You are on page 1of 48

ΣΥΜΜΕΙΚΤΑ

Зборник радова поводом четрдесет година Института за историју уметности
Филозофског факултета Универзитета у Београду
Collection of Papers Dedicated to the 40th Anniversary of the Institute for Art History,
Faculty of Philosophy, University of Belgrade

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ

Филозофски факултет, Универзитет у Београду │ 2012
Faculty of Philosophy, University of Belgrade │ 2012

Издавач / Publisher
Филозофски факултет, Универзитет у Београду / Faculty of Philosophy, University of Belgrade
Чика Љубина 18–20, Београд 11000, Србија / Čika Ljubina 18–20, Beograd 11000, Serbia
www.f.bg.ac.rs
Суиздавач / Co-Publisher
Досије студио, Београд / Dosije studio, Belgrade
www.dosije.rs
За издавача / For the Publisher
Проф. др Весна Димитријевић, декан факултета / Prof. Vesna Dimitrijević, Ph.D., Dean of the Faculty
Рецензенти / Reviewers
Проф. др Марица Шупут, Филозофски факултет у Београду /
Prof. Marica Šuput, Ph.D., Faculty of Philosophy, University of Belgrade
Проф. др Ирина Суботић, проф. емеритус, Академија уметности у Новом Саду /
Irina Subotić, Ph.D., Prof. Emerita, Academy of Arts, Novi Sad
Ликовно-графичка опрема / Graphic Design
Ирена Ђаковић / Irena Djaković
Александар Костић / Aleksandar Kostić
Припрема и штампа / Preparation and Printing
Досије студио, Београд / Dosije studio, Belgrade

Kњига је објављена финансијским средствима Министарства просвете и науке Републике Србије,
Фонда за капитална издања Скупштине града Београда и Филозофског факултета Универзитета у
Београду
This book is published with the financial support of the Ministry of Education and Science of the Republic of
Serbia, the Fund for Major Publications of the Municipal Assembly of Belgrade and the Faculty of Philosophy,
University of Belgrade

Универзитет у Београду / Faculty of Philosophy. University of Belgrade Београд / Belgrade 2012 . University of Belgrade Уредник Иван Стевовић / Edited by Ivan Stevović Филозофски факултет.ΣΥΜΜΕΙΚΤΑ Зборник радова поводом четрдесет година Института за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду Collection of Papers Dedicated to the 40th Anniversary of the Institute for Art History. Faculty of Philosophy.

.

Непознате ранохришћанске гробнице у Шефар'аму. Влада Станковић. . . . . . . . . . Бисера В. . . . . xi Скраћенице / Abbreviations . . . . Proportions. . . . Ема Мајан–Фанар. . . . . . . . . . . . Хришћанске базилике. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Животиње у „Земљорадничком законику“ . Пенчева. . . . . . . . . . Ханс Бухвалд. . . . Unknown Early Christian Tombs in Shefar’am – In Pursuit of a Solution to an Iconographic Enigma . . . . . . . . . . . . . . пропорције. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Питагора и Витрувије 1 Emma Maayan–Fanar. . . . The Performance of Relics: Concealment and Desire in the Byzantine Staging of Leipsana . . . . . . Radivoj Radić. . . . . . . . Маске. . . . . . . . . . . Christian Basilicas. . . . . . . . . . . . Pythagoras and Vitruvius . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Masks. . . . . . .САДРЖАЈ / CONTENTS Aутори / Contributors . . . . . . Marriage and the Byzantine Mandylion: Classical Inversions in the Tenth-Century Narratio de translatione Constantinopolim imaginis Edessenae. . . . . . . . . . . Animals in the “Farmer’s Law” 27 39 45 55 73 САДРЖАЈ v . . . . . . . . . . . Перформанса реликвија: скривање и пожуда у византијском постављању Leipsana Радивој Радић. . . . . . . . xv Hans Buchwald. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pentcheva. . . . . . . . . Глен Пирс. У потрази за решењем иконографске енигме Vlada Stanković. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Living Icon of Christ: Photios’ Characterization of the Patriarch in the Introduction of the Eisagoge and its Significance . . . . . . . . . . венчање и византијски Мандилион: класичне инверзије у X веку Narratio de translatione Constantinopolim imaginis Edessenae Bissera V. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Жива икона Христа: Фотијева дефиниција патријарха у уводу Исагоге и њен значај Glenn Peers. . . . . . . .

. . . Il mosaico della Deisis sul portale d’ingresso alla chiesa dell’ Abbazia di San Nilo a Grottaferrata . . . . . . . . . . . . . . .Valentino Pace. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Visualisation of “Text” on the Facades of the Church of the Virgin in Krina (Chios) . A Newly-found Fresco of The Visitation in the Saint John the Baptist Chapel in Asenovgrad . . . . . . . . . . . . . . . . Јована Крститеља у Асеновграду Dragan Vojvodić. . . . . . . Апокрифни циклус Богородице у грузијском средњовековном зидном сликарству: прелиминарна разматрања Biserka Penkova. . . . . . . Revisiting the Frescoes of the Church of the Kosmosoteira at Pherrai (1152) . 119 Бисерка Пенкова. . . . . . . . Нила у Гротаферати Nancy Pаtterson Ševčenko. . . . . 127 Драган Војводић. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Schloeder. . . . . . . Јелена Ердељан. . . . . . . Мозаик са представом Деизиса над улазним порталом цркве манастира Св. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Још једном о фрескама цркве Богородице Космосотире у Вири (1152) Jelena Erdeljan. . . . . . . . . . . . . . . . . . Визуализација „текста“ на фасадама цркве Богородице Крине на Хиосу vi ΣΥΜΜΕΙΚΤΑ . . . . . . . . . . . . . . . . . Ђотова Византија Војислав Кораћ . . . . . . . . . . . . Цариградска природа Студенице 79 85 93 Zaza Skhirtladze. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 Стивен Џ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157 Михаел Виктор Шварц. . . Towards New Directions of Investigation of Late Byzantine Architecture. . . 103 Заза Скиртладзе. . . . . . . 171 Vojislav Korać . . . . . . . . . . Ка новим путевима истраживања позновизантијске архитектуре. . . . . . . . Валентино Паће. . . . . . . . . . . . . . . Рођење Христово и Силазак у ад као пандани у програмима византијског зидног сликарства Steven J. . . . . . . . . . . . . . . . . Per lumina vera ad verum lumen: анагошке тежње опата Сижеа Michael Viktor Schwarz. . . . . . . . Studenica: All Things Constantinopolitan . . Apocryphal Cycle of the Virgin in Medieval Georgian Murals: Preliminary Observations . . Шледер. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . The Nativity of Christ and the Descent into Hades as Programme Counterparts in Byzantine Wall Painting . . . . 175 Иван Стевовић. . . . . . . . . . . Per lumina vera ad verum lumen: The Anagogical Intention of Abbot Suger. . . . . . . . . . . Giotto’s Byzantium . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ненси Патерсон Шевченко. . . . . . . . . . . . . . . Conception et réalisation en architecture médiévale: exemples de l’architecture du monde byzantin Ivan Stevović. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Новооткривена фреска Сусрет Марије и Јелисавете у параклису Св. . . . . . . . . . . . . . . . . . . Замисао и остварење у средњoвековноj архитектури: примери у архитектури византијског света . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . 275 Марија Панајотиди. . Николе у Ахрагијасу у Лаконији (Пелопонез) Maria Panayotidi. . . 237 Ставрос Мамалукос. . . . The Chronology of the Еxonarthex of the Porta-Panagia in Thessaly . .Слободан Ћурчић. . О геометрији Гимишли Кубеа. Les portraits des premiers Paleologues dans le narthex de la Vierge Peribleptos (St-Clement) a Ochrid. . . . . . . . . . . . . . . . 309 Аксинија Џурова. Одраз стила Ренесансе Палеолога на кипарско монументално сликарство Аксиния Джурова. Јована у Пруси (данашња Бурса) у Анадолији Sophia Kalopissi–Verti. . . . Вльора 10 и продукцията на Одигоновия манастир в Константинопол . . Хетеројезичке сликарске радионице и билингвални сликари. . . . . . . . . . . . . . . . . . Под заштитом бесплотних: представе арханђела Гаврила у храмовима живописаним у доба Лазаревића . . . . Владарски портрети раних Палеолога у нартексу Богородице Перивлепте (Св. . . . . . . . . . . Considerations on the Geometry of Gümüşlü Kubbe. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Velenis. . Евангелието от Тирана. . . . . . . . Reflections of Palaiologan Style in Cypriot Monumental Painting . Stylistic Observations on the Painted Decoration of St. . . . Четворојеванђеље Вљора 10 из Тиране и делатност манастира тон Одигон у Цариграду Татјана Стародубцев. . . . . . . . 191 Slobodan Ćurčić. . . . . . . the Mausoleum of COthmān I Ghāzī. . . . . . . . . . . . . Ateliers hétéroglottes et peintres bilingues Cvetan Grozdanov. Запажања о стилу сликане декорације цркве Св. . . . . an Annex of the Monastery of Hagios Ioannes at Prousa (modern Bursa) in Anatolia . . . . . . . . . . . . . . 263 Софија Калописи-Верти. . . . . . . Under the Protection of Asomatoi: Presentations of Archangel Gabriel in the Churches Painted During the Lazarević Period САДРЖАЈ vii . . . . . . . . Diaconicon as a Monastic Cell: the Question of Special Functional Intentions in Monastic Church Architecture of Serbia and Byzantium Георгиос М. . . . анекса манастира Св. Једна хипотеза Stavros Mamaloukos. . . 211 George M. . . . . . . . . . . . 251 Вахит Мачит Текиналп. . Време настанка ексонартекса цркве Порта Панагија у Тесалији Vahit Macit TEKİNALP. . . . . . . Observations on a Local Workshop in the Region of Epidaurus Limira. . 329 Tatjana Starodubcev. . Веленис. . . . . . . . . . . Запажања о локалној радионици у области Епидаурос Лимера Νektarios Zarras. . . . . . . . маузолеја Османа I Газија. . . 227 Цветан Грозданов. . . . Nicholas at Achragias in Laconia / Peloponnese . . Климент) у Охриду. . . . Une hypothese . . . Ђаконикон као испосница: питање посебних просторних намена у монашкој црквеној архитектури Србије и Византије . . . . . . . . . . . . . 291 Нектариос Зарас. . . . . . . . .

. . . . . Истинита иконографија Јерусалима и бакрорез Христофора Џефаровића „План храма Христовог гроба“ . . . . . . . . . . . . . . . . . Ретке теме из циклуса Арханђела . . . . . . . . . . . Иконостас Старе српске цркве у Сарајеву . . . . Renaissance Portrait and the Topos of Lifelikeness Энгелина Смирнова. . . . 421 Zoran Rakić. . . . Miracles with Anna from Constantinople and the Woman from Alexandria in Piva. . . . О должности поддаников к нихову монарху: A Political Catechism from the Age of Enlightenment Мирослава Костић. . . . . . . . . . . . . The Esphigmenou Chrysobull of Despot Djuradj Branković: Fantastic Architecture. . . . . . . . . Илустрације чуда са Аном из Цариграда и женом из Александрије у Пиви. . . О должности поддаников к нихову монарху: политички катихизис из доба просветитељства . . . . . Неке особености у руској иконографији XVI века: полемика с „Лутеровом јереси“? Мирослав Тимотијевић. . 381 Saša Brajović. . . . . . Esphigmenou or the Celestial Dwellings? Смиљка Габелић. . The Iconostasis of the Old Serbian Church in Sarajevo Владимир Симић. . . Ренесансни портрет и топос животности. . . . . 487 Eлка Бакалова. . Жича. . . .Бранислав Цветковић. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Копија Минхенског Српског псалтира настала 1627–30. . . . . . . . Импликације старозаветног текста у бугарској уметности XIX века viii ΣΥΜΜΕΙΚΤΑ . . . . 459 Vladimir Simić. . . . . . . . . .: полемика с „Люторовой ересью“? . . . . . . . . . . . . . . . . . The True Iconography of Jerusalem and “The Church of the Holy Sepulchre Plan” – the Engraving of Hristofor Džefarović Зоран Ракић. 397 Енгелина Смирнова. . . . . . . . . . Rare Scenes from the Cycle of the Archangels Саша Брајовић. . . 407 Miroslav Timotijević. . . . . . . . . . . . The Munich Serbian Psalter Copy from 1627–30 and its Comparison with the Original Бранислав Тодић. . Есфигменска повеља деспота Ђурђа Бранковића: фантастична архитектура. . . . . . Как българските възрожденци превземат Йерихон. . . . Како су бугарски препородитељи освајали Јерихон. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 477 Miroslava Kostić. . . . . . . . . Portrait of Martha Tekelija: the Work of Jacob Orfelin Елка Бакалова. . . . . . . . . Портрет Марте Текелије: рад Јакова Орфелина . Импликации на старозаветeн текст в българското изкуство от XIX век. . Некоторые особенности русской иконографии XVI в. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Žiča. . . . . . . . . . 347 Branislav Cvetković. . . . . . . . . Есфигмен или небески станови? . . . . . . . 365 Smiljka Gabelić. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . године и њен однос према оригиналу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 439 Branislav Todić. . . . . .

. . . . Inventing and Changing the Canon and the Constitution of Serbian National Identity in the Nineteenth Century . 505 Ненад Макуљевић. . . . . . . . . . . . Халдеи и Холтом: школовање. 555 Валтер Цанер. . . Три схватања историјског духа времена у архитектури . . . . . Warring and Pacifying (Reflecting the State of European Art and Art Historical Discourse with Regard to Work of the 1940s. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 531 Aleksandar Kadijević. . Mario Maskareli – Theses on the Off-the-main-stream Artist Александар Кадијевић. . . . . . . . Heterochrony in the Act: The Migratory Politics of Time . . . . . . . . 541 Џереми Хауард. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 579 Мике Бал. . . . . шесте и седме деценије XX века) Walter Zahner. . . . . . . . . . . . . . .Nenad Makuljević. . . 525 Lidija Merenik. . . . . Ein Hindurchgehen des Heiligen Geistes durch Seine Kirche – Liturgie und Kirchenraum im 20. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Towards Osaka Expo ’70: The Avant-garde and “Art and Technology” in Japan 567 Тошино Игучи. . . . . . 1950s and 1960s). . . . . Инвенција и промена канона и конституисање српског националног идентитета у XIX веку Симона Чупић. . . . . . . Three Apprehensions of the Historical Spirit of Time in Architecture Jeremy Howard. . . . . . . . . . . . . . . Пролазак Светог Духа кроз цркву – литургија и црквени простор у XX веку Toshino Iguchi. . . . . Марио Маскарели – тезе о уметнику изван главног тока. . . . 519 Simona Čupić. . Хетерохронија на делу: миграторна политика времена САДРЖАЈ ix . . . . . . . . . . . . . . . . . Khaldei and Holtom: Schooling. . . . . . The six cities of Živorad Nastasijević: Mythology and Magic of the Place in Serbian Painting 1910–1920 Лидија Мереник. . . . . . . . . Поглед на Осака Expo ‘70: Авангарда и „уметност и технологија“ у Јапану Mieke Bal. . . . . . Шест градова Живорада Настасијевића: колективна митологија и магија места у српском сликарству 1910–1920. . . . . ратовање и деловање у миру (О стању европске уметности и историјско-уметничког дискурса са освртом на стваралаштво пете. . . . . . . . . . Jahrhundert. . . . .

