Univerzitet u Novom Sadu

Fakultet tehničkih nauka

Departman za Inženjerstvo zaštite životne sredine
______________________________________________________________________

PRIMENA MOBILNOG GASNOG HROMATOGRAFA

„VOYAGER“ ZA DETEKCIJU I KVANTIFIKACIJU
ISPARLJIVIH ORGANSKIH JEDINJENJA
DIPLOMSKI - MASTER RAD

Mentor: Doc. Dr Jelena Radonić Student: Tijana Simin 436

______________________________________________________________________
Novi Sad, april 2010
SADRŽAJ

1.0 UVOD......................................................................................................................3
2.0 OSNOVNI POJMOVI I PRINCIPI RAVNE (OFSET) ŠTAMPE.........................6
2.1. VOC u grafičkom okruženju..............................................................................6
3.0 BOJE U GRAFIČKOJ INDUSTRIJI......................................................................8
3.1. Karakteristike boja za fleksoštampu...................................................................9
4.0 RASTVARAČI ZA GRAFIČKE BOJE................................................................13
4.1. Hemijski sastav rastvarača grafičkih boja........................................................14
4.2. Rastvarači ugljovodonika.................................................................................15
4.3. Fizičko – hemijske karakteristike izopropil alkohola.......................................16
4.4. Fizičko – hemijske osobine metiletilketona.....................................................18
5.0 ZAŠTITA ZDRAVLJA I BEZBEDNOST...........................................................19
5.1. Uticaj IPA na zdravlje čoveka..........................................................................19
5.2. Načini izlaganja izopropil alkoholu..................................................................20
5.3. Toksikologija....................................................................................................21
5.4. Štetne karakteristike IPA..................................................................................21
6.0 EKOLOŠKE TEHNOLOGIJE..............................................................................22
6.1. Green printing – „Zelena štampa“....................................................................22
6.2. Alkoholna supstitucija......................................................................................23
7.0 PROGRAM PRAĆENJA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU.........................25
7.1. Monitoring emisije iz pogona...........................................................................26
7.2. Načini redukcije VOC......................................................................................26
7.3. Eliminacija IPA iz procesa štampe...................................................................27
7.4. Tehnologija redukovanja i zamene izopropil alkohola....................................28
8.0 ZAKONSKE REGULATIVE U SRBIJI...............................................................29
9.0 ANALITIČKE METODE IDENTIFIKACIJE......................................................32
9.1. Gasna hromatografija.......................................................................................32
9.2. Načini uzorkovanja vazduha............................................................................33
10.0 VOYAGER- MOBILNI GASNI HROMATOGRAF.........................................35
10.1. Merenje emisije VOC gasnim hromatogramom u štampariji u Novom Sadu i
analiza dobijenih rezultata.......................................................................................37
11.0 ZAKLJUČAK......................................................................................................42
12.0 LITERATURA....................................................................................................43
13.0 PRILOZI..............................................................................................................44

2
 1.0
2.0 UVOD

Čovek se kroz svoj evolucioni razvoj posmatra i analizira na osnovu saznanja

vezanih za protekli period. Ono što daje pouzdane podatke o razvoju čoveka je zapis,
pisani, ilustrovani ili u nekom drugom obliku. Zapisi su tragovi svega umnog i
pamćenja vrednog, svega što je zapisano na podlogu koja je ostajala i ostaje
generacijama. Narodi koji nisu ostavili pisani trag nemaju svoju istoriju. Život čoveka
danas je nezamisliv bez zapisa i ilustracija koji su sastavni deo komunikacija,
informacija i ukupne celine komunikaciono-informacionog života.

Brzo širenje tzv. „crne umetnosti“ je prenosilo sa kolena na koleno nove

razvitke, promenilo i učvrstilo tokove misli, stila i života. Put do današnjeg nivoa
grafičke tehnologije bio je dug, a u nekim vremenskim razdobljima i izuzetno spor.
Revolucionarne promene u tehnologijama i tehnikama dovele su do razvoja elektronike
i informatike i otkrića u prenosu informacija, laserske tehnike, molekularne hemije,
materijala i niza drugih oblasti. Ovakav razvoj omogućio je razvoj savremene grafičke
industrije. Današnje tehnike štampanja, proizvodnje i arhiviranja omogućavaju stvaranje
velikog broja dokumenata sa većim kvalitetom. Nekada je to bila veština, a danas nauka
koja se bavi izučavanjem ovog područja i naziva se grafička tehnologija.

Pojam grafički (grč. graphikos) u najširem smislu označava veštinu pisanja,

crtanja i slikanja. Odnosno, to je pisan zapis, predstavljen slovima ili prikazan crtežom.
Industrijska revolucija bila je prekretnica razvoja čovečanstva. Danas, tehnološke
promene menjaju svet, čovekovo ponašanje i stavljaju u zavidan položaj one koji manje
znaju od onih koji više znaju. Razvojem ljudskog društva i korišćenjem mašina se
zamenjuje ljudski rad u cilju poboljšanja, ubrzanja i pojeftinjenja proizvodnje. Izuzetan
značaj u razvoju ljudskog društva ima i razvoj grafičkih tehnologija gde najznačajnije
mesto pripada tehnologijama štampe ili štamparstva. Istorijski razvoj štamparstva je dug
i izučavaju ga različite nauke. U okviru grafičkih procesa mogu se izdvojiti neke
značajne godine razvoja i primene štamparstva.

Istorijski gledano, razvoj štamparstva može da se podeli ne nekoliko vremenskih

perioda:
 Do Gutenberga (1445.)
 Period Gutenbergovih otkrića (1445-1812.)
 Period razvoja i primene mahanizacije (1812-1900.)
 Period razvoja i primene automatizacije (1900-1950.)
 Period primene elektronske, laserske i kompjuterske tehnike (od 1950.).

Svaki od ovih perioda imao je određene karakteristike, koje su uticale na razvoj

štamparstva, odnosno grafičke industrije. Razvoj grafičke industrije bio je veoma
intenzivan, naročito posle II svetskog rata. Takav razvoj uslovljen je i diktiran
zahtevima vremena i razvojem društva u celini.

Štamparska industrija (slika 1.1) je jedan od većih zagađivača vazduha i treći

najveći potrošač fosilnih goriva na svetu, odmah posle automobilske i
metaloprerađivačke industrije. [1]

3
 Slika 1.1 Štamparija

Polutant je čvrsta, tečna ili gasovita komponenta u okolini, koja izaziva

nepoželjne efekte u prirodi, kao što su, na primer: negativan uticaj na ljudsko zdravlje,
živa bića i ekosistem. Najčešći oblici zagađivanja obuhvataju zagađenje vazduha, vode i
zemlje kao i vizuelno i termalno zagađivanje.

Engleski kralj Edvard I je proglasom zabranio paljenje uglja proglasom u

Londonu 1272. godine. Među prvim gradovima koji su izdali zakone o čistom vazduhu
bili su Čikago i Njujork, 1881. godine. Ljudski nemar i nepravovremeno sankcionisanje
načina rada teških zagađivača, kao i nemar i nebriga za okolinu, naveli su
zakonodavstvo i institucije vlasti da donesu zakone i propise koji će služiti za
prevenciju zagađenja. Zbog globalnog zagrevanja i promena u klimi, za šta je najviše
odgovorno zagađivanje vazduha, preti opasnost od otopljavanja polova, poplava,
nestanka obradivih površina, ugrožavajući život na Zemlji uopšte.

Po rečima Erika Bensona, profesora dizajna na Univerzitetu u Ilinoisu:

„...štamparska industrija je najveći zagađivač vazduha i treći najveći potrošač fosilnih
goriva, posle industrije automobila i čelika. U jednom danu kroz štamparije prođe
nekoliko triliona litara vode koju treba pročistiti pre ispuštanja u kanalizaciju..“ Pri tom
lepila, veziva i folije mogu da stvore takav finalni proizvod koji nije moguće ponovo
obraditi (reciklirati). Tako boje na bazi naftnih derivata mogu izazvati dugotrajne
posledice na životnu sredinu i zdravlje čoveka jer sadrže isparljiva organska jedinjenja
(VOC- Volatile Organic Compounds). VOC jedinjenja su uzročnici raznih bolesti kao
što su kancer i mutagene promene pri reprodukciji.[1]

Na teritoriji naše zemlje prve štamparije osnovane su krajem XV veka, samo

nekoliko decenija posle Gutenbergovog izuma visoke štampe i štamparske prese. Prva
štamparija osnovana je 1493. godine u Crnoj Gori (Obod kod Cetinja), a krajem XV
veka nastale su štamparije i u Srbiji.

4
 Teorijski
deo

5
 3.0 OSNOVNI POJMOVI I PRINCIPI RAVNE (OFSET) ŠTAMPE

U procesu ravne štampe štampajući i neštampajući elementi štamparske forme

su u prividno istoj ravni. Karakteristika štampajućih elemenata je da prihvataju
štamparsku boju dok neštampajući elementi štamparske forme odbijaju štamparsku
boju. Mehanizam prihvatanja i odbijanja štamparske boje se ostvaruje fizičkim
fenomenima na graničnim površinama između faza.

Postupak ravne štampe se deli na:

 Litografiju- direktni postupak štampanja pomoću štamparske forme od
kamena,
 Svetlosna štampa- direktni postupak štampe,
 Di-lito – direktan postupak štampanja sa ofset štamparskom formom,
 Ofset štampa- indirektan postupak štampanja.

U ravnoj štampi može se izvršiti i podela na:

1. Manuelne postupke: litografija i svetloštampa,
2. Industrijska ofset štampa koja je podeljena na štamparske postuke vezane za
štampanje: akcidencija, knjiga, ambalaže, novina i časopisa, obrazaca.

Ofset štampa je najznačajniji postupak ravne štampe i pokriva 85% štamparske

delatnosti u celom svetu. Ofset štampa je indirektan postupak, prvo se boja sa
štamparske forme prenosi na elastični međuprenosilac, gumirano platno i onda na
štamparski materijal. Postupkom ofset štampe se danas može proizvesti cela paleta
štampanih proizvoda visokog kvaliteta.

Kod prenosa boje u ofset štampi uvek dolazi i do cepanja filma tečnosti koji su u
međusobnom kontaktu. Cepanje filma zavisi od kohezije tečnosti, pri čemu ofset
štamparske boje imaju visoku koheziju.

3.1. VOC u grafičkom okruženju

Isparljiva organska jedinjenja uključuju sva organska jedinjenja sa tačkom

paljenja u rasponu od 50-260  C. VOC se odnosi na prisustvo lako isparljivih organskih
supstanci u vazduhu. VOC emitovan u životnu sredinu reaguju sa oksidima azota i
proizvode ozon i druga jedinjenja koja utiču na globalno zagađenje atmosfere. VOC
mogu imati uticaj i na kvalitet vode i zemljišta. Da bi se smanjila emisija VOC iz
procesa štampe, upotreba materijala koji sadrže lako isparljiva organska jedinjenja treba
da se minimizira i da se obezbedi supstitucija drugim, manje isparljivim jedinjenjima,
kad god je to moguće. [2]

Emisija VOC utiče na formiranje i sastav fotohemijskog smoga tako što reaguje
sa oksidima azota, drugim zagađujućim materijama i sunčevom svetlošću. Fotohemijski
smog utiče nepovoljno na ljudsko zdravlje, kao i na sam kvalitet životne sredine.
Količina lako ispraljivih organskih materija često se prati u grafičkom okruženju zbog
rizika zagađenja vazduha toluenom, metiletilketonom, izopropil alkoholom, acetonom.
Zagađenje je prouzrokovano i isparavanjem organskih rastvarača. Oni isparavaju, svaki

6
drugačijom brzinom. Pritisak pare rastvarača određuje brzinu isparavanja. Rastvarači sa
velikim pritiskom pare isparavaju brže (toluen). [3]

Isparljiva organska jedinjenja u vazduhu predstavljaju 98-99% ukupnog

ispuštanja svih toksičnih zagađujućih supstanci iz štamparske industrije. Najznačajniji
izvori emisije isparljivih organskih jedinjenja u štamparijama tokom štampanja su, na
primer, sredstvo za vlaženje koje sadrži izopropil alkohol (IPA) i isparenja od čišćenja.
Najčešća isparljiva organska jedinjenja koja se susreću u štamparijama su toluen,
metiletilketon (MEK), ksilen. Značajna isparenja ovih jedinjenja mogu proizići i iz
procesa lakiranja lakovima na bazi rastvarača. Ostali izvori VOC su štampajući procesi
spajanja, oblaganja, sušenja, čišćenja, mešanja boja, izrade ploča i otiskivanja. Takođe,
kod izrade štamparskih ploča koriste se isparljiva organska jedinjenja, kao što su
alkoholi kod ofset štampe, perhloretilen kod pranja fleksografskih ploča, rastvarači za
čišćenje sita kod sito-štampe i feri-hlorid pri izradi ploče kod bakroreza. [1]

7
 4.0 BOJE U GRAFIČKOJ INDUSTRIJI

U skladu sa različitim značenjem reči „boja“ u svakodnevnom jeziku, reč „boja“

se u nauci koristi dvojako. U fizici, boja se posmatra kao optički fenomen, koji nastaje
međudejstvom svetlosti sa elektronima u molekulu, dok se u organskoj hemiji boja
definiše kao materija koja ima specifičnu moć davanja obojenja drugim materijama.
Ljudski osećaj boje ograničen je na vidljivi deo spektra elektromagnetnog zračenja.

