Panevropski Univrtzitet

APEIRON
FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE

College of Modern Management

Bnja Luka

PRIMENA INFORMACIONIH
TEHNOLOGIJA POTE SRPSKE
DIPLOMSKI RAD

Mentor:
Prof. dr Branko Latinovi
Banja Luka, oktobar 2006.god.

Student:
Jela Vukadin

Sadraj:
Uvod_______________________________________________
1. POJAM I ZNAAJ INFORMACIONO
KOMUNIKACIONIH TEHNOLOGIJA_________________
1.1. Informaciono-komunikacione tehnologije__________
1.1.1. Milroelektronska tehnologija_______________
1.1.2. Komunikaciona tehnologija________________
1.1.3. Raunarska tehnologija___________________

4
7
8
10
11
11

2. RAUNARSKE MREE ___________________________ 12

2.1. Topologija mree______________________________ 13
2.2. Mreni softver_________________________________ 16
2.3. Komunikacioni protokoli_________________________ 16
2.4. Osnovni mreni ureaji__________________________ 17
2.5. Prednosti i nedostatci raunarskih mrea____________ 17
2.6. Internet______________________________________ 18
2.6.1. Istorijat interneta__________________________ 18
2.6.2. Servisi interneta__________________________ 19
3.OSNOVI POTANSKOG SAOBRAAJA_______________ 23
3.1. Znaaj i uloga potanskog saobraaja u razvoju drutva 23
3.2. Preduzee za potanski saobraaj A.D. Banja Luka ___ 26
3.3. Organizaciona struktura preduzea________________ 27
4. INTEGRALNI INFORMACIONI SISTEM
IIS POTA SRPSKE______________________________ 30
4.1. Sluba za sistemsku podrku_____________________ 31
4.2. Sluba za mree i komunikacije___________________ 31
4.3. Sluba za projektovanje i programiranje_____________ 31
4.4. Sluba za odravanje opreme_____________________ 32
4.5. Topoloka struktura integralno informacionog sistema__ 32
4.6. Data Warehouse_______________________________ 33
4.7. Informacioni podsistem altersko poslovanje _______ 34
4.8. SPnet POTA SRPSKE_________________________ 35
4.9. Novi servisi i usluge_____________________________ 37
4.9.1. SPINTER Internet provajder Pota Srpske_____ 37
4.9.2. Info kiosk_______________________________ 38
4.9.3. VoIP (Voice over Internet Protocol)____________ 40
4.9.4. Hibridna pota___________________________ 42
2

4.9.5. Portal_________________________________ 47
4.9.6. Call (Halo) Centar________________________ 48
4.9.6.1. Usluge Call Centra________________ _49
4.9.6.2. Doprinos Call Centra_______________ 50
4.9.7. Inis___________________________________ 51
Zakljuak_________________________________________ 52
Literatura_________________________________________ 55

Uvod
Potanski saobraaj, kao sistem za prenos vesti i saoptenja, prati oveanstvo
od postanka civilizacije do dananjnih dana. Okolnosti nastanka i razvoja
potanskog saobraaja, kao i obaveze koje svaka drava preuzima na bazi
Svetske potanske konvencije i obaveza prema Svetskom potanskom savezu,
uslovile su tretman potanskog saobraaja kao odreene vrste dravne
organizacije tj. organizacije koja treba da izvrava funkcije koje joj drava odredi.
Razvoj drutvenih odnosa i privrednih potreba, kao i modernizacija trinog
poslovanja, uslovljavaju potrebu prilagoavanja pnsg sistema
tendencijama tih pojava. Pnski sistem je po svojoj funkcionalnosti jedan od
preduslova za savremeni razvoj drtva, koji treba da obezbedi odgovarajue
protoke poslovnih i drugih informacija. Razvojem informacione tehnologije i
strukturnom reformom , pota se nala na raskrsnici dva puta:

put negovanja dosadanjeg imida (koji sigurno vodi do gubljenja

sadanjih korisnika).
osposobljavanje za brzo reagovanje na dogaaje u okruenju, to
podrazumeva, izmeu ostalog, uvoenje novih usluga i fleksibilniji odnos
prema zahtevima trita.

