You are on page 1of 33

Internet i Web

tehnologije

Funkcije Interneta
Internet kao globalna raunarska mrea ima veliku
i znaajnu ulogu u savremenom drutvu.
Tokom svoje istorije, od poetne ideje da slui za
razmenu i pronalaenje informacija i omogui
globalno umreavanje, Internet se razvio u vaan i
uticajan faktor drutvenih deavanja. Veina tih
uticaja na savremeno drutvo su pozitivni, ali je i
sve vie negativnih uticaja, naroito na mlaoj
populaciji.

Najznaajnije pozitivne funkcije Interneta su:


Informativna
Obrazovna
Poslovna (ekonomska)
Komunikaciona
Socijalna
Politika
Zabavna

Ljudi svakodnevno tee usvajanju novih znanja, a za


to sve vie upotrebljavaju Internet.
Internet
sve vie menja klasine prenosice
informacija kao to su knjige, televizija, novine ili
radio. U veini tih podruja internet pokazuje bolje
karakteristike.
Naunici koriste Informacije na internetu u svojim
radovima, obini ljudi koriste
za zabavu
i
svakodnevno i
informisanje, poslovni ljudi za informacije o poslu.
Poslednjih godina su znaajno razvijeni elektronska
trgovina, elektronsko bankarstvo i drugi brojni oblici
poslovanja koji znaajno utiu na privredni razvoj.

Elektronsko
poslovanje(E-business)
jeste
voenje poslova na Internetu, to ne podrazumeva
samo kupovinu i prodaju, ve organizaciju
poslovanja
firme
u
mrenom
okruenju,
organizovanje
poslovne
komunikacije
prema
klijentima i brigu o klijentima.
Koritenjem Interneta i njegovih resursa mogue je
zadovoljiti
ovekovu
osnovnu
potrebu
za
druenjem. Chat, razni forimu, e-mail omoguuju
oveku stvaranje virtualne mree poznanstava i
omoguuju realizaciju gotovo svih oblika interakcije.
U poslednjih nekoliko godina Internet je imao
znaajan uticaj na politika deavanja u itavom
svetu, posebno na deavanja u nekim arapskim
zemljama.

Negativne funkcije
Interneta
Umesto da slobodno vreme provode u druenju, ili na
sportskim terenima, ljudi sve vie postaju zavisnici od
raunara, TV-a, mobilnih telefona i ostalih sprava koje
mogu doneti podjednako i tete i koristi.
Virtualni svet ili virtualni ivot preko interneta ima
brojne opasnosti koje stvaraju posledice u stvarnom
ivotu.

Pouzdanos informacija na Internetu


Iako je internet nezamenjiv izvor informacija potrebno
napraviti selekciju u moru informacija i razviti kritiko
miljenje prema ovoj vrsti informisanja.
Poslednjih godina deava se prava inflacija
informacija na Internet iz svih moguih oblasti,
mnogo polutanih i netanih informacija, pa
je
potrebno paljivo napraviti izbor potrebnih
informacija.
Potrebna je provera i pravilno tumaenje prikupljenih
informacija.

Web
Web je najznaajniji internt servis i poslednjih
desetak godina je postao sinonim za internet
zato to u sebi integrie sve druge servise.
Web omoguava razmenu
informacija
posredstvom
(prezentacija).

multimedijalnih
web
sajtova

Web
omoguava
pristup
interaktivnom
sadraju, aplikacijama i drugim uslugama.

Internet prezentacija (Veb Sajt, Web site)


Veb sajt je skup ureenih i povezanih fajlova sa podacima na
odreenu temu
i sadrajem koji moe biti interaktivan
(korisnik moe uticati na redosled pregledanja sadraja).

