You are on page 1of 69

REPUBLIKA SRBIJA

SEMINARSKI RAD
Predmet: Ekonomija poslovanja

Tema: Trite, trokovi i cene

PREDMETNI PROFESOR:

STUDENT:
Spi(r)it^^
, 2016. god.

Sadraj

1.

UVOD..................................................................................................................................................3

2.

Tranja..................................................................................................................................................4

2.1. Kriva tranje: odnos izmeu cene i traene koliine.............................................................4


2.2. Trina tranja nasuprot individualne tranje........................................................................6
2.3. Pomeranje krive tranje.........................................................................................................6
3.

Ponuda i cene.......................................................................................................................................8

3.1 Kriva ponude: odnos izmeu cene i ponuene koliine.........................................................8




(1922-1984)

''

3.2. Trina ponuda nasuprot individualne ponude......................................................................9


3.3. Pomeranje krive ponude......................................................................................................10
4.

Analiza trokova.................................................................................................................................11

4.1 Vrste trokova prema razliitim kriterijumima.....................................................................11


4.2 Trokovi prema elementima proizvodnje.............................................................................12
4.1 Fiksni trokovi......................................................................................................................14
4.2 Varijabilni trokovi...............................................................................................................15




(1922-1984)

''

5.

Zakljuak............................................................................................................................................16

6.

Literatura............................................................................................................................................17




(1922-1984)

''

1. UVOD
Postoje mnogi oblici trita. Trita su ponekad veoma organizovana, kao na primer
trita mnogih poljoprivrednih proizvoda. Kupci i prodavci se na ovim tritima sastaju u
odreeno vreme i na odreenom mestu, gde aukcionar pomae da se odrede cene i izvri dogovor
oko prodaje.




(1922-1984)

''

Deava se veoma esto da su trita manje organizovana; uzmimo za primer trite


sladoleda u nekom gradu. Prodavci sladoleda se nalaze na razliitim lokacijama i nude proizvode
koji se u izvesnoj meri razlikuju. Kupci se nikada ne sastaju i ne postoji aukcionar koji odreuje
cenu. Svaki prodavac izloi cenu sladoleda, a kupac sam odreuje koliko e sladoleda kupiti. Svi
oni zajedno, iako nisu organizovani, ine trite.
Trite sladoleda, poput veine trita u ekonomiji, veoma je konkurentno. Konkurentno
trite je ono trite na kojem postoji veliki broj kupaca i veliki broj prodavaca, tako da svaki od
njih ima zanemarljiv uticaj na trimu cenu. Svaki prodavac ima ogranienu kontrolu nad cenom
sladoleda, jer drugi prodavci nude sline proizvode, on nema mnogo razloga da naplauje manje




(1922-1984)

''

od vaee cene, a ako naplauje vie kupci e kupovati na drugom mestu. Takoe ni kupac ne
moe da utie na cenu, jer svaki kupac kupuje samo malu koliinu.
Jo jedan primer konkurentnog trita je kada postoji mnogo nezavisnih vlasnika stanova
koji ele da svoje stanove izdaju po najvioj ceni koju trite moe da prihvati.
Savreno konkurentna trita definiu se na osnovu dve najvanije karakteristike:
1, Sva dobra koja se nude na prodaju su ista;




(1922-1984)

''

2, Broj kupaca i prodavaca je tako veliki da nijedan kupac ili prodavac ne moe da utie
na trinu cenu.
Na savreno konkurentnim tritima kupci i prodavci moraju da prihvate cenu koje
odreuje trite i za njih kaemo da uzimaju cenu kao datu.
Postoje neka trita za koja u potpunosti vai pretpostavka o savrenoj konkurenciji.
Primer je trite penice gde postoje hiljade farmera koji prodaju penicu i hiljade potroaa koji
penicu koriste kao i penine proizvode. Niko od njih ne utie na cenu penice, svaki uzima
cenu penice kao datu.




