TRANSFORMATORI

Osnovi elektroenergetike

Sadraj
Uopteno o transformatorima
Uloga transformatora
Naprezanja kod transformatora
Osnovni elementi konstrukcije transformatora
Princip rada, osnovne jednacine
Ekvivalentna ema transformatora
Gubici i stepen iskoricenja transformatora
Trofazni transformatori
Glavne karakteristike pojedinih sprega trofaznih
transformatora
Paralelni rad transformatora
Specijalni transformatori
2

Transformator
Transformator je statiki elektrotehniki aparat koji,
pomou elektromagnetne indukcije, pretvara jedan
sistem naizmeninih struja u jedan ili vie sistema
naizmeninih struja iste uestanosti i obino razliitih
vrednosti struja i napona.
Uloga transformatora u elektroenergetskom sistemu je
veoma znaajna jer on omoguuje ekonominu,
pouzdanu i bezbednu proizvodnju, prenos i distribuciju
elektrine energije pri najprikladnijim naponskim
nivoima.
Dakle, njegovom primenom se, uz veoma male gubitke
energije, reavaju problemi raznih naponskih nivoa i
meusobne izolovanosti kola koje se nalaze na razliitim
naponskim nivoima. Ovde e, pre svega, biti rei o
3
energetskim transformatorima.

Trofazni distributivni transformator

Naprezanja kod transformatora

Transformator treba da bude projektovan i izraen tako da
izdri mogua naprezanja kojima je izloen tokom svog ivotnog
veka.
Naprezanja u osnovi moemo da svrstamo u tri glavne grupe:
elektrina, mehanika i toplotna.
Kod elektrinih naprezanja pre svega treba obratiti panju na
prenapone koji se javljaju kao posledica prekidanja u kolu,
atmosferskih pranjenja, lukova prema zemlji, kratkih spojeva,
kao i ispitnih napona.
Pojave praene velikim strujama u odnosu na naznaene (kratki
spojevi u mrei, kao i ukljuenje transformatora u praznom
hodu), opasne su sa stanovita mehanikih i toplotnih
naprezanja (ova naprezanja su proporcionalna sa kvadratom
struje).
Do poveanih toplotnih naprezanja dolazi i kod preoptereenja
transformatora.
Takoe treba obratiti panju i na buku transformatora.
5

Osnovni elementi konstrukcije

transformatora
U pogledu konstrukcije, transformator se
sastoji iz sledeih osnovnih delova:
magnetskog kola,
namotaja,
izolacije,
transformatorskog suda,
pomonih delova i pribora.
6

Osnovni elementi konstrukcije

transformatora
dilatacioni sud
VN izolator
NN izolator
sud
magnetsko kolo
namotaj
rebra za
hlaenje

tokovi za
transport
kanal za oticanje ulja

Osnovni elementi konstrukcije

transformatora
Magnetsko kolo se gradi od visokokvalitetnih
hladnovaljanih orijentisanih transformatorskih limova.
Da bi se smanjila struja magneenja (pobudna struja)
tei se uzimanju to kvalitetnijeg lima, sa velikom
relativnom permeabilnou, i primenjuju se
odgovarajua konstrukciona i tehnoloka reenja u
izradi magnetskog kola.
Radi smanjenja gubitaka usled vihornih (vrtlonih)
struja, koriste se meusobno izolovani limovi male
debljine (0,30, 0,27 i 0,23mm).
Osnovni fiziki elementi magnetskog kola su stubovi
(jezgra), oko kojih su smeteni namotaji i jarmovi (donji
i gornji).
8

Osnovni elementi konstrukcije

transformatora
Stubovi imaju stepeniasti oblik i popunjavaju se
paketima limova odgovarajue irine, kako bi
ispuna prostora opisanog kruga bilo to bolja.
Kod transformatora velikih snaga, u jezgra se
stavljaju kanali (poduni, irine 6mm) i prema
potrebi jedan popreni (irine10-15mm), kako bi
kroz njih moglo da cirkulie ulje i hladi magnetsko
kolo.
Magnetsko kolo se pritee odgovarajuim steznim
sistemom kako bi se dobila to bolja mehanika
kompaktn
9

