od hemofilije. Princeze Beatrisa i Ana (druga ker) bile su nosioci nesretnog gena. Prvi
znaci hemofilije kod princa Leopolda bili su uoljivi odmah nakon roenja i kraljevska
porodica je istog asa shvatila o emu je re. Uprkos tome to je kraljica Viktorija odbijala
svaku pomisao da u njenoj ,,plemenitoj porodici postoji takva bolest, princ Leopold je u
31. godini, tokom kockarske partije u Kanu, sluajno pao, udario glavu i ubrzo umro od
unutranjeg krvarenja u mozgu.
Viktorijina ker Beatrisa prenela je gen hemofilije svojoj unuci Viktoriji Eugeniji
koja se udala za kralja Alfonsa XII od panije. Dva panska princa, Alfonso i Gonzalo,
imali su hemofiliju. Uz veliku panju i sve predostronosti oko njihovog zdravlja, oba
su umrla u zrelim godinama usled tekih krvarenja nakon automobilske nesree. Nji
hov otac se odrekao se panskog prestola, pored ostalog i zbog bolesti sinova
prestolonaslednika.
Najvernija Viktorijina ki Alisa prenela je gen svojim dvema kerkama, od kojih se
jedna udala za ruskog cara Nikolaja II. Aleksandra, tako se zvala, rodila je caru etiri keri

a potom i deaka Alekseja. Roditelji su u poetku bili oduevljeni, Rusija je dobila nasled
nika. Ali, srea im nije bila duga veka. Ubrzo su bili zgromljeni saznanjem da njihov mez
imac boluje od hemofilije. Aleksej je bio najuvaniji i najzatieniji princ. Gde god je iao,
u stopu ga je pratila i uvala lina garda. Jeste carski, ali ipak nedovoljno da bi se spreile
nadolazee nevolje. Aleksej je esto imao izuzetno jake bolove usled unutranjih krvaren
ja. ak je nekoliko puta bio i na ivici smrti.
Bolesna krv carevia imala je veliki uticaj na rusku istoriju. Raspoloenje i dravnike
odluke cara Nikolaja II neretko su zavisile od trenutnog stanja (krvarenje ili miran period)
sinovljeve bolesti. U nastojanju da zatiti sina, carica Aleksandra se potpuno predala utica
ju Grigorija Raspuina. Nedugo nakon ,,angaovanja, Raspuin je poeo da savetuje caricu
na samo u stvarima koje su se ticale bolesnog Alekseja ve i - politike. Od ovog uticaja nije
ostao imun ni Nikolaj II to je, ispostavilo se, u velikoj meri doprinelo propasti dinastije
Romanovih. Ubijeni su poetkom Oktobarske revolucije.

Za sve su wkrive ene...


Hemofilija je najee nasledna bolest praena sklonou ka krvarenju, a nastaje
usled nedostatka pojedinih prirodnih faktora zgruavanja krvi. Faktori zgruavanja krvi
ili prokoagulacije su prirodne materije koje se oslobaaju iz tkiva i trombocita ili su slo
bodno prisutne u krvi. Danas je poznato da u krvnoj plazmi postoji 13 faktora koagu
lacije krvi. Obeleavaju se rimskim brojevima od I do XIII, nazivaju se iniocima koag
ulacije i skoro svi su (izuzev faktora IV, jona kalcijuma - Ca2+) belanevine, fermenti
koji se stvaraju u jetri.
Prisutni su u inaktivnom obliku i mehanizmom tzv. kaskadne reakcije transformiu se
u aktivne, samim tim, i delotvorne faktore. Kaskadnu reakciju karakterie to to svaki
naredni faktor predstavlja supstrat za ve aktivirani faktor koji mu prethodi, du celog lanca
reakcija koje dovode do trombina. Protrombinsko vreme i parcijalno tromboplastinsko
vreme omoguavaju odreivanje faktora koji mogue nedostaju.
Hemofilija gotovo iskljuivo pogaa mukarce. Kod ena nema nikakvih klinikih
manifestacija, iako su u odreenom smislu jedine ,,odgovorne za bolest koja se ispoljava
kod njihovih mukih potomaka. Razlog je taj to je hemofilijski karakter uzrokovan
patolokim genom smetenim na polnom X-hromozomu.
Naime, postoje dva polna hromozoma. Kod ena su oba jednake duine i oblika, pa se
oznaavaju slovima XX. Kod mukarca su razliiti po dimenzijama i oznaavaju se sa XY.
Ukoliko je kod ene prisutan samo jedan patoloki gen, bolest ostaje prikrivena (tj. ne man
ifestuje se kliniki) zbog toga to je drugi X-hromozom potpuno zdrav. U tom sluaju je
ena prenosilac bolesti, a sama nema simptome.
Kod mukarca, s druge strane, X-hromozom koji eventualno ima hemofilijski karak
ter, nije uravnoteen drugim zdravim X-hromozomom s obzirom na to da je muki polni
par XY. Zbog toga e se bolest i manifestovati.
Osobe enskog pola, nosioci izmenjenih gena na X-hromozomu, mogu biti homo- i
heterozigoti, dok su osobe mukog pola hemizigoti. Zbog toga se bolesti vezane za X-hro
mozom kod mukaraca uvek ispoljavaju. Meutim, bolest se ne prenose sa oca na sina.
Jedna generacija mukaraca je poteena. Keri obolelih mukaraca su, naime, obavezni
(pre)nosioci bolesti, tzv. ,,konduktorke!

Naunici nemakog Instituta Maks Plank, Instituta Velkom Trust Sanger sa Univerzite
ta Beilor u Texasu i Centra za sekvencioniranje gena pri Univerzitetu Vaington u Sv. Luisu,
objavili su 2005. godine zavretak zajednikog ispitivanja kojim je dovrena prva potpuna
analiza hromozoma X, povezanog sa vie od 300 bolesti.
Hromozomi su mikroskopske spirale koje sadre genetske informacije i nalaze se u
jedru svake elije ivog bia. ovek ima 23 para hromozoma. Od toga, jedan polni par hro
mozoma (X i Y) koji odreuje pol. ene imaju dva hromozoma X, dok mukarci imaju po
jedan X i Y hromozom (to ih i ini razliitim od ena).
Hromozom X sadri 1.100 gena, to jest priblino pet odsto ljudskog genoma, ali i infor
macije uz pomo kojih bi se moglo poboljati dijagnostikovanje bolesti - od hemofilije,
slepila i autizma, do gojaznosti i leukemije.
Pomenuto istraivanje je pokazalo da je hromozom Y u stvari ,,oteena verzija X-hro
mozoma i to sa svega nekoliko gena. Naunici tvrde da su istraivanja pokazala da enski
geni intenzivnije od mukih ,,rade na odreivanju pola. Prema dobijenim rezultatima, kod
zdravih enskih beba se u 75 odsto sluajeva pre roenja ,,gasi jedna kopija X-hromozoma
koja bi mogla uzrokovati bolesti. Kod mukaraca, meutim, ne postoji kopija koja bi se
mogla ,,ugasiti to moda objanjava zato se neke bolesti vezane uz hromozom X, kao to
je hemofilija, javljaju samo kod mukarca. Strunjaci su takoe evidentirali (mapirali)
lokacije gena na hromozomima X i Y.
Sve do 1937. godine, do otkria amerikih lekara Pateka i Tejlora, postojale su mnoge
teorije o nastanku hemofilije. Oni su, meutim, utvrdili da u epruveti jedna frakcija
(belanevina) krvne plazme zdravih osoba skrauje ogromno produeno vreme koagulacije
krvi hemofiliara. Pomenutu belanevinu su nazvali antihemofilni globulin. Dve godine
kasnije utvreno je da je antihemofilni globulin neophodan za pretvaranje jednog neak
tivnog profermenta krvne plazme - protrombina - u aktivni ferment - trombin - koji pret
vara rastvorljivu belanevinu plazme - fibrinogen - u nerastvorljivu belanevinu - fibrin osnov krvnog ugruka - koaguluma.
Dugo je vladalo miljenje da su krvarenja bolesnih od hemofilije posledica nedostatka
u krvi samo jedne belanevine iz grupe globulina, poznate kao antihemofilni globulin,
neophodne za zgruavanje to jest koagulaciju.
Godine 1952. utvreno je da su uzrok hemofilije dve razliite belanevine ili faktora,
pa se prema vrsti nedostajueg faktora zgruavanja razlikuju dva tipa hemofilije (simptomi
isti, a uzrok i nain leenja razliiti):
A. Klasina hemofilija, poznata i kao hemofilija A, posledica je nedostatka u krvi anti
hemofilnog globulina, danas poznatog kao VIII faktor (inilac koagulacije) ili antihemofil
ni globulin A (AHg-A).
B. Hemofilija B je poznata i kao Kristmasova bolest (Christmas). Ime je dobila po
prvom bolesniku kod koga je opisan ovaj rei oblik hemofilije, izazvan nedostatkom druge
belanevine u krvi poznate kao inilac koagulacije IX, Christmasov inilac ili AHg-B. Poput
inioca VIII, i inioc IX uestvuje u aktivaciji procesa koagulacije.
Hemofilija A se javlja kod jednog od 10.000 novoroene muke dece, dok je hemofili
ja B rea i ini 15 procenata obolelih sa uestalou jednog od 60.000. Poremeaji izazvani
nedostatkom ostalih faktora koagulacije izuzetno su retki - jedan u 500.000 i vie.
Klinika slika kod oba oblika hemofilije je istovetna, ali su inioci razliiti i zahtevaju
primenu drugaije terapije.

Kod zdravih osoba se u krvnoj plazmi nalaze veoma male koliine i VIII (AHg-A) i IX
(AHg-B) faktora-inioca koagulacije: 1-2 miligrama (mg) AHg-A i oko 0,3 mg AHg-B u 100
ml krvne plazme. Zbog tako malih vrednosti, njihova koncentracija u krvi se skoro uvek
izraava u procentima njihovih vrednosti u zdravih osoba. Kod onih koj nisu oboleli od
hemofilije, vrednosti se kreu izmeu 70 i 120 procenata.
Hemofiliju karekterie poveana sklonost ka produenim krvarenjima nakon ak i naj
manjih povreda - u tkivima i posebno zglobnim upljinama. Povrinska krvarenja posle
povreda sitnih krvnih sudova su veoma retka jer je za zaustavljanje takvog krvarenja dovo
ljan gr krvnih sudova i ep nagomilanih trombocita, budui da u hemofiliji ne postoji pore
meaj ni krvnih sudova niti krvnih ploica (trombocita) te je primarna hemostaza normalna.
Bolest je praena pojavom krvarenja u zglobovima, miiima i mekim tkiva. Krvni
podlivi mogu se formirati i u unutranjim organima (jetra, slezina, creva, bubreg, mozak) i,
to se najee dogaa, u zglobnim upljinama - tzv. hemartroze (hema - krv, artron - zglob).
Karakteristino je i ponovno krvarenje na mestu ozlede gde je krvarenje prethodno
potpuno zaustavljeno. Kod pacijenata sa tekim oblikom bolesti, pojavljuju se i spontana
krvarenja. Teina simptoma srazmerna je stepenu deficita faktora u plazmi, to je odreeno
genetikom i konstitucijom bolesne osobe.
Uestalost i teina krvarenja definiu se stepenom smanjenja antihemofilnog globuli
na u plazmi, koji se odreuje utvrivanjem broja internacionalnih jedinica u 100 mililitara
krvi. Internacionalna jedinica (i.j.) je koliina antihemofilnog globulina u jednom mililitru
plazme zdravih osoba, i kree se u velikom rasponu od 50 do 200 u 100 ml plazme.
Blaga ili laka hemofilija esto ostaje neotkrivena poto produena krvarenja nastaju
samo posle tekih povreda ili operacija i ima vrednosti 20 do 40 i.j. u 100 ml plazme.
Kod obolelih sa 5 do 20 i.j./lOO ml, krvarenje se javlja posle lakih povreda i hirurk
ih intervencija.
U hemofiliara sa 1 do 5 i.j./lOO ml, teka krvarenja se javljaju i posle malih povreda,
a mogua su i krvarenja u zglobove.
Na alost, veliki broj obolelih spada u teke hemofiliare sa manje od 1 i.j./lOO ml. Taj
stadijum oboljenja karakteriu spontana krvarenja u miie i zglobove. U sluaju da nije
blagovremeno dijagnostikovan i primenjen odgovarajui tretman, dolazi do teke invalid
nosti jo u detinjstvu. U tekim sluajevima hemofilije, smrt moe nastupiti u najranijem
detinjstvu usled modanih krvarenja, iskrvarenja kroz povrede, nakupljanja krvi u tkivima
vrata koje uzrokuje sindrom guenja s uguenjem.
Anamneza (ukljuujui i porodinu anamnezu) i fizikalni pregled glavni su putokazi u
dijagnostici, a sigurna dijagnoza se postavlja nakon laboratorijske analize krvi na prisustvo
i aktivnost inilaca.
Kliniku sliku karaktere preterana sklonost ka krvarenjima. Ona se mogu javiti ak
svega nekoliko dana nakon roenja i ozbiljno ugroziti ivot novoroeneta.
U drugim sluajevima je sve naizgled u redu dok dete ne prohoda. Tada, meutim,
dolazi do zauujue este pojave kontuzija sa stvaranjem krvnih podliva ili velikih ekhi
moza (mrlje na delu koe ili sluznice nastale nakon izliva krvi u podruje koe ili sluznice,
ili u slojevima ispod njih), ak i kod blagih povreda. U tom uzrastu su krvarenja najee
posledica povreda usta ili nosa.
Kod starije dece dolazi do obilnog gubitka krvi nakon vaenja zuba ili uklanjanja kra
jnika. Katkad je to i prvi znak hemofilije.

Hemartrosi kolena su posebno esti u razdoblju kada se dete najintenzivnije igra. Opas
ni su, jer u sluaju ponavljanja dovode do promene zglobnih povrina sa znaajnim
ogranienjem pokreta pogoenog uda i lakog razvijanja konane blokade zgloba (ankiloza).
Odrastanjem, odnosno sazrevanjem, dete postaje svesno teine vlastite bolesti, ui da
kontrolie svoju aktivnost i usavrava tehnike zatite od mogue povrede.
Pacijenti koji preive prve godine detinjstva mogu se nadati dugom i aktivnom ivotu,
ma koliko nije mogue tano predvideti dalji razvoj i tok bolesti. Infekcije, na primer, mogu
pojaati sklonost ka krvarenjima. Povremeno se, zatim, moe uoiti ciklino kretanje simp
toma sa izmenom perioda od neznatnih do gotovo spontano nastalih, tekih krvarenja.
Kontrolisanje krvarenja se postie tzv. supstitutivnom terapijom, to jest terapijom
kojom se nadoknauje nedostajui faktor koagulacije davanjem plazme, svee krvi ili kon
centrata samog faktora VIII, odnosno IX. Posebno je vano da davanje koncentrata bude
pravovremeno - ve kod prvog nagovetaja krvarenja, bez obzira na njegovu lokalizaciju.
Inteligentan izbor igraaka, igara i tipa motorike aktivnosti u detinjstvu, predstavlja
ju veoma vanu profilaktiku meru protiv povreda.
U kolskom uzrastu, mali hemofiliari treba da pohaaju redovnu nastavu i ne smeju
se spreavati ni u jednoj svakodnevnoj aktivnosti. Na svaki nain treba izbei pojavu osea
ja inferiornosti u odnosu na njihove kolske drugove. Kasnije e i sami bolje upoznati
ogranienja koja im bolest namee i znae, imajui sve to na umu, da organizuju vlastite
aktivnosti i lini ivot.
Iako jo uvek nije izleiva bolest, hemofilija je bolest koja se moe leiti. Rana dijag
noza i leenje pomau obolelima da izbegnu posledice poput invalidnosti, zglobnih i
miinih krvarenja, ali i omoguavaju podvrgavanje hirurkim intervencijama, katkad
neophodnim u ivotu svakog oveka. Leenje koje se sastoji se od davanja krvnog seruma,
peptona, kalcijuma, C vitamina, hormona itd., mora biti permanentno. U sluaju neposto
janja malokrvnosti i ne previe izraene bolesti, radna sposobnost nije umanjena.
Leenje obuhvata dva problema: (1) leenje osoba u fazi krvarenja i (2) profilaksno
leenje (poveanjem koncentracije antihemofilnih globulina u plazmi) kojim valja
pripremiti bolesnika za manje ili vee hirurke zahvate, ranije neizvodljive zbog bolesti.
Veliki napredak u leenju hemofilije napravljen je u poslednje etiri decenije. Sredi
nom 60-ih je iz krvne plazme napravljen derivat sa daleko veom koncentracijom antihe
mofilnog faktora i dat u komercijalnu upotrebu. To je omoguilo obolelima veu samostal
nost i smanjenje boravka u bolnici.
Davanje konzervisane ,,pune krvi hemofiliarima, potpuno je nekorisno. Naime, sta
janjem se u njoj veoma brzo razgradi antihemofilni globulin. Transfuzije su korisne jedino
prilikom spreavanja pojave oka usled gubitka velike koliine krvi.
Leenje zamrznutom sveom ljudskom plazmom je danas prevazieno budui da se iz
nje proizvode mnogo aktivniji proizvodi krvi za leenje hemofilije: krioprecipitat i liofilizo
vani koncentrat antihemofilnog globulina.
Krioprecipitat se dobija taloenjem belanevina plazme na niskim temperaturama.
Sadri oko pedeset procenata AHg od ukupne koliine koja se nalazi u plazmi iz koje je
dobijen. Korisniji je od svee zamrznute plazme, jer se AHg nalazi u jednoj desetini plazme
iz koje je dobijen.
Primena ima ogranienja: (1) nije za kunu upotrebu, poto se mora uvati na temper
aturi nioj od -20C; (2) dugotrajnim topljenjem se nesumljivo gubi jedan deo AHg-a i

ponekad veoma dragoceno vreme za blagovremenu terapiju; (3) nikad se ne zna tana kon
centracija globulina u kesicama koje sadre krioprecipitat.
Prednost ove metode se sastoji u tome to se davanjem krioprecipitata mnogo ree
prenose ozbiljne infekcije poput HlV-a i hepatitisa. Preporuuje se za leenje male dece,
kod kojih se ne moe primeniti kuno leenje i u sluajevima blaih oblika hemofilije, kada
nisu neophodne este infuzije antihemofilnog globulina u venu.
Liofilizovan ljudski koncentrat AHg je delimino preien antihemofilni globulin
dobijen iz meavine plazmi velikog broja davalaca krvi. Ovaj, inae najee upotrebljavan
preparat, je stabilan i dobija se brzim zamrzavanjem plazme i uklanjanjem vode iz nje
snanim vakumom. Na taj nain dobijen praak, stabilan i na 40 C, moe da se uva i u
obinom kunom zamrzivau. Prah se vrlo brzo rastvara u maloj koliini destilovane vode
i ubrizgava u venu od strane obuenog bolesnika ili nekog lana porodice. Na svakoj boci
je naznaena koncentracija (obino 2 do 3 i.j. u miligramu praha), pa se lako mogu izrau
nati potrebne koliine za svaki pojedinani sluaj.

Zla namera ili loa srea, pitanje je sad...


Neznanjem ili zlom namerom (vreme i oekivane sudske presude e to razjasniti), ovaj
revolucionarni pronalazak u tretmanu obolelih od hemofilije je obolelima, na alost, doneo
novo smrtonosno breme - leei se od hemofilije, zaraeni su HlV-om, virusom hepatitisa
B i C, i drugim manje rasprostranjenim krvno-prenosivim zaraznim bolestima.
Od druge polovine osamdesetih (preciznije 1987.) do 1995. godine prolog veka, kada
su potroene zalihe AHg koncentrata proizvedenog u SAD i uvedeno obavezno testiranje
davalaca i krvi, sprovedena istraivanja jasno ukazuju da je kod ak 96 procenata na taj
nain leenih hemofiliara utvrena infekcija virusom B ili C hepatitisa! Jetra je normalno
funkcionisala kod manje od polovine obolelih, a vea oteenja jetre su registrovana kod mlaih bolesnika!
Osoba obolela od hemofilije koja je 1981. godine umrla sa dijagnozom pneumocystis
carinii (vrsta pneumonije koja napada ljude sa ozbiljno naruenim imunim sistemom) prvi
je zvanino registrovan sluaj AIDS-a, to jest zaraze HlV-om dobijene preko krvnih deriva
ta. Seropozitivnost meu hemofiliarima uglavnom je zavisila od krvnog proizvoda
korienog prilikom leenja. Kod leenja krioprecipitatom seropozitivnost se kretala
izmeu 14 i 31 posto, a liofilizovanim koncentratom - izmeu 74 i 86 procenata. Mortalitet
hemofiliara inficiranih HlV-om je jo uasniji - oko 70 odsto!
Danas se krvni preparati testiraju i podvrgavaju virocidnim metodama, pa ovaj prob
lem unekoliko gubi na znaenju. Naravno, pod uslovom da onaj ko to izvodi ne pripada
krugu zagovornika ideje da je svaki stanovnik Zemlje preko broja od dve milijarde
suvian...
Drugi veliki problem u leenju hemofilije je imunoloki odgovor bolesnika na protein
sku supstancu faktora zgruavanja. Posle dugotrajne primene AHg-a, kod pacijenata
uglavnom starijih od trideset godina, ustanovljeno je stvaranje antitela koja blokiraju fak
tor zgruavanja u 10 do 20 posto organizama. Reenja ovog problema se trai u primeni
dodatne kombinovane terapije za neutralisanje antitela, za svaki sluaj ponaosob.
S obzirom na teku dostupnost dovoljnih koliina faktora koagulacije iz ljudske
krvi i zahteve za potpunu eliminaciju mogunosti kontaminacije virusom hepatitisa,

HIV-a i drugih krvno-prenosivih bolesti, u poslednjih desetak godina se reenja trae


u genetici.
Zahvaljujui korienju tehnika genetskog inenjeringa, napravljen je veliki napredak
u proizvodnji vetakih (rekonbinovanih) faktora koagulacije (bez korienja ljudske krvi).
U SAD je 1993. godine odobrena primena rekombinovanog faktora VIII, a 1997. je poela
primena faktora IX dobijenog tehnologijom rekombinovanja DNK. Glavna prepreka za iru
primenu ovih proizvoda je njihova cena. Faktori koagulacije dobijeni rekombinovanjem
viestruko su skuplji od, ionako, skupe terapije derivatima iz krvne plazme, gde godinji
trokovi po bolesniku iznose oko 100.000 amerikih dolara.
Nada obolelih od hemofilije lei u genetskoj terapiji, iji bi osnov bila zamena mutira
nog gena zdravim genom. Ipak, nauna istraivanja okrenuta genetskoj terapiji hemofilije
jo uvek su u eksperimentalnoj fazi i sa promenljivo dobrim rezultatima. I, valja znati, ni
jedna osoba do danas nije izleena od bilo koje bolesti genetskom terapijom.

Ima neka tajna veza...


Jedna od zagonetki HIV/AIDS-a, oko koje ve dugi niz godina lome koplja najvei
svetski eksperti iz oblasti prouavanja ove opake bolesti, glasi: kako preivljava pet do
sedam procenata takozvanih ,,dugopreivljavajuih - long non-progresora (eng. long non
progressors), to jest obolelih kod kojih bolest ne napreduje.
Uzrok tome je, svakako, izvesna specifinost (faktor?) organizma. Postoje, dakle, osobe
iji organizam nije u stanju da se odupre virusu side, ali se zato iz nepoznatih razloga
izvrsno nosi sa njenim - posledicama! Da ne postoji latentna opasnost od moguih komp
likacija, oboleli bi mogli izuzetno dugo da ive sa HlV-om, odnosno, ukoliko je organizam
pacijenta sposoban (dovoljno snaan) da se izbori i ne oboli od neke od uobiajenih
prateih bolesti ili uspe da savlada ve razvijenu bolest, ivee do kraja svog veka i umreti
tzv. prirodnom smru ili usled nekog potpuno drugog uzroka.
Od presudnog znaaja je da se u vreme trajanja bolesti izbegnu akutne fatalne infek
cije. Ukoliko izuzetno virulentan, teak i opasan virus gripa dospe u organizam pogoen
imunom deficijencijom, moe da inicira pojavu i razvoj prave invazije raznih, do tada
prikrivenih, bolesti. Odbrambene snage obolelog od AIDS-a teko mogu da savladaju i sam
virus gripa, a kada se ovom prikljue i oportunistike infekcije, fatalan ishod je gotovo
neizbean. Podrazumeva se da e pacijent, u sluaju da potencijalno fatalna infekcija bude
savladana, nastaviti da ivi. Zdrav ili boleljiv, svejedno. Vano je sauvati ivot, a organiz
mu ne preostaje nita drugo do da nastavi da se nosi sa boleu.
I nije najvanije koliko je neki organizam snaan, koliko je jak njegov imuni sistem,
jo je vanije koliko je - vitalan. Faktori koji utiu na nivo vitalnosti veoma su raznorodni i
kod long non-progresora (kao i svih ostalih) se razlikuju od osobe do osobe.
Prethodno reeno je unekoliko uvod u veoma indikativnu pojavu. Naime, primeeno
je da kod HlV-pozitivne hemofiline dece bolest nije progredirala sve dok im nije saopteno
od ega boluju! Permanentan stres, iniciran saznanjem o sopstvenoj HlV-pozitivnosti,
doveo je, dakle, do remeenja ciklusa kortizona, to jest njegovog poveanog luenja, a to je,
opet, odvelo u AIDS. Odavno je uoeno i da ivot u kolektivu (prilikom sluenja vojnog
roka, u ratu, kod odleavanja zatvorske kazne, u samostanskom ili manastirskom suivo
tu...) pogoduje smanjenju luenja kortikosteroida, samim tim i spreava, ili ak potpuno

zaustavlja, napredovanje bolesti. Usamljenost i izolacija, s druge strane, ubrzavaju pro


grediranje bolesti.
Ne moe se tano definisati ta to long non-progresori imaju ili ta im, moda,
nedostaje. (,,Paralela bi, u izvesnoj meri, mogla da se napravi sa pojavom u ivotinjskom
svetu gde pu ,,gola jede veoma otrovnu gljivu muharu.)
Ve punih 20 godina govorim i piem da kod miastenije gravis, kad je uraena timek
tomija a pacijent ima i HIV/AIDS, osoba moe sasvim solidno da ivi sa dovoljnim brojem
kvalitetnih T4 limfocita. Kod HlV-infekcije organizam tei da se lii ,,usluge timusa
(grudne lezde), usled ega ovaj ubrzano atrofira. Istina, razlog moe biti i to to je -timo
zin umean u sklop Hl-virusa. Treba, naime, znati da od 100 limfocita koji uu u timus,
samo dva posto izlazi dok se ostali liziraju (razlau).
. Grudna lezda je vaan organ, ali kod HlV-a nije - vitalan. ovek moe da ivi bez
timusa kad pomenuta lezda obavi svoju ulogu u njegovom razvoju i ovaj dostigne punu
fiziku zrelost. Ni posle toga, naravno, nije suvian. Ima svoju funkciju, ali nije uslov
opstanka kao npr. i krajnici, ,,skupljai mikroorganizama i zatitnici plua. Dobro je poz
nato da niko nije umro zbog izvaenih krajnika...
Kod bolesnika od side ne atrofira samo timus. HlV-infekcija je atak na ceo organizam.
Moda je grudna lezda meu prvima ,,na udaru zato to spada u red osetljivijih organa,
lezda koja je ve obavila najvei deo svog ,,posla. Neto slino se deava i sa jajnicima kod
ena posle menopauze. Uglavnom atrofiraju iako jo uvek vre odreene funkcije, to se
najbolje vidi kod osoba kojima su iz zdravstvenih razloga morali biti izvaeni - pojava
muke maljavosti, dublji glas i sl. - ali, ena moe da ivi i bez njih.
Kao to ne postoji apsolutno zdravlje, tako ne postoji ni neto (lek, medikament, ter
apija itd.) to apsolutno na svaki organizam ima obavezno povoljan i blagotvoran uticaj.
Koliko god je, recimo, Sunce (ne dananje kada je Zemljin ozonski omota oteen i
porozan, a UV zraei prolaze kroz kontaminirane mikoplazme i donose odgovarajui infek
tivni princip na Zemlju) blagotvorno, ukoliko bi se pre 50-ak godina TBC-bolesnik izloio
njegovom blagotvornom uticaju i proveo nekoliko sati sunajui se, njegovo zdravstveno
stanje bi se izuzetno pogoralo. Isti efekat bi neumereno sunanje imalo i po onoga sa
bolesnom jetrom. S druge strane, izvanredno lekovito dejstvo Sunca dobro poznaju oboleli
od bronhitisa ili reumatoidnog artritisa.
S obzirom na reeno, moe se zamisliti ta se dogaa kada se zdrava, vitalna, ,,jaka
krv, nae u bolesnom organizmu. Prvo dolazi do burne reakcije organizma na nametnuto
,,zdravlje, jer vitalna krv postavlja ,,zahteve i kree u napad na sve to nije zdravo. U su
tini, napada domainovu bolesnu - krv!

Razlika po krvi, ili re-dve o krvnim grupama


Davanje krvi ili transfuzija nije bila mogua sve dok nisu otkrivene krvne grupe. Zah
valjujui radovima Landstejnera (1900. godine) otkrivene su krvne grupe.
itav ljudski rod podeljen je tako u etiri krvne grupe: A, B, AB i O. Ovoj 0 krvnoj
grupi pripada najvei broj ljudi, pa se zato i nazivaju univerzalnim davaocima.
Landstejner je sa svojim sunarodnikom Vinerom 1940. godine upozorio na vanost Rh
faktora. Ljudski rod je opet podeljen na Rh pozitivni (84 posto) i Rh negativni (16 posto), to je
takoe znaajno pri transfuziji krvi, jer davalac i primalac moraju da imaju ne samo istu krvnu

grupu ve i isti Rh faktor. ak i izmeu ljudi raznih rasa ne postoji nikakva prepreka za davan
je ili primanje krvi, ukoliko su ispunjeni svi uslovi podudamosti krvnih grupa i Rh faktora.
Davanje krvi moe biti direktno (pomou aparata iz vene davaoca u venu primaoca
krvi) ili, to je mnogo ee, indirektno - kada se prethodno krv konzervira u bocama ili
polivinilskim kesama pa se tako lako moe transportovati. Levisonovo otkrie da 3,8 odsto
natrijum-citrata spreava zgruavanje krvi, doprinelo je irokoj primeni konzervisane krvi.
Kruenje krvi kroz ljudsko telo obezbeuje postojanje ivota. Kvalitet krvne slike vei
na ljudi procenjuje na osnovu broja crvenih krvnih elija, kojih u organizmu ima proseno
izmeu tri i pet miliona.
Normalni eritrocit je elija koja u sebi nema jedro. Prenik mu je oko sedam
mikrometara (hiljaditih delova milimetra), a oblik slian disku sa tanjim centralnim delom.
Zahvaljujui relativnom ,,viku povrine u odnosu na zapreminu, ova elija ima dobru
elastinost i savitljivost, to omoguava prolaz kroz uske kapilare bez oteena. Svaki drugi
oblik (koji se javlja kod nekih oboljenja), naroito loptast, oteava cirkulaciju eritrocita i
vodi njegovom oteenju.
Na sreu, opna eritrocita ima sposobnost da se spontano izlei, to dovodi do
pojave elija karakteristinog nepravilnog oblika. Na taj nain, eritrocit odrava svoju
osnovnu funkciju - prenos hemoglobulina koji ima vanu ulogu u snabdevanju tkiva
kiseonikom.
Meutim, nisu svi eritrociti identini. Na svojoj opni oni sadre odreene molekule
(antigene) koji odreuju krvnu grupu. Iako se detaljnim analizama moe utvrditi postojan
je mnogih belanevina sa antigenim svojstvima, u praksi su najznaajniji ABO i Rh sistemi
krvnih grupa.
Pri transfuziji klasifikuje se krv davaoca i primaoca u ve pomenute etiri krvne grupe
- A, B, O, AB. Geni koji odreuju njihovo javljanje se nalaze na devetom paru hromozoma
(jedan nasleen od oca, drugi od majke). Kombinovanjem ovih gena na opni eritrocita se
pojavljuje antigen A (krvna grupa A), antigen B (krvna grupa B), oba antigena (krvna grupa
AB) ili ni jedan (krvna grupa O). Ovi antigeni su, ustvari, supstance koje imaju sposobnost
da stimuliu imuni sistem da proizvodi odreena antitela koja se za njih vezuju.
Osobe koje na eritrocitima imaju antigen A u svojoj krvi imaju anti B antitela i obrnuto.
Osobe sa O krvnom grupom (bez antigena A i B) imaju u krvi obe vrste antitela, dok oni sa
AB krvnom grupom nemaju uopte antitela. To praktino znai da je organizam u stanju da
,,prepozna strane antigene sa ciljem da ih uniti. Tako, vezivanjem antitela za antigen, poin
je itav niz reakcija koje mogu da ugroze ivot osobe ukoliko primi neodgovarajuu krv.
Za razliku od ABO sistema, kod Rh sistema krvnih grupa antitela se nikad ne stvaraju
spontano, ve je za njihov nastanak neophodan kontakt sa krvlju Rh pozitivne osobe. To
znai da pri prvom kontaktu Rh negativne osobe sa Rh pozitivnom krvlju dolazi do pojave
imunog odgovora, a kod drugog kontakta se javlja reakcija antigen antitela. Zato Rh nega
tivne majke ugroavaju svoje bebe samo ako su prethodno stvorile antitela.
Najvie ljudi ima O krvnu grupu - 40 odsto, A - 39 odsto, B - 14 odsto, a najmanje AB
- 7 odsto.
Za transfuziju je vano znati ko kome sme da bude davalac krvi:
O grupa je univerzalni davalac - daje se svima, a prima samo svoju krvnu grupu.
AB je primalac, prima od svih, a daje samo AB grupi.
Rh negativne osobe nikada ne smeju primiti Rh pozitivnu krv.

U poslednje etiri decenije, odreivanje krvnih grupa postalo je vaan sudsko-medi


cinski postupak za utvrivanje spornog oinstva. Pri tom, bilo koji gen prisutan kod deteta,
ukoliko nije prisutan kod majke, mora pripadati ocu.
Postoje i drugi krvno grupni sistemi (MN, SS, itd.), pomou kojih se za svaku osobu
moe odrediti oko 50 razliitih gena.

Veritas temporis Glia*


Ovaj deo bih komotno mogao da ponem sa: Bila jednom dva dobra prijatelja. Jedan
naivan, a drugi uopte... Rekoh, mogao bih. Ali neu. Ispostavilo bi se da sam ja naivan.
A to je, tvrde dobro upueni, korak od gluposti... Kako mi ni jedna primerena latinska sen
tenca ne pada na um, zapoinjem zvanino:
Prolo je deset godina od eksperimenta pod vostvom dr V.V. i dr R.M. iz Vine. Tada
je od 500 vojnika, izvanrednog zdravlja, uzeto ,,zdravlje - krv, odnosno krvna plazma namenjeno HlV-pozitivnim osobama. Po zavrenom istraivanju, objavljeno je da se
postignuti izvanredni rezultati, potom su i javno publikovani, naunici su zatrpavani
lovorikama, a moj poznanik dr V.A. je dobio izvanrednu priliku da izbrie iz seanja
neuspeh knjige Nauka i mi, sazivanjem brojnih pres-konferencija i objavljivanjem
bajkovitih lanaka u Veernjim novostima i ,,Politici. Pria se svodila na to da su nauni
ci iz Vine pronali lek za sidu uz pomo kompjutera i matematike!
Istina je, na alost, sasvim drugaija. Naravno, i efekat. Otprilike, kao kada bi u vakci
ni umesto mrtvih bili uspavani virusi. Odnosno, kada bi umrtvljeni virusi velikih boginja u
vakcini umesto da stvaraju imunitet, izazivali - variolu. Neto slino prii o novoroenetu
koje iz nekog razloga ne moe da pije majino mleko (npr. majka nema mleka). Kada bi se
detetu umesto dvotreinski razblaenog mleka sa najmanje masnoe na cuclu dala pavla
ka, u najboljem sluaju bi se razbolelo.
Ponet naunikom radoznalou ili neim drugim, tek, dvolani tim iz Vine sproveo
je istraivanje na velikom broju pacijenata. Pogrean nain (eksperiment) da se dokae
neto sjajno, epohalno. Dobra namera je urodila neeljenim ishodom ili, to bi rekli Latini
- put do pakla je esto poploan dobrim namerama!
Zato proba, na bilo koju bolest, nije vrena na ivotinjama? Ili na jednom, dva paci
jenta-dobrovoljca? Moda bi serum reagovao na neke druge bolesti nepovoljno. Postoje,
svakako, i oboljenja prema kojima bi takav serum bio efikasan. Na TBC, recimo, gde je
jaanje krvi neophodno... U svakom sluaju, doziranje je moralo da bude izuzetno obazri
vo. Kap po kap, zatim saekati dan-dva. Ili, na primer, rastvarati pola kubika plazme na
pola litra fiziolokog rastvora. Mnogo toga, dakle, samo nikako ono to je uinjeno: intra
venski ubrizgavati 1000 ml svee smrznute plazme sa anti-VIP/NTM antitelima!?
Pacijenti su stradali ve nakon 24, 48, eventualno 72 asa. Jedinu pacijentkinju koja je
preivela taj pakao, odveli su u Rim i prikazivali je kao - ,,udo. O njoj su pisali dr V.V. i dr .J.
u knjiici Fiziko vebanje u preventivi i terapiji HlV-infekcije i raka na stranama 28 i 29.
Posle terapije od 1000 ml pacijentkinja mi je u dve, od nekoliko poseta, opisala uas
nu surovost tretmana. Ona ga je prva i okarakterisala kao - pakao. Bilo mi je potrebno dve
godine da se izborim za njen ivot. Organizam joj se bukvalno raspadao od patogenih
*Istina je ki vremena.

mikroorganizama, pre svega kandide i mikoplazmi. Posle terapije Todoxin-om oporavila


se, ali, ostala je trauma od AZT-a i smrznute plazme uzete od 500 vojnika. Njoj su,
podrazumeva se, poznata i imena ostalih HIV/AIDS-pacijenata koji su dobili plazmu ali
nisu imali sree (snage) da izdre pomenuti epohalni lek koga su dr V.V. i dr R.M. pron
ali uz pomo kompjuterskih sistema i iste matematike, kako ree dr V.A. Umesto da se
manu orava posla, ako se ve ne stide dobijenih efekata, odnosno rezultata, neki od ini
cijalima pomenutih ,,eksperata najavljuju da e i SARS leiti na isti ili slian nain!?
Dr V.V. i dr R.M. su, pod pritiskom dr V.A. i novinara S. Stojiljkovia, brzopleto izveli
pravi udar. Moe se verovati u dobru nameru lekara (neto tee tehnologa i fiziara),
ponueno reenje je moglo da se okarakterie ak i kao inventivno, pod uslovom da se
radilo, kao to to radi, na primer, Todoxin-ova nauna grupa. Preciznije, poetna ideja je
istinski bila inovativna, ali odjednom ubaciti (dati) veliku koliinu plazme i faktora krvi
zdravih vojnika u zamorenu i zagaenu krv HIV/AIDS-bolesnika, u najmanju je ruku
brzopleto i nesuvislo.
Uz prevod, prilaem i original informativnog teksta dr V.V. na engleskom jeziku koji
jasno pokazuje da finalno izvoenje u potpunosti odstupa od prvobitne ideje. Dobio sam ga
od pomenute pacijentkinje.
Glavna svrha NTM terapije je da pomogne HlV-pozitivnim osobama irom sveta da
obezbede sopstvenu i pristupanu terapiju koja moe da sprei napredovanje bolesti.
Serum HlV-pozitivne osobe sadri prirodna autoantitela (anti-NTM antitela) koja stu
paju u reakciju sa delom HlV-ovog omotaa odgovornog za infektivnost virusa. Smanjenje
koncentracije antitela je u tesnoj vezi sa napredovanjem bolesti.
Kliniki eksperiment izveden na jednom pacijentu u ARC stadijumu pokazao je prolongi
rano (produeno) terapeutsko dejstvo (godinu dana po zavretku terapije) transfuzije ljudske
plazme obogaene anti-NTM antitelima. Rezultati dopunske studije na serumima dobijenim
od HlV-pozitivnih pacijenata, u razliitim stadijumima bolesti, otvorili su mogunost autoter
apije HlV-pozitivnih pacijenata baziranoj na autolognoj transfuziji plazme...

Veritas velmendado comunpitur vel silentio.*


ta posle deset godina rei roditeljima dece stradale od posledica pomenutih eksperi
menata? Nita uteno. Objanjavati da su zbog nepanje, gluposti i samouverenosti, ali u
dobroj nameri, iz nehata stradala njihova deca, slaba je (ako je uopte) uteha. Rekoh, put
do pakla je esto poploan dobrim namerama. Bolje je ne govoriti. utati. I uvek imati na
umu da dobre namere valja potkrepiti proverenim metodama i realno moguim pozitivn
im ishodom. Dobro smiljena ideja je, ipak, samo ideja. Treba jo dosta toga uraditi da bi
bila i efikasna.
Interesantan i istovremeno tuan podatak je to da su depresivni i organizmi u
izuzetno tekom zdravstvenom stanju due izdravali pom enut tretm an (mereno u sati
ma i danima), pre svega zahvaljujui manje burnoj reakciji. Oni, meutim, iji je imu
nitet bio snaniji i koji nisu imali oportunistike infekcije, reagovali su burno i vremen
ski krae izdravali svakodnevnu (esto samo jednu) intravensku transfuziju plazme
snova od 1000 ml.
*Istina se kvari ili izvrtanjem ili prikrivanjem.

Kada bi jo jednom bio izveden isti eksperiment na potpuno zdravom oveku, od ije
se krvi takoe moe nainiti istinski jaka i zdrava krvna bomba, gotovo je sigurno da ne
bi iveo due od 24 sata. ta vie, najverovatnije bi okonao ovozemaljsko bitisanje ve
posle nekoliko asova. Jednostavno bi pukao, eksplodirao. Ne bi mu pomogla ni kom
pjutersko-matematika egzibicija dr V.V. i dr R.M., ba kao ni reklame dr V.A.
Krv ne mora obavezno da bude ,,jaka, ,,zdrava, to podrazumeva to vei broj crvenih
krvnih tela. Re je o zabludi. ,,Razvodnjena krv e mnogo bolje funkcionisati, recimo, u
umornom organizmu. ta je, zapravo, uloga krvi u organizmu? Da ga hrani, iz njega sakup
lja toksine i izbacuje ih napolje. Da li je za to neophodna ,,jaka krv? Analogno ovom, moe
se postaviti i pitanje: ta e se dogoditi sa sijalicom od 40 vati ukoliko se prikljui na izvor
elektrine energije koji pokree teke industrijske maine? Odgovor se, valjda, sam namee...
Krvna tela iz zdrave plazme su u pomenutom sluaju, dakle, ,,bahato zala u
,,umalu i bolesnu sredinu unitavajui takorei sve pred sobom kako bi sebi obezbedila
ivotni prostor, ne slutei da e joj upravo to doi glave. Bolesnoj krvnoj ,,bari bi, meu
tim, vie koristila jedna boca slanog ili slatkog fiziolokog rastvora, koliko da se krv malo
proisti, razredi, operu zidovi krvnih sudova.
Naravno, svaki organizam je drugaije reagovao. Negde je zdrava plazma burno napad
nuta, u drugom organizmu nije bilo ,,pomame, trei je to tiho ,,pregurao... To zavisi od
trenutnog stanja organizma-domaina, da li je krvno tkivo sa tuberkulozom, hemofilijom,
PCP-om itd, ta je ubaena plazma sve napala i kojim intenzitetom...
Eto, sve se to dogaalo u ravni medicine, eksperimenta, naunog rada. Ni u svakod
nevnom ivotu, meutim, nije bilo manje burno. Dr V.A. je vie proveo vremena sa mnom,
u mom stanu, nego sa svojom suprugom i majkom koju sam, takoe, leio. Traio je da mu
iscrpno priam o tome kako pronalazim i proizvodim preparate, putujem po svetu, ostvaru
jem kontakte sa najveim naunim i zdravstvenim institucijama, kako uspevam da me
domaini, gde god odem, milom ili silom nastoje da zadre... Posebno ga je iritiralo kad
besplatno dajem preparate. Stalno je ponavljao: Hou da te podrim da se Todoxin skupo
naplauje. Vidim sebe kako vozim rojsa kroz Beograd!
To i lii na dr V.A. Mnogi ga kao takvog i znaju. Ipak, makar i od njega takvog kakav
jeste, bilo je previe kada je celokupan moj rad iz oblasti HIV/AIDS-a, od 1985 godine, prip
isao - dr V.V. i dr R.M. Pa, oni u to vreme nisu ni postojali u svetu nauke! Acta est fabula.
(Igra je dovrena.) Dr V.A. je istog asa krenuo da puni lancima Veernje novosti i Poli
tiku i daje intervjue ria sve strane. Dr V.V. i dr R.M. nikada nisu reagovali, jo manje bilo
ta od toga demantovali. Zato, kad im je godilo. Dolo im i lepo i milo. Blistali su puni sebe
od sree i neoekivano pridole ,,pozajmljene slave.
Ipak, kau, sve to se dogodi, moralo je tako da bude. Ko zna zato je to dobro... Ja
znam. Pomenuti ,,niz sliica iz ivota pomogao mi je da shvatim svu snagu izraza - intelek
tualni lopov. Dr V.A. je tipian primer.

Accidit in puncto, quod non speratur in anno.1


Bogu hvala, neto je i ostalo. Duh, ideje i rad. Pametnome, sasvim dovoljno...

Accidere ex una scintilla incendia passim.12

1) Dogodi se u jednom asu, emu se ne nada itavu godinu.


2) Od jedne iskre nastaju poari na sve strane.

HIV/AIDS statistika
Nauka je udna pojava. Matematika i fizika posebno. Evo primera koji je marljivi saku
plja i sjajan knjievnik Dragoslav Andri negde pronaao i uvrstio u svoj Leksikon vice
va, sada ve davne 1984. godine.
Roberta Viljemsa Vuda, amerikog fiziara i autora nauno-fantastinih romana, zaustavio
je jednom policajac zbog vonje kroz crveno svetlo. Naunik se ovako branio pred sudijom:

Pribliavao sam se raskrsnici toliko brzo da mi je, zbog jednog fizikog fenomena
zvanog Doplerov efekat, crvena svetlost izgledala zelena. Naime, zelena boja ima krau
duinu talasa nego crvena, tako da sam, pri velikoj brzini, primao toliko talasa u sekundi
da mi je svetlost izgledala zelena.
Sudija je shvatio Vudovu tezu, prionuo na raunanje i konstatovao da je Vud morao
voziti brzinom od 295.000 kilometara u sekundi da bi dolo do navedenog fenomena, paje
kaznio Vuda zbog prekoraenja brzine!
O statistici, o kojoj e ovde biti rei, ima jo slinih dosetki. Najpoznatija je ona po kojoj
ti jede meso, ja kupus, u proseku jedemo - sarmu.
Tako je to sa brojevima. ovek moe svata da uradi i ,,ugodi. Pod uslovom da nije
re o ljudskim sudbinama i ivotima. Tada cela pria dobija ozbiljan ton.
Ba kao u sluaju HIV/AIDS-a: ti si zdrav, ja imam sidu, u proseku smo oboje u
,,bedaku. Pa, pogledajmo.

Surova statistika1
Prema zvaninim podacima, danas:
- 40 miliona ljudi ivi sa HIV/AIDS-om,
- 25 miliona ljudi je umrlo od posledica HlV-infekcije,
- svakih pet sekundi se jedna osoba u svetu zarazi virusom side,
- svakih 15 sekundi jedna osoba umre od posledica HlV-infekcije,
- svakog minuta jedna beba zaraena HlV-om ugleda svet,
- 500.000 dece je umrlo 2005. godine od side,
- vie od 15 miliona dece je zbog side ostalo bez jednog roditelja, a do 2010. bi ih moglo
biti 18 miliona samo u subsaharskoj Africi,
- oko 90 odsto svih siroia side ivi u siromanim i zemljama u razvoju.
Ja sam, meutim, doao do jo nekih podataka. Vreme e dokazati ili opovrgnuti nji
hovu pouzdanost.
Od 20 miliona itelja afrike drave Mozambik, od HIV/AIDS-a je obolelo 60 odsto
stanovnitva, to jest 12 miliona. Junoafrika Republika ima oko 40 miliona stanvnika. Od
toga je obolelo (takoe) oko 60 posto ili, u apsolutnom iznosu - 24 miliona! Dakle, samo u
pomenute dve afrike drave ukupno je zaraeno 36 miliona stanovnika.

U regionu juno od Sahare ivi preko 500 miliona stanovnika. Ako je verovati
,,autoritetima, 300 miliona je zaraeno virusom HlV-a. Ako se ova cifra I prepolovi, dobi
ja se broj od 150 miliona obolelih!
Ili, ako je od etiri milijarde stanovnika jugoistone Azije zaraeno samo pet odsto
stanovnitva, dobija se iznos od zastraujuih 200 miliona HlV-pozitivnih osoba!

Novinski izvetaji HIV/AIDS u svet


Tabela HIV/AIDS u svetu (po UNAIDS regionim a)2
Region
Subsaharska Afrika
Juna/Jugoistona Azija
Latinska Amerika
Istona Azija
Severna Amerika
Evroazija
Zapadna Evropa
Karibi
Sev. Afrika/Srednji Istok
Okeanija
Ukupno u svetu

Odrasli i deca koii ive sa


HIV/AIDS-om ,
kraj 2004.godine

25.400.000
7.100.000
1.700.000
1.100.000

Subsaharska Afrika
Juna/Jugoistona Azija
Latinska Amerika
Istona Azija
Severna Amerika
Evroazija
Zapadna Evropa
Karibi
Sev. Afrika/Srednji Istok
Okeanija
Ukupno u svetu

Um rli od AIDS-a
u 2004. godini
(odrasli i deca)

3.100.000
890.000
240.000
290.000
44.000
210.000
21.000
53.000
92.000
5.000
4,9 miliona

1. 000.000

1.400.000
610.000
440.000
540.000
35.000
39,4 miliona

Tabela ene, deca i m ladi sa


Region

Odrasli i deca,
novoinficirani
H lV-om u 2004. godini

2.300.000
490.000
95.000
51.000
16.000
60.000
6.500
36.000
28.000
700
3.1 miUion

HIV/AIDS-om!

ene
(od 15 do 49 god) sa
HIV/AIDS-om
kraj 2004. godine

Procenat ena
D eca
Mladi
(od 15 do 49 god.) sa (m laa od 15 god) (od 15 do 24 god.)
HIV/AIDS-om
sa H IV/A ID S-om sa HIV/AIDS-om
kraj 2004. godine
kraj 2004. godine kraj 2004. godine

13 .3 0 0 .0 0 0

57%

1 .9 0 0 .0 0 0

6 .2 0 0 .0 0 0

2 .10 0 .0 0 0

30%

17 0 .0 0 0

1.8 0 0 .0 0 0

6 10 .0 0 0

36%

2 6 .0 0 0

6 10 .0 0 0

2 5 0 .0 0 0

22o/o

9 .4 0 0

3 4 0 .0 0 0

2 6 0 .0 0 0

2 5 o/o

11.000

13 0 .0 0 0

4 9 0 .0 0 0

3 4 0/o

8 .8 0 0

6 3 0 .0 0 0

16 0 .0 0 0

25o/o

6 .2 0 0

5 7 .0 0 0

2 10 .0 0 0

49 %

2 3 .0 0 0

13 0 .0 0 0

2 5 0 .0 0 0

48 %

2 4 .0 0 0

12 0 .0 0 0

7 .10 0

17.600.000

21

0/0

47o/o

700

7 .2 0 0

2.200.000

10.000.000

Prema poslednjim statistikim podacima u vezi svetske epidemije HIV/AIDS-a, pub


likovanih od strane UNAIDS i SZO u novembru 2005, procenjuje se da oko 40 miliona ljudi
u svetu ivi sa HIV/AIDS-om. Od toga, 17,5 miliona ena i 2,3 miliona dece.
U 2005. godini je registrovano 4,9 miliona novih sluajeva oboljenja. Od toga, 4,2 mil
iona odraslih i 0,7 miliona dece. Od HIV/AIDS-a je u 2005. umrlo 3,1 milion osoba. Od toga,
2,6 miliona odraslih i 0,57 miliona dece.1
1) UNAIDS, UNICEF, 2005. 2) UNAIDS, decembar 2004., 3) UNAIDS, decembar 2004.

Tabela

Pofcrivenost antiretrovirusnom (ARV) terapijom4

Procenat osoba sa H IV/AIDS-om koji prim aju ARV terapiju (od ukupnog broja kojim a je potrebna)

Subsaharska Afrika
Latinska Amerika i Karibi
Evropa i Centralna Azija
Severna Afrika i Srednji Istok
Istona, juna i jugoistona Azija
Ukupno - (svi) WHO regioni
Tabela 4.