Bez obzira na poreklo, prirodno ili sintetsko, boje se definišu kao intenzivno
obojena nezasićena organska jedinjenja koja su sposobna da oboje druge neobojene
materije sa dovoljnom postojanošću. Karakteristično je da su boje rastvorljive u vodi i
da se apsorbuju u supstancu koju boje. Zadržavaju se na supstratu mehanizmom
apsorpcije, solvatacije ili hemijskim vezama.

Grafička boja predstavlja disperzni sistem sastavljen od većeg broja različitih

komponenata koje sve zajedno daju boji određena štamparska svojstva. Može se reći da
je grafička boja obojena supstanca koja ima sposobnost da se u toku procesa štampanja
veže za podlogu koja se štampa. Komponente boje u toku proizvodnje boja međusobno
se dobro homogenizuju u pastu potrebne konzistencije. Uloga boje u štampi je da sliku
sa štamparske forme verno prenese na papir. [4]

U ofset štampi korišćena štamparska boja je, po pravilu, visoko viskozna

mešavina osnovnih sastavnih delova: pigmenta, vezivnog sredstva, dodatnih materijala i
nosećih supstanci.

Pigmenti boje su organske ili neorganske prirode. Pigmenti definišu ton

štamparske boje. Sastoje se od čvrstih, neujednačeno formiranih čestica u rasponu
veličina od 0,1 do 2  m. Mnoga biljna ulja se mogu koristiti za proizvodnju organskih
pigmenata. Neorganski pigmenti su dobijeni mešanjem različitih jedinjenja. Na primer,
sumpor, silicjum dioksid ili glina mogu da se mešaju sa natrijum karbonatom ili
sulfatnim solima da bi se dobila ultramarinsko plava boja.

Vezivna sredstva služe za vezivanje pigmenata. Sredstva za vezivanje stvaraju

zaštitni film oko pigmenta i štite od mehaničkog skidanja. Prema štamparsko-tehničkim
zahtevima procesa proizvodnje uzima se sredstvo za vezivanje od odgovarajućih
sirovina. Pripremljena vezivna sredstva se nazivaju „firnis“. Postoje dva tipa veziva
koja se koriste za ofset boje: ulja soje ili lanena ulja i sintetička veziva. Na primer, fenol
i formaldehid se mešaju i dobijaju se fenolne smole koje se koriste kao veziva u
štamparskim bojama.

Dodatni materijali služe štamparskoj boji za postizanje ciljnih osobina. Nazvani

su i pomoćnim štamparskim sredstvima i koriste se, uglavnom, kada nastupe specijalne
štamparske teškoće. Pomenuti materijali kontrolišu sušenje boje i druge zahtevane
kvalitete, kao što su miris i ton boje. Noseće supstance za ofset boje su mineralna ulja,
koja ispunjavaju funkciju transporta boje i odstranjuju se sušenjem.

U modernim štamparskim tehnologijama brzo sušenje primenjene boje je bitno,

jer postoji mogućnost da se još uvek vlažna boja prenese na poleđinu sledećeg tabaka.
Rešenje ovog problema u ofset tabačnoj štampi je puderisanje vlažnog sloja boje.

8
Štamparske boje koje se brzo suše pod uticajem toplote, pre svega IR zracima, sastoje se
od nepolarnih rastvarača, fenol- ili krezol-formaldehidnih smola, nezasićenog poliestra,
peroksidnih katalizatora za pomenuti poliestar i pigmenata.

4.1. Karakteristike boja za fleksoštampu

U fleksoštampi se upotrebljava široka paleta boja različitog hemijskog sastava i

mehanizma sušenja i zato štamparska podloga ima važnu ulogu pri izboru kvaliteta
boje. Na tržištu su u ponudi boje na bazi organskih rastvarača, boje na bazi vode, UV i
EB boje. Optimizacijom uslova rada definisana je optimalna potrošnja boje na bazi
organskog rastvarača. Zato definisani hemijski sastav i reološke karakteristike boje
imaju važnu ulogu. Fleksoštampa u poređenju sa drugim tehnikama ima posebne
osobine i univerzalna je što se tiče izbora štamparskih podloga. Na slici 3.1 je prikazan
postupak ofset štampanja pomoću valjaka.

Slika 3.1 Proces ofset tabačne štampe

Pošto se uglavnom vodeni film cepa, pri kontaktu štamparske boje i vode dolazi
do zaostajanja vode na filmu boje. Upijanje vode na površini zavisi od koeficijenta
kvašenja. Kako štamparska boja ne bi odbila vodu, napon između graničnih površina
štamparske boje i vode ne sme da bude veliko.

U ofset štampi elementi procesa štampe su štamparska forma sa specijalnim

osobinama, štamparska boja i sredstvo za vlaženje. U konvencionalnoj ofset štampi
naizmenično dejstvo površinskog napona između štamparske forme i boje se postiže
dodatkom sredstva za vlaženje. [3]

4.1.1. Isparljive boje

Boje su najvažniji aspekt štampajućeg procesa, jer predstavljaju spoljašnji izgled

i raznolikost proizvoda i utiču na ostale elemente štampe. Najveći negativni uticaj
grafičkih boja po okolinu ima sadržaj rastvarača u boji (etil-benzol, etilen-glikol, glikol-
etri, toluen). Boje na bazi alkohola koriste različite rastvarače koji su glavni izvori
zagađenja. Međutim, štampanje bojama na bazi ulja ili alkohola zbog lake isparljivosti
ubrzava proces štampe, produžava korišćenje štamparske forme i poboljšava prenos
boje na podlogu u odnosu na alternativne boje. Kod štampanja bojama na bazi ulja ili
alkohola potrebno je instalirati sisteme za ponovno korišćenje rastvarača i prevenciju
buke.

9
 Drugi tip opasnih materija u boji je sadržaj metala. Do sredine sedamdesetih
godina 20-og veka većina proizvedenih boja sadržale su metale, čije su maksimalne
dozvoljene koncentracije danas propisane zakonom. Prodavci boja imaju odgovornost
da ukažu na toksičnost boja koje prodaju. Sredstva sekundarne kontrole za smanjenje
štetne emisije isparavanjem štamparskih boja obuhvata:
 Korišćenje aktivnog uglja za adsorpciju rastvarača
 Korišćenje heat-set rekuperatora (kompatibilnih sa većinom boja flekso i
duboke štampe, ali energetski veoma zahtevnim)
 Upotreba katalitičkih oksidanasa nepogodnih za boje sa hlorovanim aditivima,
insineratora i ostalih prečišćivača.

4.1.2. Recikliranje boja

Većina boja se reciklira najčešće mešanjem da bi se dobila crna boja. Štamparije

proizvedu mesečno od 100 do 150 kg otpadne boje, koju vraćaju proizvođaču na
recikliranje, a potom ponovo kupuju istu. Boje se mogu reciklirati i unutar štamparija,
kada se u malim sudovima meša 30 kg otpadne boje sa 60 kg sveže boje i dobija 90 kg
crne boje.

4.1.3. Alternativne boje

Pravilnim izborima alternativnih veziva može se smanjiti količina potrošene

boje bez pada kvaliteta štampanog otiska. Izbor vrste boja zavisi od štampajućeg
procesa, podloge i korišćenja proizvoda. U ofset ravnoj štampi, boje na bazi alkohola,
koje ispuštaju više od 30% isparljivih organskih jedinjenja, se mogu, u zavisnosti od
primene, zameniti bojama koje se suše dejstvom zračenja elektronskog snopa, snopa
UV zračenja ili bojama na bazi soje/biljaka, vode, kao i suvim bezvodnim bojama.

4.1.4. Boje na bazi biljnih ulja

Boje na bazi biljnih ulja koriste se samo u tehnici ravne štampe. Boje na bazi
sojinog ulja mogu zameniti 20-40% boja na bazi alkohola. Smanjenje isparljivih
organskih jedinjenja prilikom primene boja na bazi sojinog ulja dostiže čak 80%. Ovaj
procenat je manji ukoliko se i dalje koriste rastvarači prilikom čišćenja. Boje na bazi
sojinog ulja su znatno skuplje od boja na bazi alkohola i zahtevaju duže vreme sušenja,
bez povećanja toplote sušenja. Vreme sušenja može se skratiti korišćenjem uobičajenih
sušilica ili električnih prskalica. Prednosti ovih boja su:
 Manja emisija isparljivih organskih jedinjenja u atmosferu, u odnosu na
tradicionalne boje u zavisnosti od procenta sojinog ulja u boji,
 Pranje cilindara i posuda može se vršiti uz pomoć hemikalija na bazi vode ili
deterdženta, što smanjuje korišćenje visoko koncentrovanih rastvora u te svrhe,
 Manje količine otpadnog papira, pošto se bilans boje i sredstva za vlaženje
lakše postiže,
 Postiže se brži i ravnomerniji sloj boje na ploči,
 Prihvatljiva prenosivost i smanjeno penušanje na ploči,
 Tamnije crne nijanse i svetlije boje, zbog boljeg zadržavanja boje.

Negativne strane primene boja na bazi sojinog ulja su:

 Duže vreme sušenja,
 Veći troškovi u odnosu na standardne boje,

10
  Veće podešavanje pre štampe, kao i obuka zaposlenih.

Mehanizam sušenja boje može biti fizički i hemijski. Kod fizičkog mehanizma
sušenja čvrste komponente (pigmenti i smole) se raspršuju u tečnom medijumu. Usled
sušenja boje tečna komponenta se izdvaja. Tečna komponenta je organski rastvarač.
Kod hemijskog mehanizma sušenja se podrazumeva da tečne komponente očvršćuju
usled hemijske reakcije i tako nastaju makromolekuli.

4.1.5. Boje na bazi rastvarača

Boje na bazi organskog rastvarača sadrže pigmente, smolu, organski rastvarač i

aditive. Boja se suši isparavanjem organskog rastvarača uz dovođenje vazduha u komori
za sušenje. Na štamparskoj podlozi ostaje boja u čvrstom agregatnom stanju. Vezivo je
sastavni deo boje, raspršava čestice pigmenta u organskom rastvaraču i omogućava
transfer pigmenta na štamparsku podlogu. Vezivo sadrži smolu koja uz dodatak aditiva
modifikuje reološke karakteristike boje. Najčešće se koriste aditivi kao što su
plastifikatori, vosak ili čestice. Rastvarač je medijum koji omogućava transfer pigmenta
na štamparsku podlogu, i inicira brzo sušenje boje. Moguće je regulisati brzinu sušenja
pri većim brzinama štampanja, otisci su visokog kvaliteta štampe i otporni suna različite
klimatske uslove. Nedostaci korišćenja boja ove vrste su u definisanju strogih uslova
rada, opasnost od požara i emisije organskih rastvarača, VOC.

Kada se boja na bazi rastvarača nanese na podlogu, ona prelazi iz tečnog u

čvrsto stanje zahvaljujući isparavanju rastvarača. Zagrevanje nanesene vlažne boje
ubrzava proces njenog sušenja, pa se zato za sušenje koriste uređaji koji duvaju topli
vazduh. Kada sav rastvarač ispari iz boje, dobija se suvi, čvrsti sloj boje. Boja se vratila
u svoje prvobitno stanje smole, uz dodatak pigmenta. Ako se boja sastoji od 70%
rastvarača, kao što je prikazano na slici 3.2, tada 70% boje koja je prvobitno naneta na
podlogu, ispari. Na taj način, na podlozi ostaje samo 30% početne naslage boje, u vidu
suvog filma. Stoga je manji deo boje koja je naneta na podlogu iskorišćen za dobijanje
štampanog otiska. Slika ilustruje relativnu debljinu sloja nanete tečne i osušene boje, u
slučaju korišćenja boje na bazi rastvarača. [1]

Slika 3.2 Poređenje sastava boja na bazi rastvarača i UV boja

4.1.6. Boje na bazi vode

Kod boja na bazi vode komponenta rastvarača zamenjena je vodom. Eliminisana

je organska komponenta rastvarača i umanjen je udeo emisije VOC. Ograničena je
upotreba štamparskih podloga zbog nemogućnosti sušenja boje na neapsorbovanim
štamparskim podlogama.