Osnovni elementi konstrukcije

transformatora
Namotaji se prave od okruglog, profilnog ili
trakastog provodnika od bakra ili aluminijuma,
materijala koji imaju mali elektrini otpor.
Namotaj koji se prikljuuje na napajanje se
naziva primar, dok se namotaj koji je spojen na
prijemnik naziva sekundar.
Osnovni oblici namotaja prema nainu izrade su:
spiralni, slojeviti i presloeni.
Gustine struje za namotaje uljnih transformatora
su 2-4,5 A/mm2.
10

Osnovni elementi konstrukcije

transformatora
Izolacija predstavlja kombinaciju celuloze (papir,
prepan) i izolacionog ulja u sluaju uljnih
transformatora, odnosno vrste izolacije (staklene
tkanine impregnirane epoksidnim, silikonskim ili
drugim sintetikim smolama) u kombinaciji sa
vazduhom kod suvih transformatora (do 36kV).
Izolaciono (transformatorsko) ulje, osim poboljanja
izolacionih svojstava, obezbeuje i hlaenje
transformatora, jer zbog svog velikog specifinog
toplotnog kapaciteta mnogo bolje odvodi toplotu sa
magnetskog kola i namotaja na sud i rashladni sistem.
Meutim, treba imati u vidu da je ulje zapaljivo i da
lako gori. Izolacija provodnika je najee lak ili papir.
11

Osnovni elementi konstrukcije

transformatora
Transformatorski sud postoji kod uljnih
transformatora i izrauje se od kvalitetnog elika
sa ojaanjima. Oblik suda zavisi od naina
hlaenja, pa bone strane mogu biti glatke,
valovite ili sa cevima za hlaenje.
Pomoni delovi i pribor transformatora: natpisna
ploica, provodni izolatori za povezivanje sa
mreom, dilatacioni sud (konzervator), regulator
napona, prikljuak za uzemljenje, dep
termometra pokaziva nivoa ulja, slavina za
isputanje ulja, itd.
12

Princip rada, osnovne jednaine

Na primarni namotaj transformatora dovodi se
elektrina energija u obliku naizmeninog
napona, koja u magnetno spregnutom
sekundarnom namotaju indukuje odgovarajuu
naizmeninu elektromotornu silu, odnosno
struju, koja se koristi za napajanje prijemnika,
prikazanog impedansom Z2.
Dakle, primarni namotaj se ponaa kao prijemnik,
dok se sekundarni namotaj ponaa kao izvor
elektrine energije
13

Princip rada, osnovne jednaine

m
i1

u1

i2

u2

Z2

14

Princip rada, osnovne jednaine

Fluksni obuhvati (ukupni magnetni fluksovi) primarnog i
sekundarnog namotaja, 1 i 2, su:

1 = N 11 = N 11 + N 1 m = L1 i1 + N 1 m ,
2 = N 2 2 = N 2 + N 2 m = L 2 i 2 + N 2 m ,
gde je:
N1 i N2 broj navojaka primarnog i sekundarnog namotaja,
respektivno,
1 i 2 ukupni magnetni fluks po navojku primarnog i
sekundarnog namotaja, respektivno,
1s i 2s rasuti magnetni fluks po navojku primarnog i
sekundarnog namotaja, respektivno.
m zajedniki magnetni fluks po navojku,
L1s i L2s rasute induktivnosti primarnog i sekundarnog namotaja,
respektivno.
15

Princip rada, osnovne jednaine

Osnovne jednaine naponske ravnotee:

dm
d 1
d i1
u1 = R1 i1 +
,
= R1 i1 + L1
+ N1
dt
dt
dt
dm
d 2
d i2
u 2 = R2 i 2 +
= R2 i2 + L2
+ N2
,
dt
dt
dt

gde je:
u1 napon na koji je prikljuen primarni namotaj,
u2 napon na prikljucima sekundarnog namotaja,
R1 i R2 aktivne otpornosti primarnog i
sekundarnog namotaja, respektivno.
16

