You are on page 1of 19

SREDNJA KOLA USKOPLJE

G. VAKUF - USKOPLJE

PR AK T I N I R AD
ZA ZAVRNI ISPIT

TEMA: MATINA PLOA


STRUKA: ELEKTROTEHNIKA
ZANIMANJE: TEHNIAR ZA RAUNALSTVO

MENTOR:
_______________
JOSIPA TOMI
UENIK:
_______________
IVAN VIDOVI

G. VAKUF USKOPLJE SVIBANJ 2015. GODINE

SADRAJ
Strana

UVOD ....................................................................................................................................1

POJAM MATINE PLOE ...................................................................................................2


1.1. Oblici matinih ploa .................................................................................3

KOMPONTENTE MATINE PLOE ..................................................................................3


3.1. Leite za procesor ......................................................................................................3
3.1. Chipset ........................................................................................................................5
3.3.1. Sjeverni most.............................................................................................................6
3.3.2. Juni most.................................................................................................................7

MAGISTRALA ......................................................................................................................7

SLOTOVI ZA PROIRENJE .................................................................................................8


5.4.1. ISA slot za proirenje..................................................................................................8
5.4.2. PCI slot za proirenje..................................................................................................9
5.4.3. AGP slot za proirenje.................................................................................................9
5.4.4. PCIe slot za proirenje................................................................................................10
5.4.5. AMR slot za proirenje...............................................................................................10
5.4.6. CNR slot za proirenje................................................................................................11

FLOPPY I HARD DISK KONEKTORI ................................................................................11


6.1.1. Paralelni ATA standard...............................................................................................12
6.1.2. Serijski ATA standard.................................................................................................13

MEMORIJSKI SLOTOVI I EKSTERNA KE MEMORIJA ...............................................13

PRIKLJUCI ZA NAPAJANJE.............................................................................................14

KONEKTORI ZA TASTATURU..........................................................................................14

10

PERIFERNI KONEKTORI ZA TASTATURU .....................................................................15

11

KONFIGURACIJA MATINE PLOE (BIOS)....................................................................16

12

ZAKLJUAK........................................................................................................................17

13

LITERATURA......................................................................................................................18

UVOD

U ovoj temi govorit u o matinoj ploi i njenom samom razvoju. Razvojem tehnologije, svrha matine
ploe se mijenjalo sa vremenom. U poetku matina ploa se sastojala od rubnih spojnika i tako bi
formirali sabirnicu u ije utore bi se postavljale osnovne ploe kao: centralna jedinica, artimetikologika jedinica,glavna memorija, ulazno/izlazna ploa, itd. Razvojem tehnologije integriranih krugova,
sa vremenom je postalo ekonomino micati funkcije sa diskretnih ploa na matinu plou, isto tako su
se okrupnjivale funkcije mnogih ulazno-izlaznih jedinica (tipkovnica, serijski spojevi, kontroler diskova,
video izlaz) u integrirane krugove sa visokom integraciju sa kojima se podjednostavljivala.
Osnovne komponente matine ploe su:
Spojnik u kojem se ugrauje mikroprocesor
Rubnici spojnici za glavnu memoriju
tzv. ipset u kojima su sastavljene funkcije
rubnici spojnici koji slue za umetanja raznih kartica za proirenje ili za prikljuivanje raznih
perifernih jedinica, ulazno/izlaznim jedinicama,masovnim spremitima podataka
visoko interirani krugovi tzv. ipset koji obnaaju mnoge funkcije koje su obino funkcija
kartica za proirenje
sat
spojnice za napajanje elektrine energije
memorija koja sadri firmware ili BIOS