.

Ph. Faculty of Philosophy. University of Belgrade др Цветан Грозданов. Ph.. Royal Netherlands Academy of Arts and Sciences/ Amsterdam School for Cultural Analysis. Ph.. Associate Professor. Ivan Dujčev”. Софија Elka Bakalova. Associate Professor.. University of Amsterdam др Саша Брајовић.D.. Ph. Velenis. Professor Emeritus. member of Macedonian Academy of Arts and Sciences. Professor.. Ph.D. Faculty of Philosophy. University of Stuttgart др Георгиос Веленис.D. Corresponding member of Bulgarian Academy of Sciences. University of Belgrade др Ханс Бухвалд. Софија.. Ph. University of Belgrade др Смиљка Габелић. редовни професор Универзитета у Солуну Georgios M. ванредни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду Saša Brajović.D. Skopje др Аксинија Џурова. Ph. директор Центра за словенско-византијске студије „Иван Дујчев“ Универзитета у Софији Axinia Džurova. University of Thessaloniki др Драган Војводић. Director of Centre for Slavo-Byzantine Studies “Prof.D. Senior Researcher.D. професор емеритус Универзитета у Штутгарту Hans Buchwald. Ph. Professor.. Sofia. Sofia др Мике Бал. University of Sofia АУТОРИ xi .D.АУТОРИ / CONTRIBUTORS др Елка Бакалова. дописни члан Бугарске академије наука.D. Скопље Cvetan Grozdanov. Ph. редовни члан Македонске академије наука и уметности..D.. дописни члан Бугарске академије наука. Faculty of Philosophy. Institute for Art History. научни саветник Института за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду Smiljka Gabelić. ванредни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду Dragan Vojvodić. редовни професор Холандске краљевске Академије наука и уметности и Универзитета у Амстердаму Mieke Bal. Corresponding member of Bulgarian Academy of Sciences.

редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду Lidija Merenik. Faculty of Philosophy. ванредни професор Универзитета у Патри Stavros Mamaloukos.D. Professor. University of Belgrade др Ема Мајан-Фанар. редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду Aleksandar Kadijević. главни кустос Немачке католичке бискупске конференције у Бону Walter Zahner. Assistant Professor. доцент Филозофског факултета Универзитета у Београду Jelena Erdeljan. Assоciate Professor. научни сарадник Института за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду Miroslava Kostić.D. Professor... University of Belgrade др Валентино Паће.D.D. Faculty of Philosophy..D. редовни професор Универзитета у Атини Sophia Kalopissi-Verti. Ph. Ph.. Ph. Ph. Professor. ванредни професор Универзитета у Дармштату. University of Patras др Лидија Мереник.D. University of Belgrade др Ставрос Мамалукос. Assistant Professor. Researcher. Ph. Roma xii ΣΥΜΜΕΙΚΤΑ .D.. Faculty of Philosophy. chief-curator for the Catholic German Bishops Conference. University of Udine and Bibliotheca Hertziana / Max-PlanckInstitut für Kunstgeschichte. Professor. University of Belgrade др Софија Калописи-Верти. Ph.. Faculty of Philosophy. Faculty of Philosophy.D. Saitama University др Александар Кадијевић. University of Belgrade др Нектариос Зарас. ванредни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду Nenad Makuljević. професор Саитама универзитета Toshino Iguchi.. Ph.D. Ph. Institute for Art History.D. Professor. University of Darmstadt. University of Athens Војислав Кораћ Vojislav Korać др Мирослава Костић. Ph. доцент Универзитета у Хаифи Emma Maayan-Fanar. Assistant Professor. Bonn др Тошино Игучи.D.. Рим Valentino Pace. University of Haifa др Ненад Макуљевић. Ph...др Јелена Ердељан. Rhodes др Валтер Цанер. Professor. доцент Егејског универзитета на Родосу Nektarios Zarras. Ph.D. редовни професор Универзитета у Удинама и Библиотека Херциана / Макс Планк Институт за историју уметности. University of the Aegean.. Associate Professor.. Ph.

D. Faculty of Philosophy. редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду Radivoj Radić.. Ph. Ph.A. Ph. Ph. Ph. Ph. University of Athens др Глен Пирс.D. Associate Professor..D.. Phoenix.D. University of Texas at Austin др Бисерка Пенкова. доцент Националне aкадемије уметности. редовни професор Московског државног универзитета Ломоносов Engelina Smirnova.D. Assistant Professor.D. AZ др Михаел Виктор Шварц. Schloeder.. Professor. доцент Академије уметности. Sofia др Бисера Пенчева. Ph. ванредни професор Хачетепе универзитета у Анкари Vahit Macit TEKINALP. Ph.др Марија Панајотиди. Novi Sad мр Владимир Симић.D. Associate Professor.. Assistant Professor. Faculty of Philosophy.D.D. Hacettepe University Ankara АУТОРИ xiii . Нови Сад Tatjana Starodubcev. Ph. National Academy of Art.D.. University of Belgrade др Зоран Ракић. Assistant Professor. Associate Professor. асистент Филозофског факултета Универзитета у Београду Vladimir Simić. Lomonosov Moscow State University др Иван Стевовић. Софија Biserka Penkova. Ph.D. M. Academy of Arts. Tbilisi State University др Влада Станковић. доцент Филозофског факултета Универзитета у Београду Ivan Stevović.. Director of the Institute for Studies in Sacred Architecture.. директор Института за студије сакралне архитектуре. Professor. ванредни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду Vlada Stanković. Ph. University of Belgrade др Татјана Стародубцев. доцент Филозофског факултета Универзитета у Београду Zoran Rakić. редовни професор Универзитета у Бечу Michael Viktor Schwarz.. Faculty of Philosophy.. Assistant Professor. University of Belgrade др Енгелина Смирнова. Professor. ванредни професор Универзитета Стенфорд Bissera V. Pentcheva.. Faculty of Philosophy. Professor. Professor.D. Ph. Ph. Аризона Steven J.. Faculty of Philosophy. Феникс.. University of Belgrade др Заза Скиртладзе. Professor. Stanford University др Радивој Радић. Ph. Teaching Assistant. редовни професор Државног универзитета у Тбилисију Zaza Skhirtladze. University of Vienna др Вахит Мaчит Текиналп. редовни професор Универзитета савезне државе Тексас у Остину Glenn Peers. редовни професор Универзитета у Атини Maria Panayotidi.D..D.. University of Belgrade др Стивен Шледер.

D. редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду Miroslav Timotijević. Ph. University of Belgrade др Бранислав Тодић.D. VT xiv ΣΥΜΜΕΙΚΤΑ . Ph. Ph. Professor. Faculty of Philosophy. самостални истраживач Nancy Patterson Ševčenko. виши кустос Регионалног музеја у Јагодини Branislav Cvetković. Ph.D. ванредни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду Simona Čupić. Professor. University of Belgrade др Слободан Ћурчић. Andrews др Бранислав Цветковић.D. професор емеритус Универзитета Принстон Slobodan Ćurčić... Ph. редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду Branislav Todić. Associate Professor. Ph.D. South Woodstock. Senior Lecturer. Ph...др Мирослав Тимотијевић. University of Belgrade др Ненси Патерсон Шевченко. Professor Emeritus.D. University of St. Senior Curator.. Faculty of Philosophy.. Independent Scholar. Faculty of Philosophy. редовни професор Универзитета Сент Ендрјус Jeremy Howard. Regional Museum in Jagodina др Симона Чупић.D. Princeton University др Џереми Хауард.

Evans. New York 2004 Byzantina Vindobonensia Vizantiiskii vremennik Gazette des beaux-arts Гласник Друштва конзерватора Србије Гласник Српског ученог друштва Гласник Земаљског музеја у Сарајеву Glory of Byzantium.СКРАЋЕНИЦЕ / ABBREVIATIONS AA AJA AM AnatSt AnnBoll ArtB ArtJ ArtHist ΑρχΒΜΕ АρχΔ АρχΕ ActaArchHung BZ BL BiblArch BMGS BMFD BNJ BollGrott BSl ByzAus Byzantium: Faith And Power (1261–1557) ByzVindo VizVrem GBA Гласник ДКС Гласник СУД ГЗМ Glory of Byzantium Archäologischer Anzeiger American Journal of Archaeology Mitteilungen des Deutschen Archäologischen Instituts. ed. Thomas – A. ed. ed. Arts and Culture of the Middle Byzantine Era A. 843–1261. Dumbarton Oaks. C. Helen C. Evans. Washington DC. Academiae Scientiarum Hungaricae Byzantinische Zeitschrift Bibel und Liturgie The Biblical Archaeologist Byzantine and Modern Greek Studies Byzantine Monastic Foundation Documents: A Complete Translation of the Surviving Founders’ “Typika” and Testaments. Athenische Abteilung Anatolian Studies Annalecta Bollandiana Art Bulletin Art Journal Art History ˜ ν βυζαντινω ˜ ν μνημείων τη̃ς Έλλάδος Άρχεĩον τω Άρχαιολογικον δελτίον ’Aρχαιολογικη εφημερίς Acta archaeologia. J.D. Hero. Metropolitan Museum of Art. New York 2000 СКРАЋЕНИЦЕ xv . 2000 Byzantinisch-Neugriechische Jahrbücher Bollettino della Badia greca di Grottaferrata Byzantinoslavica Byzantina Australiensia Byzantium: Faith and Power (1261–1557). Metropolitan Museum of Art. Helen C.

Laiou et al. ed. 1857–66) Palestinian Exploration Quaterly Прилози за књижевност. Kazhdan et al.. историју и фолклор . E. Migne (Paris. Series graeca.-P. Washington DC 2002 Zeitschrift des Deutschen Palästina-Vereins Зборник за ликовне уметности Матице српске Зборник Музеја примењене уметности Зборник Народног музеја у Београду Zeitschrift für die neutestamentliche Wissenschaft und die Kunde der älteren Kirche Зборник радова Византолошког института Зборник Филозофског факултета у Београду Историја српског народа Istanbuler Mitteilungen Illinois Classical Studies Journal of Aesthetics and Art Criticism Jahrbuch der Berliner Museen Jahrbuch für Geschichte Osteuropas Journal of Ecclesiastical History Journal of Early Christian Studies Jahrbuch der Österreichischen Byzantinistik Jahrbuch der Österreichischen Byzantinischen Gesellschaft Journal of the Society of Architectural Historians Journal of Hellenic Studies Journal of the Warburg and Courtauld Institutes Λακωνικαί σπουδαί Münchner Beiträge zur Papyrusforschung und antiken Rechtsgeschichte Münchner Jahrbuch der bildenden Kunst The Oxford Dictionary of Byzantium.) MünchBeitr MünchJb ODB OCA PAPS PBSR PG PEQ ПКЈИФ xvi ΣΥΜΜΕΙΚΤΑ Годишњак Музеја града Београда Гласник Скопског научног друштва Greek Orthodox Theological Review Dictionnaire d’archéologie chrétienne et de liturgie Δελτίον τη̃ς ίστορικη̃ς καί έθνολογικη̃ς έταιρείς τη̃ς Έλλάδος Δελτίον τη̃ς Χριστιανικη̃ς άρχαιολογικη̃ς έταιρείας Dumbarton Oaks Papers Études balkaniques Έπετηρίς έταιρείας βυζαντινών σπουδών Έπιστημονική έπετηρίς τη̃ς Θεολογικη̃ς Σχολη̃ς του̃ Πανεπιστημίου Άθηνων Echos d’Orient The Economic History of Byzantium. New York – Oxford 1991 Orientalia christiana analecta Proceedings of the American Philosophical Society Papers of the British School at Rome Patrologiae cursus completus. vol. Dumbarton Oaks. ed.. језик. I–III. A. A. ed.Σπ.ГМГБ ГСНД GOTR DACL ΔΕΕ ΔΧΑΕ DOP EtBal ΕΕΒΣ ΕΈΦΣΠΑ EO EHB ZDPV ЗЛУМС ЗМПУ ЗНМ ZNW ЗРВИ ЗФФ ИСН IstMitt ICS JAAC JbBM JbGOst JEH ЈEChrSt JÖB JÖBG JSAH JHS ЈWCI LakSp (Λακ. J.

1976–) Pravoslavnii palestinskii sbornik Reallexikon für Antike und Christentum Revue de l’Art Chrétien Révue Biblique Reallexikon zur byzantinischen Kunst. 1963–) Report of the Department of Antiquities. (Vienna. Wessel (Stuttgart. ed. K. Cyprus Revue des études byzantines Repertorium für Kunstwissenschaft Revue des études sud-est européennes Rivista dell’Istituto nazionale d’archeologia e storia dell’arte Römische Quartalschrift für christliche Altertumskunde und für Kirchengeschichte Studium Biblicum Franciscanum Seminarium Kondakovianum Споменик Српске краљевске академије Subseciva Groningana Subsidia hagiographica Transactions and Proceedings of the American Philological Association Travaux et mémoires Transactions of the Royal Historical Society Fontes minores Felix Ravenna Хиландарски зборник Cahiers archéologiques Cambridge Ancient History Congrès International d’Études Byzantines Corpus scriptorum historiae byzantinae Corpus fontium historiae byzantinae Corsi di cultura sull’Arte Ravennate e Bizantina Wiener Jahrbuch für Kunstgeschichte Wiener Studien СКРАЋЕНИЦЕ xvii . E. Trapp et al. ed.PLP PPSb RAC RArtChr RB RBK RDAC REB RepKunstw RESEE RIASA RQ SBF SemKond Споменик СКА SubGr SubsHag TAPA TM TRHS FM FR ХЗ CahArch CAH CIÉB CSHB CFHB CCARB WJKg WSt Prosopographisches Lexikon der Palaiologenzeit.

.