Web server
Raunar u mrei sa statikom IP adresom
Raunar na kome su fiziki snimljeni web sajtovi
Raunar sa softverom koji ume da prihvata
zahteve i alje odgovore (prua usluge)

Ime web servera i web sajta


Ime servera predstavlja tekstualni ili brojni zapis po
kome se server pronalazi.
Domain name servers, ili DNS je jedinstvena IP
adresa, koja se zamenjuje teksualnom adresom
(URL adrese), koju korisnici lake pamte.
URL (Uniform Resource Locator).
DNS za www.google.com je 72.14.221.104

Svaki web sajt ima svoje jedinstveno ime (URL


adresu).
Primer: www.gimnazijakursumlija.edu.rs

Web hosting
Web hosting predstaljva iznajmljivanje prostora na hard
disku web servera nekog provajdera. Web sajtovi se
postavljaju i nalaze na web serveru.
Server je stalno konektovan na Internet, a hosting
provajder zadrava pravo da u toku godine ovaj pristup
bude prekinut na kratko u sluajevima kada je potrebna
nadogradnja servera ili softvera.
Uz svaki hosting paket dobija se i administracioni pristup.
Putem ovog pristupa biete u mogunosti da samostalno
dodajete domene i poddomene, kreirate vlastite e-mail
adrese, kreirate baze podataka, instalirate specifine
aplikacije, otvarate ftp naloge i drugo.

Podela web sajtova prema sadraju - nameni:


personalni (lini) web sajtovi
komercijalni web sajtovi
informativni web sajtovi
blogovi
forumi
socijalne mree
web sajtovi za deljenje sadraja
web direktorijumi
web alati...

Personalni (lini) web sajtovi su nastali zbog potreba


ljudi ili organizacija da drugima kroz slike i rei predstave
sebe,
svoju
organizaciju,
porodicu,
aktivnosti,
interesovanja, razmiljanja...
Komercijalni web sajtovi imaju za cilj da predstave
proizvode i usluge koje nudi vlasnik sajta i privue
potencijalne klijente.
Informacioni sajtovi su web sajtovi koji pruaju
informacije o razlicitim temama. Najpoznatiji je svakako
www.wikipedia.orgkoji predstavlja najveu online
enciklopediju. Ovaj web sajt je interaktivan jer
omoguava posetiocima da piu svoja objanjenja.

Blogovi su web sajtovi namenjeni da podelite svoje


misljenje sa drugima na internetu bez obzira na
temu ili sadraj, da uestvujete u diskusijama sa
drugim blogerima, postavljate slike ili komentare...
Do bloga na internetu mogue je doi i potpuno
besplatno preko sajtova koji nude besplatno
postavljanje
bloga,
kao
to
je
na
primerwww.blog.rs, ali trebate znati da u tim
sluajevima nemate vlastitu web adresu, ve se na
internetu pojavljujete kao poddomen pomenutog
sajta. Primer:ime_bloga.blog.rs.
Blog moete uraditi
i pomou verovatno
najpoznatijeg Open Sourse CMS-a na srpskom jeziku
nasr.wordpress.org.

Forumi su vrlo slini blogovima, ali za razliku od bloga


imaju unapred zadate oblasti o kojima se diskutuje
unutar kojih se otvaraju pojedine teme, postavljaju
pitanja i oekuje pomo u vidu odgovora. Postoje opti
forumi na kojima se diskutuje o svim temama bez
ogranienja
kao
to
je
na
primerwww.burek.co.rsiliwww.mycity.rsili
forumi
specijalizovani na odreene oblasti, kao to je na
primerwww.elitesecurity.org specijalizovan za IT
tehnologije.
Socijalne mree su web sajtovi za masovno
meusobno povezivanje ljudi, razmene informacija,
fotografija i drugih linih podataka. Postoje i socijalne
mree koje povezuju ljude u poslovnom ili strukovnom
smislu.
Najpoznatije
socijalne
mree,
svakako
suFacebookiTwitter. Ovi web sajtovi masovno se
koriste za reklamu i promocije firmi, proizvoda i usluga.