Pojava sve vee konkurencije na nekim segmentima trita potanskih usluga,

podstakla je da se razmilja o uvoenju novih usluga. Tradicionalne potanske
usluge ne mogu vie da obezbeuju prosperitet ovog sistema, ve su potrebne
nove usluge i nova trita sa novim tehniko-tehnolokim dostignuima.
Jedino je promena stalna je uveni zakljuak,do koga je doao starogrki filozof
Heraklit jo pre skoro 2500 godina, i on se u potpunosti moe primeniti na
dananje globalno poslovanje. Svet se menja brzo i fundamentalno. Globalna
trita su ve realnost. Razvoj tehnologije i svetska deavanja stavljaju vlade i
itave industrije pred sudbonosni izbor: da se redefiniu ili da odu u istoriju.
Simboli starog poretka rue se svakodnevno, a ono to ostane eka nesigurna
budunost. Jedna od glavnih karakteristika okruenja u kom ivimo su stalne
promene, i to promene koje se stalno ubrzavaju. Jedino u ta se sigurno
moemo pouzdati je da nita nee biti kao to je bilo.
ivimo u periodu u kome trea tehnoloka revolucija izaziva fundamentalne
promene u svim sferama ljudskog delovanja i uestvuje u nastajanju fenomena
najee nazvanog ubrzana istorija. Pozitivne promene su uslov pozitivnih
dugoronih ekonomskih, socijalnih i drugih promena, te stoga uspena strategija
razvoja nije mogua ako njenu sr ne ine te promene.
Globalno trite je relativno novo svojstvo naeg sveta. Ono postoji zahvaljujui
modernim komunikacionim sistemima, koji omoguavaju brzo i efikasno
premetanje robe, ljudi i informacija irom sveta. Globalno trite i dobri
komunikacioni sistemi formiraju zaarani krug. Bolji komunikacioni sistemi

olakavaju meunarodnoj trgovini da se razvija, a ona sa svoje strane poveava

zahteve za boljim komunikacionim sistemima. Tehnologija omoguava da se ovaj
fenomen rasprostre kroz celo drutvo, izazivajui vane promene u radnoj praksi
sa odgovarajuim posledicama i na nain ivota pojedinaca. Ovi efekti sa svoje
strane stimuliu promene u drutvenim institucijama kao to je, vlada, obrazovni
sistem, socijalna i poreska politika, struktura porodice i dr.
Rastui znaaj globalnog trita i meunarodne konkurencije stvara imperativan
zahtev za mnoge organizacije da naprave fundamentalne promene u svojoj
organizacionoj strukturi i radnoj praksi, u nameri da preive u sve eoj
konkurenciji. Neke od organizacija biraju radije da odmah pristupe neophodnim
promenama, da se ne bi nale pred ultimatumom: Promeni se ili umri. Brojne
promene u savremenom svetu inicirane burnim tehnolokim razvojem (posebno
u oblasti komunikacija) izmene karakteristika tranje i promene u potanskim
proizvodnim i trokovnim funkcijama stvorile su pritisak na tradicionalnu
ekonomsku strukturu potanske slube i dovele u pitanje njenu dalju egzistenciju.
Razvoj informacionih i telekomunikacionih tehnologija ini osnovu razvoja
savremenog drutva. Globalno informaciono trite sa
marketingom i
informaciona ekonomija predstavljaju osnovne karakteristike savremenog
poslovanja. Intenziviran razvoj ove tehnologije uslovio je globalizaciju poslovnih
procesa i trita posredstvom raznih mrea i servisa. Ta prisutnost se odraava
i na poslovanje pote.
Sutina rada se odnosi na savremene tehnoloke pristupe, koji omoguavaju
nove strategijske odnose pota-korisnik usluge sa svrhom ostvarivanja opstanka,
rasta i razvoja pote i sticanje konkurentske prednosti. U tim okvirima
informaciona tehnologija stvara nove mogunosti za primenu adekvatnih
koncepcija u poslovanju pote.
U dvadeset prvom veku komparativne prednosti preduzea e se sve vie
zasnivati na tehnologiji, jer preduzea ako ele da plediraju na konkurentnost
treba da idu u korak sa brzim tehnikim razvojem. Tehnologija sadri znanje,
strunost, kao i naine za korienje faktora proizvodnje u cilju stvaranja
proizvoda i usluga, za kojima postoji ekonomska tranja. Tehnologija je znati
praviti stvari pomou kojih drutvo zadovoljava svoje potrebe. Ona je simbol
ekonomskog rasta i kreacije rada, kao osnova za bolji kvalitet ivota. Tehnologija
se mora posmatrati kao deo poslovne strategije za ostvarivanje konkurentske
prednosti, odnosno, na osnovu nje se moe odrati - poboljati strategijska
pozicija preduzea. Tehnologija je pokreta ekonomskog rasta i ona doprinosi
rastu poveanjem produktivnosti.
Nova tehnologija ini osnovu tehnolokog napretka, a tehnoloki napredak je
najvanija osnova odrivog ekonomskog razvoja. Nova tehnologija odreuje
smer, brzinu i frekvenciju tehnolokog napretka, a rezultat je inovativnost
procesa. Inovativnost u stratekom znaenju kao strategijski nain ostvarivanja
konkurentske prednosti sveobuhvatno predstavlja stepen uvoenja ne samo
novih tehnologija ve i novih proizvoda - usluga, novih procesa, pristup
5