11 %
62%
13 %
5%
14 %
15 %

HIV/AIDS u SAD5

Osobe koje ive sa HIV/AIDS-om u SAD,


kraj 2003. godine
Novoinficirani HlV-om u SAD, u 2004. godini
Procenat Afro-amerikanaca od procenjenog broja ljudi
koji ive sa HlV-om u SAD, kraj 2003. godine
(i njihov procenat u ukupnom broju stanovnika SAD)
Procenat Amerikanaca latino porekla, od procenjenog broja
ljudi koji ive sa HlV-om u SAD, kraj 2003. godine
(i njihov procenat u ukupnom broju stanovnika SAD)
Procenat belog stanovnitva od procenjenog broja Ijudi
koji ive sa HlV-om u SAD, kraj 2003. godine
(i njihov procenat u ukupnom broju stanovnika SAD)

od 1.039.000
do 1.185.000
40.000
47 %
(13 %)
17 0/o
(14 o/o)
34 0/o
(69 0/0)

Pria sa VI odeljenja
Evo ih, dolaze. Po mene. Zato? Ne znam. U stvari, znam. Ja umirem! To tako izgle
da... Zaustavljaju se na ivici reke.
Zid. Beo, bolniki. Dan trei. Neko me neto pita. ujem ga, ali ne vidim. Da, jesam,
nisam, sutra, kad odem kui, mislim prekjue... Izaberi odgovor koji ti treba ili ga sam
smisli. Meni je svejedno...
S druge strane prilaze crni konjanici. Njihov predvodnik me podsea na Sv. Simeona
Mirotoivog. Moda zato to sam nedavno bio u Studenici. S velikim krstom koji svetli. ta
je, ovee, ovo... Prati ga desetak konjanika u crnom. Valjda sa kukuljicama preko glave,
lica im se ne vide. Ne. Stani. Nisu kukuljice. Monaka odea! Ali, zato ne mogu da im vidim
lica? Silaze sa konja i staju u krug. Neki poinju da se mole!
Oni pored reke stali kao ukopani. Desetak, dvanaest, nemam vremena da brojim.
Moda sedam, osam... Ne znam. Konji pod njima se propinju, njite, kopitom udaraju u
zemlju. Pod teinom tereta ili zbog uasa koji se polako valja vazduhom, ko zna. Jahai
ih teko obuzdavaju, a vidi se da su neka sila. Po stavu, uzdranim pokretima. Talas
hladnoe ledi sliku. Neto se sprema. ta?
4) Izvor: UNAIDS, decembar 2004.
5) U.S. Centers for Disease Control and Prevention, U.S. Census Bureau, 2004.

Ote na, ie jesi na nebesjeh, da svjatisja imja Tvoje... mole crni konjanici.
Oni preko reke sa konjima ispod sebe, preobraaju se u zveri. Jedno bie. Majmuni,
ta li su. Besne, ree, urlaju...
Ote na, ie jesi na nebesjeh, da svjatisja imja Tvoje... sve glasnije odjekuje pro
zorom, ali monasi su u miru s Bogom. Kao da do njih ne dopire onaj uas, rika i vika, s
druge strane reke.
Eno i slika iz mog ivota. itavi filmovi. Reaju se jedan za drugim. Eno me gde
dilujem, kradem, traim venu, plaem sa ocem... Boe, ta se ovo deava... Da li je ovo
zaista kraj?
Koji je ovo dan? Trei. ega trei? Kakva sad temperatura. Pusti me da odmorim. Opet
zid. Beo, bolniki. Neko kae: koliko je podeoka imao toplomer, toliko ti je izmerio tem
perature, dalje nema vie... O emu ti to? Ko si, sad, pa ti. Bole me oi od beline.
Madicinske sestre? Dobro je da ste stigle. ta znai jedan sat ekanja u ovekovom ivotu?
Nita. Osim ukoliko mu je dua u nosu. Pa, ni tad. Ima nas toliko. Jedan vie ili manje, sve
jedno. Njih pet me ,,bue. Ne mogu da nau venu. To me vraa svesti. ekaj, stani... Jedna
nalazi venu na vratu. Dobro je. Mogu da daju injekciju...
Auhhh, izvukoh se... Jo jedna kriza je iza mene. ,,Otvaram se kad stanem na noge.
Ovo mi je ko zna koji po redu ivot. Za dlaku. Od kombinovane terapije. ,,Verit mi je
navukao neuropatiju, a nita nisu loiji ni ,,izon i ,,azir, jo samo da vidim sa ime e oni
da me ,,aste. Moe se njima, a meni ne moe. Ali, ta u. Moram. Kau, to se mora, nije
teko. Nije nego. Teko je, al se mora...
- Sea li se ove fotografije?
- Kako da ne, evo i pokojnog B. sa nama.
- Ovo mogu da objavim u knjizi?
- Naravno...
A, da, ja sam I. R. ili, bolje, PLWHA. To je skraenica za ljude poput mene. Ljude koji
ive sa HlV-om (People Living with HIV/AIDS). PLWHA nam doe kao zajedniki nadimak.
Jedan za sve, svi pod jedan. To nam je, kau, kazna od Neba. Pa, neka bude. Interesuje me,
meutim, ko mu - dri sveu! Bie da su neki od nas...
Kao dugogodinji pacijent VI odeljenja (za HIV/AIDS) Infektivne klinike u Beogradu,
evo, beleim svoje utiske. Verujem da na to imam pravo. Na svojoj koi sam osetio prolazak
kroz razna leenja i terapije, sve do leanja na ovoj klinici. Duu, trenutno, ostavljam na
stranu. Nakon deset godinica uspenog noenja HlV-a u sebi, dobio sam i tuberkulozu
jetre. Valjda kao nekakvu nagradu...
Roen sam, inae, 1. decembra 1970. godine u Beogradu. Na dan koji e dvadesetak
godina kasnije proglasiti Danom borbe protiv bolesti koju e drugi tek otkriti a ja zaradi
ti, i pedeset leta nakon roenja jedne propale drave. Dobar dan!
Kako i dolikuje tom danu, ve sa etrnaest godina sam poeo da puim i pijem, a ubrzo
nakon toga i isprobavam neke druge stvari. Umesto aja u pet, kako dolikuje mom
poreklu, opredelio sam se za marihuanu u 16. Naravno, godina. Napredan, kakav jesam, do
dvadesete sam probao i hai, heroin, kokain, LSD, ekstazi, trodon sa alkoholom i bense
dinima, kao i mnoge druge lekove koje sam koristio sam i bez preporuke lekara poput, rec
imo, artana.
Nisam, dakle, bio previe izbirljiv. ta mi padne pod ruku, moje je. Pravi ,,degustator.
Naravno, dok se nisam navukao na heroin. Kau, kazna. Kakva kazna - glupost! Dugo sam

se poigravao pomenutim arsenalom, ubeen da mogu sve da drim pod kontrolom,


odnosno da nema anse da se ,,navuem. to moram svaki dan, uzimau samo kad mi se
bude htelo. A to je bivalo sve ee...
Heroin sam prvi put uzeo u sedam naestoj godini. Vratio sam mu se sa napun
jenih dvadeset i koristio ga u koktelu sa prvom, pravom, ludom zaljubljenou. To
je najjaa kom binacija, pogotovo ako je ivot za koji se ivi intravenski zavisnik
od heroina. Tvrdila je da je ne razum em jer nisam navuen na heroin. A ko se jed
nom navue, i to je govorila, vie nikada ne moe da se skine. E, sad, nije nego!
Ljubav je jaa i od same sudbine. Sa njom se moe do zvezda i nazad. (Jo uvek
nisam znao da nem a amortizere!) Kladio sam se na oveka i njegovu volju za koje
ne postoji prepreka. Ukoliko je tu i ljubav, onda je re o nesumnjivo dobitnoj kom
binaciji. Jer, rekoe, ljubav sve pobeuje. I preskae. Ne samo da su to drugi rekli,
ve sam to i sam oseao.
Kako bih dokazao ispravnost postavke sopstvene teorije o ivotu, namerno sam
poeo da se navlaim na heroin! Svaki dan, u svakom pogledu... snifovao sam ga sve
vie. Otprilike, mesec dana. Umesto da skidam zvezde sa neba, devojci sam hteo da
dokaem da se ovek moe navui i, potom, snagom sopstvene volje ,,skinuti sa hero
ina. Protivnik se, meutim, pokazao mnogo ilavijim i (jo vie) lukavijim nego to
sam pretpostavljao. Ipak, nakon tih mesec dana uspeo sam da se skinem sa heroina.
Ali, nije on sa mene! Pauzirao sam oko mesec i po dana, ne rastajui se od njega.
Kako? Non-stop sam ga imao uz sebe. Ne shvatajui da je to, u stvari, ,,za svaki sluaj.
Opravdanje pred samim sobom je bilo to to sam nekih godinu dana pre upoznavan
ja, zaljubljivanja i navlaenja, poeo da dilujem drogu.
Ta prva kriza, nakon privremenog prestanka, bila mi je i najtea. Krizu sam, naime,
uvek mogao da prekinem jednom ,,linijicom. Sve vreme sam bio svestan toga. Videvi da
devojci ni na kraj pameti nije ,,skidanje, prestao sam i da nabavljam i da dilujem heroin.
Sa njim je otila i devojka. Na cela tri dana. Moja teorija je pucala po svim avovima. Ski
danje nije ilo nikako, a najjaa ljubav na svetu se pretvorila u pepeo i prah. Pepeo
pepelu, a prah u - venu!
Bio sam ljubomoran kao pas. Muio se razmiljanjima (i zamiljanjima) gde je nesta
la, sa kim je upravo sad, u ovom trenutku, ta radi sa njim, ko je snabdeva sa obaveznih
pet ,,doza dnevno (doputao sam joj samo da snifa kako se ne bi ,,buila intravenskim
uzimanjem), kako i ime mu na to uzvraa... Milion moguih i nemoguih kombinacija.
Sve obojene u crno. A gde smo sad mi? Gde ispari onolika ljubav, privrenost, toplina. Zar
je mogue da postoji neto jae od toga Mogue je, mogue je ...
Naravno, morao sam da ,,puknem. Nabavio sam novu koliinu. Ali, sa njom se vrati
la i - ona! O, sree li i blaenstva. Ve nakon mesec dana, heroin sam uzimao intravenski.
Nek ide ivot. Vano je da se ona vratila. Prilikom drugog uzimanja, prvo se ona sredila a
potom i mene ,,uradila. Sredila se polovinom sadraja iz ,,gana (prica), izvadila ga iz
ruke i zajedno sa sve njenom krvlju dala meni direktno u venu. To je bio prvi i, mislim,
poslednji put da sam od bilo koga uzeo drogu na takav nain. Sa istim pricem i iglom...
I stan smo iznajmili. Prolee je ulo u sobu moga brata arlija. Godinu dana smo iveli
zajedno. Poetiku i patetiku su zamenili agonija i dilovanje, paranoja i strah od ,,padanja i
milicije. Kasnije, i sve vei dugovi izuzetno opasnim tipovima. Bio je to definitivan kraj moga
,,carstva. Sve to sam imao i stekao, pretvorilo se u prah. Bez pepela. A ona? Opet je nesta

la. U stvari, otila je da ivi u Kinu. Taman tamo dokle nema anse da dobacim. Ne seam se
od koga sam uo stihove koji su mi se u to vreme neprestano vrteli kroz glavu: .. .E, ba si
glup i naivan Cvetko... Nee ona Cvetka zbog metka, ima ona svoga Cvetka sa kim krevet
deli... Tako nekako. Kau da ih je napisao danas ugledni beogradski sudija Slobodan Rai.
Naputen, navuen i u krizama, mislio sam da je ivot za mene definitivno zavren.
Gore od toga nije moglo...
Da, ne rekoh da su moj otac i deda lekari. Deda je bio naelnik Odeljenja za hema
tologiju na VMA i jedan od osnivaa ove institucije. I otac je radio na VMA. Kao imunolog.
Po prirodi posla, imao je i HlV-pozitivne i pacijente obolele od AIDS-a. I tada, kao i
danas, meu njima je najvie narkomana. Tek posle dolaze pripadnici ostalih takozvanih
rizinih grupa.
Navukao sam se, dakle, 1990. godine, a 1993. prvi put uradio test na HIV. Logino.
iveo sam rizino u svakom pogledu. Pored droge, bio sam i sa mnogo devojaka pre toga,
bez zalaenja u njihove biografije. O zatiti, u smislu kondoma, nisam razmiljao a jo
manje je upranjavao. Prirodno, pa kako bude.
Na prvom testiranju sam bio ,,negativan. Nakon est meseci na kontrolnom testu (test
provere) - ,,pozitivan! Oba sam radio na VMA, kod oca sa kojim sam i podigao rezultate.
Uhvatio se za glavu. Bili smo u oku i uplaeni. Znali smo da je re o neizleivoj bolesti.
Otac me je kroz suze upitao: Hoemo li da se borimo? Rekao sam i sam plaui: Nar
avno da hoemo!
Zagrlili smo se kao nikada do tada. Bogu hvala na tom zagrljaju!
Majci smo poslednjoj rekli. Znali smo da je najosetljivija. Nije mogla da obuzda
krik bola.
Eto, tako je poela moja tragedija od ivota. Prizvao sam je (pre)visokim miljenjem o
vlastitim mogunostima. Verovao sam, kako rekoh, da sam ,,specijalno jak i izdrljiv. Na
drogu su se, u mojoj glavi, navlaili samo slabii i glupaci, to jest narkomani.
Ali, zar se ,,to ne deava samo drugima. Otkud meni? Ba si glup i naivan Cvetko...
Gore od toga, zaista nije moglo. ivot mi je bio uniten. Bez prava na popravni. Prvih
est meseci, nakon tog saznanja, proiveo sam u nekakvom psihikom rasturu. Drogirao
sam se kao nikada do tada. estoko, ful dozom i do kraja. Naravno, ni samoubijanje nije
jeftino. Poeo sam da laem i, prirodno, kradem. Nita nisam proputao to ide uz bolest
zavisnosti. Kad je bal, nek bude do daske.
Seam se, recimo, da sam nakon upoznavanja sa Todorom (poto je njegovo prihvatil
ite u Lole Ribara za tipove poput mene radilo non-stop) jedne noi banuo kod njega sa
nekim lusterima, a moda su bili i ventilatori, u nameri da mu ih uvalim i doem do neke
kinte. Odakle mi? Nemam pojma. Znam jedino da ih nisam zaradio... Uasnuo se! Poeo
je da sike na mene da se gubim inae e da zove miliciju. Koji mu je, mislio sam se. Ipak,
nije propustio da mi dobaci sa vrha stepenita da mu se javim kad doem sebi. A nisu bili
loi ti lusteri, a moda i ventilatori... Naravno, doao sam posle nekoliko dana i izvinuo mu
se. Prihvatio je izvinjenje ali nije propustio priliku da mi oita vakelu. Morao sam da
odutim. Spao sam na najnie grane i bio oajan.
Otac je kao lekar odmah znao da leka mojoj bolesti nema. Saznali smo da imam i hep
atitis C. Prvo smo se obratili dr J-u na Infektivnoj klinici. Dugo se poznavao sa ocem.
Roen na Svetski dan borbe protiv AIDS-a, iz lekarske porodice, sin strunjaka koji se
posebno bavi problemom HlV-a i ima kontakt sa velikim brojem HlV-pozitivnih pacijena

ta, zavisnika od ,,tekih droga. Ne, nita nije sluajno. Znao sam da je sve to u nekakvoj
vezi i nekako predodreeno. Iz ko zna kakvog razloga je moralo da bude upravo tako kako
je bilo. A nije bilo slavno.
Kada sam prvi put video famozno VI odeljenje (za HIV/AIDS) Infektivne klinike,
bio sam uasnut i zgroen. Na ta je to, brate, liilo! Ipak, moj osnovni problem i dalje
nije bio virus, ve pre svega i iznad svega - droga! Preporueno je da ,,pod hitno kren
em sa uzimanjem nekog leka koga su tada svima prepisivali za HIV, a za koji sam
odmah saznao da je izuzetno toksian i da od njega moe (mada i ne mora) oveku da
opadne kosa ili mu se raspadne jetra ili ko zna ta sve jo. Pri tome, ukoliko jednom
pone da ga koristi, vie nikada ne sme sa njim da prestane. Znai, jo jedna doivot
na ljubav. Pomenuti lek je donekle poboljavao zdravstveno stanje, a odnekle pa do
kraja - rezultate testova! Koliina CD4 odbrambenih estica u organizmu i PCR test
kojim se odreuje broj virusnih kopija po jedinici krvi. Ova dva testa su za nas zakon.
Bez obzira na to da li se njima prati tok bolesti, uspenost primenjene terapije ili stan
je pacijenta koji nije pod medicinskim tretmanom. Ukratko, nije vano kako se pacijent
osea, vano je ta kau testovi.
Odbio sam da pijem ponuene lekove bar dok ne budem na to boleu ili drastinim
padom imuniteta, nateran. ovek, naime, ne umire od samog virusa, ve mu on unitava
prirodni odbrambeni mehanizam u toj meri da umire od raznih tzv. oportunih infekcija
usled znaajnog slabljenja imuniteta.
Otac je kao imunolog i sam znao kolika je tetnost ovih lekova. Poeo je da se
raspituje i za neke druge, pa i mogue alternativne metode leenja, koje bi mi eventu
alno pomogle u bici sa virusom. Ako nita drugo, poeli smo mnogo bolje da komuni
ciramo i saraujemo u vezi mog leenja. Velika veina ljudi sa HlV-om ima potrebu
da to je mogue aktivnije uestvuje u svom leenju i sazna o bolesti sve to se saznati
moe. U svoj toj nesrei imao sam bar toliko sree da imam oca koga sam mogao da
pitam o svemu. Da iz prve ruke saznajem sve novosti u vezi nje. Leei druge, otac je
uo za mnoge alternativne metode. Mnoge su bile potpuna besmislica i prevara, ali
jedna je, po svedoenju pacijenata i na osnovu rezultata analiza raenih na VMA,
davala izuzetno dobre rezultate u pogledu (iz)leenja herpesa. Bez obzira da li je re
o ,,obinim pacijentima, HlV-pozitivnim ili obolelim od AIDS-a. Dobro razmislivi o
svemu, otac mi je ponudio da odemo do oveka o kome se toliko prialo i pisalo, upoz
namo se sa njim, a potom i procenimo da li moemo i hoemo li da isprobamo njegov
nain leenja na meni.
Do pojave herpesa, naime, dolazi usled pada imuniteta i ukoliko neto pospeuje
njegovo zaleenje i povlaenje u najkraem moguem roku, onda definitivno ima i
snano podsticajno dejstvo na ukupan imunitet u smislu podizanja nivoa odbrane orga
nizma. Strunost lekara i ostalog medicinskog osoblja na Infektivnoj klinici, atmosfera
koja je tamo vladala, uslovi leenja i refundacija za pomenute terapije, uticali su da se
opredelimo za sve osim za ovu ustanovu. Naravno, uz to je ila i ve pomenuta doiv
otna terapija, ne uzimajui u obzir mogue kontraindikacije koje su, u veoj ili manjoj
meri, bile i individualne. Moda ak i genetskim kodom ili, pak, nainom ivota pre
disponirane.
Eto, sa takvim razmiljanjima i u takvoj situaciji smo upoznali Todora, to jest dok
tora Todora Jovanovia, i njegov preparat Todoxin proizveden na bazi bilja. Potpuno

bezopasan i bez ikakvih kontraindikacija. Pored bezuslovne podrke oca i sree da ni on


nije bio za to da odmah ponem sa pomenutim HlV-terapijama koje je nudila tadanja
nauka, a nudi ih i dan-danas ali unekoliko modifikovane i poboljane u smislu naina
primene, neto boljih rezultata i ,,kupovine dueg vremena za obolele (i dalje se sig
urno umire, samo je vreme tog procesa donekle produeno), ono to je presudilo da se
konano odluim za terapiju dr Todora Jovanovia jeste injenica da je Todoxin apso
lutno nekodljiv prirodan preparat sa sastojcima koji moraju da prijaju svaijem, a ne
samo obolelom organizmu.
Pored toga, i sama Todorova pojava i pristup mom leenju su znaajno uticali da
donesem takvu odluku. A takve odluke nikada nisu lake. Ve prilikom naeg prvog
susreta ostavio je na mene izuzetno pozitivan utisak i, na samo njemu svojstven nain,
ulio novu nadu i optimizam nakon tolikog vremena oajanja, straha, samosaaljenja i
patnje. Objasnio mi je da smo svi mi, u stvari - rtve! Prvi put sam od njega uo da
nisam ja iskljuivi krivac za sve to me je snalo. Bukvalno mi je skinuo dobar deo
tereta krivice za sopstvenu bolest koji sam do tada nosio. Vremenom je naa komu
nikacija i saradnja dobijala nov kvalitet. Poeli smo da razgovaramo ne samo o prob
lemima HlV-a, ve i o smislu samog ivota i novog pogleda na sve. Jer, moja najvea
borba je bila borba sa - narkomanijom.
Todoxin sam poeo da koristim od 1993. godine. Tada se uzimao na prilino komp
likovan i teak nain, pored toga to mi se njegov ukus u poetku nije dopadao. Valjalo je
disciplinovano uzimati jednu supenu kaiku preparata na svaka dva sata - 42 dana zare
dom. ak i nou. Doktor je to nazvao udarnom terapijom. Kasnije sam se privikao i
proao kroz najmanje est ili sedam takvih terapija. Ukoliko izuzmem drogu i stanja koja
ona sama po sebi izaziva, bio sam zdrav u svakom drugom pogledu!
Sve do 2003. godine, iveo sam bez veih ili teih bolesti. Dakle, kao sav zdrav svet.
Poneka prehlada, grip i - nita vie. O hepatitisu i ostalim bolestima da i ne govorim.
Todoxin je, dakle, jedini preparat koji sam koristio tih desetak godina i bio sam (goto
vo) zdrav. Dr Todor Jovanovi mi je pomogao na stotine puta. Toliko sam ga zavoleo, da mi
je kasnije u ivotu bio jedini logian izbor za venanog kuma. I dete mi je krstio. Verujem
da je to najbolja ilustracija prirode naih odnosa tokom dugog niza godina. Nikada mi nije
naplaivao lekove i preparate, a pomagao mi je kad god je trebalo.
Do 2003. godine, svata se ispodeavalo u mom ivotu. Da je bilo malo vie dobrog,
ne bih zakerao. U medijima sam 1997. godine obznanio ko sam, ta sam, ta me mui
i kako se borim. ivot mi se izmenio u svakom pogledu. Sticao sam znanja o HIV-u,
produbljivao ona iz narkomanije. Na alost, imao sam ve dugogodinje (dragoceno)
iskustvo u vezi oba. Drao sam predavanja, gostovao u radio i TV emisijama, 1998.
osnovao organizaciju GOD u beogradskom Domu omladine, zatim 2000. godine
pokrenuo rad prvog centra za leenje narkomanije bez upotrebe medikamenata, pri
emu je promena naina ivota bio osnov terapije. U poetku smo nas dvojica zaleenih
narkomana vodili Centar u iznajmljenoj kui na Avali. Time sam se bavio skoro do
kraja 2002. Ve pet godina vodim i autorsku radio-emisiju Narkomani, ljudi meu
nama. Pisao sam i vie lanaka za ,,enu, ,,Krug, sajt omladine JAZAS-a gde s vre
mena na vreme jo uvek piem kolumu ,,Ja i moj virus. ivot mi se, dakle, okrenuo
,,naglavake, radio sam tempom koji je malo ko mogao prati. Jasno je da o HIV-u
nisam gotovo ni razmiljao jer sam se izvanredno oseao.

Leenje na Infektivnoj klinici se, s druge strane, vremenom svelo na veoma retke posete
i analize koje sam veinom radio kod oca na VMA. Jer, kada god bih i otiao do tamo, sluao
sam jednu te istu priu - sa novim terapijama treba poeti to pre, pre nego to ovek oboli,
kako bi efekat novih trostrukih terapija bio jo snaniji. Nisam padao na te prie. Oseao sam
se izvrsno, nikada bolje, a elju za drogom uspeo da savladam na dui period.
Ali, kako nita ne traje veito, a pogotovo lepo, iznenada su me spopale estoke
tem perature, opta slabost, bolovi u stomaku i ko zna kakve jo bolesti i muke, od
kojih je svakako bila najea - tuberkuloza jetre. Ipak, nastavio sam da radim koliko
god sam mogao. Uskoro sam, meutim, morao da napustim sve tee poslove. Pre
svega rad na Avali. Mesto predsednika GOD-a prepustio sam dotadanjim saradnici
ma. Ne previe vinim, s obzirom na to da su za svega godinu dana izgubili i
upropastili sve to smo do tada postigli.
Dakle, moj prvi (ponovni) odlazak na Infektivnu kliniku je bio u vreme izuzetno
visokih i dugotrajnih tem peratura koje su jasno ukazivale na tuberkulozu. Morao sam
da odleim mesec i po dana u bolnici da bi se ispitivanjima to i utvrdilo. Tri lekara,
koliko ih ukupno i radi sa HlV-pacijentima, odluili su da prvo mora da se uradi biop
sija jetre kako bi se precizno utvrdilo od ega treba da budem leen. Pre toga, terapi
ja tuberkulostaticim a nije dolazila u obzir. Ma koliko bilo jasno o emu je re, pri
tiskali su me i insistirali na svojoj odluci. Ni ja, meutim, nisam poputao. Uporno sam
odbijao biopsiju i zahtevao da me lee pomenutim lekovima. To je trajalo punih mesec
dana. Dobijao sam infuzije, dodue sa baktrimom i ko zna ime jo, etiri puta dnevno
na svakih est sati.
Ipak, nije bilo druge. Morao sam da popustim. Kao pametniji? Nisam ba siguran. U
svakom sluaju, biopsijom jetre je definitivno potvreno ono na ta se i sumnjalo. Poelo je
moje leenje od ve uveliko odmakle i pogorane tuberkuloze. Nakon toga su me dva puta
otputali. Bilo je to u vreme kada nisam morao da dobijam infuzije.
Istovremeno, poelo je ubeivanje da konano krenem i sa anti-HIV terapijom,
naravno, uz lekove dobijene za tuberkulozu. Pritisak je dolazio sa svih strana. Nije me
pritiskao samo onaj to je urio na voz. Presudilo je, meutim, oevo ubeivanje. I na
to sam, konano, pristao. Dali su mi i tuberkulostatike i trostruku terapiju za AIDS.
Pitao sam - ima li jo?
Od prvih lekova u toj ,,turi, jedan sam zauvek zapamtio. U sadejstvu sa ,,izoniazidom
za tuberkulozu, ,,astio me je kontraindikovanom neuropatijom. I dan-danas me estoko
mui, a svodi se na bolove u nogama, utrnue, izazvano odumiranjem nekih nervnih
zavretaka. Usledilo je jo jedno otputanje na kuno leenje. Pa, nakon mesec dana,
povratak na VI odeljenje na jo dva meseca agonije.
Drugi odlazak na kliniku je ujedno bio i najdramatiniji. Konano shvativi da fizi
ki ne mogu da podnesem toliku koliinu lekova, odluili su da privremeno prestanem sa
antiretrovirusnom terapijom koju sam do tada pio bar dva ili tri meseca. Bukvalno, jedva
sam preiveo. Iz tog vremena potie prva slika mog kazivanja. I ja (moda) imam duu.
Izvesno vreme sam pio samo tuberkulostatike. Kad se tuberkuloza malo primirila (valj
da sam se i njoj smuio), onda su mi dali drugu kombinaciju, pa nestaica, pa trea kom
binacija, pa, umalo pa-pa...
Istini za volju, izvesno poboljanje sam primetio od ,,trizirita. Po jedan ujutru i uvee.
Da mi se povrati snaga. Penjanje uz stepenice, u to vreme, doivljavao sam kao osvajanje

Kilimandara. Svaki stepenik sam morao da ispotujem. Da na njemu odmorim. Krenem u


radio-stanicu, a do nje dva sprata. Bez lifta. Deset minuta uspona. Baka bolovi od triziri
ta. Kua asti!
U ovom, da tako kaem , poslednjem a veoma vanom periodu, ee sam
poeo da sum njam u ,,kaletru koju su mi prepisali da kao dodatak retroviru.
Mesec dana sam se strogo drao uputstva sve dok nisam doiveo, u najbukvalni
jem sm islu - gr mozga! Ne znam kako bih drugaije opisao taj oseaj. Uas
jedan. Lice mi se ukoilo toliko da sam poeo da m ucam . Sutradan je trebalo da
gostujem u jednoj em isiji B92, ali nisam mogao da govorim, da se kontroliem .
Naisto - lud! To je potrajalo nekoliko dana. Daj, k o velim, da proitam o kakvom
je leku re, m ada to ne volim. U napred znam da su kontraindikacije uasne.
Koliko da oveka psihiki dotuku, ako ve nisu fiziki. Posle itanja mi je bilo jo
gore. Pisalo je da se nikako ne sme prepisivati pacijentu koji im a problem e sa
jetrom , uzim a m etadon i tako dalje. Ukratko, od tri najcrnje kontraindikacije, ja
sam imao sjajne uslove za sve tri! A, ipak, lekar mi je prepisao taj lek ne rekavi
mi, pri tom, ni jednu re iz uputstva za upotrebu. Ni jednu, jedinu re. Istog asa
sam ga izbacio sa ,,spiska za korienje.
Dr M. tvrdi da od tog leka danas nema boljeg. A uopte nije lek za HIV! Eno ga u
friideru i dan-danas. I ne pogledam ga a kamo li da ga dodirnem. M. ga uporno forsira.
Poput ,,keletre u vreme one nestaice lekova. Sad imaju novi fazon, verovatno veoma
jeftin. Kad god nema lekova, dupe na sunce, jedna, dve, tri injekcije, i - gotovo.
To najbolje znaju ovi muenici to su proli sve terapije. Ponajbolje S. koji ivi na klin
ici. Nema gde da ode. S obzirom na ono kroz ta je do sad sve proao sa terapijama, udi
me da je uopte iv. Kakav organizam i kakvu li tek psihu ima, sam Bog zna. A ivi u epi
centru smrti! S. je, inae, musliman, prvo bi a potom ist homoseksualac. Nesretnik nema
nikog. Ili, moda, ne sme da prizna. Na klinici ivi ve tri godine. Doao je malo posle mog
prvog dolaska. Od tada se ne mie. Niti mu ko dolazi, niti ga ko obilazi. Osim raznoraznih
terapija. Ni jedna ga ne mai. Kako nova stigne, S. doi vamo. I nikad mu nije bolje. Uvek
gore. I jo izdrava!
Ali, da se vratim na sopstvenu priu...
Pre poetka tretmana ,,trivizirom, insistirao sam da mi urade PCR. Tako pie i u uput
stvu. Sledee testiranje je posle tri do est meseci, da bi se videlo ima li promena. Pre poet
ka sam imao oko 167.000 kopija i ,,nula posle est-sedam meseci. Svi ti lekovi sadre
rekombinantan interferon koji sto posto daje ,,nula kopija a moe i da povea CD4.
Pa, opet nestaica. Protestujem, ali trudei se da se ne uzrujavam previe oko toga. To
mi nikako ne odgovara. Na PCR testu - ,,nula. Sve je O.K. Ajd, zdravo! Neu da pijem tamo
neke ,,keletre. Ovo boli, od ovoga oi iskau. Hou da odmorim. Izvesno vreme nita
nisam pio. Sad protestuje dr J.:
- Zato si prestao?
- Zato to nema leka!
- to ne uzima neki drugi?
- Pa, ne bih ba svata da uzimam.
- Dobro, de. Hajde da ,,trizirir ubacimo u ,,kaletru...
- Zato u ,,kaletru, zato ne samo ,,trizirir?
- Ona je najbolja.

- Pa, dobro, jel ona im a...


- Nema nita!
Odem kod dr R-a, poalim mu se na ,,gr mozga. On me pogleda iskosa i izvesno
vreme uti. utim i ja.
- Ti si imao gr mozga od ,,kaletre? - prenu se dr R. najednom. - Pre e biti da ti je od
neeg drugog!
Jasno mi je. Misli na drogu. Uvek dobar izgovor. Kao, nema anse da je od ,,kaletre.
A siguran sam da nisam jedino ja imao takve nuspojave. Samo sam jedini imao petlju da to
kaem. Tano mesec dana sam je pio. U poetku nije bilo problema, ali kasnije - ne pitaj.
I, udna mi je nekako... Ona je, u stvari, dodatak terapijama i u uputstvu lepo pie da moe
da izazove kontraindikacije u sadejstvu sa antiretrovirusnim terapijama, sa metadonom i
kod ljudi koji imaju probleme sa jetrom (hepatitis itd.). Gledam ga i mislim se: da li je lud
ili zaluen i bez mozga ili - zao. Nije, valjda, da hoe namerno da me rokne. Nisam ba
toliko opasan...
Ne, zbilja, prvi put mi se dogodilo tako neto. Uas, frka, panika. Mislio sam da u se
potpuno oduzeti i iveti poput biljke. Nema mrdanja, kontrole pokreta, nita... Biljka.
Trava, brate. Bar da je vutra...
Svu snagu sam uloio da samog sebe smirim. Da mogu da razmiljam. Nervni
slom? Modani udar? Nita od toga. Prava re je ,,gr m ozga. itanje uputstva me je
,,prosvetlilo. Strah je zamenio - gnev. Dolo mi je bilo da nekoga, sad ja, roknem.
Otac me smirivao. Ma, daj, ti, paranoja... kad sam se malo smirio i objasnio o emu
je re, i on e:
- Od ,,kaletre? Ma, daj, to prvi put ujem. Pre e biti od neeg ,,drugog!
Nita im, brate, rie moe. Ko slonovi su. Otporni na sve.
Neki strunjaei zvanine medicine su mi posle rekli da je to, moda, zato to sam
dugo uzimao Todoxin. Da V je zaista toliko lud... Kao, Todor pria jedno, a ovamo mu
umiru pacijenti. Prialo se da je svojevremeno dr R. esto govorio da Todoxin ,,ubija jetru.
Kako, kad njegovom upotrebom uvek na poetku leenja doe do transaminaze, do nor
male. Nisam jedini pacijent koji to zna. S druge strane, prialo se da se pre dve godine jedan
bogati Grk, uoi same transplantacije jetre, potpuno izleio upravo Todoxin-om! Svi su,
kau, bili u oku. Kako je to mogue kad nije bilo nikakvih izgleda da se izlei. Niko nika
da nije leio jetru...
Posle su dr R-a i dr D-e suspendovali. Izvesno vreme je radio samo dr J. Pa su ih
vratili, pa se opet neto zakuvalo... Ne zna se ko koga. A pacijenti ko zeevi u kavezu.
ekaju da se to zavri, pa da vide koga e za ui pa napolje. A.L. im je omiljeni
dugogodinji pacijent. Na njemu sve novo isprobavaju. ,,Bombarduju ga novim lekovi
ma. Kako koji stigne, mali linja li se, doi ovamo... I on prilazi i pije ili ga ,,bue ili ga
gue. ta im volja. Zadnji put sam ga sluajno sreo u gradu. Suv. Ne mrav, suv! Odmah
vidi da neto debelo nije u redu. Toliko se jadan sasuio. Pokazivao mi je ovooolikeee
lekove. I te ,,kaletre su velike, ali najnovije, sauvaj Boe. Kao, dr J. mu dao za HIV. U
est ujutru, u podne, u est popodne, pono... Nenormalno. Pije nekih 25 tableta na dan!
Ipak, za njega je dr J. mali bog. I taka.
I to je na problem. Pacijenti. Otkinuti i uplaeni. I, ta sad ti hoe - kau mi - da
napadamo lekare pa da ostanemo i bez onih koji hoe da rade sa nama. Ma, nosi se!
Nije stvar u tome - pokuavam da ih ubedim - ali zar vam nije sumnjivo to to niko

nee da radi sa nama? ta, gadljivi su na lovu, honorarnu kintu od predavanja, na


putovanja po seminarima i kongresima, od mogunosti da napreduju u poslu bavei
se malo poznatom boleu... Kao, ulkusi i ,,srke su izazovniji. Nije nego. Gadljivi. Ja
samo ne verujem da nema zainteresovanih. Ako nigde drugo, ono bar meu studenti
ma medicine. Problem je, meutim, u tome to svaku novu facu prvo propuste kroz
dril. Da se zna ko je gazda a ko treba da trai posao na drugom mestu. Hoe da mu se
sve smui i da sam zatrai da ode. Za njih je: to manje, to bolje. Mali im je ,,but.
Zato da ge dele sa drugima?
Kad je, kako ujem, dr B. Lj. uao u Todoxin-ov program za HlV-pozitivne (a sa jed
nim od njih je kolski drug), ovi otkinuli: ta e im B. Lj., kakve on ima veze sa HlV-om, on
to ne moe da radi i niko to ne moe da radi... Ne dozvoljavaju nikome da ue u taj posao.
Za njih je to nona mora.
A pacijenti, ko pacijenti. ute i trpe. Zbog frke i gra da se ne sazna ko su, ta su
i kako su doli tu gde su. S druge strane, strepe da neko (ne daj Boe) uhapsi ove ili
ih prebaci na drugo radno mesto. Kao, ko e onda da brine o nama? vor-situacija iz
koje nema izlaza. Aleksandar Makedonski je odavno mrtav a danas nema pravog
maa. Sve sam pitolj.
Hrana na Klinici je posebno oajna. Pod uslovom da je to zaista hrana. Nesretni
ci koji nemaju koga da im donese neto za jelo, prinueni su da jedu splaine etike
tirane kao ,,doruak, ,,ruak i ,,veera. Jo da nema onog jednog friidera, poska
pavali bi od gladi. Dobili smo ga, inae, nakon mog pojavljivanja u televizijskoj emisi
ji ,,Biseri. Ako bi neki nesretni sretnik i dobio hranu spolja, brzo se kvarila bez
friidera. Dobili smo ak - dva. Jedan koriste pacijenti i nalazi se u trpezariji sa
najtvrim stolicama na svetu. Drugi su uzeli lekari za serume. Drugi je, naravno, i
vei i bolji...
Za Novu 2005. godinu, GOD je kupio nov televizor za pacijente. I on je u naoj
trpezariji. Svakog 1. decembra i u vreme novogodinjih i boinih praznika organizuje
mo posetu VI odeljenju Infektivne klinike, delimo poklon-paketie i kitimo jelku. Njeno
ukraavanje, uz prigodno posluenje, organizuje se uglavnom u saradnji sa omladinom
JAZAS-a. Gde god se moglo, uspeli smo da poneto pomoi ,,izboksujemo. Pre neku
godinu su i okreene neke prostorije, postavljene su male neonske lampe pored svakog
kreveta, i dueci su neto bolji, a kreveti i dalje do bola oajno neudobni. I grejanje je zimi
dobro, a kompletno su sreeni jedno kupatilo i toalet, tako da pacijenti danas imaju dva
kupatila. Na raspolaganju nam je, inae, oko 25 leajeva a povremenih ili stalnih pacije
nata izmeu 300 i 400. Pa, ko je bri. Ukoliko se raunaju i oni koji samo svrate na pre
glede, ima nas bar jo toliko.
Rekoh, samo tri lekara rade na svim HIV/AIDS sluajevima u beogradskoj Infek
tivnoj klinici. I kakvu god bolest da dobijemo, i ta god da nas snae, mi HlV-pozi
tivni moemo i moramo samo tamo na tom odeljenju da se leimo. Oni su naa sud
bina. Ukoliko nekoga zaboli zub, recimo, jedan jedini zubar (u Ulici Stanka Subotia)
hoe da radi sa nama. Preciznije, kada je to neophodno. I, iskljuivo - vadi zube. Za
popravke se, valjda, ide na neko drugo mesto. Gde? Nemam pojma! U takvoj situaci
ji, po slovu nekog novog zakona, doneta je odluka da odnedavno samo u domovima
zdravlja moemo da radimo i najobinije analize. E, sad, moe samo da se pretpostavi
kako na nas gledaju kad doemo u Dom zdravlja sa dijagnozom ,,HIV-pozitivan a

oni trebaju da nam vade krv i rade analize. Pogled ispod oka je najmanje i najblae
to nas moe snai.
Na Infektivnoj klinici, dakle, vie ne moemo da radimo ni krvnu sliku, niti ita
drugo. Tamo nas ekspeduju samo kad nam se sloi do te mere da ne moemo kod kue
da se leimo, gde nam jedino rade pomenute testove na CD4 i PCR. Ali, tek to je oduvek
bio i ostao problem. Beogradska Infektivna klinika je, kao donaciju, dobila maine uz
pomo kojih se rade ove analize. Izuzetno su skupe. Mislim da im se cena kree od neko
liko stotina hiljada dolara pa do celog miliona, u zavisnosti od vrste, mogunosti,
tehnologije, itd. Jedna maina je odavno dobijena od Soro fondacije, a druga je stigla
nakon Kongresa o HIV/AIDS-u u Barseloni. Ali ta se sa njima dogaa, za mene e osta
ti veita tajna. Jedna je i dalje, koliko znam, na Infektivnoj klinici. Gde je druga, izgleda
da ne znam ni ja niti iko drugi.
Radei za fond SPC ,,ovekoljublje kao koordinator projekta za pruanje pomoi
obolelima od AIDS-a, napisao sam (u formi traenja) ta je sve potrebno naoj klinici. Jedna
od stavki su bili i, takoe izuzetno skupi, reagensi za godinu dana bez kojih su pomenute
maine beskorisne. Mislim na ampule za testiranje od 100 do 350 pacijenata, u zavisnosti
o kojoj je metodi re. I dobili smo ih. Ali, koliko znam, situacija je opet ista. Pacijenti mora
ju sami da plaaju analize. Krv vade na Infektivnoj klinici, a PCR se radi u nekoj od privat
nih laboratorija. Infektivnoj klinici opet nedostaju - reagensi! Dakle, ak i kada se nabave
reagensi, Ijude opet alju u privatnu laboratoriju zato to je preostala maina na klinici
navodno - u kvaru.
U svakom sluaju, oko laboratorije je ee muvanje. Taj . koji je vodi. Kad sam
od ,,ovekoljublja obezbedio donaciju, nisu hteli da me vode na razgovor nego e, kao,
oni da se o svemu raspitaju. Nisu mutavi. Dobro su znali ta sve mogu da pitam na tom
sastanku. Imam utisak da takvo stanje odgovara uem krugu ljudi koji od toga ima pro
cenat. Za nas pacijente to u praksi znai da za svaki PCR pregled izvadimo iz svog
depa ne manje od 130 evra! A bez ovih analiza, naglaavam, ne moemo da pratimo
tok svoje bolesti i leenja.
Jedna, a potom i druga nevladina organizacija, ukljuene su u ovaj biznis. Kada se,
meutim, pojavila pria po medijima a zatim cela ,,stvar poela da zahuktava, privre
meno je prekinut. Jedan pacijent je, naime, o tome govorio u listu ,,Nacional. Kada su
novinari pozvali dr J. za komentar, ovaj se (oigledno zbunjen) ,,izlajao i za mnoge
druge stvari o kojima nije pitan, izmeu ostalog i za nestanak dokumentacije od 80-ih
do 1990. godine, navodno izgubljene tokom NATO bombardovanja. Bilo kako bilo, dve
nevladine organizacije su, samo za posredovanje prilikom kupovine reagenasa od
,,Roa, uzimale u svoj dep najmanje 10 do 20 evra po pacijentu. Kako? Reagensi su
kupovani ,,na crno, dakle bez poreza, toboe zarad naeg dobra kako bi nas pregledi
kotali manje.
Od tada u ekaonici stoji obavetenje sa potpisom dr Pelemia, sadanjeg naelnika
Infektivne klinike, da se strogo zabranjuje iznoenje krvi pacijenata u bilo koje druge lab
oratorije i zabranjuje rad svim nevladinim organizacijama unutar klinike ili ekaonice
kakav je, inae, do tada bio obiaj.
I dan-danas je veliki problem uraditi pomenute analize besplatno. Gotovo
nemogue. Veliko je pitanje gde se one rade i ko ih radi? Ni sa lekovima nije bolja
situacija. Podrazumeva se, po nas pacijente. Svake godine se, otprilike tromoseno,

pojavi problem sa lekovima kojih nema. Pod uslovom da ovek ne moe da odvoji u
proseku od 1.000 do ak 4.000 evra. Kako velika veina pacijenata to nije u stanju, prin
uena je da pije ono ega ima ili ta im se da. Ako nema konjaka, dobra je i ,,brlja, ako
nema heroina, dobar je i miomor... A mogu i da ne piju nita. to, moe im se. alu
na stranu. Sve je to uasno stresno. Valja proi kroz torturu i veiti strah u kome nas
dre: bie lekova - nee biti; bie reagenasa - nee biti... ak i zdravog oveka, bez
HlV-a ili neke druge bolesti, to ubija, ta neprestana briga i strah kojima smo izloeni.
Onaj ko iole poznaje ovu materiju, zna kako se sve ovo odraava na ionako naruen
imunitet i celokupno zdravlje.
S druge strane te prie, rekoh, stoji strah od diskriminacije zbog koga veina uti i ne
pria o onom to nam se dogaa.
Kada god vidim nae lekare da govore u medijima, nikada ne ujem da trae pomo za
nas, HIV/AIDS osuenike. Ne. Situacija je ,,pod kontrolom, radi se izvrsno, ak vrhunski
s obzirom na trenutne uslove u drutvu itd. Nikada, recimo, nisu zatraili da se na odeljen
ju zaposli bar jo tri lekara, jer ih je malo. Nekome to oito debelo odgovara jer ima satis
fakciju u novcu i monopolu na putovanja po seminarima, kongresima i sl. Nas niko nita
ne pita, niti nam ta kae. Ali zato, imam utisak, svaki pokuaj samoorganizovanja se
,,minira. To nikome ne odgovara, niti ko eli da podri, iako se po Zakonu o infektivnim
bolestima naa bolest i njene pratee pojave obavezno i besplatno tretiraju od strane
drave. Ne od strane pojedinaca, pacijenata i njihovih porodica, upravo zato to su kao
infektivne mogua pretnja za celo drutvo.
Danas, inae, ponovo vodim GOD i radio-emisiju, povremeno drim predavanja,
piem kolumnu za sajt JAZAS-a, dajem intervjue. Snimio sam i nekoliko dokumen
tarnih filmova. Jedan od njih je 1998. godine dobio nagradu na Festivalu jugosloven
skog dokum entarnog filma - za najbolju reiju. Re je o autentinoj prii o mom
dotadanjem ivotu.
Nakon savladavanja tuberkuloze i povratka na sopstvene noge, ponovo sam oiveo
aktivnosti u vezi projekta Povratak u ivot. Re je o projektu koji je trajao godinu dana i
bio usmeren na direktno pruanje pomoi za 25 osoba koje ive sa HlV-om.
Bio je to dugaak put. Skoro dve godine sam na jedvite jade odlazio samo do toaleta.
O duim ,,etapama nisam mogao ni da razmiljam. Ipak, odlasci u manastir pre pojave
bolesti ovrsli su mi duh. I sve to me je kasnije stiglo, ubeen sam, samo uz pomo vere
sam uspeo da podnesem. Bogu hvala!
Rekoh (valjda nekom) duu spasih...

UTVRIVANJE
PRISUSTVA HIV-A
Glavna imunoloka
obeleja AIDS-a
d trenutka kada je AIDS zvanino ,,otkriven, broj obolelih prijavljenih Cen
tru za kontrolu bolesti (CDC) se poveavao tolikom brzinom da je CDC 1982.
godine AIDS proglasio novom epidemijom. AIDS je definisan kao imunod
eficijencija T-elija kod prethodno zdrave odrasle osobe, uz koju se javljaju
oportunistike infekcije ili Kapoijev sarkom. Navedena prvobitna definicija je previe restrik
tivna jer je jasno da postoje mnogi poremeaji u vezi sa AIDS-om, kao to su na primer drugi
tipovi malignih tumora i sindrom limfadenopatije. Sobzirom na ovo, sve zajedno je nazvano
kompleksom povezanim sa AIDS-om i oznaeno kao ARC (od engl. AIDS-related complex).
O

Dijagnoza
Glavne klinike pojave kod AIDS-a su oportunistike infekcije, Kapoijev sarkom,
drugi maligni tumori i sindrom limfadenopatije. Ovi znaci AIDS-a se meusobno ne
iskljuuju. Bolesnici sa oportunistikim infekcijama ili limfadenopatijom mogu, recimo,
imati i Kapoijev sarkom.
Prilikom postavljanja dijagnoze AIDS-a neophodna je posebna opreznost zbog
moguih psiholokih, socijalnih i zdravstvenih implikacija koje prate svaki sluaj AIDS-a.
Etioloki agens koji se najee povezuje sa AIDS-om jeste retrovirus nazvan virus
humane imunodeficijencije (engl. HIV - Human Immunodeficiency Virus). Hl-virus ima
karakteristike porodice lentivirusa i pokazuje sklonost ka inficiranju stimulisanih CD4 Telija. Izolovan je u svim oblicima AIDS-a i ARC-a, kod zdravih osoba koje pripadaju tzv.
rizinim grupama, iz pljuvake, suza i sperme obolelih od AIDS-a.
Opteprihvaen stav je da prethodno zdrava odrasla osoba, sa neoteenim imunim siste
mom, stie oteeni T-elijski imunitet ime se stvaraju predispozicije za oportunistike infek
cije i maligne tumore. Propadanje imunog sistema moe da traje od 18 meseci do pet godina.
Objavljen je i veliki broj teorija koje objanjavaju pojavu AIDS-a kod prethodno zdravih osoba.
Iz epidemiolokih studija proizilazi da se HIV prenosi na nain slian prenosu virusa
hepatitisa B (HBV). Da uzronik AIDS-a ipak nije HBV, proizilazi iz (1) nepostojanja AIDS-

a u nekim populacijama sa visokom uestalou infekcija HBV-om, (2) nepostojanja AIDSa povezanog sa HBV-infekcijom pre 1979. godine, kao i zbog toga to (3) postoje osobe sa
AIDS-om koje su HBV-negativne.
Opteprihvaeno je da se AIDS ne prenosi lako i da mora doi do direktne inoku
lacije zaraenog materijala, npr. upotrebom istog prica za injekcije, transfuzijom krvi i,
u nekim sluajevima, vertikalnom transmisijom sa majke na dete. Epidemiologija AIDSa upuuje na transmisiju slinu onoj kod HBV-a, pa prema tome pristup AIDS-bolesnici
ma mora biti slian.
Postojala je sumnja i da je citomegalovirus (CMV) mogui kofaktor kod AIDS-a.
Naime, antitela na CMV su otkrivena kod preko 95 odsto bolesnika sa AIDS-om, a
CMV se moe kultivisati iz sperme veine mukih homoseksualnih bolesnika sa AIDSom. Longitudinalnim praenjem bolesnika se mogu otkriti rekurentne ili hronine
infekcije CMV-om. Tehnikom hibridizacije DNK, naena je RNK citomegalovirusa u
tkivu sa Kapoijevim sarkomom, dobijenim od bolesnika sa AIDS-om. Ipak, uprkos
bliskoj povezanosti CMV-a i AIDS-a, vei broj istraivaa smatra da je CVM zapravo
oportunistika infekcija. Pre pojave epidemije AIDS-a nije bilo poznato da akutne ili
hronine infekcije CMV-om dovode do trajne T-elijske imunodeficijencije.
Kod bolesnika sa AIDS-om je registrovan povean broj antitela na EBV (Eptajn-Bar
virus). Ovo se moe shvatiti kao odraz osetljivosti na akutne i hronine oportunistike
infekcije, a ne kao primarni uzrok bolesti.
Zbog poveane upotrebe droge, kod mnogih AIDS-bolesnika se pomiljalo na dodatne
kofaktore. Od poetka je upozoravano na amil nitrit (afrodizijak koji koriste homoseksualci).
Jasna povezanost izmeu AIDS-a i genetskih faktora, poput antigena histokompatibilnosti, sa
izuzetkom izvesne povezanosti izmeu HLA-DR5 i Kapoijevog sarkoma, nije dokazana.
Epidemiolokim studijama su otkriveni i definisani rizini faktori za AIDS. To su:
homoseksualnost, intravensko uzimanje droga, hemofilija i viestruke transfuzije krvi.
U okviru grupe homoseksualaca, rizik najvieg nivoa se odnosi na osobe sa brojnim
seksualnim partnerima i pasivni partneri prilikom rektalnog snoaja.
Ne treba zaboraviti da su HIV/AIDS-bolesnici sa hemofilijom primali koncentrate fak
tora VIII. Oko jedan posto bolesnika sa potvrenim AIDS-om ima hemofiliju.
AIDS iniciran transfuzijom krvi je u vezi sa primanjem viestrukih transfuzija krvi i
identifikacijom davaoca kao pripadnika neke od rizinih grupa. Neretko i samo jedna trans
fuzija moe biti uzrok AIDS-a.
I deca mogu oboleti od AIDS-a. Iako se dosta raspravljalo o postojanju pedijatrijskog
AIDS-a (PAIDS), slina epidemioloka, klinika i laboratorijska svojstva pokazuju da AIDS
i PAIDS imaju slian ili isti uzrok. Veina bolesnika sa PAIDS-om potie od majki intraven
skih narkomanki. Spominju se i sluajevi dece roene od HlV-pozitivnih majki bez simp
toma AIDS-a. Opisani su i sluajevi dece sa PAIDS-om nakon viestrukih transfuzija krvi,
a utvreno je da davalac pripada rizinoj grupi.
Bolesnici sa PAIDS-om se esto oseaju dobro prvih nekoliko meseci. Kasnija klinika
slika je slina opisanoj kod odraslih bolesnika i obuhvata povienu temperatura, zastoj u
rastu, rekurentne i hronine infekcije plua, hroninu dijareju, limfadenopatiju i
hepatosplenomegaliju. esto se sreu i ekcematozne promene na koi. Mogue je uoiti i
hroninu bolest intersticija plua nepoznatog uzroka. Pojava na koju se ne moe naii kod
odraslih obolelih od AIDS-a je parotitis nepoznatog porekla.

Tamo gde je mogue utvrditi izlaganje specifinom rizinom faktoru, razdoblje


inkubacije u sluaju AIDS-a iznosi oko 18 meseci. Inkubacioni period za PAIDS je krai, sa
prosekom od osam meseci, ali moe trajati sve do pet godina.