Web sajtovi za deljenje sadraja omoguavaju


ljudima da postavljaju odgovarajue sadraje na
internet (slike, muziku, video klipove...) i te sadraje
dele sa drugima. Najpoznatiji meu takvim web
sajtovima jeYoutube, Rapidshare.
Web direktorijumisu sajtovi koji sadre uglavnom
linkove prema drugim sajtovima. Sajtove razvrstavaju
po kategorijama i osim kratkog opisa web sajta,
eventualno jedne slicice (logo) i linka ne sadre nita
drugo (www.linkovanje.net).
Web alati su sajtovi koji nude razne alate za Va web
sajt, kao to je na primer voenje statistike, merenje
brzine interneta, merenje pinga, provere geografskog
poloaja neke IP adrese i slino. U web alate moemo
svrstati i pretraivae bez kojih je korienje interneta
postalo nezamislivo (Google, Yahoo, Bibg, AOL, Ask...).

Web portalje mesto na internetu koje ini vie razliitih


informacionih celina ili aplikacija. Za razliku od
specijalizovanih, tematski jednostavnih sajtova, web
portali pruaju posetiocima mnotvo korisnih informacija
iz razliitih izvora. Veb portali mogu sadrati delove kao
to su: pretraga sajtova, servis e-pote, vesti, poslovne
informacije (kursna lista, berza) i razne druge mogunosti.
Portali esto pruaju mogunost da registrovani korisnici
utiu na izgled i sadrinu svog dela portala.
Primeri
web
portala:
www.rts.rs,
www.b92.net,
www.krstarica.net.

Podela web sajtova prema interaktivnosti sa


posetiocima:
statiki web sajtovi
dinamiki web sajtovi

Statiki web sajtovi su najjednostavniji, najbre se rade, te


su obino i najjeftiniji. Najee se rade u HTML-u,
odnosno u XHTML-u u kombinaciji sa CSS-om. Mogu imati
animacije i java skripte, ali nemaju interaktivnost sa
posetiocima.
Sva aktivnost posetioca ovakvog web sajta svodi se na
pregledavanje sadraja i eventualno korienje kontakt
forme. Ne zahtevaju bazu podataka. Celokupan HTML kd
izvrava se u browser-u posetioca. Obino se bre
uitavaju i lake ih je optimizovati za pretraivae.
Pogodni su za manje zahtevne web sajtove, sa manje
podataka i gde interakcija sa posetiocima nije neophodna.

Dinamiki web sajt omoguava manju ili veu interakciju


sa posetiocima, prikuplja podatke o posetiocima i njihovim
interesovanjima, omoguava ili onemoguava pristup
delovima sajta odreenim kategorijama posetioca,
automatski alje obavetenja ili vesti posetiocima koji to
ele, te moe da omoguava pronaaenje i sortiranje
podataka... Obino se rade u nekom programskom jeziku
(php, asp...) i kd im se izvrava na serveru, pa tek potom
alje browser-u.

Podaci se smetaju u bazu podataka, odakle se po potrebi


"pozivaju". Najee se rade zajedno sa CMS-om kojim se
vlasniku web sajta omoguava da vrlo jednostavno i
brzo aurira web
sajt,
bez ikakvog posebnog
znanja o web dizajnu. Komplikovaniji su
za izradu
i optimizaciju i naravno, znatno skuplji.

Podela web sajtova prema tehnologiji izrade:


web sajtovi sa HTML,
web sajtovi sa XHTML,
web sajtovi sa CMS-om
Flash web sajtovi
HTML (HyperText Markup Langua) je jezik
namenjen opisu web strana. Osnovu HTML-a ini
kod koji je grupisan pomou tag-ova, i sauvan
kao html fajl. Ovaj fajl potom moete pogledati
pomou bilo kog browsera, kao pto su Mozilla
Firefox, Internet Explorer, Google Chrome i drugi.
XHTML(Extensible HyperText Markup Language) je
jezik za oznaavanje baziran naXMLopisnom
jeziku, i predstavlja reformulacijuHTML-a