Следствено устројству са таквим опредељењем. каквим су га замислиле и 1968. као аксиом. нашао сам се. критичке анализе писаних извора. Као уредник књиге која се налази пред читаоцем. На пројектима „Однос српске и византијске уметности у средњем веку“. нису озбиљније уздрмали давно постављене стамене темеље. може се поставити питање да ли је то и једини параметар вредновања. Да бих. као суштински залог његовог трајања налази концептуално-методолошки темељ на којем се и даље остварују одговарајући резултати? Недуго по конституисању. упркос притисцима који су долазили и споља и из овдашње средине. у вишем значењу речи. по- ΣΥΜΜΕΙΚΤΑ xix . радило се интензивно готово две деценије. објективно изложио уводну реч о установи у којој сам и сâм описао један од сопствених професионалних кругова. Негована и стално проширивана. проучавања усмерених ка синтезама о појединим проблемима историје уметности. Иако су ти пројекти у својим називима носили тада општеприсутну одредницу националног. не чуди што је Институт за историју уметности веома брзо постао место проучавања појава које су далеко превазилазиле оквире искључиво уметничког стварања код Срба. или се у укупној делатности Института за историју уметности. већ да се запитам да ли је Институт за историју уметности уистину испунио смисао свог постојања. стога. Дао сам. Институт за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду овом публикацијом исказује поштовање наслеђу властите традиције и угледу који је стицао дугогодишњим радом у стручној и научној јавности. нешто више од четири деценије постојања једне институције несумњиво представља повод који завређује да буде обележен. као и објављивања свог периодичног гласила. израде великих речника и библиографија. у нелагодном положају. учинила је да наноси смутних година с краја прошлог столећа. колико год је то могуће. подједнако разгранате у правцу примарних теренских истраживања. на одређен начин. ма ког раздобља. године основале личности чија су научна постигнућа до данас прерасла у осовину историјскоуметничких проучавања у српској средини. односно из комуникације са светом Истока и Запада на чијим је границама настајао. Број и врста публикација објављених током протекле четири деценије несумњиво јесу сасвим одређен показатељ обима и домета рада сваке научне институције. управо та отвореност институције. имали интердисциплинарни приступ материји и недвосмислено изражену свест о томе да се српска уметност. „Исламска монументална уметност XV–XVIII века на тлу Југославије“ или „Српска уметност у XX веку“. дâ тумачити на прави начин само као ентитет израстао из властите реалне временске и просторне димензије. Институт за историју уметности дефинисао је магистралне токове свог деловања. прикупљања документације о споменицима. морао сам да се дистанцирам од себе. од првих истраживачких корака до места управника.У средини бременитој разноликим видовима дисконтинуитета. Ипак. себи право да се не поведем за звуком официјелних фанфара јубилеја. Тако је установа до мирнијих времена доспела вођена сопственим наслеђем и снагама. Самим тим био је и гостопримљива кућа великом броју научника и стручњака у овој делатности који су пристизали са свих меридијана. управо колико је Институтом руководио академик Војислав Кораћ. у основи су. „Европа и српска уметност XVIII и XIX века“.

на жалост. Време је. ово мало уздарје остаје неуручено. говори само по себи. и пружа реалну основу уверењу да ће ова установа. студија и грађе о најразличитијим темама историје уметности. осим домаћих истраживача. о споменицима Србије. у сагласју искусних научника и истраживача који тек ступају на сцену. Велику захвалност дугујем и тиму изузетних сарадника који су радили на пословима њеног припремања. чини се.могнута Одељењем за историју уметности Филозофског факултета и подржана од не малог броја колега и пријатеља из иностранства. и тридесетпет свезака часописа за средњовековну уметност „Зограф“. у прилог овом уверењу сведоче и странице текстова који се налазе пред читаоцем. С. фондови техничке и фото-документације. у којем је своје радове. То. Војиславу Кораћу. успешно пребродити искушења којима су хуманистичке науке изложене у текућим годинама глобалне кризе. маја 2012. Свим ауторима још једном се најтоплије захваљујем не само на њиховим прилозима. учинило да првом управнику Института за историју уметности и једном од његових оснивача. садржај су данашњег Института за историју уметности Филозофског факултета у Београду. . јединствени по обиму. Београд. земаља некадашње Југославије и Балкана. На свој начин. објавило око стотину иностраних научника. библиографски фондови и богата библиотека. већ и на стрпљењу и подршци коју су ми пружали током настајања ове књиге. Безмало тридесет књига из категорија монографија. xx ΣΥΜΜΕΙΚΤΑ И.

with texts of over one hundred international scholars and local researchers. the two worlds on the frontiers of which it flourished. these words of introduction. it was precisely this hospitable and open nature of the institution. It. I take the liberty to disregard the lure of official jubilee fanfare but. as objectively as possible. I face. critical analysis of written sources. published documentary material and studies on various subject of art history. Almost thirty books in the form of monographs. This institution reached more peaceful times guided by its own tradition and strength. As the editor of the volume hereby presented to the reader. axiomatically. to this day. as well as thirty five volumes of “Zograf”. “Islamic Monumental Art XV–XVIII Century on the Soil of Yugoslavia” or “Serbian Art in XX Century” were the framework of intense activity for almost two decades. documenting of monuments. opened its doors to a large number of scholars who came from all corners of the world. The number and nature of volumes published over the course of the past four decades are definitely an indicator of the scope and achievement of any academic institution. i. the Institute for Art History defined the main directions of its activity. research directed toward syntheses on given problems of art history. we can ask whether they are the sole parameter of appraisal or whether it is actually the conceptual-methodological base. it comes as no surprise that the Institute for Art History quickly became the center of research of phenomena the scope of which ranged far outside the strict limits of artistic creation among the Serbs. production of encyclopedic dictionaries and bibliographies as well as publication of its own periodical. Still. balanced equally between field exploration. “Europe and Serbian Art of the XVIII and XIX Centuries”. University of Belgrade. rather. Therefore. thus.e. Nurtured and constantly enhanced. they were essentially. the journal of medieval art. funds of technical and photo-documenta- ΣΥΜΜΕΙΚΤΑ xxi . that is the true warrant of the Institute’s persistence? Shortly after its founding. in a manner of speaking. interdisciplinary in approaching the subject of their investigation and expressed an unquestionable awareness of the fact that Serbian art of any given period can be appropriately studied solely as an entity stemming from its indigenous temporal and spatial dimension. Although their titles included the then omnipresent term of national. which remains at the core of its pertaining results. precisely at the time academician Vojislav Korać was the director of the Institute. I had to step back and assess from a distance the progress of an institution in which I myself have completed one of my own professional cycles. Projects such as “Relation between Serbian and Byzantine Art in the Middle Ages”. that kept its firm foundations untouched by pressures exerted from both within and without during the challenging years of the close of the century past. remains the basis of art historical scholarship in Serbia. a little over four decades of existence of an institution is unquestionably a cause worthy of noting. indeed. honors its tradition and remains true to the esteem attained in the long years of its presence and activities in the professional and academic field. to raise the question whether the Institute for Art History has. in a higher sense of the word. Accordingly. fulfilled the purpose envisaged in 1968 by its founders whose work. from the first steps as a researcher to the position of director. By publishing this volume the Institute for Art History of the Faculty of Philosophy. In order to put together. an awkward situation. from the process of communication with both the East and the West.In a milieu laden with all forms of discontinuity. sustained by the Department of Art History of the Faculty of Philosophy and supported by a large number of colleagues and friends from abroad.

it seems. . I am also deeply indebted to the exceptional team which shared with me the pleasant task of preparing this volume. May 2012 xxii ΣΥΜΜΕΙΚΤΑ I. the passing of time has kept this small antidoron from being delivered into the hands of one of the founders and the first director of the Institute for Art History. I extend expressions of deepest gratitude to all the authors. not only for their contributions but also for the patience and support I received from their part during the making of this book. S. Belgrade. the pages hereby presented to the reader sustain the same persuasion. bibliographies and a substantial library. Vojislav Korać. Those facts. as a result of cooperation between experienced scholars and those entering the field.tion. Sadly. speak for themselves and offer realistic ground for conviction that. on monuments from Serbia. unique in scope. the territory of ex-Yugoslavia and the Balkans. are present assets of the Institute for Art History of the Faculty of Philosophy in Belgrade. this institution will be successful in overcoming the challenges facing humanistic disciplines in these years of global crisis. In their own way.

from left to right): Vojislav J.Оснивачи и први сарадници Института за историју уметности Филозофског факултета у Београду (стоје. Gojko Subotić (sitting. Сретен Петковић. Radmila Mihailović. Гојко Суботић (седе. Lazar Trifunović. Dejan Medaković. Andrej Andrejević. Дејан Медаковић. Душан Тасић. Jovanka Maksimović. с лева на десно): Војислав Ј. Андреј Андрејевић. Светозар Радојчић. с лева на десно): Миодраг Јовановић. Војислав Кораћ Founders and first fellows of the Institute for Art History of the Faculty of Philosophy. Belgrade (standing. from left to right): Miodrag Jovanović. Радмила Михајловић. Vojislav Korać . Sreten Petković. Ђурић. Лазар Трифуновић. Svetozar Radojčić. Марица Шупут. Dušan Tasić. Јованка Максимовић. Djurić. Marica Šuput.

.

5. године. небески станови. спој репрезентативних портрета и кулиса у позадини остао је изван посебног интересовања истраживача. ПКЈИФ XIII (1933). 207–214. Д. Второе посещение Святой Горы Василья Григоривича Барского. a посебно архитектонски фон у контексту ктиповељи деспота Ђурђа Есфигмену 1429. У раду се показује да сликане кулисе нису декорација. Ј. Поповић – С. Art and Music. 1 В. Т. Повеља Деспота Ђурђа манастиру Есфигмену у Светој Гори. 48–60. који је 11. Пажња је поклоњена сликаној архитектури у позадини као ознаци небеског града и раскошном костиму фигура у контексту сотириолошког симболизма одежди и тканина. П. Ј. Littlewood). септембра 1429. Стога ћу настојати да покажем да је за исправно разумевање представа на овој повељи потребно имати у виду целину. ГСНД XIII (1934). Есфигменска повеља. светле одежде. Н. Кључне речи: деспот Ђурађ Бранковић. ЕСФИГМЕНСКА ПОВЕЉА ДЕСПОТА ЂУРЂА БРАНКОВИЋА 347 . Поповић. отворена је могућност потпунијег разумевања представе на повељи. То је и основни разлог што су јој истраживачи рано посветили пажњу. П.1 Од преосталих визан* Аутор посебно захваљује на корисним сугестијама др Даници Поповић и др Елки Бакаловој. Грујић. JSAH 51–1 (1992). године у Жичи издао деспот Ђурађ Бранковић. Г. књига XI Д. 225. Петерсбург 1887. Аврамовић. A. већ да им је основна функција у непосредној вези са ктиторским чином. 213–214.2 Иако је о повељи често писано. A Collection of Essays (ed. 97–110. ЕСФИГМЕН ИЛИ НЕБЕСКИ СТАНОВИ? Бранислав Цветковић Предмет рада је целовита анализа минијатуре с портретима чланова владарске породице Бранковић на Есфигменској повељи из 1429. Барский. Смирнов. јесте једина српска средњовековна повеља украшена портретима дародаваца. ЖИЧА. cf. Oxford 1995. ГСНД XI (1932). Коришћењем упоредне грађе и новим приступом. Р. R. Описаніе древностій Србски у Светой (Атонской) Гори. Ousterhout. док су портрети Бранковића исказ њихових есхатолошких надања као нових ктитора манастира Есфигмена. небеска палата. Originality in Byzantine Literature. Поводом мог чланка штампаног у Гласнику Скопског научног друштва. године. 67–69. Минијатура и потпис на тијских повеља с владарским портретима ова српска се издваја по томе што је на минијатури ауктор приказан како заједно са свим члановима своје породице стоји испред архитектонских кулиса раскошних облика. 2 О иновирању у византијској уметности. Originality in Byzantine Architecture: The Case of Nea Moni. сликане кулисе Д окумент о годишњем даривању светогорског манастира Есфигмена са педесет литара сребра од новобрдске царине.ЕСФИГМЕНСКА ПОВЕЉА ДЕСПОТА ЂУРЂА БРАНКОВИЋА: ФАНТАСТИЧНА АРХИТЕКТУРА. XII. R. С. Београд 1847.

копија и цртежа током 2006. Studies in honour to . 21. 618–619. Material from the International Symposium (ed. Љ. Испитивање сликарског поступка открива руку ученог сликара. који примењује минуциозна подсликавања и валере. године сликар-конзерватор Ж. Some Hierotopical Aspects of the New Jerusalem Programmes in the Fifteenth-Century Serbia. 71. као и друге фигуре. Бранковићи. јер је временски најближа аналогија несталом висећем печату с Есфигменске повеље. 134. id. cf. наметнули су потребу за израдом студијске реконструкције (сл. Легенда уз деспота Ђурђа исписана је са све три стране његове главе и гласила је: <vy x(rist)a b(og)>a bl(a)gov<hrnyji> g<(ospodi) ny> sryblëmy despoty gürgy. изглед сва три сокола. Милановић) 348 Б. 1. пера заденутих на калпацима принчева. За реконструкцију печата узет је примерак с повеље Дубровнику од 13.. Moscow 2009. Some Hierotopical Aspects of the New Jerusalem Programmes in the Fifteenth-Century Serbia. 2.торског даривања деспота Ђурђа Вазнесенском манастиру и монаштву Есфигмена. Cvetković. Есфигменска повеља. бојама и украсима сликаних кулиса и фигура: попрсје младог Христа Софије у сегменту неба боље је сагледано. A. ИСН II. figs. in: From Rome to Constantinople. Старе српске повеље и писма. Све фигуре су означене натписима црвене боје. Београд 1982. али и њене непрецизне копије и цртежи. Стојановић). cf. Moscow 2006.4 Њоме су добијени подаци о облицима. као и детаљи стубова кивориона. 4 Извео ју је на основу фотоснимака. Он је.3 Оштећења минијатуре. (реконструкција Ж. Lidov). A. in: New Jerusalems. али новија истраживања те „инсигније“ указују на опрез приликом препознавања акакије у свитку. 1). за снимак. сл. а у левој свитак у коме истраживачи виде а(некси)какију. децембра 1428. прорезa на Гргуровом кафтану. као и украс подножних јастука. Београд-Ср. I. тачан положај очију на лицима свих личности. Lidov). У десној руци има крстолико жезло. љубичастопурпурна основа хаљинâ деспота Ђурђа и Гргура. док његов цртеж одликују грациозно извучени облици шака и прстију. ЦВЕТКОВИЋ 3 Основну замисао ове расправе изнео сам у B.5 Деспот спуштеном левом руком чини гест Сл. Милановић. капице на глави сокола на Лазаревој руци. in: New Jerusalems. Hierotopy and Iconography of Sacred Spaces (ed. Запажене су и кожне рукавице с висећим пантљикама на рукама принчева којима држе соколе. 5 G. 11–14. (ур. From the mappa to the akakia: symbolic drift. The Translation of Sacred Spaces in Christian Culture. Dagron. као и ластавице у Стефановој руци. Карловци 1934. одевен у раскошан владарски костим.