11
 Najbolje područje primene boja na bazi vode je u flekso štampi, dubokoj i sito
štampi na tekstilu. Moguće je koristiti i 100% čiste boje na bazi vode ili boje na bazi
vode sa malim dodatkom rastvarača. Boje i dalje mogu sadržati pigmente od teških
metala, koji predstavljaju zagađujuće materije, međutim i tu postoji alternativa koju bi
trebalo koristiti. Uklanjanje boje na bazi vode sa odštampanih materijala teže je nego
kod drugih tipova boja. [1]

Mehanizam sušenja se zasniva na upijanju pigmenta i veziva u štamparsku

podlogu. Boja sadrži akrilnu smolu i emulziju, vodu, malo rastvarača, neutralizatore,
pigmente i aditive. Veziva se ne rastvaraju u vodi, zato neutralizatori iniciraju reakciju
sa ostalim komponentama, vezivom i smolom. Pigmenti su difuzno raspršeni u
rastvaraču, odnosno dispergovani su u vezivu. Proces sušenja boje započinje
neposredno nakon utiskivanja boje na štamparsku podlogu, nakon čega čestice vode i
neutralizatori isparavaju. Voda kao rastvarač sadrži minimalni udeo organske materije
koja ubrzava proces sušenja. Optimizaciju uslova rada je vrlo teško postići u odnosu na
primenu boja na bazi organskih rastvarača. Osnovne prednosti pri korišćenju boja na
bazi vode je nizak rizik opasnosti od požara i bolji uslovi štampe uzimajući u obzir
emisiju VOC. Uslovi rada ekološki su povoljniji i bolja je kontrola potrošnje vode.
Nedostatak štampanja sa bojama na bazi vode je otisak slabe postojanosti i produženo
vreme sušenja boje. [5]

12
 5.0 RASTVARAČI ZA GRAFIČKE BOJE

Rastvarači u industriji grafičkih boja se koriste za rastvaranje različitih

materijala koji u svom sastavu sadrže smolu i koji stvaraju film na površini otisnute
boje. Osnovna funkcija rastvarača je da materijal od smole očuva u tečnom stanju sve
dok se boja ne otisne na štamparsku podlogu, a služe i kao plastifikatori tvrdog filma.
Nakon otiska rastvarač mora što pre da ispari da bi se boja na štamparskoj podlozi pre
osušila. Izbor rastvarača zavisi od:
 Vrste upotrebljene smole,
 Brzine mašine,
 Štamparske podloge,
 Krajnjeg proizvoda,
 Potrebne zdravstvene ispravnosti proizvoda.

Najvažnija osobina rastvarača je brzina isparavanja. Brzina isparavanja je

posebno važna za retke boje i grafičke lakove (duboka štampa i flekso štampa). Brzina
isparavanja rastvarača nije uvek usklađena sa tačkom paljenja rastvarača, što znači da
rastvarač niže tačke paljenja ne isparava uvek brže od rastvarača sa višom tačkom
paljenja. Brzina isparavanja nekog rastvarača upoređuje se sa brzinom isparavanja iste
količine etra, a označava se kao broj brzine isparavanja (BBI). Prema brzini isparavanja,
rastvarače delimo u tri grupe:
 Rastvarači koji se brzo suše, broj brzine isparavanja je BBI<10,
 Rastvarači koji se suše srednjom brzinom, broj brzine isparavanja je BBI od 10
do 35,
 Rastvarači koji se sporo suše, broj brzine isparavanja je BBI>35.

Brzina isparavanja je broj koji pokazuje koliko puta neki rastvarač duže isparava
od etra. Da bi se dobio odgovarajući rastvarač, u praksi je često potrebno mešati dva
rastvarača različitih karakteristika. Ako se pomešaju dva rastvarača različitih tačaka
paljenja dobiće se mešavina sa konstantnom tačkom paljenja koja je niža od tačke
paljenja komponenata od kojih je sastavljena. Takva mešavina se zove azeotropna
smeša. Kod pripreme azeotropnih smeša za štampanje boje mora se strogo voditi računa
o isparavanju i koncentraciji pare u prostoru za štampanje, zbog moguće eksplozije,
posebno za retke boje u tehnici dubokog i flekso štampanja. Prema hemijskom sastavu
organski rastvarači se dele na:
1. Ketone (aceton i metiletilketon)- koji se koriste u industriji grafičkih boja; zbog
niske tačke paljenja se koriste samo za boje koje se moraju brzo sušiti,
2. Estre (razni acetati, etilacetat,izopropilacetat),
3. Alkohole (etilni alkoholi, izopropilni alkoholi, n-propanol),
4. Ugljovodonike (toluen, ksilen, nafta, benzin)- koji predstavljaju najvažnije
rastvarače u industriji grafičkih boja.

Rastvarač je jednokomponentna ili višekomponentna tečnost koja se koristi u

proizvodnji štamparskih boja. U praksi, termini rastvarač, smeša rastvarača i razređivač
često se koriste naizmenično. Rastvarači su hemijske supstance koje mogu biti
rastvorene, suspendovane ili ekstrahovane materije, najčešće bez hemijskih promena.
Pomoću rastvarača je moguće preraditi, upotrebiti, čistiti ili razdvajati materijale.
Rastvarači rade na principu „slično rastvara slično“. Da bi rastvarač delovao, potrebno
je da ima slične hemijske karakteristike kao i supstanca koja se rastvara.

13
 Često, izbor rastvarača diktiraju ekonomska pitanja, kada cena rastvarača nije
jedini faktor koji se uzima u obzir. Cene rukovanja i odlaganja se takođe moraju
razmotriti. Ovi faktori se uzimaju u obzir kada se dovodi u pitanje rad sa bojama na bazi
vode i sistemima koji ih prate. [6]

Rastvarači su isparljive tečnosti koje se dodaju bojama da bi rastvorili vezivo

(osmolili komponente) i/ili promenili viskoznost boje. Viskoznost boje mora biti
kompatibilna sa primenjenom metodom. Rastvarač mora imati odgovarajuću brzinu
isparavanja u štamparskom okruženju gde se primenjuje. Idealno, rastvarač bi trebao
biti netoksičan, niske cene i da ima prihvatljiv miris. Postoje tri klase rastvaranja:
rastvaranje jakih, umerenih i slabih vodoničnih veza. Alkoholi pripadaju prvoj
kategotiji, ketoni, etri i estri drugoj kategoriji, a ugljovodonici trećoj kategoriji. [6]

Navedena podela kriterijuma važi za rastvarače koji se koriste za promenljivo

vezivo. Za nepromenljive premaze, rastvarači imaju kompleksnije funkcije, utiču na
osobine premaza, vreme sušenja i svojstva konačnog filma. U ovom slučaju, koristi se
smeša rastvarača da bi se rastvorilo vezivo i dobio razređivač. Razređivač ne može biti
pravi rastvarač za vezivo, ali može da poveća kapacitet primarnog rastvarača pri
rastvaranju veziva. Razređivač košta manje od pravog rastvarača, tako da smanjuje
ukupne troškove primene.

Smola koja se koristi kao vezivo u bojama sadrži niz parametara koji utiču na
odabir rastvarača. Rastvarač i vezivo moraju biti kompatibilni. Epoksidna smola je
rastvoljiva u ketonima, etrima i estrima, ali ne rastvara se u ugljovodonicima i
alkoholima. Ako premaz treba da bude otporan na rastvarače, onda će biti sjedinjen sa
smolom čiji je parametar rastvorljivosti značajno drugačiji od rastvarača na koji treba da
bude otporan.

Najčešće, odabir rastvarača za pojedine smole i odabir parametara rastvorljivosti

rastvarača zavisi od ponude postojećih smola. Smeša razređivača sa primarnim
rastvorom uglavnom proizvedi smešu koja će 80% ispariti.

Količina isparenja rastvarača posebno je važna za nepromenljive premaze. Sporo

isparavanje može da izazove produžetak vremena sušenja i da izazove probleme u
šaržnoj operaciji premaza ili prekoračenom protoku i sloju vlažnog filma. Velika
količina isparavanja može da izazove probleme sa protokom i celovitošću filma. Po
pravilu, četkica koja se upotrebljava za premaze zahteva sporije isparavanje zato što se
brže isparavanje koristi za metode sa rapršivanjem.

5.1. Hemijski sastav rastvarača grafičkih boja

Različiti rastvarači poseduju različite tačke paljenja (najniža temperatura pri

kojoj tečnost proizvodi dovoljno pare da se zapali u vazduhu; ukoliko otpad ima tačku
paljenja nižu od 60oC, onda je reč o zapaljivom opasnom otpadu), od čega zavisi i
brzina otvrdnjavanja boja. Mogu se klasifikovati u nekoliko grupa: ketoni, etri, estri,
alkoholi, alkohol-etri, ugljovodinici, hlorovani ugljovodinici, nitroparafini, furfurol i
njegovi derivati, terpeni i hidrogenovani proizvodi nafte.

14
 Za proizvodnju grafičkih boja od ketona, najvažniji je aceton, koji se lako meša
sa većinom organskih rastvarača, lako rastvara ulja, većinu smola, celulozne estre i
može da se koristi kao agens za mešanje i homogenizovanje rastvarača koji su
međusobno nemešivi. Ketoni se koriste kod grafičkih boja kod kojih je potrebno brzo
sušenje. Alkoholi su našli primenu kod fleksografskih boja, brzo sušivih lakova i kao
rastvarači sintetskih smola. Češće se koriste viši alkoholi: izopropil-, butil-, alil-, oktil-
alkoholi. [4]

Etri se koriste kao rastvarači za boje koje se brzo suše na povišenim

temperaturama. Tu se ubrajaju etil-etar, butil-etar i izopropil-etar. Estri se karakterišu
kao dobri rastvarači za sintetske smole i celulozne estre. Od posebnog značaja za
grafičke boje su: etil-acetat, izopropil-acetat, etil-laktat i dimetil-ftalat. Alkohol-etri su
jedinjenja koja u svom molekulu imaju alkoholnu i etarsku grupu i rastvaraju se u vodi i
uljima, te se koriste kao rastvarači za boje emulzionog tipa. U njima se rastvara većina
sintetskih smola i celuloznih estara.

Hlorovani ugljovodonici predstavljaju posebnu grupu rastvarača i prednost im je

u maloj zapaljivosti i dobroj sposobnosti rastvaranja voskova i smola. Najpoznatiji su:
metil-hlorid, ugljen-tetrahlotid, etilen-hlorid, trihlor-etilen i dihlor-etilen-etar.
Ugljovodinici benzen, toluol i ksilol, koriste se u bojama za duboku štampu, dok se
nafta, benzin i kerozin koriste za boje koje se suše grejanjem, sjajne lakove, veziva za
metalne boje i slično. [4]

5.2. Rastvarači ugljovodonika

Alifatični i aromatični ugljovodonici se najčešće koriste za proizvodnju i

smanjenje grafičkog materijala i predstavljaju kompleksne smeše različitih supstanci sa
različitom tačkom paljenja, gustinom i drugim svojstvima.

Toluen je aromatični ugljovodonik (slika 4.1) koji se koristi u smeši rastvarača

za sušenje vinil i hlorisanih premaza, i kao razređivač u nitroceluloznim bojama.

Slika 4.1 Strukturna formula toluena

Etil alkohol se koristi najčešće sa metil alkoholom, pigmentima i toksinima u

obliku industrijskog alkohola. Etil alkohol (slika 4.2), brzo-isparavajući rastvarač, se
koristi za polivinil bitirol, kao i sa drugim rastvaračima za nitrocelulozu.

15
 Slika 4.2 Strukturna formula etil alkohola

Aceton je brzo-isparavajući snažni rastvarač koji se koristi za kopolimere i

nitrocelulozu. Aceton (slika 4.3) se meša sa ostalim rastvaračima kada njegova moć
rastvaranja i količina isparavanja menja svojstva tečnosti boje i filma. Agencija za
Zdravlje, životnu sredinu i sisteme za regulativu (HEARS- Health, Environmental and
Regulatory Services) tretira aceton kao vodu (nema svojstvo lako isparljive organske
materije), u svom programu.

Slika 4.3 Strukturna formula acetona

Metil izobutan keton je brzo-isparavajući snažni rastvarač koji se koristi u

sličnoj primeni kao i MEK, ali gde se zahteva manja brzina isparavanja. Metil izobutan
keton (slika 4.4) se koristi, u manjoj meri, u smeši rastvora gde će njegova velika brzina
isparavanja i rastvarač visoke snage, koristiti osobinama boje i karakteristici sloja.

Slika 4.4 Strukturna formula metil izobutan ketona

5.3. Fizičko – hemijske karakteristike izopropil alkohola

Izopropil alkohol (izopropanol, sekundarni propil-alkohol, dimetil-karbinol, 2-

propanol, izopro, alkohol za dezinfekciju ili skraćeno IPA), molekulske formule
CH3CHOHCH3 (slika 4.5), je bistra, bezbojna, zapaljiva, isparljiva, lakopokretljiva
tečnost karakterističnog mirisa. IPA je najjednostavniji primer sekundarnog alkohola u
kojem je alkoholna grupa povezana sa druga dva ugljenikova atoma.