Ekvivalentna ema transformatora

Ekvivalentna ema transformatora predstavlja
pojednostavljeni model pomou kojeg moemo, na
posredan nain, bez stvarnog optereenja, da
predvidimo ponaanje transformatora u raznim
uslovima rada.
Parametre ekvivalentne eme odreujemo na
jednostavan nain iz standardnih ispitivanja
transformatora u ogledu praznog hoda i kratkog spoja.
Sve veliine i parametri ekvivalentne eme su fazne
vrednosti, a veliine i parametri sekundara svedeni su
na primar (preraunati sa kvadratom odnosa broja
navojaka na primar), tako da je npr. R'2=(N1/N2)2R2.
17

Ekvivalentna ema transformatora

I1

R1

L1

I 2

R2

L2

I0
Ip

Im
Z 2

U1
R0

U 2

X0

18

Ekvivalentna ema transformatora

Veliine i parametri ekvivalente eme su:
I0 struja praznog hoda,
Ip aktivna komponenta struje praznog hoda,
Im reaktivna komponenta struje praznog
hoda (struja magneenja),
R0 ekvivalentna otpornost u praznom hodu
(fiktivna otpornost pomou koje uzimamo u
obzir gubitke u praznom hodu),
X0 reaktansa magneenja.
19

Gubici i stepen iskorienja

transformatora
Pri procesu preobraaja elektrine energije u transformatoru
jedan deo energije se pretvara u toplotu, to sa stanovita
korisnika predstavlja gubitke.
U odnosu na gubitke usled magneenja ("gubici u gvou"),
gubici usled optereenja ("gubici u bakru") su znaajniji po
veliini i posledicama, zato to izolacija provodnika namotaja
predstavlja najosetljiviji deo transformatora s obzirom na
toplotna naprezanja.
Toplota proizvedena gubicima zagreva delove transformatora
(magnetsko kolo, namotaje, izolaciju, sud) i izaziva porast njihove
temperature u odnosu na okolnu sredinu (ambijent).
Porast temperature, u optem sluaju, zavisi od veliine i
vremenske funkcije optereenja (trajni rad, ciklini rad i rad u
vanrednim uslovima) i naina i efikasnosti hlaenja.
Sa porastom naznaene snage transformatora, problem
zagrevanja postaje sve izraeniji, jer su gubici priblino srazmerni
sa zapreminom, a odvoenje toplote sa povrinom.
20

Gubici i stepen iskorienja

transformatora

U cilju odreivanja gubitaka i drugih parametara transformatora,

sprovode se ogled praznog hoda i ogled kratkog spoja.
Ogled praznog hoda se prvenstveno sprovodi u cilju odreivanja
gubitaka u praznom hodu, P0, to priblino odgovara gubicima u
"gvou", i struje praznog hoda.
Relativna vrednost struje praznog hoda je oko 1-3% u odnosu na
naznaenu struju (kod transformatora velikih snaga i manje od
1%).
Budui da su parametri poprene grane obino mnogo vei od
parametara uzdune grane ekvivalentne eme, prilikom analize
ovog ogleda zanemaruju se parametri uzdune grane.
Na osnovu rezultata ogleda, mogu se odrediti veliine i parametri
poprene grane ekvivalentne eme (Ip, Im, R0 i X0).
Sam ogled se provodi tako da na jedan od namotaja (obino nieg
napona) prikljuimo naznaeni napon, a prikljuke drugog
21
namotaja ostavimo otvorenim.