Anamneza
Kod bolesnika sa AIDS-om, anamneza obino upuuje na multiple oportunistike infekdje.
Meutim, kliniki simptomi mogu varirati meu rizinim grupama. Bolesni homoseksualci imaju
visoku uestalost sifilisa, gonoreje i enteritisa zbog infekdje protozooama Giardia lamblia ili Enta
moeba histolytica. Teku hroninu dijareju moe izazvati Cryptosporidium. U anamnezi bolesnih
homoseksualaca i intravenskih narkomana, moe se nad hepatitis. Infekcije drugim virusima su:
akutnl i hronini herpes simpleks (HSV), herpes zoster (HZV), CMV, adenovirus i EBV.
Prvi znaci bolesti najee su poviena temperatura i guobolja, bolna limfodenopatija,
anoreksija, slabost, glavobolja i mialgija. Postoji diskretna, umereno bolna limfadenopatija
koja je esto generalizovana, ali moe biti i ograniena na vratne lezde. Splenomegalija se
javlja kod veine bolesnika. Kod oko polovine sluajeva, vidi se makulozna, makulopapuloz
na ili petehijalna ospa, koji se via i kod svih bolesnika sa infektivnom mononukleozom koji
su primali ampicilin. Takoe, moe se i javiti periorbitalni edem.
Rubeola, toksoplazmoza i infekcija citomegalovirusom mogu dati sline simptome kao
infektivna mononukleoza. Akutni, mononukleozi slian sindrom, opisan je kod nekih
bolesnika od tri do etrnaest dana nakon primarne infekcije virusom AIDS-a (HTLV
III/LAV/ARV/HIV)
esto je prisutna i hronina infekcija mukoznih membrana kandidom. U teim slua
jevima moe se javiti erozivni ezofagitis. Kao posledica virusne infekcije, diseminirane tok
soplazmoze ili kriptokokoze, moe doi do oteenja centralnog nervnog sistema i to posle
encefalitisa ili meningitisa. Postoji miljenje da demenciju u okviru AIDS-a izaziva HIV.
Uoena je i jaka leukodistrofija.
Akutna i hronina dispneja je poslediea infekcije protozoom P. carinii. Meutim, mogu se
izolovati i drugi uzronici infekcije, kao to su bakterije, virusi i gljivice. Vano je znati da neki
bolesnici zaraeni sa P. carinii mogu imati minimalne respiratorne simptome i normalnu sliku
plua. Rana nenormalnost je blago snienje P-a ili poveavanje P-a. Dijagnoza infekcije P.
carinii moe zahtevati invazivne dijagnostike tehnike, poput bronhoskopije i biopsije plua.
Pre nego to je povezan sa AIDS-om, Kapoijev sarkom se javljao prvenstveno kod
starijih osoba italijanskog ili jevrejskog porekla. Kapoijev sarkom potie od vaskularnog
endotela i naeno je da je povezan sa CMV-om. Bolesnici sa Kapoijevim sarkomom se
esto ale na umor, gubitak teine, groznicu i nono znojenje. Tipine lezije su tamnoplave
ili purpornosmee ploe ili noduli najee na ekstremitetima, ali se mogu javiti bilo gde
na koi ili mukoznim membranama. Prvi znak mogu biti izolovane lezije mukoze, a da pri
tome koa nije zahvaena.
Drugi maligni tumori koji se javljaju ee kod bolesnika sa AIDS-om su na primeri non
Hokinov limfom, karcinom skvamoznih elija u usnoj duplji i kloakogeni karcinom rektuma.
Kod bolesnika sa sindromom limfadenopatije esta je limfadenopatija, splenomegali
ja, poviena telesna temperatura, gubitak teine i hronina dijareja. Limfni vorovi se spon
tano mogu smanjiti ili poveati. Biopsija limfnih vorova obino pokazuje reaktivnu hiper
plaziju, ali se ponekad mogu videti i maligne elije.

Mogue je da limfomi nastaju kao ishod poremeene ravnotee izmeu homeostatskih


kontrolnih mehanizama i imunog odgovora. Pretpostavlja se da postoji nedostatak ili
neefikasnost neke populacije supresorskih elija, zbog ega je imuni odgovor na viruse ili
druge agense poremeen, doputajui tako razvoj maligne transformacije. Mogue je i da
virusi u limfomima postoje ne kao infektivni virioni, nego kao deo virusnog genoma
ugraenog u DNK elije domaina. Dragocene informacije znaajne za ove pretpostavke
dobijaju se spoznajom o monoklonskoj proliferaciji B-elija,kod bolesnika zaraenih viru
som AIDS-a (HTLV III/LAV/ARV/HIV). Ovo se najee ispoljava kao non-Hokinov lim
fom, ali su zapaeni i sluajevi sa hroninom limfocitnom leukemijom, benignom monok
lonskom gamapatijom i multiplim mielomom. Jo nije u potpunosti razjanjena veza
izmeu HTLV III/LAV/ARV/HIV, EBV i malignosti B-elija.
Mikroorganizmi izolovani iz organizma bolesnika od AIDS-a su razni virusni, fungus
ni (gljivini), protozoiski i bakterijski patogeni.
Virusi:
- Herpesvirus (tip 1 i 2),
- Cytomegalovirus (citomegalovirus),
- Varicella (variela),
- Adenovirus,
- Epstein-Barr (Eptajn-Bar) virus,
- Retrovirus (HTLV-I, HIV)
Gljivice:
- Candida albicans,
- Cryptococcus neoformans,
- Nocardia
Protozoe:
- Pneumocystis carinii,
- Toxoplasma gondii,
- Isospora spp.,
- Cryptosporidium,
- Giardia lamblia,
- Entamoeba histolytica
Mikobakterije:
- Mycobacterium tuberculosis,
- Mycobacterium avium-intracellulare,
- Mycobacterium kansasii,
- Legionella spp.,
- Spirochetes,
- Treponema spp. (ukljuujui Treponema pallidum).
Bakterije:
- Campylobacter spp.,
- Neisseria spp. (ukljuujui Neisseria gonorrhoeae),
- Shigella spp.,
- Salmonella spp.,
- Chlamydia

Mnoge laboratorije, uglavnom zbog interesovanja i zabrinutosti izazvanih trenutnom


epidemijom AIDS-a, izraavaju rezultate odreivanja pomonikih/induktorskih i supre
sorskih/citotoksikih T-elija u obliku proporcije, odnosno koeficijenta. Pri takvom pris
tupu treba biti oprezan zato to se proporcija moe menjati u zavisnosti od promena i broja
i indeksa ili oba istovremeno.
Normalne vrednosti nisu potpuno standardizovane, niti je potpuno shvaeno kliniko
znaenje malog odstupanja od normalnog raspona (~ 1,8 - 2,2). Kod nekih bolesti ili stan
ja je ustanovljeno da postoji povien, odnosno snien odnos T4:T8.
Snien je kod:
- SLE sa oteenjem bubrega,
- akutne infekcije citomegalovirusom,
- opekotina,
- opekotina od sunca ili izlaganje UV zracima,
- bolesti transplantata na primaoca,
- oporavljanja nakon transplatacije kotane sri,
- sindroma mijelodisplazije,
- akutne limfoblastne leukemije u remisiji,
- AIDS-a,
- infekcije herpes-virusom,
- infektivne mononukleoze,
- ospica,
- snanog fizikog napora.
Povien je kod:
- SLE bez oteenja bubrega,
- reumatoidnog artritisa,
- dijabetes melitusa, insulin-zavisnog (tip I),
- primarne bilijarne ciroze,
- atopijskog dermatitisa,
- Sezarievog sindroma,
- psorijaze,
- hroninog autoimunog hepatitisa.
Da bi se postavila dijagnoza AIDS-a, bitno je dokazati imunoloke nenorm alnos
ti. Najtei stupanj imunodeficijencije imaju bolesnici sa oportunistikim infekcijama.
Jedan od pokazatelja je limfopenija (<600/ jul), a povezana je sa znaajnim sm anjen
jem procenta T-elija (<30%; normalno je >60%). Odnos pom onikih/supresorskih
T-elija je obino manji od 0,5 (normalno >1,7). Funkcionalni testovi limfocita per
iferne krvi su nenorm alni: sa smanjenom reakcijom na mitogene - fitohemaglutinin
ili ,,pokeweed\ i sa reakcijom na antigene - koja je smanjena ili je uopte nema. Pro
cenom poliklonskog B-elijskog imuniteta, nai e se poviene vrednosti svih klasa
imunoglobulina. Iako se mogu dokazati antitela protiv razliitih uzronika infekcija,
bolesnici obino nisu sposobni da stvaraju specifina antitela posle imunizacije.
Kod veine bolesnika postoje cirkuliui imunokompleksi. Smanjena je aktivnost NKelija i specifina citotoksinost protiv elija zaraenih virusom. Stvaranje limfokina moe
biti abnormalno, sa smanjenim stvaranjem interleukina-2 u T-elijama i poveanom pro
dukcijom interferona- a, labilnog u kiselom pH.

Kod bolesnika sa Kapoijevim sarkomom je, takoe, znaajno umanjen T- i B-elijs


ki imunitet, mada u manjoj meri nego kod bolesnika sa oportunistikim infekcijama.
Druge nenormalnosti, npr. smanjenje aktivnosti NK-elija i poveanje produkcije inter
ferona labilnog u kiseloj sredini, nalaze se i kod pomenutih bolesnika. Kao to se i moe
oekivati, imunosupresivna terapija kojom se lei Kapoijev sarkom moe dovesti do da
ljeg oteenja imuniteta.
Bolesnici sa PAIDS-om ili hemofiliari sa AIDS-om imaju sline imunoloke nenor
malnosti kao bolesnici sa Kapoijevim sarkomom ili oportunistikim infekcijama.
Bolesnici sa sindromom limfadenopatije imaju blago i umereno oteenje T-elijskog
imuniteta. Nivoi imunoglobulina obino su povieni. Iako je odnos pomonikih/supre
sorskih T-elija obrnut, u pomenutoj grupi se njegova vrednost kree izmeu 0,5 i niskih
normalnih vrednosti.
U sluajevima AIDS-a, nivoi komplementa su obino normalni ili povieni. Kod
veine bolesnika se nalaze cirkuliui imunokompleksi. Fagocitoza je normalna. Funkci
ja monocita u kooperaciji sa T-elijama moe biti nenormalna. Uoene su poviene vred
nosti alfa-l-timozina, za koji se smatra da je hormon timusa. U uzorcima seruma moe
biti povien 2 -mikroglobulin.
Dokazano je da zdravi hom oseksualni m ukarci imaju sm anjen odnos
pom onikih/supresorskih T-elija. Za razliku od odnosa kod bolesnika sa Kapoije
vim sarkomom ili oportunistikim infekcijama, kod tih osoba je obrnut odnos obino
posledica povienog procenta supresorskih elija sa norm alnim procentom
pomonikih T-elija. Abnormalna funkcija T- i B-elija nije dokazana kod normalnih
homoseksualaca. Kod te grupe ljudi nije razjanjeno znaenje obrnutog odnosa
pom onikih/supresorskih T-elija.
Stoga treba biti izuzetno obazriv pri postavljanju dijagnoze AIDS samo na osnovu obr
nutog odnosa pomonikih/supresorskih T-elija, budui da se ta nenormalnost moe jav
iti i nakon akutnih virusnih infekcija.
Dijagnoza AIDS-a se postavlja na osnovu kombinovanih epidemiolokih, klinikih i
laboratorijskih podataka. Iako se dijagnoza AIDS-a ne moe postaviti kod osobe koja nema
antitela protiv HlV-a, postojanje tih antitela ne opravdava postavljanje dijagnoze, budui da
ima veliki broj zdravih osoba sa tim antitelima.
Tekoe prilikom postavljanja dijagnoze mogu se pojaviti u sluaju mladih bolesnika
(nedonoad ili deca), starijih mukaraca, osoba kod kojih se ne javlja kompletan sindrom
i osoba kod kojih se ne moe nai faktor rizika. Stariji mukarci, osobe sa tradicionalnim
Kapoijevim sarkomom, koji nisu primali imunosupresivnu terapiju, obino imaju nor
malne imunoloke nalaze. Steena hipogamaglobulinemija moe biti povezana sa imunod
eficijencijom T-elija, ali se taj poremeaj moe jasno razlikovati od AIDS-a, jer u tom
sluaju bolesnik nema imunoglobulina.
Oportunistike infekcije esto dobijaju bolesnici sa malignim tumorima koji primaju
imunosupresivnu terapiju. U tim sluajevima je neophodna briljivo uzeta anamneza, u cilju
utvrivanja rizinih faktora povezanih sa AIDS-om, naroito ako je maligni tumor Kapoijev
sarkom, limfom ili limfosarkom. Nekada moe biti izuzetno teko razlikovati sindrom lim
fadenopatije od malignog tumora. Kod dece sa PAIDS-om treba razlikovati kongenitalne od
naslednih oblika imunodeficijencije. Kod dece mlae od est meseci, dijagnoza se moe
postaviti samo na osnovu izolacije virusa budui da antitela mogu poticati od majke.

AIDS i oksidativni stres


Iako je, kako rekoh, sindrom steene imunodeficijencije (AIDS) prvi put predoen
javnosti 1981. godine, ve pred kraj 1985. je samo u SAD dijagnostikovano vie od 14.000
sluajeva ovog oboljenja. Na udaru su bili hemofiliari (uglavnom zbog imunosupresivnog
faktora VIII), narkomani (droga), homoseksualci (amil-nitrit, razni afrodizijaci, oralni i
analni seks) i crnci (supresija imunog sistema izazvana vakcinama, hranom i humani
tarnom pomoi dobijenom od belaca).
Najvea prepreka u prevazilaenju problema AIDS-a je pronalaenje njegovog uzroni
ka. Teorija o HIV-u iz 1984. godine je od svih do sada iznetih najmanje verovatna, a trebalo
je da objasni veliku uestalost maligniteta Kapoi sarkoma (KS), nekoliko oportunistikih
infekcija (01) - prvenstveno Pneumocystis carinii pneumonia i opadanje broja CD+4T limfoci
ta kod homoseksualnih i biseksualnih mukaraca, intravenskih narkomana i hemofiliara.
Sobzirom na to da jedan infektivni agens ne moe biti direktan uzronik viestrukih
oboljenja koja se javljaju kod AIDS-a, kao obeleje HlV-a navedeno je da on unitava T4
elije, to dovodi do pojave KS i 01. Tanije, dolazi do potpune limfopenije i promene
uobiajenog broja i funkcije T-pomonikih elija, tj. OKT4+ u T-supresivne elije
(OKT8 +), pri emu T-supresivne elije poinju da dominiraju. Kod cirkuliuih limfocita se
smanjuje sposobnost formiranja rozeta sa crvenim krvnim zrncima, slabo reaguju na mito
gensku stimulaciju, smanjuje se aktivnost prirodnih elija ubica i ispoljavaju brojni
funkcionalni poremeaji.
Zbog toga to je virusni omota (neophodan da bi postojala infektivnost) veoma fragi
lan i ima tendenciju da ,,spadne kada virus izlazi iz inficirane elije, pretpostavlja se da je
za irenje ovog retrovirusa neophodan direktan kontakt inficirane CD^ elije sa zdravom
CD^ elijom.
Glavni imunoloki razlog za prihvatanje stava da bi retrovirus iz porodice humanih
virusa leukemije T-elija (HTLV) mogao biti uzronik AIDS-a, bilo je otkrie da virusi ispo
ljavaju imunosupresivno dejstvo u mitogenom stimulisanim elijskim kulturama.
Opte je prihvaeno da je Pejton Ru (Peyton Rous) otkrio retroviruse 1911. indukujui
malignitet kod pilia ubrizgavanjem filtrata (koji nisu sadrali elije) dobijenih iz miinog
tumora. Sline eksperimente su ponavljali mnogi istraivai. Tumoro-induktivni filtrati su
postali poznati kao filtrabilni agensi, filtrabilni virusi ili Ruovi agensi, Ruovi virusi. Meutim,
sam Ru je izrazio sumnju da su agensi koji su izazivali tumore infektivni po svojoj prirodi.
A. E. Bojkot (Boycott), predsednik Kraljevskog medicinskog udruenja, Odsek
patologije, otkrio je 1928. godine da proizvodi autolize mrtvih elija u telu, u pogodnoj kon
centraciji, stimuliu rast tkiva. Re je 0 fascinantnom samoreguliuem mehanizmu kod
koga je koliina stimulansa proporcionalna broju unitenih elija i, stoga, koliini elija
potrebnih za rast. Opisana pojava je od najveeg znaaja za opstanak, odnosno daleko
moniji faktor u evoluciji nego to je bolest ikada bila. Njen finalni rezultat je restauracija
elija koje su bile unitene, na primer kao posledica neke povrede. Ali, ukoliko produkti
autolize ili metabolizma (u obliku ekstrakta tkiva, tumora ili embriona) ponu nekon
trolisano da stimuliu rast, dobijena koliina tkiva e biti mnogo vea od poetne. Velike
koliine stimulativnih supstanci mogu se dobiti iz autolize i zato ovaj proces multiplikaci
je ne bi trebalo da bude posmatran kao ogranien - normalna tkiva u fizikoj izolaciji

tkivnih kultura su besmrtna, isto kao i maligna tkiva u fiziekoj izolaciji od ostatka tela.
Ovim produktima autolize jo nije posveena odgovarajua panja, ali su oni verovatno rel
ativno proste grae, koja se moe otkriti.
Prethodno reeno spada u dokaze da Ruovi virusi rastu iznova u svakom tumoru. Ne
postoji epidemioloki dokaz da kancer spolja dolazi u organizam ve je, zapravo, re o
lokalnom autohtonom oboljenju. Ukoliko se prihvati da maligni tumori sadre manje ili
vie karcinogenih agenasa, srodnih Ruovim virusima, onda sledi da se mogu stimulisati
zdrava tkiva da proizvode viruse.
< Jo 1918. godine je Darlington, vrei eksperimente na biljkama, otkrio da se izvestan
broj nenormalnih stanja moe preneti sa potomaka na mladice (neki ak rastu na mladica
ma) nakon kalemljena na zdrave potomke. Re je o vetakim oboljenjima koja se ne
prenose u prirodi, ve samo kalemljenjem. Neka mogu izrasti mutacijom samo-propagira
juih proteina u elijama biljaka, izloenih tokom dugog niza godina vegetativnim pore
meajima (npr. tumora). Druga su sigurno izrasla migracijom ili transplantacijom proteina
sa jednog organizma na drugi. U svakom sluaju, poseduju karakteristike infekcije koja se
moe izvesti samo u vetakim uslovima. Naunici su esto pravili greku nazivajui ih
virusima. Oni su, u stvari, provirusi. to se tie oblika proteina-mutanta u tumorskoj eliji,
moe se zakljuiti da zbog svoje brze multiplikacije on moe pokazati vii stepen agregaci
je u odnosu na svog progenitora. Tada se pojavljuje kao strana estica u mutiranoj eliji.
Koliko je interesantno Darlingtonovo predvianje da su ove estice zasluga vieg ste
pena agregacije citoplazme, toliko je zanimljivo i opaanje da: 1) da bi postali proteini,
nukleinske kiseline, i/ili protein-nukleinske agregacije (kondenzacija, kontrakcija),
neophodna je oksidacija, 2) tumorska tkiva su oksidisana, i 3) svi agensi korieni za stim
ulaciju normalnih tkiva, u cilju indukovanja retrovirusa, predstavljaju oksidativne agense.
etrdesetih godina dvadesetog veka, sa razvojem elektronskog mikroskopa i tehnike
ultracentrifugiranja, postalo je mogue izolovati estice posmatrane u malignim tkivima i
tako ih oistiti, tj. odvojiti od ostatka. Zbog toga to su Ruovi agensi vieni u malignim tkivi
ma, prosueno je da estice ine etioloki agens oboljenja i pedesetih godina su Ruovi fil
trabilni agensi postali poznati kao onkovirusi (gr. onkos = tumor).
Glavna morfoloka karakteristika ovih estica je ogranien opseg dijametara, a glavna
fizika osobina je njihova gustina. Kada je odreena ultrastruktura ovih estica, definisane
su kao estice dijametra 100 - 120 tj (nanometra), koje sadre kondenzovana unutranja
tela (jezgra) i povrine sa klinastim i vornovatim izratajima.
Do pedesetih godina su poznati retrovirolozi, kao to je J. V. Berd (Beard), prepoznali
da su elije (ukljuujui i neinficirane elije) pod razliitim uslovima odgovorne za gen
eraciju heterogenih oblasti estica, od kojih neke mogu da izgledaju kao onkovirusi.
Ovo je iniciralo miljenje da je dokazivanje postojanja retrovirusa relativno jednos
tavno. Sastoji se u: 1) izolaciji estica od znaaja, 2 ) ienju estica u homogenim prepara
tima, ako se uzme u obzir vrsta estica, 3) identifikaciji estica, i 4) analizi i karakterizaci
ji estica prema eljenim fizikim, hemijskim ili biolokim osobinama.
Sa napredovanjem razvoja elektronskog mikroskopa, postajalo je sve interesantnije i
jednostavnije baviti se raznim aspektima izolacije estica. Bez obzira na to to se mnogo
moe saznati korienjem instrumenata na brz i jednostavan nain, ipak je jasno da rezul
tati dobijeni na ovaj nain ne mogu zameniti potrebu za kritikim fundamentalnim anal
izama koje zavise od pristupa homogenim materijalima.

Virusolozi su se sloili da virioni retrovirusa imaju veliku gustinu i da je centrifugiran


je u gradijentima gustine prava tehnika za purifikaciju retrovirusa. Naglaeno je da kada se
jednom fluidi kulture (supernatanti) veu, gustina vezivanja pri kojoj se retrovirusi hvata
ju (ovo lagano varira sa supstancom koja se koristi za proizvodnju gradijenta) mora biti
potpuno analizirana.
Metod specificiran u Pasterovom institutu 1972. godine se ne razlikuje od onog o
kome je govorio J. V. Berd (J W Beard), dve decenije ranije. Ustvari, metod je osnovna
logika primenjena na definiciju virusa. Nemogue je tvrditi da su proteini ili RNK retro
virusni dok se ne dokae da su sastojci estica i da su estice infektivne. Prvi korak je
elektronsko mikroskopsko ispitivanje, kako bi se dokazalo da grupa sadri estice sa
morfolokim karakteristikam a retrovirusa i da je grupa ista i da ne sadri nita drugo
osim estica, bez razlika u fizikoj pojavi. Drugi korak u analizi je dokazivanje da su
estice sposobne da reverzno transkribuju RNK u DNK. Meutim, R. Galo je upozorio
da otkrivanje estica, ak i kad one sadre reverzne transkriptaze, nije dovoljan dokaz
da je estica retrovirus.
Postoje mnogi faktori koji utiu na to da li e dokazivanje biti kompletno. Svakako je
najvanije imati u vidu da elijske kulture (istovetne onima u koje su retrovirolike estice
uvedene) ponekad ne proizvode takve estice, kada se uzgajaju u potpuno istim uslovima.
Umesto retroviralnih estica im se uvode neki drugi materijali kao to su, recimo, elijske
mikrovezikule. Ovo zbog toga to sve elije sadre retroviralne genome koji se, pod pogod
nim uslovima, mogu ispoljiti u kulturi. To moe dovesti do pojave retrovirusa, poznatih pod
nazivom - endogeni virusi.
Zbog toga se dva puta moraju izolovati i analizirati tzv. retrovirolike estice da bi se
dokazalo postojanje retrovirusa. Prvi put - da bi se dobili i analizirali sastojci estica
osloboenih u prvoj kulturi. Drugi put - da bi se dokazalo da su osloboene estice (uko
liko su ih oslobodile elije u drugoj kulturi) identine esticama-precima.
Lik Montanje (Luc Montagnier), njegove kolege sa Pasterovog instituta i jo neki fran
cuski istraivai, objavili su 1983. godine dokument koji se smatra prvom studijom u kojoj
je dokazano postojanje HlV-a. Dokument je naslovljen Izolacija T-limfotropnih retro
virusa kod pacijenata sa rizikom za AIDS. Tvrdnja autora da su izolovali retrovirus i tako
dokazali njegovo postojanje, zasnovana je na sledeim eksperimentima:
1) Limfociti iz limfnih vorova dva pacijenta sa limfadenopatijom i periferne
mononuklearne elije njihove krvi stavljene su u medijum za kulturu sa fitohemaglutininom (PHA), T-elijskim faktorom rasta (TCGF) i antiserumom za ljudski interferon.
Supernatanti su regularno analizirani na aktivnost reverzne transkriptaze (RT) koristei
sintetiki obrazac prajmer An.dT 12 - 18. Posle 15 dana kultivisanja, aktivnost RT je detek
tovana u supernatantu kulture limfnih vorova jednog pacijenta (prvog pacijenta), ali nivo
aktivnosti nije naveden. Kod drugog pacijenta su limfociti bili negativni na aktivnost RT,
ak i posle est nedelja kultivacije. Oigledno je da je detekcija aktivnosti RT smatrana za
dokaz infekcije retrovirusom.
2 ) Limfociti odraslog zdravog davaoca krvi su kultivisani (uslovi pod kojima je vrena
kultivacija nisu navedeni) i posle tri dana polovina kulture je kokultivisana sa limfocitima
kulture pacijenta kod koga je RT detektovana (uslovi nisu navedeni). Aktivnost RT se mogla
detektovati u supernatantu posle 15 dana kokultivacije (nivo aktivnosti nije dat), ali ne i u
kulturi davaoca krvi. (Nije pomenuto da li su uslovi kultivisanja kod davaoca krvi bili

istovetni uslovima pod kojima je bila kokultura. Oigledno je da elije davaoca krvi nisu
bile kokultivisane sa limfocitima iz limfnih vorova pacijenata koji nisu pripadali rizinim
grupama za dobijanje AIDS-a, ali koji su imali sline klinike i laboratorijske abnormalnos
ti kao prvi pacijent. Poto takva kokultivacija dovodi do pojave endogenih retrovirusa, ovo
je znaajno odstupanje od eksperimentalnog protokola.
3) Limfociti normalne pupane vrpce su kultivisani tri dana (uslovi kulture nisu nave
deni), posle ega su dodati supernatant kokulture i polibren, Posle perioda od sedam dana,
detektovan je relativno visok titar aktivnosti RT. Identina kultura kojoj nije dodat super
ilatant, ostala je negativna. Budui da supernatant nije dodat, nisu ni mogle biti identine.
Poto supernatant iz neinficiranih kultura dodat normalnim neinficiranim elijama dovodi
do pojave endogenih retrovirusa, ovo je takoe znaajna razlika.
Podaci iz tri eksperimenta su smatrani dokazima izolacije. Ali da je novi izolat
retrovirus, pokazano je na osnovu njegove gustine u saharoznom gradijentu koja je
iznosila l,16g/ml.
4) Dokaz iz saharoznog gradijenta se sastojao iz dva dela:
a) Supernatant iz limfocita pupane vrpce, u kojem je RT aktivnost detektovana,
grupisan je u saharoznom gradijentu gustine. Maksimalna RT aktivnost je prijavljena u
grupi od 1,16 g /ml
b) U kulturu limfocita iz pupane vrpce u kojoj je detektovana aktivnost RT dodat je
metionin tj. radioaktivni metionin, aminokiselina inkorporisana u rastue proteinske lance
ija radioaktivnost omoguava detekciju ovakvih proteina.
Dva tipa eksperimenata su izvoena sa ovim kulturama - jedan sa elijama, a drugi
sa supernatantom (ekstrakt elije je razloen i centrifugiran). Delovi elijskih super
natant razliitih ,,seruma (koji sadre antitela) su dodati, i proteini su elektroforetski
razdvojeni na poliakrilamid-SDS gelu. Otkriveno je da mnogi proteini reaguju ne samo
sa serumom dva pacijenta obolela od multiple limfadenopatije, ve i sa serumom
zdravog davaoca. Supernatant kulture je grupisan u saharoznom gradijentu gustine.
Mada nije pomenuto da je napravljen iz EM studije 1,16 g/m l grupe, tvrdilo se da grupa
predstavlja oien, oznaen virus pacijenta 1. Grupa 1,16 g/m l je reagovala sa seru
mom dva pacijenta, kao i dva zdrava davaoca krvi, i tretirana je na isti nain kao i eli
jski ekstrakt.
5) U tekstu je objavljeno da kada je (oien) oznaeni virus (1,16 g/ml grupe) anal
iziran, mogla su se videti tri glavna proteina: protein p25 i proteini sa molekularnom tei
nom od 80.000 i 45.000. Protein 45K moe biti prisutan i zbog kontaminacije virusa eli
jskim aktinom, prisutnim u imuno-taloenju elijskog ekstrakta. EM studija limfocita krvi
iz pupane vrpce pokazuje karakteristine zrele estice sa gustim polumesecima (C tip) koji
vire iz plazma membrane. Virus je tipian RNK onkogeni virus tipa C.
Otkrie nekog, ili svih fenomena, koje Montanje podvlai, nisu dokazi izolacije. Ovi
fenomeni mogu biti smatrani jedino kao dokaz detekcije virusa i tada, ako i samo ako, su
specifini za retroviruse... Otkrivanje u kulturi estica sa morfolokim karakteristikama
retrovirusa i RT aktivnou (uprkos tome to je potpuno specifina za retroviruse), nije
dokaz za izolaciju retrovirusa. Nisu sve estice sa pozitivnom aktivnou RT i vizuelnim
karakteristikama retrovirusa - virusi. Neinficirane elije, kao i bakterije i virusi koji nisu
retrovirusi, imaju RT. Argumenti zasnovani na analogiji ili ak znanju o ostalim retrovirusi
ma, ne mogu biti siguran dokaz za izolaciju.

Sredinom 1970. godine, R. Galo i njegove kolege su izvestili o izolaciji prvog humanog
retrovirusa. Dokazi o izolaciji HL23V su nadmaili Montanjeove i druge dokaze o HIV-u, sa
najmanje tri vana aspekta. Za razliku od HlV-a, u sluaju HL23V Galoova grupa je: a)
izvestila o detekciji RT aktivnosti u sveim, nekultivisanim leukocitima, b) nije bilo potreb
no stimulisati njihove elijske kulture raznim agensima (i Montanje i Galo priznaju da se
nijedan od fenomena za koje kau da dokazuju postojanje HlV-a ne moe detektovati dok
se kulture ne stimuliu sa nekoliko agenasa), i c) prezentovanjem lekcije o enzimu ade
nozin trifosfatazi - ovaj enzim je, kao i RT, smatran specifinim za retroviruse i do
pedesetih godina je korien ne samo za njihovu detekciju i karakterizaciju, ve i za njihovu
kvantifikaciju. Danas je prihvaeno da je ovo jedan od najrasprostranjenijih enzima.
Galo je naznaio da je virusni omota, neophodan da bi postojala infektivnost, veoma
osetljiv i tei da se odvoji od virusa kada virus izlazi iz inficirane elije, inei time esticu
nesposobnom za inficiranje novih elija. Zbog ovoga je Galo tvrdio da je kontakt elijaelija potreban za retrovirusnu infekciju. Danas se svi eksperti slau da je za HlV-infek
tivnost neophodan g p l 20 .
Montanje je rekao da je neophodno da se HIV estice prvo veu za elijske CD4 recep
tore da bi bile infektivne i da je gpl20 odgovoran za vezivanje za CD4 receptore.
Meutim, do danas niko nije objavio EM bez-elijskih estica koje imaju dimenzije
retrovirusnih estica, kao ni EM glikoproteinskih izdanaka. A to je, u stvari, gpl 20 . Pozna
to je da strukture koje lie na ,,vorove mogu biti uoene ak i kad g p l 20 nije prisutan
(npr. lana pozitivnost).
Iz prethodnog sledi da ni Montanje niti bilo ko drugi nije mogao da inficira kulture
elijama zdravih davalaca limfocitima izolovanim iz pupane vrpce ili bilo kojom drugom
kulturom sa preienim HlV-om ili bez-elijskim fluidima (supernatant kultura), ak i ako
preieni virus ne bi sadrao nita sem virusnih estica. Osim toga, poto su Montanje i
kolege snabdeli Galoa supernatantom elijske kulture, nemogue je da su Galoove kulture
bile kontaminirane BRU, LAI ili meavinom.
Studiju koja se najee citira kao dokaz da HIV ubija T4 elije (to se smatra za karak
teristiku AIDS-a) objavili su 1984. godine Montanje i njegove kolege. Kultivisali su CD4 (T4)
elije hemofilinog pacijenta, asimptomatinog nosioca virusa, u prisustvu fitohemaglu
tinina (PHA) i IL-2 . U kulturi su detektovali RT aktivnost i virusne estice karakteristine po
malom, ekscentrinom jezgru. Broj T4 elija u kulturi je meren brojem elija sposobnih da
se veu za monoklonska antitela, za koja se tvrdi da su specifina za CD4 protein. Broj eli
ja sa ovom karakteristikom je vremenom opadao. Zakljuak da opadanje broja T4 elija nije
zbog ubijanja elija, ne bi trebalo da iznenauje. Ali zakljuak pomenute grupe da taj efekat
moe biti izazvan virusom, svakako je neoekivan. Naime, logino je da pod odreenim
uslovima (pre svega izloenou oksidativnim agensima - PHA, IL-2 , itd.) broj T4 elija
opada i bez prisustva HlV-a. U ovom tipu kulture, T-elije gube svoj CD4 marker i prihvata
ju druge markere, ukljuujui CD8, dok njihov ukupan broj ostaje konstantan.
Retrovirusi su estice koje se mogu videti, mada ne golim okom. Poto su Montanje i
kolege priznali da nisu videli estice, pri grupisanju od 1,16 g/ml, koje imaju morfologiju
retrovirusa, tvrdnja o prisustvu retrovirusa je apsolutno nedokazana. Iako je pupljenje iz
elijske membrane nain na koji se retroviralne estice pojavljuju, ovaj proces nije speci
fian za viruse. Drugim reima, to to estica pupi i ima morfoloke osobine retrovirusnih
estica nije dokaz da je re o retrovirusu. Pupljenje virusolikih estica je otkriveno u nein

ficiranim linijama T-elije CEM, H9 i C8166, ali i u dve linije EBV transformisanih linija Belija. Isto tako, HIV estice su otkrivene (u jednoj studiji) kod 18 od 20 pacijenata sa
uveanim limfnim vorovima, to je pripisano AIDS-u.
Tvrdnja o postojanju HlV-a i njegovoj ulozi kao uzronika AIDS-a, izneta je pre bilo
kakve potvrde iz oblasti molekularne biologije, kloniranja i sekvenciranja. Poto bilo koji
deo nukleinske kiseline moe da bude kloniran i sekvenciran, ove metode ne mogu biti
koriene kao dokaz za postojanje retrovirusa ili njegovog genoma.
S druge strane, dokaz za postojanje virusne nukleinske kiseline (virusna RNK i cDNK)
moe biti prihvaen samo ukoliko je pokazano da je RNK jedinstven molekulski entitet koji
pripada esticama sa morfolokim, fizikim i replikativnim karakteristikama retroviralnih
estica. Ovo se jedino moe izvesti izdvajanjem estica od ostatka, tj. njihovim proiavan
jem. Umesto toga, Montanje i Galo su koristili pravu ,,orbu kultura i kokultura (Montan
jeova grupa je ak namerno inficirala kulture Eptajn-Bar virusom).
Galo je 1994. godine izjavio da nikada nije naao HIV DNK u tumorskim elijama KS.
U stvari, nikada nije naao HIV DNK u T-elijama. Danas nema studije koja bi dokazala
postojanje makar jedne kopije pune duine HIV genoma u sveim T-elijama, ni kod
jednog AIDS-pacijenta ni kod pacijenta iz neke od rizinih grupa. Trenutno se broj HIV es
tica u plazmi odreuje merenjem HIV RNK (viralnog broja). Mnoge studije tvrde da viralni
broj (HIV RNK) moe biti umanjen do nedetektibilnog nivoa korienjem RT i proteaza
inhibitora. Meutim, poto je prihvaeno da je HIV RNK prepis HIV DNK, ni RT ni proteaze
inhibitori po svojoj prirodi nemaju efekta na transkripciju DNK. Oni samo inhibiraju infek
ciju novih elija, tj. opadanje HIV RNK je posledica opadanja HIV DNK. Iz svega ovoga se
moe izvesti zakljuak da RT i proteaze inhibitori nemaju nikakvo dejstvo na HIV DNK, to
znai da ne postoji veza izmeu HIV RNK i HIV DNK.
Nemogue je okarakterisati dva virusna ,,neznanca (u ovom sluaju proteine i antitela
usmerena protiv njih), na osnovu formacije kompleksa antitela/antigena, koja i sama
karakterie virus. Nemogue je da je Montanje znao da neko ima antitela na virus i da, u
isto vreme, 1,16 g/ml grupa sadri protein istog virusa, pre nego to je dokazano postojan
je tog virusa.
Montanje je, istina, imao kontrolne grupe, ali - neadekvatne. On i kolege su ukazivali
na protein koji se grupisao na 1,16 g/ml u serumima dva homoseksualna pacijenta sa lim
fadenopatijom. Bilo je poznato da pacijenti sa AIDS-om i oni koji pripadaju rizinim gru
pama imaju puno antitela - sva sa potencijalom za unakrsnu reaktivnost. Zbog toga bi bilo
logino da za kontrolnu grupu uzmu bolesne osobe sa puno antitela i prethodno naveden
im svojstvima, ali - bez AIDS-a, i ne iz neke od rizinih grupa. Umesto toga, kontrolna
grupa se sastojala od dva davaoca krvi ije je stanje dobrog zdravlja okarakterisano niim
nivoom antitela.
Montanjeov tim nije obezbedio dokaz za specifinu reakciju. Serumi pacijenata i
davalaca su reagovali i sa proienim virusom (kao to je bio sluaj sa 1,16 g/ml grupom),
i sa ekstraktima inficiranih elija. Na trakama sa proienim virusom koje su objavili, nije
mogue razlikovati bilo kakav reagujui protein kod bilo kog seruma. Oigledno je da su
mnogi proteini reagovali i sa serumima pacijenata i sa serumima zdravih davalaca.
Godinu dana kasnije, isti istraivaki tim je potvrdio da je serum nekih AIDS-paci
jenata okruio mnogo elijskih proteina. Ovo grupisanje je, po njima, bilo oigledno u
RIPA i samo serum u kojem se specifino taloio p25 smatran je pozitivnim. Istraivai

su iz nekog razloga zakljuili da je od svih reagujuih samo p24 (njihov p25) bio retro
viralan - od svih antitela je bilo usmereno protiv retrovirusa samo ono koje je reagova
lo sa p24. ak i ako bi se oznaila kao specifina (ne postoji unakrsna reaktivnost)
reakcija izmeu p24 koji se grupie na 1,16 g/m l i antitela prisutnih u serumu, iz ovakve
reakcije je nemogue izvui zakljuak da je p24 retroviralni protein i da je antitelo
aktivirano kao rezultat infekcije ovim retrovirusom. Zakljuak u vezi p24 i antitela sa
kojim reaguje jo manje ima smisla, ako se ima u vidu da Montanje i kolege nisu mogli
da detektuju ni retrovirolike estice.
Mnogi HlV-eksperti priznaju unakrsnu rektivnost kao razlog za neodreenu reak
tivnost antitela vienu kod HIV VVestern blot-a (kao i, na primer, reaktivnost izmeu
monoklonskih antitela na HIV p l 8 protein i dendritine elije limfatinih tkiva) kod
velikog broja pacijenata koji boluju od velikog broja bolesti koje nisu u vezi sa AIDS-om
i normalnih tkiva uzetih od osoba koje nisu inficirane HlV-om. ak ni u sluaju idealne
situacije u kojoj su sva antitela prisutna u pacijentovom serumu monoklonska i veoma
specifina, 1,16 g/m l grupa sadri (pored mnogih) i nesjedinjene mikrovezikule, sjedin
jene proteine elijskog porekla (moda i bakterijskog, gljivinog i virusnog) i brojne
retrovirusne estice. ak ni pod ovakvim, idealnim uslovima, nije mogue utvrditi da je,
samo zato to je protein p24, p41 ili drugi, naen u ovoj grupi i reaguje sa serumom, on
sastojak estica nalik na retroviruse.
Svi pripadnici rizinih grupa i oboleli od AIDS-a imaju krv punu antitela, ukljuujui
auto-antitela. Auto-antitela ukljuuju anti-limfocitna i, kao to je Montanjeov tim
pokazao, anti-aktin i anti-miozin antitela (antitela na dva sveprisutna elijska proteina aktin i miozin).
U studiji iz 1983. godine, Montanje i kolege su otkrili tri proteina: p25, p45 i p80. U vezi
p45, tvrdili su da protein 45K moe biti zbog kontaminacije virusa elijskim aktinom prisut
nim u imunim kompleksima svih elijskih ekstrakata. Poto su i serumi pacijenata i seru
mi davalaca krvi ponavljano reagovali sa p45/p43 proteinom iz inficiranih i neinficiranih
elija, bilo je za oekivanje da i Galo detektuje ovaj protein.
Molekulska teina aktina nije ni 45.000 ni 43.000, ve 41.000. Postoje vrsti dokazi da
1,16 g/ml grupa sadri elijski aktin i, kao to je ve reeno, Montanje je pokazao da serum
AIDS-pacijenata i onih koji pripadaju rizinim grupama sadri antitela koja reaguju sa
aktinom. Kada 1,16 g/ml grupa reaguje sa pacijentovim serumom nezavisno od prisustva
HlV-a, p41 (p45/p43) grupa mora biti prisutna i predstavlja elijski aktin.
Meutim, ni Galo niti bilo ko drugi od tada, nije izvestio o takvoj grupi, nezavisno od
metoda korienog za detekciju reakcije antigen/antitelo. Neslaganje moe biti razreeno
ukoliko se uzme u obzir injenica da se na migraciju proteina u elektroforeznom polju,
pored molekulske teine, moe uticati i drugim faktorima (npr. nabojem koji nosi protein).
Isti protein, recimo, moe imati neznatno razliitu molekulsku masu kada se detektuje
pomou RIPA ili WB. I p25 koji je detektovao Montanje, i p24 koji je detektovao Galo, danas
smatraju istim HIV proteinom - p24.
Protein p24 nije dovoljan za dijagnozu infekcije HlV-om zato to nije specifian. Zaista,
nijedan drugi HIV protein, pa ak ni p41 (p45/p43), ne reaguje ee sa serumom zdravih
osoba. Nisu otkrivena ni monoklonska antitela koja reaguju ee sa proteinima prisutnim
u neinficiranim kulturama ili serumima osoba koje ne pripadaju rizinim grupama. Prema
Montanjeu, to je zato to su ovo elijski proteini koji se sreu svuda (postoji nespecifini

pozadinski um). Jedan takav protein je aktin koji ima molekulsku teinu 45/43K. Znai,
ovaj protein reaguje sa serumom osoba koje ne pripadaju rizinim grupama, te time p45/43
predstavlja elijski a ne virusni protein.
Meutim, sobzirom na to da je miozin svuda prisutan, kao i aktin, i da ima laki lanac
sa molekulskom teinom od 24.000, namee se pitanje: zato niko ne prihvata da je p24
grupa miozin kad je poznato da zajedno sa aktinom igra glavnu ulogu u pupljenju i
oslobaanju HIV estica? I sam Montanje je pokazao da pacijenti sa AIDS-om i pripadnici
rizinih grupa imaju anti-miozin antitela.
Jedan od brojnih zbunjujuih aspekata HlV-a jeste i taj to se HlV-eksperti slau da ne
postoje dva HlV-a sa istom genomskom sekvencom i ta razlika moe iznositi do 40 odsto.
Takoe, priznaju da je velika veina (99,9 odsto) HlV-genoma defektna, tj. nedostaju delovi
gena ili celi geni. Samim tim je nemogue izmeriti virusnu teinu (HIV DNK) i virusni broj
(HIV RNK) koristei isti test hibridizacije i PCR prajmere. Isto tako, neverovatno je izvesti
test na antitela koristei komplet koji sadri iste antigene za razliite sojeve HlV-a.
Postoje mnoge nedoumice u vezi sa tvrdnjom da je Hl-virus iz porodice retrovirusa
uzronik AIDS-a, imajui u vidu da:
nema dokaza da retrovirusi ubijaju elije,
- izloenost pripadnika tzv. rizinih grupa (homoseksualni mukarci, intravenski
narkomani, hemofiliari) mnogim imunosupresivnim faktorima (npr. faktor VIII namenjen
hemofiliarima, ak i kada se proizvede od krvi davalaca koji nemaju rizik da obole od
AIDS-a, deluje - imunosupresivno), imunosupresivnim agensima (koriste se prilikom
transplantacije organa) i ostalim raznolikim faktorima (npr. izlaganje suncu, sunanje u
solarijumu, itd.) ukljuujui i trivijalne infekcije - dovodi do pada broja CD^ elija,
- znaajan broj pacijenata obolelih od AIDS-a, ukljuujui i pacijente kod kojih se
razvio KS i 01, imao je normalan broj CD4 elija,
- kod osoba koje su dugo imale smanjen broj T4 elija, KS i OI se nisu razvili.
Navedeni podaci, dakle, potvruju da HIV nema nikakvu ulogu u nastanku sindroma
steene imunodeficijencije. Ukoliko se kod AIDS-a javi virusna infekcija, ona je svakako
rezultat oboljenja, a ne njegove etiologije.
Teorija o HIV-u je podrazumevala njegovo prenoenje intimnim kontaktom. Samim
tim, prognozirano je irenje AIDS-a kroz celu heteroseksualnu populaciju. Ovo se, naravno,
nije dogodilo.
Isto tako se zavrila i pria o pronalaenju vakcine do 1986. godine. Lik Montanje je
1984. rekao da je jedini nain dokazivanja HlV-a kao uzronika AIDS-a - ivotinjski model.
I pored svih uloenih napora, nije pronaen model koji bi nedvosmisleno pokazao da je
retrovirus uzronik. Jedini ivotinjski model koji u pogledu razvoja AIDS-a pokazuje izves
nu slinost sa humanim, u potpunosti izraava neinfektivni princip.
Molekul antitela, kao i molekuli svih drugih proteina, odreen je linearnim reanjem
aminokiselina u lance polipeptida i svojom trodimenzionalnom strukturom. Preovlaujue
je miljenje da je linearni lanac odreen genskim prepisom.
Meutim, postoji dokaz da su i DNK i struktura i funkcija gena regulisani stanjem kon
denzacije-dekondenzacije (kontrakcije-relaksacije) hromatina, koje zavisi od procesa oksi
dacije-redukcije u eliji i njegovih oscilacija. Veze od sutinske vanosti (uloge) u trodimen
zionalnoj konfiguraciji molekula, jesu disulfidne (SS) veze. Snagom svoje kovalentne
prirode obezbeuju stabilnost odreene strukture, to dovodi do specifine aktivnosti

razliitih molekula. Tako SS veze molekula antitela imaju posebnu ulogu u stieanju
imunoloke specifinosti. ablon po kome se vri sparivanje sulfhidrilnih (SH) grupa radi
stvaranja disulfida, nije nepromenljivo svojstvo linearnog lanca ve zavisi od spoljnih fak
tora ukljuujui oksidaciju-redukciju.
Drugim reima, sinteza proteina i njihova specifinost uopte, i sinteza antitela i nji
hova pojedinana specifinost, zavise od oksidacije-redukcije. To znai da bi svaki agens
koji bi izazvao iste promene u procesu oksidacije-redukcije kao virus, mogao izazvati sin
tezu anti-virusnih antitela i u odsustvu virusa. Virusi, ukljuujui i RNK tumorske viruse,
imaju zajednike antigenske determinante kao i komponente zdravih elija domaina. Taj
fenomen se naziva molekulska mimikrija.
Najpoznatiji antigen koji se stalno otkriva u testovima za AIDS je protein molekulske
teine 41.000 (p41), to je priblina molekulska teina polimerizovanog aktina, proteina koji
se moe detektovati u svim elijama ukljuujui i bakterije. Pokazalo se da je protein iste
molekulske teine izolovan iz brojnih virusa. Aktin je glavni sastojak mnogih virusa, ukljuu
jui RNK tumorske viruse. Vano je pomenuti da se koliina polimerizovanog aktina povea
va sa intenziviranjem oksidacije. Isto tako je znaajno i to to mitogenska stimulacija normal
nih elija pomou ConA dovodi do ispoljavanja onkovirusa bez sinteze virusnih estica.
Antitela na onkovirusne proteine su iroko rasprostranjena u neinficiranim humanim
serumima i zavise od starosti. Supstance koje se ne mogu otkriti u normalnom sastavu
seruma (ekstrakti iz bakterija i neproteinski molekuli kao glikogen) vani su faktori za
utvrivanje da li se dati humani serum registruje kao pozitivan na infekciju onkovirusima.
Antitela na onkoviruse javljaju se kao rezultat izlaganja velikom broju prirodnih supstanci
koje poseduju irok spektar kros-reaktivnih antigena, a nisu rezultat rasprostranjene infek
cije oveka replikativno kompetentnim onkovirusima.
Oboljenja poput kancera, kardiovaskularnih oboljenja i nepravilnog zgruavanja krvi,
kao i proces starenja, rezultat su naruavanja i oscilacija procesa oksidacije-redukcije.
Agensi koji dovode do imunosupresije su prvenstveno jaki oksidansi: sperma, nitriti,
rekreativne droge, faktor VIII, infektivni agensi i lekovi koji se koriste za njihovo unitavan
je. Nitriti, recimo, igraju vanu ulogu i u mnogim biolokim funkcijama, a anaerobne bak
terije ih koriste za rast i respiraciju umesto kiseonika.
AIDS jeste ogranien na rizine grupe. Jedini in koji vodi ka AIDS-u ili pozitivnom
testu na antitela, jeste velika uestalost receptivnog analnog snoaja kod oba pola. Za
pojavu ove bolesti nije dovoljan samo jedan seksualni odnos, ve veoma velika frekven
cija specifine vrste odnosa i esto menjanje partnera tokom dugog vremenskog perio
da. Ano-genitalni insertivni snoaj predstavlja najvei rizik za seksualno prenoenje
HIV-1 infekcije.
Sperma je jedan od najpoznatijih mitotikih agenasa pa je, kao i drugi nitrogeni,
snaan oksidans sa svojom elektrofilnou nunom za fertilizaciju. Tokom spermato
geneze, u testisima se odvijaju dva glavna procesa: morfogeneza sazrevajueg gameta, iji
hromatin postaje progresivno zgusnut, i zamena somatskih histona protaminima putem
oksidacije sulfhidril grupa (SH) u disulfid (SS). Iako sazrevanje poinje u testisima, sper
matozoidi osloboeni iz semenskog epitela nisu potpuno zreli u funkcionalnom smislu.
Moraju da kompletiraju svoju maturaciju oksidacijom SH grupa u SS, tokom prolaska kroz
epididimis. Znaajno je i to da je sazrela sperma daleko efikasnija u stvaranju imunosupre
ije, nego nezrela sperma.

Poto postoji znaajna razlika u stepenu oksidativnosti izmeu sperme dobijene iz


semenih kanala i zrele (ejakulirane) sperme, vrlo je verovatno da ovo svojstvo odreuje i
efikasnost u izazivanju supresije imunog sistema. Potkrepljeno je otkriem dobijenim iz
eksperimentalnog uporeivanja sperme starijih ivotinja, za koje se zna da su im tkiva
oksidisana, u veoj meri delotvornija u izazivanju imunosupresije. Iz istog razloga se moe
naslutiti da bi sperma homoseksualnog mukarca mogla biti jo imunosupresivnija nego
ona kod zdravih heteroseksualaca. Sperma je izuzetno dobro zatiena (tenou prostate,
itd.) i spremna da se izbori za primat na mestu gde ima mnogo bakterija i raznih mikroor
ganizama (kandida, mikoplazme, hlamidije, itd.). Ukoliko se nae u sredini koja joj nije
prirodna, ta agresivnost postaje jo izraenija.
injenica da sperma ne deluje imunosupresivno tokom vaginalnog seksualnog kon
takta, mogla bi se pripisati velikoj razlici u grai izmeu rektuma i vagine. Vagina je
oiviena debelim slojem ploastog slojevitog epitela, to smanjuje mogunost ulceracije
i prodiranja semena u vaskularne ploice. Seme se u rektumu, meutim, odvaja od
krvnih i limfnih sudova slojem elija kroz koji se lako prodire i ulcerie tokom analnog
snoaja.
Osim limfoma i Kapoi sarkoma, veoma estih meu homoseksualcima, zabeleena je
i poveana frekvencija kancera jezika i rektuma u istoj populaciji. esta pojava ova dva
kancera, kao i karcinoma materice kod ena, moda je povezana sa periodima visoke
lokalne koncentracije sperme. Gonoreja, sifilis, hepatitis B, herpes i amebijaza, mnogo su
uestaliji meu homoseksualnim mukarcima nego meu heteroseksualcima. Prvi esto
pate i od brojnih crevnih infekcija koje izazivaju uporne i povratne dijareje. Mnogi od
preparata koji se koriste u terapiji ovih oboljenja su nitrogenini oksidativni agensi, sa svo
jstvom da izazivaju snanu imunosupresiju.
Virusima su za deobu i rast potrebne sulfhidrilne (SH) grupe koje dobijaju od
domaina izazivanjem oksidacije njegovih tkiva. S obzirom na to da oksiacija imunog
sistema domaina dovodi do imunosupresije, postoji velika verovatnoa da svi virusi (u
manjem ili veem stepenu) imaju suprimirajue dejstvo na imuni sistem. Ciklus
propadanja imunog sistema zapoinje, ve sam rekao, oksidativnim stresom. Prvo dolazi
do makrofagne reakcije ILX (interleukinom 1), zatim signal biva prosleen preko ovih
citokina do T-elija koje lue IL2 (interleukin 2 ) i TGCF (faktori rasta), i - ciklus biva
pokrenut. Najvanija karika u lancu imunosupresije jeste injenica da ne dolazi do
opadanja broja T4 limfocita, ve do njihovog prelaska u T8 limfocite. Produkcija miozina
(miini protein) stvara laan broj kopija gp l 20 , a aktina (takoe protein koji gradi mii
na vlakna) - gp41.
Nikada niko nije dokazao da nukleozidni analozi i/ili inhibitori proteaze deluju na
reverznu transkriptazu i/ili Hl-viruse. Stoga se valja zapitati nisu li oni, moda, samo neu
tralizatori faktora rasta i mnoenja tzv. virusnih estica, odnosno kopija? Dva virusa, cito
megalovirus i Eptajn-Bar virus, iako prisutni meu homoseksualnim mukarcima, po
svemu sudei su karakteristini za sve AIDS-pacijente kao rezultat reaktivacije latentnih
virusa. Groznica, osip, limfadenopatija i poveana sklonost ostalim infekcijama, uobiajene
su manifestacije u sluaju infekcije ovim virusima. Takva klinika slika se sree i kod paci
jenata obolelih od AIDS-a. Poremeaj proporcije T4:T8 limfocita kod ljudi i ivotinja, jo
jedan je dokaz da ovi virusi izazivaju imunosupresiju. Oba virusa su izolovana iz mnogih
uzoraka, ukljuujui Kapoi sarkom kod skoro svih obolelih od AIDS-a.

injenica je da pad imuniteta moe dovesti do pojave bilo koje bolesti (osim preloma
kostiju ili npr. nekih traumatskih povreda). Sve to potie iz organizma, dolazi na isti nain.
Organizam nosi u sebi potencijalne ubice koje su ponekad u meusobnom neprijateljstvu i
rivalskom odnosu. I svi oni odravaju jedan vid ravnotee poput one koja vlada u nekim eko
sistemima. Na primer, kad ima dovoljno plena ima dosta i grabljivaca, a da bi bilo plena
potrebno je dosta hrane... Kada se ova ravnotea iz bilo kog razloga poremeti i neki od ,,sta
nara previe namnoi, ne dolazi odmah do bolesti jer je imuni sistem jo uvek jak i to ne
dozvoljava. Meutim, ukoliko do poremeaja doe u sistemu koji funkcionie u okviru orga
nizma i poremeaj ima tendenciju laganog rasta, jo uvek ne dolazi do znaajnijih promena.
ovek je i dalje relativno zdrav, a imuni sistem jo uvek jak. Mogui su lako zamaranje,
glavobolja, gubitak apetita, moda i mali gubitak telesne teine, ali u granicama zanemarljivog.
Ukoliko doe do naglog pada imuniteta, stresa, neke infekcije i slinog, dominantni
faktor bolesti prosto eksplodira zato to je ve akumulirao (nakupio) snagu. Tako nastaju
galopirajui oblici raznih bolesti.
HIV nikada nije izolovan kao nezavisna stabilna estica iz sveih tkiva osoba sa AIDSom, niti iz kultura. Njegovo postojanje, znai, nije dokazano. Uoene pojave (estice, reverz
na transkriptaza, reakcije antitelo - antigen), za koje zvanina medicina tvrdi da dokazuju
postojanje HlV-a, nisu specifine za pomenuti retrovirus pa ak ni za retroviruse uopte.
Pod izolacijom ovog virusa u elijskoj kulturi se, zapravo, podrazumeva kratkotrajna, pro
lazna detekcija virusnih antigena, reverzne transkriptaze (RT) i estica nalik na virus koje
pupe na elijskoj membrani.
U veini sluajeva se izolacija poistoveuje sa detekcijom RT. Meutim, nezavisno od
RT, ove kulture imaju gotovo svaki drugi enzim ukljuen u sintezu DNK i nije iskljueno
da su virusne transkriptaze elijski enzimi. Veruje se da virusna specifinost RT daje poet
ni ablon koji ona koristi. Galo i njegovi saradnici su, u ranijim dokumentima, dokazali da
DNK polimeraza ,,upotrebljava ablon istovetan onom koji se koristi za izolaciju HTLVIII/LAV-a. Treba imati u vidu i to da vrsta ablona koji polimeraza koristi i njena aktivnost
zavise od stanja kulture i stanja elijskog razvoja, to jest, aktivnost zavisi od pravilnosti i
nepravilnosti elije.
U retkim sluajevima se pod izolacijom podrazumeva otkrivanje estica nalik na virus
u T-elijama in vitro ili u drugim elijama, osim T-elija u sveem tkivu. Ove estice ne
samo da se teko mogu detektovati, ve su u nekim sluajevima one normalne elijske
organele, a ne virusi.
Smatra se da je nagomilavanje estica i klijanje odreeno interakcijom aktina i miozi
na. Oksidativni agensi mogu izazvati interakciju aktina i miozina, samim tim i nagomila
vanje i klijanje estica.
Najvanije otkrie je da in vitro kulture sa zdravim elijama (bez virusa) mogu biti iza
zvane da proizvode estice koje lie na RNK tumorske viruse po svim fizikim i hemijskim
osobinama.
Postoje samo dva mogua objanjenja za ovu pojavu. Prvo, re je o hroninoj infekciji
niskim nivoom virusa u originalnoj primarnoj kulturi embriona, koja se ne moe detekto
vati nijednom poznatom metodom. Po ovoj hipotezi, virus je mogao postojati u stanju
prenoenja jer je u populaciji uvek bilo nekoliko inficiranih elija. Drugo objanjenje sug
erie da je virus spontano nastao u elijama, koje ga prethodno nisu imale, tokom
uspostavljanja elijskih redova.