Деспотица Јерина такође десном руком држи крстолики скиптар. али и потребу аутора да помири документарност детаља на фигурама и хијератичност целине.. о појасу мач. док у доњем види: овисоки зид украшен малим аркадама и округлим прозорима. показују степен реалистичког приступа. а делом лево од њене главе: g<(os)p(o)ga> mara. 259. Портрети српских владара у средњем веку. 253–254. 17. што би више одговарало празнику Вазнесења?10 Јованка Максимовић доноси сличан опис: на златној позадини је. Радојчић. Изглед Кантакузине је сасвим сличан ликовима Јерине и Маре. док му је на левој такође сокол. а десни куполу. ЗФФ VII–1 (1963). Ђурић: Позадина минијатуре је златна. плаве. 87–90. на глави калпак. с куполастим завршецима. Скопље 1934 (19962). О појас му је закачена торбица. док у левој има белу чипкасту марамицу. а у рукама држи сокола. Натпис што га прати постављен је изнад његове главе: g(ospodi) ny gryg£r(y). даље. Портрети на повељама византијских и српских владара. ter Haar Romeny). У доњем пољу. Поред ње је натпис bl(a)goq(a)st(i)va g(os)p(o)ga irina. а принц Лазар као g(ospodi)ny lazary. али есфигменским портретима проналази аналогију у последњој минијатури бугарског преписа Манасијевог летописа (Cod. имагинарна архитектура. у позадини. Београд 1983.11 Контрадикторност исказа открива сву тежину у тумачењу минијатуре. док левом држи округли златни предмет. и такође мачеве о појасу. и обе имају идентичне круне на глави. Светозар Радојчић први од истраживача даје више простора опису позадине минијатуре. је фантастична архитектура – торњеви на стубовима.. сл.6 С друге стране.. Средњовековна ношња балканских Словена. а у доњем реду ниска грађевина са низом дубоких аркада и са окулусима између њих. 6 С. 8 В. Натпис уз њу исписан је делом изнад. иако сви детаљи немају историјске основе. повељу у виду свитка. Управо у 7 Ј. У горњем пољу су два киоска на стубовима од којих леви има на врху неку врсту киворија. Београд 1953. Максимовић. Vat. Ковачевић. cf. сиве и зелене боје. ластавицу. Amirav – R. док левом додирује најмлађег брата. али друкчије украшене. Изгледа као да су та два киоска спојена једним зидом и као да представљају неку фантастичну црквену грађевину с кулом-звоником и с једним кубетом .9 Ипак. Српске средњовековне минијатуре. Студија из историје средњовековне културе Балкана. Јован Ковачевић пажњу поклања искључиво костимима. портрети од прворазредног значаја за испитивање ношње. прстима десне шаке прихвата златовез своје одоре. Принц Гргур на себи има кафтан. Указујући на златну основу. 203–220. пурпурне. B. 61–62. slavo 2).којим он као нови ктитор Есфигмена подноси дар. за њен горњи део каже: лево и десно. исписан с њене леве стране. н. 74–75. ЕСФИГМЕНСКА ПОВЕЉА ДЕСПОТА ЂУРЂА БРАНКОВИЋА 349 . хијератичне фронталне фигуре владарске породице са многим детаљима помоћу којих се сугерише конкретна историјска ситуација. на позадини. уочивши да су ови Averil Cameron (eds. а не Христа Пантократора. 10 Ibid. 259. Лазар десну руку држи на мачу. Уз то додаје: Измишљена сликана архитектура пројектована на златну позадину. И Мара има белу чипкану марамицу у десној руци. а на њој је насликана декоративна архитектура помоћу црвене. нап. 129. 9 Ibid. Louvain 2007.. иза свих портрета. 254. H. Кантакузина као g(os)p(o)ga katak£zina. Ј. О Христовом попрсју. Стефан држи у рукама сокола и његов плен. Принчеви Стефан и Лазар носе сличне одоре као Гргур.7 Детаљан опис уз репродукције у боји пружа тек Војислав Ј. укључивање кулиса у простор око фигура подсетило га је на слике западноевропских владара. 72–73. вероватно златник. у горњем реду две високе куле или кула и купола са галеријама. видећи у њој одјеке жичких грађевина остаје запитан зашто је минијатуриста насликао Христа Емануила (у врху сцене).8 Он једини од истраживача покушава да проникне у порекло сликаних кулиса: Можда је баш архитектура Жиче послужила минијатуристи за инспирацију приликом сликања архитектонске кулисе на позадини. Захваљујући ширини простора натписи уз ликове на доњем делу минијатуре исписани су с обе стране њихових фигура: Стефан је означен као g(ospodi)ny stefany. 11 Ј. Ђурић. Слично је одевена као принцеза Мара. доста једноставан маслинасти и црвени зид са шест полукружно завршених прозора и окулусима између њих.

Ladner. Каталог изложбе (ур. 19 Уп. Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба. in: Byzantine style. cf. киоск. B. Копија се чува у Музеју Српске православне цркве у Београду (Оставштина Радослава Грујића бр. бр. Београд 1989. 211 (= Pictures as language: how the Byzantines exploited them. Z. уз више репродукција у боји и с цртежима. Павловић. Каленић. Д. 74.15 док Драган Војводић уочава да су ношње на ликовима с повеље приближене изгледу властеоског костима. Ј. Baltimore MD. Владарски портрети српских деспота. Деспотовац 1995. The Portrait in Byzantine Illuminated Manuscripts. израдио руски сликар емигрант Иван Дикиј. BSl 54–1 (1993). Ch. У новије време излагана је на изложби Портрети српских владара у средњем веку. а копија у књигу. October 29–31. Спремић. Ивић – В. Историја и уметност (пр. Војводић. Тако је у монографији о деспоту Ђурђу оригинал постављен на умшлаг.А. op.18 Уместо оригинала Есфигменске повеље у литератури се често репродукује копија коју је за потребе украшавања опленачког маузолеја 1929. ЗЛУМС 26 (1990). 83–84. Есфигменска повеља деспота Ђурђа. Сликарство – историја.12 док се облици кулиса прецизно идентификују: Позадина је златна и на њој је насликана црква са звоником и једним кубетом. држава и владар у уметности у доба династије Лазаревић-Бранковић. cit. op. Симић-Лазар. Ј. Јовановић et al. 140. Milanovic.20 Преглед литературе показује да пажња истраживача није ишла много даље од истицања натуралистичких детаља костима. 137–139. Ј. С овог је предлошка у Опленцу изведен мозаички портрет деспота Ђурђа. 30th Annual Byzantine Studies Conference. Ј. Ђурић – Д. у облицима се препознаје архитектура цркве и њени делови (киворион. E. ЦВЕТКОВИЋ лиси види симболично значење. 190. Т. 2004. Поповић – Б. 155–156. 93. Reconsidering the Significance of the Esphigmenou Chrysobull. 95. Милеуснић. in: Манастир Ресава. 14 П. до данас недовољно коришћена компаративна грађа и друкчији приступ проблему отварају могућност проналажења пута ка потпунијем разумевању представе на Есфигменској повељи. Због необичног изгледа Бранковића у владарским костимима и пред украшеним кулисама. (=JÖB 32–2. 70. Спремић. 75. Ново Брдо. М. Ћирковић. Поповић.. претпоставља се да им је изглед надахнут грађевинама манастира Жиче. Београд 2004. 90–91. Храм Светог Ђорђа и маузолеј Карађорђевића. Ђурић.19 понекад и без назначавања да је реч о копији. звоници. Опленац. Оне се оцењују као фантастичне. I том. 350 Б. а у портретима се види владарска слика оптерећена доказивањем легитимитета и истицањем веза са светородном лозом Немањића. куполе. Марјановић-Душанић. cf. Београд-Смедерево 1989. М. Музеј Српске православне цркве. Смедерево 1980. Political Imagery: Osmosis Between East and West. 21 За нека методолошка питања cf. Обимна. Друштво. Топола 1989. 188. Cambridge 2006.9 a–b. 38. 20 Cf. 27. 71. њен кључни део чини уз незнатне допуне прештампана стара студија В. Petković. П. Д. табле између стр. Ђурић – С. Б. 200. док у сликаној ку12 Cf. ИСН II. Ј. cit. Women in Serbian politics. Internationaler Byzantinistenkongress. 89. M. religion and civilization: In honour of Sir Steven Runciman (ed. Медаковић. 10. Београд 1994. Крушевац 2005. XXIII. cf. у исто време утврђујући њихове ктиторске обавезе. кат. cf. Spatharakis. 88. Ивић – В. fig.13 Иако се у посебној публикацији о Есфигменској повељи даје боља документација. имагинарне. http: // www.. С. 122. 28–31. 133. док су кулисе занемарене иако целину чине функционалном. Gavrilović. Leiden 1976. Филозофски факултет. М. Историја Смедерева у речи и слици. бр.. који указује на оригиналност решења с два плана.. Костим и инсигније српске властеле у средњем веку. London 2000. Medieval and Modern Understanding of Symbolism: A Com- . торњеви). Цветковић). G. Ћирковић. Још један примерак копије налази се на сталној поставци Музеја у Смедереву. сл. Akten II/5. 61. Хиландар. diplomacy and art at the beginning of Ottoman rule. 1982). Јовановић. В. Ђурић).17 Изузетак је текст Љубомира Милановића. 68. Jeffreys). 188–189).14 У посебној студији Ђурић истиче да репрезентативни портрети владајуће породице наглашавају божанско порекло власти. Београд 1994. Л. 78. 16 Д. Ђурића. 26. 4.томе лежи разлог тек узгредног коментарисања есфигменских портрета. Владарске инсигније и државна симболика у Србији од XIII до XV века. Б. 15 В. net/ conference/ archives/ 2004/ abstracts_ 2004. Крагујевац 2000. 165. 17 Cf. Abstracts. 35. кат. чији је смисао да покажу како су Ђурађ и његови синови chosen as the direct successors to the divine lineage of the Serbian Nemanjic dynasty. С. М. магистарски рад. Богдановић – В. I. 13 Уп. Ј. bsana. html/.16 У новијој литератури есфигменски портрети нису разматрани посебно. S. Београд 1978. Београд 2006. 15). Јагодина 2005. in: XVI. 78. 86–87. он сматра да су портрети an obvious gesture of political propaganda. ibid. XXII. сл. 130. Ђурић – С. 73. Serbian Painting at the Time of George Branković (1427–1456). Пантић – В. Walter.21 Њеним 18 Lj. 192 и 193.

McVey. Maguire. Данас се много више зна о симболичкој вредности мермера у дочаравању parison.27 С друге стране. Историјски токови и догматске теме. а да портрети Бранковића нису првенствено политичка пропаганда. 1–2. Нови Сад 1970. 59–63. Архитектонски простор у сликарству средњовековне Србије. ротонда. Стојаковић. Ђурђеви Ступови у Расу. Београд 1961. За киворион cf. 1–27. Cambridge 1998. Баталов – А. божанства. А. костима. in: Лексикон српског средњег века (ур. Ћирковић – Р. 293. God and Gold in Late Antiquity. Gold. CahArch II (1947). The Dome of Heaven. Крагујевац 1985. R. Barry.25 Како се у уметности средњег века ништа није догађало без дубље намере. Образ Небесного Иерусалима в восточнохристианской иконографии. Grabar. 267– 273. Baxandall. Зограф 13 (1982). Writing in Gold. Baldwin Smith. црт. Le rôle du décor architectural et la répresentation de l’espace dans la peinture des Paléologues. in: Ниш и Византија II (2004). Princeton 1950. средњовековном сликарству има јасно одређену симболичку вредност као ознака непропадљивости. Ј. Speculum 54–2 (1979). 22 Cf. Мирковић. Dome. D. Saints and their Images in Byzantium. 179–180. CahArch XIV (1964). 157–168. The Dome: a Study in the History of Ideas. in: Иерусалим в русской културе (eds. E. O. Ј. London 1997. Иконографске студије. 645–646. Најстарији живопис испоснице пустиножитеља Петра Коришког. DOP 37 (1983). Ђурић. Та логика. R. Light and Colour in Byzantine Art. М. нити кулисе могу имати такву функцију јер би средишње фигуре владарског пара остале без „подупирућих“ елемената који их „истичу“. Стојаковић. Архитектонске скраћенице у византијском сликарству. ArtB 89–4 (2007). За светитеље под луковима cf. New Haven 1985. боја и текстуре. инсигнија и сликаних кулиса. Ктитор. 29–34. За лук као ознаку небеског стана cf. Полазна тачка је основа изведена златном бојом. лукови и аркадни низ. Лидов.постављањем у одговарајући историјски и иконографски контекст може се доказати да кулисе нису декорација. води другој хипотези. Ипак. Cormack. M. Нови Сад 1974. А. дочараног на слици небеским насељем. London 1985. већ да им је примарна функција у најужој вези са ктиторским чином. Л. Кантакузину и Лазара. светости. Кулисе су такође изведене различитим бојама. Hjørt. 29–67. E. Space and Narrative ЕСФИГМЕНСКА ПОВЕЉА ДЕСПОТА ЂУРЂА БРАНКОВИЋА 351 . у живо24 Cf. С. Москва 1994. in: ODB 2. 858. Patterns of Intention: On the Historical Explanation of Pictures. тако и есфигменске представе почивају на пажљиво одабраним обрасцима који преносе сасвим одређене поруке. њихових облика. id. већ исказ њихових есхатолошких надања као ктитора да ће бити удостојени награде вечног живота. Cormack. Janes. ArtB 27–1 (1945). Краљево 1984. 25 За куполу cf. по којој би висока кружна грађевина иза Маре требало да истакне њу. Death Masks and Shrouds. односно. Џ. Мавродинова. in: ODB 2. Ciborium. Лидов). L. Velmans. нарочите атмосфере код храмова и палата. Машнић. А. Princeton 1996. гестова. Стога је једини приступ што води правилном разумевању кулиса онај који минијатуру и њен архитектонски склоп сагледава као једну целину.24 Том дискурзивном и семантичком преслојавању доприносе употребљени облици – киворион. Painting the Soul: Icons. Београд 1999. Art and Eloquence in Byzantium. по природи ствари. „Oddities“ and „Refinements“: Asspects of Architecture. а аркада у доњем појасу Стефана. Изкуство 23–2 (1973). Михаљчић). Ј. Поречки манастир Рођења Богородице у селу Манастирцу у Македонији. Walking on Water: Cosmic Floors in Antiquity and the Middle Ages. The Domed Church as Microcosm: Literary Roots of An Architectural Symbol. 91–121. 6. Le temoignage d’une hymne syriaque sur l’architecture de la Cathedrale d’Èdesse au VIe siècle et sur la symbolique de l’edifice chretien. Byzantine Society and Its Icons. Мајендорф. М. 223–256. in: ODB 2. тј. Максимовић. Шуица. 31. 15–25. Которски цибориј из XIV века и камена пластика суседних области. 336–339 (са литературом). 26 За реторичко структурирање и подстицајне резултате нове методологије у изучавању византијске уметности. 462 (с литературом). K. 183–216. A.26 Истраживачи доста пажње поклањају сликаној архитектури као секундарном елементу средњовековне слике. Нешковић. Византијско богословље.22 Реконструкција минијатуре показује до које мере је прорачунато структурирање фигура. Пространството и архитектурният декор в средновековната живопис. Princeton 1981. H. Конструкција у виду кивориона иза фигуре Гргура могла би навести на претпоставку да се њоме наглашава деспотов најстарији син као наследник. 627–656. 55. 84–93. cf. В. ЗРВИ 5 (1958). 27 T.23 Златна позадина имала је у замисли творца минијатуре важно место. док је сликар посебну пажњу посветио изгледу греда и стубова који подражавају мермер прекривен жилицама. The Icons of Their Bodies. Lehmann. James. 10. купола. F. која у византијском. Л. ово резоновање нема никаквог утемељења. А. јер је за њу одвојен простор и у доњем делу представе. Oxford 1996. 23 Cf. K.