(1922-1984)

''

Na savreno konkurentnim tritima ne prodaju se sva dobra i usluge. Na nekim tritima


postoji samo jedan prodavac i on odreuje cenu. Takav prodavac zove se monopolista. Tipian
primer monopoliste je lokalna kompanija za kablovsku televiziju u manjem gradu gde stanovnici
tog grada imaju samo jednu kompaniju od koje kupuju ovu uslugu.
Neka trita nalaze se izmeu ovih ekstrema, savrene konkurencije i monopola. Na
jednom takvom tritu pod nazivom oligopol ima nekoliko prodavaca koji ne konkuriu uvek
jedan drugom agresivno. Primer su avionske linije. Ako na liniji izmeu dva grada prevoz vre
samo dva ili tri prevoznika, oni mogu da izbegnu otru konkurenciju i u stanju su da cene dre na
visokom nivou.




(1922-1984)

''

Druga vrsta trita je monopolistiki konkurentna ; na njemu ima mnogo prodavaca, ali
svaki od njih nudi po malo drugaiji proizvod. Zato to ti proizvodi nisu u potpunosti isti,
prodavac u izvesnoj meri moe da odredi cenu sopstvenog proizvoda. Najpoznatije takvo trite
je trite asopisa. asopisi se izmeu sebe bore za itaoce i svako moe da ue na trite sa
novim asopisom, ali svaki asopis nudi drugaije lanke i moe da odredi sopstvenu cenu.




(1922-1984)

''

2. Tranja




(1922-1984)

''

Funkcije tranje potroaa prikazuju optimalne koliine svakog dobra kao funkciju cena i




(1922-1984)

''

dohotka potroaa. Funkcije tranje zapisujemo na sledei nain:1


x1=x1(p1,p2,m)
x2=x2(p1,p2,m)
U obe jednaine leva strana oznaava koliinu koja se trai, dok je desna strana svake
jednaine funkcija koja povezuje cene i dohodak sa tom koliinom.




(1922-1984)

''

2.1. Kriva tranje: odnos izmeu cene i traene koliine


Traena koliina nekog dobra je koliina tog dobra koju su kupci spremni i u stanju da
kupe. Traenu koliinu bilo kog dobra odreuje mnogo toga, ali kljunu ulogu ima cena dobra.
Poto se traena koliina smanjuje kako cena raste, a poveava kako cena opada, kaemo da
traena koliina stoji u negativnoj korelaciji sa cenom. Ovakav odnos izmeu cene i traene
koliine vai za veinu dobara u ekonomiji, ta vie toliko je prisutan da ga ekonomisti zovu
zakon tranje.
Zakon tranje kada cena nekog dobra raste, ako je sve ostalo nepromenjeno,
traena koliina se smanjuje, a kada njegova cena pada, traena koliina se poveava.




(1922-1984)

''

Primer za emu tranje i kriva tranje


Na slici 1. Prikazano je koliko Katarina Svakog meseca kupuje kornete sladoleda i to po
razliitim cenama. Ako je sladoled besplatan, Katarina jede 12 korneta. Po ceni od 0,50$ po
kornetu, Katarina kupuje 10 korneta. Kako cena dalje raste, ona kupuje sve manje korneta. Kada
cena dostigne 3$, Katarina uopte ne kupuje sladoled.

1 N. Gregori Mankju, Principi ekonomije, Copyright Ekonomski fakultet Beograd, 2008.




(1922-1984)

''




(1922-1984)

''

Slika 1. Tabela eme tranje


ema tranje pokazuje traenu koliinu za svaku cenu.
Ova tabela predstavlja emu tranje, koja pokazuje odnos cene dobra i traene koliine, pod
uslovom da ostaje nepromenjeno sve ono to utie na koliinu dobra koju potroai ele da kupe.
Kriva tranje je grafiki prikaz eme tranje i pokazuje nam kako se menja traena koliina
dobra kada se menja cena. Poto nia cena poveava traenu koliinu, kriva tranje je opadajua.