Izopropil alkohol nastaje na dva načina: indirektnom i direktnom hidratacijom.

Kod indirektnog procesa propilen reaguje sa sumpornom kiselinom i obrazuje smešu
sulfatnih estara, a potom se hidrolizom dobijenih estara proizvodi IPA. Direktnom
hidratacijom reaguju propilen i voda u gasnom ili tečnom stanju pod velikim pritiskom,
u prisustvu katalizatora. Reakcija nastajanja izopropil alkohola se može videti na slici
4.6. Oba procesa zahtevaju da IPA bude odvojen od vode ili drugih sporednih proizvoda
destilacijom.

16
 Slika 4.5 Struktura izopropil alkohola

IPA podleže svim hemijskim reakcijama koje su tipične za sekundarne alkohole.

Uslovi koji doprinose nestabilnosti IPA su toplota i plamen. Burno reaguje sa jakim
oksidacionim sredstvima. Opasne materije koje mogu nastati razlaganjem i
dekompozicijom IPA su toksične pare ugljen monoksida. IPA je sličan etil alkoholu u
pogledu karakteristika kao rastvarača i stepena isparavanja. Kao rastvarač koristi se u
farmaceutskoj, kozmetičkoj, hemijskoj, naftnoj, grafičkoj i u industriji boja i lakova. U
ofset štampi, kao segmentu grafičke industrije, IPA se koristi kao rastvarač u sredstvu
za vlaženje. Fizičko-hemijske osobine IPA kao rastvarača omogućile su njegovu
primenu u grafičkoj industriji. Velika isparljivost, laka dostupnost i efikasnost koju
postiže pri štampi, osnovni su razlozi njegove primene. [7]

U ofset štampi izopropil alkohol se koristi da smanji površinski napon rastvora

za vlaženje i omogući stvaranje veoma tankog, ali ravnomernog i stabilnog filma
rastvora za vlaženje na štamparskoj formi, čime se obezbeđuje bolje vlaženje
štamparske forme, razblaživanje i razređivanje sredstva za vlaženje i povećanje
adsorpcije gumiarabike. IPA konstantno isparava sa valjaka i štamparske forme, te
pomaže hlađenje kritičnih komponenata štamparske mašine tokom štampanja. Takođe
hladi boju u štamparskoj mašini, jer reaguje endotermno. Zahvaljujući efektu hlađenja,
reološke karakteristike boje i adsorpcija sredstva za vlaženje ostaju konstantni. IPA
povećava viskoznost sredstva za vlaženje što omogućava brži transport kroz jedinicu za
vlaženje. IPA se primenjuje i kao rastvarač boje. Izopropil alkohol menja emulzione
karakteristike štamparske boje. On poboljšava oticanje boje sa štamparske forme i utiče
na regulaciju balansa između boje i vode. Ponaša se kao sredstvo za samoprečišćavanje,
sprečava penušanje i ubrzava isparavanje vode sa neštampajućih površina štamparske
forme.[7]

5.3.1. Gumiarabika

Gumiarabika je sredstvo koje se u štamparskoj industriji koristi veći niz godina

kao prirodni agens za desenzibiliziranje štamparske ploče. To je sušena smola prirodnog
biljnog porekla rastvorljiva u vodi. Po hemijskom sastavu, gumiarabika je polisaharid,
koja u strukturi ima nekoliko jako polarnih hidroksilnih OH grupa koje omogućavaju
dobru adsorpciju na površini štamparske ploče. Stoga se, nakon nanošenja sredstva za
vlaženje, gumiarabika adsorbuje na površini aluminijuma, stvarajući zaštitni film koji
štiti štamparsku ploču od hemijskih i mehaničkih oštećenja tokom rukovanja i nakon
zaustavljanja štamparske mašine. Proces adsorpcije gumiarabike na površinu
aluminijumske štamparske forme je najbolji ako je pH vrednost približno 4. [7]

17
 5.4. Fizičko – hemijske osobine metiletilketona

Voda i metiletilketon stvaraju delimično rastvorljivo tečno jedinjenje. Literaturni

podaci ukazuju na maksimalno rastvaranje metiletilketona u vodenoj fazi od 25,59
masenih procenata. Molarna masa metiletilketona iznosi 72,11 g/mol. MEK je organsko
jedinjenje strukturne formule CH3C(O)CH2CH3.

Slika 4.2 Strukturna formula metiletilketona

MEK rastvara mnoge supstance i koristi se kao rastvarač u procesima

proizvodnje guma, štamparskoj industriji, tekstilnoj industriji, industriji plastike, kao i u
proizvodnji lakova i sredstava za čišćenje. MEK uzrokuje iritaciju disajnih puteva što
negativno utiče na zdravlje čoveka.

U decembru 2005. godine, američka kompanija za zaštitu životne sredine (EPA-

Enviromental Protection Agency), uklonila je MEK sa liste opasnih zagađivača vazduha
(HAP- Health Alliance Plan). Posle tehničkih pregleda i donetih zaključaka, EPA je
odlučila da potencijalno izlaganje emisijama metiletilketona, iz industrijskih postrojenja
ne izaziva zdravstvene probleme i da ne utiče negativno na životnu sredinu. Emisija
MEK će se regulisati i pratiti kao emisija VOC, jer njegov uticaj na sastav ozona nije
povoljan. [7]

18
 6.0 ZAŠTITA ZDRAVLJA I BEZBEDNOST

Sito štampa, kao i svaki industrijski proces, zahteva posebno pridavanje pažnje
na aspekte koji se dotiču zaštite zdravlja i bezbednosti na radnom mestu. Mada su
mnogi rizici koji su postojali pri radu sa bojama na bazi rastvarača, eliminisani
prelaskom na upotrebu UV proizvoda, neophodne su i dalje preventivne zdravstvene
mere. Radnici bi trebalo da budu informisani o zdravstvenim i bezbednosnim rizicima
koji postoje i obučeni u duhu dobre industrijsko-higijenske prakse. Redovno održavanje
kompletne postojeće opreme, kao i uvođenje modifikacija u procesu štampe trebalo bi
da budu deo ukupnih napora za očuvanje zdravlja osoblja i bezbednosti pri radu.

Dobre industrijska praksa podrazumeva bezbedno rukovanje i upotrebu

štamparskih boja i odgovarajuće opreme. Neophodno je da se osoblje informiše o
mogućoj štetnoj prirodi štamparskih boja i rastvarača. Poznavanje postupka kako treba
reagovati u slučaju nezgode maksimalno smanjuje rizike po zdravlje. Sledeće preporuke
se mogu smatrati dobrom industrijskom praksom: na mestima gde se rukuje bojom za
štampanje ne sme se jesti, piti i pušiti; potrebno je redovno prati vodom i sapunom sve
rukavice, dlanove i ruke, kao i koristiti kreme za ruke koje smanjuju iritaciju kože zbog
čestog pranja; treba izbegavati doticanje opreme kontaminiranim rukavicama ili drugim
delovima zaštitne odeće, pošto prenesena boja kasnije može doći u kontakt sa
nezaštićenom kožom; ne koristiti rastvarače za pranje i skidanje boja na koži, pošto
može doći do prodiranja hemikalije kroz kožu, čime se povećava rizik od nastanka
dermatitisa; rastvarači se mogu koristiti za pranje i čišćenje štamparske opreme, pod
uslovom da radnici nose odgovarajuću zaštitnu odeću; ne držati u džepovima radne
odeće krpe koje su zaprljane bojama ili rastvaračima; prosutu štamparsku boju treba
odmah očistiti i obrisati; sa područja gde je prosuta boja treba ukloniti izvore plamena i
sve posude koje cure; potrebno je nositi odgovarajuću zaštitnu opremu tokom postupka
čišćenja.

Ventilacioni sistem u štamparijama veoma je važan. Za obezbeđivanje dobrog

opšteg nivoa ventilacije u štampariji potrebno je ugraditi jači zidni ventilator. Cilj je da
se obezbedi cirkulacija svežeg vazduha u radnom prostoru, pre nego što se taj vazduh
izvede iz štamparije. Oprema za štampanje i sušenje treba da bude razmeštena u skladu
sa putevima svešeg vazduha koji se uvodi u radni prostor štamparije, dok se
recirkulacioni sistemi ventilacije ne preporučuju. [8]

6.1. Uticaj IPA na zdravlje čoveka

Maksimalno dozvoljene koncentracije u vazduhu koje ne izazivaju iritaciju

očiju, nosa i grla date su u tabeli 6.1.

Tabela 5.1 MDK izopropil alkohola u vazduhu

Država Količina u ppm
SAD 440 ppm
400 ppm (dugoročno izlaganje)
UK
500 ppm (kratkoročno izlaganje)
Japan 200 ppm

19
 Izopropil alkohol je dva puta toksičniji i znatno je snažniji depresant centralnog
nervnog sistema u odnosu na etanol. Rastvarači koji se koriste za čišćenje sita i drugih
delova štamparske opreme, mogu izazvati iritaciju očiju, pluća, kože, osećaj preteranog
zamora, glavobolje i mučninu, pa čak i gubitak svesti. Izlaganje rastvaračima na duži
period može izazvati dermatitis, oštećenja centralnog nervnog sistema, jetre, bubrega i
krvi. Mnogi rastvarači su vrlo zapaljivi i predstavljaju ozbiljnu opasnost od izbijanja
požara pri upotrebi i skladištenju. Pare rastvarača se mogu transportovati kroz vazduh
na velike udaljenosti povećavajući opasnost „povratnog požara“ ukoliko dođe do
njihovog paljenja. Klinički efekti izopropil alkohola na ljude ogledaju se kroz komu i
respiratornu depresiju, iritaciju sluznice i očiju, gastritis, pankreatitis, hipotenziju,
kardio depresiju, oštećenje mozga, jetre i bubrega u kasnijem stadijumu. [9]

6.2. Načini izlaganja izopropil alkoholu

Oralna izloženost

Gutanje alkohola koji služi za dezinfekciju i toaletnih preparata predstavljaju

najčešći način izlaganja izopropil alkoholu. Doze iznad 20 ml mogu proizvesti toksične
efekte. Doza od 25 ml u 100 ml vode prouzrokuje hipotenziju, crvenilo lica, usporenost
rada srca, vrtoglavicu i nesvest. Oko 15g IPA može imati toksičan uticaj na čoveka
težine 70 kg ukoliko se ne preduzmu mere detoksikacije organizma. S druge strane, IPA
nije tako toksičan kao metanol ili etilen glikol.

Trovanje izopropil alkoholom nastaje brzo (30-60 minuta), dok najsnažnije

dejstvo dostiže u roku od nekoliko sati. Ozbiljno trovanje počinje omamom koja vodi
dubokoj komi, respiratornoj depresiji i hipotenziji.

Inhalacija

Inhalacija podrazumeva udisanje pare preparata. Granica kratkotrajne izloženosti

je 500 ppm. Iznad ovog nivoa, neophodan je respirator ili aparat za disanje. Visoka
koncentracija može izazvati mučninu, glavobolju, otupelost, dremljivost, i duboku
narkozu. Nivo od 12000 ppm je trenutno opasan po zdravlje i život.

Kožna izloženost

Kožna izloženost podrazumeva izlaganje izopropil alkoholu preko kože

tečnostima ili parama. Kratke ekspozicije nisu iritantne, ali produženi kontakt ima
toksično dejstvo na centralni nervni sistem.

Izloženost oka

Izlaganje izopropil alkoholu preko kontakta sa očima podrazumeva izloženost

tečnostima i parama koje su jaki i ozbiljni iritanti. Pri koncentraciji od 400 ppm para je
blago iritirajuća. Direktni kontakt očiju sa tečnošću može da uzrokuje ozbiljne iritacije i
abraziju rožnjače.[9]

20
 6.3. Toksikologija

Štetan i toksičan efekat izopropil alkohol ima kako na ljude, tako i na životinje.
IPA je snažan iritant za sluznice očiju., potencijalni je depresant CNS dok u velikim
dozama uzrokuje kardiovaskularnu depresiju. Aceton, njegov glavni metabolit, može
potencirati i produžiti trajanje simptoma u CNS, može se javiti opijenost i hipotermija.