Кораћ). па у минијатури с Есфигменске повеље треба видети аутентичан израз деспотове религиозности јер је реч о сликаној представи која прати текст повеље. Jewish Art XXIII–XXIV (1998). Београд 1961. 32 Л. Fourth– and Fifth-Century Homilists on the Ascension of Christ.ту човека средњег века алузије на есхатон биле су темељ свих његових делатности. Variorum 2009. уметност и архитектура (ур. Papers Read at the Colloquium Held at the Swedish Research Institute in Istanbul (ed. 28 Cf. cf. Краљево 2000. and Buddhist (eds. Ј. Ћирковић. С. господе над силама (Пс. у складу с познатим јеванђеоским порукама: многи су станови у дому Оца мога (Јов. A. 268–286. 1). 729. Islamic. H. W. Баталов – А. 23). како Жиче у којој је повеља издата. па није необично што су писани извори пуни библијских и химнографских цитата који говоре о насушној потреби да се вера у извесност васкрсења стално потврђује: јер овде немамо постојана града. Иерусалим в русской культуре (ур.33 Чим је Ђурађ потврдно одговорио на молбу есфигменског духовника Давида опредељујући манастиру годишњу помоћ и постајући његов нови ктитор. 56–68. Београд 1968. када ће преобразити људску природу у вечност. Мавро Орбин. Studies in Honor of Bezalel Narkiss (ed. cf. Kühnel). A. пошто је овај празник успомена на телесно вазношење Исуса Христа у вечни живот небеског царства (Марко 16. Поповић. Манастир Жича. Г. 352 Б. op. in: The Early Church in Its Context. The Gothic Cathedral as the Heavenly Jerusalem: Liturgical and Theological Sources. Вазнесење јесте пуна слика човековог обожења по васкрсењу. књижевност. 14). Ј. Mako.32 У небеском царству Христос је припремио станове за изабране праведнике које ће привести себи на Дан Господњи (Матеј 19. W. Lidov). За Жичу. 28). Stander. in: П. Лидов). Norris – J. Representations of the Holy City in Christian Art of the First Millenium. ми ћемо к њему доћи и у њега ћемо се станити (Јов. 27–43. тако и Есфигмена коме је повеља намењена. A. С. cit. Ђурић – С.34 Самим тим. Catalogo. Rosenquist). in: Осам векова Хиландара. 89–108). Суботић). Београд 1988. Ћирковић. Walker – A. 29 О Небеском Јерусалиму у уметности средњег века: L. Хиландар као Нови Сион Немањиног отачаства. op. В. Istanbul 2000. Rom-Freiburg-Wien 1987. cf. A. Essays in Honor of Everett Ferguson (eds. A. 599–604. From the Earthly to the Heavenly Jerusalem. Leiden–Boston– Köln 1998. посебно 283. The Byzantine Approach. 65. Thompson). или: ко ме љуби. као што је она краља Милутина за Хиландар. Spiritual Architects. Princeton 1986. За Есфигмен. Мирковић. Malherbe – F. E. 127. Walker – A. 1–16. Ј. Дела 1. Радовановић. А. 23–24. Christian and Islamic Art. Cf. O. П. ODB II. D. Есфигмен и Србија. The Art of Harmony: Principles of Measuring and Proportioning in Byzantine Painting Wall. Immagini della Gerusaleme celeste dal III al XIV secolo. Историја. 616 et passim. него тражимо онај који ће доћи (Јевр. држаће реч моју. 341–353. J. враћајући је пред Божији трон и мирећи је с њим. Luyster). 14. The Making of an Image. Belgrade 2007. in: Negotiating secular and sacred in medieval art: Christian. Београд 2005. J. in: The Real and Ideal Jerusalem in Jewish. Зборник радова (пр.. 13. 223–226. Stookey. 31 Л. Moscow 2009. у којој се путем псаламске симболике манастир пореди с дворима in the Mosaics of Kariye Camii. поступио је у складу с опредељењем убеђеног православца. Зограф 6 (1975) 21–23. New Jerusalems. 2). 34 О Ђурђевом православљу сведочи Иван Капистран. у које је Спаситељ уведен тако што су небеске силе путем Светог духа отвориле капије царства славе (Пс. B. Ивић – В.30 Да је управо то погодан начин сагледавања есфигменских портрета показују иконографске паралеле и богословска позадина посвете празнику Христовог Вазнесења. 14. F. Москва 1994. 223. ЦВЕТКОВИЋ Господњим: како су мили станови твоји. 50–53. и Отац ће мој њега љубити. B. Лука 24. Марјановић-Душанић. Београд 1978. 72–80. Bulgakov. Hierotopy and Iconography of Sacred Spaces (ed. V.29 Сионске алузије биле су честе и у аренгама владарских повеља. 83 (84). Мирковић. У огледалу и загонетки: иконолошки есеји. Догматика православне цркве II. минијатурни формат слике није ни могао имати онакву „публику“ као монументалне 30 С.28 У ишчекивању васкрсења онострано блаженство замишљано је визијом вишњег града и дворца на небу. in: Interaction and Isolation in Late Byzantine Culture. Зограф 8 (1977) 34–47 (= Иконографска истраживања српског сликарства XIII и XIV века. 4–12). Kartsonis. Mapping the heavens and treading the Earth: negotiating secular and sacred in medieval art. Краљевство Словена. S. Milano 1983. Београд 2000. Manual for Church Servers. Anastasis. The Construction of Architectural Backdrops in the Work of Some Painting Studios from the 14th Century. 23 (24). Luyster. 227–249.31 У суштини. 33 Cf. 198–203. Фреска Вазнесења Христовог у Бијелом Пољу и њена литургијска подлога. . in: Ниш и Византија VII (2009).. Хеортологија или историјски развитак и богослужење празника Православне источне цркве. Склирис. Heavenly Jerusalem. V. Lidov. 16–20. Gesta 8–1 (1969) 35–41. Kharkov 1990 (2006). Јединствене представе Васкрсења Христовог у српском сликарству XIV века. Симић. A. 6). Dimitrova. духовни живот. Kühnel. H. cit.

79–111. 156. која раскошом и украсом постаје инструмент атмосфере небеског двора. 41 О значењу римске тоге. Washington D.40 Кључ је у томе што стварни костим треба разликовати од његових представа у уметности. R. P. јер церемонијална одећа припада свету идеја и део је семиотичке целине. 204–220. Одевање и кићење. H. C. 198–214. 9–35. Икона перво половини XVIII в. cf. правог текстила. Наше наследие 65 (2003). једнако као сликане кулисе у позадини. 36 ODB I. Нитић. Byzantine Dress. Поповић – С. Byzans och Norden (1989). Representations of Secular Dress in Eighth– to Twelfth-Century Painting.41 Стога је слике дворских ношњи нужно разумети не као искључиво материјални показатељ одређених типова одежди. B. A. София Премудрость Божия в русской иконописи in: София Премудрость Божия. Прилог проучавању византијског дворског костима – gran£tza. Београд 2005. Haustein-Bartsch). За новија истраживања западноевропског костима cf. И. cf. Medieval Clothing and Textiles 1–3 (eds. Б. Δ. in: International Conference „The Boyana Church between the East and the West in the Art of the Christian Europe“ (ed. Cvetković.36 чиме у слику уводи иконографију Премудрости. Лифшиц. Ниш и Византија II (2004). А. Ball. Cultural Identity and Dress: The Case of Late Byzantine Ceremonial Costume. којима се истиче валенца изабраности у односу на другог. 38 G. lap£tzaj. Papers of the International Conference. Васић). Такође cf. Robes of Light and the 13th Century Frescoes in Boyana. М. Die Weisheit baute ihr Haus (ed. The Image of Sophia in Medieval Russian Iconography and Its Sources. id. DOP 41 (1987) 391– 401. Παλλας. 247–258. R. За методолошка начела.C. Maguire. Црква Светог Николе у Станичењу (ур. 254–257. С тим је у вези избор минијатуристе да у сегменту неба представи младог Христа. New York 2001. Такође. ibid. BSl 60–2 (1999). Вардарски зборник 5 (2006). The Old Testament in Byzantium (eds. колико је представљених чланова владарске породице. cf.38 Добро је познато да су на представљање одеће у уметности снажан утицај имали изглед 35 О односу земаљског и небеског двора у уметности. Цветковић – Б. Цветковић. као и идеолошким нијансама у односу на појаву хришћанског палијума cf. Cf. 143–155. I.39 Међутим. 9–17. Bucharest (eds. Η Εικονογραφική περιπέτεια μίας θεολογικής ένοιας. Uppsala 1994. Лифшиц. Frankfurt 2008. Seeing Through Clothes. G. DCAE 4/15 (1989–1990). Ο Χριστός ως θεία Σωφία. 2010.. али и стубова на кулисама доњег дела минијатуре. С. Maguire). K. већ владарски дом приказан по древном византијском обрасцу поређења небеског и земаљског двора. ead. München 1999. K. Ch. О. Б. И.C. M. S. Что Тя наречем! „София Премудрость Божия“ в русской иконе. Кнежевић. Л. J. већ више као исказ аспирација владајуће класе. Выставка русской иконописи XIII – начала XIХ веков из собраний музеев России.владарске представе на зидовима палата. Felmy – E. Paun). Language of Clothes. The ambivalent model of Solomon for royal sainthood and royal wisdom. Поляакова.. E. Le Costume officiel des dignitaires byzantins à l’époque Paleologue. 259–279. манастирских храмова или катедрала. London 1981. Минијатура на повељи Есфигмену не представља посебан политички програм.. Magdalino – R. Washington D. in: The Biblical Models of Power and Law. Twomey. CahArch VIII (1956). Цветковић. Reconstructing the Reality of Images: Byzantine Material Culture and Religious Iconography (11th – 15th centuries). E. Москва 2000. Nelson). уклапајући је како у симболизам сликаних кулиса37 и броја седам. изучавање церемонијалне улоге одежди као културног модела воде друкчијим начинима тумачења костима у правцу уважавања сложености полисемије средњовековног дискурса. in: ibid. 367–393. Netherton – G. Lurie. Марјановић-Душанић – Д. Премудрость созда себе дом. OwenCrocker). 438. New York 1975. Biliarsky – R. Iconographie de la Sagesse Divine et de la Vierge. Piltz. 119–141. cf. Balcárek. L. 1997. H.42 39 Cf. 95–134. 30–43. Parani. Тканине и профани костим у српском сликарству XIV и прве половине XV века. J. in: Приватни живот у српским земљама средњег века (пр. Vout. 593–610. L. кроја и различитих врста костима. S. тако и у идеолошке моделе Новог Давида и Новог Соломона. Wisdom-Sophia: Contrasting approaches to a complex theme. Parani.35 Том тумачењу есфигменских портрета доприноси свеукупан изглед одеће Бранковића. Leiden–Boston 2003. Costume in Life and Death in Byzantium. CahArch X (1959). JÖB 57 (2007). 75–92. Klaniczay. P. Hollander. Greece and Rome 43–2 (1996). King David as a Model for the Christian Ruler: Some Visual Sources. Robes and honor: the medieval world of investiture (ed. Poverty and Richly Decorated Garments: A Re-Evaluation of Their Significance in the Vita ЕСФИГМЕНСКА ПОВЕЉА ДЕСПОТА ЂУРЂА БРАНКОВИЋА 353 . 153–165. Parani. Meyendorff. с коментаром низа извора. M. Л. B. Поповић). New York 2005. The Myth of the Toga: Understanding the History of Roman Dress. Woodbridge 2005–2007. A. Sofia 2011. одређен сотириолошким и есхатолошким значењем Христовог Вазнесења. 93–131. 319–336. in: Byzantine Court Culture from 829 to 1204 (ed. Београд 2004. 40 О томе. Габелић – Б. Grabar. Б. Penkova). Gordon). L’Iconographie de la Sagesse Divine dans la tradition byzantine. Поповић – Б. Примери ношње источњачког порекла у српском зидном сликарству XIV века. Bakalova. passim. 37 Cf. М. A. Порекло и развој стила. ЗРВИ 34 (1995). 42 Cf. Cf. The Heavenly Court. Reconstructing the Reality of Images. Поповић.

in: Heavenly realms and earthly realities in late antique religions (eds. 296–315. Циклус Великих празника. Studies presented to Robin Cormack (eds.51 и текстове из богослужења Богојаand Christian Tradition. Art-historical Studies in honor of Kurt Weitzmann (eds. 46 H. 11–40. 45–72. Moss – K. 119–134. 215–224. те умирање и васкрсавање с Христом (Рим.44 О томе сведоче извори који користе симболику одежди и тканина45 и опсежна библиографија. in: Medieval Clothing and Textiles 3. Constas. Princeton 1995. V. cf. сл. DOP 60 (2006). јер се васкрсење праведних означава као повратак у првообраз Адамов (1 Кор. and the Loom of the Flesh. Regensburg 1982. 48 Cf. Epigrams on Icons. Maguire. 35–54). 112–117. 128–129. in: Art and Text in Byzantine Culture (ed. како она уже историјско-уметничка. Pentcheva. Westminster Theological Journal 68 (2006). BMGS 10 (1986). Davila). С. 100–110. Garments Pleasing to God: The Significance of Domestic Textile Designs in the Early Byzantine Period. Grünbart – E. 50 Ј. The Garment of Adam in Jewish. Ј. Golitzin. Essays in honor of William M. in: Зидно сликарство манастира Дечана. The Mantle of Earth.47 Података о томе је много. New York 1990. V. N. Schmidt). Kantorowicz. Frolow. Latin West. Gavrilović. M. T. Evangelatou.. Weltenmantel und Himmelszelt. Eastmond – L. 73–102. 16 (= Зограф 9 (1978). Maguire). 128–129. Y. Brinner. 45 A. Ch. Byzantion 13 (1938). Recovering the „Glory of Adam“: „Divine Light“ Traditions in the Dead Sea Scrolls and the Christian Ascetical Literature of Fourth-Century Syro-Mesopotamia. 20–26). За резултате истраживања симболике одежди у . Muthesius – D. Brock. C. у којој су видне сотириолошке и есхатолошке нијансе. D. in: Byzantine East. Routledge 2000. Најчешће се наводе извори где се покрштавање неофита сликовито означава као облачење у Христа (Гал. Kiefer). светле хаљине. Reed). 6. in: R. R. id. Weaving the Body of God: Proclus of Constantinople. Ashgate 2003. H. Smith.Представе двора и властеле разумеју се на тој основи као одјек небеске хијерархије од које потиче власт овоземаљских владалаца. M. Pentcheva. Elm. The Garments of Shame. N. Радовановић. 169–194. A. 96. Maguire. Buck. An Officer and a Gentleman: Transformations in the Iconography of a Warrior Saint. Wien 2007. За космолошку симболику тканина cf. ICS XII-2 (1987). Грађа и студије (ур. Discs Held by Angels in the Anastasis at Dečani. PAPS 105–4 (1961) 368–393. Icons and Power: The Mother of God in Byzantium. M. S. James). Magic and the Christian Image. 156–182. Cambridge 2007. Ch. in: Typus. 43 W. М. 3–5). на којима су Адам и Ева у рају насликани одевени у владарске костиме. 15.43 Досадашња испитивања костима као одевних предмета и представа у уметности не узимају у потребној мери њихову вишеслојну семантику. 275–308. B. ЦВЕТКОВИЋ розаветних. Радовановић. A. 178. un tissu décoratif de l’église byzantine. Марковић. О есхатолошком приказу Адама и Еве поново одевеним у царске хаљине. Hymns on Paradise (ed. P. communications. Z. Београд 1995. Ricks. 261–279. H. H. 193–198. преко јеванђеоских и епистоларних. Иконографска истраживања српског сликарства XIII и XIV века. Le voile. The Purple Thread of the Flesh: the theological connotations of a narrative iconographic element in Byzantine images of the Annunciation. W. до хомилитичких и химнографских. Gods in Uniform. CahArch 41 (1993). 139. P. James).50 Ослоњена је на текстове из богослужења Сиропусне недеље и Недеље о изгнању Адама (odeùdeü m= œbleklÚ esi bogotkannoü spas vo Edemh). History of Religions 5–2 (1966). 3. црт. the Theotokos. припрате Пећке патријаршије и Велике Хоче. S. 49 Saint Ephraem (Syrus). 203–224.46 тако и она теолошка. 27). in: Judaism and Islam: boundaries. 1995. 57. 221–239. Stathakopoulos). пошто је он у рају био одевен у царске. E. „La podea“. Cambridge 2004. где се симболизам одежди заснива на сотириолошком повезивању догми Крштења и Васкрсења. University Park Pennsylvania 2006. Boustan – A. L. Clothing Metaphors as a Means of Theological Expression in Syriac Tradition. 141–168. Understanding Early Christian Art. 51–69. New York 1999. 51 Ј. München 1910. Зидно сликарство на подручју Пећке патријаршије 1557–1614. S. B. The Encheirion as an Adjunct to the Icon in the Middle Byzantine Period. cf. in: Byzantine Magic (ed. JEChSt 3–2 (1995). Illumination and Investiture: The Royal Significance of the Tree of Wisdom in Genesis 3. 225– 230. in: Material Culture and Well-Being in Byzantium (400– 1453) (eds. Иконографске забелешке из Дечана. in: The Dead Sea Scrolls as Background to Postbiblical Judaism and Early Christianity (ed. 12. Leiden–Boston–Köln 2000. The Most Precious Thread in Byzantium and Medieval Serbia. 52–60. 354 Б. Jensen. H. J. Cf. „O Paradoxical Fusion!“: Gregory of Nazianzus on Baptism and Cosmology (Orations 38–40). Symbol.49 С тим у вези је иконографија фресака из Дечана. Kislinger – A. The resurrection of the body and the restoration of Eden. S. Ch. R. Ђурић). Popović. 163. Washington D. Wilder. од стаChristi of Isabel de Villena. 217–238. Петковић. Allegorie bei den östlichen Vätern und ihren Parallelen im Mittelalter (ed. 461–504. B. Nunn. Нови Сад 1965. Paradise and Paradigm: key symbols in Persian Christianity and the Bahái Faith. Leiden 2003. V. R.48 Објашњење те симболике даје егзегеза. 145–163. Born again. 47 J. DOP 44 (1990). Z. in: Icon and Word: the Power of Images in Byzantium. Brock). В. Muslim. S. symbole de l’Incarnation: contribution à une étude sémantique. 44 За ране примере. and interaction. Woodfin. Иконографске забелешке из Дечана. Papastavrou. M. Eisler. 138–139.