(1922-1984)

''




(1922-1984)

''

Slika 2. Kriva tranje

2.2. Trina tranja nasuprot individualne tranje


Traena koliina na tritu je zbir traenih koliina svih kupaca za svaku cenu. Trina
tranja predstavlja zbir svih individualnih tranji za odreenim dobrom ili uslugom.




(1922-1984)

''




(1922-1984)

''

Slika 3. Tabela individualne tranje


Slika 3. Pokazuje emu tranje za sladoledom za 2 pojedinca Katarinu i Nikolasa.
Katarinina ema tranje govori nam koliko sladoleda ona kupuje za svaku cenu, a nikolasova
ema tranje govori nam koliko sladoleda on kupuje. Trina tranja za svaku cenu, jeste zbir dve
individualne tranje. Sabiraju se individualne traznje horizontalno da bi smo dobili krivu trzisne
traznje.




(1922-1984)

''

2.3. Pomeranje krive tranje


Kriva tranje za sladoledom pokazuje koliko sladoleda ljudi kupuju pri bilo kojoj datoj
ceni, pod uslovom da mnogi drugi faktori koji utiu na odluke potroaa o kupovini, osim cene,
ostaju nepromenjeni. Kao rezultat toga ova kriva tranje ne mora da bude stabilna tokom




(1922-1984)

''

vremena. Ako se desi neto to menja traenu koliinu po svakoj datoj ceni, kriva tranje se




(1922-1984)

''

pomera. 2
Na primer, pretpostavimo da Udruenje amerikih lekara otkrije da su ljudi koji redovno
jedu sladoled zdraviji i da ive due. Ovo otkrie bi povealo tranju za sladoledom. Pri bilo
kojoj datoj ceni, ljudi bi tada eleli da kupe veu koliinu sladoleda, a kriva tranje za
sladoledom bi se pomerila.




(1922-1984)

''




(1922-1984)

''

Slika 4. Pomeranje krive tranje


Bilo kakva promena koja poveava traenu koliinu pri svakoj ceni, pomera krivu tranje
udesno i zove se porast tranje.
Svaka promena koja smanjuje traenu koliinu pri svakoj ceni pomera krivu tranje ulevo
i zove se pad tranje.
Postoje mnoge promenljive koje mogu da pomere krivu tranje. To su: dohodak, cene
srodnih dobara, ukusi, oekivanja i broj kupaca.
2 Hal R. Varijan, ,,Mikroekonomija-moderan pristup, Ekonomski fakultet Beograd, 2008.




(1922-1984)

''

Dohodak kada se dohodak poveava, tranja za normalnim robama raste, a kada dohodak raste,
tranja za inferniornim robama opada.




(1922-1984)

''




(1922-1984)

''

Slika 5. Porast tranje

Slika 6. Pad tranje

Normalno dobro je dobro za koje uz ostale nepromenjene faktore porast dohotka dovodi do
porasta tranje.
Inferiorno dobro je dobro za koje uz ostale ne promenjene faktore porast dohotka dovodi do
smanjenja tranje.
Cene srodnih dobara




(1922-1984)

''

Kada pad cene nekog dobra smanjuje tranju za drugim dobrom, ta dva dobra se nazivaju
supstituti. Supstituti su obino dva dobra koja su meusobno zamenljiva: na primer hot-dog i
hamburger, demper i dukserica...
Kada pad cene jednog dobra poveava tranju za drugim dobrom, ta dva dobra nazivaju se
komplementi. Komplementi su esto dva dobra koja se zajedno koriste: na primer benzin i
automobil, kompjuteri i softver...
Ukusi




(1922-1984)

''