6.3.1. Standardi za radna mesta

Granične vrednosti (Treshold Limit Values- TLVs), donete na Američkoj

konferenciji industrijskih eksperata su:
 Prosečna koncentracija (Time Weighted Average- TWA) iznosi 400 ppm (980
mg/m3)
 Granica kratke izloženosti (Short Term Exposure Limit- STEL) iznosi 500 ppm
(1225 mg/m3),
 Koncentracija direktne ugroženosti zdravlja (Immediately Dangerous to Life
and Health concentracion- IDLH value) iznosi 12.000 ppm
 Granica osećaja mirisa iznosi 90 mg/m3

Granice izloženosti važe samo za koncentracione nivoe u vazduhu. Kada dođe

do kontakta sa kožom može doći do prekomerne izloženosti delovanju izopropil
alkohola, čak iako su koncentracioni nivoi u vazduhu manji od gore navedenih
propisanih granica. Prihvatljivi dnevni unos je 400 ppm (TWA OSHA). Uputstva za
respiratornu zaštitu kod koncentracija IPA koje prelaze dozvoljene vrednosti su:
 Do 1000 ppm: koristiti moćni vazdušni prečišćivač- respirator sa ketridžom za
organske pare, ili sa hemijskim ketridžom za sve hemikalije
 Do 10.000 ppm: koristiti respirator sa ketridžom za organske pare; ili respirator
snabdeven vazduhom sa kontinualnim načinom rada
 Do 12.000 ppm: koristiti gas masku sa kanisterom za organske pare, ili koristiti
respirator sa ketridžom za sve hemikalije koje sadrži aparat za disanje, ili
respirator sa ketridžom za sve hemikalije koji je snabdeven vazdušnim
respiratorom.[9]

6.4. Štetne karakteristike IPA

Izopropil alkohol je zapaljiva tečnost, sa granicama eksplozivnosti u vazduhu od

2,5-12%. Pare IPA su teže od vazduha i kreću se uz površinu zemlje. Izopropil alkohol
hemijski reaguje sa:
 Fosgenom, pri čemu se formira izopropil hloroform i hlorovodonik,
 Solima gvožđa, kada može nastupiti eksplozivno toplotno razlaganje,
 Hidrogen-paladijumom, čija smeša je zapaljiva na vazduhu i
 Jakim oksidacionim agensima (nitrati, perhlorati i peroksidi)

Ne postoje podaci o električnoj i toplotnoj provodljivosti izopropil alkohola sa

mogućim posledicama.[9]

21
 7.0 EKOLOŠKE TEHNOLOGIJE

Ekološke tehnologije su one kod kojih za vreme proizvodnje nastaju

potencijalno štetne materije i materijali. Ekološke tehnologije su značajne sa nekoliko
aspekata, a njihovom uvođenju i primeni doprinosi, pre svega, pozitivni uticaj na
životnu sredinu, smanjenje zagađenja i količine nastalog otpada.

Evropska komisija je 28. januara 2004. godine usvojila ambiciozni Akcioni plan
za poboljšanje i široku primenu ekoloških (environmentalnih) tehnologija. Akcioni plan
za ekološke tehnologije, definiše ekološke tehnologije kao „sve tehnologije čija je
primena manje štetna za životnu sredinu zbog korišćenja relevantnih alternativnih
tehnologija“. Ovim planom su obuhvaćeni:
 Tehnologije na kraju proizvodnog procesa za smanjenje zagađenja vazduha,
vode i zemljišta,
 Proizvodi i usluge, koji manje opterećuju životnu sredinu i intenzivnije koriste
prirodne resurse,
 Načini za efikasnije eksploatisanje prirodnih resursa.

Ekološke tehnologije smanjuju troškove i povećavaju konkurentnost, smanjuju

potrošnju energije i sirovina i smanjuju emisiju i količinu otpada. Aspekti eksploatacije
i zaštite životne sredine daju mogućnost proizvodnom preduzeću da proceni i ponovo
analizira svoje proizvodne postupke, tehnologije, ogranizaciju i upravljanje sirovinama i
energijom, kao i njihov uticaj na životu sredinu. S obzirom da kvalitet rešenja zavisi od
kvaliteta projekata za rekonstrukciju i poboljšanje već postojećih uslova proizvodnje,
neophodna su, pored klasičnih metoda projektovanja, i razmatranja projekata sa
ekoloških aspekata. [7]

Ukoliko se rešenja budu realizovala preko savremenih projekata koji obuhvataju

i ekološki aspekt, tada će se tokom vremena obezbediti i trajno održivi razvoj životne
sredine. Ključnu ulogu u realizaciji ovih projekata igraju politika, ekonomija i zaštita
životne sredine.

7.1. Green printing – „Zelena štampa“

U današnje vreme veliki broj štamparija želi da, pored kvalitetnog i jeftinog
otiska, ponudi klijentu i eko-menadžment. Eko-menadžment uključuje specijalno
organizovanu proizvodnju čiji je glavni zadatak zaštita životne sredine. On koristi alate
koji oblikuju klasičan proizvod u eko-proizvod, obučava radnike i usmerava da posluju
u skladu sa sistemom ISO 14001 i koristi materijale koji su reciklirani ili se mogu
reciklirati (razvijač na vodenoj bazi, boje na vodenoj bazi, boje od prirodnih
sastojaka...).

Zamisao pristalica „zelene štampe“ je da se u budućnosti za 100% poveća

korišćenje elektronske štampe (PDF fajlovi) i na taj način bi se 100% smanjila upotreba
hemije, papira, boja i ostalih materijala koji se koriste u novinskoj industriji (štampa
magazina, časopisa). To je samo zamisao kojoj se teži i dovodi u pitanje opstanak
štamparske industrije. Ono što je sigurno, proizvodnja za različite grane industrije ne bi
opala, jer društvo u kome živimo je potrošačko i okrenuto je više iskorišćenju nego

22
očuvanju resursa. Upotreba biorazgradivih materijala kod proizvodnje ambalaže u
mnogome bi uticala na smanjenje količine otpada i njegovo prihvatljivije odlaganje.

Zelenu štampu prate i pojmovi kao što su zelena hemija i ekološka hemija. Kako
bi se lakše razumeli pomenuti pojmovi, neophodno je napraviti paralelu između zelene i
eko hemije. Kada se kaže zelena hemija prvenstveno se misli na uvođenje i primenu
niza principa koji smanjuju ili u potpunosti eliminišu upotrebu ili stvaranje opasnih
supstanci pri proizvodnji i dizajniranju proizvoda. Kada se govori o hemiji životne
sredine i zagađujućih supstanci u prirodi misli se na eko hemiju.

7.2. Alkoholna supstitucija

U prvim pokušajima da se štampa bez IPA, štampari su tražili proizvode i

hemikalije sa karkteristikama koje su mogle direktno da zamene IPA i tako je nastao
izraz „alkoholna supstitucija“. Danas, savremeniji i prihvatljiviji izraz je „alcohol- free“
(štampanje bez alkohola). Alkoholni supstituenti se razlikuju od IPA u nekoliko
ključnih karakteristika, uključujući efekat viskoznosti, površinski napon, pH i
provodljivost sredstva za vlaženje. Sredstvo za vlaženje bez alkohola nije univerzalno i
opšte primenjivo, pa štampari moraju da pronađu najpovoljnije i najoptimalnije sredstvo
za vlaženje štamparske mašine. Dostupno je nekoliko vrsta supstituenata a sastavljeni su
od jedne ili više susptanci koje obavljaju funkciju IPA (glikol ili glikol etri i drugi
aditivi). Kao supstituenti koriste se: propilen glikol, dipropilen glikol, monoetil etar.
Prednosti alternativnih (supstituentnih) sredstava za vlaženje su:
1. Sadrže svega 5% isparljivih organskih jedinjenja (dok IPA sadrži 100% VOC
jedinjenja),
2. Nema isparavanja jer je pritisak pare niži tako da nema ni gubitaka u sistemu za
vlaženje,
3. Nije zapaljiv materijal, što obezbeđuje lakše i bezbednije rukovanje,
4. U skladu je sa trenutnim regulativama zaštite radne sredine u EU. [7]

Mnoge zamene, za razliku od IPA imaju malo ili nemaju efekta na viskozitet,
tako da dobijeno sredstvo za vlaženje ima značajno manji viskozitet nego sredstvo za
vlaženje sa IPA. Zbog smanjenog viskoziteta primenom supstituenata, dozira se manje
sredstva za vlaženje valjkom za ceđenje ili doziranje.

IPA je rastvarač koji oduzima sjaj štamparske boje i utiče na nju, zahtevajući da
operatori u štampi nanose deblji film boje na valjke za štampu kako bi se dobio
prihvatljiv kolorit. Pošto alkoholni supstituenti nemaju „oduzimajući“ efekat na
štamparsku boju kada se koriste u odgovarajućim koncentracijama, potrebno je manje
štamparske boje i manje vode za prihvatljiv kolorit, a iz toga proizilazi, ušteda
štamparske boje i materijala. [7]

Razne mašine rade na principu štampanja bez alkohola. Štamparske mašine

Printmaster QM 46 i GTO 52 (slika 6.1), razvijene u kompaniji Heidelberg, već
godinama štampaju bez upotrebe alkohola, što je omogućeno modernim sistemima za
vlaženje štamparske ploče uz pomoć neprekidnog filma. Primenjuje se veoma tanak,
ravan film kao sredstvo za vlaženje štamparske ploče, koji omogućuje stabilan odnos
štamparske boje i vode. Kao rezultat dobija se maksimalan kvalitet štampe i brzina
štampanja. Pošto se koristi manje sredstva za vlaženje nego kod tradicionalnih sistema i
sušenje boje je brže. Štamparije koje rade bez upotrebe alkohola ne samo da su obzirnije

23
prema životnoj sredini, već ostvaruju uštedu na kupovini alkohola. Takođe i Printmaster
PM 74 predstavlja Ekokolor sistem za vlaženje kojim je omogućeno 100% štampanja
bez alkohola.

Slika 6.1 Printmaster QM 46 i GTO 52

Postoji niz preporuka kako pripremiti štampu sa redukovanim alkoholom, da bi

se na kraju postigla štampa „bez alkohola“:
 Odgovarajuća konfiguracija štamparske mašine za štampu,
 Precizno merenje i doziranje IPA ili zamene za alkohol,
 Precizno doziranje dodataka sredstvu za vlaženje,
 Precizno merenje provodljivosti,
 Obezbeđivanje konstantnog kvaliteta vode,
 Tretman vode reversnom osmozom i stvrdnjavanje,
 Precizno postavljanje valjaka za štampu,
 Redovno čišćenje i održavanje štamparskih mašina,
 Redovna razmena cirkulacije sredstva za vlaženje i
 Postepeno smanjivanje sadržaja IPA u sredstvu za vlaženje do totalnog
isključivanja IPA. [7]

24
 8.0 PROGRAM PRAĆENJA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

Svaka aktivnost u prostoru treba da, u okviru planiranih delatnosti, ima svoje
konkretne programe za praćenje i poboljšanje kvaliteta životne sredine. Treba naglasiti
da je za uspešno rešavanje problema zaštite životne sredine jedan od važnih zadataka
uspešno rešavanje problema zaštite u radnoj sredini. Uspostavljanje lokalnog
monitoringa kontrole kvaliteta životne sredine, uključujući i praćenje efekata mera za
njeno poboljšanje i inspekcijski nadzor, je obaveza lokalne uprave, čije bi ostvarenje
dodatno doprinelo očuvanju kvaliteta životne sredine uopšte.

Sistem za upravljanje okolinom definisan je kao splet organizacijske strukture sa

ciljem omogućavanja kompanijama da prouče njihov uticaj na okolinu sa tehničkog i
finansijskog gledišta. Takav sistem zahteva delovanje kompanija u skladu sa zakonskim
propisima u odnosu na životnu sredinu (ISO 14001) i praćenje zainteresovanih grupa o
njihovom poslovanju. Zato je ISO 14001 temeljni model za ocenjivanje sistema
upravljanja okolinom. Kontrola obuhvata korišćenu tehnologiju i proces rukovanja sa
kojim se donose odluke u vezi sa tehnološkim pitanjima. Posebne ekološke studije
neophodne su u slučaju uvođenja neke druge tehnologije, razvoja i proširenja kompanije
uključujući kvalitet radne sredine, sigurnost i zdravlje radnika. Finalna faza kontrole
uključuje ispitivanja za svaki proizvodni kapacitet i proizvod, sa ciljem ocene rizika
zaštite životne sredine.

Upotrebom boja na bazi rastvarača dolazi do emisije lakoisparljivih jedinjenja

VOC. Njihova emisija u atmosferu ima negativan uticaj na životnu sredinu. Pri
određenim vremenskim uslovima, fotohemijskim reakcijama nastaje fotohemijski smog.
Zato je osnovni cilj adekvatno odložiti nastali otpad. Emisije nastalog polutanta
najčešće se spaljuju uz dodatak energije, mada se danas sve češće koriste biološki
sistemi odlaganja otpada, koji su zbog manje potrošnje energije ekološki prihvatljivi.
Emisija VOC u tunelima za sušenje odvodi se ventilacionim sistemima. Nastali
polutanti se spaljuju, usled čega nastaje novi problem emisije polutanta CO 2. Ugljen
dioksid ima negativan uticaj na kvalitet vazduha, stvarajući efekat staklene bašte.
Primenom toplotnog i katalitičkog sagorevanja treba voditi računa o nastalim
produktima koji mogu biti nepovoljni za životnu sredinu. Biološki sistemi odlaganja
otpada u mnogočemu su prihvatljivi, bakterije razgrađuju organske materije odnosno
nastale gasove. Pročišćavanjem gasova evakuiše se metan koji se koristi za druge
potrebe u proizvodnji.