Iako retrovirusi mogu spontano nastati u elijskim kulturama bez virusa, stopa
pojavljivanja moe se poveati i milion puta upotrebom radijacijsko-hemijskih mitogena ili
infekcijom kulture drugim virusima.
Privlana je misao da endogeni virusni genom zapravo postoji kao sastavni deo eli
jskog hromozoma domaina. Izolacija i citopatsko dejstvo HTLV III/LAV moe se dobiti i
uoiti samo u elijama aktiviranim razliitim mitogenskim agensima kao to su ConA, PHA
i radijacija. Ali, neophodno je preduzeti jo veliki broj mera (udruivanje AIDS-seruma,
manipulacija uslovima kultura, odabiranje elijskih linija, itd.) da bi se virus mogao izolo
vati. ak i kada su svi uslovi zadovoljeni, samo mali broj elija biva zaraen virusom,
odnosno, pri replikaciji virusa svega pet do deset posto elija ispolji virusni antigen.
ak i pod pretpostavkom da HTLVIII/LAV postoji in vivo i da se prenosi sa inficirane
na zdravu osobu, zdrava osoba nikad ne bi obolela osim ukoliko nije izloena visokim kon
centracijama mitogenskih agenasa. Drugim reima, sam HTLV III/LAV ne moe da
proizvede efekte bolesti, dok mitogenski agensi proizvode imunoloke i klinike nepravil
nosti vezane za AIDS, bez obzira na infekciju HTLV III/LAV-om. Podjednako je vana i in
jenica da kada se zdravi T i B limfociti stimuliu pomou ConA, bilo in vitro ili in vivo,
iskazuju virusne antigene na svojoj povrini. Za razliku od hipoteze o T4 elijama inficiran
im HTLV III/LAV-om, mitogenski agensi bi mogli biti uzrok i virusne aktivacije i malignite
ta povezanih sa AIDS-om. Mitogenski agensi, budui da su oksidativni agensi, mogu biti
uzrok elijske imunosupresije primeene kod AIDS-pacijenata.
Limfociti imaju relativno veliko negativno naelektrisanje. Njihove funkcije, ukljuujui reakcije na mitogene, formiranje rozete, aktivnost supresor-pomonik i aktivnost
elija-prirodnih ubica, zavise od ovog negativnog naelektrisanja. Oksidacija dovodi do
supresije ovih aktivnosti. Apsolutna limfopenija, preteno opadanje broja CD4 elija i
inverzija odnosa CD4 :CD8, nisu pojave specifine samo za AIDS, ve se javljaju i kod
mnogih oboljenja bez retrovirusne infekcije. Ovi poremeaji broja CD4 elija kod AIDS
a mogli bi da budu stvarni ili prividni i rezultat: 1) visoke osetljivosti T-elija na oksida
tivni stres, 2) budui da CD4 elije imaju nie negativno naelektrisanje od CD8 elija,
oksidativni stres bi mogao prvo njih da unitava, 3) CD4 elije bi mogle prvobitno da
budu zarobljene u obolelim perifernim tkivima, 4) vezivanje antitela za povrinu elije
zavisi od stanja oksidacije-redukcije u okruenju i relativnog naelektrisanja izmeu elije (negativno) i antitela (pozitivno), povrine antigena i vezivanja antitela iji broj opada
intenziviranjem elijske oksidacije. Modifikacija uslova u okruenju dovodi do promene
odnosa T4:T8 u datoj populaciji limfocita.
Postoje dva testiranja krvi koja se rutinski koriste za detekciju AIDS-a - ELISA i
Western blot - od kojih nijedan ne detektuje sam virus. Iako je drugi precizniji, oba esto
daju lano pozitivne rezultate. Problem lane pozitivnosti je doveo do ishitrenih odluka o
tome ta rei pacijentima iji se uzorci pokau kao pozitivni. Proizvoai istiu da testovi
koji su u upotrebi nisu namenjeni za postavljanje dijagnoze. Znaajno je to to broj lano
pozitivnih rezultata raste sa starou i ,,lepljivou seruma. ,,Lepljivost (viskoznost) zav
isi od procesa oksidacije-redukcije i raste sa intenziviranjem oksidacije. Faktori koji utiu
na dobijanje lano-pozitivnog rezultata testa su mnogobrojni i raznovrsni: godine starosti,
pothranjenost, koncentracija imuno-kompleksa, a posebno preleana malarija ili neka od
drugih parazitarnih oboljenja. Jedini razuman zakljuak je, dakle, da seropozitivnost ne
znai i pozitivnost na virus.

Antitela na HIV se, ukratko, mogu javiti kod osoba koje ne spadaju ni u jednu rizinu
grupu, koje nisu obolele niti e ikada oboleti. To su oni sluajevi koji, iako zaraeni, nikad
ne obole. Zapravo, nisu ni bili inficirani.
Osim tri dobro poznate rizine grupe, treba imati u vidu jo neke faktore rizika. Na
prvom mestu, to su vakcine koje stvaraju razliite poremeaje u organizmu. Ovakve tok
sine vakcine se posebno koriste u Africi, Junoj Americi i jugoistonoj Aziji, to jest na
podrujima sa najveim prirodnim bogatstvima iz nedovoljno rasvetljenih razloga. Dobar
primer predstavlja polio vakcina i SV-40. Ovako kontaminirana vakcina je dovela do
masovnog umiranja populacije dananjih pedesetogodinjaka koji su kao deca (izmeu
1957. i 1965. godine) primili ovu vakcinu. Kada novoroene u porodilitu dobije ovakvu
vakcinu, ono jednostavno ne moe da bude zatieno. Period inkubacije je 0 , 10, 50 ili 60
godina. Jedino reenje je korienje embrionalnih diploidnoh plunih elija (ne iz ame
rikih centara!) umesto majmunskih bubrega za pasau polio-virusa.
Posebno interesantan sluaj predstavlja brojna romska populacija (oko milion pripad
nika) koja ivi na ivici egzistencije u bivoj Dravnoj zajednici SCG, a slovi kao
promiskuitetna. Naime, u njoj nema nijedne HlV-pozitivne osobe! Deca sa slabijim imu
nitetom umiru (kao i svi ostali) do druge, tree godine, a preivela se veoma lako adaptira
ju i na najtee ivotne uslove.
Mnogi istraivai su predvideli da e se AIDS, kao i sva druga intimnim kontaktom
prenosiva oboljenja, iriti i da e se sve vie sluajeva javljati meu heteroseksualcima. Za
sada se sve svodi na pomenuta predvianja.
HIV/AIDS se ne prenosi dvosmernim seksualnim putem. Seksualna praksa koja
ukljuuje rektum i prisustvo (ulcerativnog) STD, olakava infekciju. Rizik, kada je re o
ostalim seksualnim obiajima (ano-genitalni insertivni snoaj, oro-analni seks i sl.), gotovo
je beznaajan. Korienje razliitih stimulativnih supstanci poveava verovatnou upra
njavanja ano-genitalnog receptivnog snoaja, pa samim tim postoji vea mogunost zaraze.
Kod narkomana, pozitivnih ili negativnih na antitela, razvie se AIDS i to ne samo kod
osoba koje koriste prljav pribor, ve i kod onih koji koriste sterilne igle.
Neophodno je da medicinski radnici razlikuju AIDS od zdravstvenih problema tipinih
za intravenske narkomane. Ovi mogu patiti od gubitka teine, dijareje i nonog znojenja,
ali je mogue i da imaju simptome iji je uzrok nekvalitetna droga, ,,skidanje sa droge ili,
jednostavno, loe opte zdravlje. Uobiajeno je da zavisnici od droge imaju ingvinalnu lim
fadenopatiju i, moda, nekoliko cervikalnih ili pazunih vorova. Ukoliko, meutim, posto
ji i oralna kandidijaza, to ve ukazuje na neto drugo.
Afrika, koja je u krugovima zvanine medicine postala jedinica mere za mogunost
prenoenja AIDS-a heteroseksualnim kontaktom, predstavlja izdvojen sluaj. U njoj nije bilo ni
novog oboljenja (AIDS-a), ni novog virusa (HlV-a). Imunodeficijendja, oportunistike infekcije i
Kapoi sarkom postoje i postojali su jo mnogo pre, kod pripadnika oba pola. Patogeni ne mora
ju biti samo virusi, ve i siromatvo, dugotrajne infekdje (razliita parazitarna oboljenja, kao pro
tozoe i crevni paraziti), lekovi koji se upotrebljavaju za njihovo leenje, bakar, rekreativne droge
(gde spadaju i tradidonalne droge), analno ili oralno deponovana sperma (kod homoseksualnog,
biseksualnog ili heteroseksualnog odnosa), a valja uzeti u obzir i da blaga sunanica (kao i esto
sunanje u solarijumu) dovode do pada broja CD4 elija tj. odnosa CD4/CD8.
Smanjenje broja CD4 elija nije HlV-specifino, a nije ni neophodno ni dovoljno za
pojavu sindroma, tj. kliniki sindrom nije rezultat imunodeficijencije. Pomenuta pojava nije

posledica njihovog unitavanja HlV-om ili nekim drugim agensom, ve moe biti rezultat
ekstremne osetljivosti T-elija na oksidativni stres, injenice da CD4 elije, budui da imaju
nii negativni naboj od CD8 elija, mogu biti prve na udaru, zatim njihove zarobljenosti u
obolelim perifernim tkivima, umanjenog vezivanja CD4 antitela nastalog kao posledica
promena na njihovoj povrini, tj. kao posledica regulacije nanie CD4 receptora. Lim
fopenija CD4 T-elija je posledica i skraenog vremena preivljavanja i nemogunosti da
se povea proizvodnja cirkuliuih CD4 T-elija.
Tkiva pacijenata obolelih od AIDS-a i pripadnika rizinih grupa imaju tendenciju da
budu oksidisana, pri emu se posebno istiu niski nivoi sulfhidril (SH) grupa. Eksperimen
ti su pokazali i da uzorci krvne plazme osoba inficiranih sa HIV-1, sadre viestruko
poveane koncentracije glutamata u odnosu na normalne vrednosti. Kod istih pacijenata su
zapaene i relativno niske koncentracije tiola rastvorljivog u kiselinama, tj. smanjene kon
centracije cisteina. Koncentracija unutarelijskog glutationa u mononuklearnim elijama
periferne krvi (PMBC) i monociti HlV-pozitivnih osoba su, takoe, znatno snieni.
Velika je verovatnoa da se AIDS moe spreiti i leiti prestankom izlaganja
oksidativnim faktorima i korienjem antioksidativnih sredstava, posebno onih koja
sadre SH. Eksperimentalno je dokazano da su nivoi GSH-a (redukovani glutation)
nii kod osoba sa brojem CD4 T-elija ispod 200 /m l (CD4 < 2 0 0 ) nego kod osoba u
ranijim stadijumima HIV/AIDS-a. Nii nivoi GSB-a, kod bolesnika sa CD4 < 20 0 , pred
viaju smanjeno preivljavanje. Verovatnoa preivljavanja dramatino raste kako se
nivoi GSB-a pribliavaju normalnim vrednostima. Oralno uzimanje NAC-a, koji snab
deva organizam cisteinom neophodnim za dopunu GSH-a, moe biti povezano sa pro
duenim periodom preivljavanja obolelog sa veoma niskim nivoima GSH. Oksida
tivni agensi izazivaju ne samo AIDS, nego i intenziviraju pojave oznaene kao indika
tori prisustva HlV-a.
Todoxin br. 1 je jedini efikasan preparat protiv HIV/AIDS-a. Njegovo dejstvo na p24
(miozin) je dokazano u dve studije raene na pacovima i svinjama. Rezultate tih studija dati
su u prilogu.

Antitela i antigeni
Priu o antitelima valja zapoeti od prve Nobelove nagrade za fiziologiju i medicinu,
odnosno fon Beringa nagraenog za rad na terapiji serumom. Supstance za koje se verova
lo da su odgovorne za terapeutsku korist, postale su poznate kao Antikorper (antitela). I
danas su agensi koji indukuju sintezu antitela obuhvaeni optim nazivom antigeni (ANTI
telo GENeriui). Iako precizna relacija izmeu antigena, antitela i imuniteta ostaje
nedoreena, antigen/antitelo interakcija je prihvaena kao indirektan nain za odreivanje
infekcije odreenim mikroorganizmom. Ovi podaci su, zapravo, od sutinskog znaaja za
konstrukciju HlV-teorije AIDS-a.
Pre svega, neophodno je imati u vidu da skoro identina antitela, ak iako uperena
protiv odreenog antigena, mogu nastati ukoliko je antigen prisutan u razliitim
izvorima. Kardiolipin je, na primer, fosfolipid koji se nalazi u jedru elije, unutranjim
mitohondrijskim membranama i plazma-membranama bakterija. Antitela koja reaguju
sa ovim antigenom se pojavljuju posle infekcije sa Treponema pallidum i demonstrirana

su klasinim Wasserman, Kahn i VDRL reakcijama. Meutim, slina reaktivnost se dea


va u brojnim drugim situacijama koje ine dobro poznate uzroke lano (fal)-pozitivne
sifilis serologije.
Uklapanje izmeu antigena i antitela ne mora biti apsolutno savreno, tako da orga
nizam moe pokrenuti antitela protiv svega to proceni kao opasnost. Ukrtena reak
tivnost (kros-reaktivnost) je karakteristika svih molekula antitela, ukljuujui monoklon
ska antitela. Postoje sluajevi kada kros-reaktivna antitela mogu imati vie afiniteta
prema drugim antigenima nego prema indukujuim antigenima. Dakle, sva antitela su
polispecifina, tj. sposobna da reaguju ne samo sa ,,svojim antigenima, ve i sa razliitim
antigenima kao to su: proteini, nukleinske kiseline i hapteni, esto bez ikakve oigledne
antigenske slinosti.
Primer kros-reaktivnosti je studija uraena u Nemakoj akutnih infekcija boginjama
kod dece i mlaih osoba iz SAD i Perua koje nisu inficirane HlV-om. Rezultati studije
pokazuju da je 43 od 75 (62 odsto) pacijenata razvilo antitela koja su reagovala sa jednim
ili vie proteina prisutnih u kompletima za HlV-test.
Postoji vrlo malo, ako ih uopte i ima, supstanci koje reaguju monogamno. Ova karak
teristika materije proima ne samo hemiju ve i serologiju.
Produkcija antitela moe biti indukovana ne-specifino, tj. antitela uperena protiv
definisanog antigena pojavljuju se posle izlaganja nesrodnom antigenu. Klasian primer se
javlja u sluaju infekcije Eptajn-Bar virusom koja rezultira stimulacijom poliklonskih Belija i velikim repertoarom antitela, ukljuujui heterofilna antitela uperena protiv ovjih
i konjskih eritrocita.
Da bi se bolje razumela osnovna problematika HlV-a, treba razmotriti jo neka
stanovita eksperata iz te oblasti:
- Prof. Ort tvrdi da HIV postoji, ali je bezopasan i beznaajan za razvoj imune defici
jencije. Njegova ,,formula glasi: antibiotici + gljivine infekcije + patoloki izmenjena flora
digestivnog trakta + krvne mikoze = AIDS.
- Hetriks takoe smatra da egzistenciju HlV-a ne treba dovoditi u pitanje i da je nje
gov uinak u razvoju AIDS-a beznaajan. Njegova ,,formula glasi: hronino optereenje
krvi gvoem + slobodni radikali kiseonika + stres = AIDS.
- Dizburg i Malis imaju isto miljenje u vezi postojanja Hl-virusa i njegove uloge u nas
tanku AIDS-a. Njihova ,,formula glasi: droge + nedostatak higijene + loa ishrana = AIDS.
Ovo je bio pokuaj dokazivanja realnog postojanja HlV-a korienjem razliitih meto
da dokazivanja i praenja. Sada bih, meutim, posvetio panju mehanizmu pomou koga
HIV sa opteprihvaenog gledita ali i sa moje take gledita, dovodi do kraha imunog sis
tema. Preciznije, pokuau da predstavim patogenezu indukovanu HlV-om sa svim
meuzavisnostima koje sam uspeo da uoim. Na navedene hipoteze se neu detaljno osvr
tati. Preputam Tebi, potovani itaoe ovih redova, da sam donese zakljuke.
Razumevanje patogeneze indukovane HlV-om nije mogue bez poznavanja patogenih
svojstava i mehanizma delovanja uzronika.
HIV je RNK-virus sa kapsidom i jednom lipidnom m em branom . Prema kapsid
noj simetriji, lipidnom omotau, veliini i morfogenezi nukleinske kiseline, kao i
prem a vrsti replikacije, on spada u grupu retrovirusa. U cilju razinnoavanja, retro
virus integrie svoju genetsku informaciju u eliju dom aina i to u obliku
dvostrukog lanca RNK.

Za transfer RNK u DNK retrovirusi koriste poseban enzim - reverznu transkrip


tazu. Na osnovu svojstva da uvodi hronine upalno-degenerativne procese sa proprat
nim neuroloko-hematolokim imunim i respiratornim simptomima, HIV spada u pod
familiju lentivirusa. Genom egzogenih replikaciono-kompetentnih retrovirusa se sasto
ji od dva identina molekula jedne jednostruke RNK. Sadri najmanje tri gena koji
kodiraju proteine omotaa - env gen, proteine kapsida - GAK gen i pol gen za reverznu
transkriptazu. Oni su izmeu (sa leve i desne strane) ograeni, oivieni (plankirani)
sekvencama oznaenim kao long term ripid (LTR), odgovornim za integraciju
virusnog u celularni genom. Proteini ,,prethodnici se prevode u zavrni oblik tek
preko enzima koji sadri sam virus.
Morfogeneza u infektivnu virusnu esticu se odvija na membrani elije ,,domaina.
Mnoga patogena svojstva koja je virus dobio preko raznih gena, u eliji/plazmi se
odvajaju od njega i slobodno plutaju traei novog ,,domaina u koji e se ugraditi i sa njim
napraviti opasni hibrid. To se odvija tzv. pupljenjem, to jest kapsid sebi stvara omota sa
elementima duple lipidne membrane kakvu ima elija domaina.
Za patogenost retrovirusa je vano njihovo svojstvo zahvaljui kome i nose to ime.
Naime, njihova genetska informacija se ugrauje u genom inficirane elije i, stoga, deli
zajedno sa DNK domaina.
Ova hromozomska interakcija u eliji domaina odreuje da je izleenje jedne takve
infekcije potpuno tek kada u telu nema nikakvih slobodnih virusa, inficiranih elija, niti
patogenih estica koje ne pripadaju prirodnom virusu. Kao dodatak tom karakteristinom
obimu genetske informacije ivotinjskih patogenih retrovirusa, HIV ima genetsku kom
pleksnost koja nikada ranije nije zapaena u prirodi. Pored uobiajenih gena potrebnih za
replikaciju - LTR, env, gag i pol, otkriveno je jo najmanje pet dodatnih gena koji imaju pre
sudan uticaj na patogenost HlV-a.
to se tie patogeneze, neophodno je prvo prikazati uobiajen tok bolesti. HIV moe
biti prenet sa elijama, kao slobodan virus ili kombinacijom oba ova vida. Posle ulaska
(penetracije) u organizam domaina preko mukoze (sluzokoe) ili direktno u krvotok, u
toku nekoliko nedelja dolazi do znaajnog poveanja plazma-viremije i inficiranja jedan
odsto pomonikih (CD4) elija u perifernoj krvi. Skoro istovremeno se moe zapaziti i
smanjenje broja ovih elija i do 50 odsto u odnosu na normalne vrednosti. U toj fazi, slobo
dan virus i/ili inficirane elije se eliminiu iz krvotoka delovanjem cirkuliuih citotok
sinih limfocita i posredstvom limfnog sistema.
U zavisnosti od sposobnosti, odnosno efikasnosti odreenog imunog sistema,
,,svee inficirana osoba razvija vie ili manje izraene simptome. Ova faza je prelazna
(transcedentna) i traje oko tri do etiri nedelje. etrdeset do ezdeset odsto novoinfici
ranih razvija nespecifine znakove bolesti kao to su temperatura, znojenje, upala grla,
eflorescencija koe (kone manifestacije), nateeni limfni vorovi, aseptini meningitis i
dr. U nekim sluajevima dolazi i do pojave pneumonije nekih oportunistikih infekcija.
Posle faze tog akutnog sindroma sa visokim plazma-viremijama i supresijom broja
CD4, broj pomonikih elija se vraa u normalu i plazma-viremija se smanjuje za oko 90
odsto. Tek od tree do dvanaeste nedelje nakon infekcije dolazi do serokonverzije, tj. u
serumu se stvaraju HlV-specifina antitela.
Asimptomatina faza traje izmeu tri i deset godina. U tom periodu se replikacija nas
tavlja subakutno i pacijent postaje infektivan. U germinalnim centrima limfnih vorova

timusa, slezine i kotane sri, HIV se zaustavlja na dendritinim retikularnim elijama i to


prema spolja. Time dolazi do folikularne hiperplazije u parakortikalnim podrujima. Oko
germinalnih centara nalaze se vee skupine CD4 i CD8 limfocita (pomonikih i supre
sorskih-citotoksinih elija).
Ove elije koje se uoavaju sa aktivacijom HlV-estica, eventualno sa ostalim fagociti
rajuim elijama kao to su makrofazi, ili Langerhansove elije, ulaze u germinalne centre.
Zbog toga ovi centri svih limfnih vorova predstavljaju stalni izvor virusne desiminacije i
replikacije. To bi moglo da bude objanjenje za zapaenu viremiju u svim fazama oboljen
ja, kao i za infekciju novih CD4 elija ukljuujui i one koje recirkuliu iz perifernog krvo
toka, a samim time i smanjenje CD4 elija u perifernom krvotoku u toku trajanja infekci
je Hl-virusom.
estom aktivacijom i interakcijom antigen-prezentujuih i citotoksinih elija, tokom
vremena, dolazi do razaranja pravilne strukture germinalnih centara i degeneracije ,,HIVfilter funkcije mree koju stvaraju dendritine elije. U ovome bi se sastojalo objanjenje
asimptomatine faze infekcije HlV-om. Ona je praena: znaajnim poveanjem plazma
viremije, poveanim nivoima p24 u plazmi, znaajnim smanjenjem broja pomonikih
(CD4) elija i optim pogoranjem imunog statusa. Poetak ove faze se ogleda u perzistira
juim klinikim simptomima udruenim sa HlV-infekcijom: oralnom kandidijazom,
slabou, idiopatskim temperaturama, generaliziranim oteenim limfnim vorovima, non
im znojenjem, dijarejama i gubitkom telesne teine.
U toku dve do tri godine nakon poetka akutne faze imunosupresija po pravilu toliko
uznapreduje da dolazi do pojave niza oportunistikih oboljenja koja, po definiciji, odgo
varaju punoj slici sindroma steene imunodeficijencije. Re je, uglavnom, o sledeim infek
cijama: Eptajn-Bar virusom, aspargiloza, Burkitov limfom, multifokalna ence
falomielopatija, histoplazmoza i izosteroza.
Navedenim prikazom patogeneze AIDS-a pokuao sam da objasnim vezu izmeu
infektivnog agensa HlV-a i imune slabosti koju on prouzrokuje. Glavne tvrdnje su ostale
nepromenjene od otkria HlV-a. Jedino su dopunjene proirenim razumevanjem
patogenosti HlV-a na molekularno-biolokom i celularno-eksperimentalnom nivou. Uz
pomo PCR metode dobijeni su podaci koji upuuju na zakljuak da u svakoj fazi oboljen
ja postoji aktivna replikacija Hl-virusa i odgovarajui imuni odgovor.
Asimptomatina faza je, dakle, u najmanju ruku vrsta klinike latentnosti u kojoj pos
toji ravnotea izmeu stvaranja novih virusa i njihovog unitenja, odnosno pojave novih
infekcija imunokompetentnih elija i unitenja tih elija.
U najveem broju radova na temu patogeneze Hl-virusa i plenarnim sednicama nekih
konferencija, koje bi trebalo da daju sintezu pokuaja i postignutog u ovoj oblasti, moe se
zapaziti veoma uska orijentacija na oficijelno miljenje najmonijih AIDS-centara kao to
je NHI (eng. National Health Institute, Nacionalni institut zdravlja), odnosno dominantno
insistiranje na jednoj specifinoj taki gledanja.
Naime, HIV dovodi do sloma imunog sistema to svakako treba dokazati, ali dokazi
vanje se svodi iskljuivo na dva nivoa: 1) mikromolekularnim genetskim virolokim
eksperimentima i 2 ) klinikom, odnosno simptomatskom.
Celokupno podruje makro i mikrofiziologije, pored svih nerazdvojivih mehaniza
ma upravljanja i kontrole, iskljuuju se prema navedenoj taki gledita. Znanja iz ovih
dveju oblasti se jedino primenjuju u upotrebi surogatnih m arkera za obeleavanje

imunog statusa, ime dolazi do optimizacije nauke o AIDS-u u prilino usko


nepovezano podruje.
Meusobna povezanost naunih radova preko deset hiljada svetskih naunika u
pravcu deklarisanog cilja nauke, leenje AIDS-a, u mnogim sluajevima ne moe da se
dokui. Samim tim je i pronalaenje delotvorne terapije, jo dalje. A moda to i nije slua
jno. Imajui u vidu moje dosadanje iskustvo, imam pravo da izrazim takvu sumnju.
Ubrzo posle uvoenja proteaze inhibitora i inhibitora ne-nukleozidne reverzne tran
skriptaze u praenje HIV infekcije, kliniki radnici su zapazili neoekivane kardiovasku
larne promene meu pacijentima koji su dobijali ovaj nov, kombinovani, visoko aktivni
antiretroviralni tretman. Angina pektoris, infarkti miokarda i udari, deavali su se kod rel
ativno mladih pacijenata. Lekari su poeli da sumnjaju da su ovi dogaaji povezani ili sa
hroninom HlV-infekcijom (poto su pacijenti preivljavali due periode nego ranije) ili sa
novim anti-HIV tretmanima (povezanim sa znaajnim metabolikim abnormalnostima).
Mogue je da sama HlV-infekcija moe promovisati npr. arteriosklerozu kroz proin
flamatorni efekat na endotelijalne elije, slino mehanizmu koji je hipotetiki postavljen za
druge infektivne agense kao to su citomegalovirusi, herpes simpleks virusi ili hlamidije.
Isto tako, HlV-infekcija promovie kardiovaskularne bolesti i na indirektan nain, putem
abnormalnosti lipida koje uzrokuje.
Zaraenost HlV-om je povezana sa redukcijom nivoa HDL holesterola, kao i sa reduk
cijama nivoa ukupnog holesterola i holesterola lipoproteina niske gustine. Hiper
trigliceridemija je povezana sa progresijom bolesti i HlV-viremijom.
Sami antiretroviralni lekovi promoviu arteriosklerozu i direktno i indirektno. Naime,
kada je indinavir tokom etiri nedelje administriran zdravim dobrovoljcima, uzrokovao je
znaajne endotelijalne disfunkcije nezavisno od alteracija u krvnom pritisku uzrokovanih
lekovima ili profilima lipida. Endotelijalne disfunkcije otkrivene u toku ovog eksperimenta
su u korelaciji sa koronarnim arterijskim oboljenjima i razvojem klinikih dogaaja koji
slede, sugeriui direktne mehanizme kojima lekovi mogu promovisati kardiovaskularne
bolesti time to utiu na sposobnost endotelijalnih elija da proizvode NO (azot-monoksid).
Kada je ustanovljena (tomografijom izraunatom elektronskim zrakom), pokazalo se da
koronarno-arterijska kalcifikacija ima mnogo veu uestalost kod HlV-pozitivnih pacijenata
nego kod neinficiranih osoba. Slino tome, dokumentovani su ultrasonografski dokazi
karotidnog intimalnog zadebljanja. Oba ova otkria su predviajua za pojavu klinikih dea
vanja meu pacijentima koji nisu inficirani HlV-om, pa su stoga valjan razlog za zabrinutost.
Medicinski gledano, AIDS nije enigma. Svako ko je zainteresovan moe da razume
zbog ega HIV dovodi do degeneracije i sloma imunog sistema. Da li su sluajno oni sa
samog vrha meunarodne piramide istraivaa AIDS-a (A. Faui i L. Montanje), koji su
posvetili veliki deo svog aktivnog naunog rada ovoj oblasti imunopatologije, sada zvanino
proglaeni za sporedne? Da li vladari iz senke znaju koliki bi bio njihov doprinos u raz
janjavanju AIDS-patogeneze? Naravno da znaju...
Kljuno pitanje u vezi patogeneze AIDS-a glasi: kako dolazi do inhibicije NK elija
(eng. natural killers, elije prirodne ubice) za koje se zna da spadaju u prvu borbenu liniju
imunog sistema i mogu (u odsustvu antigene stimulacije, pomou antigen-prezentirajuih
elija) da razaraju viruse, bakterije i (ak) tumorske elije? Njihovo uestalije pojavljivanje
u aktiviranom stanju u perifernoj krvi spada u prve imune reakcije nakon infekcije HIVom. Osim odbrambene uloge, ove elije imaju i niz drugih vanih funkcija kontrole i

upravljanja budui, da poseduju iznenaujue raznovrsnu mogunost interakcije sa celim


spektrom imunokompetentnih elija. NK elije mogu da lue sve poznate citotoksine i
citolitike molekule kao to su: interferon a fi i ; interleukin 1 i 2 , B-elijski faktor rasta;
limfotoksine u znatnim koliinama. Igraju i veliku ulogu u maturaciji, diferenciranju, pro
liferaciji i aktiviranju: T-limfocita, B-limfocita, Mo/Ma eozinofila, Langerhansovih elija i,
ak, premieloidnih i mieloidnih elija.
Evo nekih kljunih pitanja, iji spisak moe izgledati beskrajan i suvian ukoliko se
uporeuje sa preglednim, zvaninim modelom patogeneze HlV-a:
1) Zbog ega se mogunost aktiviranja neinficiranih limfocita HlV-pozitivnih osoba in
vitro, inhibira inaktiviranim HIV-1 i zato se tom prilikom redukuje transverinski receptor?
2 ) Zato je prednost proliferacije neinficiranih limfocita kod HlV-pozitivnih osoba u
simptomatskim stadijumima, in vitro, znaajno redukovana?
3) Iz kog razloga se antigen-prezentujue elije Mo/Ma i dr., sve do Langerhansovih
elija, u prisustvu HlV-antigena gpl 20 in vitro, ne mogu pokrenuti na citotoksinu
aktivnost? Zbog ega im se, posle vaenja gpl 20 iz Petrijeve olje, u potpunosti vraa fagoc
itarna funkcija?
4) Zato se u progredijentnim stadijumima sve vie razvija anergija konog testa?
5) Zbog ega se u simptomatinim stadijumima HlV-infekcije ne razvija samo CD4limfopenija, nego je ona opteg tipa?
6 ) Iz kog razloga, u progredijentnim stadijumima, dolazi do progresivnog gubitka broja
i funkcija svih znaajnih imunokompetentnih limfocita u perifernoj krvi, ukljuujui CD3,
CD8 , CD16, CD20 , ukoliko je samo jedan odsto CD4 u prodromalnom stadijumu, znai kod
latentne infekcije?
7) Zbog ega se kod progredijentnih stadijuma HlV-infekcije osim opte leukopenije
razvija i anemija i trombocitopenija?
8 ) Zato se u plazma serumu HlV-pozitivnih osoba, kod kojih je prilikom ispitivanja
PCR metodom utvreno da imaju vie od nekoliko hiljada kopija HIV-1 po mililitru krvi,
vrlo retko moe inficirati limfocitna kultura?
9) Iz kog razloga plazma-elije proizvode samo slabovezujua, neutraliua antitela
protiv HlV-a, a istovremeno su antitela-testovi, Eliza i drugi, efektivni?
10 ) Zato poetak simptomatskih faza po pravilu ima karakteristian tok - temperatu
ra, uveane limfne lezde (PGL), dijareje, nono znojenje, gubitak teine, slabost, kandidi
jaza i, potom, fatalna oportunistika oboljenja? Zbog ega su dijareje esto sterilne? Zato
se jedan deo simptoma najee javlja nou? Da li su promenjene koncentracije odreenih
vitamina, oligoelemenata i minerala uzrok ili posledica HlV-infekcije?
11 ) Zbog ega je poetak akutne PGL-ARK faze esto povezan sa mogunou dokazi
vanja produktivne infekcije ili reaktivacije latentne infekcije sa odreenim agensima, speci
jalno virusima iz grupe herpesa?
12 ) Zato HlV-pozitivne osobe, ve sa poetkom razvoja bolesti, imaju perzistirajue
krvne mikoze i zato u svemu tome Aspergillus fumigatus igra dominantnu ulogu u pogle
du patogenosti?
Sve ovo moe delovati teko shvatljivo, iako za veinu ovih pitanja postoje zadovoljava
jui, meusobno zavisni, odgovori. Oni se mogu nai u relativno mladoj interdisciplinarnoj
nauci neuroimunoendokrinologiji kao i brojnim istraivakim radovima Todoxin-ove
studijske grupe.

Veza izmeu imunog i hormonalnog sistema ljudskog organizma je do sada veem


delu medicinskog sveta poznata samo u jednom obliku - kortikosteroidi, kao antiflogis
tika i imunosupresiva.
U vie od deset poslednjih godina izlazi na videlo postojanje daleko ireg spleta ova
dva sistema. Neuroendokrini peptidi su se pokazali kao endogeni za imuni sistem, ne
koriste se samo za zadatke upravljanja i kontrole celokupnog sistema ve i za meusobnu
komunikaciju izmeu neuroendokrinog i imunog sistema. ,
Drugim reima, T i B-limfociti, NK-elije, Mo/Ma, neutrofili, trombociti i dr., mogu da
sintetiu neuroendokrine peptide odnosno da i na njih reaguju.
U vezi sa HlV-infekcijom, najvaniji takvi hormoni su: adenokortikotropin, kor
tikotropin-oslobaajui faktor, vazoaktivni intestinalni peptid - VIP, timozin i hidrokortizon.
Adenokortikotropin je hipofizni hormon, koji pokree nadbubreg da proizvodi
kortizon. Njegova identinost sa interferonom limfocita je otkrivena krajem sedamde
setih godina.
Adenokortikotropin dobija signal da bude izluen iz hipotalamusnog hormona kor
tikotiznog faktora. Taj kortikotropenozni faktor je istovetan sa interleukinom 1 (IL-1).
VIP je prvo opisan kao vazodilatator za enteralne (probavne) krvne sudove, ali je u meu
vremenu pronaen i u perifernom i centralnom nervnom sistemu, u inerviranju hipofize,
timusa, slezine, srca, koe i bubrega. Za VIP je zapaeno da ima viestruko fizioloko dejstvo
na stimulaciju intestinalnih i pankreoznih sekrecija vode, izluivanja hipofiznog prolaktina,
hepatine i celebralne glikogenolize i inhibicije hipotalamusnog luenja somastanina. VIP je
snaan inhibitor aktivnosti NK-elija, proliferacije CD4 i CD8 limfocita i IL-2 , kao i IFN-C
Timozin a-1, takozvani CA-1, jedan je od najbolje ispitanih timusnih hormona. On
poveava T-elijsku aktivaciju i produkciju citokina. U tom svom dejstvu, on je sinergian
sa interferonima i IL-2 . Otkriven je u krvi, mozgu i slezini.
Hidrokortizon se stvara u nadbubregu. To je glikokortikoid sa mnogostrukim neu
roendokrinim, imunolokim i fiziolokim dejstvima, a neka od njih su: inhibicija celularnog
imunog odgovora, hipotrofirajue dejstvo na limfni sistem, ukljuujui timus i inhibiranje
fibroblastine modulacije i hematotoze.
Kao to je poznato, sa javljanjem HlV-infekcije i njenim daljim razvojem postaje
primetno da se Hl-virus deponuje i akumulira u limfatinom tkivu. Ono, tako, postaje
dodatno mesto virusne produkcije i privlai sve vei broj HlV-osetljivih elija i, na kraju,
dovodi do ireverzibilne detsrukcije limfatinog tkiva i sve veeg opadanja broja
imunokompetentnih elija. Protein unutranjeg virusnog omotaa ima neka svojstva sli
na timozinu i postepeno indukuje nepovratnu atrofiju timusa sa konsekventnim smanji
vanjem limfocitnog programiranja i sazrevanja (maturacije), to spreava eelularni i
humoralni imuni odgovor.
Virusni omota, u g p l 20 -delu, podraava funkciju VIP hormona i postepeno indukuje
disregulaciju proizvodnje kortizona, kao i dislokaciju T-limfocita (ukljuujui CD4 elije) iz
periferne krvi na druga mesta, ime se smanjuje celularni imuni odgovor.
Kontinuirana viremija i proizvodnja nezrelih i sve manje efektivnih antitela dovodi, u
krajnjoj instanci, do formiranja imunih kompleksa. Dolazi i do pojave sve veeg broja citomatinih procesa - od oksidativnog paljenja H202, zatim nekroze i apoptoze.
Odgovorno stojim iza svake rei.
D ictum sapien ti sa t e st

Utvrivanje prisustva HlV-a


Posle vie od 20 godina diskusije o AIDS-u, sasvim pouzdano se jedino moe izneti
tvrdnja da ,,neto naruava imunoloki sistem. Jo uvek se sa sigurnou ne zna ta je to,
ali najprihvatljivijom se ini postavka da je re o Hl-virusu ,,pogoranom putem jedne ili
vie komponenata.

Osnovne postavke
Virusi se mogu opisati i kao parii genetske informacije upakovani u omota od
belanevina.
Virusi, kao to je poznato, nemaju sopstveni metabolizam. Re je o mikroorga
nizmima (ponovo dajem uproen prikaz) koji moraju da ive pomou vlastitog energet
skog polja u energetskoj okolini i koji umeju da koriste tu energiju okoline kada im zatre
ba za odreene procese - izgradnju proteina, sintezu organela i druge. Za iste takve, sop
stvene, potrebe elija koristi vlastitu energiju.
Meutim, sve ovo ne funkcionie po principu - virus jednostavno pritisne
dugme kako bi uao u kompjuterski mozak elije i reprogramirao ga za svoje potrebe.
Virus to radi mnogo direktnije koristei, recimo, elijske organele koje obavljaju rela
tivno jednostavne funkcije (kao to je sinteza proteina). Pa i tom korienju elijskih
funkcija Hl-virus retko pribegava. Poznate su faze, nazvane latentnim, koje u veini
sluajeva dugo traju i tek se po njihovom zavretku, kada virusi poinju da se replikuju,
koriste pomenute elijske funkcije.
A moe i ovako....
Aspekt gledanja jedne fotografije je dvodimenzionalni telesni prikaz. Stvari
treba postaviti trodimenzionalno (u prostoru) da bi se stekla prava slika. Ovaj virus ima
kapsid, koji je neka vrsta vrstog omotaa sastavljena od relativno malih proteina u rel
ativno ravnoj emi i nepravilnog je kuglastog oblika. Pored toga postoji i spoljni omo
ta koji se, na opteprihvaenoj slici, vidi u obliku ioda, buzdovana (pojednostavljeno).
Taj spoljni omota treba, svakako, zamisliti mnogo minucioznije u njegovom ivotnom
okruenju. Na neki nain, moe se uporediti, naravno samo radi boljeg razumevanja,
sa meduzom. Meduza u moru, odnosno virus u serumu ili citoplazmi, na kraju krajeva
- u vodi. Pokuau jo malo da razvijem taj model. Zamislimo da je onaj unutranji
deo, koji se naziva kapsid, slian ljusci jajeta koje je skoro kuglastog oblika.
Ako sada zamislimo takvu ,,meduzu izvan njenog uobiajenog medijuma - na
plai, suncu, bez vode, na suvu... od spoljnog omotaa ne ostaje nita. Svejedno, u mom
vizuelnom modelu onaj unutranji relikt, ono ,,jaje, i dalje postoji. I to jaje se, pret
postavljam, osea sasvim dobro, kao da je u vodi. Dalje, mogu da zamislim da se virus
ne ugnjezdi u jednom organizmu, eliji, zato to mu je preko potreban tehniki aparat

za replikaciju, jer je takva pria stvar medicinskog pomodarstva u cilju stvaranja


zaokruene prie. Postavka u vezi sa Hl-virusima koju i Dizburg, kao jedan od priznatih
specijalista za retroviruse, u kasnijoj fazi svoga istraivanja ne prihvata zdravo za goto
vo, jeste ona koja se odnosi na pitanje integracije genoma virusa i genoma elije.
Ukoliko se uzme u obzir ono to je vano u vezi sa izgledom HIV-a u prirodi, jasno se
vidi da on ulazi u elije uglavnom zbog toga to mu je potrebna energija.

HIV, ipak, nije dokazan


Oksidacija imunog sistema domaina dovodi do imunosupresije, a samim tim postoji
velika verovatnoa da svi virusi, u manjem ili veem stepenu, imaju suprimirajue dejstvo
na imuni sistem. Ciklus propadanja imunog sistema zapoinje oksidativnim stresom. Prvo
dolazi do makrofagne reakcije interleukinom 1 (IL-1), signal biva prosleen preko ovih
citokina do T-elija, one lue interleukin 2 (IL-2 ), faktori rasta (TGCF) i ciklus biva
pokrenut. Najvanija karika u lancu imunosupresije jeste da ne dolazi do opadanja broja
T4 limfocita, ve do njihovog prelaska u T8 limfocite. Produkcija miozina (miini protein)
stvara laan broj kopija g p l 20 , a produkcija aktina (takoe protein koji gradi miina vlak
na) to isto ini sa gp41.
Izgleda da su dva virusa, citomegalovirus i Eptajn-Bar virus, iako prisutni meu
homoseksualnim mukarcima, karakteristina za sve pacijente koji boluju od AIDS-a, kao
rezultat reaktivacije latentnih virusa. Groznica, osip, limfadenopatija i poveana sklonost
ostalim infekcijama, uobiajene su manifestacije koje se javljaju u sluaju infekcije ovim
virusima. Takva klinika slika se sree i kod pacijenata obolelih od AIDS-a. Poremeaj pro
porcije T4:T8 limfocita kod ljudi i ivotinja, jo jedan je dokaz da ovi virusi izazivaju imuno
supresiju. Oba virusa su izolovana sa mnogih mesta (ukljuujui Kapoi sarkom) kod skoro
svih obolelih od AIDS-a.
HIV nikada nije izolovan kao nezavisna stabilna estica iz sveih AIDS tkiva, niti
iz kultura, to znai da njegovo postojanje nije ni dokazano. Uoene pojave (estice,
reverzna transkriptaza, reakcije antitelo - antigen), za koje zvanina medicina tvrdi da
dokazuju postojanje HlV-a, nisu bili specifini za pomenuti retrovirus, pa ak ni za
retroviruse uopte.
Pod izolacijom ovog virusa se, zapravo, podrazumeva kratkotrajna, prolazna detekcija
virusnih antigena, virusnih antitela, reverzne transkriptaze (RT) i estica nalik na virus koje
klijaju iz elijske opne u unutarelijski prostor u elijskoj kulturi.
U veini sluajeva, izolacija se poistoveuje sa detekcijom RT. Da li se jedan retrovirus
pomou jednoga enzima, koji se zove reverzna transkriptaza, moe na zadovoljavajui
nain okarakterisati? Naime, kroz aktivnost jednog enzima, koji i u drugim kontekstima
postoji u elijama, ne moe se izvesti definitivan zakljuak da je to isti enzim koji radi za
jedan sistem...
Kod retrovirusa je taj problem reen tako to je razvijena metoda filtriranja koja
omoguuje da se pomou poznatih promena kapsida (unutranjeg omotaa virusa, koji
obuhvata genetsku informaciju i reverznu transkriptazu) on lizira, odnosno podvrgne jed
noj vrsti razaranja konstrukcije i da se tako oslobodi reverzna transkriptaza. To znai da je
mogue da se, prvo, elije klasinim metodama odvoje, razvrstaju u populacije, tj. da se
razdvoje razliite komponente. Prema gradijentu gustine, elije se gravitacionim manipu-

lacijama svrstavaju i ,,niu (preko razliite teine u prostoru), a posle centrifugiranja dalje
filtriraju pod prethodno navedenim aspektima. Te metode su prefinjene do te mere da se
reverzna transkriptaza moe precizno pripisati virusnim esticama ili virusima bez
spoljnog omotaa (onima koji imaju samo tzv. kapsid) ili se mogu svrstati meu reverzne
transkriptaze u elijama.
Meutim, nezavisno od RT, ove kulture imaju gotovo svaki drugi enzim ukljuen u sin
tezu DNK i nije iskljueno da su virusne transkriptaze elijski enzimi. Veruje se da virusnu
specifinost RT daje poetni ablon koji ona koristi.
Galo i njegovi saradnici su, u ranijim dokumentima, dokazali da DNK polimeraza
upotrebljava isti ablon kao to je onaj koji se koristi za izolaciju HTLV-III/LAV-a. Treba
imati u vidu i to da vrsta ablona koji polimeraza koristi i njena aktivnost zavise od stanja
kulture i stanja elijskog razvoja tj. aktivnost zavisi od pravilnosti i nepravilnosti elije.
Nikada niko nije dokazao da nukleozidni analozi i/ili proteaze inhibitori deluju na
reverznu transkriptazu i/ili Hl-viruse. Treba se zapitati da li su oni, moda, samo neutral
izatori faktora rasta i mnoenja tzv. virusnih estica, odnosno kopija.
U retkim sluajevima se pod izolacijom podrazumeva otkrivanje estica nalik na virus,
u T-elijama in vitro ili u drugim elijama, osim T-elija u sveem AIDS tkivu. Ove estice
ne samo da se teko mogu detektovati, ve su u nekim sluajevima one normalne elijske
organele a ne virusi. Smatra se da je nagomilavanje estica i klijanje odreeno interakcijom
aktina i miozina. Oksidativni agensi mogu izazvati interakciju aktina i miozina, a samim
tim i nagomilavanje i klijanje estica.
Vraam se, za trenutak, na sliku virusa kao meduze u prirodnoj sredini. Ona se
nalazi ne samo prosto u vodi, ve u energetskoj okolini, energetskom telu, u jednoj
eliji... U makrokontekstu, nalazi se u energetskom organizmu ljudskog tela. Za virus
je sve ovo veoma komplikovano, budui da posle prvog kontakta sa organizmom mora
to bre da ulazi u elije, i tek u tom kontekstu mpe postati razumljiva problematika
oko snimanja Hl-virusa.
Zato elektronske mikrofotografije virusa nisu jasno vidljive? Kao to postoje avioni i
druge letilice nevidljive za radare, tako postoje i virusi i njihovi sastavni delovi (sintetski
regulatorski proteini) nevidljivi za elektronsku mikroskopiju. Kad se analizira tehnika koja
je na raspolaganju u te svrhe (elektronski mikroskop), ne treba da udi to je ono to se vidi
kao fotografija, u stvari, pseudo-slika.
U sluaju elektronske mikrografije nije re o zraku svetlosti koji pada na ultrafine
estice srebra i izaziva zatamnjenje na foto papiru, ve se primenjuje postupak slian
rentgenu - emituju se sitne estice (elektroni) za koje se zna da su daleko manje mase
od npr. nukleusa. Na osnovu te injenice, bez obzira to se prilikom korienja elek
tronskog mikroskopa elektroni ubrzavaju milionima volti, oni brzo uspore kada naiu
na prepreku. Pogotovo ako je medijum voda. Budui da se citoplazma u najveem pro
centu sastoji od vode, a u jednoj grupi elija je i vea gustina citoplazme, usporavanje
je neumitno.
Drugim reima, ne moe se jednostavno uzeti komad tkiva (pa ak ni jedna jedina eli
ja u svojoj prirodnoj okolini), u medijumu neophodnom za opstanak elije u laboratori
jskim uslovima koji se u Petrijevoj olji snabdeva svime to je neophodno. Ne moe se,
stoga, prikazati ni virus, ni organele i ostali sastavni elementi elije u prirodnoj funkciji. To
je nedostatak koji ni mikrobiolozi ni celularni biolozi ne mogu da otklone.

Dovoljno je zamisliti malopreanju meduzu skoro potpuno osuenu, sa samo deliem


vode u sebi (koju su naunici uspeli da fokusiraju u specijalnim komorama), postavljenu
na izuzetno malim draima. I tada se moe smatrati izuzetnom sreom ako uspeju da
detektuju ba taj retki momenat ulaenja kroz omota elije. To se, ak, moe jednostavni
je uraditi pomou fotografije, jer tada celokupan sadraj citoplazme ne remeti snimanje. U
onom trenutku kada je virus izdvojen iz prirodnog ambijenta, on je praktino i uniten.
Postoje naini da se snime organele, kao to je duboko zamrzavanje, a koriste se i razni
drugi trikovi. Tek skidanjem (poput poklopca) polutke elije, postalo je mogue da se snimi
virus unutar elije.
Pomou jasnoe snimaka duboko zamrznutog virusa ili zalivenog epoksidnim
masama, mogu se doneti zakljuci o njegovom energetskom stanju (a iz toga, i o njegovoj
virulentnosti i patogenosti), dakle, u trenutku kada je ,,uhvaen. Kada je re o patogenos
ti, treba se vratiti na analizu regulatorskih proteina i opisu njihovih funkcija.