POJAM MATINE PLOE

Matina ploa (Mainboard = glavna ploa, ili Motherboard = ploa majka ) je centralna komponenta
svakog PC raunala.
Matina ploa se sastoji od jedne vieslojne ploe na kojoj se nalazi zalemljeni veliki broj elektronikih i
elektromehanikih elemenata. Elektrine veze izmeu elemenata na matinoj ploi su izvedene tanjim ili
debljim bakarnim linijama i povrinama.
Matina ploa meusobno povezuje sve komponente raunala. Ove veze ostvaruje direktno (tako to se
komponente nalaze na njoj (mikroprocesor, RAM....) ili preko konektora (veze sa diskovima, U/I
jedinicama, mrenim karticama...). Osim to biramo procesor i memoriju, matina ploa omoguuje da
se jednostavnim umetanjem u odgovarajue slotove (konektore) izvri proirenje i optimizacija sistema.
Matina ploa omoguuje i nadgleda sve osnovne funkcije raunala. Ujedno slui kao podloga za druge
komponente i elemente. Njena uloga je takva da praktino u potpunosti definira namjenu, performanse i
mogunosti proirenja PC raunala.
Matina ploa je graena tako da omoguuje proirivost, nadogradnju i zamjenjivost - to je tzv koncept
otvorene arhitekture. Ovakav koncept je naslijeen je jo od originalnog IBM-ovog PC-a te je velikim
dielom razlog uspjeha koncepcije PC-a. Matina ploa je osnov koncepta otvorene arhitekture. Sve
izmjene i podeavanja dogaaju se na njoj.

Slika 1. Izgled matine ploe X58 Supercomputer kompanije Asrock

2.1.

Oblici matinih ploa - Form Factor

S vremenom su se pojavljivali razni standardi za matine ploe, odnosno Form Factor koji
odreuje oblik i veliinu matine ploe, te njen nain funkcionisanja i mogunosti.
Danas je uobiajen ATX standard, dok imamo i njegovu mikro veliinu ATX za ploe
namjenjene manjim kuitima, dok je obina ATX ploa neto vea. Najnoviji standard je Intelov BTX
format matinih ploa.
Podatci o oblicima matinih ploa moe se nai na www.formfactors.org.

KOMPONENTE MATINE PLOE

Osnovne komponente koje se nalaze na ploi su: ipset, slotovi za proirenje, slotovi za
memoriju i eksterni ke, procesorski slot ili soket, konektori za napajanje, konektori za disk ureaje,
konektori za tastaturu i mi, konektori za periferne ureaje, BIOS ip, CMOS baterija, damperi
(Jumpers) i DIP prekidai i Firmware. Na slici dva prikazane su vrste komponeti na matinoj ploi i
njihov meusobni poloaj.

Slika 2. Komponente matine ploe


3.1.

Leite za procesor

U dananjim raunalima procesor je dio koji je najlake uoiti na matinoj ploi. To je obino
komponenta na koju je stavljen ventilator, hladnjak ili oboje. Ovi ureaji se koriste za smanjivanje ili
uklanjanje toplote koju procesor proizvodi.

Slika 3: Procesori sa ventilatorom i hladnjakom


Procesor, postavlja se u leite koje se naziva soket (socket). Razni tipovi procesora imaju razliita
podnoja (oblik, veliina,broj pinova, nain uvrenja hladnjaka sa ventilatorom). Socketi su
uglavnom ravni i imaju nekoliko redova rupica rasporeenih u kvadratni oblik.

Slika 4: Primjer procesorskog soketa - Intelov Socket 775


Generalno se moe rei da svako podnoje ima jedan kut drugaiji od ostalih (jedan pin manje). Time se
oznaava toan poloaj procesora prilikom njegovog postavljanja u podnoje.
Da bi se procesor postavio, prvo treba osloboditi i podii polugu za fiksiranje procesora, zatim pazei
na orijentaciju procesora u odnosu na podnoje, spustiti procesor tako da svojim pinovima upadne u
podnoje i na kraju spustiti zabraviti polugu za fiksiranje. Poslje montae procesora je neophodno
montirati i hladnjak sa ventilatorom.
Procesorski slot je druga metoda povezivanja procesora na matinu plou, ali bi procesorima Intel
Pentium II i Pentium III klase bila potrebna posebna dodatna kartica da bi se mogli ubaciti u ovakav
slot. Noviji, kompleksniji procesori poput Intel Itanium modela koriste modul poznat kao Pin Array
Cartridge (PAC).

