PROMENE U DRUTVENO-EKONOMSKOJ

STRUKTURI ZEMLJE

O D L U K A P R E D S E D N I T V A AVNOJ-a O P R E L A Z U U D R A V N U
SVOJINU NEPRIJATELJSKE IMOVINE, O DRAVNOJ UPRAVI
NAD IMOVINOM NEPRISUTNIH LICA I O SEKVESTRU
N A D I M O V I N O M KOJU S U O K U P A T O R S K E V L A S T I
PRISILNO OTUILE
1. novembra 1944.
Clan 1
D a n o m stupanja na snagu o v e O d l u k e p r e l a z i u dravnu s v o j i n u :
1. sva i m o v i n a N e m a k o g R a j h a i n j e g o v i h d r a v l j a n a k o j a se nalazi na t e r i t o r i j i J u g o s l a v i j e ;
2. sva i m o v i n a lica n e m a k e n a r o d n o s t i , izuzev N e m a c a k o j i su se
b o r i l i u r e d o v i m a N a r o d n o o s l o b o d i l a k e v o j s k e i partizanskih o d r e d a
J u g o s l a v i j e ili su p r i p a d n i c i neutralnih d r a v a a nisu se drali n e p r i j a teljski za v r e m e okupacije;
3. sva i m o v i n a ratnih zloinaca i n j i h o v i h p o m a g a a , bez o b z i r a
na n j i h o v o d r a v l j a n s t v o , i bez o b z i r a na d r a v l j a n s t v o , i m o v i n a s v a k o g
lica k o j e j e p r e s u d o m graanskih ili v o j n i h sudova o s u e n o n a g u b i t a k
imovine u korist drave.
Imovina jugoslovenskih dravljana pada u t o m sluaju p o d udar
o v e Odluke, b e z o b z i r a da li se nalazi u z e m l j i , ili inostranstvu.

Clan 2.
I m o v i n a otsutnih lica k o j a su u t o k u o k u p a c i j e nasilno o d v e d e n a
od strane n e p r i j a t e l j a ili su sama izbegla, prelazi u D r a v n u u p r a v u nar o d n i h d o b a r a i n j o m e e se u p r a v l j a t i k a o sa p o v e r e n i m d o b r o m do konanog r e e n j a o s v o j i n i .
I m o v i n a k o j a j e p o d p r i t i s k o m o k u p a c i o n i h v l a s t i prela u s v o j i n u
treih lica p a d a d o d a l j e g r e e n j a p o d sekvestar d r a v e . . .
lan 4
S v a k a i m o v i n a k o j a p o t p a d a p o d lan 1 i 2 o v e Odluke, i za k o j u
v e p o s t o j i presuda g r a a n s k i h ili v o j n i h sudova, ili j e v e p r e donoenja O d l u k e prela u d r a v n u s v o j i n u ili p o d d r a v n u upravu, ili sekv e s t a r u p o j e d i n i m f e d e r a l n i m j e d i n i c a m a d e m o k r a t s k e f e d e r a t i v n e Jug o s l a v i j e , s t a v l j a se p o d u p r a v u i n a d z o r D r a v n e u p r a v e n a r o d n i h dobara p r i P o v e r e n i t v u za t r g o v i n u i i n d u s t r i j u . O v o se odnosi na imovinu k o j u P o v e r e n i t v o za t r g o v i n u i i n d u s t r i j u oglasi za i m o v i n u od opteg d r a v n o g z n a a j a . .
Slubeni list DFJ, br. 2, 6. februara 1945, 1314.
1 Odluka je doneta u novembru 1944. a objavljena februara 1945. Ovopi
odlukom stvorena je pravna osnova masovne eksproprijacije imovine Treeg Rajha,
nemake narodnosne grupe, ratnih zloinaca i saradnika okupatora. Boris Kidri
je naziva eksproprijacijom na patriotskoj osnovi". Nova vlast je zapoela radikalnije promene u sferi drutveno-ekonomskih odnosa kada su trajno zaposednute
oblasti s ekonomski snanim izvorima; rat se bliio kraju i revolucija je poela
s politikog da prelazi na socijalno-ekonomsko polje.

HAK

Z A K O N
O ODUZIMANJU R A T N E DOBITI STEENE ZA V R E M E
NEPRIJATELJSKE OKUPACIJE
24. maja 1945.
Clan 1
Ratnom dobiti, koja pada pod udar ovog Zakona, smatra se o n a j
viak (uveanje) imovine, ma u kom obliku on bio, k o j i je na dan 9
m a j a 1945 godine imalo pravno ili fiziko lice preko imovine koju je to
lice posedovalo 6 aprila 1941 godine, a k o j i viak potie iz privredne
ili druge delatnosti vrene za vreme rata u z e m l j i ili van n j e uz iskoriavanje izuzetnih ratnih prilika i bede naroda, te prelazi normalnu
dobit koju bi to lice m o g l o stei u normalnim (redovnim) uslovima privreivanja, a u s v o j o j ukupnoj vrednosti iznosi vie od 25.000. dinara DFJ. . .
Clan 4
1) Visinu ratne dobiti utvruje komisija od 5 lanova k o j e postavlja i smenjuje narodnooslobodilaki odbor u i j e m sastavu postoji
poreski odeljak, a za pravna lica komisija od 5 lanova k o j e postavlja
i smenjuje Okruni narodnooslobodilaki o d b o r . . .
Slubeni list DFJ, br. 36, 29. maj 1945, 294296.