Ukusi su najoiglednija determinanta nae tranje. Ekonomisti ne pokuavaju da objasne ukuse


ljudi, jer se ukusi zasnivaju na istorijskim i psiholokim uticajima koji se nalaze izvan granica
ekonomije. Na primer: uticaj mode na tranju.
Oekivanja
Naa oekivanja u pogledu budunosti mogu da utiu na nau sadanju tranju za nekim dobrom
ili uslugom. Na primer, ako oekujemo da emo sledeeg meseca zaraditi vie, moda emo
radije potroiti jedan deo svoje trenutne uteevine na sladoled. Ali ako oekujemo da e cena
sladoleda sutra opasti, moda emo biti manje spremni da ga kupimo po dananjoj ceni.




(1922-1984)

''

Broj kupaca
Trina tranja zavisi od broja kupaca. Kada bi se taj broj kupaca poveao, traena koliina na
tritu bila bi vea pri svakoj ceni, a kriva tranje bi se pomerila udesno.

3. Ponuda i cene
3.1 Kriva ponude: odnos izmeu cene i ponuene koliine
Ponuena koliina nekog dobra ili usluge jeste koliina koju su prodavci spremni i u
stanju da prodaju. Cena igra posebnu ulogu kao najvanija determinanta ponuene koliine. Kada




(1922-1984)

''

je cena visoka, prodaja je profitabilna, pa je ponuena koliina velika. Kada je cena sladoleda
niska, posao je manje profitabilan, pa prodavci proizvode manje sladoleda. Pri nioj ceni, neki
prodavci mogu ak da se odlue na prestanak rada i njihova ponuena koliina pada na nulu.
Poto ponuena koliina raste kada cena raste, a pada pri padu cena, kaemo da ponuena
koliina stoji u pozitivnoj korelaciji sa cenom dobra. Ovaj odnos izmeu cene i ponuene
koliine zove se zakon ponude: ako je sve ostalo nepromenjeno, kada cena nekog dobra raste,
raste i ponuena koliina tog dobra, a kada cena pada, pada i ponuena koliina.
Obrazac ili ema ponude je tabela koja pokazuje odnos izmeu cene i ponuene koliine
nekog dobra.




(1922-1984)

''




(1922-1984)

''

Slika 7. Tabela eme ponude


Kriva ponude je grafiki prikaz eme ponude i pokazuje nam kako se menja ponuena
koliina dobra kada se menja njegova cena.




(1922-1984)

''




(1922-1984)

''

Slika 8. Kriva ponude

3.2. Trina ponuda nasuprot individualne ponude


Trina ponuda predstavlja zbir ponuda svih prodavaca, takoe predstavlja zbir dve
individualne ponude. Sabiramo horizontalno krive individualnih ponuda da bismo dobili krivu
trzisne ponude.




(1922-1984)

''

3.3. Pomeranje krive ponude


Kriva ponude sladoleda pokazuje koliko sladoleda proizvoai nude na prodaju pri bilo
kojoj datoj ceni, ako su nepromenjeni svi ostali faktori osim cene koji utiu na odluku
proizvoaa koliko da prodaju. Ovaj odnos moe da se menja tokom vremena, to je
predstavljeno pomeranjem krive ponude.




(1922-1984)

''




(1922-1984)

''

Slika 9. pomeranje ponude


Porast ponude svaka promena koja poveava ponuenu koliinu pri svakoj ceni i pomera
krivu ponude udesno.
Pad ponude svaka promena koja smanjuje ponuenu koliinu pri svakoj ceni i pomera krivu
ponude ulevo.
Postoje mnoge promenljive koje mogu da pomere krivu ponude. Najvanije su: cene inputa,
tehnologija, oekivanja, broj prodavaca.