ЕСФИГМЕНСКА ПОВЕЉА ДЕСПОТА ЂУРЂА БРАНКОВИЋА 355 . 715. у суштини су сваке државне идеологије предмодерних друштава. London 1994. Cambridge University Press 1986. cit. The king’s two bodies: a study in medieval political theology. fol. ти се сада находиш у божанским палатама. op. Spatharakis. vo odeùd£ slavyj). 52 Минеј за јануар. 236. Живкова.. 31. Förstel. Мајендорф. Der Nersessian. 74. John Chrysostom. and the early medieval West. on the Gospel of St Matthew. 510 and the Iconography of the Archangels in Byzantine Art. због твоје безграничне понизности. 7–28. Службе (пр.вљења (Adamov£ nagot£ œdhva= . op. за њих је: мистерија крштења [. H. есхатолошке награде која следи христољубивом ктитору и члановима његове породице за њихово богоугодно дело. Мак Данијел – Д. Theology. Maguire. Марјановић-Душанић. cit.55 Смисао смештања породице нових есфигменских ктитора у идеални оквир у непосредној је вези са ктиторским даром. Bogdanović. узлази на висину врлине. Живкова. fol. Л. 68.. Hauscherr). 76. 32. I. 58 S. 39627. 25. 1017. 68. 313–315. Elowsky. бугарског цара у Четворојеванђељу цара Ивана Александра. 15.. Cambridge 2009. ArtB 9–3 (1927) 247. но од Бога. Ferguson. Олбина). E. No. С. као и есхатолошка природа односа земаљског владара према оном небеском. 134v. OC 26–1 (1932).. fig. Dimitrova.58 Спој имагинарних облика са златном позадином није стога продукт licentiae poeticae. Denver 2007. Catena aurea: Commentary on Four Gospels. Eternal victory.22–28 (превод Б. E. E.52 У својим тумачењима Јован Златоусти и Теодорит Кирски истичу да васкрсли морају на себи да имају одговарајућу одећу у којој ће ступити пред Бога. 59 Cf. gr. 62. H. London–New York 2004. fig. где фигуру владара на престолу окружује монументална архитектонска кулиса Cf. Triumphal rulership in late antiquity. J. 39. A Murderer among the Angels: The Frontispiece Miniatures of Paris. Y. I. За преглед низа извора о томе cf. Ancient Christian Commentary on Scripture. 252. BM Add. Београд 1997. уздигнут и постао узвишен крај Господа [. такав опасавши се крепошћу вере [.. Животи краљева и архиепископа српских. глас 3. 58. 79. као што је и њихов раскошни костим. седалан. Chicago 1995. 124. Kantorowicz. E. 53. Filozofske studije 16 (1988). 53 The Homilies of S.. Л. McCormick.. fig. Порекло власти од Бога. Spatharakis. op. Београд 1988. Владарска идеологија Немањића. Ousterhout – L. M.. Ђ. and Liturgy in the First Five Centuries. New Testament. figs. Saint Thomas Aquinas.] плашт спасења. Trésors de Byzance. Manuscrits grecs de la Bibliothèque nationale de France. 62. cit. већ васпостављање контекста небеске палате или идеалног града. Baptism in the Early Church: History. Канон на повечерју пред Богојављење. London 1851.] и обучен у хаљину. Mogućnosti jednog istraživanja. Дипломатичка студија.. cf. Brubaker).57 С друге стране. управо уз представе Вазнесења Христовог. сасвим слично Бранковићима.56 Визуелне паралеле таквог поСветом писму. односно. Г. in: The Sacred Image East and West (eds. 24. 57 S.] подупирући се умном лествицом. зато што си заснивао појање светих хорова. Two Slavonic Parallels of the Greek Tetraevangelia: Paris 74. op. cf. потпуне аналогије за есфигменске портрете пружају минијатуре из ова два иста рукописа на којима су. Gr.. John 11–21. коме је похвала не од људи. The Gospels of Tsar Ivan Alexander. 23. figs. одора светлости. Kim. Tome 3. Четвероевангелието на цар Иван Александър. 32. туника радости.54 Да је човек средњег века био упућен у овакву позадину симболике одежди убедљиво сведоче уводне реченице Житија краљице Јелене (Анжујске) које приказују изглед праведника чије су жеље: неизречени и непостижими дарови у небеском пребивању.59 Зато ликови Бранковића на Есфигменској повељи могу имати паралеле у позносредњовековним владарским печатима.] пошто си подизао Господу храмове. R. A. The Significance of clothing imagery in the Pauline Corpus. 33–34. gr. Paris 2001. 580–583. 56 Oraison funèbre de Basile I (eds.. 74 и цар у BM Add. Der Nersessian. 39627. Крштења и Васкрсења. Ch.] праобраз будућег васкрсења [. Byzantium. D. Oxford 1845. op. имајући улепшано лице светлије од сунца [. Tome 4. C. Politička filosofija srednjovekovne Srbije.53 Спајајући у сотириолошком смислу догме Оваплоћења.. Archbishop of Constantinople. H. 30. 54 За превод (Ј... София 1980. 55 Данило Други. Princeton 1957. figs. Part 2. Dimitrova. сада си слављен појањем анђела. Цветковић). Иконографија есфигменских портрета Бранковића почива на идејним основама које прецизно објашњава цитат из познатог посмртног говора за цара Василија I: а сада си заузврат. 68. под архитектонским кулисама приказани игуман у Par. Vogt – I. cit. стављања ктитора у рајска насеља представљају минијатуре с фигурама игумана у византијском четворојеванђељу Par. cit.. Петровић).. као што ни кулисе нису стилизација архитектонских структура жичког или есфигменског манастира. Византијско богословље.

cf. Gesta 15–1-2 (1976). међу којима су се посебно истицали велики репозиторији моштију. Kessler. међутим. Bucher. ArtB 77–2 (1995). Семантика и орнамент: принос към методологията на изучаване на средновековната украса. Цветковић. von Naredi-Rainer. 64 Ch. 40–81. Srednjevjekovni pečati iz Bosne i Hercegovine.66 60 P. 175–192. Demetrios. 115–50.. Gesta 29–1 (1990). 71–89. Нови Сад 2009. figs. Москва 2009. 61–69. 129. Sarajevo 1970. 1–33 (= Introduction to an „Iconography of Medieval Architecture“. Кулић). DOP 56 (2003). Medieval 356 Б. Stroud 2004. 83.61 У том смислу. мада не тако раскошне и готичке као босански.v. Marks. id.69 Architecture and Meaning: The Limits of Iconography. Recherches sur le culte des reliques et l’art chretien antique.. као што је киворион у базилици Св. Medieval. Mikroarchitektur im Mittelalter. 44–53. Anđelić. Cf. Rebuilding the Temple: Constantine Monomachus and the Holy Sepulchre. Historijski spomenici Konjica i okoline I. and Renaissance Art. сликане кулисе на Есфигменској повељи је лако сврстати у дугачки низ симболичких грађевина. С. id. JSAH 48–1 (1989). id. Простанственниые иконы и образы-парадигмы в византийской культуре. id. Ch. И печати српских краљева и царева имају изражене представе тронова. Ousterhout.60 Истраживања хришћанских парадигми отварају простор за прецизније сагледавање симболике орнамената и тзв. 69 R. Копије печата са повеља српских владара и властеле XIII–XVII века. ЦВЕТКОВИЋ Сл. JWCI V (1942). 62 Cf.62 преко важних култних грађевина хришћанског Јерусалима. 311–321. Architektur und Harmonie. . Architectural Symbolism and the Decoration of the Ste Chapelle. 66 R. Krautheimer. 4–23.68 Таква иконографија имала је одјека у изгледу минијатурних ходочасничких привезака. Weiss. 27. Philadelphia 2000. The Church of Santo Stefano: A „Jerusalem“ in Bologna. Gesta 20–2 (1981). The Temple. А. P.. 153c. 65 W. D. Рудић. Димитрија у Солуну. Лидов. pilgrim badges. 66–78. Safran). Dynes. Б. Ein gattungsübergreifeindes Phänomen zwischen Realität und Imagination (hrsg. Kratzke – U. 61 H. Повеља краља Стефана Дабише кћерци Стани. париске Свете капеле. Image and Devotion in Late Medieval England. Иеротопия. 1395. Micro-Architecture as the „Idea“ of Gothic Theory and Style. Bakirtzis. где су развијани облици по угледу на јерусалимске ротонде и кувуклију Христовог гроба. 134. 63 R. 126. Architecture as Relic and the Construction of Sanctity: The Stones of the Holy Sepulchre. Paris 1946. and the Martyrion of the Savior. cf. JSAH 62–1 (2003). The Burlington Magazine 130–1019 (1988). секундарне иконографије. Maß und Proportion in der abendländischen Baukunst. the Sepulchre. 2 Престони печат босанског краља Стефана Дабише. Gesta 12–1-2 (1973). Стари српски архив 4 (2005). Zahl.63 до великих ходочасничких центара. Köln 1982. почев од мартирија који потичу од античких хероона. 2). 68 F. 308–320. cf. 67 Heaven on Earth: Art and Church in Byzantium (ed. 114). Martyrium.67 Истраживачи су.65 док су питагорејска учења о симболичној вредности бројева била константа средњовековног начина мишљења.64 Симболизам црквене грађевине захватао је и припадајуће просторе. Pilgrimage to Thessalonike: The Tomb of St. 27–31. Albrecht). Проблеми на изкуството 2 (2009). Crossley. 49. s. A. показали да се идеја Небеског Јерусалима у свести верних лакше препознавала у малим формама у оквиру сакралних интеријера. 53–57 (за босанске печате. 77. in: Збирка Галерије Матице српске (пр. 44. Studies in Early Christian. 103. 163. Spiritual Seeing. Идеје о небеском царству и хришћанској цркви као моделу неба на земљи добиле су израз у облицима монументалне архитектуре. Leipzig 2008. Picturing God’s Invisibility in Medieval Art. Р. P. 3–9. Penn State Press 1998. какви су клаустри. О престоним печатима. 108. попут цариградске Богородице Фарос и њене наследнице. L. 39. The Medieval Cloister as Portico of Solomon.. 170. London– New York 1969. 181. Introduction to an „Iconography of Medieval Architecture“. Grabar. 116–121 (са литературом). Konjic 1975.(сл. H. 313.