XML (eXtensible Markup Language) omoguava


stvaranje dugotrajnih formata podataka koji su
nezavisni od platforme. XML-ova osnovna svrha je da
olaka deljenje podataka kroz razliite informacione
sisteme, posebno kroz one sisteme koji su povezani
saInternetom.
CSS (Cascading StyleSheet) ili lista kaskadnih stilova,
se koristi radi definisanja izgleda web sajta. Uvoenje
Css-a donelo je mnogobrojne koristi koje se ogledaju u
brem uitavanju web strane, poveanoj efikasnosti,
smanjenju obima koda, bre izrade sajta...
JavaScript je objektno orijentisan programski jezik koji
omoguava upravljanje interaktivnim sadrajem. Koristi
se radi unapreenja web sajtova, da bi se oni uinili
funkiconalnijim i privlanijim. Podrka za javascript je
ugraena u svaki aktuelan web browser i pokree se
automatski pri susretanju sa sadrajem tog tipa.

Adobe Flash (ranije poznat kao Macromedio Flash), je


mltimedijalna
platforma
namenjena
dodavanju
interaktivnosti web stranama u vidu animacija, slika i
video sadaja. Prednosti Flash-a ogledaju se u veoma
brzom uitavanju i u mogunosti korienja vektorske
grafike koja zumiranjem ne gubi na kvalitetu.
PHP (Personal Home Page) je skript jezik napravljen za
generisanje dinamikih web strana. Cilj jezika je da
omogui programerima bri nain za razvijanje
dinamikih web strana. PHP se izvrava na serveru
uzimajui PHP kod na ulazu i generiui web stranicu
kao izlaz.
ASP (Active Server Pages) je web tehnologija
kompanijeMicrosoftkoja omoguavaprogramerimada
kreirajudinamike veb sajtove.

CMS (Content Management System) - sistem za


upravljanje sadrajem, koji dozvoljava korisniku lak
pristup postavljenom sadraju sa mogunostima
brisanja, dodavanje ili izmene sadraja. Neki CM
sistemi omoguavaju i kreiranje sigurnosnih kopija
celog sajta, radi dodatne sigurnosti u integritet
podataka. Lakoa korienja i mogunost upravljanja
sadrajem sa bilo kog mesta ine CM sisteme veoma
dobrim reenjem za svakog korisnika.
CMS se programira (najee) u php-u tako da
komunicira sa MySQL bazom podataka.
Lideri meu CM sistemima su trenutno Wordpress,
Joomla, Bloger i Drupal.

Flash sajtovi
Pruaju dinamiku uz animacije
Ovi sajtovi su estetski lepi i konkurentniji
Problem je indeksiranje na Google-u

Web dokumenti se prave korienjem jezika za opis


dokumenata HTML (izrada kompletnog sajta na ovaj nain
zahteva dobro poznavanje HTML-a i bila bi veoma
zamorna).
U paketu programaMicrosoft Officepostoji poseban
program za pravljenje Web prezentacija MS Front
Page(jednostavan je za korienje i zadovoljava zahteve
velikog broja korisnika).
Programi za razvoj Web prezentacijaAdobe (Macromedia)
FlashiDreamWeaver(za naprednije korisnike).
Za profesionalno bavljenje izradom prezentacija potrebno
je dobro nauiti HTML, kao i programiranje u
programskim jezicima.

Klijentsko-serverski odnos
Veina dananjeg interneta, pa tako i Web, bazirana je na
klijentsko-serverskoj strukturi.
Klijentska maina je npr. maina kojom pregledamo webstranice maina koja aktivno trai i pregleda informacije, koja
alje zahteve za tim informacijama i obrauje ih kada ih dobije.
Server je maina na kome su sve te informacije sauvane, i
eka da ih neki klijent zatrai, na ta ih on isporuuje. Prednost
te strukture je injenica da su serverske maine uglavnom
snane maine koje se bez veih problema nose s navalom do
koje dolazi kada mnogo klijenata zahteva sadraj koji je na
njima postavljen.

WebserverPHPstranicuprevedeiodnjenapraviHTML,ipoaljekorisniku
ubrowser.