Slika 5: Procesorski adapter za slot


U tabeli je dat pregled vrsta soketa, kao i odgovarajuih procesora

3.1.

ipset (Chipset)

ipset je skup ipova ili integriranih krugova koja izvode povezivake i periferne funkcije procesora.
Ovaj skup ipova je obino elektronski krug koji omoguava povezivanje memorije, kartica za
proirenje i integrirane periferije i on diktira kako e matina ploa komunicirati sa instaliranim
perifernim ureajima. Skupovi ipova obino dobiju ime i broj modela po originalnom proizvoau.

ipsetovi mogu biti napravljeni od jednog ili vie sastavnih elektronskih ipova. Matine ploe koje se
zasnivaju na Intel platformi obino koriste dva ipa, dok SiS ipsetovi uglavnom koriste jedan.
Funkcije skupa ipova se mogu podijeliti u dvje vee funkcionalne grupe nazvane Sjeverni most
(Northbridge) i Juni most (Southbridge). Posvetimo se ukratko ovim grupama i funkcijama koje one
obavljaju.

Slika 6. Pozicija i uloga matine ploe i njenih komponenti u PC raunalu


Nazivi 'sjeverni' i 'juni' potiu od njihovog prikaza u blok emi gde su na slici jedan u vrhu a drugi u
dnu. Fiziki se oni mogu (i nalaze) na razliitim pozicijama.
3.3.1.

Sjeverni most (Northbridge)

Sjeverni most je skup elektrinih krugova ili ipova. Sjeverni most je primarno odgovoran za
komunikaciju sa integriranim videom koristei AGP i PCIe i komunikaciju koja se odvija izmeu
memorije i procesora. Stoga se moe rei da rad raunala zavisi od rada sjevernog mosta i njegove
komunikacije s perifernim ureajima koje kontrolie.

3.3.2.

Juni most (Southbridge)

Juni most je skup ipova, odgovoran za obezbeivanje podrke integrisanim perifernim ureajima
(PS/2, Paralelni, IDE itd) rukovodei njihovom komunikacijom sa ostatkom raunara i kapacitetom koji
im se dodeljuje. Veina matinih ploa danas ima integrisane PS/2, USB, paralelne i serijske portove.
Neke od opcionih mogunosti kojima upravlja Southbridge ukljuuju LAN, zvune kartice, infracrveni
port i FireWire (IEEE 1394). Kad je prvi put integrisan, kvalitet audia je u najboljem sluaju bio
zanemarujui, ali najnovija ponuena reenja (poput AC97 audio skupa ipova) konkuriu Creative
Labs proizvodima u kvalitetu zvuka, broju funkcija (ukljuujui ak i Dolby Digital Theater Surround
tehnologiju).
Southbridge je takoe odgovoran za upravljanje komunikacijom sa ostalim magistralama za proirenje
kakve su PCI, USB i starija reenja.

Slika 7. Poloaj severnog i junog mosta na matinoj ploi


4

MAGISTRALA

Jedan od najvanijih delova matine ploe je magistrala. Preko magistrala idu svi podaci, te tako
komponente meusobno komuniciraju. Brzina magistrala se meri u MHz (megahercima). to je vea
brzina to se vie podataka istovremeno moe preneti.
Najbitnija magistrala je FSB sabirnica, koja povezuje Northbridge i CPU, a kako memorija ide preko
Northbridge-a FSB-ova brzina moe dramatino poveati performanse raunara. Osim FSB-a, postoje i
druge magistrale (slika 4):