Gubici i stepen iskorienja

transformatora
Ogled kratkog spoja se prvenstveno sprovodi u cilju
odreivanja gubitaka usled optereenja, Pk, to priblino
odgovara gubicima u "bakru", i napona kratkog spoja.
Na osnovu rezultata ogleda mogu se odrediti parametri
uzdune grane ekvivalentne eme, pri emu se zanemaruju
parametri poprene grane.
Sam ogled se sprovodi tako da jedan od namotaja (obino
vieg napona), kod kratko spojenih prikljuaka drugog
namotaja, prikljuimo na napon koji postepeno
poveavamo od nule do one vrednosti pri kojoj se
uspostavlja naznaena vrednost struje u namotajima.
Ovu vrednost napona nazivamo naponom kratkog spoja, i
oznaavamo sa Uk.
22

Gubici i stepen iskorienja

transformatora
Napon kratkog spoja slui za odreivanje pada
(promene) napona u transformatoru usled
optereenja (pomou tzv. Kapovog trougla),
veliine stvarne struje kratkog spoja, kao i za
ispitivanje mogunosti paralelnog rada dvaju ili
vie transformatora.
Pad napona predstavlja algebarsku razliku izmeu
napona primarnog namotaja U1 i svedenog
napona sekundarnog namotaja U2'.
Relativna vrednost napona kratkog spoja,
uk=Uk/Un, kod distributivnih transformatora iznosi
4-6% u odnosu na naznaeni napon.
23

Gubici i stepen iskorienja

transformatora
Na osnovu poznavanja gubitaka praznog hoda i
gubitaka usled optereenja odreuje se stepen
iskorienja transformatora:
P2 n
S n cos
izlazna snaga P2 n
n =
=
=
=
,
ulazna snaga P1n P2 n + Pgn S n cos + P0 n + PTn

gde je S prividna snaga sekundara

transformatora, indeks n oznaava naznaenu
vrednost.
Kod proizvoljnog optereenja, izraenog pomou
sainioca b, gde je b=I2/I2n, stepen iskorienja
iznosi:
S n cos
( ) =
.
2
S n cos + P0 n + PTn

24

Trofazni transformatori
Kod trofaznih transformatora mogua su, u osnovi, dva
tehnika reenja grupa od tri jednofazna transformatora
sa zasebnim magnetskim kolima ili jedan trofazni
transformator sa zajednikim magnetskim kolom.
Grupa jednofaznih transformatora se obino primenjuje za
velike jedinice u Americi (amerika transformacija) i ima
prednost vezanu za transport, odravanje i obezbeenje
rezerve, jer su kvarovi transformatora uobiajeno na jednoj
fazi, ali je u osnovi skuplja (oko 15%) jer se ne koristi
injenica da je zbir trenutnih vrednosti uravnoteenih
fluksova u sve tri faze jednak nuli i zahteva vie prostora.
Trofazni transformatori sa zajednikim magnetskim kolom
se esto primenjuju u Evropi (evropska transformacija).
25

Trofazni transformatori

26

Trofazni transformatori
Namotaji trofaznih transformatora spreu se u:
trougao,
zvezdu,
slomljenu zvezdu (cik-cak sprega).
Prema vaeim standardima prikljune stezaljke, odnosno
provodni izolatori oznaavaju se sa slovnim oznakama U, V,
W, N (ranije A, B, C, N).
Ispred slovne oznake za pojedinu fazu se stavljaju brojane
oznake za oznaavanje visine napona namotaja: broj "1" za
visokonaponski namotaj (VN), "2" za niskonaponski
namotaj (NN) kod dvonamotajnih transformatora, odnosno
srednjenaponski namotaj (SN) kod tronamotajnih
transformatora i "3" za NN namotaj kod tronamotajnih
transformatora.
27

Trofazni transformatori
3U

3V

3W

1N

1U

1V

1W

2N

2U

Slika 1 Primeri trofaznih namotaja

a) NN namotaj spojen u trougao,
b) b) VN namotaj spojen u zvezdu i
c) slomljenu zvezdu,

2V

2W

28

Trofazni transformatori
Krajevi namotaja oznaavaju se brojnim
oznakama "1" za poetak i "2" za kraj
(svretak), i to posle slovne oznake, npr. 1U2
za svretak VN namotaja prve faze.
Uz krajeve, potrebno je definisati i smer
motanja namotaja oko stuba ("desni" ili
"levi").