Z A K O N
O AGRARNOJ R E F O R M I I KOLONIZACIJI
23. avgusta 1945.
I Opte odredbe
Clan 1
U cilju dodeljivanja z e m l j e zemljoradnicima k o j i nemaju z e m l j e
ili je i m a j u nedovoljno, izvrie se na celoj teritoriji Demokratske Federativne Jugoslavije agrarna reforma i kolonizacija ostvarujui naelo: Zemlja pripada onima k o j i je obrauju.
Clan 2
I
Dodeljeno zemljite prelazi u privatnu svojinu lica kome je dodeljeno i odmah e se upisati u zemljine knjige.
I I Eksproprijacija
Clan 3
Da bi se stvorio zemljini fond potreban za dodeljivanje, u smislu
:lana 1, kao i radi stvaranja ili dopunjavanja velikih dravnih uglednih
i oglednih poljoprivrednih dobara, oduzee se od sadanjih vlasnika i
prei e u ruke drave sledea poljoprivredna dobra:
a) veliki posedi, tj. takva poljoprivredna i umarska dobra ija
ukupna povrina prelazi 45 hektara ili 25 do 35 hektara obradive z e m l j e
(oranice, livade, vonjaci i vinogradi), ako se iskoriuju putem zakupa
ili najamne radne snage;
b) zemljini posedi u svojini banaka, preduzea, akcionarskih
drutava i drugih privatno-pravnih lica i drugih pravnih lica odreenih
zakonom, izuzev onih delova tih zemljita k o j i e se vlasnicima ostaviti

746

za industrijske, graevinske, naune, kulturne i druge drutveno korisne svrhe;

v) zemljini posedi crkava, manastira, verskih ustanova i svih vrsta zadubina, svetovnih i verskih;
g) viak obradive z e m l j e z e m l j o r a d n i k i h poseda iznad z a k o n o m
odreenog maksimuma;
d) viak o b r a d i v e z e m l j e iznad 3 do 5 hektara i j i vlasnici nisu
zemljoradnici po glavnom zanimanju te ga ne o b r a u j u sami sa s v o j o m
p o r o d i c o m ve putem zakupa ili n a j a m n o m r a d n o m snagom;
) zemljini posedi k o j i su u toku rata ma iz k o g razloga ostali
bez sopstvenika i bez pravnog n a s l e d n i k a . . .
Clan 5
1) M a k s i m u m z e m l j o r a d n i k o g poseda, k o j i e ostati u svojini
zemljoradnika k o j i ga obrauju sa s v o j o m p o r o d i c o m (lan 3, ta. g)
odredie se z e m a l j s k i m zakonima, s tim da ne m o e biti m a n j i od 20 ni
vei od 35 hektara obradive zemlje. U o v i m granicama o d r e i v a n j e maksimuma vrie se u svakom p o j e d i n o m sluaju s o b z i r o m na b r o j lanova p o r o d i c e (zadruge), kvalitet zemljita i vrstu kulture.
2) U planinskim k r a j e v i m a ako je z e m l j a v r l o slaba, ili u sluaju
gde p o s t o j i vea porodina zadruga m o g u zemaljski zakoni povisiti o v a j
maksimum. . .
Clan 7
1) A k o je lice nezemljoradnikog zanimanja lan p o r o d i c e k o j a
se iskljuivo bavi z e m l j o r a d n j o m viak p r e k o 3 do 5 hektara e se vratiti odnosno dodeliti po zakonu i o b i a j u o nasleu lanova p o r o d i c e
k o j i ive na selu i bave se z e m l j o r a d n j o m , s tim da ukupna povrina
z e m l j e ove p o r o d i c e ne m o e prei maksimum z e m l j o r a d n i k o g poseda
odreen za t a j k r a j . To vai i za sluajeve miraza.
2) Radnici, pealbari i iseljenici k o j i su vlasnici z e m l j e smatrae
se kao zemljoradnici k o j i obrauju s v o j u zemlju.
Clan 8
1) Od postojeih poseda pojedinih b o g o m o l j a , manastira i verskih
ustanova oduzee se s a m o viak p r e k o 10 hektara n j i h o v e ukupne povrine njiva, bati, vinograda, vonjaka, utrina i uma.
2) V e r s k i m ustanovama (crkvama, manastirima, crkvenim vlastima) veeg znaaja ili vee istorijske vrednosti ostavie se od sadanjeg
n j i h o v o g poseda do 30 hektara obradive z e m l j e i do 30 hektara u m e . . .
Clan 10
P o r e d obradive z e m l j e eksproprisane po lanu 3 ulaze u zemljini
f o n d agrarne r e f o r m e i kolonizacije:
a) obradiva z e m l j a dravljana N e m a k o g R a j h a i lica nemake
narodnosti konfiskovana prema Odluci Antifaistikog vea narodnog
osloboenja Jugoslavije od 21. novembra 1944. godine;
b) obradiva z e m l j a narodnih n e p r i j a t e l j a i drugih lica, k o j a je
konfiskovana na osnovu sudske presude;
v) z e m l j a k o j u drava i z d v o j i iz svog vlasnitva u cilju dodeljivanja siromanim z e m l j o r a d n i c i m a . . .
Clan 16
1) P r a v o prvenstva u d o d e l j i v a n j u z e m l j e i m a j u zemljoradnici bez
z e m l j e ili sa n e d o v o l j n o z e m l j e k o j i su bili borci partizanskih odreda,