(1922-1984)

''

Cene inputa kada se povea cena jednog ili vie inputa, proizvodnja sladoleda manje je
profitabilna, a preduzea nude manje sladoleda. Ako je cena inputa znatno vea, preduzee moe
da se zatvori i da vie uopte ne nudi sladoled. Dakle, ponuda nekog dobra stoji u negativnoj
korelaciji sa cenom inputa koji se koriste za njegovu proizvodnju.
Tehnologije za pretvaranje inputa u sladoled predstavlja jo jednu determinantu ponude.
Pronalazak mehanizovanih maina za proizvodnju sladoleda smanjio je koliinu rada potrebnog
za njegovu proizvodnju. Smanjenjem trokova preduzea, napredak tehnologije poveao je
ponudu sladoleda.




(1922-1984)

''

Oekivanja koliina sladoleda koju preduzee danas nudi moe da zavisi od njegovih
oekivanja u pogledu budunosti.
Broj prodavaca trina ponuda zavisi od svih onih faktora koji utiu na ponudu pojedinanih
prodavaca, kao to su, cene inputa koji se koriste za proizvodnju nekog dobra, raspoloiva
tehnologija i oekivanje. Ponuda jo zavisi i od broja prodavaca. Povecava se broj prodavaca,
povecava se broj ponuda.




(1922-1984)

''

4. Analiza trokova
Trokovi su novano izraena troenja sredstava za rad koji su sastavni delovi cene
kotanja uinka. Smatra se da je ova definicija pod uticajem prakse. Poto se kao elementi




(1922-1984)

''

proizvodnje smatraju materijal, sredstva za rad, radna snaga onda su i njihova troenja u procesu




(1922-1984)

''

reprodukcije ustvari trokovi.3


Proces proizvodnje se odvija tako to ovek svojim radom deluje na predmete rada
pomou sredstava za rad. Rezultat procesa rada je proizvod (ili usluga). Uslov za dobijanje
proizvoda odreenih upotrebnih kvaliteta je ulaganje u proizvodnju materijala (predmete rada),
sredstva za rad i radne snage, ovi elementi ulaganja imaju svoju vrednost utroenog rada kao i
svih sredstava i dobra koja su potroena u cilju proizvodnje novih proizvoda. To praktino znai
da su trokovi vrednosti utroene u reprodukciji. Trokovi su novane vrednosti utroenog ivog
opredmeenog rada potrebnog za izradu odreenog proizvoda.




(1922-1984)

''

Vrednost utroenog ivog i opredmeenog rada postaju troak ako se:

troenje elemenata proizvodnje zbilo u procesu reprodukcije;


da su troenja vrednosti u reprodukciji prouzrokovana utrocima elemenata proizvodnje;
da su utroeni elementi reprodukcije imali izraz drutvenog priznanja ekonomske vrednosti.

Trokovi su u savremenim uslovima razvoja proizvodnih snaga i teorije predmet


permanentnog izragunavanja, interesovanja i praenja. To je sasvim razumljivo jer trokovi
predstavljaju kljuno pitanje svake privrede i svakog preduzea ponaosob. Nivo ostvarenja
ekonomije preduzea je uslovljen veliinom trokova.




(1922-1984)

''

Znaaj trokova se moe procenjivati sa vie aspakata, mogu se svesti na:

aspekt makroekonomije;
aspekt ekonomije preduzea;
aspekt mikroekonomije.

4.1 Vrste trokova prema razliitim kriterijumima


Zavisno od ciljeva posmatranja, trokovi elemenata proizvodnje kao oblik ulaganja
vrednosti u proces reprodukcije, klasifikuju se po osnovu nekoliko kriterijuma:
3 Stoi Mihajlovi Ljiljana, "Trite, trokovi i cene", VPSS, Vranje 2009




(1922-1984)

''

Prirodne vrste trokova: trokovi materijala, sredstava za rad i trokovi rada;


Ekonomski trokovi: trokovi koji su nuni (trokovi sredstava za proizvodnju i rada) i
trokovi koji nisu nuni (kamate);
Direktni trokovi koji se mogu neposredno obuhvatiri cenom kotanja pojedinih proizvoda
kao to su rad izrade, materijal za izradu i indirektni trokovi koji se rasporeuju na
nosioce, kao to su reijski trokovi;
Trokovi po mestima i nosiocima;
Ukalkulisani, rezervisani i naplaeni trokovi;
Stvarni, planski i standardni trokovi;