95–103. 158. fol. G. in: Second Annual Byzantine Studies Conference. Peers. F. University of Wisconsin 1976. Istra i Bizant. in: San Marco. W. Anderson. 279–283. Стојановић). Art and Eloquence in Byzantium. 76 М. The magic knot of Herakles. Swansea 2005. ibid. DCAE 4/15 (1991). 334. The Knotted Column. Rijeka 2007. Matthews. Миниатюри Хлудовской псалтири. Bowden). 37–38. 50. The Mosaics of the Cappella Palatina in Palermo: As Essay in the Choice and Arrangement of Subjects. где је извезена структура идентична киворионукиоску с Есфигменске повеље. 2680. Kleinbauer. 178–182. 71 Ж. 282. бр. Bouras – M. 107–109. Commentari 28 (1977) 3–25. The Orants in the Mosaic Decoration of the Rotunda at Thessaloniki: Martyr Saints or Donors?. Byzantium and the Myths of Venice (eds. H. 29. 7–62. Еклисијално-есхатолошки симболизам у евхаристијској тематици византијског културног круга. Neki povijesno-ikonografski aspekti u interpretaciji umjetnosti 6. Крстионици Православних у Равени или пак Ротонди Св.76 а истраживачи древне симболе проналазе и у појединачним елементима као што су стубови.72 Употреба сликаних кулиса у уметности ради дочаравања светости одређеног простора или Небеског Јерусалима може се пратити од раних времена. Зограф 23 (1993–1994). H. Z. 75 М. 10–11. Barry. in: New Jerusalems. No. Paris 2001. Maguire. 12. Washington D. Љ. 59–76. Појас из цркве Светих Петра и Павла код Новог Пазара и идентификација рашког митрополита. in: Byzantium 330–1453 (eds. R.79 Ти исти облици су коришћени и за означавање идеалних грађевина. Vat. почев од монументалних мозаика у Санта Пуденцијани у Риму. Небески Јерусалим у Причешћу апостола из цркве Богородице Одигитрије и врата Небеског града у Причешћу из Св. Ousterhout. 97–128. H.74 Оне су по свом облику идентичне кулисама у позадини горњег дела есфигменске повеље. 74 E. Le architetture „ad limitem“ del Menelogio di Basilio II (Cod.78 Кулисе сличног и идентичног вида с Есфигменске повеље насликане су у позадини многих фигура светитеља у рукописној илуминацији. Rawlings – H. Barsanti. 78 I. 77 H. L’arrière-fond conceptuel des images d’architecture. fig. Щепкина. in: The Fourth Annual Byzantine Studies Conference. 181–204. 79 Il Menologio di Basilio II (cod. Wixom). London 2008. E. Београд 1903. ЕСФИГМЕНСКА ПОВЕЉА ДЕСПОТА ЂУРЂА БРАНКОВИЋА 357 . id. Anastos (ed. the Imitation of Constantinople. J. ead. Homilies on the Life of the Virgin of James the Monk. 285. на деловима свештеничке одежде. M. ЗНМ XVIII–2 (2007). 104. Franchi de Cavalieri). Harvard University Press 2008. Cormack – M. Москва 1977.75 Стилизоване представе 70 L. Vassilaki). and Justice in San Marco. C. В. No. 25–45. иеротопические и искусствоведческие аспекты создания „Новых Иерусалимов“. Tüskés. Nicgorski. сл.73 Сликане форме у виду кивориона користе се у означавању сакралног простора. 2010. D. The Role of Byzantium in the Dispersion of the Knot-Motif from Antiquity to Medieval Christian Art. Torino 1907. The Holy Sepulchre храмова уклапају се у описану идејну слику. Lidov). 89. Greco 1613) e la miniatura con la commemorazine del Patriarca Ignazio. CahArch 30 (1982).). in: The Glory of Byzantium.C. and Tomb II at Vergina. S. Byzantina kai Metabyzantina 4. sl. Architectural Backgrounds in the Menologium of Basil II.а у споју са светлосном симболиком и у обликовању светиљки. 63.71 Слична представа на појасу из манастира Бешенова означена је натписом: sveti grady Íer£salimy. Лидов. ArtB 31–4 (1949) 275. 27–28. ibid. Nelson). fol. ViceljaMatijašić. G. Speros Vryonis. in: 33rd Annual Byzantine Studies Conference. 49. Waltz. Abstracts of Papers. Trésors de Byzance. Abstracts of Papers. University Park Pennsylvania 2004. F. L. the Spolia style.77 За њихов особен вид с чворовима одавно је показано да представља знак Вишњег Јерусалима. у низу примера ситне пластике и ходочасничких ампула. као на појасу из Петрове цркве у Новом Пазару. L.70 Господњи гроб репродукован је и у везу. 21–22. Princeton 1999. Maguire – R. M. као што је Извор живоand Iconophile Arguments on Relics in the Ninth-Century Byzantine Psalters. Art and Culture of the Middle Byzantine Era A. Kalavrezou-Maxeiner. као и на слици Христовог гроба у Хлудовском псалтиру. Le symbolisme de la colonne dans la scène de l’Annonication. 62. Master Builders of Byzantium. Framing Visual Experience in Byzantium. Vat. New York 1997. Byzantine Studies in Honor of Milton V. Evangelatou. 105. in: Herakles and Hercules. Moscow 2003. D. A. fig. A. 145–160. Abstracts of Papers. C. O. Malibu 1985. The Byzantine Knotted Column. No. 277–312. stoljeća u Istri. Sacred Shock. Papastavrou. cf. 109–110. Pevny. А. 92. За античко порекло. Святой огонь. the propaganda of Alexander the Great. Радујко. M. 307. Disiecta membra: Ranieri Zeno. Jr. R. 72 Стари српски записи и натписи 2 (пр. The Liturgical Homilies of Saint Gregory of Nazianzus. Evans – W. Kitzinger. Exploring A Graeco-Roman Divinity (eds. на пример у Менологу Василија II. M. Communications libres. Torp. 73 T. greco 1613) (ed. P. 231–249. Темерински – А. 9v. 843–1261 (eds. Cf. 31–32. C. The Beginnings of Christian Art. C. University of Toronto 2007. 29–48. Kievan Rus’. Димитрија у Пећкој патријаршији. 27. Ђорђа у Солуну. in: XXe Congrès International des Études Byzantines. Förstel. 349. Lighting in Early Byzantium. Cf. Нитић. 38. H. Ann Arbor 1978. Parani. A. fig. in: Eastern Christian relics (ed. Les mosaïques de la Rotonde de Thessalonique.

сл. Littlewood – H. Cambridge 1999.. (2005) 95–138. DOP 59.83 О овом обичају говори познати опис изгледа царских портрета. Београд 1963. Зограф 18 (1987). Од хоризонталне ка вертикалној генеалошкој слици Немањића. Cf. 216. где је Храм премудрости повезан с портретима владара. 510). DOP 41 (1987). Oxford 2000. XXXII. La Table de la Sagesse dans la littérature et l’art serbe depuis le début du XIIIe jusqu’au début du XIVe siècle. 265–275. fol. Fig. Cormack. 23–35. Die Anfänge der Petrus-Paulus Ikonographie. 102. L’histoire et la signification. VIII. J. В. 308. The Meeting of Peter and Paul in Rome: An Emblematic Narrative of Spiritual Brotherhood. Galavaris. Одабрани чланци и студије 1933–1978. in: Byzantine Garden Culture (eds. Maguire – J. Kirin. Ђурић. 215–244 (= О трпези премудрости у српској књижевности и уметности од раног XIII до раног XIV века. 49–50. Ђурић. Wolschke-Bulmahn). И. 87 S. Contemplating the Vistas of Piety at the Rila Monastery Pyrgos. B. сл. Byzantine Art. M. на сада непостојећој фресци његовог родословног стабла. op. где су између стубова приказани Св. 268–270. H. Kessler. Рукопис Мегали Панагиа 1. Maguire.82 Слично је у рукопису Megali Panagia 1 у Јерусалиму. Duces in Militia Christi. 65. T. 41–138. Epigrams on Icons. М. 97–100. Војводић. Englewood Cliffs 1972. 194–195. da Villa Urbani. Underwood.87 Срећу се како у оквиру владарске иконографије. 358 Б. fig. Icon of the Archangel Michael.C. 83 Megali Panagia 1. Д. За превод cf.. Les portraits de souverains dans le narthex de Chilandar. 10. L. сл.81 Такав је случај с минијатуром у рукопису Беседа Григорија Назијанзина (Par.88 тако и у ширем канонском контексту. H. in: Byzantium 330–1453. G. 130–131. предака великог хетеријарха Георгија Палеолога. The Fountain of Life in the Manuscripts of Gospels. Kunstchronik 7 (1954). 81 Cf. 2v. The Art of the Byzantine Empire 312–1453. који га подупиру као стубови. 1060–62. где је поређење јеванђелиста са стубовима вере дочарано уклапањем њихових фигура у веома сложену архитектонску структуру (сл. Djurić. K. 84 C. 58. 167.80 Стубови и сложеније структуре сликаних кулиса наглашено су сликане уз фигуре светитеља на које је преношено симболично значење стуба. ЦВЕТКОВИЋ Cf.. 131. F. Петар и Павле поштовани као стубови хришћанске догме. ЗРВИ 44–1 (2007). 3. Василије Велики. Washington D. 89 A. n. Vision and Meaning in ninth-century Byzantium: image and exegesis in the homilies of Gregory of Nazianzus. 3). 13. in: id. Ј. В. као у Хиландару. 105–132. V. no. Београд-Нови Сад 1982. Pentcheva. 115–116. док су њихови ликови постављани по старом обичају поред улаза у цркве или на наспрамне стубове. 17. 286. Brubaker. Григо80 P. Посебно су Св. cf. Horna. 2v. Radojčić. DOP 5 (1950). 129. L.85 а исти облик лукова с доњег дела Есфигменске повеље постоји на минијатури с ликом јеванђелисте Луке у Беочинском јеванђељу (МСПЦ 353). Mango. fol. A.89 Употреба 82 Сл. 123. Јерусалим. Ј. Die Epigramme des Theodoros Balsamon. 395. cit. 2002. Дубровачка сликарска школа. No. 227. Јеванђелисти та. gr. где су: седам царева. Paradise Withdrawn.86 О широкој примени симболизма ове врсте у српској средњовековној уметности сведоче многи примери. са коментаром извора и паралелама. Vienna 1979. fig. 88 О томе. на емајлној икони арханђела Михаила. The Illustrations of the Prefaces in Byzantine Gospels. ЗРВИ 16 (1975).. Готичко сликарство у Византији и код Срба уочи турских освајања. 85 R. Ђорђе- . 223–229). A. 165. ХЗ 7 (1989).84 Аркадни низови су широко коришћени за означавање рајских и небеских станова. 86 Cf. Ј. Gerke. 66. WSt 25 (1903). cf. 117. нпр. Максимовић.рије Ниски и Григорије Назијанзин.

78. 1347–48. ништа друаким Осоговски је горе и пећине испунио богопозго до онај стан који очекује праведника: Гос92 нањем. Български старини из Македония. 412. ЗРВИ 44–1 (2007). где је Сава упоређен цркве у Морачи. 195–211 (са литературом). 96 Апокрифи новозаветни (пр. где се опозиција мотива града и пустиње ослања на познату изреку оснивача монаштва да: монаси од пустиње створише град. 104–105. и спремио ти је сваки стан. Поповић. Стан Свете Тројице. Јухас-Георгиевска). процветаће у дворовима Бога Да су мотив зидања небеске палате управо из нашега. за Хил. Зограф 32 (2008). ЈоЕсфигменској повељи нису. Такође. 69–79. у Индији и како сазда цару небеску палату. PG 26: 865АB. Јовановић. Мандић. Житије светог Симеона.96 пророк рече. у 90 Vita Antonii. Гласник ДКС 18 (1994) 33–34. Антонија чита: i sice proqe byjwe i po goraxy monastiri.97 Употреба топоса. 97 Т. дакле. 278 cf. Житија (пр. Тако се он може наћи и у апокНемање. Прича о премудрости (Соломонове приче 9. 278–288. 94 Д. Јовановић). псаламски цитати о небеском двоИзворни подаци о топосу небеског двора нису ру били су укључени већ у најранија српска били само старозаветни и новозаветни. Београд 2005. Т. 146 v (микрофилм у Археографском торства: Ходећи бос. Cf. Дарови Светог духа у проскомидији Богородичине сија. Јовановић). Цветна симболика и култ реликвија у средњовековној Србији. градитељска решења. Поповић. 4. izywdywimy œty svoixy i napisavwimy Сл. 278. 64. С. Тако се у једном монашко-исихастичком зборнику у Хиландару из средине XV века у Житију св. Београд 2006. зидајући палату. Д. cf. 264–265. Дечани.91 Слично томе. с апостолом Томом као зидаром у Индији. fol. Археографски види али верује. 3–4). Поповић). по манастирима и по пусодељењу НБС). Апокрифи у старим српским преписима. Пустиње и свете горе средњовековне Србије – писани извори. 14 Стефан Прворифу под називом Дела светог апотола Томе венчани каже: Јер насађени у дому Господњем.слике о граду спасења веома је честа у еремитској побожности. цару оцу. Житије светог Симеона. i poustinä grady sytvori se mnixœmy. на небесима. Житије Светог тињи раздаваше. 92 95 Стефан Првовенчани. Б.95 Међутим.94 Сликане кулисе на стварајући хагиографије за владарски дом. под твој чека те.93 где се идеја небеског двора спаја са тог апокрифа користили стари српски писци флоралном симболиком. 59. З. где се прилози 21 (1999). 37–131. Т. Тодић – Д. Иванов.90 Средњовековни српски примери пружају оквир у коме је творац портрета Есфигменске повеље деспота Ђурђа могао да нађе одговарајући ослонац. која се не Антонија у српској рукописној традицији. Симеона неканонски. За превод cf. просторни обрасци. Љ. Й. sebh vy nebesnhmy ùitelstvh. очевидно је већ у Житију Светог Саве од Теодовић. пустињу је преобратио у град. 93 Стефан Првовенчани. већ и књижевна дела као што је Житије св. ЕСФИГМЕНСКА ПОВЕЉА ДЕСПОТА ЂУРЂА БРАНКОВИЋА 359 . in: Манастир Морача (ур. Београд 1988. Београд 2005. користећи псалам 91. потпуности је применљива у контексту кти91 Хил. София 1970. Витић-Недељковић. in: Апокрифи старозаветни према српским преписима (пр.

3.102 Идејни склоп који стоји иза сликаних кулиса горњег дела Есфигменске повеље у целини је поновљен на низу позних руских икона с темом Јединородног сина. 213–214. Српска графика XVIII века. в. 1.. N. 618. 245–246. пос. fol. 103 Cf.98 Цитат из самог апокрифа још је јаснији у погледу есхатолошке вредности ктиторског дела јер отвара могућност да се управо ту може налазити идејно порекло необичног изгледа есфигменске минијатуре: ne moùewi ü n(i)nä vidhti ny ëgda œt ùitiä sego œtidewi . in: Дечани и византијска уметност у XIV веку (ур. 99 Т. Јовановић. 4). 8. Ch. Зограф 22 (1992). 69–70. 357–359.105 Све то потврђује горе изнето запажање да је на Есфигменској повељи ктиторска породица Ђурђа Бранковића смеште100 Сл. Београд 1988. Београд 1995.104 Натпис исписан уз слику небеске палате парафразира Псалам 47 (48). C. ЦВЕТКОВИЋ B. 13. in: Die Weisheit baute ihr Haus. 101 В. Die Ikone „Eingeborener Sohn“.99 Облици Небеске палате на Есфигменској повељи зато су идентични архитектонској кулиси која се може видети на дечанској фресци из ци98 Теодосије. 333–334. Ј. Београд 1989. 280. 279. 102 K. Cvetković. Грађа и студије (ур. Медаковић.. 5. 618. in: Die Weisheit baute ihr Haus. Милановић. Deir al-Surian (Egypt): New Discoveries of 2001–2002. Давидов. дрворез. 8. а у самом средишту млади Христос Премудрост (сл. polatou üùe imawi na n(e) b(e)shxy .101 односно „кулисама“ на позадини фреске с фигуром патријарха „Дамјана“ у Деир ес Суриани. сл. Божић – В. 41–53. између којих су представљена Света Тројица. Тодић – М. 93–111. В. Ј. Хан. 2. ЗМПУ 5 (1959). 105 И. С. 11. Tradition et innovations dans le programme et l’iconographie des fresques de Dečani. кнеза Лазара Кефалофора из Музеја СПЦ у Београду (сл. Мако. fig. 108–110. Житија (пр. Д. кнез Лазар. fig. Значења архитектонских представа у дечанској сцени Евхаристије. З. Д. В. edu/Hugoye/Vol5No2/HV5N2InnemeeVanRompay. „Дела апостола Томе у Индији“ према хиландарском препису XIV века. Миниатюри Хлудовской псалтири. Д. 121. in: Зидно сликарство манастира Дечана. Ј. Щепкина. B. fig. Ђурић). Todić. данас у Кремљу. Markina. Ђурић).клуса о Премудрости Божијој (сл. Култ кнеза Лазара у српском бароку. 46v. Старозаветне теме и Лоза Јесејева.100 али и на структурама у позадини представе на дрворезу с ликом Св. 42–45. Чанак-Медић. da boudeta ob‹nika c(a)rstvou ëgo. 91–93. Ђурић).cua. посебно 51–52. Some Hierotopical Aspects. који је у Хлудовском псалтиру илустрован управо сценом Вазнесења Христовог. Српска графика XVII века. 1. Рад војвођанских музеја 7 (1958). in: О Кнезу Лазару (ур.. В. Петковић. Прилог познавању иконографије кнеза Лазара.. . Hugoye: Journal of Syriac Studies 5–2 (2002).html. Археографски прилози 20 (1998). Some Hierotopical Aspects. сл. Innemée – L. Житије Светога Саве. И. Fig. сл. tœe polatyj ne mogou ti prodati nevidima bo ës(ty) . ЗЛУМС 7 (1971). Богдановић). XVII век сада заједно с њим настањује. 69–92. Београд 2006. van Rompay. 3 http://syrcom. сл. Београд 1975. 14. В. Београд 2005. Св. 360 Б.. B. fig. 63–74. 5). 86–91. 6. Култ кнеза Лазара и српско сликарство XVII века. 6). Јанц. Б. K. Struktur und Inhalt der „Vierfelderikone“ und ihre Verbindung mit dem philosophischen Denken russischer Theologen des 16. Cvetković. 258–259. 104 О овој представи на четвороделној икони Псковске школе. Манастир Дечани. Jahrhunderts.103 Симболичне грађевине на идентичним местима на крајевима представе тумаче пратећи натписи као небеску цркву и небеску палату. Felmy.. 2.