7 A1

N O V i POJ i Jugoslovenske armije, invalidi oslobodilakog rata kao i

invalidi iz prolih ratova (19121918. i april 1941. godine), porodice i
siroad izginulih boraca oslobodilakog rata i rtve i porodice rtava
faistikog terora. Meu borcima prvenstvo e uivati stari borci i dobrovoljci.
2) Pravo na dodeljivanje zemlje uivae i oni borci iz prednjeg
stava k o j i se ranije nisu bavili z e m l j o r a d n j o m , ako se obaveu da se
na dodeljenu im zemlju nasele i da je obrauju sa s v o j o m p o r o d i c o m . . .
Clan 18
Od zemljita konfiskovanih od lica nemake narodnosti u Bakoj,
Banatu, Baranji i Sremu izdvojie se do 500.000 katastarskih jutara za
naseljavanje boraca Jugoslovenske a r m i j e k o j i se p r i j a v e i obaveu da
e se na zemlji naseliti i istu sa s v o j o m porodicom obraivati.
Clan 19
1) Veliina zemljita k o j e e se dodeljivati po prethodnom lanu
iznosie od 8 do 12 k.j. obradive z e m l j e za jednu porodicu. Izuzetno e
se vee povrine ovog zemljita, ali ne vee preko 30% od utvrenog
maksimuma, dodeljivati narodnim herojima odnosno n j i h o v i m porodicama i oficirima Jugoslovenske a r m i j e k o j i su po zanimanju zemljoradnici, kao i mnogolanim porodicama.
2) A k o se zemlja nalazi u blizini veih gradova kao batenska i sa
intenzivnom kulturom maksimum dodeljive povrine iznosie 4 do 6 k.
nutra.. ?
Uubeni list DFJ, 64/1945
Z A K O N
O K O N A N O J L I K V I D A C I J I Z E M L J O R A D N I K I H DUGOVA
26. oktobra 1945.

lan 1
Gase se u potpunosti zemljoradniki dugovi na k o j e se odnosi
Jredba o likvidaciji zemljoradnikih dugova od 26. septembra 1936 goiine a i j i iznos utvren na osnovu iste Uredbe po izvrenom smanjenju nije, u pogledu jednog dunika, prelazio 5.000. starih jugoslolenskih dinara. . .
lubeni list DFJ, 89/1945.
2 Agrarna reforma je jedna od specifinih mera na kraju oruane revolucije
Jugoslaviji. Seljatvo je masovno uestvovalo u ratu, inei brojno najjau snagu
irodnooslobodilakog pokreta. Otuda nije moglo biti ni eksproprisano, samim
m to je u jugoslovenskom sluaju ve dugo bilo teritorijalizovano". Revolucija
, osim toga, obeala podelu zemlje posle rata. Umesto nacionalizacije zemlje, Ju)slavija je agrarnom reformom krenula na usrednjaavanje posedovne strukture;
neto kolhoza", stvarane su opte zmljoradnike zadruge. Za kolektivizaciju
su postojali ni minimalni agrarno-tehniki uslovi. Zemljite dobijeno agrarnom
formom podeljeno je poljoprivrednim dobrima, seljakim radnim zadrugama i
d vidua Inim korisnicima agrarne reforme. Sa agrarnom reformom je tekla i konizacija iz brdskih krajeva (Bosne i Hercegovine, Crne Gore i drugih zemalja
igoslavije) u Vojvodini. Na Kosovu i Metohiji je zabranjen povratak naseljenika i
vrena revizija agrarne reforme i kolonizacije. Odnos prema Srbima komunistia u Makedoniji je bio vie nego jednostran, jer se nije vodilo rauna o klasnom
erilu. Deo kolonista sa Kosova i Metohije dobio je zemlju u Vojvodini. Podelom
mije glad za zemljom nije bila reena.