29

Glavne karakteristike pojedinih

sprega trofaznih transformatora
Glavne karakteristike pojedinih sprega trofaznih transformatora su:
trougao (oznaka D za VN, odnosno d za NN) budui da su
meufazni i fazni naponi jednaki, ova sprega, u odnosu na spregu
zvezda, zahteva vei broj navojaka manjeg preseka (radi 3 puta
manje struje), uz vee uee izolacije. Ovo ima za posledicu veu
koliinu bakra kod visokonaponskih transformatora.
zvezda (oznaka Y za VN, odnosno y za NN) fazni napon je 3 puta
manji od meufaznog (prikljuenog) napona. Ako je namotaj
sekundarni, postoji mogunost primene dva napona, meufaznog,
izmeu krajeva prikljuaka i faznog napona izmeu jedne faze i
neutralne take.
slomljena zvezda (oznaka z) ova sprega se iskljuivo primenjuje za
NN namotaje. Namotaj pojedine faze sainjavaju dva redno
povezana polunamotaja koji nisu na istom stubu. U odnosu na
spregu zvezda, ovaj namotaj zahteva 15,5% vie bakra, meutim
lako podnosi nesimetrino optereenje, pa se, iako je skuplji,
primenjuje kod distributivnih transformatora manjih snaga.
30

Glavne karakteristike pojedinih

sprega trofaznih transformatora
Kada je izveden i prikljuak na zvezdite ili neutralnu taku,
oznaci sprege dodaje se i slovo N, odnosno n.
Sprega Yyn primenjuje se kod distributivnih transformatora
manje snage. Prednosti upotrebe ove sprege su manja
potronja bakra i izolacije u odnosu na z-spregu (sa gledita
proizvoaa), odnosno mogunost raspolaganja sa dva
naponska nivoa linijski napon za elektromotore, a fazni za
osvetljenje i jednofazne potroae (sa gledita korisnika).
Nedostatak ove sprege je znatno odstupanje od normalnih
vrednosti kada je optereenje nesimetrino, to je naroito
izraeno kada se primenjuje grupa od tri jednofazna
transformatora. Zato se ova sprega iskljuivo koristi kod
trofaznog trostubnog transformatora.

31

Glavne karakteristike pojedinih

sprega trofaznih transformatora
Sprega Yd se takoe upotrebljava u distributivnim
mreama, kada su snage i naponi vei nego u prethodnom
sluaju. Ovakvi transformatori se uglavnom koriste za
napajanje trofaznih potroaa.
Sprega Dyn se koristi esto, kod elektrana (za povienje
napona), odnosno kod prijemnika (za snienje napona), u
irokom dijapazonu snaga.
Sprega Yzn ima sve dobre osobine sprege Yyn u pogledu
raspoloivosti linijskih i faznih napona, a uticaj nesimetrije
je zanemarljivo mali. To je plaeno oko 15% veim utrokom
bakra za namotaje u odnosu na spregu zvezda. Ova sprega
je posebno povoljna za napajanje tiristorskih i diodnih
ispravljaa, jer doprinosi redukciji viih harmonika koji se iz
ispravljaa prenose u mreu na koju je prikljuen primar i
koji izazivaju izoblienje napona.
32

Glavne karakteristike pojedinih

sprega trofaznih transformatora
Uz sprege, potrebno je definisati grupu sprege (satni
broj) odnosno fazni stav (pomeraj) izmeu primarnih i
sekundarnih napona istoimenih faza.
Termin satni broj je uveden zbog analogije sa satom
(fazori se obeleavaju kao kazaljke sata), dok fazni stav
o kome je re iznosi n30, gde je n ceo broj od 0 do 11.
Obino se fazor primarnog napona prve faze (U, stara
oznaka A) stavlja u poloaj 0 (12) sati, bez obzira na
njegovu spregu i fiziko postojanje.
Kod nas su standardizovane sledee sprege: grupa "0"
primenjuju se sprege Yy0, grupa "5" primenjuju se
sprege Yd5, Dy5 i Yz5.
33