(1922-1984)

''

Sa aspekta mogunosti prilagoavanja veliine preduzea smanjenju trokova: kratkoroni


i dugoroni trokovi;
Sa stanovita mogunosti uticaja pojedinih delova preduzea na trokove: kontrolisani i
nekontrolisani trokovi;
Trokovi proizvodnje i trokovi prometa;
Zavisno od obima proizvodnje: fiksni, polufiksni i varijabilni trokovi.




(1922-1984)

''

4.2 Trokovi prema elementima proizvodnje


Svaki od tri elemenata proizvodnje na sebi specifian nain uestvuje u stvaranju novog
upotrebnog kvaliteta proizvoda.
Trokovi prema elementima proizvodnje dele se na:

Trokovi rada,
Trokovi sredstava za rad,
Trokovi predmeta rada.




(1922-1984)

''

Utroena radna snaga radnika reprodukuje se isplatom zarada a izvreni rad, koja
predstavlja novani izraz vrednosti ovog elemenata proizvodnje. U zavisno od pojedinih poslova
razlikuju se sledea troenja:

trokovi radne snage na poslovima izrade;


trokovi radne snage na pomonim trokovima u proizvodnji;
trokovi radne snage na reijskim poslovima.

Postavljaju se izmeu radne snage i materijala, poveavajui proizvodnu snagu rada,


njihova uloga u proizvodnji je u viekratnoj upotrebi. U procesu proizvodnje uestvuje vie vrsta




(1922-1984)

''

i jedinica sredstava za rad koja se meusobno razlikuje upotrebnim karakteristikama i po


nabavnim cenama. Kako se sredstva za rad troe postepeno, prenosei deo po deo svoje vrednosti
na novi proizvod, postavlja se problem utvrivanja iznosa njihovog troenja za svaku vrstu i
jedinicu proizvoda.
Reprodukovanje utroenih sredstava za rad ostvaruje se realizacijom proizvoda dobijenih
pomou njih, jer je u strukturi proizvedene vrednosti i deo prenosive vrednosti ovog elemenata
proizvodnje izraen u obliku amortizacije.




(1922-1984)

''

Materijal predstavlja predmet rada na kome se odvijaju odreene fizike i hemijske


promene u pravcu dobijanja novog upotrebnog kvaliteta kojim se mogu zadovoljiti pojedine
potrebe drutva. Vrednost materijala se prenosi na novi proizvod u onom obimu koji je u njemu
sadran kao koliina drutveno potrebnog rada uloeno u njegovo proizvoenje.
Na visinu trokova materijala deluju kako objektivni - prirodni, tehniki i drutveni - tako
i subjektivni, odnosno organizacioni faktori.
Grupisanje trokova prema mestima nastima trokova ima za cilj:




(1922-1984)

''

preko knjigovodstvene evidencije da se postigne tanije utvrivanje cene kotanja


pojedinih vrsta proizvoda, usluga i drugih uinka.
da se utvrde trokovi pojedinih organizacionih jedinica i da se omogui
utvrivanje cene kotanja njihovih uinka.
da omogui stimulisanje postignutih uteda i doprinosa za pravilnije utvrivanje
zarada pojedinih grupa radnika.

Odreivanje mesta trokova je vano da bi se moglo pravilno izvriti grupisanje trokova prema
tim mestima.




(1922-1984)

''

Mesta trokova su podruja u okviru jednog preduzea gde nastaju trokovi.


Oni se odreuju:

prema prostoru gde trokovi nastaju,


prema funkcijama poslovanja preduzea i
prema podrujima odgovornosti pojedinih lica u preduzeu.