Memorijska magistrala spaja Northbridge sa


IDE magistrala spaja Southbridge sa hard diskovima ili CD/DVD ureajima
AGP magistrala spaja grafiku kartu sa memorijom i CPU
PCI magistrala spaja PCI slotove sa Southbridge-om, takoe PCI magistrala koristi novi PCI
Express (koji se namee kao zamena za PCI i AGP)

SLOTOVI ZA PROIRENJE

Najvidljiviji delovi svake matine ploe su slotovi za proirenje. Oni izgledaju kao mali plastini
prorezi, uglavnom duine od 7,5 do 28 cm i irine oko 1.25 cm. Kao to im i samo ime govori, ovi
slotovi se koriste kako bi se u njih instalirali razni ureaji za proirenje mogunosti raunara.

Slika 8. Poloaj slotova na matinoj ploi


Neki od ureaja za proirenje koji se mogu montirati su: video, mrene, zvune i interfejs kartice.
Posmatrajui matinu plou na vaem raunaru lako ete videti osnovne tipove slotova za proirenje
koji se koriste u raunarima danas: ISA, PCI, AGP, PCIe, AMR, CNR

5.4.1.

ISA slot za proirenje

Ako imate raunar proizveden pre 1997. sve su anse da vaa matina ploa ima nekoliko ISA (Industry
Standard Architecture) slotova za proirenje. Oni su lako prepoznatljivi jer su obino crne boje i sastoje
se iz dva dela: jednog kraeg i jednog dueg. Kompjuteri proizvedeni posle 1997. uglavnom sadre i
nekoliko ISA slotova radi kompatibilnosti sa starijim karticama za proirenje (iako su ih u najveoj meri
zamenili PCI slotovi). Slika 5 prikazuje izgled ISA slotova na matinoj ploi.

Slika 9: ISA slotovi za proirenje


5.4.2.

PCI slotovi za proirenje

U dananje vreme veina kompjutera uglavnom koristi PCI (Peripheral Component Interconnect)
slotove. Lako su prepoznatljivi poto su kratki (oko 7.5 cm) i uglavnom bele boje. PCI slotovi se mogu
nai skoro u svakom raunaru procesora Pentium klase ili jae. Slika 6 prikazuje primer nekoliko PCI
slotova za proirenje.

Slika 10: PCI slotovi za proirenje


5.4.3.

AGP slotovi za proirenje

AGP (Accelerated Graphics Port) slotovi su veoma popularni za primenu s video karticama. Nekada
davno, ako biste hteli da koristite 3D grafiku video karticu velike brzine, morali ste da je montirate u
postojei PCI ili ISA slot. AGP slotovi su dizajnirani da budu direktna veza izmeu grafike i memorije
PC-ja. Takoe su lako prepoznatljivi jer su uglavnom braon boje i nalaze se tik uz PCI slotove na
matinoj ploi i krai su od PCI slotova. Slika 7. jeste prikaz jednog AGP slota uz PCI slot poreenja
radi. Obratite panju na razlike.

Slika 8: AGP slot za proirenje


5.4.4.

PCIe slot za proirenje

Najnoviji slot za proirenje koji se koristi na matinim ploama je PCI Express (PCIe). Kreiran je kao
zamena za AGP i PCI. Ima sposobnost da bude bri od AGP-a a da u isto vreme zadri fleksibilnost
PCI-a.

Slika 9: PCIe slotovi za proirenje


Postoji sedam razliitih nivoa brzine za PCIe i oni su oznaeni kao 1X, 2X, 4X, 8X,12X, 16X, i 32X.
Ove oznake se grubo podudaraju sa naznaenim AGP brzinama. PCIe slotove je malo tee identifikovati
nego ostale slotove, jer njihova veliina odgovara njihovoj brzini. Na primer: x1. x1 slot za proirenje je
izuzetno kratak (manje od 2.5 cm). Slotovi postaju dui proporcionalno njihovoj brzini; to je dui slot,
to je vea i njegova brzina. Razlozi za to potiu iz koncepta PCIe staza koje su zapravo umnoene
komunikacione jedinice izmedju bilo koje dve PCIe komponente i u direktnoj su vezi sa fizikim
povezivanjem na magistrali. Zato to su sve PCIe komunikacije sainjene od jednosmernih spojnica
izmedju ureaja, svaka PCIe kartica pokuava da ostvari najvei obostrano podran broj staza sa
svakim partnerom s kojim komunicira.