Paralelni rad transformatora

Paralelni rad dvaju ili vie transformatora se ostvaruje
spajanjem istoimenih prikljuaka visokonaponske strane
svih transformatora na odgovarajue faze visokonaponske
mree i spajanjem istoimenih prikljuaka niskonaponske
strane svih transformatora na odgovarajue faze
niskonaponske mree.
Paralelni rad se moe vriti preko sabirnica ili preko mree.
Iako je u osnovi ovo reenje skuplje nego izbor jednog
transformatora vee snage, njemu se pribegava u
sluajevima podmirivanja potrebe dodatnih prijemnika koji
ranije nisu bili predvieni, podmirenja povremenih
dodatnih optereenja, etapne izgradnje trafostanice ili
potrebe za veom pogonskom sigurnou koja se ogleda u
dranju rezervnog transformatora za sluaj kvara jednog od
transformatora.
34

Paralelni rad transformatora

Uslovi koje transformatori moraju ispuniti, da bi radili u paralelnom
radu, su sledei:
primarni namotaji moraju da budu predvieni za isti napon i odnosi
transformacije moraju biti jednaki, da bi sekundarni naponi u
praznom hodu bili jednaki. Pod odnosom transformacije, prema
standardu, podrazumevamo odnos naznaenih napona prikazan na
natpisnoj ploici.
Da bi sekundarni naponi bili u fazi, transformatori moraju pripadati
istoj grupi sprege.
Da bi izbegli struje izjednaenja (uravnoteenja), koje izazivaju
preoptereenje jednog, odnosno podoptereenje drugog
transformatora, relativni naponi kratkog spoja moraju biti jednaki
dozvoljava se tolerancija 10% u odnosu na aritmetiku srednju
vrednost relativnih napona kratkog spoja svih transformatora. S
ovim u vezi je i preporuka da naznaene snage transformatora treba
da budu priblino jednake (nema smisla povezivati u paralelni rad
transformatore koji imaju odnose naznaenih snaga vee od 1:3).
35

Paralelni rad transformatora

sabirnice
U n1

TI

TII

S n I , uk I

S n II , uk II

sabirnice

U n2

Slika 2 Paralelni rad dva transformatora

36

Specijalni transformatori
Pod standardnim (najznaajnijim i najeim) transformatorom
do sada smo podrazumevali energetski, uljni, po broju faza
trofazni ili jednofazni, po broju faznih namotaja dvonamotajni
(i to razdvojeni), po vrsti napona sinusnog oblika uestanosti
50Hz.
Postoji veliki skup drugih specijalnih (nestandardnih)
transformatora, koji se, barem po nekoj osobini, razlikuju od
standardnih.
Ovde emo nabrojati i ukratko opisati samo najznaajnije:
tronamotajni transformatori. Ovi transformatori imaju, osim
primara i sekundara, jo jedan namotaj za prenos snage.
Mogue kombinacije su sa jednim primarom i dva sekundara,
odnosno dva primara i jednim sekundrom. Upotrebljavaju se u
razvodnim postrojenjima sa tri razliita naponska nivoa.
37

Specijalni transformatori
autotransformatori. Oni imaju samo jedan namotaj
primar i sekundar su fiziki (galvanski) sjedinjeni, ali
postoji visokonaponska i niskonaponska strana.
Ovakva izvedba je, u odnosu na dvonamotajne iste
snage, ekonominija jer ima manju masu aktivnog dela
(magnetskog kola i namotaja), uz vei stepen
iskorienja; meutim manje je pouzdana zbog
postojanja galvanske veze izmeu (delova) namotaja, a
rektansa rasipanja je mnogo manja.
Trofazni autotransformatori se esto prave za velike
snage.
38