Dr Dizburg, dr Malis i - Todoxin-ova nauna grupa


Danas je mogue analizirati bilo koji protein, ukljuujui i one virusnog porekla, tako
precizno da se preko rekombinovanja (sintetski proizvedenih istih ili namerno promen
jenih proteina) moe meati i kontrolisati veza izmeu genetskih sekvenci i strukturnih ele
menata, ak i funkcionalnih svojstava datog proteina.
Upravo te metode istraivanja se koriste irom sveta u istraivanjima vezanim za HIV.
Niko se nije zaustavio na nivou prvobitnog rada Montanjea i Galoa. Znanje o strukturi i
funkcionalnim svojstvima HlV-a se stalno proiruje. To je najvanije za pojedince zain
teresovane za otkrivanje patolokih mehanizama indukovanih HlV-om.
Kvalitet novih metoda detektovanja virusne aktivnosti se merio ili uporeivao
najee sa metodom koju je razvio dr Malis. Re je o polimeraznoj lananoj reakciji
(eng. Polimerase Chain Reaction - PCR). Jedan enzim koji je modifikovan tako da slui
kao instrum ent koji omoguava da se vezivanjem molekula na odreeni odseak gen
skih sekvenci odredi poetak i kraj odseka gena. Ovako dobijenu gensku sekvencu
umnoava polimeraza.
Na ovom polju je postignut veliki napredak, u smislu preciznosti i repetitivnosti, a,
samim tim, i pouzdanosti za svakodnevno korienje. U visokokvalifikovanim naunim
laboratorijama, mogue je da se replikuju odseci genoma u veliini skoro celokupne
duine virusa.
U poetku to svakako nije bilo mogue, pa su se naunici zadovoljavali dobijenim
pojedinanim delovima genoma. Meutim, i ti pojedinani geni su toliko specifini da
je malo verovatno da se unutar jedne vrste (speciesa) dva puta ponavljaju iste sekvence
gena. Takav pristup je svima poznat pod modernim nazivom - genetski tehnoloki ,,fin
ger printing (otisak prstiju).
Sa tako preciznim metodama (rezultati dobijen itanjem gena pomou drugih meto
da brojanja ili detekcije virusa u poreenju sa rezultatima koji su dobijeni korienjem star
ijih metoda dali su zadovoljavajue poklapanje rezultata), naunici koji se bave moleku
larnom genetikom nemaju razloga da sumnjaju u tanost dobijenih nalaza* A najmanje
imaju razloga da sumnjaju u postojanje genoma koji je toliko precizno definisan i koga je
mogue detektovati korienjem velikog broja razliitih metoda.

Izvesna nejasnoa, ipak, postoji oko jedne veoma vane stvari - to su tzv. regula
torski proteini. Oni se, naime, nalaze i u genomu jednog virusa, ukljuujui i genom
Hl-virusa, i sintetiu se unutar jedne elije. Funkcija im je da upravljaju odreenim
dinamikim procesima prilikom transkripcije viralnog genoma. Sada ve postaje jasno
zato treba pridati takav znaaj ovom pitanju, budui da ove genetske sekvence uprav
Ijaju onim osobinama virusa koje nazivamo virulentnou i, samim tim, utiu i na
patogenost virusa.
Do danas je otkriven itav niz takvih regulatorskih proteina i kod Hl-virusa, zahvalju
jui emu se sve preciznije definie njihova uloga.
Dr Dizburg je rekao da je jedan retrovirus, generalno, suvie slab da bi prouzroko
vao bolest kakva je AIDS, a neto slino tvrdio je i dr Malis. Ovim ljudima treba iskaza
ti zahvalnost za dve stvari - prva obuhvata sistematsko i profesionalno dugogodinje
bavljenje retrovirusima, uopte, a druga se odnosi na veoma otvorenu i stabilnu analizu
postojeeg statistikog materijala. Oba momenta su od izuzetnog znaaja za Todoxinovu naunu grupu.
Mi, naime, verujemo da postoje dve komponente napora usm erenih na reavanje
problematike HlV-a - bavljenje retrovirusima, generalno, posebno u genezi i patologi
ji kancera, i rad na statistikim podacima u kontekstu onoga to je poznato kao ,,epi
demija AIDS-a.
Analizom onoga to se ,,prodaje kao epidemija, moe se doi do raznih iznenaenja.
Mnogo toga nije u skladu sa pouzdanim saznanjima o virusima - specijalno retrovirusima.
Jedno od najupeatljivijih pitanja koje se namee, glasi: kako je mogue da ljudska sperma
u analnoj sluzokoi ima neuporedivo veu efektivnost nego na sluzokou vagine? Zatim,
postoji osnovana pretpostavka da, na primer, u Africi postoji nain distribucije virusa koji
podrazumeva da se infektivni agens podjednako rairi meu mukim i enskim delom pop
ulacije. Treba se pozabaviti i pitanjem faktorskih preparata krvi koji su podvrgnuti, za
viruse smrtonosnom, postupku pod potpuno suvim uslovima. I pored toga, pomou njih
dolazi do razliite distribucije virusa.
Vraam se modelu meduze primenjenom na viruse, konkretno na njihov spoljni omo
ta koji slui za blokiranje receptora na spoljnim membranama elije. To je prema rezultatima dugogodinjih diskusija u medijima, merodavan i najvaniji mehanizam ulaenja
virusa u eliju, u cilju ispunjavanja glavnog uslova za njegovu replikaciju. Stoga je i ta taka
u epidemiolokom kontekstu, tj. taka o putevima transmisije, potpuno nejasna. Naa
nauna grupa je mnoge od tih nejasnoa shvatila kao potpuno logine i konsekventne,
poto smo otkrili neka svojstva virusa na genetskom nivou, posebno na nivou regulatorskih
proteina, koja su nam bili poznati i iz drugih vrsta.
Prvi putokaz je, zapravo, bila bakterija Pastorela pestis (izaziva kuge). Ja sam pro
teine i genome kuge, odgovorne za virulentnost te bakterije, sistematski uporedio sa
odreenim delovima HlV-a. To sam radio tzv. visinskim krivuljama i specijalnim
tehnikama bojenja razliitog intenziteta. Korienje tih metoda pokazalo je veliku srod
nost izmeu virulentnih delova gena P. pestis i odreenih regulatorskih proteina (to se
moe prikazati i dijagramom).
Pored pomenute dvojice, dr Dizburga i dr Malisa, nikako se ne sme zaboraviti i trei
ovek koji je (u tom kontekstu) pao u meunarodni zaborav, dobrim delom i sopstvenom
voljom. Re je o - Liku Montanjeu.

Interesantno je da je on ve od svog prvog rada 1983. godine, kontinuirano sve


do 1995. godine (kada mu je priznat patent otkrivaa virusa), sprovodio nauni pro
gram opozitan radu R. Galoa. U ovom kontekstu, vei deo naunog sveta smatra
veoma zanimljivim dvoboj ovih dveju linosti. Meutim, ne sme se zaboraviti i in
jenica da su oni samo predstavnici dravnih nacionalnih institucija zdravlja i, stoga,
cela stvar se ne moe redukovati na dve osobe koje imaju pretenzije da budu prve
zvezde.
U tih sedam godina konfrontacije Montanje je, neprimetno za vei deo javnosti, radio
na temama koje su, takorei, voda na moj mlin. Ustanovio je da se moe ,,otetiti
patogenost HlV-a i da se samo tako, u odreenom kontekstu, izaziva AIDS. Naime, ve
1984. godine Montanje je postavio veoma interesantno pitanje razloga rane pojave AIDS-a
kod HlV-pozitivnih.
AIDS razvija samo kod pacijenata koji su ranije imali, dobili, odnosno stekli odreene
infekcije i/ili infektivne agense. Drugim reima, AIDS se razvija samo tamo i u tim slua
jevima, kada su pre kontakta sa HlV-om postojale neke druge infekcije. Ne samo u organ
skom smislu, ukoliko je neki organizam slab, star ili razoren nekom drugom infekcijom
koja nije u sklopu propratnih infekcija AIDS-a.
Montanje je poeo sistematski da ispituje itav niz takvih kofaktora i imenovao ih, kao
npr. Eptajn-Bar virus, herpes simpleks i druge viruse iz te grupe. Ja sam 1989. godine
izneo tvrdnju da je herpes zoster taj koji ima istu ulogu, a iste argumente naveo je i Galo,
ali tek 1991. godine. U to vreme, Galo je bio ,,u vodi do grla i nije mogao sam da publiku
je radove. Znaajnu ulogu odigrao je Dizburg, koji je godinama na polju onkologije sarai
vao sa Galoom i koji je, kada je ponestalo dravnog novca za finansiranje istraivanja, izneo
u javnost da mora postojati neki kofaktor. Odmah je dobio novac od drave za praenje
tog kofaktora.
Prof. Lanke i njegovi saradnici su tvrdili da dokazivanje Hl-virusa nije uspelo i da
se kod irom sveta izolovanih estica HlV-a radi o artefaktu leukeminih elija,
korienih za uzgajanje virusa. To isto se, po njima, vidi i na elektronskim fotografija
ma koje navodno predstavljaju virus. U asopisu Raum i cajt publikovana je studija
australijske grupe naunika u kojoj se kritikuju koriene metode hibridizacije za
provirusnu DNK pomou sonde. Oni tvrde da ove sonde nisu specifine, kao ni antitelatestovi za otkrivanje proteina HlV-a.
HlV-testovi koje su prof. Lanka i drugi nazvali nestabilnim, korieni su dugi niz god
ina za dokazivanje mnogih infektivnih agenasa, efikasni su u 90 do 99 odsto sluajeva, jed
nostavni za rukovanje i jeftini.
Genom navodnog virusa nije korektno opisan, jer je nemogue otkriti toliko razliitih
sekvenci za jedan te isti virus.
Antitela-testovi pokazuju pozitivne i negativne rezultate na bolesti koje sa AIDS-om
nemaju nikakve veze. Znai, tvrdnja da je neko HlV-pozitivan i samim tim bolestan od
AIDS-a nije opravdana. Gde ne postoji HIV, ne moe da postoji ni AIDS.
Svaka taka ovih tvrdnji mogla bi da bude nairoko diskutovana i ljudima bi se moglo
dokazivati da su sve te stvari zaluujue, ukoliko se izvuku iz irokog konteksta ili ako se
zloupotrebe za voenje svojevrsnog krstakog rata.
Pre nego to se osvrnem na neka tehnika pitanja, napominjem da virus postoji i da je
znatno patogeniji nego to veina naunika misli. To tvrdim - mirne savesti.

Namera nikad nije sluajna


Potrebno je pojasniti i uzroke abnormalnih epidemiolokih ponaanja HlV-a, koja
nikada ranije nisu opisana niti otkrivena u prirodi. U vezi te ,,vrue teme sam 1987.
godine objavio hipotezu da je Hl-virus manipulisan, tj. da potie iz vojnih laboratorija i
da je neko vrio razliita testiranja na udaljenim delovima nae Planete. Drugim reima,
HIV je hibrid sastavljen iz vie delova, koji je, takorei, sluajno pobegao iz laboratorija i
danas hara svetom.
Problem sam pokuao da zaokruim sa vie strana. Pre svega, kako je mogue da se
u jednom virusu nalaze velike slinosti u odreenim genima i da li je zaista mogue da
je neko to uradio sa odreenom namerom? Meutim, kao naunici, ne smemo u pot
punosti da iskljuimo mogunost da u prirodi postoje i takve sluajnosti. Sobzirom na to
da smo problem, ipak, zaokruili sa vie strana, pokazalo sa kao jedino verovatno da je
neko u vie navrata manipulisao HlV-om. Tu se treba vratiti i na Dizburgovo tvrenje da
je retrovirus suvie slab. U tom svetlu, elim da priloim neke injenice koje potvruju
da je on stvarno razvijen za voenje biolokog rata.
Retrovirus HIV je veoma kompleksan i ima osobinu, kao pripadnik grupe retrovirusa,
da se veoma teko ili nikako ne prenosi na horizontalan nain (sa oveka na oveka). Bar
ne kao infektivni agens. Imajui to u vidu, potrebno je nai druge uzroke za njegovu
rasprostranjenost meu tzv. rizinim grupama.
U biolokom ratu se, naime, mora voditi rauna i o zatiti sopstvenih vojnika. Ako
se, recimo, neki retrovirus koristi u vremenski i prostorno ogranienom kontekstu, u cilju
slabljenja ili potpunog unitenja odreene populacije, to mora biti neija ideja. Ta osoba
je, meutim, kao vojno lice, onemoguena da koristi ogromne koliine sredstava za dez
infekciju pre nego to njegovi ljudi uu na ,,oienu teritoriju. Potrebno je, znai, koris
titi sredstvo koje na jednostavan nain dospeva u ljudski organizam i opstaje u njemu, ali
teko prelazi sa jednog domaina na drugog. Naravno, ukoliko se koristi takvo oruje
mora se preduzeti neto da taj virus bude to ,,delotvorniji unutar pojedinanog organiz
ma. Retrovirusi, inae, nisu u toj meri agresivni i patogeni.
U razdoblju izmeu dva svetska rata, od 1930. do 1940. godine, a i za vreme Drugog
svetskog rata, vren je veliki broj jednostavnih eksperimenata za koje nije bio potreban veli
ki inenjering i novac. Korieno je jednostavno zajedniko kultivisanje mikroorganizama,
ime je, posebno ako je re o istoj vrsti, mogue izazvati razliite mutacije.
Taj postupak se, u to vreme, odvijao nekontrolisano. Ipak, mogao je da poslui za
selekciju (isto kao to se i jednostavnim ukrtanjem moe odabrati, prema odreenim svo
jstvima, neka vrsta), a da ne mora nita da se uradi po pitanju itanja gena. Na slian nain
je manipulisano i Hl-virusom koji je postepeno dobijao vane dopune.
U ovoj prii je neophodno ponovo istai glavnu crtu retrovirusa - horizontalno teko
prenosivi, ali kada jednom dospeju u organizam domaina moraju biti patogeni.
U poslednje vreme, ni najmlai nisu poteeni od pogubnog dejstva razliitih varijan
ti patogena. Zapaljenje krajnika nije najee nikakav problem. Uz pomo adekvatno pri
menjenih antibiotika, oboljenje brzo nestaje. Ako terapija nije uspena, mogue posledice
mogu biti teka oteenja srca. Infekcija drela streptokokama tipa A su u celom svetu
najei uzronik smrtnog otkazivanja srca.

Od momenta otkrivanja Hl-virusa do danas, genetskim istraivanjima je otkriveno


devet divergentnih subtipova HIV-1 koji se uglavnom razlikuju u sekvencama, tzv. env
gena (skraenica od ng. envelop - omot), gena determinanata spoljnog omotaa virusa, a
to je pre svega p24. Ve i iz samog ugla gledanja se moe zakljuiti da je, zbog otkrivan
ja novih podtipova HlV-a, potrebno da se postojei testovi dopune ili zamene testovima
novije generacije.

Infekcija sa i bez antitela


Imuni sistem proizvodi odbrambene proteine protiv proteina stranih organizmu i
nekih drugih molekula prepoznatih kao - antigeni. Ti proteini su toliko specifini za svaki
antigen, da je stvorena kovanica - jedno antitelo odgovara svom antigenu kao klju ,,svojoj
bravi. Ta antitela su, pak, toliko osobena, da se pomou njihovog prisustva moe doneti
zakljuak o prisustvu odgovarajueg antigena ak i ukoliko je antigen odsutan ili se ne
moe detektovati ili je uspeno eliminisan od strane imunog sistema.
Nedostatak svih testova sa antitelima lei u injenici da postoje izuzetne situacije u kojima
ne postoje nikakva antitela u krvi. Najvaniji takav momenat je prisutan od 4. do 12. nedelje
posle prve infekcije (u manje od 5 posto sluajeva ak i do est meseci kasnije). Tek posle iste
ka tog vremenskog perioda imuni sistem poinje da proizvodi antitela protiv novog antigena.
Drugi specijalan sluaj jeste onaj kada ne postoje antitela u krvi, iako postoji infek
cija. To se dogaa, recimo, kod pacijenta koji eka na transplantaciju i koji je namerno
imunosuprimiran. Treba pomenuti i situaciju kada postoji puna slika AIDS-a, pa iako je
pacijent u tom stadijumu nema nikakvih antitela, i pored toga to virusni titar moe da
bude izuzetno visok. Navedeni sluajevi se odnose na lano negativne rezultate testa.
ELISA test je trenutno najee korieni test za traenje antitela na HIV. Po pravilu se
priprema jedan nosa na koji se stavljaju antigeni protiv kojih imuni sistem stvara antitela.
Tako pripremljen nosa se dovodi u kontakt sa serumom pacijenta i naknadno kontrolie
radi utvrivanja da li su otkrivena odgovarajua antitela u serumu tj. da li je dolo do
efikasnog vezivanja antitela za prisutne antigene. Pri tome se mora obratiti panja na to da
su neki mikroorganizmi (kao HIV) sastavljeni od vie razliitih proteina. Imuni sistem zato
proizvodi razliita antitela protiv virusa i njegovih sastavnih komponenata.
Zanimljivo bi bilo, za poetak, pozabaviti se razlozima postojanja meunarodne kon
vencije po kojoj je pozitivan rezultat ELISA testa (za utvrivanje prisustva HlV-a) jedino val
idan ukoliko postoji najmanje jo dva dokaza: g p l 20 i gp41 ili g p l 20 i p24. Da li to znai da
se ovi proteini, odnosno glikoproteini, nalaze i u nekim drugim strukturama (npr. virus
hepatitisa C)? ELISA test pokazuje da je neto otkriveno, ali ne i ta.
Meutim, pored ve navedenih primera lano negativnih rezultata postoje i sluajevi
lane pozitivnosti. Javljaju se kada antitela protiv drugih agensa, kao npr. infiuence i to
neposredno posle vakcinacije protiv gripa, reaguju na ELISA test privremeno pozitivno.
Zbog navedenih situacija je odlueno da se u sluajevima pozitivnosti utvrenih ELISA
testom, radi obavezno i jedna kontrola za koju se koristi Western blot (WB) metoda. Ona
podrazumeva da se antitela na HIV, ukoliko se nalaze u krvi, elektroforetskim metodama
naniu prema molekulskoj teini. Tako je mogue da se u jednoj krvnoj probi utvrdi da li
uopte nema, ima nekih, ili ima svih antitela. Ako uopte nema antitela - rezultat je nega
tivan, ukoliko su prisutna sva ili veina antitela - onda je rezultat probe pozitivan.

Poznati su sluajevi u kojima ne postoje antitela protiv glavnih strukturnih elemenata


spoljanjeg ili unutranjeg omotaa HlV-a. U tim situacijama je neophodno posle izvesnog
vremena ponoviti test, kako bi se dolo do jasnijeg zakljuka, ili bi trebalo pokuati direk
tno detektovati virus. Poto za WB test vai ista situacija u vezi sa lanom pozitivnou i
negativnou kao za ELISA test, uoena je potreba za razvijanjem drugih metoda kojima bi
se neposredno moglo utvrditi prisustvo HlV-a.
Metoda koju su u tu svrhu koristili Montanje i Galo, u neto modifikovanom obliku,
i danas je u upotrebi. Re je, naime, o propagiranju virusa preko perifernih limfocita.
Aktiviranim limfocitima u kulturama se dodaje plazma ili serum HlV-pozitivnog pacijen
ta. Prisustvo infektivnog HlV-materijala se moe detektovati osetljivim specifinim meto
dama kao to su PCR, reverzna transkriptaza, sonda za DNK ili metoda amplifikacije
DNK. Upotrebom ovih metoda, virus se moe dokazati posle nekoliko dana. Pored toga,
u tim testovima se indukuju HlV-specifine promene, na primer stvaranje vie nuk
learnih gigantskih elija nastalih fuzijom HlV-inficiranih i neinficiranih CD4 limfocita
(tzv. pomonike elije, eng. helper cells). U tom sluaju, dolazi do smanjenja CD4 mark
era ili, ak, do smrti elija.
Dr Lanka je izneo postavku da je Hl-virus artefakt iz leukeminih elija koje se koriste
za propagiranje virusa. Da se ne bih bavio svim argumentima koji se protive njegovom
miljenju, dovoljno je pomenuti da se HIV moe kultivisati u sasvim normalnim perifern
im limfnim elijama HIV negativnih osoba ili u limfocitnim kulturama HlV-disociranih
limfnih vorova. Ovakav postupak je svojevremeno koristio i sam Montanje.
Upravo je podatak da normalne nekancerogene elije umiru posle uspenog mnoenja virusa, snaan argument za dokazivanje patogenosti HlV-a. Ako nije re o jednom virusu,
potrebno je objasniti zbog ega HIV daje ,,prednost CD4 elijama. Opasnost od mogunos
ti zamene sa endogenim repro-elementima ne postoji, budui da pored genetske razlike
prema sekvencama humano-evolutivnog porekla Hl-virusa, on ima izuzetno visoku
sposobnost retromutacije, karakteristine samo za egzogene viruse.
PCR je danas iroko prihvaen postupak za rutinsko dokazivanje HlV-infekcije. Pomou
njega je postalo mogue direktno iz seruma i plazme, kao i u izotopima kultura, dokazati i naj
manje koliine precizno odreenih DNK i, indirektno, RNK. Ova metoda je tokom jedne
decenije stalno poboljavana i danas se moe smatrati jednom od najpouzdanijih
visokoosetljivih i kvantitativno primenjivih metoda. Njena osetljivost je na donjoj lestvici od 20
RNK-kopija po mililitru seruma, a na gornjoj lestvici ide do jedne milijarde kopija po mililitru.
Glavni nedostatak ovog postupka se ogleda u tome da se njegovim korienjem dobi
ja ukupan broj RNK-kopija (infektivnih i neinfektivnih estica, pri emu se i neinfektivne
estice broje kao virusne), ali ne i broj infektivnih estica zasebno, kao prilikom korien
ja NASBA metoda (Nukleic Acid System Based Application). Prilikom upotrebe PCR
metode, u serumima pacijenata sa niskim PCR i RNK-titrovima ne uspeva uobiajeno
propagiranje elijskih kultura.
U ve pomenutoj australijskoj studiji naveden je problem varijabilnosti iz genoma koji
se uglavnom javlja na podruju env gena. Poto se taj gen u okviru PCR metode ne koristi,
nisam naiao u praksi na probleme navedene u australijskoj studiji. PCR metod i RNK
amplifikacija su trenutno stanje tehnike za rutinsku dijagnostiku i za kontrolu terapije.
Pored toga, za potrebe nauke se stalno razvijaju specijalne metode koje omoguavaju nova
saznanja iz oblasti virusologije.

Imajui prethodno u vidu, navodim i neke metode koje sam i sam koristio. Na primer,
tehniku fenotipizacije pomou zadnjih koloida, koja je vezana za in situ hibridizaciju.
Korienjem ove metode se uz pomo enzimske reakcije boja mogu gledati HlV-inficirane
elije pod normalnim mikroskopima. Na taj nain se eksperimenti na elijama mogu
sprovesti u meanim populacijama i istovremeno uoiti interakcije odreenih elija i morfoloke promene u vezi sa infekcijom.
Zatim, postoje i DNK-sonde sa fhiorescentnim konjugajdma. Koriste se u fluorescent
noj mikroskopiji ili ak kod floucitometrije sa instrumentima za automatsko sortiranje eli
ja. Korienjem ovog postupka, moe se analizirati infekcija odreenih elija sa svim pod
grupama i populacijama, kao i sa svim njihovim markerima aktiviranja, pa ak i membran
skim naponima.
Sasvim drugaiji pristup se koristi ukoliko se priprema, recimo, CD4 limfocitna kul
tura (kultura sa pomonikim elijama) sa specijalnim galaktolijoznim genom iz ekvolija
pod kontrolom Hl-virusnog long terminal ripid (LTR) dela ili elementa gena. Ukoliko se
takvoj kulturi doda serum HlV-pozitivne osobe i ako doe do produkovane infekcije ovih
elija, onda se u takvoj eliji aktivira long terminal ripid promoter i, samim tim, pokree
produkcija p-galaktozidaze, to se manifestuje promenom boja.

Pitanja bez odgovora


Svako ko ozbiljno sumnja u genezu AIDS-a, trebalo bi da da zadovoljavajue odgovore
na sledea pitanja:
1) Terapijski uspeh Todoxin-a, koji podrazumeva nestanak svih klinikih imunolok
ih simptoma kao i eventualno perzistiranje tih simptoma, praeno je meunarodno prizna
tim metodama HIV kvantifikacije. Traenje razloga zbog ega je efekat terapije zadovo
ljavajui ili ne, omoguava da se u laboratoriji vidi ono to se prati na nivou simptomatike.
2 ) Zato prvo pada titar virusa u serumu, a tek sa zakanjenjem od nekoliko nedelja
(ili ak meseci) poinje rekonstrukcija imunog sistema u svim elementima, do normalnih
vrednosti za HIV negativne osobe?
3) Zbog ega se pomou korienih metoda merenja virusa u serumu moe pratiti
uobiajena prelazna simptomatika jedne viremije - temperatura, glavobolja, bolovi u
zglobovima, oteeni limfni vorovi, znojenje - neposredno posle prve infekcije, tzv. pri
marne infekcije Hl-virusom?
4) Zato se relativno stabilan asimptomatini stadijum prema CDC 2 , pomou priz
natih metoda virusne kvantifikacije, moe jasno razdvojiti od progredijentnog simpto
matinog stadijuma i drugih stadijuma, do terminalnog?
5) Ako je imuni sistem razoren zbog upotrebe droge, raznih medikamenata, loe
ishrane, nehigijene, a ne usled prisustva HIV-a, zato se onda ova bolest moe dokazati kod
dece i to kod one kod koje moe da se dokae i HIV-RNK?
6 ) Treba se zapitati i ta je to konkretno pogreno u primeni metoda koje se koriste
prilikom istraivanja HlV-a, na primer DNK-hibridizacije, dehibridizacije, endonukleoznih
analiza pomou restrikcije, PCR-a, RNK-amplifikacije i sl.?
Laboratorijsko i kliniko praenje dugorone normalizacije virusom induko
vanih patolokih poloaja, usled prim ene Todoxin-ove terapije u tretiranju potpuno
razliitih m anifestacija steenog sindrom a imunodeficijencije, kod pripadnika

razliitih rizinih grupa, namee zakljuak da HIV postoji. On nije jedini, ali je
glavni uzrok AIDS-a.

Kako se (pouzdano) dokazuje HlV-infekcija?


Jedine do danas koriene metode za dokazivanje prisustva HlV-a in vivo su testovi na
antitela - ELISA i Western blot (WB). Prilikom izvoenja i ELISA i WB testova na antitela,
serum pacijenta se dodaje u antigen-preparat. Pretpostavlja se da e HlV-antitela, ukoliko
su prisutna, regovati sa HlV-proteinima, koji se nakon pranja vizuelizuju pomou enzimske
anti-humanoimunoglobulinske hromogenske reakcije.
Kod WB-a, HlV-proteini se izdvajaju i smetaju na plou poliakrilamidnog gela. Nakon
elektroforeze, koja razdvaja molekule po molekulskoj teini i naboju, proteini se preme
taju na nitroceluloznu membranu uz pomo elektroblotovanja. Individualni proteini se pre
poznaju i vizuelno predstavljaju kao obojeni lanci. Svaki protein se obeleava malim
slovom ,,p (za protein) i odgovarajuim brojem koji odgovara molekulskoj teini izraenoj
u kilodaltonima. Na primer, p41.
Veruje se da je WB veoma osetljiv i specifian, a podrazumeva se da je pozitivan rezul
tat dobijen ovim testom ,,sinonim za HIV infekciju. HlV-pozitivnost irria takvu dubinu i
dalekosene implikacije, da se ni od koga ne moe zahtevati da nosi ovaj teret bez vrstih
garancija tanosti testa i njegove interpretacije.
Kod ELISA testa, reakcija se optiki oitava.
Genesca i dr. su izveli WB analize na sto ELISA negativnih uzoraka zdravih davalaca
krvi. Otkriveno je da njih 20 ima HlV-lance koji ne ispunjavaju tadanje (1989) kriterijume
banaka krvi u vezi sa pozitivnim WB-om. Meu primaocima WBI krvi, 36 odsto je bilo WBI
est meseci nakon transfuzije, ali 42 odsto osoba koje su primile WB-negativne uzorke. I
davaoci i primaoci krvi su ostali zdravi. Zakljueno je da WBI abloni nisu u uzajamnoj vezi
sa prisustvom HIV-1 virusa, niti sa njegovim prenoenjem.
Prihvaeno nauno miljenje je da je pozitivan Western blot (WB) test na HlV-antitela
sinonim za HIV infekciju i prisutan rizik od razvijanja AIDS-a i mogueg fatalnog ishoda
bolesti.
Podaci iz prakse govore drugaije: 1) testovi na antitela nisu standardizovani, 2 ) testovi
na antitela se ne mogu reprodukovati, 3) WB lanci proteina, za koje se smatra da su kodi
rani HlV-genomom, mogu da predstavljaju normalne elijske proteine, 4) ak i ako su pro
teini HlV-specifini, pozitivan WB moe da predstavlja kros-reaktivnost sa mnogim antite
lima koja nisu u vezi sa HlV-om a prisutna su kod pacijenata obolelih od AIDS-a i pripad
nika rizinih grupa.
Prihvatanje testova kao nauno validnih i pouzdanih zahteva:
1)
jasno definisan izvor HlV-specifinih antigena, 2 ) standardizaciju, i 3) utvrivanje
mogunosti reprodukovanja testa. Kada se prihvate ovi kriterijumi, a pre uvoenja testova
na antitela u kliniku medicinu, moraju biti utvreni (uz korienje jedinog validnog stan
darda, tj. HIV~a): osetljivost testa, njegova speciiinost i predviene vrednosti.
Proteini, za koje se smatra da predstavljaju HlV-antigene, dobijaju se iz mitogenski
stimulisanih kultura u kojima se tkiva AIDS-pacijenata ko-kultiviu sa elijama dobijenim
od leukeminih elijskih linija (obino od pacijenata koji nemaju AIDS).

U naunim krugovima nema dvoumljenja oko toga da su pl20 i p41 produkti deljen
ja pl60, koji se moe nai samo u inficiranim elijama, ali ne i u virusu. Ipak, pl20 je kom
ponenta glikoproteinskog izrataja na povrini HlV-estice. Mogue ih je nai samo u kli
jajuim (nezrelim) esticama, ali ne i u zrelim. Nezrele estice se veoma retko zapaaju.
Protein p41 su otkrile i Galova i Montanjeova grupa u prvim HlV-izolatima. Meutim,
Montanje i kolege su uoili da su AIDS serumi reagovali sa p41 u elijama inficiranim HIVom i inficiranim HTLVI, ali i u neinficiranim elijama. Zakljuili su da lanac p41 moe biti
posledica kontaminacije virusa elijskim aktinom prisutnim u imunotalozima svih elijskih
ekstrakata.
Dokazano je da retrovirusi (poput virusa mijeg tumora mlene lezde i virusa Rous
sarkoma) takoe sadre aktin elijskog porekla. Kljuna uloga ovog proteina je i u retrovi
ralnom sastavljanju i u klijanju. Poznato je da je oksidacija elijskih sulfhidril grupa (sluaj
kod pacijenata obolelih od AIDS-a) u uzajamnoj vezi sa sastavljanjem polimerizovanog akti
na i da je nivo prianjanja antitela aktina za elije odreen fiziolokim starenjem elija. Stoga
se prianjanje antitela aktina za elije naziva markerom osetljivosti za aktivirane limfocite.
I krvne ploice zdravih osoba sadre protein p41/45. On reaguje sa serumima
homoseksualnih mukaraca obolelih od AIDS-a koji imaju imunotrombocitopeninu pur
puru (ITP) i predstavlja IgG za aktin u preparatu krvnih ploica.
Detekcija p24 se smatra sinonimom za izolaciju HlV-a i viremiju. Nezavisno od pub
likacije (izdate sa Montanjeom) u kojoj se tvrdi da je p24 HlV-a jedinstven, Galo i kolege
ponavljaju da su p24 HTLV I i HlV-a imunoloki u kros-reakciji.
Antitela na p24 otkrivena su kod jedne od 150 zdravih osoba, kod 13 odsto sluajno
odabranih (inae zdravih) pacijenata sa generalizovanim bradavicama, kod 24 odsto paci
jenata sa predznakom i konim limfomom T-elija i kod 41 odsto pacijenata sa multiplom
sklerozom.
Devedesetsedam odsto seruma homoseksualaca sa ITP-om i 94 odsto seruma
homoseksualaca sa limfadenopatijom ili AIDS-om, sadre antitelo koje reaguje sa
antigenom membrane od 25 Kd, pronaenim u krvnim ploicama zdravih davalaca i paci
jenata sa AIDS-om, kao i antigenom od 25 Kd pronaenim u elijama bubrega zelenog maj
muna, fibroblastu ljudske koe i herpes simpleksu kultivisanom u elijama bubrega maj
muna. Ove reakcije nije bilo u serumima dobijenim od pacijenata koji nisu bili homosek
sualci a imali su ITP ili neimunsku trombocitopeninu purpuru.
Suprotno tome, antigen p24 nije pronaen ni kod jednog HlV-pozitivnog pacijenta, ak
ni kod obolelih od AIDS-a.
U jednoj studiji su korieni polimerazna lanana reakcija (PCR) i p24 da bi se otkrio
HIV kod pacijenata u raznim stadijumima CDC - od asimptomatinog do AIDS-a. Kod 24
odsto pacijenata je otkriven p24, a HIV-RNK kod polovine pacijenata. U drugoj studiji, u 50
odsto sluajeva u kojima je pacijent imao pozitivan p24-test, kasnije se javio negativan
rezultat iako niko nije koristio lekove koji utiu na nivoe p24 antigena.
Kao dodatak lancu p24, lanac pl7/18 je najee otkrivan lanac u WB testu zdravih
davalaca krvi.
Serumi AIDS-pacijenata prianjaju za protein pl8 u mitogenski stimulisanim T-elija
ma inficiranim HlV-om, ali ne i za neinficirane, nestimulisane limfocite. Meutim, kada se
limfociti mitogenski stimuliu (a nisu inficirani), serumi AIDS-a prianjaju za protein pl8 i
u neinficiranim limfocitima. Monoklonska antitela (MCA) na p!8 HlV-a reaguju sa dendri

tinim elijama u limfatinom tkivu kod raznih pacijenata sa brojnim oboljenjima koja nisu
u vezi sa AIDS-om. Isti ablon reaktivnosti je bio prisutan u normalnom tkivu uzetom od
neinficiranih osoba, kao i u onom uzetom od HlV-pozitivnih subjekata.
Oboleli od AIDS-a i pripadnici rizinih grupa imaju visoke nivoe antitela na protein
miozin koji ima dve podjedinice molekulske teine - 18 Kd i 25 Kd. Uzevi u obzir nave
dene dokaze, teko je odbraniti miljenje da lanci p41 (a time i pl60 i p!20), p32, p24 ili
pl8, predstavljaju specifine proteine HlV-a. Ukoliko bi se i dokazalo da su svi ovi protei
ni HlV-specifini, ne moe se automatski zakljuiti da su antitela koja reaguju sa svakim
od ovih proteina specifina za HlV-infekciju.
Ministarstvo za hranu i lekove (FDA) je 1987. dozvolilo korienje opreme za izvoen
je WB-a koju proizvodi DuPont. I danas je to jedina oprema te vrste sa licencom, a koristi
se u malom broju laboratorija.
FDA propisuje veoma stroge kriterijume za pozitivan rezultat, tj. specifine lance koji
predstavljaju razliite produkte gena: p24 (gag), p31 (pol) i lanac env, bilo da je to gp41,
gpl20 ili gpl60.
Kao dodatak oiglednim problemima vezanim za nedostatak standardizacije, naredna
tumaenja stvaraju dodatne potekoe:
Kada se koriste FDA kriterijumi za tumaenje WB-a, samo mali broj (manje od 50
odsto) pacijenata sa AIDS-om ima pozitivan WB, tj. inficirano je HlV-om. Ako se koriste kri
terijumi CRSS, procenat pozitivnih testova AIDS-pacijenata raste na 79 odsto. ak i kada se
koriste najstroiji kriterijumi, 10 odsto kontrolnih uzoraka (ukljuuju primerke iz centara
za davanje krvi) ima pozitivan WB.
Nauno je dokazano da p31/32 nije HlV-protein, kao i da su pl60 i pl20 oligomeri p41.
Dobijeni WB ablon zavisi od mnogih faktora, ukljuujui temperaturu i koncentraciju
natrijum-dodecil-sulfata koji izaziva poremeaj istog virusa.
Ovi nalazi redukuju kriterijume CRSS i Amerikog crvenog krsta na dva lanca p24 i
p41, koji su manje nego savreno specifini.
Uprkos navedenim dokazima, ak i danas se smatra da lanci pl60, pl20 i p41 pred
stavljaju posebne glikoproteine omotaa virusa.
U stvari, trenutno vaei vodii WHO smatraju da je serum pozitivan na HIV-1 antitela
ukoliko su dva lanca glikoproteina omotaa (sa ili bez drugih lanaca specifinih za virus)
prisutna na traci.
Uporedo sa tim, AIDS u Africi se do danas definie na klinikim temeljima. Nedavno
je CDC preporuio da se ubudue ukljui i seroloki dokaz HlV-infekcije u afriku defini
ciju AIDS-a. Preporueni test je ELISA, koji se ne moe smatrati specifinim. U Rusiji je
1990. godine od 20.000 pozitivno oitanih testova, samo 112 potvreno korienjem WB
kao zlatnog standarda. Naredne godine je od priblino 30.000 pozitivno oitanih testova,
samo 66 potvreno. U Latinskoj Americi i na Karibima su definicije AIDS-a kao klinikih
nalaza HlV-infekcije potvrene testiranjem na antitela uz korienje metoda ELISA, imuno
fluorescencije i Western blot. Za tumaenje WB-a nisu dati nikakvi kriterijumi.
Iz ovoga je lako uoljivo da se ablon lanca dobijen istim serumom razlikuje se od lab
oratorije do laboratorije.
Jedini mogui zlatni standard za testove na HlV-antitela je sam virus humane imun
odeficijencije. Oigledno je da se kliniki sindrom i opadanje broja CD4 elija ne mogu
smatrati zlatnim standardom. ELISA i WB se uvaavaju kao visokoosetljivi i specifini.

Uprkos injenici da veliki broj zdravih osoba ima antitela koja reaguju sa HlV-proteinima,
odlueno je da nisu zaraene HlV-om. ak i u najboljim laboratorijama bi 80 odsto takvih
ispitanika imalo dijagnozu da su inficirani HlV-om, ukoliko bi bio izveden samo jedan WB.
Osetljivost i specifinost ELISA testova se procenjuje na 98 do 100 posto. Definicija
AIDS-a (koju daje CDC) prihvata reaktivne kontrolne testove za antitela na HIV bez potvrde
dopunskim testom, zato to je rezultat ponovljenog kontrolnog testiranja u kombinaciji sa
boleu pokazatelj istinskog HlV-oboljenja. Specifinost antitela na HIV mora biti odree
na testiranjem osoba koje su imunosuprimirane i/ili imaju simptome i klinike znake
sline AIDS-u, ali za koje se utvrdi da nemaju AIDS ili HIV-infekciju.
Sutinu ovoga dobro ilustruju testovi za sifilis. Zdrava osoba koja nije zaraena
mikroorganizmom Treponema pallidum, veoma e retko na testu biti pozitivna (lano poz
itivna). Nekoliko autora je, meutim, kod razliitih nevezanih poremeaja potvrdilo prisust
vo biolokih lano-pozitivnih testova na sifilis (BFPS) koji se mogu javiti kod pacijenata sa
autoimunom hemolitikom anemijom, sistemskim eritematoznim lupusom (SLE),
idiopatskom trombocitopeninom purpurom, leprom ili kod zavisnika od droge. Vie od 20
odsto zavisnika od droge ima na testu pozitivan rezultat i najveu uestalost BFPS.
Za osobe sa BFPS je takoe utvreno da imaju veliku uestalost ostalih serolokih
abnormalnosti, ukljuujui anti-nuklearne faktore, autoantitela i promenu gamaglobulina.
Od znaaja je to to je kod velikog broja (14 odsto) pacijenata sa AIDS-om, takoe otkrive
na lano-pozitivna serologija sifilisa.
Najmanje dve grupe istraivaa iznelo je mogunost da test na HlV-antitela kod
Afrikanaca i intravenskih narkomana takoe moe biti BFP reakcija. Zanimljivi su rezultati
ispitivanja 1.129 uzoraka seruma intravenskih narkomana i 89 kontrolnih uzoraka uzetih
od osoba koje nisu bile korisnici droga. Svi uzorci su prikupljeni u periodu 1971/1972.
godine i testirani sa dva komercijalna ELISA i WB testa. Sedamnaest uzoraka intravenskih
narkomana je bilo pozitivno, a ni jedan kontrolni nije bio pozitivan. Zakljuak donet na
osnovu pozitivnih Western blot testova je bio da su parenteralni korisnici droga mogue
bili izioeni HTLV-III ili srodnim virusima poev od 1971. godine. Drugo mogue objan
jenje bilo je da HTLVIII seropozitivnost otkrivena u pomenutim uzorcima predstavlja lano
pozitivne ili nespecifine reakcije.
Brojna istraivanja su dokazala da mogunost pronalaenja pozitivnog testa na HIVantitela kod zdravih Afrikanaca znaajno raste sa porastom nivoa imuno-kompleksa.
Zakljueno je da reaktivnost i na ELISA i na Western blot analize moe biti nespecifina
kod Afrikanaca.
Poznato je da su sva antitela, ukljuujui MCA, polispecifina i sposobna da reaguju sa
imunizujuim antigenima, kao i sopstvenim antigenskim determinantama. U vezi sa retro
virusima, nauna literatura obiluje ubedljivim dokazima o iroko rairenom prisustvu
nespecifine interakcije izmeu retrovirusnih antigena i nevezanih antitela. Mnogo ovih rado
va je rezultat traenja virusnog porekla ivotinjskih i humanih neoplazmi. Galo je 1975.
godine otkrio da pacijenti sa leukemijom imaju rairenu infekciju retrovirusom, za koji je tvr
dio da ga je izolovao iz kultura i sveih tkiva ovih pacijenata, i nazvao ga HL23V. Sugerisao je
da je ovaj virus etioloki povezan sa oboljenjem, ali se kasnije ispostavilo da je HL23V ,,kok
tel dva majmunska virusa. Iste godine je Galo otkrio HTLV-1, za koji su on i njegove kolege
tvrdili da izaziva leukemiju T-elija odraslih. ak do 25 odsto AIDS-pacijenata ima antitela na
ovaj virus. Meutim, kod pacijenata sa AIDS-om se leukemija ne razvija ee nego kod ostat

ka populacije. Ovo se moe tumaiti time da HTLVI ne razvija leukemiju odraslih T-elija ili
da su neka antitela na retroviruse, otkrivena kod pacijenata sa AIDS-om, nespecifina.
Eseks je 1986. godine dokazao postojanje jo jednog humanog retrovirusa, izolovao ga
je i oznaio kao HTLVIV. Kasnije se ispostavilo da je re o majmunskom virusu danas poz
natom kao majmunski virus imunodeficijencije (SIV).
Da pozitivan ishod WB-a ne mora predstavljati dokaz HlV-infekcije nego samo
nespecifini marker za AIDS, sugeriu sledei podaci: ezdesettri seruma dobijena od 23
pacijenta, pre i odmah nakon infuzije imunoglobulina, testirana su na HIV korienjem
WB-a. Od tih 63 seruma, 52 (83 odsto) su bila pozitivna. Nekoliko uzoraka testiranih HTLVIII p24 radioimunom analizom, takoe je bilo pozitivno. Koliina otkrivenih antitela je bila
najvea odmah nakon infuzije i opadala je izmeu infuzija.
Poto su pripadnici glavnih rizinih grupa (homoseksualci, narkomani i hemofiliari)
izloeni mnogim ,,stranim supstancama (sperma, droge, faktor VIII, krv i krvne kompo
nente), a kod njih se esto razvijaju infekcije koje nisu povezane sa HlV-om, oekivalo bi
se da imaju visoke nivoe antitela usmerene pre protiv drugih antigena nego protiv HlV-a.
U stvari, sada postoje dokazi da osobe sa AIDS-om, kompleksom vezanim za AIDS (ARC) i
one koje pripadaju rizinim grupama, imaju cirkuliue imune komplekse, reumatoidni
faktor, anti-kardiolipin, anti-nuklearni faktor, anti-elijska, anti-trombocitna, anti-eritroc
itna, anti-aktinska, anti-DNK, anti-tubulinska, anti-tiroglobulinska, anti-albuminska, antimiozinska, anti-trinitrofenilska, anti-timozinska antitela.
Poznato je da su nivoi IgG u serumu vii kod crnih davalaca krvi nego kod belih, da su
neke rizine grupe (narkomani i homoseksualci) izloeni visokim nivoima mitogenskih
agenasa, semene tenosti i nitrita, i da ivotinje tretirane takvim agensima razvijaju antitela
koja reaguju sa retrovirusnim antigenima.
Pozitivan test za antitela na HIV moe biti rezultat antigenske stimulacije, o emu sve
doe sledei podaci:
1. Mievi soja MRL-Ipr/Ipr i MRL-+/+ nainili su antitela protiv gpl20. Pokazalo
se da su mievi koji su bili izloeni T-limfocitima drugog soja, stvorili antitela protiv
gpl20 i p24 HlV-a.
2. Kod primalaca ,,negativne krvi se deava serokonverzija i oni oboljevaju od AIDSa, dok davaoci ostaju zdravi i seronegativni.
3. Kod zdravih osoba, partnera HlV-pozitivnih osoba, primalaca transplantiranih
organa i pacijenata sa SLE, pozitivan WB moe postati negativan kada se izloe semenoj
tenosti, imunosupresivnoj terapiji ili u sluajevima klinikog poboljanja.
4. Dok je uestalost pozitivnih testova na HlV-antitela kod zdravih davalaca i kandida
ta za vojsku niska, pacijenti sa tuberkulozom (TBC), ukljuujui one kod kojih je TBC
lokalizovana na pluima (i u SAD i u Africi) imaju visoku uestalost, ak do 50 odsto, poz
itivnih WB-a.
Zanimljiv je sluaj amazonskih Indijanaca koji nemaju kontakte sa osobama van svojih
plemena i nemaju AIDS, ali imaju stopu seropozitivnosti WB-a na HIV od 3,3 do 13,3 odsto, u
zavisnosti od prouavanog plemena. U drugoj studiji je otkriveno da ak 25 do 41 odsto
venecuelanskih pacijenata obolelih od malarije ima pozitivan WB. Ali niko od njih nema - AIDS.
Pedesetih godina prolog veka je u ivotinjskim kulturama i sveem tkivu, naroito
tumorskom, bilo mogue elektronskim mikroskopom (EM) detektovati estice kasnije prip
isane retrovirusima.

Enzim reverzna transkriptaza (RT, prepisuje RNK u DNK) otkriven je 1970. u


onkovirusima. Zahvaljujui ovom, onkovirusi postaju poznati kao retrovirusi.
Za razliku od veine ivotinjskih retrovirusa, HIV se smatra citopatskim virusom. Ako
je tako, onda supernatanti elijskih kultura sadre mnogo elijskih sadraja. Ukoliko je
jedan jedinstveni mehanizam, apoptoza izazvana HlV-om, uzrok smrti T-elija, onda i
supernatant mora sadrati apoptotska tela, tj. elijske delove zakaene za membranu koji
se oslobaaju na povrini elije. Ni manje, ni vie, kao to jnnogi eminentni retrovirolozi
istiu, kontaminacija virusnog preparata esticama nalik na viruse koje sadre RT (a mogle
bi, zapravo, biti delovi elije, mikrozomi iz poremeenih elija, membranozni mehurii sa
drugim elijskim iniocima, ukljuujui i nukleinske kiseline naroito prilikom indukovan
ja nepaljivog razaranja elija) - nije se mogla izbei.
Trenutno raspoloivi dokazi ukazuju da je samo oko 20 odsto proteina koji se lanaju
pri 1,16 g/ml - ,,HIV-proteina. Ostali su elijski, ukljuujui beta-2 mikroglobulin i HLADR proteine (4,4 odsto). Vei deo virusnog proteina izluenog iz elija inficiranih HlV-om
nije sastavljen od siunih delova, a udeo (npr. p24) u vironima je funkcija virusnog genoti
pa i starosti kulture. U ekstremnim sluajevima, manje od jedan odsto od ukupno prisut
nih (u kulturi) p24 i gpl20 je u virionima. U stvari, p24 je osloboen iz inficiranih elija
nezavisno od infektivnih estica virusa i RT.
Mora se istai da u literaturi o AIDS-u pojmovi ,,HIV, izolacija HIV-a, iste es
tice, estice virusa, ,,virioni i zarazne estice imaju mnotvo razliitih znaenja,
ukljuujui i sve sledee, ali najee bez dokaza o prisustvu estica: 1) RNK umotana u
protein, 2) materijal iz supernatanta elijskih kultura koji prolazi kroz nepropustljive
elijske filtere, ali kroz koje organizmi poput mikoplazmi mogu proi, 3) zrnca dobijena
prostom ultracentrifugacijom supernatanta kulture, i 4) od skora, veoma esto otkrivan
je p24 u kulturama AIDS-a.
U svom prvom izvetaju o izolaciji HIV-a, Montanjeova grupa je u mitogenski
stimulisanim kulturama dobijenim derivacijom biopsija limfnog vora homoseksualnih
mukararaca sa limfadenopatijom, otkrila prolaznu aktivnost reverzne transkriptaze.
Kod mitogenski stimulisanih limfocita pupane vrpce, kultivisanih supernatantom nave
denih kultura, konstatovali su u kulturama retrovirusne estice (RVP) tipa C, a RT i anti
gene koji su reagovali sa pre-AIDS serumima - u materijalu koji se lanao pri 1,16
gm/ml. Ove pojave se mogu iskoristiti samo za otkrivanje virusa. ak i tada samo uko
liko su identifikovane kao specifine za virus, uz korienje izolovanog virusa kao
zlatnog standarda.
Najee koriena elijska linija u istraivanjima AIDS-a je leukemina linija H9. Poz
nato je da je H9 klon HUT78 dobijenog derivacijom od pacijenata sa leukemijom odraslih Telija. Poto je prihvaeno da je uzroni agens ove leukemije HTLV I, jo jednog egzogenog
virusa, kulture H9 bi morale imati estice i RT i retrovirusa, ak i odsustvu HIV-a.
Konano bi moglo da se zakljui da se ni reakcija antigen/antitelo, ni estice, ni RT ne
mogu smatrati specifinim za retroviruse. ak i da jesu, njihovo otkrivanje ne moe biti
sinonim za detekciju eksterno steenih retrovirusa, to se inae tvrdi da je sluaj sa HIVom. Takvi nalazi mogu da predstavljaju ispoljavanje endogenog retrovirusa ili nekog dru
gog egzogenog retrovirusa. Nedavno je nekoliko laboratorija otkrilo retrovirusnu aktivnost
(RT, estice) u elijama pacijenata (ini se da nisu inficirani HlV-om) za koju je reeno da
potie od endogenog retrovirusa.

Na ta, zaista, reaguju testovi za antitela na HIV?


Dakle, dva testa na HlV-antitela su u optoj upotrebi - ELISA i Western blot (WB). Kod
ELISA-e dolazi do promene boje kada meavina proteina pripisanih HIV-u reaguje sa
antitelima u serumu pacijenta. Isti princip vai za sve generacije ELISA testova, ukljuujui
i novije testove slepljivanja (aglutinacije), imunofiltracije (testa protoka kroz ), imunohro
matografske testove (testovi lateralnog protoka) i dipstick testove. Znaajna razlika
izmeu skrining ili inicijalnog ELISA testa i suplementarnog ili konfirmatornog WBa je to to se kod drugog test-proteini elektroforetiki razdvajaju du nitrocelulozne trake.
Ovo omoguava da reakcije izmeu antitela i individualnih proteina budu vizualizovane
kao serije bendova (eng. band traka). Ovi proteini se obeleavaju malim slovom ,,p (za
protein) praenim brojem molekulske mase proteina u hiljadama. Na primer, p24.
Neophodno je zapitati se koji nauni podaci dokazuju da etiri ili vie (ukljuujui svih
deset) bendova ne mogu biti izazvani i ,,non-HIV antitelima koja nemaju dodirnih taaka
sa retrovirusnom infekcijom? Pogotovo ako se zna da su AIDS-pacijenti hipergamaglobu
linemini, sva antitela poseduju sklonost ka kros-reakcijama i hipergamaglobulinemija
predvia seropozitivnost.
Uprkos svemu, nepouzdanost WB se uveliko ignorie i, ta vie, ovaj test se koristi kao
,,zlatni standard za ostale testove na antitela (kao i za PCR) i smatra ,,suplementarnim,
,,konfirmatornim dokazom HlV-infekcije.
Prva mogunost je da reaktivnost reflektuje specifine ili kros-reakcije izmeu elijskih
antigena i autoantitela. Ova interpretacija je podrana otkriem ogromnog broja antitela u
serumima AIDS-pacijenata koji reaguju sa ,,sopstvenim komponentama. Veliki i rastui
broj je demonstriran ukljuujui: reumatoidni faktor, anti-kardiolipin, anti-nuklearni faktor,
anti-celularni, anti-plateletni, anti-crvene elije, anti-aktin, anti-DNK, anti-tubulin, antitiroglobulin, anti-albumin, anti-miozin, anti-timozin, anti-laktoferin, anti-TNFa, anti-B2
glikoprotein I, anti-protrombin, anti-neutrofil citoplazmik, anti-ssDNK, anti-RNK, anti-his
ton, anti-nuklearni antigen SS-A, anti-mitohondrijal, anti-retikulin, anti-glatki mii, anticrevne epitelijalne elije, anti-limfocitni gangliozid, anti-Fab, anti-protein S, anti-modani
protein, anti-sintetski peptidi opteprisutnih histona H2A, anti-Sm-D antigen, anti-Ul-A
RNP antigen, anti-60 kD SSA/Ro antigen, anti-histon H1 i anti-histon H2b antitela.
Znaajno je da se antilimfocitna autoantitela javljaju kod 87 odsto seropozitivnih osoba
i da je njihov nivo u korelaciji sa klinikim statusom.
Neophodno je uzeti u obzir i to da HlV-antitela kros-reaguju i nespecifino indukuju
produkciju antitela koja nastaju zbog toga to su pripadnici rizinih grupa izloeni mnogim
,,non-HIV antigenima, ukljuujui mnoge patogene agense i neiv bioloki materijal. Pod
patogenim agensima se podrazumevaju virusi, bakterije, mikobakterije i gljivice, a pod
neivim biolokim materijalom - proteini i lekovi koji mogu da indukuju sintezu antitela.
Grupa istraivaa (Kaala, Eseks i drugi) radei u Africi pokazali su da antitela na kar
bohidrat-sadravajue antigene, kakvi su lipoarabinomanan i fenoliki glikolipid, konstitu
iu elijski zid Mycobacterium leprae. Ova bakterija deli nekoliko antigenskih determinan
ti sa drugim mikobakterijskim vrstama. Te antigenske determinante izazivaju znaajne
kros-reakcije sa HIVl pol i gag (p32, p55, p68, p24, p!8) proteinima.