Нек се весели гора Сион. коме су посвећени и Жича и Есфигмен. Што слушамо то и видимо у граду Господа над војскама. 12. 7. Јединородни син (детаљ четвороделне руске иконе). празник који слави успомену на Христово телесно вазношење у Небеско царство. Београд као Нови Јерусалим. 6. L. Bowersock – P. 10. цареви се земаљски сабраше. правде је пуна десница Твоја. на сјеверној страни њезиној град цара великога. Ердељан. ЗРВИ 43 (2006).106 У том смислу. али прођоше сви. утјеха свој земљи гора Сион. 3. 2. Трепет обузе их ондје. мучише се као породиља. G. избројте куле његове. Стога. „архитектуру“ у позадини је тешко довести у везу с неком стварном грађевином. Вјетром источним разбио си корабље Тарсиске. Псалам синова Корејевих. С. јужна купола. Идеја о савршеном граду у држави кнеза Лазара и деспота Стефана Лазаревића. 1–20. 1334–43. Grabar). он ће бити вођ наш довијека. на светој гори својој. размотрите дво- рове његове. Cameron. Кремљ. 7. ЕСФИГМЕНСКА ПОВЕЉА ДЕСПОТА ЂУРЂА БРАНКОВИЋА 361 . управо наведени псалам може тумачити портрете Бранковића на Есфигменској повељи јер широко користи мотиве небеског града и небеског двора: Радост Сиона због Божије помоћи у ратној невољи. 6. Боже. Бог га утврди довијека. на у простор небеских станова. Казујемо. Remaking the Past. Ј. Harvard University Press 1999. гле. Пођите око Сиона и обиђите га. Пјесма. Боже. тако је и хвала Твоја на крајевима земаљским. 1547. 97–109. A Guide to the postclassical world (eds. Трескавац. W. Радојчић. 11. Јер је овај Бог наш Бог увијек и довијека. 5. Јер. Погледајте бедеме његове. 14. Прекрасна је висина. 4. Небески двор. када је претварање историјског у религијско време било једини кодни систем путем којег је могуће разумети склоп овако сложене представе. у граду Бога нашега. 5–11. да приповиједате млађим нараштајима. препадоше се и побјегоше. као што се то покушава са кулисама 106 A. нек се радују кћери Јудејске судова ради твојијех. Зограф 32 (2008). Brown – O. Размишљања о рецепцији једног топоса у доба деспота Стефана Лазаревића. 13. 9. Као што је име твоје. R. in: Late antiquity. милост твоју усред цркве твоје. Велик је Господ и славан веома у граду Бога нашега. Видјеше и зачудише се.Сл. Бог у дворима његовијем зна се да је бранич. 8. Сл. јер је Вазнесење Христово. Из свега реченог може се закључити да раскошну минијатуру на Есфигменској повељи деспота Ђурђа Бранковића треба разумети као уметничко дело доба у којем је настала.

Љ. 1851. 13–30. Bühl. in: Трећа југословенска конференција византолога (ур. Богородица царица.108 или минијатуре из уништене београдске Александриде. Београд-Крушевац 2002.107 Исто је и с раскошном одећом. о чему сведоче ликовни извори. ArtB 60–3 (1978). Христос цар. Соколарство је изнад свега било дворска „дисциплина“. Other Icons. 108 C. Ц. Марков манастир. 87–89. fol. Царски деисис и небески двор у сликарству XIV века манастира Трескавац.110 Стварност је у перцепцији човека средњег века обрну. No.111 Гесто107 Cf. Slavo 2). иако насликана одећа заиста следи крој и врсту одежди које је у то време носило племство (сл. in: Byzantium 330– 1453. Б. in: Byzantine Court Culture from 829 to 1204. Грозданов. та: племство тиме жели да каже да костими које носи јесу управо исти онакви какве има небеска хијерархија. Небесните сили и Светите воини во живописот од XIV и XV век во Трескавец. охридске Перивлепте. 398. 1376–77. Magdalino. E.на фону тзв. 164.Сл. ЦВЕТКОВИЋ Сл.109 Сасвим је друго питање начина њиховог читања. Constructing a Byzantine „Augusta“: A Greek Book for a French Bride. Минијатуре Београдске Александриде. Princeton 2007. K. Радуловић). Comb. Студии за охридскиот живопис. 458– 483. ЗНМ XV–2 (1994). 132–149 (са литературом). Maguire. J. 15. Ситуација је потпуно иста с представама ловачких сокола на рукама принчева насликаних на Есфигменској повељи. С. 463–472. Иконографски програм северне куполе припрате цркве Богородичиног успења. 69 (са литературом). алузија је колико на стварни смедеревски двор Бранковића. Dautermann- 362 Б. Летопис Константина Манасија (Vat. Скопје 1990. илустровани византијски Епиталамион Vat. ако не и више. Смолчић-Макуљевић. . Асеновци. In Search of the Byzantine Courtier: Leo Choirosphaktes and Constantine Manasses. али у контексту представа на минијатури. скиптра или чешља од слоноваче византијског цара Лава VI. Заума или Марковог манастира не треба рећи да су одевени у властеоски костим. дворјани Небеског цара. gr. cf. 109 Д. 111 P. 410. 8. 110 За ове примере. свети мученици. Радошевић – Е. ArtB 88–3 (2005). 127. северни зид наоса. око 1345. на онај небески. Corrigan. Hilsdale. Максимовић – Н. 7–8). n. Maguire – H. Извесно је да за светитеље у сценама Небеског двора у живопису Трескавца. The Ivory Scepter of Leo VI: A Statement of Post-Iconoclastic Imperial Ideology. Art and Power in Byzantine Secular Culture. Васиљевић. 205. G. 9. Нема сумње да су њихов крој и облици одраз стварних обичаја на дворовима. толико.

71–72. fig.112 могуће је разумети у светлу једне од Христових парабола. пред сасвим сличном сликаном кулисом. Philadelphia 2002. cf. cf. 2. 183–193 (са литературом). I. Лука 21. 84–95. cf. оне о изгубљеној драхми (Лука 15. Ђорђевић. New York 1963.114 Таква филозофија. fig. Тодић. Трифуновић. fig. A. 113 За Хомилију Псеудо Хризостома о Параболи Изгубљене драхме и Параболи о блудном сину. 117 A. Лука 8.115 О дискурзивној и семантичкој вредности костима у овом смислу довољно сведочи изглед Параболе о царској свадби у манастиру Ресави (сл. која је свему у уметности придавала симболичку вредност. Ту су. cit. М. Stein. 115 О смислу парабола. 105. 10. M-L. H. 453–467.117 она најбоље показује како је човек средњег века замишљао небески двор. The Portrait in the Renaissance. Манастир Ресава. златник који у руци има Мара. Dujčev. Београд 1995. 341–351. 42–44. cf. cf. in: Осам векова Хиландара. cit. најјасније долази до изражаја у представама парабола. Језекиљ 17. Ктиторските портрети на цар Иван Александър като израз на политическата и религиозната идеология на епохата. а мало позваних. R. 10). Такође. Hultgren. а фигура анђела крај портрета рано умрлог царевића Ивана Асена јесте кључ за разумевање сцене јер су сви они заједно припадници истог двора над којим лебди Христово попрсје. Цветковић. Milano 1976. J. op. The Parables of Jesus.113 112 Марин гест руке подсећа на Ботичелијев портрет Младића са медаљоном. Pope-Hennessy.116 Поред тога што поручује да је много званих. Minijature Manasijevog letopisa. Golitzin. 114 I. 781–784. 116 Б. On the Mystical Life: the Church and the last things. op. Зидно сликарство XIV века хиландар- Управо због тога је есфигменским портретима Бранковића структурно и композиционо најближа аналогија последња минијатура у бугарском препису Манасијевог летописа (сл. 2. ЕСФИГМЕНСКА ПОВЕЉА ДЕСПОТА ЂУРЂА БРАНКОВИЋА 363 . Матеј 13. 8–10) или оне о удовичиној лепти (Марко 12. Hultgren. 69. An Introduction to the parables of Jesus. Sofija-Beograd 1965. 40. Проблеми на изкуството 4 (1985). J. A Commentary. Штавише. И. J.. Б. in: Манастир Морача. Христове параболе у Морачи. 2–4) јер обе говоре о искреној вери жена. 41–43. сједињене фигуре живих и мртвих Асеноваца. cols. Парабола о царској свадби. Jeremias. Rizzati. 60–63. Бакалова. The Parables of Jesus. Такође cf. Cambridge 1981. J. ског параклиса Светих Арханђела. Јефимија. Ресава. 30. 164. 559–571. Е. 28. 124–125. 27. PG 61. 9). Scribner 1972.Сл. br. сл. детаљ копије (Галерија фресака Београд) ви деспотице и принцеза такође прате ову логику. Ђ. 47–48. Botticelli. Марко 4. New York 1995. Крушевац 1992.. За употребу Параболе о Удовичиној лепти у књижевности и сликарству. Spatharakis. Књижевни радови.

THE ESPHIGMENOU CHRYSOBULL OF DESPOT DJURADJ BRANKOVIĆ: FANTASTIC ARCHITECTURE. . while at the upper part there are portraits of despot Djuradj Branković. The Branković are shown dressed in the robes of light ready to enter celestial dwellings as their heavenly prize for having become ktetors of the Esphigmenou monastery. ŽIČA. or church. At the lower part of the miniature the intercolumniations are set behind figures of two princes Stefan and Lazar and of their sister princess Kantakuzina. Due to damage of the miniature over time a reconstruction of the charter has been made in order to make its study easier. hymnography and patristic writings. High architectural structures in the charter’s upper 364 Б. a number of new details have been spotted. rotunda. The garment symbolism is built on the well known sources from the Scriptures. The meaning of the architecture behind the figures of the Branković has never been established with certainty as it was mainly referred to as being symbolic or fantastic or as possible reflection of the Žiča monastery. while its lower part as wall made up of six windows or seven columns. as well as in theological background of the Ascension of Christ. ЦВЕТКОВИЋ part have been described as “kiosks“. his wife Irina. of prince Grgur and princess Mara. Its structure is essentially different from the rest of extant Byzantine charters with portraits in that it comprises all members of the ruling family standing in front of the lavish architecture painted against golden background. Therefore. the dedication both of Žiča and the Esphigmenou monastery implying Christ’s promise of the heavenly abodes for the righteous. ciborium. The proof may be found both in the painted architecture and in the lavish costumes of figures. the place of the charter’s issue. The author argues the idea that lay behind a complex representation must have been that of the Heavenly Court. ESPHIGMENOU OR THE CELESTIAL DWELLINGS? Branislav Cvetković The Esphigmenou charter with miniature portraits of the family of despot Djuradj Branković has often been a matter of scholarly attention. The portraits of the Branković are seen as the political propaganda.

177001. Одељења за историју уметности Филозофског факултета у Београду и Академије уметности у Новом Саду настали су у оквиру научно-истраживачких пројеката бр. 177013. 177036 Министарства просвете и науке Републике Србије. . 177032.Радови сарадника Института за историју уметности Филозофског факултета у Београду. 177015.

2012 (Beograd : Dosije studio). Београд 75. Rezimei. XIX–XX: [Predgovor] / I. – Str. Stevović. ISBN 978-86-88803-05-2 (ФФ) ISBN 978-86-6047-078-4 (ДС) 1. – Beograd : Filozofski fakultet. S. : ilustr. Faculty of Philosophy. University of Belgrade / уредник Иван Стевовић = edited by Ivan Stevović. – XXII. Ivan [уредник] [аутор додатног текста] a) Црквено сликарство – Зборници b) Црквена архитектура – Зборници COBISS.ΣΥΜΜΕΙΚΤΑ Зборник радова поводом четрдесет година Института за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду Collection of Papers Dedicated to 40th Anniversary of the Institute for Art History.046(082) 726(082) SYMMEIKTA : зборник радова поводом четрдесет година Института за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду = collection of papers dedicated to the 40th Anniversary of the Institute for arts history. – Summaries.SR-ID 193022988 . . – Napomene i bibliografske reference uz tekst. Faculty of Philosophy. University of Belgrade Уредник Иван Стевовић / Edited by Ivan Stevović Помоћник уредника / Associate Editor Јелена Ердељан / Jelena Erdeljan Секретар / Secretary Јасмина Ћирић / Jasmina Ćirić Лектура текстова на српском / Proofreading of texts in Serbian Александра Антић / Aleksandra Antić Коректура / Correcting Биљана Ђорђевић / Biljana Djordjević Прелом текста / Technical Design Ирена Ђаковић / Irena Djaković Тираж / Circulation 400 ISBN 978-86-88803-05-2 (ФФ) ISBN 978-86-6047-078-4 (ДС) CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије. 28 cm Radovi na više jezika. 596 str. – Tiraž 400.

.

концептуално проширују начин посматрања уметничког деловања и визуелне културе. four decades of existence of an institution is unquestionably a cause worthy of noting. honors its tradition and remains true to the esteem attained in the long years of its presence and activities in the professional and academic field. УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ INSTITUTE FOR ART HISTORY FACULTY OF PHILOSOPHY.У средини бременитој разноликим видовима дисконтинуитета. ИНСТИТУТ ЗА ИСТОРИЈУ УМЕТНОСТИ ISBN 978-86-88803-05-2 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ. и са становишта идејног или идеолошког амбијента средине у којој су поједина остварења настајала. University of Belgrade. тако и у онима у којима се разматрају питања уметничког и културног стварања новог и савременог доба. Each in its own right. UNIVERSITY OF BELGRADE 9 788688 803052 . By publishing this volume the Institute for Art History of the Faculty of Philosophy. четири деценије постојања једне институције несумњиво представља повод који завређује да буде обележен. enhances and broadens the conceptual scope of perceiving artistic production and visual culture – within both the framework of analysis of visual utterance and that of the world of ideas and ideologies of the ambience of its making. The texts published in this collection of papers represent a significant contribution to scholarly study of subjects ranging from the art and culture of Late Antiquity and the Middle Ages to those of modern and contemporary times. Несумњиво је да је реч о прилозима који и у погледу анализе ликовног изражавања. Радови објављени у овом зборнику представљају важан научни допринос. испољен како у текстовима са темама из области касноантичке односно средњовековне уметности. unquestionably. Институт за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду овом публикацијом исказује поштовање наслеђу властите традиције и угледу који је стицао дугогодишњим радом у стручној и научној јавности. In a milieu laden with all forms of discontinuity.