5.4.5.

AMR slotovi za proirenje

Kao i uvek, Intel i ostali proizvoai neprestano tragaju za nainima kako da poboljaju proces
proizvodnje. Jedan podui proces koji bi esto usporio proizvodnju matinih ploa sa integrisanim
analognim ulaznim/izlaznim funkcijama je FCC sertifikat. Proizvoai su razvili nain kako da razdvoje
analogno strujno kolo, na primer, modem i analogni zvuk, svaki na sopstvenu karticu. Ovo je omoguilo
da analogno strujno kolo bude zasebno sertifikovano (postalo je kartica za proirenje za sebe) i da se

tako utedi vreme za FCC sertifikovanje. Ovaj slot i Riser Card tehnologija su poznati kao Audio
Modem Riser ili AMR. AMR 46-pinski slotovi su nekada bili vrlo uobiajeni na mnogim Intelovim
matinim ploama, ali tehnologije koje ukljuuju CNR i Advanced Communications Riser (ACR)
istiskuju AMR.

Slika 10: AMR slot za proirenje


5.4.6.

CNR slotovi za proirenje

CNR (The Communications and Networking Riser) slotovi se mogu nai na nekim Intelovim matinim
ploama kao zamena za Intelove AMR slotove. Sutinski, ovi 60-pinski slotovi omoguavaju
proizvoau matinih ploa da ugradi ipset matine ploe sa pojedinim integrisanim karakteristikama.
A onda, ukoliko je ove integrisane opcije ipseta potrebno pojaati (dodavanjem Dolby Digital
Surround-a standardnom zvunom ipsetu, na primer), moe se dodati CNR Riser kartica (kako bi se
pojaao kapacitet integrisanih elemenata). Dodatne prednosti CNR-a nad AMR-om podrazumevaju
mrenu podrku, Plug and Play kompatibilnost, podrku hardverskom ubrzanju (za razliku od iskljuivo
i samo CPU kontrole), te nema potrebe uklanjati konkurentski PCI slot ukoliko CNR nije u upotrebi.

Slika 11: CNR slot za proirenje

FLOPY I HARD DISKOVI

Skoro svaki raunar koji se danas proizvodi koristi neku vrstu disk drajva za skladitenje podataka i
programa. Veini drajvova je potrebna konekcija s matinom ploom da bi raunar mogao da
"razgovara" sa diskom. Ove konekcije su poznate kao drajv interfejsi i postoje dve glavne vrste: flopi
drajv interfejsi i hard disk interfejsi. Flopi disk interfejsi omoguuju flopi disk jedinicama (FDD-ovi)
povezivanje na matinu plou i analogno tome hard disk interfejsi ine isto za hard diskove. Kada
interfejs vidite na matinoj ploi za njega se kae da je integrisan nasuprot onima koji su na kartici za

proirenje (neintegrisan). Interfejsi se sastoje od tampanog kola i porta. Veina matinih ploa koje se
danas proizvode sadre flopi i hard disk interfejse.
U dananje vreme, veine matinih ploa s kojima ete se susresti prilagodjene su Enhanced IDE
(EIDE/PATA) ili Serial ATA (SATA) standardima.

Slika 12. Magistrale za paralelni i serijski ATA standard


6.1.1.