Autori su u ovakvim ukrtenim reakcijama videli upozorenje da meu leproznim paci


jentima i osobama koje su u kontaktu sa njima, postoji veoma visoka stopa lano-pozitivnih
rezultata ELISA i WB testova na HIV. ELISA i WB-rezultati bi, stoga, trebalo sa zadrkom
da budu interpretirani kada je re o skriningu osoba inficiranih M. tuberculosis ili drugim
mikobakterijskim vrstama. ELISA i WB nikako ne mogu biti dovoljni za dijagnozu HIV-poz
itivan u AIDS-endeminim oblastima Centralne Afrike gde je uestalost mikobakterijskih
oboljenja veoma visoka.
Osim toga, zemlje u razvoju ,,nose vie od 90 odsto globalnog tereta HlV-infekcije, a
tuberkuloza je vodei uzrok smrti meu ljudima sa HlV-om irom sveta. ak i autoritet za
AIDS u Africi, de Kok, priznaje da je tuberkuloza bila prisutna u epidemijskim razmerama
u zemljama u razvoju, mnogo pre ere AIDS-a.
Ne samo mikobakterije (M. leprae, M. tuberculosis, M. avium-intracellulare), ve i
zidovi gljivica (Candida albicans, Cryptococcus neoformans, Coccidioides immitis, Histo
plasma capsulatum, ukljuujui Pneumocystis carinii) sadre karbohidratne manane.
Tako i imunohemijske determinante antigenskih faktora Candida albicans pokazuju
visoku slinost sa glikoproteinom (gp) 120 HIV-1. Polovina molekulske teine gpl20 je
predstavljena oligomanozidnim oligosaharidima. Poliklonska antitela na manan iz kvasca
takoe prepoznaju karbohidratnu strukturu gpl20 HlV-a.
Rezultati ovih ispitivanja mogu dovesti do pretpostavki da ostaci manana C. albicans
mogu sluiti kao antigeni za stvaranje neutraliuih antitela protiv HlV-infekcije. Svi (100
procenata) AIDS-pacijenata (ak i oni bez klinike C. albicans) imaju antitela na C. albicans.
Znaajno je i da PCP, candidiasis, cryptococcosis, coccidioidomycosis, histoplasmosis,
tuberculosis ili Mycobacterium avium-intracellulare ine oportunistike infekcije prisutne
kod 88 odsto pacijenata od AIDS-a dijagnostikovanih izmeu 1988. i 1992. godine.
Poto nema dokaza da je pozitivan test na HlV-antitela izazvan novom retrovirusnom
infekcijom, razlog za korelaciju koja lei ispod toga mora se traiti na drugom mestu.
Objanjenje saglasno i sa nespecifinou i sa klinikom relevantnou glasi: testovi na
antitela su slini merenju stope sedimentacije eritrocita (ESR). Povieni ESR je merilo pris
ustva i intenziteta morbidnih procesa unutar organizma. Kao i pozitivan rezultat testa na
HlV-antitela i povieni ESR moe predvideti verovatnou smrti u okviru nekoliko sledeih
godina, mnogo vie nego normalna vrednost ESR-a. Opti uzrok za pojavu povienog ESRa je infekcija, a drugi uzroci ukljuuju malignitete, kolagene vaskularne bolesti, reumatske
srane bolesti i druga hronina bolesna stanja ukljuujui i pozitivan nalaz testa na HIVantitela. ak i asimptomatini, ne-anemini HlV-pozitivni pojedinci mogu imati poveani
ESR i test moe biti prediktivan za progresiju bolesti.
Jo su 1988. godine istraivai sa Nacionalnog instituta za transfuziju (Sanguine) iz
Pariza otkrili da povieni ESR kod HlV-pozitivnih subjekata predstavlja prediktivni mark
er progresije prema AIDS-u, pre opadanja broja CD4. Drugim reima, ESR je bolji predik
tivni marker za AIDS nego opadanje broja CD4 elija i pored toga to se tvrdi da je opadan
je broja CD4 elija uzrok AIDS-a.
Vaan faktor koji utie na ESR je veliina crvenih krvnih elija, pogotovo Rulo
(RouIeaux) formacije, gde se ove krvne elije grupiu zajedno. Rulo formacija moe nas
tati zbog promena u negativnom naelektrisanju crvenih elija izazvanog dielektrinim
efektom proteina u okolnoj plazmi, pogotovo fibrinogena, imunoglobulina i drugih reak
cionih proteina akutne faze i njihovim povienim nivoima u nekim stanjima bolesti.

Inae, jo od 1987. godine sam poeo da piem o vanosti promena u naelektrisanju eli
ja krvnih elemenata.
Ako se zna da su HlV-proteini normalni elijski proteini ili proteini sa novim antigen
skim epitopima ili novo-indukovani elijski proteini i da HlV-pozitivna osoba na testu ima
visoke nivoe autoantitela i/ili antitela na mnoge non-HIV antigene, od kojih svi ili neki
mogu reagovati sa elijskim proteinima, HIV seropozitivnost, kao i ESR, moe predstavljati
samo nespecifini indikator promenjene homeostaze, ukazujui na sklonost ka ili prisust
vo odreenih bolesti.
Sve dok je na snazi vaea interpretacija pozitivnog testa, prethodno izneeno vienje
nikada nee biti razjanjeno. Razlozi za to lee pre svega u tome to saznanje o seropozi
tivnosti izaziva mnoge ometajue faktore koji potiu i od pacijenta i od lekara, a koje je
nemogue eliminisati u definitivnoj analizi.

Faktori koji izazivaju lane pozitivne rezultate testa


(Christine Johnson, ,,Continuum(, vol. 4, no. 3)
Jedan test, poput onoga na HIV, koji nikada nije dokazan izolacijom virusa - potpuno
je bezvredan. Pouzdan je, dakle, samo onaj uz iju pomo se prilikom testiranja inficiranih
virus moe pronai, izolovati i genski identifikovati, a kod neinficiranih - ne (pro)nalazi.
Budui da se ovakav postupak kod testova na HIV ne primenjuje, isto je hipotetika
tvrdnja da je ,,test dokazao antitela na HIV!
Na koje to druge faktore on pozitivno reaguje - pokazuje lista koju prilaem. Neki
podaci se odnose na test ELISA, drugi na VVestern Blot (WB), trei na PCR, a dobar deo
na - sva tri testa! U sutini, oni se odnose i na kopije koje nisu infektivne. Elisom i WBom se ispituju antitela a PCR-om antigeni. Ali ne pravi, infektivni ili delovi HlV-a. Ne,
ve svi zajedno! Vano je samo brojati (to vie, to bolje) da bi odmah poelo papreno
skupo leenje...
Dakle, konano, faktori izazivaju lane pozitivne rezultate testova su:
- Antiugljenohidratna antitela
- Antitela koja se prirodno javljaju
- Pasivna imunizacija: davanje gamaglobulina ili imunoglobulina
(koji sadre antitela radi profilakse infekcija)
- Vakcina protiv tetanusa
- Vakcina protiv gripa
- Vakcina protiv hepatitisa
- Lepra
- Malarija
- Tuberkuloza
- Myccobacterium avium (za ljude bezopasna bakterija)
- Grip
- Insuficijencija bubrega (poremeaj metabolizma bubrega)
- Hemodijaliza kod otkazivanja bubrega (pranje krvi),
Terapija interferonom alfa kod pacijenata na hemodijalizi
- Infekcija gornjih disajnih puteva (prehlada ili grip)
- Maligna obolenja

Postojea virusna infekcija ili uzimanje protivvirusnih vakcina


Herpes simplex I
Herpes simplex II
Viestruka trudnoa
Visok nivo cirkuliuih imunokompleksa
Reumatoidni artritis
Hipergamaglobulinemija (visok nivo antitela)
Hepatitis
Alkoholiarski hepatitis
Primarna ciroza ui
Hiperbilirubinemija (suvie une boje u krvi)
Q-groznica (,,balkanski ili ,,pustinjski grip) sa hepatitisom
Akutne virusne infekcije
Epstein-Barr virus (EBV),
Drugi retrovirusi
Pogrena pozitivna reakcija drugih testova, ukljuujui i RPR-test na sifilis
Presaivanje organa
Presaivanje bubrega
Anti-limfocitna antitela
Anti-kolagenska antitela (kod homoseksualaca, hemofiliara,
Afrikanaca oba pola i leproznih pacijenata)
Seropozitivnost na faktor reume, antinukleusna antitela - oboje se nalazi kod
reumatoidnog artritisa i drugih autoantitela)
Autoimuna-oboljenja kao to su, na primer, sistemski Lupus erythematosus,
sklerodermija, obolenja vezivnog tkiva, Dermatomyositis
Primarni sklerotini kolangitis (zapaljenje ui)
Lepljiva krv kod Afrikanaca
Antitela sa visokim afinitetom na polistiren (sastojak kompleta za testiranje)
Transfuzije krvi
Myelom multiplex
Antitela na HLA (na I i II klasu leukocitskih antigena)
Anti-antitela glatke muskulature
Anti-parietalnoelijska antitela
Anti-hepatitis A ili C antitela
Hemofilija
Hematoloka maligna obolenja/limfomi
(zloudna obolenja krvi/uveanje limfnih vorova)
Stevens-Johnson sindrom (obolenje koe sa febrilnim stanjem)
Uticaj toplote za vreme testiranja
Lipemian serum (krv sa visokim nivoom masnoa ili lipida),
Hemolizovan serum (krv u kojoj je hemoglobin odvojen od crvenih krvnih zrnaca)
Proteini na filterskom papiru (testa za HIV)
Normalni humani ribonukleinski proteini (sastavni deo RNK)
Globulini (elijske belanevine) koji nastaju za vreme poliklonalnih gamopatija
(uoeni u grupama rizinim za AIDS)

Unakrsne reakcije koje se ne tumae dobro kod zdravih ljudi


Anti-mitohondrijska antitela
Anti-nukleusna antitela
Anti-mikro?omna antitela
Antitela na antigene T-leukocita
Visceralna leimanijaza
Receptivni analni snoaj.

Lau i koza i rog?


Sindrom steene imunodeficijencije je, kao najkompleksnija bolest dananjice, izvor
mnogih nedoumica i zabluda. S obzirom na dugogodinju praksu u leenju obolelih od side,
eleo bih da skrenem panju na neke, u medicinskim krugovima, opteprihvaene injenice.
Istina, preko njih se esto prelazi da bi se pojedine zablude odrale u ivotu. Obraam, pre
svega, panju na pouzdanost komercijalnih testova za dijagnostikovanje HlV-infekcije.
Miron Eseks i njegove kolege su 1994. godine objavili podatke da leprozni pacijenti i
osobe sa kojima su u kontaktu imaju veoma visoku stopu lano-pozitivnih ELISA i WB
rezultata. Serum iz krvi 63,6 odsto leproznih pacijenata i 23 posto onih koji su bili sa njima
u kontaktu, bili su pozitivni prilikom ponavljanja ELISA-testiranja na HIV. Ekstenzivne
kros-reakcije na HIV prilikom WB-testiranja davao je serum 83,6 odsto leproznih pacijena
ta i 64,1 posto osoba koje su bile u kontaktu sa njima.
Micobacterium leprae (uzronik lepre) deli nekoliko antigenskih determinanti sa
drugim mikobakterijskim vrstama, ukljuujui i M. tuberculosis (uzronik tuberkuloze).
Ovi antigeni su i karbohidratni antigeni, lipoarabinomanan i fenolini glikolipid, sastavni
delovi elijskog zida M. leprae. Antitela usmerena protiv ovih antigena izazivaju znaajne
ukrtene reakcije sa HIV pol i gag-proteinima (p32, p55, p68, p24, pl8) koji se koriste u
testovima na HlV-antitela.
U vezi s tim, dobijaju na znaaju rezultati koje je Svetska zdravstvena organizacija
(WHO) obavila u 2000. godini da se u svetu svake sekunde pojavi novi sluaj infekcije
tuberkulozom. Preko 1,5 milion sluajeva TBC-a se godinje javlja u subsaharskoj Africi. Za
najmanje polovinu od 42 miliona stanovnika Junoafrike Republike (toliko je imala
2000.), smatra se da je inficirano TBC-om.
HlV-eksperti se ne slau koji test (ELISA ili WB), treba koristiti za dokazivanje HIVinfekcije. ELISA i WB mogu biti nedovoljni za dijagnostikovanje HlV-infekcije u AIDSendeminim oblastima centralne Afrike, gde je uestalost mikobakterijskih bolesti veoma
visoka. Ova injenica samo pokazuje da nijedan test nije ubedljiv. Uz dva izuzetka, Afrike i
Engleske, pozitivan ELISA test se nigde ne smatra dokazom HlV-infekcije.
Jo 1985. je bilo dokaza da u Africi reaktivnost i kod ELISA i kod WB analiza moe biti
nespecifina. Poveanje nivoa antitela se moe javiti kao posledica vakcinacije i infuzije i
terapije imunoglobulinima, kao i lano-pozitivnih testova na antitela. Poto su sva antitela
potencijalno kros-reaktivna, verovatnoa za ovakve reakcije raste sa porastom broja
antitela. U nedavnim publikacijama postoje izvetaji da su 2 od 33 pacijenata (6 odsto) sa
ozbiljnom P. falciparum malarijom imala lano-pozitivan rezultat HIV/ELISA testa.
Afrikanci, ak i zdravi Afro-amerikanci davaoci krvi, imaju vie nivoe IgG-a nego belci.

Mnoge, ako ne i sve, studije u kojima se dokazuje transmisija HlV-a seksualnim kon
taktom ili sa majke na dete i inhibicija AZT-om i nevirapinom, izvrene su na tlu Afrike ili
Tajlanda. ak i u studijama izvoenim u SAD i Evropi, veina ena potie iz Afrike ili Azije
ili pripada takvim zajednicama i geografskim regionima gde je prevalenca mikobakterijskih
bolesti (ukljuujui lepru i tuberkulozu - TBC) veoma visoka.
Na primer, u studiji transmisije kod ena i dece (WITS - Women and Infants Trans
mission Study) iz SAD objavljenoj 1996. godine 56 odsto ena je bilo crnakog ili hispano
porekla. U drugoj studiji iz SAD, objavljenoj 1997. godine, 41 odsto ena je bilo crnakog
a 42 odsto hispano porekla. U grupnom protokolu 185 pedijatrijskih AIDS klinikih ispi
tivanja iz SAD, 51 odsto ena je bilo crnakog i 35 odsto hispano porekla. I u francuskoj
Perinatalnoj kohort studiji, 40 odsto ena je bilo roeno u subsaharskoj Africi ili na Karibi
ma. Do aprila 1996. godine, 276 od 389 dece (71 odsto) sa HIV/AIDS-om roeno je od HIVpozitivnih roditelja, a 89 odsto tih ena je inficirano na podruju Afrike juno od Sahare.
Da bi se u potpunosti razumela rasprava o validnosti pojedinih testova koji se koriste
za utvrivanje prisustva Hl-virusa i mogunosti njegovog prenoenja seksualnim putem i
sa majke na dete, neophodno je podsetiti na neke osnovne pojmove u vezi sa reakcijama
imunog sistema - antigen, antitelo i dr.
Kao to je prethodno navedeno, antitela su proteini sintetisani u organizmu kao rezul
tat izlaganja stranim supstancama, ukljuujui infektivne agense i proteine, poznate kao
antigeni (ANTItelo GENeriui). Antitela reaguju sa antigenima, pri emu je reakcija speci
fina. Ova karakteristika se moe koristiti za detekciju svakog antigena ukoliko je poznat
identitet antitela.
Tako, da bi se izveo test na HlV-antitela, odnosno da bi se dokazala virusna infekcija,
potrebne su dve stvari - uzorak krvi osobe za koju se pretpostavlja da je inficirana i set (eng.
kit) za testiranje koji sadri virus ili njegove proteine. Do danas niko nije izveo test na HIVantitela koristei HlV-estice. Tanije, svi kitovi za testiranje antitela se pripremaju
korienjem (najee) deset proteina za koje HlV-eksperti tvrde da su proteini jedin
stvenog retrovirusa - HlV-a.
U veini zemalja/institucija/laboratorija, dijagnostikovanje HlV-infekcije se sastoji od
izvoenja inicijalnog ELISA testa koji se, u sluaju da je reaktivan, ponavlja. Ako je i ponovl
jeni test reaktivan, izvodi se WB. Skoro svi eksperti se slau da je ELISA nedovoljno speci
fian test, pa WB omoguuje da se razdvoji istinita od lane reakcije.
Meutim, jedini oigledan nain dokazivanja tvrdnje da je neki protein viralna komponenta, jeste njegovo ekstrahovanje (izdvajanje) iz virusne estice, ali sobzirom da je jedna
virusna estica mikroskopski entitet reda veliine 1/10.000 mm, praktino je nemogue
doi do proteina na ovaj nain.
Sledea mogunost bi bila dobijanje proteina iz materijala koji se sastoji iskljuivo od
izolovanih i preienih virusnih estica.
Lik Montanje (1983) i. Robert Galo (1984) su tvrdili da su dokazali postojanje jedin
stvenog retrovirusa, HlV-a, i to ba purifikacijom estica, to se smatra standardnom
metodom za dokazivanje postojanja virusa iz porodice retrovirusa. Njihove tvrdnje je prih
vatio vei deo naunog sveta. Meutim, u intervjuu iz 1997. Montanje je potvrdio da nije
purifikovao HIV, a po njegovom miljenju to nije uinio ni Galo.
Prve i jedine objavljene elektronske mikrografije purifikovanog HlV-a su se pojav
ile 1997. godine, Dve studije, jedna iz SAD i druga iz francusko-nemake kolaboracije,

jasno pokazuju da je purifkovani HlV-materijal, zapravo, sastavljen od mnotva eli


jskih fragmenata i malog broja estica sa nekim, ali ne i svim, morfolokim karakteris
tikama retrovirusa. Neke od ovih estica su, tako, imale dijametar od 236 nanometra,
odnosno dvostruko vei od estica za koje su mnogi drugi HlV-eksperti tvrdili da su
HIV. Drugim reima, HlV-proteini su dobijani, i jo uvek se dobijaju, iz materijala koji
se preteno sastoje od elijskih fragmenata u koje je rasejan mali broj estica ija mor
fologija dosta podsea na retrovirusne estice, ali od kojih nijedna nema sve struktu
ralne osobine retrovirusa.
Kada bi i postojali dokazi da su proteini u testu na HlV-antitela stvarno proteini ovog
virusa, reakcija sa antitelima prisutnim u krvi pacijenta ne bi bila dokaz da je pacijent infi
ciran. Antitelo-antigen reakcija moe odvesti na potpuno pogrenu stranu, budui da
proizvodnja antitela moe biti specifino i nespecifino indukovana. Bez obzira na sve ovo,
antitela mogu reagovati, to jest ukrteno reagovati, sa ne-indukujuim antigenima. Inae,
ukrtena reakcija (kros-reakcija) je karakteristika svih molekula antitela, ukljuujui
monoklonska antitela. Postoji mogunost da kros-reaktivna antitela imaju vei afinitet
prema drugim antigenima nego prema onim koji ih indukuju.
Kada se kros-reakcije dogode kod osoba koje nisu inficirane HlV-om, tada se naziva
ju lano (fal)-pozitivne reakcije. U cilju merenja sklonosti testa da daje fal-pozitivne
rezultate, naunici moraju preduzimati eksperimente sa ciljem odreivanja specifinosti
testa. Da bi se sa sigurnou dijagnostikovala infekcija tako smrtonosnim retrovirusom kao
to je HIV, test bi trebalo da ima stopu fal-pozitivnosti jednaku nuli, odnosno specifinost
bi trebalo da bude 100 posto. Test ne bi smeo da bude pozitivan u odsustvu HlV-a.
Poto testovi na HIV-antitela ne mogu da deluju kao sopstveni ocenjivai, morao bi se
primeniti nezavisni zlatni standard. Jedina nauno validna procedura za odreivanje
prisutnosti HlV-a je sam virus to podrazumeva njegovu izolaciju (tj. purifikaciju).
Budui da do danas niko nije izolovao HIV, specifinost testa na HlV-antitela nije
precizno utvrena. ELISA i WB - testovi koji se rutinski koriste, nikada nisu podvrgnuti
valjanoj proveri specifinosti. ak i proizvoai ovih testova ve dugi niz godina prizna
ju ovu injenicu.
ak se i kriterijumi za odreivanje pozitivnog rezultata, navodno visokospeci
finog WB-a, razlikuju u odreenim delovima sveta. Za Afrikanca sa antitelima koja
reaguju sa dva od tri proteina - p41, pl20 i pl60, kae se da je inficiran HlV-om. A ta
je sa Montanjeovom izjavom iz 1983. da je p41 normalni elijski protein? Do 1989.
godine prikupljeni su i dokazi da su pl20 i pl60 u WB-testu sastavljeni od podjedinica
p41. Drugim reima, Afrikanci se proglaavaju za HlV-pozitivne u sluaju da imaju
antitela koja reaguju sa njihovim sopstvenim proteinima.
HIV-inficirana novoroenad i deca imaju loije prognoze od neinficiranih i, stoga,
ve postojea visoka smrtnost dece moe znaajno porasti u subsaharskoj Africi, ako se
uzme u obzir materinsko-fetalna stopa transmisije od 25 do 35 odsto. Uz upotrebu anti
retrovirusne terapije, transmisija HlV-a na fetus tokom trudnoe moe biti znaajno uman
jena... napisala su dva istraivaa sa Univerziteta Zimbabve 1997. godine. Prema podaci
ma iz 2000. godine, skoro 15.000 osoba, odraslih i dece, svakodnevno se inficira HlV-om.
Da bi se postavile ovakve tvrdnje, moraju postojati dokazi za transmisiju HlV-a sa
majke na dete, kao i za inhibiciju AZT-om i nevirapinom. Postojanje HlV-a, budui da nje
gove estice nisu purifikovane, nije dokazano. Specifini testovi za odreivanje infektivnog

statusa majke i deteta ne postoje. Trenutno se infekcija majke, isto tako i deteta, odreuje
antitela-testovima ili korienjem polimerazne lanane reakcije (PCR). U mnogim studija
ma, deca su deklarisana kao inficirana HlV-om (transmisijom sa njihovih majki) bez
ikakvih laboratorijskih testova, ve samo na osnovu toga to su zadovoljila klinike kriter
ijume obuhvaene Bangui AIDS definicijom za decu u Africi.
Razvoj AIDS-a kod stanovnika Afrike moe biti za jednu do dve godine bri nego kod
stanovnika razvijenog sveta. U obzir se moraju uzeti i doivotne implikacije pozitivnih
rezultata HlV-testova, pa lekari, u skladu sa tim, moraju uzeti u obzir lano-pozitivne rezul
tate povezane sa: autoimunim oboljenjima, renalnim otkazima, cistinim fibrozama, trud
noama, transfuzijama krvi, transplantacijama, oboljenjima jetre, malignitetima, hemodi
jalizama ili vakcinacijama (protiv hepatitisa B, besnila, gripa i dr.).
Verovatnoa za lano pozitivne rezultate na WB-testu se multiplicira kod trudnih
Afrikanki, poto su izloene velikom riziku od mikobakterijskih i gljivinih oboljenja. Ova
oboljenja dovode do elijske aktivacije a antitela usmerena protiv ovih antigena su reaktiv
na na testu na HlV-antitela. Kriterijum za pozitivan rezultat WB-testa, inae, zahteva samo
dva benda. Trudne ene su takoe izloene riziku od razvoja anti HLA-DR autoantitela, koja
su ve dugo poznata kao izazivai anti-HIV kros-reaktivnosti. Gravidne ene su izloene i
fetalnim, placentalnim, promenama tela, kao i antigenima koji su prisutni kao posledica
trenutne i prethodnih trudnoa (npr. vaginalne i endocervikalne bakterije, abortusi, bakter
ijske infekcije koje potiu od seksualnih kontakata, ukljuujui vaginalne i analne odnose, a
ponavljana antigenska stimulacija semenom tenou ili spermatozoidima od istog ili
razliitih seksualnih partnera moe proizvesti poveanje elijski-posredovanih imunih akti
vacija kod ena), zatim su tu i infekcije urinarnog trakta i bakterijske sepse, koje mogu biti
povezane i sa niskim socioekonomskim statusom i loim uslovima ivota.
Do 1987. jedan HlV-specifian bend je smatran dokazom infekcije. Poto 15 do 40
odsto zdravih osoba koje ne pripadaju rizinim grupama ima HlV-specifine WB bendove,
postalo je neophodno redefinisati ,,pozitivan rezultat testa. U suprotnom, svaki sedmi
ovek bi bio dijagnostikovan kao HlV-pozitivan. Redefinisanje je izvreno selekcijom i
dodavanjem odreenih bendova.
Uprkos tome, u multicentarskim AIDS-kohort studijama (MACS), do 1990. godine,
jedan jak bend ostaje kao dokaz HlV-infekcije kod homoseksualaca.
S druge strane, iako AIDS poinje da opada 1987, ovaj trend je spreen dodavanjem
sve veeg broja bolesti koje definiu AIDS svakoj sledeoj reviziji (1985, 1987 i 1993.
godine) poev od prve definicije iz 1982. Mreni efekt ovih promena je bio da se odri
korelacija izmeu HlV-antitela i AIDS-a meu rizinim grupama, dok je rizik od dijagnoze
HIV/AIDS kod pojedinaca izvan ovih grupa ostajao zanemarljiv. Sve ovo je naglaeno i
izbegavanjem testiranja bolesnih osoba izvan rizinih grupa. U pojedinim studijama,
meutim, znatan broj osoba za koje se ne oekuje da budu inficirane, na testu biva pozi
tivno. Meu 89.547 testiranih uzoraka krvi pacijenata iz 26 amerikih bolnica (pri emu je
strogo voeno rauna da niko ne pripada rizinim grupama) izmeu 0,7 i 21,7 odsto
mukaraca, i 0 do 7,8 odsto ena, imalo je pozitivan rezultat na WB-testu.
Meu rizinim grupama u Severnoj Americi, Evropi i Australiji, ,,pozitivan test se
izrie na osnovu individualne sklonosti ka razvijanju i umiranju od bolesti definisanih kao
AIDS. Ovakva relacija je neprihvatljiva zbog toga to je eksperti daju kao dokaz tvrdnje da
HIV izaziva AIDS, a AIDS koriste kao zlatni standard za test na antitela.

Ovakva relacija ne postoji izmeu pozitivnog testa na antitela i afrikog AIDS-a. U jed
noj studiji, 83 odsto pacijenata za koje se sumnjalo da boluju od AIDS-a bilo je HIV-pozi
tivno, ali i 44 odsto onih sa malarijom, 97 odsto sa herpes zosterom, 43 odsto sa upalom
plua, 67 odsto sa amebnom dizenterijom i 41 odsto sa karcinomom. U drugoj studiji, 42
odsto ena sa rekurentnim abortusima, 6,7 odsto sa vaginalnim ulceracijama i 33 odsto sa
hemoroidima, bilo je pozitivno na testu.
U istraivanju sprovedenom 2000. godine u Ugandi, ispitivano je 339-oro dece ije su
majke bile HlV-pozitivne. Tokom prve godine ivota umrlo je 71 dete (20,9 odsto). Meu
2.303 deteta ije su majke bile HlV-negativne, 225 je odnela smrt tokom prve godine ivota
(9,8 odsto). Uzroci smrti nisu navedeni. U drugoj studiji, takoe sprovedenoj u Ugandi, na
HIV je testirano 9.389 farmera. Tokom sledee dve godine umrlo je 109 od 9.012 (1,2 odsto)
HlV-negativnih i 73 od 377 (19,4 odsto) HlV-pozitivnih. Meutim, samo petoro HlV-pozi
tivnih je umrlo od AIDS-a.
Mada veina razumnih posmatraa prihvata da HIV izaziva AIDS, ak ni skeptici ne
mogu da ne priznaju visoku prevalencu HIV antitela u Africi. Ako postoje i takvi koji ne
prihvataju ni to da HIV antitela indikuju virusnu infekciju, njihovo objanjenje kako HIV
seropozitivnost vodi do smrti, za ostatak naunog sveta, moe delovati krajnje udesno.
Objanjenje, meutim, gubi na udesnosti ako se zna da postoje mnogi nespecifini, ali
ipak korisni, laboratorijski testovi.
Tako, pozitivan test na antitela koji koristi ekstrakt volovskog srca (kardiolipin) kao
antigen, predvia razvoj sifilisa ukljuujui i smrt od ove bolesti, iako antitela nisu induko
vana kardiolipinom i on nije uzronik bolesti.
Objanjenje kako pozitivan test na antitela moe predvideti rane smrti, mnogo je
manje zanimljivo od predvianja na osnovu poveane stope sedimentacije eritrocita (ESR).
Opti uzrok povienog ESR moe biti neka infekcija ili trudnoa, malignitet, kolagene
vaskularne bolesti, reumatske bolesti srca i druga hronina stanja, ukljuujui i infekciju
Hl-virusom. ak i asimptomatine, neanemine HIV-pozitivne osobe mogu imati povien
ESR i test moe biti prediktivan za progresiju bolesti. Povien ESR kod HlV-pozitivnog sub
jekata konstituie prediktivni marker za progresiju infekcije u AIDS znatno pre opadanja
broja CD4, iako se smanjenje broja ovih elija smatra uzrokom nastanka sindroma steene
imunodeficijencije (AIDS-a).
HlV-proteini su, zapravo, normalni elijski proteini, elijski proteini sa novim antigen
skim epitopima (determintama, odrednicama) ili novoindukovani elijski proteini. Osobe
pozitivne na testu imaju visoke nivoe autoantitela i/ili antitela na non-HIV antigene, od
kojih svi (ili neki) mogu ukrteno reagovati sa elijskim proteinima. HlV-pozitivnost se kao
i ESR moe shvatiti kao nespecifini indikator promenjene homeostaze (uravnoteenog
stanja organizma) koja znai sklonost ka razvijanju odreenih bolesti.
HlV-eksperti tvrde da PCR dokazuje i kvantifikuje HIV detektovanjem i brojanjem
molekula HIV-RNK ili njene cDNK (komplementarne DNK) u kulturama koje sadre
plazmu ili tkiva AIDS-pacijenata. Meutim, da bi se tvrdilo da je RNK genom jedin
stvenog retrovirusa, HlV-a, prvo se mora imati dokaz da je takva RNK konstituent
virusne estice. U ovom sluaju, dokaz porekla se ne razlikuje od onog koji se sprovodi
prilikom dokazivanja oinstva. I dok se detetova DNK i DNK navodnog oca definiu se
samo na osnovu toga da je uzorak uzet iz njihovih organizama, u sluaju HlV-a, meu
tim, njegova RNK i njegova cDNK se dobijaju iz materijala u kome dominira elijska

RNK i DNK i retke estice, koje u najboljem sluaju imaju samo povrnu slinost sa
retrovirusnim esticama.
Upotreba PCR-a za odreivanje mogue retrovirusne etiologije razliitih bolesti
moe biti dodatno osporena prisustvom endogenih retrovirusa. ak i ako se cDNK
koriste za PCR ablone, transkripcione aktivnosti endogenih sekvenci moraju se uzeti u
obzir. Ljudi se raaju sa DNK nukleotidnim sekvencama poznatim kao endogene retro
viralne sekvence. Za razliku od genoma bakterija, kod virusa koji nisu retrovirusi i drugih
infektivnih agensa, koji su (ako su) prisutni egzogeno steeni, retroviralne RNK (provi
ralne DNK) su prisutne u ljudskom organizmu. Poznato je da sainjavaju bar jedan odsto
genoma oveka.
Upotreba PCR-a za dijagnozu HlV-infekcije, uprkos svemu, postaje sve rairenija. Da
bi se procenila senzitivnost i specifinost PCR-a, istraivai moraju razjasniti da li su ues
nici u studiji inficirani HlV-om. Novi test bi se morao porediti sa superiornim referentnim
testom ili tzv. zlatnim standardom. ak i da on postoji, specihnost PCR-a jo uvek ne bi
mogla bih odreena zato to ovaj test jo uvek nije standardizovan. Kriterijumi za odrei
vanje sluajeva kada je PCR test pozitivan variraju u razliitim studijama. ak i kada se
ignorie nedostatak standardizacije i koristi se potpuno nepodesan zlatni standard, kao to
je WB, specihnost PCR-a je i dalje ekstremno niska.
U jednoj studiji, saglasnost izmeu HlV-serologije i HIV-DNK varira od 40 do 100
odsto. U sedam francuskih laboratorija sa ekstenzivnim iskustvom u PCR-detekciji HIVDNK, od 138 uzoraka za koje se tvrdilo da sadre HIV-DNK, 34 pacijenta (25 odsto) nije
imalo antitela na HIV, dok je od 262 uzorka koja nisu sadrali HIV-DNK, 17 pacijenata (6
odsto) imalo antitela na HIV.
U pogledu testova HlV-optereenja koji se koriste za kvanhhkaciju HlV-a u plazmi,
moe se rei da nisu ni razvijeni ni evaluirani za dijagnozu HlV-infekcije. Zato, onda,
lekari koriste ove testove za dokazivanje HlV-infekcije i potvrivanje rezultata drugih testo
va? Kako se testovi koji ne mogu biti korieni za dijagnozu HlV-a mogu upotrebljavah za
njegovu kvantifikaciju? Tri testa se najee koriste za kvanhfikaciju virusnog optereenja.
To su: reverzno transkriptazna-polimerazna lanana reakcija (RT-PCR), sekvencno-zasno
vana amplifikacija nukleinske kiseline (Nucleic Acid Sequence Based Amplification NASBA) i razgranati (eng. branched) lanac DNK (bDNK). U uzorcima koji sadre istu
koliinu HlV-a, rezultati ovih testova variraju izmeu 0 i 1 milion kopija, u zavisnosti od
toga koja se PCR-tehnika ili vrsta HlV-a koristi.
Pod izoiacijom HlV-a eksperh podrazumevaju detekciju enzima reverzne transkriptaze ili reakciju izmeu proteina prisutnih u elijskim kulturama i anhtela na jedan takav
protein, kao to je p24, za koji se tvrdi da je jedinstven za HIV. Reakcija antitelo-antigen
(ak i ako postoji dokaz da je anhgen HlV-protein i da je anhtelo usmereno protiv njega i
da reaguje samo sa p24), ne moe da predstavlja bilo kakvu izolaciju, a kamoli izolaciju
virusa ili jedinstvenog retrovirusa. Osim toga, do danas niko nije dokazao da je p24 protein
HlV-a. Naprotiv, postoji obilje dokaza da je p24 elijski protein.
HIV/AIDS rizine grupe su: homoseksualci, intravenski korisnici droge, hemohliari i
osobe roene na podruju subsaharske Afrike. Kao to je poznato, testiranje na HIV je svo
jevrsno emocionalno iskustvo. Dijagnoza HlV-pozitivnost moe odvesti u depresiju, strah,
bes i dovesti do pojave samoubilakih ideja. Porodica, prijatelji i zajednica mogu izbegavah
inficirane ljude i odnosi meu suprunicima i partnerima mogu bih ugroeni.

Neodreeni rezultat moe izazvati iste probleme ako lekar pogreno interpretira rezul
tate, kao indikativne za infekciju.
U pogledu interpretacije rezultata WB-a, takoe je neophodna posebna obazrivost. WB
moe biti pozitivan i ako osoba nije inficirana, pogotovo kad su samo dva benda prisutna,
ali neinficirana osoba u izvesnim sluajevima moe imati i vie od dva prisutna benda.
WB kriterijumi koji se koriste za definisanje pozitivnih rezultata su prvobitno osmiljeni za upotrebu kod visokorizinih osoba. Za populaciju koja ne spada u grupu visokog
rizika, ovi testovi mogu biti problematini.
Jedini razlog zbog ega se tvrdi da homoseksualci, intravenski korisnici droga,
hemofiliari i Afrikanci, imaju veu verovatnou da budu inficirani HlV-om je taj to je,
kada su testovi na antitela prvi put uvedeni u praksu, otkriveno da pripadnici ovih grupa
imaju veu verovatnou pozitivnih rezultata nego drugi (zdravi) davaoci krvi.
Jedini nain da se dokae visoki rizik od infekcije, a da se eliminie svaki rizik od
lano-pozitivnih rezultata, bio bi korienje zlatnog standarda za vrednovanje testova. A
kao to je pomenuto, zlatni standard jedino moe biti Hl-virus, odnosno njegova izolaci
ja. Poto je injenica da zlatni standard ne postoji, to su prihvatili i mnogi HIV/AIDSeksperti, trenutno je nemogue napraviti razliku izmeu grupa osoba koje su u visokom
riziku od infekcije ili u visokom riziku od lano-pozitivnih rezultata.
Veoma je znaajan i podatak da do danas niko nije dokazao postojanje celog HIVgenoma u sveim, nekultivisanim limfocitima AIDS-pacijenata. Otkrie nove RNKs u
humanim elijama, pogotovo kod AIDS-pacijenata i pripadnika rizinih grupa, ne
moe biti dokaz da je RNK egzogeno uvedena HlV-om ili bio kojim drugim infektivnim agensom.
Zanimljivo bi bilo razmotriti rezultate dobijene ispitivanjem genetskog materijala osoba
obolelih od sindroma zalivskog rata. Kod veterana zalivskog rata, kako su naunici zakljuili,
nove (neviralne) RNK su verovatno indukovane izlaganjem genotoksinima u okruenju.
Ono to moe nedostajati u analizi HlV-a je razumevanje uloge koju poikilogeni agen
si (gr. poikilo = razliit, gen = skr. generisanje) igraju u laboratorijskom protokolu koji se
od 1983. godine koristi za ispitivanje humanih retrovirusa. Poikilogeni agensi su entiteti fiziki, hemijski ili bioloki - koji kreiraju genetsku raznolikost posredstvom genetskih
rekombinatornih deavanja.
Jedan ovakav poikilogeni agens se pominje u vezi sa HlV-om. Taj agens je fitohemaglutinin (PHA). Koristei HERV-H LTR etalon (HERV = humani endogeni retrovirus),
6 i 4,5 kb (kilobaza), detektovani su transkripti (Northern blot analizom) indukovani u nor
malnim perifernim T-elijama posle tretmana fitohemaglutininom. PHA su koristili kao
laboratorijski reagens ne samo Montanje, ve i svi drugi retrovirolozi koji su tvrdili da imaju
dokaze HlV-izolacije.
Sa tvrdnjom da se nova, neviralna, RNK pojavila kod veterana rata u Zalivu, sloio se i
sam Montanje. Postojanje novih RNK kod HlV-pacijenata i pripadnika rizinih grupa,
samim tim, moe biti rezultat delovanja velikog broja toksina, ukljuujui i genotoksine.
Genom retrovirusa HlV-a uopte ne mora biti izvor novih RNK.
I Montanje i Galo su prihvatili da HIV ne moe biti detektovan u kulturama koje nisu
tretirane odreenim toksinima, odnosno genotoksinima, ukljuujui PHA. Retrovirusolozi
se ne slau sa tvrdnjom da se nova RNK moe pojaviti u elijama bez prethodnog izlagan
ja infektivnim agensima. Za sve ovakve naunike, prisustvo novih RNK kod HIV-pacijena

ta je nedvosmislen dokaz infekcije. Pri tom, svi zanemaruju injenicu da do sada ne posto
je podaci o dve identine HIV-RNK. Razlika meu njima moe biti i do 40 odsto.
Seksualno prenosivi agensi nemaju seksualne, geografske ili rasne pretpostavke. Ipak
se za HIV kae da je izuzetak. Njegov glavni ,,model transmisije u subsaharskoj Africi je
heteroseksualni, za razliku od ostatka sveta. Da bi se mogla potvrditi heteroseksualna
transmisija HlV-a, mora se:
- dokazati postojanje HlV-a,
- imati pouzdan nain dokazivanja da je mukarac (ena) inficiran HlV-om,
- dokazati da je virus prisutan u genitalnim sekrecijama inficiranih osoba u vreme odi
gravanja seksualnog kontakta,
- dokazati da su partneri HlV-pozitivnih mukaraca (ena) bez HlV-a neposredno pre
seksualnog kontakta, i
- dokazati da neinficirani partner postaje inficiran odmah posle seksualnog kontakta i
nijednim drugim putem.
ak i ako pretpostavimo da su prvi i drugi uslovi zadovoljeni, to se tie treeg, ne pos
toji nijedna studija iz bilo koje zemlje koja dokazuje seksualnu transmisiju HlV-a baziranu
na dokazivanju njegove prisutnosti u genitalnim sekrecijama. Podaci iz studija pokazuju da
85 odsto mukih i 80 odsto enskih uzoraka genitalnih sekrecija dobijenih od HlV-pozi
tivnih subjekata - ne sadre HIV. To bi znailo da prisustvo HlV-a u genitalnim sekrecija
ma u jednoj prilici, ne predvia njegovo prisustvo u drugoj prilici.
Na primer, u jednoj studiji (koristei dovoljno senzitivan PCR da detektuje jednu HIVom inficiranu eliju u 100.000 neinficiranih semenih elija, a u jednom broju uzoraka i
jednu inficiranu eliju u 1.000.000 neinficiranih semenih elija), genetski materijal HlV-a je
mogao biti detektovan u samo 1 od 25 semenih uzoraka homoseksualaca.
Kod mukaraca sa viralnim optereenjem veim od 50.000 kopija po ml plazme, 33
odsto je imalo nedetektibilna virusna optereenja u semenoj tenosti. Kada je krvno viral
no optereenje bilo manje od 5.000 kopija po ml, 15 od 22 semenih uzoraka nije prikaza
lo HIV. Kod 14 ena koje nisu uzimale anti-HIV lekove, 12 od 22 uzoraka cerviko-vaginal
nih sekreta (60 odsto) nije imalo detektibilno virusno optereenje.
Izjednaen odnos HlV-seropozitivnosti mukarci - ene (1:1), u Africi se ne moe
koristiti kao dodatni dokaz za heteroseksualnu transmisiju HlV-a (kako su to uinili Galo i
njegove kolege). Studija koju je ovaj tim sproveo je bazirana na nepouzdanim podacima i
neverodostojnom epidemiolokom rezonovanju. Pre svega, naini korieni za iskljuivan
je osoba sa poznatim rizicima od AIDS-a nisu bili senzitivni i bili su podvrgnuti znaajnim
,,telovanjima.
Treba pomenuti i sluaj izostanka Kapoi sarkoma kod 10 analiziranih mukih AIDSpacijenata (od kojih je 7 bilo tamne boje koe), to bi predstavljalo dodatni dokaz protiv
homoseksualne transmisije HlV-a meu afrikim stanovnitvom. Ovaj kancer se skoro
uopte ne sree meu crncima i intravenskim korisnicima droga.
Od velikog znaaja je i istraivanje sprovedeno 1985. godine na 2.000 registrovanih
nemakih prostitutki (iz Minhena, tutgarta, Berlina, Hajdelberga, Frankfurta i Kila)
koje su testirane na HTLV -III (HIV). Njih 17 je bilo HlV-pozitivno, a od ovih je polov
ina koristila droge. Niska prevalenca HlV-a u ovoj populaciji i vee umanjenje trans
misije sa mukarca na ene sugerie da ove nemake prostitutke nisu bile ni izvor, ni
primaoci virusa.

Na poetku ere HIV-a je postalo jasno da je oko 75 odsto testiranih hemofiliara


bilo HlV-pozitivno. Kako su svi hemofiliari mukarci, istraivai su koristili prednost
HlV-pozitivnih hemofiliara da bi prouili transmisiju sa mukaraca na ene, zbog toga
to je broj inficiranih indeksiranih sluajeva (mukaraca) lake definisati a njihove
enske seksualne partnerke su generalno zdrave i nemaju drugih poznatih faktora rizika
za oboljevanje od AIDS-a.
Najveu studiju na enskim seksualnim partnerima hemofiliara je izvela Studijska
grupa transfuzione bezbednosti SAD izmeu avgusta 1985. i februara 1989. U studiju su
ukljuene osobe sa svim oblicima kongenitalnih poremeaja zgruavanja, uz dugotrajno
praenje na klinikama u Njujorku, Majamiju, Detroitu, Sietlu, San Francisku i Los Ane
lesu, kao i 201 enski seksualni partner. Istraivai su pratili 151/180 ena, HIV-nega
tivnih na poetku studije, u periodu od 5 do 47 meseci. Totalni period opservacije za 151
enu je bio 351 godina (2,3 godine po osobi). Nijedna nije postala HlV-pozitivna uprkos
injenici da je 13 (8 odsto) od 151 ene ostalo u drugom stanju. Od 47 ena koje su pri
javile vaginalne odnose, upotreba kondoma je bila ,,uvek kod 6 (13 odsto), ponekad ili
esto kod 20 (42 odsto) i ,,nikad kod 21 (45 odsto).
U prospektivnoj studiji 175 HlV-neskladnih parova (jedan partner HlV-pozitivan, drugi
ne), testiranih svakih 6 meseci, nijedan od 175 neinficiranih mukaraca ili ena nije postao
HlV-pozitivan. ak 25 odsto parova nije koristilo prezervative.
Danas postoji obilje epidemiolokih dokaza koji pokazuju da je jedini seksualni akt
koji je, i kod homoseksualaca i kod heteroseksualaca, povezan sa pozitivnou na testu na
HlV-antitela i pojavom AIDS-a, receptivni analni odnos. Uestalost ovakvih odnosa kod oba
pola, a ne broj partnera (promiskuitet), predstavlja faktor rizika za pozitivan rezultat na
testovima na HlV-antitela i razvoj AIDS-a.
Homoseksualnost nije sama po sebi od najvee vanosti, ve je to sam seksualni in
(analni odnos mogu ponekad mnogo vie da praktikuju pripadnici heteroseksualne nego
homoseksualne populacije). Stoga, AIDS i pozitivan test na antitela, isto kao i trudnoa,
mogu biti seksualno steeni ali ne i seksualno prenosivi. Razlika je u tome to je za trud
nou dovoljan jedan seksualni odnos, dok je za AIDS potrebna velika uestalost recep
tivnih analnih odnosa tokom dugog perioda. Moe se rei da AIDS vie lii na analni i
cervikalni kancer.
Dobro je poznato da je AIDS prvi put dijagnostikovan kod belaca homoseksualaca i
biseksualaca, a 20 odsto mukaraca koji se smatraju homoseksualcima je imalo seks sa
enama. Zanimljivi mogu biti rezultati studije koja je 1986. sprovedena na teritoriji San
Franciska. Od 1.035 mukaraca starosti izmeu 25 i 54 godine, 169 (16,3 odsto) se klasifiko
valo kao biseksualno i njih 108 je prijavilo jednu ili vie enskih seksualnih partnerki
tokom prethodne dve godine. Ekstrapolacijom ovih podataka na njihovu celu populaciju od
23.000 samaca, autori su izraunali da je ukupan broj ena izloen ovim mukarcima oko
3.200. Zakljuak studije je bio da postoji znaajan potencijal za irenje HlV-infekcije na
ene San Franciska. Takvo irenje se do danas nije dogodilo.
Ako se HIV prenosi seksualnim putem i sa majki na njihovu decu, do sada bi trebalo
da postoji epidemija HlV-infekcije meu decom (to je trebalo da se desi jo sredinom 80ih godina prolog veka). Deca belih roditelja bi, ukoliko su ove tvrdnje istinite, trebalo da
budu meu prvim inficiranima i danas bi trebalo da formiraju veinu meu decom infici
ranom preko majki.

Meutim, stvari stoje potpuno drugaije. Na primer, kumulativni broj perinatalno


inficirane dece u Australiji, u periodu od 1982. do 2000. godine, iznosi 46. Manje od
troje godinje. ak i ako se transmisija HlV-a sa majke na dete deava, njena pojava je
zanemarljiva. A to je najvanije, poto se kao dokaz izolacije retrovirusa koriste lim
fociti dobijeni iz placente, mora se uzeti u obzir i da placenta prua utoite endogen
im retrovirusima.
Prvi izveteni sluajevi sugeriu da tvrdnje o transmisiji HlV-a sa majke na dete dolaze
od obojenih majki i njihove dece. Ili je HIV, za razliku od drugih infektivnih agenasa,
sposoban da pravi diskriminaciju izmeu rasa ili postoji veliki problem u vezi sa metodama
koji se koriste za dokazivanje infekcije.
Kao to je ranije diskutovano, validnost svih laboratorijskih testova, ukljuujui i
testove na antitela koriene za dokazivanje HlV-infekcije, osporavali su i sami eksperti
za HIV. Postoje mnogi nauno objanjivi razlozi zbog kojih pozitivan test na antitela, ak
i ako je specifian kod odraslih, ne moe biti smatran dokazom HlV-infekcije kod dece.
Prvo, majke kod kojih je rizik za pojavu mnogih oboljenja visok (npr. siromane obojene
ene, korisnice droga...), i u odsustvu HlV-a poseduju antitela koja reaguju sa mnogim
antigenima, ukljuujui i auto-antigene. Ova antitela, kao navodna HlV-antitela, mogu
prei u placentu i, kao i sva antitela, unakrsno reagovati na takav nain da daju pozitivan
test na antitela u odsustvu HlV-infekcije. Sama deca, takoe, mogu razviti antitela na
mnoge non-HIV antigene, koji mogu kros-reagovati sa antigenima u testu na HIV rezul
tirajui lano pozitivnim rezultatom. Na primer, septikemija (trovanje krvi) esto daje
lane rezultate na testovima na antitela. Deca su naroito sklona infekciji E. coli koja
moe napasti krvotok, naroito iz kompromitovanih creva. Antitela na polisaharide E. coli
reaguju sa proteinima HlV-a.
Teina deteta je jedan od faktora koji se najee navode kao faktori rizika da se dogo
di transmisija. Meutim, kod odraslih gubitak teine poveava verovatnou za pozitivan
rezultat na testu, ali ne i obrnuto.
Hipergamaglobulinemija identifikuje HlV-pozitivnu decu sa specifinou od 97
odsto uz korienje WB-a kao zlatnog standarda kod dece. U jednom istraivanju je 63
seruma, dobijenih od 23 pacijenta pre i neposredno posle infuzije imunoglobulina, testi
rano na HIV korienjem WB-a. Od 63 seruma, za 52 (83 odsto) je naeno da su pozi
tivni. Koliina otkrivenih antitela je bila najvea neposredno posle infuzije, a smanjivala
se izmeu infuzija.
Zanimljiva je i studija raena na jednoj osobi kojoj je dato est injekcija od po 5 ml
doniranog Rh+ seruma. Injekcije su administrirane u etvorodnevnim intervalima.
Pokazano je da je donatorski serum negativan na antitela na HIV i antigen (ELISA), kao
i krv uzeta od njegove ene i deteta. Krv uzeta posle prve imunizacije se pokazala kao
negativna na HlV-antitela iz ELISA testa i imunoblot esej. Posle druge imunizacije, slab
signal je pokazan na ELISA testu. Posle tree imunizacije, signal je bio jak i imunoblot
je otkrio jasnu interakciju sa p!7 i p55 proteinima. Jo jai signal je primeen posle pete
imunizacije. Interakcija sa pl7, p31, gp41, p55 i nekim drugim proteinima je bila
oigledna. Ovo ujedno znai da vakcinisana deca mogu biti pozitivna na testu na HIVantitela i ako nisu inficirana.
Jo 1988. su postojali dokazi da su testovi na antitela kod dece nespecifini. Svi eksper
ti su prihvatili da deca mogu imati pozitivan test na antitela, a da nisu inficirana. Uzrok ove

pojave lei u tome to majina antitela prelaze kroz placentu jo u 12-oj nedelji trudnoe.
Nivo ovih antitela opada posle poroaja i do devetog meseca starosti nisu vie prisutna kod
deteta. Drugim reima, ukoliko je test na antitela specifian, bilo koje dete starije od devet
meseci pozitivno na HlV-testu na antitela, trebalo bi da ostane pozitivno do kraja ivota.
U jedinoj studiji koja obezbeuje detaljnu analizu gubitka deije HlV-seropozitivnosti
posle poroaja, Evropskoj kolaborativnoj studiji, oko 23 odsto dece postalo je seronegativno
u periodu od roenja do devetog meseca ivota. Meutim, 59 odsto je postalo seronegativno
u periodu izmeu devetog i 22. meseca. Ovaj drugi podatak ne moe biti posledica gubitka
majinih antitela. Jedino objanjenje je da su testovi na antitela nespecifini, ili deca uspe
vaju da se ree HlV-infekcije bez ikakvog leenja.
Jedini dokaz u prvim izvetajima koje govore o transmisiji Hl-virusa sa majke na dete
jeste prisustvo AIDS-a ili bolesti slinih AIDS-u kod dece. ak i posle razvoja testova na
HIV (antitela, kulture, PCR), u veini studija dijagnoza HIV-infekcije kod dece i transmisi
ja sa njihovih majki je odreena klinikim, a ne virusolokim, podacima. Ta dijagnoza se,
zapravo, sastoji od sledeeg: AIDS, smrt od AIDS-a ili smrt od bolesti povezane sa HlV-om,
bez definicije ta se podrazumeva pod boleu povezanom sa HlV-om.
Ovakve pretpostavke se mogu smatrati validnim samo ako postoji definitivan dokaz da
HIV izaziva AIDS (imunu deficijenciju, tj. opadanje T4 elija i kliniki sindrom) i bolesti
povezane sa HlV-om. Takoe, mora postojati definitivan dokaz da su deca imala AIDS ili
su umrla od AIDS-a ili bolesti povezane sa HlV-om. Na kraju, moralo bi se utvrditi da ne
postoje drugi uzronici AIDS-a ili bolesti povezane sa HlV-om.
Nemogue je, s jedne strane, tvrditi da je pozitivan test na antitela dokaz da HIV izazi
va AIDS, a sa druge strane, da je prisustvo AIDS-a dokaz da je pacijent inficiran HlV-om. U
veoma malom broju studija u kojima se dokazuje transmisija HlV-a sa majke na dete, pos
toje podaci o imunolokom statusu dece (broju T4 elija). Od 1986. godine postoje dokazi da
je efekat HlV-infekcije na imuni sistem dece donekle drugaiji, nego kod odraslih.
U poetnoj fazi AIDS-a kod dece, limfopenija moe biti nezapaena i limfocitne mito
gene reakcije na fitohemaglutinin (PHA) i Concanavalin A (Con A) kao i u miksovanim lim
focitnim kulturama su normalni. Prema HlV-teoriji AIDS-a, infekcija Hl-virusom dovodi do
unitenja T4 elija, a opadanje broja T4 elija dovodi do pojave klinikog sindroma. Kod
velike veine dece sa klinikim sindromom, broj T4 elija je ili normalan ili, ako je uman
jen, do toga dolazi posle pojave sindroma. Iz svega ovoga proizilazi da HIV ne moe biti
uzrok AIDS-a kod dece. Trenutno raspoloivi podaci o prenoenju HlV-a sa majke na dete
pokazuju da o ovom nainu transmisije, do danas, nijedna sluajna ,,slepo-kontrolisana
studija nije objavljena, zatim ne postoji nijedan validan metod za dokazivanje infekcije
deteta HlV-om, a nema dokaza da je bilo koji test koji se koristi za dokazivanje HlV-infek
cije specifian. Testovi nisu ni reproduktibilni, ni standardizovani. Ukratko, nema nieg
specifinog po pitanju imunodeficijencije (opadanja T4 elija), ni po pitanju klinikih simp
toma, ni po pitanju same bolesti kod dece i odojadi ije su majke HIV-pozitivne.
Imao sam prilike i da analiziram sadraj doza polio vakcina davanih junoafrikoj deci,
a zakljuci do kojih sam doao bili su zastraujui. Naime, skoro svaka doza je bila konta
minirana tekim metalima u tragovima (olovo, iva, nikl, bakar) u koliinama nekoliko puta
veim od dozvoljenih. Toksino dejstvo ovih metala se ogleda u supresivnom delovanju na
kotanu sr male i, naroito, novoroene dece. Krajnji ishod jeste pojava AIDS-simptoma
sa smanjenim brojem imunokompetentnih elija, bez prisustva virusa.