Primenom boja različitih osobina u fleksoštampi potrebno je permanentno voditi

računa o odlaganju nastalog otpada. Ekološka svest poslovnog sveta čini preduslov
usvajanja sistema za upravljanje okolinom. Potrebno je osigurati racionalno
iskorišćavanje prirodnih resursa, optimalnu potrošnju sirovina i omogućiti adekvatan
način odlaganja otpada uz optimalne troškove proizvodnje, a sa ciljem ispunjavanja
tržišnih zakona. Određene boje u fleksoštampi svojim jedinstvenim osobinama imaju
negativan uticaj na kvalitet ambijentalnog vazduha. Zbog toga je potreban doprinos
poboljšanju kvaliteta životne sredine primenom određenih načela. Pravilan pristup
poboljšanju kvaliteta čovekove okoline, kao što je norma ISO 14001, predstavlja
osnovu za postizanje boljih uslova rada.[5]

25
 8.1. Monitoring emisije iz pogona

U okviru monitoringa emisije iz pogona potrebno je vršiti permanentni skrining

stanja kako bi se proverilo da li su emitovane vrednosti u skladu sa propisima. Mogu se
vršiti stalna i periodična merenja. Kod periodičnih merenja vrše se najmanje tri
očitavanja u toku pojedinačnog merenja. Kod otpadnih gasova treba se pridržavati
propisanih graničnih vrednosti emisija, vrednosti rasipajućih emisija i ukupne granične
vrednosti emisije.

Određena količina gasa može biti dodata struji otpadnog gasa radi hlađenja ili
razblaživanja kada za to postoje tehnički uslovi, ali neće biti uzete u obzir prilikom
određivanja masene koncentracije zagađujuće materije u otpadnom gasu. U slučaju
stalnih merenja, smatra se da se granična vrednost emisije poštuje ako nijedna od
merenih srednjih vrednosti u toku 24 sata normalnog rada ne prelazi graničnu vrednost i
ako nijedna od srednjih vrednosti po jednom satu ne prelazi granične vrednosti emisije
za više od 1,5 puta.

U slučaju periodičnih merenja smatra se da se granične vrednosti emisije (tabela

7.1) poštuju ukoliko u toku sprovođenja jednog merenja srednja vrednost svih
očitavanja ne prelazi granične vrednosti emisija i kada nijedna od srednjih vrednosti po
jednom satu ne prelazi granične vrednosti emisija za više od 1,5 puta. [10]

Tabela 7.1 Pragovi i granične vrednosti za regulisanje emisija

Granične
Prag potrošnje
Redn vrednosti emisije Procenat
rastvarača
i Aktivnost u otpadnim unosa
u
broj gasovima rastvarača
tonama/godini
(mgC/Nm3)
Ofset štampanje 15-25 100 30
1
(>15) >25 20 30
Roto štampa 75 10
2
(>25)
Ostala roto 15-25 100 25
gravura, >25 100 20
3
fleksografija, roto >30 100 20
skrin (>15)
Čišćenje površina 1-5 20 15
4
(>1) >5 20 10
Ostalo čišćenje 2-10 75 20
5 površina >10 75 15
(>2)

8.2. Načini redukcije VOC

Brojne studije jasno pokazuju da mnogi rastvarači koji se koriste za pranje i

čišćenje štamparskih mašina, a koji se nalaze i u sredstvu za vlaženje, izgube više od
pola zapremine pre nego što se završi proces proizvodnje. Na primer, 40-50% IPA koji
se koristi u sistemu za vlaženje isparava iz rastvora i pre nego što bude upotrebljen. Iz
navedenog se jasno vidi da su troškovi i gubici veliki. Za supstituente i reduktore IPA

26
dokazano je da su efikasni kao i IPA, ali znatno ekonomičniji u upotrebi jer skoro 100%
supstance obavlja funkciju za koju je i predviđena.

Postoji nekoliko načina za redukciju emisije VOC iz grafičke industrije. Jedna,

ili kombinacija nekoliko od sledećih strategija mogu rezultovati redukciju emisije VOC
i mogućim smanjenjem troškova:
 Direktna supstitucija- postupak gde hemijski identična jedinjenja dobijena iz
biljaka supstituišu petrohemijska jedinjenja; zbog toga što je supstanca
identična u molekulskoj strukturi, prednosti su ograničene na način kojim je
supstanca proizvedena iz obnovljivih izvora; kao poređenje, fenol koji se
koristi u štamparstvu, industriji plastike i hemijskoj industriji može biti
proizveden iz biljaka- bio-fenol produkuje 80% manje zagađenja nego kada je
proizveden iz nafte,
 Indirektna supstitucija- postupak u kome funkcionalno slična, ali hemijski
različita supstanca dobijena iz biljaka supstituiše supstancu dobijenu iz nafte,
 Parcijalna supstitucija- još uvek su u upotrebi neki od VOC ali u manjoj
količini; hemikalije za redukciju IPA u sredstvu za vlaženje su dobar primer
parcijalne supstitucije; korišćenje supstanci sa visokim tačkama paljenja takođe
ograničava emisiju VOC,
 Supstitucija procesa- emisija VOC može biti redukovana usvajanjem nove
metode i postupka štampanja; primer za to je postupak bezvodnog (suvog)
ofseta, gde ne postoji potreba za upotrebom sredstva za vlaženje i gde se
koriste boje na bazi biljaka, postoje i druge prednosti po životnu sredinu koje
se ostvaruju primenom suvog ofseta.

Drugi proces koji može da zameni konvencionalnu štampu jeste digitalna

štampa. Tržište za primenu digitalne štampe se još uvek razvija. Proces digitalne štampe
je za sada spor, ali pogodan za niskotiražne kolor poslove. Digitalna štampa eliminiše
većinu isparljivih organskih jedinjenja. [9]

8.3. Eliminacija IPA iz procesa štampe

Danas je sve veći pritisak, Evropske Unije, da se štampanje vrše bez alkohola,
bez obzira na kvalitet štampe koji se dobija uz pomoć IPA kao dodatka sredstvu za
vlaženje. Zakon i pritisak potrošača motivišu štampare da eliminišu IPA i time zaštite
radnu i životnu sredinu.

Rastvarači na bazi izopropil alkohola koji se koriste za pranje štamparskih

mašina i u sredstvima za vlaženje, gube do polovine svoje zapremine pre nego što
započne njihova reakcija. Na primer, 40-50% IPA koji učestvuje u sistemima za
vlaženje isparava već na samom početku procesa. Supstance koje se u štamparskoj
industriji koriste kao supstitucija IPA su se pokazale efikasne kao agensi za vlaženje, ali
i ekonomičnije u svojoj upotrebi. Eliminacija IPA se može bazirati na sledećim
stavkama:
 IPA je veoma zapaljiv; njegovo skladištenje i upotreba su predmet striktnih
pravila za skladištenje, jer je tačka paljenja (12  ) ispod sobne temperature,
 IPA ima navedenu granicu za radnu izloženost i ako je ona veoma visoka,
zaposleni udišu isparenja IPA,
 IPA je isparljiva organska materija i potpuno isparava u atmosferu, a velika
ograničenja po pitanju VOC jedinjenja će se uvoditi zbog toga što zakon

27
 Evropske Unije teži čistijem vazduhu i smanjenju zagađenja u nižim delovima
atmosfere; štamparska delatnost će biti selektivno primorana da smanji
upotrebu VOC jedinjenja,
 Isparavanje IPA dovodi do toga da se još alkohola dodaje permanentno
sredstvu za vlaženje, tako da je stvarna potrošnja veća od očekivane; cena
alkohola udvostručava sveukupnu cenu sredstva za vlaženje i obično je
eliminacija isplativa. [7]

8.4. Tehnologija redukovanja i zamene izopropil alkohola

Do danas su učinjeni razni pokušaji zamene velikih količina IPA manjim količinama
drugih aditiva kao što su alternative alkoholima.

Upotreba IPA je ograničena striktnim regulativama od strane agencija za zaštitu

životne sredine i aktima o očuvanju čistog vazduha. Preporuke za smanjenje emisije
IPA, a samim tim i smanjenje zagađenja životne sredine u skladu sa opštim postupcima
prevencije zagađenja date su u tabeli 7.2.

Tabela 7.2 Ograničenja upotrebe IPA

Preporuke Primena
Smanjiti koncentraciju IPA u praksi Na sva postrojenja
Supstitucija IPA Na sva postrojenja
Primena bezvodnog ofseta Samo u posebnim slučajevima
Hlađenje sredstva za vlaženje sa IPA Na sva postrojenja

Proizvođači sredstava za vlaženje teže primeni manje štetnih i ekološki

prihvatljivijih rastvarača koji se ponašaju slično kao izopropil alkohol. Štampanje sa
redukovanom količinom alkohola u ofset štampi postalo je uobičajeno. Prosečna
koncentracija IPA u ofset štampi mogla bi biti značajno smanjena uvođenjem
štamparskih mašina nove tehnologije, sa savremenim jedinicama za merenje količine
alkohola, specijalnim dodacima sredstvu za vlaženje i modifikovanim valjcima.

Da bi se dobio kvalitetan otisak u štampi, a da se pri tom smanji ili potpuno

isključi korišćenje IPA, neophodno je:
 Uvesti alternativne aditive u sastav sredstva za vlaženje, alternativna mešavina
viševalentnih alkohola, dugolančanih aldehida, emulgatora, pufera, biocida,
zamensko sredstvo SUBSTIFIX HD koje se primenjuje za kontrolu pH i
temperature,
 Intervenisati u samoj tehnici, tj. primeniti tehniku bezvodnog ofseta. [7]

Redukcija IPA u sredstvu za vlaženje pruža brojne prednosti: smanjuje se

isparavanje sredstva za vlaženje i stvaranje neugodnih mirisa, takođe se smanjuje
količina lako isparljivih organskih jedinjenja i emisija čestica u vazduh radne sredine.

28
 9.0 ZAKONSKE REGULATIVE U SRBIJI

U Srbiji je program upravljanja opasnim otpadom regulisan zakonom. Postoji

niz propisa, standarda i dozvola koje se odnose na lako isparljiva organska jedinjenja.
Neki od njih su:
 Lista otrova razvrstanih u grupe („Sl. glasnik RS“, br. 91/2008)
 Pravilnik o graničnim vrednostima emisije, načinu i rokovima merenja i
evidentiranja podataka („Sl. glasnik RS“, br. 30/97 i 35/97)
 Pravilnik o metodologiji za izradu Integralnog katastra zagađivača („Sl. glasnik
RS“, br. 94/2007)
 Pravilnik o prethodnim i periodičnim lekarskim pregledima zaposlenih na
radnim mestima sa povećanim rizikom („Sl. glasnik RS“, br. 120/2007 i
93/2008).

Maksimalno dozvoljena koncentracija predstavlja onu količinu toksičnih ili

štetnih materija čijem se dejstvu mogu izložiti organizam čoveka, životinjski ili biljni
organizmi, bez štetnih posledica i za duže vreme. Za toksične supstance u gasovitom i
parnom stanju ova se vrednost daje u ppm ili u mg/m 3, a ukoliko se radi o supstancama
koje su rastvorene u vodi, u mg/l.

Vrednosti MDK imaju veliki praktični značaj, posebnopri projektovanju sistema

ventilacije u radnim prostorijama. Neophodno je da se u radnim prostorijama, putem
ventilacije, obezbedi održavanje koncentracije štetnih i toksičnih materija na nivou
vrednosti MDK ili nešto ispod tog nivoa, kako bi se izbegla opasnost od mogućeg
trovanja. Do trovanja ne mora da dođe čak ni u slučajevima kada koncentracija štetnih
materija, u izvesnom vremenskom intervalu, premašuje navedene vrednosti. [11]

Na osnovu podataka dobijenih sistematskim merenjima imisije obezbeđuje se:

1. Redovna kontrola vazduha i poređenje sa graničnim vrednostima imisije (stalno
praćenje stepena zagađenosti vazduha),
2. Detekcija povećanih koncentracija zagađujućih materija,
3. Utvrđivanje trenda zagađujućih materija,
4. Transport zagađujućih materija,
5. Analiza uticaja određenih izvora zagađivanja vazduha na kvalitet vazduha,
6. Analize prostorne i vremenske raspodele zagađenosti vazduha,
7. Procena opterećenosti područja ili pojedinih lokacija zagađujućim materijama,
8. Analiza hemijskih reakcija u atmosferi,
9. Utvrđivanje efekata preduzetih mera na kvalitet vazduha i
10. Istraživanje uticaja zagađenog vazduha na zdravlje ljudi i životnu sredinu. [12]

Sistematsko merenje imisije se sprovodi na svakom lokalitetu u mreži mernih

mesta i traje najmanje godinu dana. Merenja imisije na mernim mestima koja nisu u
mreži sistematskog merenja sprovode se u trajanju od najmanje šest meseci. Merenja se
vrše radi praćenja kontaminacije vazduha u blizini pojedinačnog izvora, opterećenih
saobraćajnica kao i u slučaju razbacanih visokih i niskih izvora zagađenja.