Paralelni ATA standard

Uobiajeno je da se na matinim ploama nalaze po dva konektora za disk jedinice po paralelnom ATA
standardu. To su takozvani primarni i sekundarni IDE kanali. Na svaki od ova dva konektora, koji
imaju po 40 pinova, mogu se trakastim kablovima prikljuiti po dve disk jedinice (hard disk, CD ROM,
DVD ROM ).Poto su konektori na trakastim kablovima vezani paralelno, onda se disk jedinice koje
su na njih prikljuene moraju definisati, jedna kao master a druga kao slejv. To se radi posebnim
kratkospojnicima (damperima) na samim disk jedinicama. Kao i kod konektora za flopi jedinicu, i IDE
konektori imaju tano odreen poetak pinova, pa treba paziti prilikom prikljuenja trakastog kabla da
se prema tom pinu postavi pin1 konektora na trakastom kablu. Pored toga, esto je na IDE konektorima
odlomljen pin broj 20, a i sam konektor ima ljeb na plastinom oklopu, tako da je u tom sluaju
nemogue pogreno prikljuiti konektor trakastog kabla na IDE konektor.

Slika 13. Izgled IDE konektora na matinoj ploi

6.1.2.

Serijski ATA standard

Kod novijih matinih ploa su se pojavili i konektori za prikljuenje hard diskova po serijskom ATA
standardu, takozvanih SATA hard diskova. Na svaki od ovih konektora, koji imaju po 7 pinova,
posebnim sedmoilnim kablom se moe prikljuiti po jedan serijski ATA hard disk. U poetku je obino
bilo po dva ovakva konektora, ali najnovije matine ploe ih imaju i vie (4 do 8 konektora). Pojavom
SATA hard diskova postali su iroko dostupni i takozvani RAID sitemi diskova, kod kojih se vie fizikih
diskova udruuje u jedan logiki disk, ime se postie vea brzina rada ili/i vea sigurnost snimljenih
podataka.

Slika 16 Serijski ATA konektor


7

MEMORIJSKI SLOTOVI I EKSTERNA KE MEMORIJA

Slotovi za osnovnu memoriju raunara (RAM) su sledei najkorieniji slotovi na matinoj ploi i oni
sadre module u koje se postavljaju memorijski ipovi koji ine osnovnu memoriju, memoriju u kojoj se
uvaju podaci koji se trenutno koriste kao i instrukcije procesoru. Brojni i raznovrsni tipovi memorije su
danas dostupni za personalne raunare.
Veim delom, dananji kompjuteri koriste memorijske ipove postavljene na malom tampanom kolu.
Neka od ovih tampanih kola se nazivaju Dual Inline Memory Modules (DIMMs). Danas DIMM-ovi
variraju po broju konduktora ili "pinova" koje odreena fizika specifikacija upotrebljava. Neki
standardni primeri ukljuuju 168, 184, i 240-pinske konfiguracije. Kao dodatak tome memorije za
laptop raunare se pojavljuju u manjim formatima poznatim kao Small Outline DIMMs (SoDIMMs) i
MicroDIMMs.

Slika 17: Razliiti formati memorijskih modula

Primetiete kako sutinski izgledaju isto dok se koliina memorije po modulu razlikuje. DIMM slotovi
su obino crne boje i postavljeni vrlo blizu jedni drugima. Broj memorijskih slotova varira od jedne
matine ploe do druge ali je izgled drugaijih slotova i dalje slian. Metalni pinovi na dnu se dodiruju
sa zalemljenim ploicama na svakom modulu. Male metalne ili plastine ploice na ivicama slota dre
memorijski modul sigurno uvren u slotu.
8

PRIKLJUCI ZA NAPAJANJE

Uz sve ove sokete i slotove na matinoj ploi poseban prikljuak omoguuje ploi da se povee na
napajanje i prima elektrinu struju. U ovaj prikljuak se ukljuuje ATX strujni prikljuak.