Kod dece su prisutna dva izuzetno zbunjujua toka bolesti - razne kongenitalne
infekcije i prim arne kongenitalne imunodeficijencije. Ove druge podrazumevaju cito
megalovirus, Eptajn-Bar virus, herpes virus, rubeola virus, toksoplazmoze i imunod
eficijenciju kod dece ije su majke narkomanke. Drugim reima, u poetku ere AIDSa bilo je prihvaeno da je ono to je postalo poznato kao AIDS kod dece postojalo
mnogo pre 1980, pogotovo kod dece ije su majke ivele u loim uslovima, bile narko
manke ili alkoholiarke.
Indikativne bolesti koje se viaju kod imunokompromitovane dece inficirane HlV-om,
preklapaju se sa bolestima koje se uglavnom viaju kod dece neinficirane HlV-om. Ovo je
sluaj ak i sa dve bolesti za koje se smatralo da su najspecifinije za infekciju HlV-om PCP (Pneumocystis carinii pneumonitis) i KS (Kapoi sarkom). ak i eksperti za HIV prih
vataju da ovaj virus ne izaziva KS, ali i pored toga se smatra da je KS indikativan za AIDS i
kae se da HIV izaziva AIDS. Takoe, u veini studija se ne pominje koji su metodi
korieni za dijagnozu AIDS-a, smrti od AIDS-a ili bolesti povezane sa HlV-om.
Zanimljivo je da se nijedan dananji lekar ne sea da je imao iskustvo sa pacijentima
sa PCP-om pre ere AIDS-a. Meutim, ova bolest nije ni nova, ni specifina za AIDS.
Opisana je i istraena u vezi sa siromatvom i loom ishranom pre pojave AIDS-a. PCP se
primarno javlja kod prevremeno roene ili zrele distrofine dece. Ispitivanja su pokazala da
terapija PCP-a lekovima protiv protozoa nije bila uspena, za razliku od terapije lekovima
protiv gljivica. Osim toga, postoji esta kombinacija PCP i citomegalske bolesti. Trebalo bi,
zato, ispitati mogunost da se PCP mnogo ee javlja kod odraslih osoba sa citomegalskom
boleu. to se tie dece, nijedno dete koje se oporavilo od ranog PCP-a (sa ili bez cito
megalovirusa) nije kasnije umrlo od drugih manifestacija imunodeficijencije.
PCP se javlja skoro iskljuivo kod pacijenata sa ozbiljnim osnovnim bolestima. Pri
marne bolesti ukljuuju: leukemiju, sarkome, Hokinovu bolest, neuroblastome, multiple
mijelome, reum atoidni artritis, hemofiliju, nefrozu, tuberkulozu, hipoglikemiju,
adrenogenitalni sindrom... Pneumocystis carinii pneumonitis se via i kod pacijenata
posle transplantacije organa, kod iznurenih beba i kod dece sa agamaglobulinemijom,
hipoproteinemijom. Proteinsko-kalorina pothranjenost moe igrati ulogu u nastanku
PCP-a, poto je ona povezana sa raznim predisponirajuim oboljenjima. Osim toga, teak
gubitak teine je vien kod laboratorijskih pacova tretiranih kortizonom, pre pojave PCPa. Broj smrti od PCP-a je znatno povean kada su pacovi tretirani kortizonom hranjeni hra
nom deficitnom u proteinima.
Pothranjenost moe uticati na otpornost prema infekcijama preko uticaja na fagoci
tozu, endokrine funkcije, prirodnu mikrobijalnu floru, integritet tkiva, zaceljivanje rana i
formiranje kolagena, kao i na brojne nespecifine faktore koji utiu na otpornost organiz
ma. Svakako najznaajniji je uticaj pothranjenosti na humoralni i elijski imunitet.
Morfoloke studije vrene u okviru studije objavljene 1976, a sprovedene u dva irans
ka prihvatilita, otkrile su da su sva deca sa tekim PCP-om imala upadljivo spljotene
mukoze utrobe, zbog ponavljanih intestinalnih infekcija i perzistirajuih dijareja. Kod
veine pacijenata je otkrivena i teka atrofija timusa, uz teinu timusa manju od 3 g u
vlanom stanju pri autopsiji, a ustanovljen je i nedostatak oboda T-elija. Ova deca su
izgledala kao skeleti. Nikakav trik sa pedijatrijskim hranjenjem nije mogao da pomogne da
se pobolja nutricionalni status, poto je atrofija mukoze onemoguavala apsorpciju. Timus
je kod ove dece nestao u drugom ili treem mesecu, a elijski-posredovani imunitet zaosta

jao u razvoju. Iz najnovijih studija se uoava da se elijski-posredovani imunitet kod


preivelih nikada nije kompletno povratio.
Pre ere AIDS-a, deca sa pneumonijom su retko bila testirana na PCP. Jedan od razlo
ga za to moe leati u injenici da najspecifiniji metod za dijagnozu PCP-a zahteva
invazivnu proceduru, tj. otvorenu biopsiju plua. S druge strane, u eri AIDS-a se ne tede
napori za dijagnozu PCP-a (u studijama transmisije HlV-a sa majke na dete, PCP se sma
tra dokazom da je dete inficirano HlV-om, bez daljih laboratorijskih testiranja).
Umesto otvorene biopsije plua, danas se koriste druge metode. Meutim, ak i
upotrebom bronhoalveolarne lavae (BAL), koju eksperti za HIV smatraju ekstremno speci
finom, kod oko 40 odsto pacijenata sa AIDS-om, koji je predstavljen simptomatinim
pneumonijama izazvanim drugim organizmima, moe se oekivati nalaz P. carinii u
tenostima iz BAL.
Ranih 80-ih godina prolog veka, visoka uestalost Kapoijevog sarkoma (KS) je uoe
na kod homoseksualaca. Tokom nekoliko narednih godina ovaj malignitet i PCP su postali
glavni konstituenti onoga to je postalo poznato kao AIDS.
Zaista, KS je bio osnova Galoove pretpostavke da je uzrok KS-a i AIDS-a retrovirus. KS
je bio prevalentan u Africi mnogo pre ere AIDS-a i pogaao je mlae odrasle osobe (od 25
do 45 godina starosti) i decu starosti izmeu 12 i 15 godina. U ovoj grupi, kao i kod
homoseksualaca, postoji vidljiva uestalost generalizovanog i agresivnog KS-a kod koga
veina pogoenih umire u toku dve godine od postavljanja dijagnoze.
Od svih rizinih grupa obuhvaenih HIV infekcijom, KS je sa retkim izuzecima
ogranien samo na homoseksualce i Afrikance. U SAD je do 1990. bilo samo 13 slua
jeva KS/AIDS-a kod dece i sva su, osim jednog, bila potomci ena sa Haitija. Te
godine, istraivai iz Centra za kontrolu zaraznih bolesti su izjavili da su ovi sluaje
vi AIDS-a bili atipini i da moe postojati neobjektivnost dijagnoza. Nejednaka
rairenost KS-a meu rizinim grupama, njegovo dijagnostikovanje kod mnogih
homoseksualaca koji nisu imunosuprimirani i koji su negativni na testu na HIV, vodi
do zakljuka da je KS izazvan infektivnim agensom koji nije HIV. Iako danas svi pri
hvataju da uzrok KS-a nije HIV, iz nepoznatih razloga KS ostaje jedna od bolesti
kojom se definie AIDS. U studijama transmisije HlV-a sa majke na dete, KS, bolest
koja nije izazvana HlV-om, smatra se dokazom da je dete inficirano HlV-om i da
infekcija potie od njegove majke.
U ovom trenutku nema dokaza da se HIV, ak iako se pretpostavi da je prisutan kod
gravidnih ena, perinatalno prenosi na njihovo potomstvo.
Na ovom mestu bih eleo da se posebno zahvalim dr Eleni Papadopulos, koja je ostavi
la veliki broj studioznih radova sa obiljem podataka u vezi sa AIDS-om i posebno
mogunou transmisije HlV-a sa majke na dete, kao i ostalim lanovima njene naune
grupe iz Perta.
Moemo se zapitati: da li je HlV-sindrom kod koga je krajnji rezultat kancer - jedna
bolest, a HlV-sindrom kod koga je krajnji rezultat TBC - druga bolest? Zajedniki im je
samo pad imuniteta. Re je o posledici slabog mesta (lat. locus minoris resistentiae) u orga
nizmu. Ta slaba mesta se mogu uporediti sa najslabijim karikama jednog lanca, onim koje
se prve kidaju. Homoseksualci dobijaju Kapoijev sarkom, narkomani TBC, a crnci PCP i
nekad KS, beli ljudi oboljevaju od bolesti koje izazivaju mikoplazme i, naroito, od kandidi
jaze. Sve ovo dozvoljava pad imuniteta i sve se, ponovo, svodi na imunitet.

Poznato je da 96 odsto HlV-pozitivnih belih ljudi pripada rizinim grupama


(hemofiliari, narkomani, homoseksualci), 3 posto je zaraeno transfuzijom i za 1 odsto
se ne zna kako su inficirani. Posebna rizina grupa su tamnopute osobe, pre svega,
juno od Sahare. To je ukupno etiri ili pet rizinih grupa. Sve ukazuje na to da se sida
koristi za ciljano delovanje. Drugo, narkomanima opada imunitet i samog korienja
droge (esto joj se dodaju otrovne materije, poput strihnina, da bi bre delovala). I sida
moe da se tretira kao posledica narkomanije
Osnovna stvar u svemu tome jeste pad imuniteta. Dokazivanje inficiranosti je krajnje
nepouzdano. Mnogi koji su identifikovani kao inficirani, nisu uopte inficirani. Sam taj test
je besmislica poto moe dati pozitivan rezultat posle vakcinacije protiv gripa, kao i kod
pomenutih 60 razliitih bolesti. To znai da su mnogi ljudi oterani u oajanje, gubitak imu
niteta, sidu i smrt, samo zato to im je ,,sluajno otkriven HIV pogrenim testom.
Kada ovek dobije nalaz testa sa ,,HIV-pozitivan, osea se kao osuenik na smrt bez
prava albe. On je, prvo, u oku zbog opte slabosti jer naglo pada tonus malih arterija,
kapilara, i dolazi do velikog pada krvnog pritiska (krv se nagomilava u jetri, slezini i
crevima), srce dobija malo krvi i radi na prazno. To obino potraje dosta dugo i usle
permanentnog stresa dolazi do oteenja vitalnih modanih centara zbog nedostatka
kiseonika. Hipotalamus meu prvim centrima reaguje (on je centar za termoregulaciju i
razmenu materija) i alje signal prednjem renju hipofize, koja lui adenokortikotropni
hormon (ACTH) koji podstie koru nadbubrene lezde na pojaanu sekreciju kortizona.
Kao posledica toga, javlja se miina slabost, povien krvni pritisak, edemi, nervne sen
zacije, psihoze, neuroze. Najopasnija posledica trajnog poveanja luenja kortizona kod
HlV-pozitivnosti, ogleda se u poremeaju metabolizma ugljenih hidrata, minerala, sman
jenju funkcije polnih lezda, titne lezde i, naroito, pokretanju procesa latentne tuberku
loze, PCP i razvoju mikoplazmi u disajnim putevima.
Permanentan stres i ciklus kortizona dovodi do gubitka imuniteta. Imuna deficijencija
moe da se dobije na razne naine - od permanentnog stresa, pa do bolesti usled raznih
infekcija, loih uslova ivota, nepravilne i nedovoljne ishrane, ivota u vlanim, mranim
hladnim prostorijama, pretekog rada...
to se tie testova za otkrivanje HlV-a, oni su - elegantna i drska prevara! Ovde se,
zapravo, koristi kaa dobijena iz volovskog srca, odnosno klasini test za detekciju sifilisa,
a koristi se i ve postojei test na DNK koji slui za dokazivanje oinstva. To su ti novi ,,epo
halni testovi za HIV.
U sutini, i kancer i sida, kao i TBC, malarija i onih 60 bolesti koje daju lano pozitivne
rezultate na testovima na HIV, meusobno su sline, imaju neki zajedniki imenitelj.
Kancerogena elija, naime, ima na omotau gpl20, imunoglobulini imaju gpl20 i HIV ima
gpl20. ak bi se moglo rei da i Hl-virus u sutini ne postoji, ve samo postoji sindrom
HlV-a. Kada ovek oboli od HlV-a, ovaj moe da se identifikuje na osnovu prateih pojava,
na osnovu simptoma. Oni se razlikuju kod razliitih grupa.
U daljem istraivanju side bi, za poetak, bilo dovoljno poi od pretpostavke da je ona
modifikacija lepre, gube. Jednostavno, ii na to da je u sutini u pitanju lepra ali trans
formisana, preobraena, drugaija, odnosno nova vrsta. injenica je da se guba vidi u pood
maklom stadijumu bolesti, ali i bolesnik od AIDS-a se poznaje u poodmaklom stadijumu.
Prepoznaje se po licu, telu, ponaanju... Naravno ova problematika ne moe da se shvati
tako jednostavno i, da kaem, vulgarno. Meutim, kao poetna hipoteza se moe prihvati

ti pretpostavka da je re o transformisanoj lepri. To je mogao da bude dijabolian labora


torijski miks, a mogao je da bude i prirodni miks.
Istina je da su antitela koja se javljaju kod lepre identina onima koja se javljaju kod
HlV-a. Micobacterium avium complex, skr. MAC-ova vrsta tuberkuloze (MAC) se ne
prenosi sa oveka na oveka kao Kohov TBC. Moe da se kae i da uopte nije re o
tuberkulozi, nego bolesti sa simptomima tuberkuloze, ali potpuno drugaijeg porekla.
Pad imuniteta lei u jednoj od faza oboljevanja od side. Zanimljivo je to da taj pad imu
niteta, kod onih koji boluju od AIDS-a, dovodi do karakteristinih i specifinih posledica,
to nije sluaj sa svakim padom imuniteta.
I prilikom transplantacije organa dolazi do pada imuniteta, ali se posle njega ne jav
ljaju oportunistike, pratee, bolesti. Ovde postoji jedna specifinost - kod transplantaci
je se imunitet potpuno unitava da ne bi dolo do odbacivanja presaenog organa, a
potom se imunitet povrati. Znai, u ovom sluaju je re o reverzibilnom procesu. Kod
AIDS-a se imunitet uopte ne moe, ili u najboljem sluaju samo delimino, vratiti u toku
bolesti. Neophodno je imati u vidu i to da pacijent kome je imunitet potpuno uniten ivi
u potpunoj izolaciji, pod drastinom kontrolom, izolovan je izvesno vreme od okoline i
zatien od stresnih situacija. ak i stres zbog predstojeeg operativnog zahvata i
priprema za njega, kompenzovan je nadom da mu se poklanja ivot. Kod ovakvog paci
jenta dolazi do velike psiholoke promene, jer ovek kome je na ovaj nain poklonjen
ivot mnogo vie razmilja vlastitom postojanju (ivotu i smrti) i dolazi do specifinog
stanja due, karakteristinog za oveka koji je stajao ,,oi u oi sa smru. Sama nada ga
uva od stresa.
Drastian pad imuniteta je kratkotrajan, pacijent je pod kontrolom, pod lekovima,
nema vremena da se razvije neka bolest. Njegov organizam je usresreen na prihvatanje
organa. Ako preivi, imunitet mu se vraa vetaki, kao to mu je i oduzet.
Meutim, ovek kome je imunitet drastino pao zbog dugotrajnog izlaganja stresu,
gladovanja ili ega drugog, a pri tom nije izolovan staklenim zvonom nade niti sklonjen
pod stakleno zvono sterilne sredine, taj je upoznao HIV. Jer, kod HlV-infekcije nita nije
pod kontrolom...

NucliSens
NucliSens HIV-1 QT je kvantitativni RNK amplifikatorski test (QL) koji utvruje pris
ustvo i precizno odreuje koncentraciju HIV-1 u plazmi i serumu. Dokazana ekstrakcija
RNK silika i izotermalna NASBA tehnologija umnoavanja, ine ovu metodu izuzetno
osetljivom i omoguuje visoko reproducibilne rezultate. Test-procedure su proste, lako
razumljive i rezultati se dobijaju za svega nekoliko sati.
Kod osoba inficiranih HlV-om slobodnoelijska HIV-RNK se moe meriti u plazmi za
vreme itavog toka HlV-infekcije. Pored toga, broj kopija u plazmi izraen kao broj kopija
HIV-RNK u mililitru, postao je jedan od najcenjenijih podataka u klinikom pristupu i
leenju HlV-inficiranih osoba.
Posle primarne infekcije HIV-1 virusom, HIV-1 RNK se moe detektovati u krvi pre
nego to je mogue detektovati HIV-1 p24 antigen u formaciji Ijudskih (humanih) IgM
antitela. Znai, mogua je detekcija virusne HIV-RNK u najranijim stupnjevima infekcije.

Primena NucliSens HIV-1 QT je mogua kod


1) Utvrivanje infekcije u studijama prenosa sa majke na dete;
2) Uzoraka koji daju indeterminantne podatke Western-blot metodom;
3) Detekcije HIV-1 RNK u malim koliinama plazme kao i frakcionisanim uzorcima;
4) Test se moe upotrebiti i za detekciju HIV-1 RNK na suvim krvnim uzorcima.
Re je, dakle, o sistemu visoke tehnologije za dijagnostikovanje nukleinskih kiselina,
baziranom na NASBA tehnologiji. On ukljuuje izolaciju, molekularno umnoavanje i
detekciju s ciljem osetijivog i specifinog odreivanja sekvenci nukleinskih kiselina uz
mogunost odreivanja broja kopija HIV-1 kao i CMV.
NucliSens CMV pp67 meri replikaciju CMV u krvi. Koristei utvrenu tehnologiju
NASBA RNK umnoavanja, ovaj test detektuje mesinder RNK koja kodira protein omotaa
matriksa CMV, protein pp67 koji se jedino pojavljuje za vreme replikacije virusa.
NASBA tehnologija selektivno umnoava RNK na osnovu DNK i dozvoljava direktno
testiranje krvi.
Ova metoda ima dozvolu za marketing u SAD od septembra 1999. godine.
Uz kvalitetnu ekstrakciju i apsolutnu istou, NucliSens HIV-1 QT je pouzdan u radu sa
plazmom i serumom, ali je testirana i primenjivost kod velikog broja drugih moguih uzoraka.
U testu se mogu koristiti i sledei uzorci: plazma (EDTA), plazma (heparin), plazma
(ACD), plazma (SPS), serum, puna krv, krvne elije, limfociti, trombociti, koncentrat fakto
ra koagulacije, suve mrlje plazme, suve krvne mrlje, cervikovaginalni sekret (CVS),
cervikalni ispirak, cervikovaginalni lavat (CVL), majino mleko, predsemena tenost, sper
ma, cerebrospinalna tenost (CSF), kulture virusa, limfni vorovi, kotana sr, timus, slez
ina, nadbubrena lezda, pljuvaka, creva, srce, plua, bubreg, mozak.
Efikasnost: u istom uzorku je mogue utvrditi i broj kopija i genotipizaciju (npr.
sekvencioniranj em).
Sigurnost: trenutna inaktivacija virusa osigurava visoki nivo zatite od mogue labora
torijske infekcije.
Unutranje kontrolisanje: kompletan unutranji postupak metode, od lize i ekstrakci
je do umnoavanja i detekcije - garantuje tanost i pouzdanost svakog rezultata pojedi
nanog uzorka.

NASBA mraioavanje
Najznaajniji deo NucliSens sistema je NASBA tehnologija umnoavanja koja se oslanja na
istovremenu aktivnost tri enzima: AMV-RT (reverzna transkriptaza virusa ptije mioblastoze),
RNaze (ribonukleaze 888) H i T7 RNK polimeraze. Zahvaljujui njima, mogue je umnoavan
je sekvenci nukleinskih kiselina na vie od 109 kopija za samo 90 minuta. Reakcija se vri izoter
malno na 40C, tako da nije potrebna oprema za ekspresno termocentrifugiranje.
Za razliku od RT-PCR, NASBA je u stanju da selektivno umnoi RNK sekvence na
osnovu DNK. Ovo NASBA metodu ini loginim izborom za: 1) pouzdanu detekciju i kvan
tifikaciju retrovirusa: umnoavaju se samo kopije RNK genoma a ne i provirusne DNK
kopije; 2) merenje replikacije DNK virusa detekcijom pojavljivanja kasne mRNK; 3) detek
ciju humanih mRNK sekvenci bez rizika od DNK kontaminacije. Ovo ini pretragu za gen
skom ekspresijom u onkolokim i genetski uslovljenim bolestima lakom i jednostavnom.
Nema lano pozitivnih signala kao rezultata prisustva bakterija.

Svi NucliSens testovi su unutranje kontrolisani uz pomo kontrolne mRNK. Ove kontrole
se dodaju svakom uzorku pre ekstrakcije, izoluju se i umnoavaju u istoj epruveti, ali se poseb
no detektuju. Kada je umnoavanje ciljnih RNK negativno, pouzdani rezultati sa prijavljuju
samo ukoliko je kontrola pozitivna. Ovo je jedini nain da se izbegne lana negativnost
Znaaj ovakve vrste kontrole se ogleda u tome to se procedura umnoavanja dogaa
u istoj epruveti, jednostruka nukleinska kiselina se koristi za direktnu detekciju, jednos
tavno je i brzo izotermalno umnoavanje, umnoavanje RNK je selektivno na osnovu DNK
i najvia je mogua pouzdanost testa.

Udruenost tehnologija
Ve je reeno da je NucliSens sistem napravljen na osnovu tri komplementarne
tehnologije u cilju funkcionalne standardizacije pojedinanih koraka u proceduri testa od
primarne obrade uzorka do dobijanja rezultata.
Vrhunsko izvoenje testa je osigurano izolacijom i koncentracijom frakcije nuklein
skih kiselina iz uzorka pomou siliks metode izolacije nukleinskih kiselina ili ,,Boom
metode.
Izabrane nukleinske kiseline se specifino umnoavaju uz pomo NASBA (amplifikaci
ja sekvenci nukleinskih kiselina). Ova tehnologija izotermalnog umnoavanja nove gen
eracije ima visoku reputaciju zbog izuzetne osetljivosti i specifinosti.
Poslednji korak koji znaajno doprinosi celokupnom kvalitetu testa jeste pouzdana
detekcija, kvantifikacija. Sadanja generacija aparata se zasniva na principu elektrohemilu
minscencije (ECL), to obezbeuje visoku senzitivnost i dinamiki opseg.

Mogunosti testa
Sopstvena Boom metoda je jedna od najpouzdanijih i najosetljivijih naina za izolaciju
nukleinskih kiselina. Rezultat su visoko preiene, koncentrisane nukleinske kiseline ide
alne za umnoavanje, ispitivanje, sekvencioniranje, kloniranje i ostale molekularne analize.
Koja su podruja primene osnovnog seta?
Mikrobiologija: detekcija virusa (npr. enterovirusa u likvoru) i mikroorganizama (npr.
Micobacterium tuberculosis u ispljuvku), u irokom rasponu humanih uzoraka.
Kod imunokompromitovanih pacijenta omoguava:
- kliniko istraivanja kod HIV/AIDS pacijenata,
- detekciju HIV-1 mRNK u mononuklearnim elijama periferne krvi,
- podtipizaciju HIV-1,
- detekciju SI i NSI fenotipova,
- detekciju mutantnih alele HIV-1 koreceptora (npr. CCR 5).
Transplantacije: detekcija virusa (npr. EBV) i gljivica (npr. Aspergilus).
Onkologija/genetika: npr. PSA mRNK u punoj krvi ili translokacija RNK u leukemiji
(npr. BCR-ABL kod CML).
Kontrola kvaliteta hrane: detekcija patogenih mikroba u hrani (npr. Listeria u siru ili
Salmonella u jajima).
Veterinarske zarazne bolesti: detekcija virusa i mikroorganizama kod raznih ivotinja
(npr. FIV virus kod maaka).

NASBA otkriva sve manjkavosti PCR-a


Reverzna transkriptaza olijanskog virusa, koja je prisutna u smei za reakciju, koristi
takoe prisutne dezoksinukleozidne trifosfate (ARP, CTP i GTP) kako bi proirila ili pro
duila trocrtni kraj prajmera i samim tim formirala kopiju DNK uzorka. U toj fazi nastaje
hibrid RNK-DNK.
ERENAZA N(x) potom hidrolizuje RNK od hibrida RNK-DNK. Zatim se originalna RNK
unitava i ostaje jednolanana DNK na koju se prikai prajmer 2, reverzna transkriptaza
sintetie drugi lanac DNK i pretvara regiju promotora u dvolananu sekvencu.
Trei enzim u smesi T7, RNK polimeraza, prepisuje RNK kopije od sada aktivnog
promotora i stvara oko stotinu kopija od svakog molekula uzorka. Svaki novi RNK
molekul sada moe da slui kao uzorak za reverznu transkriptazu u tzv. ciklinoj fazi
NASBA procesora. U toj ciklinoj fazi prajmer 2 se vezuje za uzorak i reverzna tran
skriptaza ga nastavlja ili proiruje stvarajui na taj nain hibrid RNK-DNK kao na
poetku.
Erenaza N(x) sada hidrolizuje, krak RNK prajmer br. 1 se vezuje za novonastalu jednolananu DNK i reverzna transkriptaza sintetie DNK, samim tim, ponovo aktivie tran
skripciju promotora, odnosno aktivie promotor da bi bio transkripcijski aktivan.
Iako su prethodno koraci navedeni samostalno, oni se ipak odvijaju istovremeno tako
da se amplifikacioni proces odreene promene sekvence postie na kontuiniran, homogen
i izotermalan nain.
S obzirom na kompleksnost raznih enzimatskih aktivnosti, prethodno opisanih, moglo
bi se oekivati da je proces osedjiv na temperature i da podlee odreenim promenama. U
praksi, meutim, NASBA je iznenaujue robustna. Testirani uzorci dodaju se u reakcionu
smesu NASBA, koja sadri sve potrebne komponente. Inkubacija se vri na jednoj jedinoj
temperaturi jedan do dva sata, i to je sve to je potrebno da se postigne amplifikacija za fak
tor milijardu. U jednom test-sistemu i dovoljnim uzorkom sa 10.000 molekula, postie ili
pokree sintezu od ukupno 2 x 1013 RNK molekula pune duine, to znai, 1,3 mikrogra
ma RNK molekula za dva sata. To je koliina koja se moe jednostavno detektovati na
agaroznom gelu sa etidijum bromidom.
NASBA proces zahteva manje ciklusa rada od PCR-a za postizanje poeljnog (eljenog)
stepena amplifikacije.
Kada se koristi PCR, broj molekula se duplira sa svakim korakom, tako da je potreb
no oko 20 ciklusa za produkovanje amplifikacije od oko milion puta.
Sa NASBA se od 10 do 100 kopija RNK generie u svakom stepenu transkripcije, tako
da je potrebno svega etiri-pet ciklusa za isti broj kopija. Zbog toga su sa NASBA tehnologi
jomi totalno vreme inkubacije i greke u procesu redukovane.
Greke koje su povezane sa nekim aktivnostima enzima, na primer sa aktivnostima
reverzne transkriptaze, mogu da budu kumulativne i tako se moe oekivati da manje cik
lusa znai smanjenje verovatnoe greke.
Pouzdanost procesa NASBA je testirana na brojanju RNK proizvoda direktno iz reak
cije sa kojom radi nazba. Na sekvencijama koje su dobijene na taj nain, oko 90 posto je
itljivo, a 10 posto neitljivih sekvencija u procesu rada NASBA izgleda da je prouzrokovano

inherentnim zaustavljanjem rada nekih enzima ili degradacijom odreenih lanaca RNK (to
je i oekivano u takvoj sredini nepreienog uzorka).
Specifinost procesa NASBA potvren je u model-sistemima, analizama reakcija koje
su sprovedene u prisustvu ili odsustvu kerier DNK.
Korienjem desetak hiljada molekula uzoraka, prisutnost od jednog mikrograma ljudske
placentarne DNK znai ekvivalent sa oko dva miliona elija posle dva sata amplifikacije.
Meutim, kada se koriste nii nivoi, npr. stotine molekula, ukupan proizvod koji se
postie u pojaanju jeste znaajno manji u dvosatnom procesu. Ipak, kada se rezultati
uporede sa poznatim standardima pomou elektroforeze (mislim da VMA to radi veoma
uspeno), onda je efikasnost ili uspenost jo uvek reda veliine oko jedne milijarde.
Nikakve reakcije za kontrolu uzorka - odnosno uzorci koji ne odgovaraju traenom
uzorku, fal uzorci, ili dodavanje vika heterologne RNK - ne produkuju karakteristian
proizvod, odnosno signale, niti na agaroznom gelu, niti na WB-u.
Senzitivnost tehnologije NASBA je testirana korienjem razliitih serija razblaivanja.
Uzorci sa vrlo malom koncentracijom od svega desetak molekula, produkuju pozitivan
rezultat. ak i uzorci sa jo manjim molekulom mogu da se detektuju.
Uzorci HlV-inficiranih elija ili infektivnih HlV-estica razreenih u ljudskoj plazmi,
detektovani su sa istim nivoom senzitivnosti u testiranim sistemima. Lano pozitivnih nije
bilo, a specifinih bendova proizvoda amplifikacije bilo je samo u uzorcima koji su sadrali
razliite molekule.
Znai, NASBA amplifikaciona metoda moe da se koristi za uzorke i druge vrste jed
nolanane RNK. Dvolanane aminokiseline takoe mogu da se koriste, ali se prvo moraju
pretvoriti u jednolanane molekule da bi odgovarale procesu (znai DNK moe da se
pretvori i na ovaj nain u RNK i obrnuto).
Nukleinske kiseline sa odreenim krajevima npr. onima koji se generiu pomou enz
ima restrikcije, takoe su kompatibilne sa procesom NASBA i direktno ulaze u ciklinu fazu
ako su se prethodno pretvorile u jednolanane.
Ova tehnologija ima primenu u nauci, istraivanju, posebno RNK istraivanju.
NASBA, na primer, pojednostavljuje i detektuje i sekvencioniranje RNK sa odsustvom ter
malne denaturacije, a sobzirom da genomska DNK nije pojaana, te je tako taj nedostatak
uklonjen ili nije prisutan. Poto NASBA ne zahteva specijalne aparate, prikladna je za
naunike koji imaju potrebu za amplifikacijom nukleinskih kiselina ili za one sa sman
jenim budetom.
Pored primene u nauci, NASBA moe da ima i kliniku primenu. Dijagnostika koristi
nazbu za testiranje infektivnih bolesti i genetskih poremeaja, za dijagnozu, praenje i testi
ranje prijemivosti kancera i slino.
Rezultati postignuti in vitro testiranih uzoraka potvruju da primena i specifinost
praktino odgovaraju onome iz model-sistema. Detektuju se ak i tri HIV estice u 100
mikrolitara uzorka rekonstruirane ljudske plazme.
Analiza uzoraka kod HIV/AIDS pacijenata je takoe potvrdila senzitivnost tehnologi
je, ali je vano da se tehnika NASBA moe prilagoditi i za testiranje hrane, akupunkturu i,
u odreenom stepenu, za forenzinu medicinu (grana sudske medicine) prilikom ispitivan
ja iznenadnih ili nasilnih smrti, rana i utvrivanja oinstva.
Postupak NASBA kree sa liziranjem elije (Ro), puta tip-1 proviralnu DNK bez pos
tupka organske ekstrakcije (kao kod veine ostalih PCR testova).

Drugi stepen koji traje 75 minuta je amplifikacija. Uzorci se, znai, dodaju u odreene
epruvete koje sadre antikor (jedan master miks) i amplifikuju se sa 35 ciklusa u jednom
termikom aparatu. Ovaj master miks sadri sve komponente potrebne za amplifikaciju
Akji polimerazu pufere, soli i biotimilirane prajmere i, naravno, ATP, CTP i GTP (adenozin
trifosfat, ciklini trifosfat i guanin-trifosfat). To je takozvani - pak.
Dodatno objanjenje Pomou Amplikor tibija testa obezbeuje se specifinost detek
tovanja proviralne DNK time to amplikor koristi prajmere koji su specifini za visokokonz
ervisane regije iz dela gag gena (zato se samo onaj deo DNK pojaava ovim testom). Uz to,
tokom testa se dodaje i tenost EM REI koja obezbeuje razaranje svih HIV neuspenih ili
nepravilnih delova iz prethodnih reakcija i na taj nain dodatno doprinosi poboljanju pouz
danosti rezultata testa. U mnogim testovima se to radi ispiranjem, filtriranjem.

Pitanja za razmiljanja i odgovore:


Quo vadis, ovee?
O Lik Montanje u svojoj knjizi Sida - ovek protiv virusa kae da emo moi da se
borimo protiv HlV-a i napravimo vakcinu tek kad otkrijemo njegovo poreklo, mehanizam
delovanja i mnoenje.
O Ako isti autor, dalje, tvrdi da dosadanji lekovi nisu uspeni i da se treba okrenuti
prirodnim lekovima, onda njemu, koji je otkrio Hl-virus, valjda treba verovati.
O Gotovo stotine hiljada radova o HIV/AIDS-u finansirala je farmaceutska industrija.
I to uglavnom onih koji ne vode reenju HlV-a!
O Predsedavajue na kongresima bira farmaceutska industrija. Zato oni i ne dozvo
ljavaju diskusiju o vruim temama kao to su delotvronost lekova ili poreklo virusa!
O Potvrda prethodnog stava je i (blago reeno) sumnjiva uloga Dizburga na kongresu
u Durbanu koji je skrenuo tok diskusije sa teme: odakle toliko veliki broj obolelih od
HIV/AIDS-a u JAR-u i juno od Sahare?!
O Ako se od ukupnog broja stanovnika juno od Sahare izrauna koliko iznosi 10, 15,
20, 25, 30 i vie procenata, dolazi se do brojke od preko sto miliona obolelih! U poreenju
sa ovim, zvanini podaci su tuno mali i tragino smeni.
O Svi afriki lekari bi trebalo, a posebno oni iz regiona juno od Sahare, iskljuivo u
sopstvenim laboratorijama da provere sastojke lekova i vakcina na fiziku, hemijsku i
bioloku ispravnost.
O Zato se to u tolikoj meri dogaa u Junoafrikoj uniji i zemljama juno od Sahare?
Da bi se novoroenad (kao) zatitila, daje im se kontam iniran navipirin, kon
tam inirana hibridna hrana i sl. Kako kontam inirana? Kroz hranu (mleko u prahu,
pire, supe, pakovanja kolaa i sl.), razne sintetske vitamine, tablete, antibiotike,
vakcine, ba kao i prilikom intravenskog uzim anja heroina, HIV se unosi u deiji
organizam u m astizolu, lipidnim m em branam a i silicijumovim kuglicama.
O Da li ste se pitali odakle u organizmima beba poveane koncentracije bakra, nikla,
gvoa, molibdena, silicijuma, a naroito - aluminijuma?
O Usled sve glasnijih pria da je HIV-1 laboratorijskog, dakle Ijudskog a ne majmun
skog porekla, stvoren je - HIV-2.

ta je HIV-2? Virus sa omotaem majmunskog virusa (simian virusa) i jedrom - HIV1. Pored toga, umesto virusa influence ili virusa konjske anemije (naravno, u kombinaciji
sa ,,veitim herpes zosterom) i shodno tome p24 (HIV-1), HIV-2 ima protein p26, dakle,
protein konjske anemije.
Tvorci ove ubilake kombinacije verovali su da e time zatvoriti usta onima koji misle
svojom glavom i tvrde da je re rekombinantnoj hibridnoj tvorevini stvorenoj u laboratoriji.
O Mogu li da se stvore delovi virusa?
Svakako. Kad se u ELISA testu koriste sintetski peptidi, onda je jasno da oni mogu da
se konstruiu i naprave. Tako je, recimo, jedan tip otkrivenog izolata HIV-3 iz podgrupe
HIV-1 nazvan Hivo.
Neke setove, posebno one u kojima se koriste sintetski preparati, veoma je teko otkri
ti. Agencija za lekove je tu novu podgrupu virusa povukla sa trita u Gracu i zabranila sin
tetske peptide iz ELISA testa. Ali, virusi svakako mogu da se stvaraju.
O Da li je mogue stvoriti novi virus rekombinacijom poznatih virusa razliitog
porekla? Mnogi naunici, naime, tvrde da je to veoma teko, ak i nemogue, bez obzira na
visoku opremljenost savremenih laboratorija.
To nije tano! Moe se uraditi i to veoma lako. Svojevremeno je u uvenoj aus
trijskoj firmi Bering (kasnije ju je kupio Rokfeler) u jednu butinu konja ubrizgan
visna virus (oviji virus), a drugu butinu bovini (kravlji) virus. Posle izvesnog vreme
na, stvorena je rekom binantna tvorevina tj. novi virus sa omotaem bovina virusa i
jezgrom visna virusa (kravlji virus ima ovoj genoma tj. omota visna virusa). Lako i
elegantno, bez velike muke, nauke i tehnologije, a za to neki dobijaju - Nobelove
nagrade!
OMogue je, dakle, napraviti sintetske delove koje imunobioloki sistem nije u stan
ju da razori. Ovaj program se izvodi u najveim svetskim laboratorijama a njime se
koriste najvee, odnosno ekonomski najmonije zemlje sveta. ta vie, polovina jednog
instituta se bavi prljavom rabotom a druga nastoji da nae odgovor u vidu leka, naravno,
uz pozamaan profit.
Gradivni materijal su im delovi gena, aminokiselina, DNK, RNK i slino. Koriste se i
razni toksini elementi, onkogeni virusi, virusi pneumonije, koksaki i virusi drugih
zaraznih bolesti.
U krajnjoj liniji, nema ni potrebe za genetskim materijalom! Dovoljan je omota, koji
ima 160 kilodaltona. On je poput velikog autobusa i deli se na gpl20 i gp40 HlV-a. Dakle
dva omotaa. Izmeu je fuzioni faktor, u stvari deo virusa influence (gripa) koji podlee
genetskim varijacijama i sa kojim je mogue mnogo toga uraditi.
Ko je pomno pratio spor izmeu Lika Montanjea s jedne, i Galoa s druge strane, shva
ta da Lik Montanje ne odrie da je otkrio Hl-virus (istini za volju i on je u tome uestvovao
iako nije tano definisano poreklo virusa, mehanizam njegovog delovanja, replikacija tj.
mnoenje...) ali uporno tvrdi da je spoljni deo omotaa virusa gpllO a ne 120, i unutranji
jedreni omota p25 a ne p24. A to mnogo govori. Gde nestadoe onih 10 kilodaltona u koje
moe mnogo zla da stane? Montanjeu je uinjen ustupak dogovorom da se unutranji
jedreni omota obeleava sa - p24/25.
O Ipak, koliko ima istine u tvrdnji da su spoljni omota gpl20 a unutranji gp40?
Mogue je da je virus koji je Lik Montanje otkrio 1983. godine zaista imao 110 kilodal
tona a da je u ,,preostalih 10 kilodaltona naknadno intervenisano, recimo, ubacivanjem

delova gena atenuiranih (,,osakaenih) vakcina. U svakom sluaju, re je o ogromnom pro


teinu, odnosno masi od 10 kilodaltona.
O Da li je dokazano ivotinjsko poreklo virusa?
Nije, iako se to veoma dugo krilo. Ali, zato, velika je verovatnoa da ima virusa dru
gaijeg porekla koji se u odreenim sluajevima, i pod odreenim okolnostima, mogu
preneti sa jedne na drugu osobu.
O Razne mikoze, gljivina oboljenja, aspargilusi, aflatoksini, prioni, koji se ne mogu
unititi visokim temperaturama, prenose se preko ita, cvetnica, polena, na nivou proteina,
priona, gena, sa oveka na oveka, sa ivotinje na oveka, uz pomo ptica, raznih nosaa
(vektora). Mogue je napraviti i ,,kaskadu na, recimo, Agrobacetrium tumefaciens iji geni
mogu da se prenesu na ivotinje, potom i na ljude, i izazovu razne vrste tumora.
Radi se, naravno, i pasaa kroz kulture tkiva bubrega majmuna, ali se zato i dogaaju
majmunski SV-40 i tota drugo, rezultirajui raznim oblicima kancera i, uopte, slabljen
jem organizma koji gubi mo odbrane od najteih obolenja.
O Mnogi su sumnjiavo vrteli glavom kad sam pisao da je baza u virusu HIV autentian
afriki herpes zoster virus i da je uvedena influenca virus i geni pastorele pestis (klasine
kuge). Nije, meutim, prolo mnogo vremena od objavljivanja mog teksta u ,,Galaksiji HERPES + KUGA = SIDA odnosno AIDS, kad je Galo javno izneo tj. napisao ,,svoj
zakljuak da je - herpes zoster umean u smrtonosnu igru side!
O emu je ovde re? Pomenuti ameriki naunik je pomno pratio deavanja na naoj
naunoj sceni i, oito, paljivo itao ,,Galaksiju, u to vreme veoma popularan i rado itan
asopis na ije sam primerke nailazio u svim veim svetskim institutima.
Zaista neobino da tako veliki naunik i tako velike institucije, sa tako visoko razvi
jenom tehnologijom, tako elegantno - kradu.
0 Poznato je, meutim, da veliki naunici kradu tue ideje i znanje... Inae, virus herpes
zoster je u stvari variela, ,,deiji virus (manifestuje se u vidu ospica), i zauvek ostaje u
ovekovom organizmu. Malo ko ga nema. Zato je u Hl-virusu baza upravo od tog zostera, tj.
variela virusa. S jedne strane, manje je prepoznatljiv, a s druge - svuda ga ima i uvek moe da
se aktivira. Zato i u Todoxin-ovoj terapiji posle izvesnog vremena dolazi do degradacije, tj.
razaranja ove hibridne tvorevine usled ega se neretko javlja herpes zoster. Meutim, redovnom
primenom Todoxin-ove terapije u roku od dva do tri dana nestaje bez veih komplikacija.
oKau da se u Africi raa blizu 50 posto HlV-pozitivne dece, u Americi do 40, u Evropi
do 20, a na naim prostorima izmeu 11 i 12 posto. Surova je, meutim, istina da se vei
na te dece kontaminira odmah posle poroaja! Preciznije, dobar deo crnakog stanovnit
va Severne Amerike i svo crnako stanovnitvo Afrike.
Zato nai Romi, za koje tvrde da su promiskuitetni a inae ive u loim uslovima, ne
oboljevaju od HlV-a? Ne koriste drogu a, s druge strane, jedu mahunasto povre (pasulj,
graak, pirina, soju, proso) i imaju prirodan imunitet steen kroz teak i siromaan nain
ivljenja (nehigijenski uslovi stanovanja, est kontakt sa prainom i sl.).
I Maari spadaju u grupu promiskuitetnih naroda Starog kontinenta (vidi tabelu frekven
cije HIV/AIDS za Evropu) pa, ipak, imaju veoma mali broj obolelih od ove opake bolesti. U
ovome svakako ima udela i njihova nacionalna kuhinja, to jest jaka hrana bogata zaprkama
i ljuto zainjena uz, naravno, mahunasto povre ije su ljuske bogate inhibitorima.
Zato u Amazoniji u velikom broju plemena nije zabeleen ni jedan sluaj side iako
ive u izuzetno tekim uslovima i okrueni majmunima, navodnim (pre)nosiocima HlV-a?

O Da li je tano da narkomani najee oboljevaju zbog promiskuiteta i izbegavanja

korienja kondoma?
Kondom je velika prevara. U zavisnosti od kvaliteta, i on je propustljiv za Hl-viruse ak
i do 50 posto!
Uostalom, ukoliko se HIV prenosi intimnim putem, bez obzira na pol partnera, ostaje
nejasno kako u Srbiji neki homoseksualni i heteroseksualni parovi i po desetak godina
imaju slobodne seksualne odnose, bez upotrebe kondoma ili bilo kakve druge zatite, a ipak
nisu HIV pozitivni. Moda zato to se ovaj virus (ipak) ne prenosi intimnim kontaktom?
Ovome se dodaje jo jedna izmiljotina - zajedniko korienje igle. Imam desetak
sluajeva u Beogradu gde su narkomani u dugom vremenskom periodu ,,delili iglu pa ipak
nisu postali HlV-pozitivni. O emu je, onda, re? Heroin je kontaminiran! Uvezen je ,,obo
gaen Hl-virusima zatienim u silicijumovim kuglicama.
Izmeu 1980. i 1985, u Bariju i Milanu broj seropozitivnih se popeo od etiri na 76 od
100 evidentiranih narkomana. Od ukupnog broja registrovanih sluajeva side u Francuskoj,
25 posto ine narkomani. Tamo je, inae, registrovano ukupno 30.000 seropozitivnih
narkomana. I, konano, treba rei da je u najveim evropskim gradovima preko 50 posto
narkomana zaraeno!
Istini za volju, i ovde se namee jedna dilema: kako je mogue da u Srbiji od osam mil
iona stanovnika i oko sto hiljada narkomana ima jedva oko hiljadu registrovanih HIV-poz
itivnih osoba. Moda zbog siromatva?
O Kako stoje stvari sa - homoseksualcima?
Procentualno gledano, meu njima ima zanemarljivo mali broj narkomana ali, zato,
koriste amil nitrit u obliku popersa. To je njihov faktor rizika koji je, naravno, kontamini
ran. Naime, amil nitrit ima vezodilatatorni efekat i, zahvaljujui tome, prava je preica HIVu do krvotoka tj. serumplazme.
Do sada sam radio analize desetak hiljada inficiranih irom sveta i, uprkos tome to veliki
broj ispovesti poinje sa intimnim kontaktom sam dobio HIV/AIDS... gotovo da nisam sreo
osobu koja je na ovaj nain inficirana, bez obzira da li to bio intimni oralni, genitalni ili rektal
ni ,,kontakt. Ne kaem da su napori i sugestije o sigumom seksu beskorisne, to nikako. Ali
za neke druge teke zarazne, infektivne bolesti. Zatita od HIV/AIDS ne spada u tu priu...
O Zato stomatolozi ne oboljevaju, tj. ne inficiraju se Hl-virusom uprkos svakod
nevnom kontaktu sa obolelima, iako gotovo prilikom svake intervencije dolaze u kontakt
sa njihovom krvlju? Pri tom, skoro polovina stomatologa ne nosi ni masku ni zatitne
rukavice!
Istini za volju, jedan oboli na, otprilike, milion. U amerikom sluaju ,,Bergilji, kad je
pacijentkinja inficirana od HlV-pozitivnog zubara, to je potvreno i na sudu, ostalo je
mnogo nejasnog i nedoreenog...
oKako je mogue da partneri ostaju seronegativni iako prilikom seksualnih odnosa ne
koriste zatitu?
Kod nekih od njih, a naroito onih koji su uzimali Todoxin, evidentiran je imuni eli
jski odgovor protiv nekih delova virusnog omotaa, ali bez pojave antitela.
O Dugo je skrivano da Hl-virus iz sperme lake prodire kroz kou nego sluzokou. Iz
nekog razloga, Hl-virus nije previe otporan u spermatozoidima, suzama, znoju, pljuvaki,
mleku... Virus iz spermatozoida nema onaj ubistveni efekat, gubi snagu, nedostaju mu
odgovarajui krvni sudovi a i ne dolazi do savrenog medija - seroplazme.

ONeki ozbiljni nauni autoriteti imaju miljenje slino vaem...


Ne udi me. Lik Montanje, recimo, na 106. strani svoje knjige ,,Sida kae: Nije re
0 traenju odgovornosti jedne grupe, naroda ili zemalja, ve je posebno vano da se pre
cizno utvrdi poreklo virusa kao i uslovi koji su mu omoguili ekskluzivno irenje, kako
bi se izbegla epidemija istog tipa. Zato je vano da se odredi poreklo, kako virusa, tako
1 epidemije...
I ovo obara mnoge od ranijih pria i tvrdnji zvanine medicine sa kojima se ja, evo, ve
godinama borim...
O Postoji jo jedna tvrdnja na 107. strani iste Montanjeove knjige, sa kojom se slaem
a govori o tome da je u jednoj laboratoriji sluajno inficirana jedna grupa majmuna a
potom, opet nekom sluajnou, sedamdesetih godina se infekcija prenela na majmune u
divljini... U tom sluaju, sve je jasno: kod makaka majmuna HIV napada limfocite kao i SIV,
a biohemijske i bioloke osobine njihovih proteina su veoma sline onima iz HIV-l!
oZato se daju lekovi HlV-negativnoj deci - preventivno? I, zato se uvaju zakljuani
u kasama?
O Bebama se ne smeju davati nikakvi lekovi ukoliko su prilikom roenja HlV-nega
tivne. Naime, poznato je da bi se ona ve inficirala u majinom organizmu da je to mogue.
Izuzetno su male anse da se beba zarazi i majinim mlekom. Nae majke su, ne tako
davno, dojile decu uprkos velikim temperaturama i opasnim infekcijama. Odlaganje doje
nja nije dolazilo u obzir kako na bi bila prekinuta laktacija.
O Ipak, raaju se i HlV-pozitivne bebe od jednog ili oba HlV-pozitivna roditelja...
Naravno, ali zato to mnogi nemaju novac za pobaaj pa pribegavaju raznoraznim
nedozvoljenim ali i nehigijenskim nainima oslobaanja od neeljene trudnoe.
Lekari, s druge strane, uzimaju plodovu vodu, biopsiju, placentno tkivo, i jo ako nes
terilno rade, bez dezinfekcije benzalkonijum hloridom ili asepsolom vagine na etiri do est
sati uoi poroaja, i premazivanje pupane vrpce pre presecanja, postoji velika ansa da
doe do inficiranja...
O Nije redak sluaj da je novoroene HlV-pozitivnih roditelja, HlV-negativno?
Todoxin-ova terapija je za to najbolja potvrda. Nedavno je u Italiji na moju intervenci
ju roena HlV-negativna beba od oca u IV stadijumu HIV/AIDS-a i majke u III. Verovatno
i zato to Todoxin-ova terapija propisuje uzimanje (u manjim koliinama) Todoxin-a i ispi
ranje vagine benzalkonijumhloridom na svakih etiri do est sati.
Pupanu vrpcu treba izbrisati sa benzalkolijum hloridom, a ELISA i Westernblot se
ne smeju koristiti do 15 meseci ivota bebe. Moe PCR, NASBA ili kultivacija, ali valja
imati u vidu da bebe do 15 meseci zadravaju antitela majke. Tada se, naalost, mogu
pojaviti znaci HlV-pozitivnosti u obliku usporenog napredovanja pa ak i prvih znakova
retardiranosti.
Da rezimiram: nije tano da se bebe HlV-pozitivnih roditelja obavezno raaju inficirana.
O Preporuujete li vakcinisanje HlV-pozitivnih novoroenadi?
Posebno njima se ne sme davati vakcina! Ionako su imunodepresivna. Njihov
imunoloki sistem jednostavno ne moe da odgovori aktivnim antitelima.
O Da li, uopte, HlV-pozitivni smeju da primaju vakcinu?
Ubeen sam da nikako ne bi smeli. Vakcina i serum kod ovih bolesnika reaguju zapa
njujue energino i za njih su gotovo smrtonosni. Naime, ne moe da se stvori odbrana, a
u obolelom organizmu vakcina pravi jo vei haos gradei mu preicu do venosti. Opas

nost je, znai, dvostruka: iscrpljen organizam nema odgovor na vakcinu, a velika je verovat
noa da HIV iz organizma poseduje njen atenuirani deo. Otuda difterija, male boginje, veli
ki kaalj, ukratko - deije bolesti kod HIV/AIDS pacijenata.
Hteli ili ne hteli naunici da uju i priznaju, pomenute bolesti se (videli smo) mogu
razviti i bez vakcine. Sa njom bi efekat bio jo traginiji.
O Primeeno je da u sluajevima blizanaca prva beba moe da bude seropozitivna ali
druga - nikada.
O Zato je hrana uvezena iz zapadnog sveta u JAR-u pet puta jeftinija nego u Zapad
noj Evropi i Severnoj Americi?
Veoma je interesantno to to je hrana u Africi i Junoafrikoj Uniji gotovo pet puta
jeftinija nego u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi odakle se esto uvozi. Valjda je i vie
nego oigledno da je genetski obraivana, ili ak specijalno pripremana za tu teritoriju.
Nije tajna, recimo, da Amerika izvozi ogromne koliine modifikovane soje a uvozi
iskljuivo - istu! Namera je, dakle, slabljenje imunobiolokog sistema, to se i dogodi
lo u Junoafrikoj Uniji gde je gotovo vie od polovine HlV-pozitivnih stanovnika.
Sa hranom je, znai, mogue sve uraditi. Mleko koje mi uvozimo, recimo, sadri 0,7
posto arsenika a dozvoljeno je svega - 0,1. A tu su i razni uvozni zaslaivai, zatim fluo
risanjevode, sintetski vitamini... Sve je to van ozbiljne kontrole. I ne udi trgovac koji hoe
to jeftinije da uveze prehrambeni artikal kako bi ovde zaradio na njemu ne uputajui se
previe u sadraj onoga to prodaje, ali je strano kad ujem da se time bave i - lekari! (Vidi
Hrana za genocid, na 407. strani knjige Nada za Srbiju)
O Zato biljna i ivotinjska hrana za Todoxin-ove sanatorijume mora da se priprema u
sopstvenim batama, njivama i odgajilitima?
Zato to ne sme da bude: (a) genetski modifikovana, (b) hibridna i (v) uvezena zbog
opasnosti da sadri vrlo visoke koncentracije oksina, a preko oksina i steroide iz organiz
ma sisara.
Posebno je opasna biljna agrobakterija tumeficijens (Agrobacteria tumefaciens). Moe
da bude ne samo kancerogena, ve i da znatno utie na imunobioloki sistem i dovede ga
do suprimacije i disfunkcije.
Severo Kooa je 1956. godine dobio Nobelovu nagradu zato to je uspeo da proizvede
kratke RNK biljnog porekla delujui specijalnim enzimima, naroito u prisustvu dvova
lentnog magnezijuma i trovalentnog gvoa.
Taj deo, znai, moe da destabilizuje DNK razvlaenjem prirodno dvostrukih lanaca
DNK, gde e veoma lako prodirati toksini materijal koji se unosi sa hranom u sve strukture.
O Kada je izmiljen - bioloki rat?
Takav program je dugo pripreman. Jo pre osvajanja Amerike bilo je ozbiljnih razmi
Ijanja na tu temu.
Poznato je da je veliki broj ruskih konja stradao u vreme Prvog svetskog rata. Bio je to
estok udarac ruskoj vojsci budui da su konji u to vreme, u nedostatku veeg broja motor
izovanih jedinica, znaajno uestvovali u transportu robe, materijala, naoruanja, ljudstva,
u sastavu konjikih jedinica i kao vojna sila.
Poznat je i sluaj ,,neobinog stradanja 25 hiljada konja u ikagu, namenjenih kao
pomo snagama Antante u Evropi, iako su samo stotinak kilometara dalje nebrojena krda
amerikih divljih konja mirno pasla nikada ne obolevi od konjske anemije koja je satrla
ikake konje.