Učestalost i dužina uzorkovanja zagađujućih materija u vazduhu zavisi od

efekata koje izaziva polutant, graničnih vrednosti imisije, donje granice detekcije i
tehničkih mogućnosti. Vreme uzorkovanja supstanci u gasovitom stanju je najmanje 60

29
minuta, a čvrstih čestica 24 sata. Rezultati sistematskog merenja imisije evidentiraju se,
obrađuju, analiziraju i izražavaju sledećim pokazateljima: srednjom koncentracijom,
brojem dana preko graničnih vrednosti imisije, frekvencijom visokih koncentracija i
medijanom. Za određivanje graničnih vrednosti imisije zagađujućih materija koje nisu
propisane Pravilnikom o graničnim vrednostima emisije, načinu i rokovima merenja i
evidentiranja podataka („Sl. Glasnik RS“, br. 30/97 i 35/97) koriste se međunarodni
propisi i standardi Agencije za zaštitu životne sredine SAD (USEPA) u skladu sa
Zakonom o standardizaciji. [10]

30
Eksperimentalni
deo

31
 10.0 ANALITIČKE METODE IDENTIFIKACIJE

Analitičke metode identifikacije organskih rastvarača se međusobno razlikuju

prvenstveno u medijumu koji se analizira, koncentracionom opsegu, ceni i načinu
detekcije. Kontaminirani vazduh se sakuplja uzorkivačima i analizira gasnim
hromatogramom. Analitička metoda identifikacije organskih rastvarača se zasniva na
monitoringu ambijentalnog vazduha.

Na raspolaganju su sledeće metode detekcije: gasna hromatografija sa masenom

spektrofotometrijom (GC/MS), gasna hromatografija sa fotojonizujućim detektorom
(GC/PID) ili gasna hromatografija sa plameno-jonizujućim detektorom. [13]

Svaka od pomenutih laboratorijskih metoda pri određivanju koncentracionog

nivoa nekog hemijskog jedinjenja podrazumeva nekoliko koraka:
 Uzorkovanje vazduha aktivnim ili pasivnim uzorkivačem,
 Ekstrakciju zagađivača,
 Detekciju na GC/MC, GC/FID, GC/PID i
 Kvantifikaciju.

Uzorkovanje se može vršiti po preporučenim metodama EPA. Značajan aspekt

pri odabiru metode jeste i sam cilj određivanja prisustva i koncentracionog nivoa
organskog rastvarača: naučni, razvojni ili komparativni. Ekstrakcija je takođe veoma
važan čak limitirajući korak svake metode.

10.1. Gasna hromatografija

Gasna hromatografija je fizička metoda razdvajanja komponenti iz gasne smeše.

Hromatografski sistem uvek sadrži dve faze od kojih je jedna gasna i pokretna (mobilna
faza), a druga nepokretna (stacionarna faza). Pokretna faza je gas nosač, a nepokretna
faza može biti tečna ili čvrsta. Razdvajanje komponenata gasnom hromatografijom
zasniva se na razlici u koeficijentima raspodele između stacionarne tečne i mobilne
gasovite faze. Tehnika se primenjuje samo za ona jedinjenja koja se nalaze u gasovitom
stanju, ili se pogodnim metodama mogu prevesti u gasovito stanje. [12]

Osnovni cilj masene spektrofotometrije kao instrumentalne metode jeste

kvantifikacija određene supstance. Maseni spektrofotometar najčešće primenjuje jedan
od dva moguća operativna modela: skener ili selektivni jonski monitoring (SIM).
GC/MS sistem ima sposobnost da radi sa obe performanse pojedinačno ili istovremeno,
u zavisnosti od načina na koji je instrument podešen.

Elektroni koji se koriste za jonizaciju analita nastaju propuštanjem struje kroz

katodu od volframa. Električno polje ubrzava elektrone dok prolaze kroz jonizator,
usmerava ih i povećava im energiju. Normalno na električno polje deluje permanentni
magnet. Rezultanta dejstva električnog i magnetnog polja uzrokuje helikoidno kretanje
elektrona. Molekuli analita se jonizuju prolaskom kroz elektronski snop u jonizatoru.
Električni jonizator obrazuje pozitivne jone izbijanjem valentnih elektrona iz molekula
analita, na šta utiče molekulska struktura. Formirani joni se potiskuju iz jonskog izvora i

32
odlaze u maseni analizator. Na tom putu se ubrzavaju u električnom polju napona od
2000 do 10000 V. [13]

10.1.1. Fotojonizujući detektor

Fotojonizujući detektor se sastoji od ćelije detektora kroz koju protiče efluent i

UV lampe koja usmerava UV svetlost unutar ćelije. Emitovana svetlost se usmerava na
struju nosećeg gasa koji protiče kroz kolonu. Stalno elektronsko polje se održava
između emitujuće i kolektorske elektrode u ćeliji fotojonizujućeg detektora. Kada su
jednom jonizovani pod dejstvom UV svetlosti, molekuli u detektoru se kreću u
elektronskom polju stvarajući naelektrisanje koje je proporcionalno koncentraciji
jonizovanih molekula u ćeliji detektora. Elektrometar konvertuje trenutnu vrednost
naelektrisanja u voltažu, koja se dalje konvertuje u digitalni signal koji amplificira
mikroprocesor. [9] Pravac kretanja elektrona kroz ćeliju detektora može se videti na
slici 9.1.

Slika 9.1 Fotojonizujući detektor

10.2. Načini uzorkovanja vazduha

Aktivni uzorkivač služi za uzorkovanje vazduha u toku 24 časa, dok je pasivno

uzorkovanje kumulativno uzorkovanje, pri čemu se uzima prosečna vrednost u toku
mesec dana. Pasivni uzorkivač se retko koristi i postavlja se na unapred određeno mesto

33
u prostoriji. Pasivni uzorkivač sakuplja uzorak vazduha u određenom vremenskom
periodu, u zoni disanja.

Aktivnim uzorkivačem vazduha (slika 9.2) lako isparljivi ugljovodonici i

hlorovani ugljovodonici se sakupljaju provlačenjem vazduha, brzinom ne većom od
0,05 lit/min kroz cevčicu odgovarajuće veličine u kojoj se nalazi adsorbens,
odgovarajuće granulacije. Pogodni adsorbensi su aktivni ugalj, silikagel i porozni
polimeri, kao što je Tena. Vrsta adsorbensa koji se koristi za uzorkovanje zavisi od vrste
organskog jedinjenja koje se želi analizirati. Za vreme uzorkovanja vazduha, cevčica
mora biti u vertikalnom položaju kada vazduh ulazi direktno, kako bi se eliminisala
kontaminacija uzorka.

Slika 9.2 Aktivni uzorkivač TO-17

Adsorbovana lako isparljiva organska jedinjenja se ekstrahuju sa pogodnim

organskim rastvaračem sa adsorbenta, najčešće ugljendisulfidom ili termalnom
desorpcijom. Metodom gasne hromatografije, korišćenjem odogovarajućih
hromatografskih kolona i detektora, lako isparljiva organska jedinjenja se razdvajaju i
kvantitativno određuju na osnovu kalibracionih tabela.[14]

34
 11.0 VOYAGER- MOBILNI GASNI HROMATOGRAF

Voyager, je mobilni, kompjutersko kontrolisani gasni hromatograf koji, za

postizanje većih analitičkih mogućnosti, sadrži tri kolone i dva detektora. Aparat
uključuje visoko-senzitivni fotojonizirajući detektor (PID) i detektor sa zahvatom
elektrona (ECD).

Voyager spada u četvrtu generaciju u evolucionalnom dizajnu mobilnih gasnih

hromatografa firme „Photovac“, kompanije Perkin-Elmer (slika 10.1). Aparat je
razvijen u skladu sa ergonomskim i analitičkim zahtevima za rad i primenu u životnoj
sredini. Prethodne generacije gasnih hromatografa firme Perkin-Elmer „Photovac“, kao
što su 10S50 i 10S70 gasni hromatografi, bili su korišćeni od strane EPA i generisali su
standardne operativne procedure za korišćenje, sa ciljem analize vode, vazduha, blata i
zagađenog gasa.

Slika 10.1 Izgled Voyager-a

Jedinstveni unutrašnji mehanizam za analizu uključuje niz specijalno

dizajniranih minijaturnih čeličnih ventila za brzo uzimanje uzoraka i smanjivanje
zagađenja prouzrokovanog visokim koncentracijama isparljivih organskih jedninjenja.

Dva detektora su postavljena paralelno, dok gas struji kroz jednu predkolonu i tri
unutrašnje kolone koje se dele i ulaze u detektore, svaki posebno. 70% gasa odlazi u
PID, a 30% gasa odlazi u ECD detektor, što se može videti na slici 10.2. Kolone A, B i
C se koriste za teške (od C 7 do C12), srednje (C4 do C7) i lake (C1 do C3) ugljovodonične
komponente, respektivno. Unutrašnja komora, kolone, ventili i ulaz zagađenog gasa se
nalaze na temperaturi od 55-80  C. Voyager je jedinstven gasni hromatograf u svetu
koji je klasifikovan kao veoma bezbedan aparat za merenje kontaminiranog vazduha na
zagađenoj lokaciji. [15]

Gasni hromatograf Voyager može se efikasno koristiti za monitoring mnogih

isparljivih organskih jedinjenja metodom EPA 8240A, uključujući hlorovane i
aromatične ugljovodonike. Matrice sa aplikacijama uzoraka uključuju blato, zagađen
vazduh, vodu i gas.

35
 Slika 10.2 Tipovi kolona Voyager-a

Granica detekcije (MDLs) za VOC se izražava u ppt (parts per trillion) u vodi
(ng/L) i u ppm (parts per million) u vazduhu, u zavisnosti od tipa komponenata koje
detektor koristi. Na slici 10.3 vidi se jedan od načina upotrebe Voyagera za uzimanje
uzoraka kontaminiranog vazduha.

Slika 10.3 Način uzimanja uzorka

Rezultati analize se pokazuju na displeju i uključuju listu detektovanih

komponenata u hromatogramu, sa koncentracijama. Registracija i čuvanje informacija
traje 40 minuta. Može se obaviti oko 400 analiza tokom celokupne operacije
monitoringa VOC. [15] Prikaz dobijenih rezultata se očitava direktno na displeju
aparata (slika 10.4).

Slika 10.4 Displej

Gasni hromatograf Voyager može se upotrebljavati samo sa jednom analitičkom

metodom istovremeno. Aparat u radnom programu sadrži listu komponenata,

36
temperaturu kolone, brzinu isparavanja, pritisak gasa i metodu uzorkovanja. Izbor
metode se podešava korišćenjem kompjuterskih programa i fajlova koji se instaliraju u
aparat. Za operacije koje se vrše na mestu uzimanja uzorka za analizu, preporučuje se
laptop, zbog mogućnosti direktne instalacije druge metode. Nakon završene analize
uzorka, koncentracije ispitivanih supstanci se pravilno prikazuju na monitoru u vidu
pikova (slika 10.5).

Slika 10.5 Prikaz podataka sa pikovima

U elektronskom delu detektora nstrument sadrži radioaktivne komponente. Kao

gasni hromatograf, instrument ima ograničenja u identifikaciji nepoznatih komponenata.
Gasni hromatograf Voyager može da detektuje rastvarače kao što su: trihloretan i
tetrahloretan u jedinicama ppb ili  g/l, koristeći PID i ECD detektor. Benzen, toluen,
etilbenzen i ksilen mogu da se detektuju koristeći samo PID detektor. Preciznost
Voyager-a, predstavljena relativnom standardnom devijacijom za šest merenja, biće
manja od 20% za različite komponente. [15]

11.1. Merenje emisije VOC gasnim hromatogramom u štampariji u

Novom Sadu i analiza dobijenih rezultata

Uzorkovanje vazduha sa ciljem određivanja koncentracionih nivoa VOC

jedinjenja, toluena, acetona, izopropil alkohola, etilbenzena i ksilena realizovano je na
šest mernih mesta selektovane štamparije u Novom Sadu. Uzorkovanje vazduha
realizovano je na visini od 1 m u odnosu na površinu tečne faze u delovima sistema za
prečišćavanje otpadnih voda štamparije. Svako uzorkovanje trajalo je 20 sekundi, dok je
analiza uzorka trajala oko 20 minuta. Merenja su vršena jednom dnevno, u različitim
delovima dana za drugačije merno mesto.

U cilju merenja emisije VOC korišćen je mobilni gasni hromatograf Voyager-

Photovac. Uređaj na licu mesta, in-situ i on-line, u veoma kratkom vremenskom roku
precizno (sa granicom detekcije od 1 ppb) određuje sastav komponenti gasnih uzoraka.
Analiza gasovitih uzoraka je sprovedena gasnohromatografskom metodom, GC/PID.