Slika 18: ATX strujni prikljuak na matinoj ploi

KONEKTORI ZA TASTATURU

Najvaniji ulazni ureaj kod personalnih raunara je tastatura. Sve matine ploe imaju konektor koji
omoguuje da se tastatura povee direktno na matinu plou kroz kuite. Postoje dve glavne vrste
konektora za tastaturu. Nekada su to bili AT i PS/2 konektori. U dananje vreme PS/2 konektori
zadravaju popularnost ali ih velikom brzinom zamenjuju tastature koje se povezuju preko USB
prikljuka.
PS/2 konektor je manji 6-pinski mini-DIN konektor. Veina novih raunara koji se danas mogu kupiti
poseduju PS/2 konektor za tastaturu kao i PS/2 konektor za mia odmah iznad njega na matinoj ploi.

Slika 19: Konektor PS/2 tipa na matinoj ploi

10

PERIFORNI KONEKTORI ZA TASTATURU

Da bi raunar bio koristan i imao najveu moguu funkcionalnost mora postojati nain da se podaci u
njega unesu kao i da se mogu iz njega preneti. Mnotvo razliitih portova/prikljuaka je dostupno u te
svrhe. Sedam najuobiajenijih vrsta portova koje ete videti na raunaru su serijski, paralelni,
univerzalna serijska magistrala (USB - Universal Serial Bus), Ethernet, zvuni ulaz/izlaz i igraki
portovi.

Slika 20: Periferni portovi i konektori zalemljeni na matinu plou


Slika 21 prikazuje primer igrakog porta (poznatog i kao dojstik port jer je to ulazni ureaj koji se
najee na njega prikljuuje).

Slika 21: Igraki port


Slika 22 prikazuje jo jednu grupu interfejsa - ulaze na zvunoj kartici. Ovi ulazi su poznati kao 1/8inni (3.5 mm) stereo mini-dekovi, tako nazvani zbog svoje veliine i injenice da kontakt ostvaruju za
levi kao i desni stereo audio kanal kroz vrh i prsten prikljuka. Na dijagramu su prikazani ulaz,
mikrofonski prikljuak s leva, izlaz, prikljuak za zvunike s desna. Softver moe koristiti ove interfejse
za snimanje i emitovanje audio sadraja u formi fajla ili CD/DVD formatu.

Slika 22: Audio konektori


11

KONFIGURACIJA MATINE PLOE (BIOS)

Prilikom sklapanja raunara mora se izvriti konfigurisanje matine ploe. Veina podeavanja u okviru
ovog konfigurisanja obavlja se iz Setap programa prilikom prvog ukljuenja raunara, ali jo uvek ima
matinih ploa kod kojih treba runo podesiti neke od njih.

Slika 26. Poetni meni Setup programa


Potrebna podeavanja su obino navedena u uputstvu za matinu plou koje se obavezno dobija
prilikom njene nabavke. Najvanija od njih zavise od mikroprocesora koji je primenjen na toj matinoj
ploi.
Kao prvo neophodno je podesiti napon napajanja mikroprocesora. Dananji mikroprocesori imaju dva
napona napajanja. Jedan je za ulazno/izlazne jedinice, a drugi za jezgro procesora u kome se i vre sve
potrebne operacije. Dok se za prvi napon najee koristi napon +3,3V iz stepena za napajanje, za
napajanje jezgra mikroprocesora postoji na matinoj ploi poseban prekidaki (impulsni) stepen za
napajanje. Ovaj stepen za napajanje daje potrebni izlazni napon, iju veliinu treba podesiti prema
upotrebljenom procesoru.

LITERATURA

[1] Ron White, Kako rade raunari, CET, Beograd, 2004.


[2] Scott Mueller, Nadogradnja i popravka PC-ja, CET, Beograd, 2000.
[3] http://sh.wikipedia.org/wiki/Matina_ploa
[4] http://ucka.veleri.hr/~nanic/static.php?page=static100323-164735