Godine 1889, slian program su imali Japanci u Manduriji. ,,Neobjanjiva epidemija


je u pretprolom veku desetkovala i ljude prilikom izgradnje June eleznike pruge koja
je trebalo da spoji Rusiju sa Iranom, to jest sa bogatim naftonosnim poljima...
uvena je i dobro poznata pria o panskom gripu koji je, prema zvaninim podacima,
stajao ivota 20 miliona panaca. Neki tvrde ak - 100 miliona! Naime, u virus gripa je
ukomponovan virus konjske anemije i ljudi su masovno umirali. Kasnije se pojavila pria
da je to bio ,,danak za neuestvovanje na evropskom ratitu u vihoru Prvog svetskog rata.
Bilo kako bilo, sve su ovo prilozi za istoriju biolokog ratovanja koji, dakle, nije savre
meni izum.
o Jo tridesetih godina prolog veka dosta se znalo o virusima. uvena nemaka kola
je imala sedam najpoznatijih virusologa sveta koji su radili na virusima i ustvrdili da se
virusi mogu uporediti sa kasetom za smetaj informacija. Re je, dakle, o instrumentu koji
bi ih itao.
Zapisi na magnetofonskoj traci su stotinu hiljada puta manji od sloenog genetikog
programa elije, te fiksirane informacije u DNK. Startujui, RNK virus ulazi u eliju a speci
fini enzimi virusa proizvode na hiljade kopija koje su u isto vreme poruke za sintezu pro
teina virusa. Formiraju se nove estice - virioni - koje naputaju elije bilo lizom elije ili
pupljenjem na njenoj povrini prema spolja i/ili unutra.
O Da li je sifilis postojao u Evropi pre, recimo, otkria Amerike?
Ne moe se sa sigurnou tvrditi, uprkos oteenjima otkrivenim na kosturima osoba
umrlih pre ovog otkria.
Moda treponema ni tada nije doneta iz Amerike, ve neki bakterijski virusi, virusni
kofaktor koji je podigao stepen virulentnosti prenoenja i pojave sifilisa u Evropi.
O Jedno od estih pitanja jeste kako je mogue da se naglo pojave tako teke bolesti,
imajui u vidu da je to ipak put bez evolutivnih skokova?
Postoje elije koje mogu da utiu na druge elije. Da ih transformiu toliko da ovek
dobije, na primer, ,,galopirajuu leukemiju sa HeLa elijama. Ove elije se mogu ubaciti
u neki organizam ili uz pomo in vitro i in vivo eksperimenata ostvariti takve rezultate koji
za nekoliko dana, pa ak i sati, mogu rezultirati - leukemijom! Tako surovo, a jednostavno
i mogue.
O Pojava bolesti, naroito masovnog obima, stvara paniku. U Holanidiji je, ne
tako davno, na hiljade dece iznenada dobilo napade kalja. O emu je re, zato,
kako?, rojila su se pitanja. Na neke sumnje da je ovek u to umeao prste, uobiajeni
odgovor je glasio: Ukoliko neko ve hoe da pravi bioloke probe, valjda e se pre
odluiti za mnogoljudne zemlje poput Kine, Rusije, Indije. Koga interesuje mala
miroljubiva Holandija?
Ipak, interesovala je i tek kako! Amerikanci su mnoge eksperimente obavili u svo
joj zemlji, na svom narodu. Preciznije, njegovim odreenim delovima. Nuklearne
probe, iznenadna pojava ,,neobinih obolenja poput lako prenosive tuberkuloze pro
tiv koje nita nisu mogli ni klasini antibiotici ni tuberkulostatici od koje je umrlo
preko 400 osoba.
Holandija je izabrana za pomenuti eksperiment kao jedna od najbogatijih zemalja
Evrope, ali i najorganizovanijih. Zato je ovo drugo vano? Da bi bili dobijeni to precizni
ji podaci o uinku eksperimenta! Tako se i dogodilo. Holanani su sve pedantno evidenti
rali, obradili i prezentovali javnosti. Eksperiment je - uspeo!

O Da li je sluaj ludih krava smiljen da bi Engieska dobila po prstima, ali i depu, u


trenutku ekonomske ekspanzije, manje je vano za ovu priu. Mnogo je interesantniji podatak da
je uvezen sa nemakim ovcama, odnosno samlevenim kostima ovaca koje se koriste kao dodatak
stonoj hrani. U svakom sluaju, teko je poverovati da je re o - sluaju! Suvie kockica je sloeno
- makar i za Marfijev zakon. Pre e biti re o projektu da se Ostrvo malo suprimira.
O Moe li se precizno otkriti ta sve sadri vazduh koji udiemo, naroito u velikim
gradovima?
Dve pametne naunice iz Londona su dva povea balona na velikoj visini napunila vaz
duhom a potom ga, po prizemljenju, ispustile. ta su time otkrile? Na zidovima balona je
pronaeno mnogo gljivica koje izazivaju jaku pneumoniju - PCP, tj. pneumocistis karini. U
omotau PCP-a su, dalje, pronaene estice HIV!
Nije teko zakljuiti da je re o neijoj nameri da HlV-pozitivni stanovnici i posetioci
velikih gradova to pre dobiju jaku upalu plua kako bi brzo okonali ovozemaljsko biti
sanje ili odmah krenuli na veoma skupo (i nedelotvorno!) leenje, bolje rei - na veoma
dugo i skupo umiranje!
Bukvalno do bola: pratee bolesti se distribuiraju, nailazak kraja ubrzava, i to uz pun
- finansijski efekat!
Zato je zanemarujue mali broj radova o glavnim uzronicima imunosupresija,
atrofije timusa i ciklusa kortizona?
O Zato u vazduhu iznad velikih svetskih gradova, poput Londona na primer, ima
toliko mnogo PCP-a (pneumocistis karini)? Da li je on, kao kod dvokomponentnog lepka,
druga HIV komponenta?
O U jednoj australijskoj studiji se navodi da su kontrolisane osobe vakcinisane protiv
gripa. U prvih sto dana nakon vakcinisanja bilo im je zabranjeno da rade ELISA test odnos
no analizu na HIV, svakako dok se iz organizma ne eliminiu antitela. I to je neki vek, ujed
no jo jedan dokaz da je (i) infiuenca umeana u smrtonosnu igru side. I ne samo grip.
(Pogledaj rad: ,,Na ta stvarno reaguju testovi za antitela na HIV)
O Prioni su veoma sitne estice, veliine od 2 do 6 nanometra, nemaju svoj genetski
materijal i mnoe se kao proteini. Neki kau da oni treba da unesu naredbu u eliju. Pri
oni se, meutim, mnoe i van elije tako da ta prastruktura koja ve postoji u nama i
pored nas, moe da bude fatalna zato to imunobioloki sistem ne moe da ga detektuje
zbog izuzetno male veliine.
O Da li su i prioni umeani u smrtonosnu igru side?
Mogue je ak i da je, u stvari, Hl-virus vektor (nosilac) priona, izuzetno otpornih na
toplotu (ak i u autoklavima!), i da ih jedino kaustina soda, odnosno koncentrovana urea,
unitava.
O Da li je mogue da je uzrok bolesti i starenja borba izmeu genetikog ivota i
negenetikog ivota priona?!
Ukoliko bi ovek uspeo da neutralie prione, moda bi dostigao metuzalemski vek,
odnosno 900 godina ivota biblijskih patrijaraha.
O Pored pomenute tri komponente, u Hl-viruse se mogu deponovati i geni, proteini...
Omota, ta rekombinantna vetaka tvorevina, sadri i homologne ljudske hormone, pro
teine, glikoproteine, MHC-1, HLSDR, interleukin-2, ljudske elijske proteine HLA udenute
u omota virusa tako da moe da dovede do lane reakcije na humana antitela (homologi
ja), alfatimozin-1, VIP hormon, trombocitni hormon i jo mnogo toga...

O S obzirom na postojanje priona, hormona, delova virusa homolognih sa ljudskim itd,

svaki deo virusa moe samostalno da se mnoi, bez obzira na to da li je re o omotau,


spoljnom kapsidu, omotau-jedru, informaciji o nekom drugoim
Netana je tvrdnja da elija mnoi Hl-virusne estice. Ona mnoi sebe, svoje humane
estice koje se nalaze u sastavu virusa. Da bi stvar bila komplikovanija nego to jeste, pri
likom analiza se ne broje infektivni virusi ve - kopije! Naravno, re je o ,,uvenoj metodi
PCR za koju je Malis dobio Nobelovu nagradu i koji je sam, nedugo nakon primanja uvene
nagrade, rekao da je re o velikom promaaju! U najmanju ruku - smeno.
O ta znai PCR?
Otkrivanje kopija. A kopije mogu da budu celi strani virusi, njihovi delovi, delovi nein
fektivnih estica, delovi neinfektivnih Hl-virusa, bakterija, svega i svaega.
Najvanije je otkriti infektivne Hl-viruse, ali, valja imati u vidu da meu 100.000 virusa
jedva ima hiljadu infektivnih estica koje se mogu detektovati.
PCR je, dakle, velika prevara koju to pre treba odbaciti i latiti se veoma vane i
izuzetno precizne - NASBA!
O NASBA testom mogu da se proiste sve nepatogene, neinfektivne, strane estice, i
ostanu samo infektivne estice traenog Hl-virusa. Ovo je izuzetno vano, jer isti efekat se
moe postii jo jedino kultivacijom, preciznije kokultivacijom. Naime, samo infektivne
estiee u Petri-olji ulaze u elije i to su elije koje se broje: koliko ih je inficirano - toliko
ima infektivnih estica. Tako jedino i moe. Znai, NASBA kultivacija a ne prevara zvana
PCR. (Pogledaj tekst: NASBA otkriva sve manjkavosti PCR-a)
OU Stokholmu je 1988. kod mojih pacijenata otkriveno da, otprilike, na 100 infektivnih
dolazi preko 500 neinfektivnih estica. Verujem da je taj odnos jo vei...
0 Jedan od monstruoznih sastojaka laboratorijske konstrukcije zvane HIV jeste
komunikaciona supstanca interleukin-2. Prilikom ubrzanog mnoenja tj. hiperprodukci
je HlV-a u serum plazmi, dolazi signal da je serum plazma preoptereena interleukinom
2. ta se potom deava? Prirodnog interleukina, dakle sopstvenog, autoimunog, iz sop
stvenih elija - nema. Limfociti ga ne lue! Dolazi do prekida na relacijama imunokom
petentnih elija imunobiolokog sistema, kao i veza izmeu istaa monocita/makrofa
ga, proizvoaa interleukina^l koji su obezglavljeni, ne znaju ta treba da rade i nestaju
iz krvotoka. Naravno, nestaju i T-limfociti zbog lanog signala iz serum plazme.
1 nije tano, kako neki tvrde, da T-limfociti nestaju zato to ih razara Hl-virus, ve zato
to je u Hl-virusu - interleukin-2! I to smeten u omotau virusa. Lani signal, znai, upo
zorava da je serum plazma puna interleukina-2 i da T4-limfociti nisu potrebni, a usled toga
se ovi povlae u - depoe.
Sve u svemu: budui da poseduje proteine homologne ljudskim proteinima, plivajui
kroz tkivo HIV lui, ako ne istovetnu ono gotovo istovetnu, komunikacionu supstancu
interleukin-2. U organizmu se, znai, u istom trenutku nau prirodni interleukin-2, koga
su izluile T4 elije preko CD4 receptora i pomenuti uljez virusa sa gotovo istom supstan
com u svom sastavu: dva vojnika u istoj uniformi, s tim to je jedan - neprijatelj!
Eto, tako izgleda mehanizam jednog od najopasnijih i najmonstruoznijih trikova za
suprimiranje imunobiolokog sistema.
O T-limfociti imaju najvie CD4 receptora. Oko 50.000. Meutim, i mnoge druge eli
je organizma i krvotoka sadre CD4 receptore, te samim tim i lue interferone, citokine...
Hl-virus ima 80 mesta za vezivanje na CD4!

O Ima dosta tvrnji da se virus u poetku razmnoava iskljuivo u T4-limfocitima...

...Pa su onda dodali i u makrofazima, pa u Langerhans i ko zna kojim jo elijama. I


dalje tvrdim da to nije tano jer je poznato da kada je T4 sa CD4 receptorima ispod 20, onda
u organizmu ima najvie kopija. Mi ak imamo pacijente bez ijednog T4-limfocita (infici
ane) a brojimo mu na milijarde kopija! Veoma interesantno...
Hl-virus se jednostavno ,,kai na zidove krvnih sudova poput slepog mia za plafon.
O Virusu nije neophodno da ue u T4-limfocite. Moe da se razmnoava i u slobodnoj
serum plazmi, odnosno na zidovima krvnih sudova, krvnim elementima, glia elijama, den
dritinim elijama, u potkonom tkivu... I to ini po sistemu fotoelije.
O Kako u tome uspeva? Pa, u svom omotau ima najmanje pet ljudskih hormona i sva
su mu vrata otvorena! Ne prepoznaje ga imuni sistem, ak ni lina garda organizma imunokompetentne elije - koje uvaju organizam od svih uljeza-napadaa.
O Obino se izbegava diskusija o injenici da Hl-virus ima dve spirale koje nisu spo
jene, tj. vezane vodoninim mostovima. Zato? Jer se logino namee pitanje - ta e mu
dve spirale kad nije DNK - i odgovor: zato to je HIV dvostruki virus!
Ovo je jo jedan dokaz u prilog moje tvrdnje o postojanju vie varijanti HlV-a!
O Nije naodmet ni postaviti pitanje: kako je ovek video virus side? Da li je on zaista
vien i snimljen onakav kakvim je nama predstavljen ili je on, ipak, impresivna slika
nauno-umetnikog doivljaja?
Naime, jedan naunik koji dri do sopstvenog autoriteta, u nameri da sve prikae i dokae,
stvorio je kompjutersku skicu: kad virus ue u T4-limfocit stvara provirusnu DNK, integrie se,
znai, sa elijskom DNK, a provirusna DNK se pretvara u virusnu odnosno elijsku DNK, zatim
elijska... Sve u svemu: moja strina raa moju decu za moju - enu. Nonsens!
Niko i nikada nije pratio dinamiku replikacije virusa na ivim modelima. Uvek je pos
matran na smrznutim modelima a potom je sledila diskusija njegove - dinamike!?
Uzgred budi reeno, uprkos mnogim pokuajima da se stupi u kontakt sa autorom
pomenute kompjuterske skice, do danas ni jednom nauniku to nije polo za rukom. Ako
se ja pitam - niti e!
O Ima li dokaza?
Pa, ukoliko nesporni autoritet u ovoj oblasti Lik Montanje na 271. strani svoje knjige
SIDA - ovek protiv virusa kae: Razjanjenje mehanizma replikacije virusa moe
dovesti do budueg leka... zar to treba veito ponavljati?!
Zaista mi nije jasno zato se svi hvataju za glavu kad ja kaem da ponueni meha
nizam delovanja virusa nije taan.
O ta se, zapravo, vidi na fotografijama nainjenim elektronskim mikroskopom o koji
ma se toliko govori?
Reeno je, na primer, da je snimljena fotografija virusa koji na jednom mestu ulazi a
na drugom izlazi preko membrane i pri tom - bubri.
Da nije obrnuto? Moda membrana bubri kad virus ulazi ili izlazi! Da nije re o pros
toj invaginaciji elijske membrane? A (kad moe i da bubri) isto se moe izvesti i po prin
cipu fotoelije!
Zbog svega ovoga mi je i zasmetalo to je raeno i snimano na zamrznutom modelu.
Jednostavno, ne moe se pouzdano utvrditi gde virus ulazi a gde izlazi, odnosno, kad ulazi
a kad izlazi.
O ta je jo rekao Lik Montanje?

OKada bi oni koji simplifikuju (pojednostavljuju) bili u pravu i kada bi HIV/AIDS bio
virusna bolest kao i sve druge, ve danas bismo imali vakcinu...
Zato i tvrdim da je demontaa mehanizma ove duge i iscrpljujue bolesti prioritetni
zadatak dananje nauke.
O Veliko je pitanje da li se virus zaista mnoi prostom mitozom kao, recimo, kod
amebe 2, 4, 8, 16, 32... itd. Pre e biti da se replikuje nepravilnom linearnom deobom, to
jest enzimi seku njegovu spiralnu vrpcu na, otprilike, sledei nain: jednu spiralu, na
primer, 3, 5, 15, 17... do sto virusa od jednog, a drugu 4, 7, 11, 18... itd. Ovo se moe veoma
lepo pratiti NASBA testom, tj. kultivacijom. PCR-om nikako.
O Da li sam u pravu? Naravno! Ve dvadeset godina (od prvih mojih studija) tvrdim da
se virus ne replikuje tako to se provirusna DNK integrie u elijsku DNK.
Lik Montanje pie da je mnoenje virusa mogue i liziranjem elija. ta to znai? To
znai da se virus mnoi u eliji kao embrion u jajetu. Sve ine samo da ne bude kako ja
kaem! ta e biti sa tom teorijom ukoliko se dokae da je deoba virusa - nepravilna? A
jednog dana e se dokazati...
0 Gde se, onda, jo mnoe Hl-virusi?
Naravno, u - cirkuliue imune komplekse! Po izlasku ih, istina, saekuju antitela i
napadaju ali, budui da su nemona, nedolotvorna, virusi stvaraju bunkere i na taj nain,
,,uukani u imunim kompleksima, sasvim ugodno ive.
01 polje i omota Hl-virusa imaju negativno naelektrisanje. Znai, veoma mu je teko prii.
U omotau gpl20 je ak bipolarno negativan. Preciznije, ima tvrdnji da taj deo omotaa HIV poseduje negativno naelektrisane polimere sa obe strane to se, inae, izuzetno
retko dogaa u prirodi.
Bilo kako bilo, negativno naelektrisano polje oko HlV-a dri na odstojanju ,,projektile
koje izbacuju B-limfociti. Odbrana organizma se, naravno, tu ne zavrava. Jo uvek pose
duje snagu i pokuava da baci neprijatelja na kolena aktivirajui generale odbrane - NK
kiler elije i citotoksine T8-limfocite.
O Od toga, meutim, nema nita. Virus je uspeo da se u imunim kompleksima zatiti
antitelima koja ine njegov bunker, omota koji ga uva od svih pokuaja organizma da ga
uniti. Pristiu sve jaa i ubojitija ,,oruja. Na redu su ,,specijalci...
O Ali... T-limfociti se uklanjaju iz krvotoka!? Centar koji ih upuuje u prve borbene redove
javlja da je krv puna interleukina-2, hormona koji lui T4-lomfiocite. Taktika trojanskog konja
dobija jo jedan rat: interleukin-2 nije ljudski, dolazi iz opne virusa. U krvi je previe HlV-a!
Povlaenjem T4-limfocita konano je prekinuta komunikacija izmeu istaa monoci
ta/makrofaga koji, usled nedostatka informacija, nestaju iz krvotoka.
O Kako i zato antitela postaju teret za serum plazmu?
Prekomernom produkcijom, antitela poinju da zaguuju krvotok jer su nemona pro
tiv sopstvenih hormona. Komunikacione supstance ne funkcioniu, sve podsea na sudar u
tunelu. Nema kretanja, nema vazduha, sve zamire...
O ta jo vano treba uoiti u ovoj podmukloj bici HlV-a?
U timusu, jednoj od najvanijih lezda u ovekovom organizmu, sazrevaju limfociti.
On je svojevrsni poligon za obuku kroz koji (iz kotane sri ili tkiva u kojima se stvaraju)
bela krvna zrnca tj. limfociti prolaze i dobijaju naziv - timociti. Dolaze, znai, sa CD3 mark
erima a iz timusa izlaze kao T8 i T4. Grudna lezda (timus) je, dakle, poligon za ,,specijalce
koji odlaze dalje u bitku protiv virusa.

O ta se deava sa obolelima kod kojih je izvaena grudna lezda tj. timus?

Interesantno je da u mojoj terapiji ti pacijenti imaju veoma visok broj T-limfocita,


to pretpostavlja da je njihova produkcija stimulisana (preuzeta?) od strane nekih
drugih struktura. I veoma dobro podnose Todoxin. Moda na ovome treba graditi neku
vrstu terapije...
O Sobzirom na to da HIV ima u omotau i homologan alfatimozin-1 (isti kao u
timusu!), mnoenjem virusa stie signal i da je krv puna alfatimozina-1. Nema vie potrebe
za stvaranjem T-limfocita, timus - atrofira!
ta se deava u kotanoj sri?
Budui da stalno dobija impulse da limfocita (bela loza) ima dovoljno u krvotoku,
smanjuje produkciju to (opet) neminovno vodi u atrofiju...
O Kako je i vazointestinalni hormon crevnih resica (VIP) ugraen u HIV po istom prin
cipu kao i interleukin-2 i alfatimozin-1, hipotalamus dobija signal da ga je previe u krvi.
Crevne resice prestaju da proizvode VIP hormon i, naravno, atrofiraju. Hrana se vie ne
resorbuje, organizam postaje poput cevi kroz koju ova proe bez zaustavljanja odnosno
varenja. Posledica atrofije su fatalne dijareje...
O Smanjuje se i koliina trombocita?
Naravno. U HIV-u postoji i homologni deo gena trombocita. Ostalo je manje-vie
ve poznato: hipotalamus dobija signal da je krv puna trombocita. Puna, ali - Hl-virusa.
Kotana sr dobija nareenje da smanji proizvodnju to, prirodno, dovodi do tromboci
topenije. S obzirom na to da je signal laan, dolazi do stranih krvarenja, naroito
crevnih i krvarenja u vitalnim dupljama organizma. Vrata Troje su iznutra otvorena,
bedemi pucaju...
O Nailazi tzv. latentni period boravka HlV-a u obolelom. Budui da ve due vreme
perzistira u organizmu, uljez-virus se ak od 25 do 30 posto identifikuje sa domainom. Vie
ne nosi uniformu obinog vojnika. Hvata se za - generalsku! Teko ga je uoiti. Najee se
skriva u depoima organizma, a virusi manji od 100 nanometra (veliine izmeu 10 i 12
nanometra) ak ni to ne moraju: imuni sistem jednostavno vie ne moe da ih prepozna...
O Moe li biti HIV infekcije bez - antitela?
Ima situacija kada se antitela ne razvijaju, nemona su i nedelotvorna, ali ,,zagauju
krv i spreavaju komunikaciju izmeu imunokompetentnih elija organizma. U ovakvim
sluajevima je verovatno re o posebno snanom imunobiolokom sistemu.
Kako se osloboditi tih nedelotvornih antitela (takvi radovi se, naalost, ne finansiraju i
o njima se uglavnom uti)? Ja bih sugerisao - restauracijom imuniteta bez antitela. Veru
jem da je to reenje odbrane, eliminacije. Valja ih ukloniti kao kod Rh negativne majke i Rh
pozitivnog oca. Dakle, vakcina bez antitela...
O Kako kod belih ljudi koji imaju znatno poveanu produkciju antitela nema virusa?
Zato to ta antitela mogu da budu krosreaktivna, znai da su formirana na druge sline
viruse - konjske anemije, maije leukemije, moda je re o zoster virusu i sl. Ne moraju,
znai, kod osoba sa poveanim brojem antitela da se obavezno pojave Hl-virusi.
oZabeleen je i sluaj side bez - virusa!?
Javlja se u organizmima sa slabim imunobiolokim sistemom, a uzrokuje je mikoplaz
ma fermentans.
O Ukoliko se kod nekoga dijagnostifikuje zoster infekcija, ,,plus dijareja i pneumoni
ja ili kandida (u Africi), onda se obino kae da je re o HIV/AIDS-u i da je dotini u ivot-

noj opasnosti. Jer, potom se pokreu ,,mehanizmi - hipotalamus, hipofiza, nadbubreg,


abnormalno luenje kortizona... - usled ega dolazi do pada C4-limfocita, smanjenja broja
kiler elija. Sve zajedno vodi u poremeaj ciklusa kortizona, organizam ostaje bez odbrane
i, naalost, poinje propadanje u venost.
OKoji je virus opasniji - onaj koji je tek uao u organizam (recimo transfuzijom) ili onaj
u terminalnom stadijumu?
Procenjuje se da e se bolest bre razviti, a zaraza biti opasnija, ukoliko je ,,davalae
virusa u IV stadijumu bolesti.
O Zato se, nakon infekcije, kod nekih osoba bre, a kod nekih sporije, razvija bolest?
Svakako bre se razvija kod onih koji, recimo, ve u sebi nose visna virus, virus ko
njske anemije, moda neke mikoplazme, gljivice... bez obzira na nain na koji su dospeli
u njegov organizam. Ti tzv. kofaktori ubrzavaju proces obaranja imunobiolokog sis
tema.
Od kofaktora zavisi i ta e se, kad i koja bolest razviti, ali i kako e organizam kasni
je odgovoriti na terapiju. Poznato je, naime, da prilikom HIV infekcije neko dobro a neko
loe na nju reaguje. Neko ima vie, a neko manje virusa...
O Mogu li insekti da prenose sidu?
Afriki komarci - svakako. Budui da teko preivljavaju temperature ispod - 4C, u
Evropi mnogo tee zbog klimatskih uslova.
Male letee tvrave, dakle, mogu da nose viruse. Ukoliko ovi dospeju u naet, a
pogotovo ruiniran imunobioloki sistem (tuberkuloza, gljivine infekcije i sl.), moe se
dogoditi da manji broj virulentnih virusa izazove ovu opaku bolest.
O Zato se veoma esto, po kratkom postupku, velikim farmaceutskim kuama
odobrava proizvodnja jo neispitanih lekova?
0 Zato se izuzetno retko pominju pariska ,,Konkord i londonska ,,Delta studija?
Prilikom rada na ,,Konkord studiji, oformljene su dve grupe od preko hiljadu pacijenata. Jedna je bila pod terapijom AZT-a, a druga ,,placebo. Profesori Teder i Lavdej su
otkrili da su pacijenti pod terapijom poeli da umiru, zbog ega su poeli da ih prebacuju
u ,,placebo grupu. Videvi to, pacijenti su se pobunili a profesori su nakon grdnih komp
likacija morali da odu u Vaington i odgovaraju zbog toga.
1 ,,Delta se raspala pre vremena zbog masovnog umiranja pacijenata pod terapijom za
razliku od onih iz ,,placebo grupe!
oZato se problem uklanjanja nagomilanih antitela, u koje se sklanjaju virusi, ne rea
va kao kod Rh negativnih trudnica odnosno porodilja?
O Zar nije neobino to to Hl-virus ima dvolananu RNK spiralu, a svi ostali virusi jednolananu?
O Zato je laboratorija u kojoj je Lik Montanje otkrio dvolananu RNK kod Hl-virusa
zatvorena neposredno nakon njegovog otkria a njegovi saradnici raseljeni irom sveta?!
oZato se, pored gena prisutnih kod svih retrovirusa, malo govori o genima kao to su
P, O, R, S, T? Ovi mali geni, istina, nisu naeni kod poznatih ivotinjskih retrovirusa, ali ih
ipak ima.
Malo se govori o genima i antigenima. emu utanje o kofaktorima razvoja AIDS-a,
preciznije - u vezi sa mikoplazmama koje su izgubile gen za omota i bez omotaa lako
ulaze u elije. Da li je tu re o genima i antigenima? Moda u tome lee koreni budueg
projekta o spaavanju Afrike?

O Virusne estice su loptastog oblika i svaka nosi 80 iljaka sa zaobljenim vrhom u

obliku kuke. Svaka od tih kuka, dalje, nosi nekoliko molekula velikog proteina gpl20 koji
ima afinitet za mnoge elije, a posebno za T4-limfocite ili CD4 receptore.
O U sadraj virusa koji prodire u eliju spada i deo nukleokapsida koji ine dva identina molekula RNK i proteini, meu kojima i ,,uvena reverzna transkriptaza.
Unutranji proteini omotaa su p24, nazvani p25 po Liku Montanjeu, pl8, p7, p9.
Proteaze mogu da iseku duge proteine u kratke lance od 10-12 nanometara, to stvara
problem imunobiolokom sistemu.
O Gotovo u svim velikim svetskim institucijama, od Kohovog do Vaingtonskog insti
tuta, od Japana do Australije, paljivo sluaju moje objanjenje o autoreplikaciji RNK
virusa. O tome se kasnije dugo diskutuje, ak i prihvata, ali - van oficijelnih prostorija.
Neki me podseaju da je nobelovac Baltimor otkrio reverznu transkriptazu. Znam. Ali, taj
enzim se moe nazvati i autotranskriptaza ili povratna transkriptaza iskljuivo od DNK u RNK.
Ne treba smetnuti sa uma da naunici jo uvek nisu sigurni da su videli iste viruse.
Jo manje njegov enzim - reverznu transkriptazu.
O Po svemu sudei, moja tvrdnja da se RNK deli nepravilnom linearnom deobom je
tana, za razliku od poznate transkripcije RNK u DNK s tim to se DNK ne prenosi u jedro
ve umire u protoplazmi. Naprotiv! Ukoliko je limfocit aktiviran, na primer specifinim
antigenom, moe doi do integracije provirusne DNK kao i njene ekspresije unutar infor
macione RNK. Znai, to moe da se dogodi samo u eksperimentima. U prirodnim uslovi
ma, meutim, ipak se ne dogaa da se RNK transformie u provirusnu DNK.
O Nije tano da elija proizvodi od virusne RNK provirusnu DNK itd. Jer, ipak, dele
njem i nagomilavanjem virusa dolazi do smrti elije usled istroenosti...
O HIV moe da zarazi B-limfocite in vitro, ukoliko su bili prethodno inficirani eptajn
bar virusima, i T8-limfocite koje inficira HTLV-1.
O Zato se kae: monociti/makrofazi?
Monocfiti se nalaze u krvi, saekuju uljeza, i ukoliko se tom prilikom inficiraju, prelaze
u - makrofage!
Makrofazi se potom razmnoavaju, poveava se broj virusa, a glavne ,,mete Hl-virusa
- makrofazi i limfociti - lue interferon.
O Kad stupaju na ,,scenu limfociti i kad proizvode antitela?
To je poslednji odgovor. Antitela se koriste za otkrivanje bolesti iako jo uvek ne pos
toje praktine mogunosti za otkrivanje, recimo, imunskih odgovora, detekciju replikacije
virusa. U takvim uslovima, zarazu je mogue otkriti tek nakon nekoliko nedelja, odnosno
u trenutku pojave antitela. Znai, virus se razmnoava u makrofagama i aktiviranim lim
focitima. U normalnim uslovima, limfociti miruju.
oK ada se pojavljuju antitela, tj. koliko traje period serokonverzije - od momenta ulas
ka virusa do trenutka razvoja antitela?
Opteprihvaeno je miljenje da od izlaganja virusa do pojave antitela protekne u pros
eku oko tri meseca. To se obino prati uz pomo antigena p24/25 u krvi.
Zabeleeni su, meutim, i sluajevi munjevite side kod kojih je ovaj period izuzetno kratak,
ali, budui da bavljenje tim sluajevima ne donosi profit, na nju nije obraena vea panja.
O Moda je dolo do mutacije Hl-virusa?
Sumnjam, budui da postoji ogroman broj varijanti HIV-1, HIV-2, HIV-3, pa je
nemogue da su mutirali na isti nain i u isto vreme.

O Epidemiolozi veoma ozbiljno ukazuju i na novu, dodatnu, donedavno nepoznatu


vrstu mikoplazmi - inkognitas. Kako je mogue da je otkrivena gotovo u isto vreme kad i
mikoplazma penetrans?
Naena je u visokom procentu kod seropozitivnih pacijenata iz Amerike, Evrope i
Azije. Kad se neto (strano) dogaa svuda i u isto vreme onda tu vie nema govora o slua
jnosti ve o otvaranju Pandorine kutije!
o D a li se zna koliki je normalan broj T4-limfocita i koliko godinje opada njihov broj?
U kubnom milimetru krvi ima izmeu 500 i 1.200 T4-limfocita. Kod obolelih taj broj
godinje opada za oko 60 do 100, naravno po kubnom milimetru.
Prirodno je da koliina T4 bude dvostruko vea u odnosu na T8. Prilikom infekcije, taj
odnos se menja i postepeno dolazi do nestanka T4 i pojave side.
O Moe li se prepoznati poetak side ili stanja koje e do nje dovesti?
este promene na koi i mukozikandidijaza usta, vlasasta leukoplakija jezika, akne,
ukazuju na seropozitivnost. Ovome mogu da se pridrue i alergijske manifestacije, na
primer, na koi lica s blagim svrabom, aknama i sl.
O ta se dogaa u krvi?
Velike apoptoze uz oslobaanje beta-2 mikroglobulina. Interferon u poetku ima
pozitivno dejstvo. On je poput automobilske konice: kad neko naie zaustavlja auto
mobil, ali ukoliko voza nastavi sa vonjom pod ,,runom onda nastaju problemi,
odnosno u organizmu dolazi do nimalo prijatnih zapaljenskih reakcija. Tu je i oksida
tivni stres gde aktivirane zaraene makrofage sve vie i vie oslobaaju krvotok
proizvoda oksidacije, slobodne radikale, zaostale toksine elije, to dovodi do ,,ota
panja miia.
Crevne elije epitelijuma koje imaju za organizam veoma vanu ulogu u apsorbovanju
hrane, nisu, meutim, direktno zaraene virusom. Ali, ispod njih smetene Pajerove ploe
sadre zaraene limfocite koji izluuju citokine i ovi u velikoj meri remete funkcionisanje
elija epitelijuma.
O Da li je sida neminovan proces? Postoje li sluajevi kod kojih je interakcija oveka
sa virusom - razliita? Moe li se neko potpuno osloboditi virusa HIV ili prirodno imuni
zovati protiv njega?
Mogue je ali su ti sluajevi toliko retki da izmiu ozbiljnom izuavanju. Postoje i indi
cije da je u nekim sluajevima imuni sistem u sprezi sa Todoxin-om - pobedio!
O ta sve utie na ubrzanu imunoinsuficijenciju tj. nailazak brzog kraja?
Ponovna infekcija, recimo, posebno sa osobom u terminalnom stadijumu.
U sluaju ne konzumiranja dovoljne koliine proteina, miina masa se ubrzano
smanjuje i dolazi do atrofije. ak i preveliko mirovanje je opasno usled velike potronje
energije, jer, poznato je da se prilikom leanja HlV-pozitivna osoba daleko vie troi od
HlV-negativne. Dolazi do izvesne vrste hipermetabolizma. Ukoliko pacijent ne uzima
hranu bogatu vitaminima i oligoelementima, na primer salate, i ne koristi se celuloza,
moe doi do atrofije crevnih treplji (resica). Vano je znati i da posebno stresne situaci
je ili depresivne ,,epizode dovode do pada T4-limfocita, a ne samo progresija bolesti i
imuna slabost.
O Na ta, u takvim okolnostima, treba obratiti posebnu panju?
Na dodatne preglede. Odrediti vreme markera infekcije (T4 i T8), antigenost na p24
antitela, p24 i 32 (mikroglobulinemija).

Budui da se javljaju toksoplazmoze, kone reakcije, kandida, treba raditi kone reakcije.
Ukoliko T4-limficiti spadnu na 500 do 200 po mililitru, ne treba intervenisati (mogue
je zbog slabosti organizma), ali ukoliko siu ispod 200 (manje od 15 posto od uobiajenog
broja) svakako valja reagovati.
Treba obratiti panju na pneumocistozu i na vreme uzeti ,,baktrim.
ee zagledati mrenjau jer njenu upalu izaziva citomegalovirus. Dodatni problem
moe da bude i pojava tuberkuloze rezistentne na klasinu terapiju.
O esto se razmilja da li je bolje da bolesnik u terminalnom stadijumu bude na bol
nikom tretmanu ili da pree na kuno leenje.
Pa, palijativna nega (bolniki tretman) je privremena, koja privremeno ublaava bol...
O Zato se kod nekih HlV-pozitivnih i HIV/AIDS pacijenata javlja - Kapoi sarkom?
Postoji miljenje da je tu re o mikoplazmi izolovanoj iz Kapoijevog sarkoma. Ta es
tica je poput velikog virusa i dobila je ime Virus Like Agent (VLA). Ali, budui da je kasni
je naena VLA na bubrezima i jetri bolesnika, dolo se do zakljuka da, u stvari, nije re o
virusu ve o unutarelijskoj mikoplazmi tzv. mikoplazmi inkognitus.
Mnogi naunici smatraju da je to ipak ,,obina mikoplazma fermentans, otporna
mikoplazma koja fermentie glukozu i arginin, ija uloga u produkovanju bolesti jo uvek
nije razjanjena i za sada se o njoj govori iskljuivo u pretpostavkama.
O Gde se nalaze pomenute mikoplazme, kofaktori infekcije i njenog progrediranja do
'pojave IV stadijuma bolesti?
Smatra se da su te mikoplazme (inkognitus, penetrans i fermentans) izgubile gen za
omota i veoma lako, kao i virusi, prodiru u citoplazmu dovodei do razaranja elije ili
ubrzanog razmnoavanja virusa.
O Treba li kod ovakvih sluajeva pribegavati - antibioticima?
Ima miljenja da antibiotici ak mogu da poveaju produkciju virusa! Naime, samim
tim to u eliji ubijaju mikoplazmu a mikoplazme suprimiraju replikaciju virusa, time
mogu da stimuliu razvoj virusne infekcije tj. poveanje broja virusa.
U Todoxin-ovoj strunoj literaturi se razmatra mogunost postojanja mikoplazmi
bez omotaa, ali, u tome igraju ulogu i - nemanodije. Ostaje, dakle, otvoreno pitanje gde
se to, ta i koliko uklapa. Naredna istraivanja e, verujem, dati zadovoljavajui odgovor
i na njega.
O Virus herpes zoster 6 poveava mo HIV infekcije s obzirom na to da je herpes
zoster prvi meu tri glavna nosioca u Hl-virusu. Prema tome, ako se bolje razmnoava
kod HlV-pozitivnih osoba, onda e i drugi herpes virus - citomegalo virus - dodatno
oteati infekciju.
0 Zaista ve bode oi to to Amerikanci diktiraju svetu da koristi vakcine (polio, protiv
velikih boginja i sl.) proizvedene iskljuivo u njihovim institutima, obrazlaui ovaj postu
pak kvalitetom i pouzdanou.
1 nai strunjaci sa Torlaka tvrde da ih proizvode. Da, ali od jedne litre vakcine dobi
jene od Sejbina! Znai, ipak ih ne proizvodi ve samo umnoava od ve dobijene. A to se
izvodi veoma lako. Virusi se mnoe gotovo neverovatnom brzinom i za kratko vreme od
samo jedne kapi vakcine moe se dobiti koliina da se vakcinie cela Srbija.
O U virusu HlV-a su do sada otkriveni NEF gen, VPX gen, VPR gen, nepoznati geni
klasine kuge, o kojima klasina medicina jo uvek uti ili, u najboljem sluaju, tek proz
bori koju re.

Naravno, virusi mogu da nose i te nepoznate gene koji, opet, mogu da budu atenuirane
(umrtvljene) estice vakcine namenjene izazivanju antitela u ljudskom organizmu, tj. inici
ranju otpornosti prema tim bolestima.
Inae, svaka bolest za koju je napravljena vakcina moe se aktivirati dodatkom
aktivnih gena ili njihovih delova.
O Zato se kod polio vakcine (atenuiranog virusa poliomijelita), koja se daje bebama,
ne koriste diploidne elije ve majmunski bubrezi za pasau?
Zato to se u hranilitima, pa ak i u divljini, majmuni mogu kontaminirati i preko
bubrega preneti HIV i sve ostale viruse na novoroenad!
O Zato se uporno ne prihvata autovakcina od preiene pljuvake kad je dobro poz
nato da se putem pljuvake virus ne prenosi i da je to jedina sredina koja spreava, odnos
no onesposobljava njegovo mnoenje? Zato se ne prihvata autovakcina ureom?
O Vakcina i mere zatite od bolesti?
Vakcina inicira imunoloki sistem da pamti tragove infektivnog agensa u obliku
antitela ili elija ,,ubicau i ukoliko se ponovo pojavi mikroorganizam, imuni sistem odmah
reaguje u cilju zatite. Dakle, vakcina reaguje i titi organizam od infekcije.
O Postoji i vakcinoterapija koja stimulie, vraa pamenje imunolokom sistemu ve
zaraenim elijama.
oNajpoznatija je tzv. polio vakcina protiv deije paralize. Posle otkria Dona Ender
sa, koji je prvi uspeo da dobije kulturu virusa na elijama majmunskog bubrega, Jonas Salk
je napravio i vakcinu od ubijenih virusa. Ova je, meutim, zamenjena vakcinom Alberta
Sejbina koji je oslabio dejstvo ivog virusa uzastopnim prenoenjem pasaom u majmun
skim bubrezima. Danas se ona vie koristi. Zato, kad pasaa moe da se uradi ne samo na
bubrezima ve i na mnogim, naroito diploidnim, elijama? Verovatno da bi se okrivili majmuni! O tome sam opirno pisao u mojoj knjizi Nada za Srbiju na 243. strani...
Imuni sistem, dakle, treba da prepozna Hl-viruse, naroito one koji se nalaze na
njegovoj povrini. Time e biti inicirani B-limfociti da proizvedu antitela koja e se
vezati za sam virus ili elije u kojima se nalazi. Antitela pokreu kiler (ubice) elije Tlimfocite. B i C-limfociti ostaju dugo u organizmu i pamte viruse iz vakcine, brzo se
razmnoavaju, lue antigene, ,,kae se za viruse i inficirane elije - T-limfocite i
antitela - i spreavaju bolest.
O Vakcina moe biti napravljena od delova Hl-virusa gpl20, ali, potrebni su i dodaci adjuvansi. Budui da je rekombinantna tvorevina sa homologijom ljudskih elija i gena, za
HIV je potrebno vie vakcina. Gpl20 je, recimo, skriven a na borama oko omotaa virusa
ima hiljade aminokiselina. Dovoljno je da se samo jedna zameni i, vakcina je - propala!
A tek fuzioni faktor (grip!) smeten izmeu gpl20 i gp4l!
O Otkrivanjem OMA B3, roena je nada da se neto eventualno moe uraditi na planu
vakcine, ali, svi pokuaji su ostali bez zapaenijeg uspeha. Ima ideja da se gpl20 izoluje i
proizvede vakcina, ali, nije to samo protein ve i eer, to umnogome komplikuje stvari...
O U mojim knjigama se pominje NEF gen kao gen klasine kuge, i (za sada) teoretska
mogunost da se HIV ,,raskui, tj. iz njega ukloni ovaj gen i taj nekompletan Hl-virus pusti
da se bori protiv kompletnog virusa.
Nakon mojih predavanja u Los Anelesu, ispitivano je (opet) kako to da se kod
homoseksualaca iz San Franciska, koji veoma dugo ive sa HlV-om, ne razvija bolest. ta
je otkriveno? Da njihov HIV nema - NEF gen!

Zato? Postoje dva mogua objanjenja: ili se nije ukomponovao jo prilikom izrade u
laboratoriji, ili se, pak, HIV hibrid ,,raskuio nekim prirodnim procesom, recimo seljenjem
iz tela u telo.
Sve, dakle, ukazuje da bi formula mogue vakcine protiv HlV-a izgledala ovako: HIV
,,minus NEF gen!
O Pre petnaestak godina sam pisao Liku Montanjeu da nee biti vakcine protiv HlV-a.
Zato? Trenutno egzistira na stotine varijanti HlV-a a samo njegov omota ima hiljade
aminokiselina. Dovoljno je da se samo jedna zameni i vakcina - pada. A da ne govorimo o
fuzionom faktoru omotaa, faktoru gripa, koji je veoma promenljiv...
Lek je, naalost, opet trik da se narod - prevari!
O Citomegalovirus (CMV) injekcija kod imunokompromitovanih osoba moe da se
manifestuje kao makulopapulozni egzantem, povienom telesnom temperaturom,
poveanjem limfnih lezda i limfocitozom. CMV moe da ubrza razvoj toka bolesti
HIV/AIDS pacijenata.
O Treba osposobiti nekoliko centara sa NASBA sistemom, a tamo gde materijalni
uslovi to ne dozvoljavaju opredeliti se za kokultivaciju kako bi se kvalitetno analizirali
hrana, lekovi i vakcine.
O PCR je velika prevara. Pored mene, to tvrde i Malis i velika grupa potenih istraivaa.
Zato? Ne daje verodostojnu sliku infektivnih kopija. Gotovo hiljadama puta ih poveava da bi
oboleli od HIV/AIDS-a to pre bili uvueni u ,,leenje nedelotvornom oficijelnom terapijom.
PCR apsolutno sve umnoava iz ivog blata uz pomo enzima katalaze. Za etiri sata
stajanja na sobnoj temperaturi, nastaju stotine milijardi kopija estica svega i svaega.
NASBA, s druge strane, daje samo infektivne estice-kopije, a sve to je degenerisano
iz HlV-a i sve to je strano, ne multiplikuje se. Zahvaljujui ovome, od milijarde kopija
ostane svega desetak hiljada. NASBA moe ak da otkrije i infektivne estice kojih u
mikrolitru ima svega 3 - 10! Zato je nalaz PCR-a kod Todoxin-ove terapije esto ispod
granice detekcije. PCR nije dovoljno senzitivan za male koliine i mali broj virusa-kopija.
Pored toga daje i krosreaktivnost.
NASBA potkrepljuje i moju tvrdnju o autoreplikaciji HlV-a, jer ovaj, nepravilnom lin
earnom deobom bez karta, moe da kopira stotine estica samog sebe.
Valja rei da Todoxin osposobljava organizam za borbu sa HlV-om i oportunistikim
infekcijama, ali prevashodan cilj mog rada je ukazivanje na puteve infekcije kontaminiran
im vakcinama, lekovima i hranom, kao i skretanje panje na program sa veoma opasnim
planom, koji treba ili ublaiti ili oboriti. Zato mi je i potrebna pomo prvenstveno crnog
naroda Afrike i Amerike (gde je neophodno na to veem broju uraditi ,,saliva test), ali
nita manje i Azije i ostatka sveta podrazumevajui, naravno, i veoma ugroen narod
itavog biveg Sovjetskog Saveza.
Ne dozvolite da vas drugi teraju da mislite na njihov nain. Potraite u svojoj tradi
cionalnoj medicini reenja. Budite sigurni da tamo ima veoma dobrih i korisnih stvari.

I JO NETO O...
Retrovirusi i ritam sudbine
Sva iva bia, od siunih bakterija do insekata, biljaka i oveka, imaju ,,svoj virus koji
je ba njihov. Oni su posebno brojni kod toplokrvnih kimenjaka. Postoje mnogobrojne
porodice virusa sposobne da inficiraju oveka i da u njemu izazovu bolest - esto teku
(besnilo, polio, hepatitis, sidu, itd.).
Meu mnogobrojnim virusima koji inficiraju ivotinjske elije, jedna posebna grupa
virusa je ve dugo godina u centru panje mnogih laboratorija. To su retrovirusi (lat. retro
- nazad, natrag).
Otkriem Pejtona Rua (Pejton E. Rous) sa Rokfelerovog instituta za medicinska istrai
v a n ja u Njujorku da je kancer kod pilia prouzrokovan virusom kasnije nazvanim Rous
Sarcome virus (avian sarcoma virus), retrovirusi oko 1910. godine ulaze u naunu istori
ju. Nalazi P. E. Rua su doekani sa nevericom i punih 40 godina minulog veka su dalja
istraivanja na tom polju praktino prekinuta.
Ludvik Gros (Ludvvik Gross) je, pored ostalih istraivaa 60-ih godina, ponovo ,,otkrio retro
viruse kao i to da oni izazivaju tumore kod mieva i drugih ivotinjskih vrsta. U to vreme je jo
uvek suvereno vladala dogma molekulame biologije, ali e otkrie Vilijama Dareta (William Jar
rett) i Majrona Eseksa (Myron Essex) novog animalnog retrovirusa koji izaziva leukemiju kod
maaka (Feline leukemia virus -FLV), pokazati da je bolest izazvana egzogenim (spoljni, iz tueg
organizma) virusom. Kao to obino biva u trenutku novog otkria, i tada je panja bila okrenu
ta na drugu stranu - endogenim (unutranjeg porekla, potie iz samog organizma) virusima tako da se dugo ekalo na otkrie novih dokaza o postojanju infektivnih egzogenih retrovirusa.
Nizom naizgled odvojenih otkria, posebno otkriem enzima RNK zavisne DNK
polimeraze - reverzne transkriptaze, krajem 60-ih godina od Hauarda Temina (Hovvard
Temin) i Davida Baltimora (Davvid Baltimor), poelo je bolje razumevanje geneze nekih
kancera i mehanizama elijske diferencijacije. Razlog vie da se istraivake laboratorije
okrenu istraivanju osobina retrovirusa koje bacaju novo svetlo na poreklo jednog dela
genetske osnove elija i protok genetskih informacija.
Dr Hauard Temin, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1975. (istraivanje naina
kojima neki virusi izazivaju kancer) od 1960. radi na Univerzitetu Vinskonsin na retro
virusima, smatra da nasledna osnova retrovirusa u ciklusu vlastite replikacije prolazi kroz
dve specifine (i neophodne) etape: najpre se RNK transkribuje u DNK, a potom se ova DNK
ugrauje u hromozome elije domaina. Genom virusa sadri dva molekula RNK, od kojih
je svaki sposoban da se replikuje u infektivnom virusu. RNK sadri najmanje tri gena - gag,
pol i env. Na strukturnom planu, ovi RNK virusi poseduju sve karakteristike i-RNK eukar
iotske elije. Naeno je da je za ovaj genom virusa vezana t-RNK elijskog porekla, koja

slui za inicijaciju sinteze virusne DNK. Enzim koji omoguava da se prepisuje RNK u DNK
je RNK zavisna DNK polimeraza, krae - reverzna transkriptaza.
Poev od tog integrisanog ,,provirusa, formira se vie vrsta RNK od kojih neki slue
za sintezu virusnih proteina. Drugi molekuli ine genomsku RNK. Virioni (zrele virusne
partikule) formiraju se i pupe ka spoljanosti prolazei kroz plazma-membranu elije.
Tako nastaje slobodan retrovirus koji sada moe da zarazi drugu eliju. Dakle, jedna grupa
elijskih gena ine - provirus.
Retrovirusi su po mnogo emu izuzetna grupa virusa koji se mogu, na osnovu naina
transmisije, podeliti na endogene (prenose se genetskim materijalom) i egzogene. Ovi
drugi, egzogeni retrovirusi, mogu izazvati kancere kod velikog broja ivotinjskih vrsta, pri
emu najverovatnije i drugi faktori pospeuju dalji razvoj bolesti.
Mo transformacije zdrave u kanceroznu eliju nemaju svi retrovirusi. Neki od njih su
nesposobni da izazovu transformaciju, drugi izazivaju tumore samo posle dugog perioda
latencije, a neki od retrovirusa su sposobni da izazovu bolest samo nekoliko nedelja nakon
njihovog iniciranja u ivotinjski organizam.
Ako se smatra da ivotni ciklus retrovirusa poinje kopijom RNK - DNK (dakle, po
redu RNK - DNK - RNK), retrovirusi su nezavisni elementi sposobni da se u jednom
trenutku svog ciklusa ugrade u elijski genom, a zatim repliciraju u isto vreme kada i DNK
elije. Ako se smatra da se poetak ciklusa nalazi na nivou provirusa (dakle, u poretku DNK
- RNK - DNK), tada retrovirusi nisu nita drugo do elijski geni koji imaju svojstvo da mogu
da se privremeno izvuku izvan genoma - kao privremena promena mesta