Razlikuju se:

pojedinani trokovi i




(1922-1984)

''

zajedniki trokovi.

Po pojedinanim trokovima podrazumevaju se ona troenja koja su nastala neposredna


posledica izrade odreene jedinice proizvoda. U grupu pojedinanih trokova ubrajaju se
trokovi: osnovnog materijala, pomonog materijala koji svojom supstancom ulazi u strukturu
proizvoda, radne snage na tehnolokim operacijama koje nisu mehanizovane.
Osnovne karakteristike zajednikih trokova su u tome to se ne mogu precizno vezivati
za pojedine proizvode. U ovu grupu se ubrajaju trokovi: reijskog materijala, radne snage na
reijskim poslovima, svih sredstava za rad, sem specijalnih alata u pojedinanoj proizvodnji.




(1922-1984)

''

Troenje elemenata proizvodnje u procesu reprodukcije nastaje s cinjem dobijanja


odreenih proizvoda ili usluga. Proizvodi i usluge se javljaju kao nosioci trokova te ih je nuno
utvrivati za svaku vrstu i jedinicu kako bi se njihovo reprodukovanje prodajnom cenom na
adekvatan nain obezbedilo.
S obzirom na mogunost prenoenja trokova elemenata proizvodnje na nosioce, razlikuju
se dva oblika ulaganja, to su:

direktni trokovi i
indirektni trokovi.




(1922-1984)

''

Direktni trokovi
Osnovna karakteristika ovih trokova sastoji se u mogunosti njihovog neposrednog po
pojedinim nosiocima (proizvodima i uslugama). U ovu grupu ubrajaju se uglavnom trokovi:
osnovnog materijala, pomonog materijala, radne snage na poslovima izrade, radna snage na
pomonim poslovima u proizvodnji. Ove vrste trokova se mogu posebno obraunati za svaku
grupu proizvoda koji se izrauju u okviru konkretnog preduzea.
Indirektni trokovi




(1922-1984)

''

U ovu grupu trokova ubrajaju se sva ona troenja elemenata proizvodnje koji se ne mogu
utvrivati za pojedine vrste proizvoda posebno, jer nastaju kao posledica pripreme i izrade
zajedno vie jedinica i grupa proizvodnih uinka. Kao indirektni trokovi javljaju se sledee vrste
trokova elemenata proizvodnje: trokovi materijala na pripremno-zavrenim poslovima, trokovi
radne snage na reijskim poslovima, trokovi sredstava za rad - amortizacija - u uslovima
vremenskog obraunavanja.
Ova podela je znaajna za regulisanje visine cena kotanja proizvoda rasporeivanjem
poetnih ulaganja u pripremu proizvodnje na vei ili manji broj proizvedenih jedinica. Podela




(1922-1984)

''

trokova na bazi kriterijuma njihove zavisnosti od veliine kapaciteta razlikuje dva osnovna
oblika ulaganja u proces reprodukcije:

Fiksni trokovi i
Varijabilni trokovi.

4.1 Fiksni trokovi


Samim uspostavljenjem proizvodnih kapaciteta koncentrie se odreeni obim ekonomskih
vrednosti u sredstvima za rad. Tako pripremljena sredstva za rad se troe nezavisno od njihove
upotrebe pod dejstvom fizikog ili ekonomskog rabaenja. Otuda iznos tih trokova predstavlja




(1922-1984)

''

fiksnu veliinu u odnosu na dinamiku obima proizvodnje koja se tim sredstvima ostvaruje. Tako
ovi trokovi i nose naziv fiksni, odnosno stalni, nepromenljivi ili neotklonjivi. U ovu grupu
trokova ubrajaju se: vremenski sistem amortizacije sredstava za rad, trokovi materijala na
pripremno zavrnim poslovima, trokovi radne snage.
Oni se u ukupnom iznosu ne menjaju kada se menja obim proizvodnje, odnosno oni su isti
bez obzira da li preduzee radi sa minimalnim ili punim kapacitetom. Najveim delom fiksni
trokovi se odose na trokove sredstava za rad.