Specijalni transformatori
I1
I2
N1
U1

N2
U2

Slika 3 Autotransformator

39

Specijalni transformatori
transformatori sa izvodima (regulacioni transformatori)
se koriste tamo gde je potrebno da se odnos
preobraaja menja: u elektrolunim peima radi
prilagoenja napona proizvodnom ciklusu, odnosno u
elektroenergetskim sistemima radi odravanja napona
u propisanim granicama jer se padovi napona znatno
menjaju sa optereenjem.
To se tehniki sprovodi promenom "aktivnog" broja
navojaka jednog namotaja.
Biranje izvoda se vri u beznaponskom stanju ili pod
optereenjem, to je sloenije jer se struja ne sme
prekidati, niti se dva susedna navojka ili grupe navojaka
smeju direktno spojiti, jer bi u tom sluaju njima tekla
struja kratkog spoja.
40

Specijalni transformatori
merni transformatori su ureaji ije su osnovne
funkcije svoenje velikih struja (strujni) i napona
(naponski) na one struje i napone koji se mogu meriti
standardnom mernom opremom i poveanje sigurnosti
rada putem galvanskog odvajanja od kola sa velikim
strujama i naponima. Oni moraju verno da prenose, sa
to manjom grekom, amplitudu i fazni pomeraj
primarnih struja, odnosno napona.
pretvarai za pretvaranje broja faza (3 u 2, 6, 12),
transformatori za energetske pretvarae sa
nesinusoidalnim naponima i strujama,
41

Specijalni transformatori

suvi transformatori porast potronje elektrine energije i

ograniavanje graevinskog prostora za smetaj trafo stanice,
nametnuli su zahtev da se transformator umesto u posebnim i
udaljenim trafo stanicama ugrauje u samim centrima potronje, kao
to su: veliki stambeni, poslovni, sportski, industrijski i drugi objekti.
U ovakvim objektima postavljaju se veoma strogi zahtevi za
nezapaljivost transformatora, smanjenje smetajnog prostora, niu
buku, jednostavnu i jeftinu montau i odravanje i zatitu prirodne
sredine.
Radikalan razvoj izolacionih materijala u visokim termikim klasama
(nomex, delmat, vitroplast, teflon), kao i izolacionih lakova za
impregnaciju namotaja, omoguio je postizanje viih temperatura
namotaja nego kod uljnih (via klasa izolacije).
Meutim, uz iste parametre (snaga, naponi), obino su nekoliko puta
skuplji nego uljni.
Veliku panju treba posvetiti tehnologiji izrade namotaja.
42

Specijalni transformatori
Kao posebnu vrstu spomenuemo transformatore koji se
upotrebljavaju u ureajima za zavarivanje.
Njegova osnovna uloga je da smanji napon mree (380V, 220V), na
napon od 50V, koji je dovoljan za paljenje luka, a bezopasan za
rukovaoca.
Zbog neprestanih kratkih spojeva koje stvaraju kapljice istopljenog
metala elektrode, aparati za zavarivanje mogu da imaju poseban izvor
struje, obrtnu mainu ili specijalni transformator.
Dodatno, kako ne bi dolo do trenutnog topljenja elektrode, struja
kratkog spoja aparata za zavarivanje mora biti ograniena na najvie
dva puta veu vrednost od naznaene.
Da bi se to postiglo, transformator mora imati veliko rasipanje
(relativni napon kratkog spoja oko 80%), ili se transformator izrauje
sa normalnim rasipanjem, a na red sa njim se stavlja navoj velike
induktivnosti ili, ponekad, otpornost velikog omskog otpora.
43

Literatura
M. Milankovi, D. Peri, I. Vlaji-Naumovska,
Osnovi elektroenergetike, Visoka kola
elektrotehnike i raunarstva strukovnih studija,
Beograd, 2013.

44