Tabela 10.1 prikazuje listu supstanci koje je moguće detektovati mobilnim

gasnim hromatografom, a koje štetne za životnu sredinu i zdravlje čoveka.

37
 Tabela 10.1 Lista komponenti koje detektuje Voyager
Redni
Ime komponente Redni broj Ime komponente
broj
1. Aceton 21. 1,2-dihlorpropan
2. Benzen 22. c-1,3-dihlorpropen
3. Bromdihlormetan 23. t-1,3-dihlorpropen
4. Bromoform 24. Etilbenzen
5. Brommetan 25. 2-heksanon
6. Ugljendisulfid 26. Metiletil keton
7. Ugljentetrahlorid 27. Metilizobutil keton
8. Hlorbenzen 28. Metilen hlorid
9. Hloretan 29. Stiren
10. 2-hloretilvinil etar 30. 1,1,2,2-tetrahloretan
11. Hloroform 31. Tetrahloretilen
12. Hlormetan 32. Toluen
13. Dibromhlormetan 33. 1,1,1-trihloretan
14. 1,2-dihlorbenzen 34. 1,1,2-trihloretan
15. 1,3-dihlorbenzen 35. Trihloretilen
16. 1,4-dihlorbenzen 36. Vinil acetat
17. 1,2-dihloretan 37. Vinilhlorid
18. 1,1-dihloretilen 38. m-ksilen
19. c-1,2-dihloretilen 39. o-ksilen
20. t-1,2-dihloretilen 40. p-ksilen

Vrednosti dobijene merenjem koncentracionih nivoa VOC, na šest odabranih

mernih mesta nalaze se ispod maksimalno dozvoljene koncentracije, što ukazuje na
nepostojanje zagađujućih materija u opasnim količinama.

Tabela 10.2 Srednje vrednosti izmerenih koncentracija

Merno Benzen Toluen Etilbenzen Ksilen IPA Aceton
mesto [ppm] [ppm] [ppm] [ppm] [ppm] [ppm]
1. 0 0 0 0 19,649 0
2. 0 0 0 0 40,303 0
3. 0 0 0.837 0 46,563 0
4. 0 0 0.552 0 46,375 0
5. 0 0 0.441 0 10,279 0
6. 0 0,151 0 0 14,51 0

Tabela 10.2 prikazuje srednje vrednosti koncentracija isparljivih organskih

jedninjenja izmerenih na šest mernih mesta na području štamparije. Izmerene
koncentracije ne prelaze MDK datih komponenti i nisu štetne po ljudsko zdravlje i
životnu sredinu. Izopropil alkohol je prisutan u najvećoj količini na svim mernim
mestima, dok ksilen, benzen i aceton nisu detektovani na posmatranim mernim
mestima.

38
 0.16
0.14
0.12
0.1
c [ppm ] 0.08
0.06
0.04
0.02
0
1 2 3 4 5 6
Merno m esto

Grafik 10.1 Izmerene koncentracije toluena [ppm]

Grafik 10.1 prikazuje izmerene koncentracije toluena na posmatranim mernim

mestima. Toluen je detektovan samo na mernom mestu broj 6 u količini od 0,151 ppm.
Izmereni koncentracioni nivo ne prelazi MDK za toluen u radnom okruženju.

Grafikom 10.2 su predstavljene koncentracije etilbenzena. Na mernim mestima

1, 2 i 6 zabeleženo prisustvo etilbenzena, dok su na mernim mestima 3, 4 i 5 zabeležene
koncentracije etilbenzena i iznose 0,837 ppm, 0,552 ppm, 0,441 ppm,respektivno.
Izmereni koncentracioni nivoi ne prelaze maksimalne dozvoljene koncentracije za
etilbenzen.

0.9
0.8
0.7
0.6
0.5
c [ppm]
0.4
0.3
0.2
0.1
0
1 2 3 4 5 6
Merno mesto

Grafik 10.2 Koncentracije etilbenzena [ppm]

Prisustvo izopropil alkohola je detektovano na svim ispitivanim mernim

mestima i, u odnosu na ostale komponente VOC, zabeleženi koncentracioni nivoi IPA
su najviši. Na mernom mestu 1 izmeren koncentracioni nivo IPA je 19,649 ppm, dok je
na mernim mestima 2, 3 i 4 koncentracija IPA vidno povećana i iznosi 40,303 ppm,
56,563 i 46,375 ppm, respektivno. Na mernim mestima 5 i 6 zabeležene su znatno
manje koncentracije (10,279 ppm na mernom mestu 5 i 14,51 ppm na mernom mestu 6).
Detektovani koncentracioni nivoi izopropil alkohola prikazani su na grafiku 10.3.

39
 50

40

30
c [ppm ]
20

10

0
1 2 3 4 5 6
Merno m esto

Grafik 10.3 Izmerene koncentracije IPA [ppm]

Grafik 10.4 prikazuje maksimalne i minimalne koncentracije IPA izmerene na

svim mernim mestima. Može se zaključiti da su merna mesta 2, 3 i 4 najviše opterećena
emisijom VOC jedinjenja.

50

40

30
c [ppm ] Max
20 Min

10

0
1 2 3 4 5 6
Merno m esto

Grafik 10.4 Maksimalne i minimalne koncentracije IPA

Iz grafika 10.4 može se uočiti i da razlike između maksimalnih i minimalnih

koncentracija izopropil alkohola u vazduhu na pojedinačnim mernim mestima nisu
velike.

50
45
40
35
30 Toluen
c [ppm ] 25
20 Etilbenzen
15 IPA
10
5
0
1 2 3 4 5 6
Merno m esto

Grafik 10.5 Poređenje koncentracionih nivoa toluena, etilbenzena i izopropil alkohola

na ispitivanim mernim mestima

40
 Grafik 10.5 prikazuje količine IPA u odnosu na zabeležene koncentracije
toluena i etilbenzena, na svim mernim mestima. U poređenju sa IPA, prisustvo toluena i
etilbenzena nije detektovano ili zanemarljivo.

41
 12.0 ZAKLJUČAK

Rezultati merenja koncentracionih nivoa isparljivih organskih jedinjenja u

štampariji u Novom Sadu ukazuju da je emisija izopropil alkohola u grafičkom
okruženju veoma značajna. Detektovane koncentracije IPA su znatno veće od izmerenih
koncentracija toluena, benzena, etilbenzena, acetona i ksilena. Upotreba izopropil
alkohola treba da se svede na najmanju moguću meru, kako bi uticaj od isparavanja IPA
bio što manji i kako bi se smanjila emisija u vazduh, kao i potencijalna opasnost po
ljudsko zdravlje i životnu sredinu.

IPA se ubraja u zagađujuće, toksične materije koje doprinose zagađenju radnog i

životnog okruženja i imaju negativan uticaj na zdravlje zaposlenih. Izlaganje ljudskog
organizma izopropil alkoholu može nastati udisanjem (inhalacija), unošenjem preko
hrane (ingestija), u dodiru sa kožom i preko kontakta sa očima.

Upotreba konvencionalnih boja, koje u svom sastavu sadrže veliku količinu lako
isparljivih organskih materija u vidu rastvarača treba zameniti bojama na bazi vode i
biljnih ulja. Najčešće se kao biljno ulje u grafičkoj industriji koristi sojino ulje, a emisija
VOC se tim smanjuje za 30%. Korišćenjem boja na bazi biljnih ulja ili na bazi vode
poboljšao bi se kvalitet vazduha u radnom okruženju štamparije.

Mnoge studije su pokazale da je u štamparijama koje su zamenile „tradicionalno

štampanje“ sa „zelenim štampanjem“ emisija VOC znatno smanjena i da se izloženost
radnika kreće u granicama koje nisu opasne po ljudsko zdravlje.

42
 13.0 LITERATURA

[1]. Vujasinović L., „Aeropolutanti štamparske industrije“, FTN, Novi Sad, 2007.
[2]. Popović A., „Priručnik za upravljanje opasnim otpadom“, Regulativni centar za
životnu sredinu, Beograd, 2004.
[3]. http://www.printnet.com.au/verve/_resources/VOC_Report_-_members.pdf
[4]. Kiurski J. „Hemija u grafičkom okruženju”, FTN, Novi Sad, 2008.
[5]. http://savjetovanje.grf.unizg.hr/dokumenti
[6]. Reichhardt C., „Solvents and solvent effects in organic chemistry“, 2003.
[7]. Trbojević T., „Primena izopropil alkohola u štamparstvu“, FTN, 2009.
[8]. „Sericolov priručnik za UV sito-štampu“, Sericol limited, 2004.
[9]. Martinović I., „Emisija izopropil alkohola iz ofset tabačne štampe”, FTN, Novi
Sad, 2009
[10]. http://mpz.ks.gov.ba/sites/mpz.ks.gov.ba/files/MPZ_pravilnik_emisija_isparljivi
hOrg_jedinjenja12-05.pdf
[11]. Škiljević Lj., „Ksilen u grafičkom okruženju“, FTN, Novi Sad, 2009.
[12]. „Sl. Glasnik RS, br 54/92, 19/2006“
[13]. Popović J., „Etilbenzen u grafičkom okruženju“, FTN, Novi Sad, 2010.
[14]. Adamović D., „Detekcija i kvantifikacija BTEX jedinjenja iznad postrojenja za
preradu otpadnih voda Rafinerije nafte Novi Sad“, FTN, Novi Sad
[15]. http://www.cluin.org/char/technologies/ETV/PerkinElmer_vr.pdf

Podaci sa internet stranica su verodostojni i važeći su za mart i april 2010. godine.

43
14.0 PRILOZI

44
PRILOG 1

Lista skraćenica
OH Hidroksilna grupa
IPA Izopropil alkohol
MEK Metiletilketon
BBI Broj brzine isparavanja
EPA Enviromental Protection Agency
VOC Volatile Organic Compounds
SIM Selektivni jonski monitoring
SEM Sistem ekološkog menadžmenta
HAP Health Alliance Plan
BAT Best Available Technology
TLVs Treshold Limit Values
TWA Time Weighted Average
MDK Maksimalna dozvoljena koncentracija
OSHA Occupational Safety and Health Administration
STEL Short Term Exposure Limit
IDLH Immediately Dangerous to Life and Health concetracion
IRTA Institute for Research and Technical Assistance
LOHAS Lifestyle of Health and Sustainability
HEARS Health, Enviromental and Regulatory Services
GC/MS Gasna hromatografija sa masenom spektrofotometrijom
GC/PID Gasna hromatografija sa fotojonizujućim detektorom
UV/EB Ultraviolet/Emulsion Bond

45
PRILOG 2

Pregled slika

Slika 1.1 Štamparija...........................................................................................................4

Slika 3.1 Proces ofset tabačne štampe...............................................................................9
Slika 3.2 Poređenje sastava boja na bazi rastvarača i UV boja.......................................11
Slika 4.1 Strukturna formula toluena...............................................................................15
Slika 4.2 Strukturna formula etil alkohola......................................................................16
Slika 4.3 Strukturna formula acetona..............................................................................16
Slika 4.4 Strukturna formula metil izobutan ketona........................................................16
Slika 4.5 Struktura izopropil alkohola............................................................................17
Slika 4.2 Strukturna formula metiletilketona..................................................................18
Slika 6.1 Printmaster QM 46 i GTO 52...........................................................................24
Slika 9.1 Fotojonizujući detektor....................................................................................33
Slika 9.2 Aktivni uzorkivač TO-17.................................................................................34
Slika 10.1 Izgled Voyager-a............................................................................................35
Slika 10.2 Tipovi kolona Voyager-a...............................................................................36
Slika 10.3 Način uzimanja uzorka...................................................................................36
Slika 10.4 Displej............................................................................................................36
Slika 10.5 Prikaz podataka sa pikovima..........................................................................37

46
PRILOG 3

Pregled tabela

Tabela 5.1 MDK izopropil alkohola u vazduhu..............................................................19

Tabela 7.1 Pragovi i granične vrednosti za regulisanje emisija......................................26
Tabela 7.2 Ograničenja upotrebe IPA.............................................................................28
Tabela 10.1 Lista komponenti koje detektuje Voyager...................................................38
Tabela 10.2 Srednje vrednosti izmerenih koncentracija...............................................38

47
PRILOG 4

Pregled grafika

Grafik 10.1 Izmerene koncentracije toluena u ppm........................................................39

Grafik 10.2 Koncentracije etilbenzena u ppm.................................................................39
Grafik 10.3 Izmerene koncentracije IPA u ppm..............................................................40
Grafik 10.4 Maksimalne i minimalne koncentracije IPA................................................40
Grafik 10.5 Poređenje koncentracionih nivoa toluena, etilbenzena i izopropil alkohola
na ispitivanim mernim mestima....................................................................................40

48