(1922-1984)

''

Vraanje uloenih vrednosti ostvaruje se prodajom proizvoda na tritu u vidu prodajnih


cena koje predstavljaju novani izraz vrednosti jedinice proizvoda u kojoj je sadran i
odgovarajui deo fiksnih trokova. Fiksni trokovi su oni ija ukupna suma ne zavisi ni od jednog
faktora koji karakteriu aktivnosti predzea kao to su: radno vreme; obim proizvodnje; obim
realizacije; obim sirovina koje mogu biti preraene; broj zaposlenih radnika, ili neki drugi faktor.
Fiksni trokovi su vezani za sumu strukture preduzea i izazvani su postojanjem preduzea i
njegovih sredstava za proizvodnju. Zbog ega se ovi trokovi zovu i trokovi kapaciteta ili
bazini trokovi.




(1922-1984)

''

4.2 Varijabilni trokovi


Varijabilni trokovi su oni koji opadaju ili rastu prema smanjenju ili poveanju jednog od
faktora koji karakteriu aktivnost preduzea. Karakteristika nekih trokova da su fiksni a drugi
varijabilni nije apsolutna nego relativna. Kao varijabilni trokovi raunaju se: utroci sirovina i
pomonog materijala, normalna nadoknada uloenog rada za izradu, prevozni i drugi trokovi
prodatih proizvoda a i sl. Varijabilni trokovi su proporcionalni samo do izvesnog stepena
delatnosti a zatim gube svoj proporcionalni karakter i poveavaju se ili smanjuju bre nego




(1922-1984)

''

aktivnosti preduzea. Ako se uzmu promene u obimu proizvodnje kao faktor, moe se sastaviti




(1922-1984)

''

sledei primer:4
Meseni broj
proizvedenih jedinica

Fiksni trokovi u
dinarima

Varijabilni trokovi u
dinarima

Ukupno dinara

60

30000

10000

40000

100

30000

20000

50000

150

30000

30000

60000

200

30000

40000

70000




(1922-1984)

''

Ovaj grafik pokazuje da se ukupni trokovi sastoje od fiksnih i varijabilnih trokova.


Fiksni trokovi na grafikonu prikazani su horizontalnom linijom koja poinje na odreenoj taci
kordinate to znai odreena suma trokova i kree se paralelno sa apcisom na kojoj su oznaene
koliine proizvoda. To znai da je iznos fiksnih trokova uvek jednak za bilo koji obim
proizvodnje.
Varijabilni trokovi rastu sa porastom obima proizvodnje i obrnuto, ako obim proizvodnje
raste, rastu i varijabilni trokovi, ako obim proizvodnje opada, opadaju i varijabilni trokovi.




(1922-1984)

''

4 uri, S., Trite, trokovi i cene, VPSS, Vranje, 2008.




(1922-1984)

''

5.

Zakljuak

Za analizu konkurentnih trita ekonomisti koriste model ponude i tranje. Na


konkurentskom tritu postoji mnogo kupaca i prodavaca i svaki od njih ima zanemarljiv ili
nikakav uticaj na trinu cenu.
Kriva tranje pokazuje kako koliina nekog dobra koja se trai zavisi od cene. Prema zakonu
tranje, ako cena dobra opada, traena koliina raste. Zato je kriva tranje opadajua ( nagnuta
nanie ) .




(1922-1984)

''

Kriva ponude pokazuje kako koliina nekog dobra koja se nudi zavisi od cene. Prema zakonu
ponude, ako cena dobra raste, raste i ponuena koliina. Zato je kriva ponude rastua ( nagnuta
navie ).
Presek krive tranje i ponude odreuje trinu ravnoteu. Pri ravnotenoj ceni, traena
koliina jednaka je ponuenoj koliini.




(1922-1984)

''