marketingu, novom nainu obuke ili organizacije. Pretpostavke - osobine nove visoke tehnologije su ekonomija obima, visoka akumulativnost, segmentacija
trita, nepredvidivi krai ivotni ciklus proizvoda, fleksibilnost i sl., dok
implementacija visoke tehnologije ima za rezultat sledee efekte:

vei prinos preduzeima sklonim promenama;

podizanje kvaliteta;
efikasnost sistema;
visoka dodatna vrednost u proizvodima;
smanjenje trokova i dr.

Dakle, za ekonomski rast preduzea, inovativne-informativne tehnologije imaju

izuzetan znaaj, jer omoguavaju stvaranje novih proizvoda i usluga, a time se
postie brzina, fleksibilnost i povezanost sa korisnicima.
Polazei od toga da je tehnologija procesa rada u poti isto to i vrenje usluga,
znaaj uvoenja novih tehnologija za formulisanje strategija je veoma bitan. Bez
inovativne tehnologije nema uslova za sticanje konkurentske prednosti, a
tehnologija se mora posmatrati kao deo poslovne konkurentske strategije
zasnovane na vremenu i znanju.
Moemo rei da je danas jo uvek ukupno organizovanje i delovanje Pote, u
veini zemalja sveta, u potpunosti podreeno pruanju tradicionalnih usluga,
odnosno univerzalne potanske usluge kao glavnog reprezenta. Misija javne
slube i zadovoljenje opteg interesa, koji lei u osnovi koncepta univerzalne
potanske usluge, sistematski su ugraeni u sve pore potanskog sistema i
predstavljaju
hipoteku prolosti koja je glavna prepreka procesu
komercijalizacije Pote.
U radu se ukazuje na sutinu i znaaj implementacije novih tehnologija u poti.
One predstavljaju osnovu budueg poslovanja pote i ukljuivanje u
meunarodnu i uopte poslovnu praksu zasnovanu na trinoj orijentaciji.

1. POJAM I ZNAAJ INFORMACIONO-KOMUNIKACIONIH

TEHNOLOGIJA
Nemojte se pitati ta informaciona tehnologija moe da uradi za Vas, nego ta je
to to Vi moete da uradite za informacionu tehnologiju.
Dananje drutvo evoluira u informaciono drutvo. Tine tehnologija postaje alat u
slubi informacije, a informacija znanje, mo i novac. Brzina i uspenost
primene informacione tehnologije e postati osnovni faktor snage i upotrebne
vrednosti dananjih menadera.
Razvoj telekomunikacija i informatike (komunikaciono informatike tehnologije),
kao osnova nove tehnoloko-ekonomske paradigme oznaava prekretnicu i u
razvoju pote. To je moda i jedini uslov kako bi sadanji javni operator mogao
uspeno da se nosi sa konkurencijom posebno u uslovima globalizacije trita.
Ako se prouava uticaj tehnologije na privredu i drutvo moe se videti da
postoje tzv. generike tehnologije koje im menjaju strukturu. To su takozvane
visoke tehnologije, a pre svih informacione tehnologije. Pod informacionim
tehnologijama podrazumevamo sistem koji obuhvata raunarske i komunikacione
ureaje, i sva znanja i metode koje su potrebne za njihovu primenu.1 Sistem
informacionih tehnologija obuhvata:

mikroelektroniku;
raunarstvo i
telekomunikacije.

Zadatak im je obrada, prenos i kontrola informacija.

Informaciona tehnologija ini osnovu novog tehno - ekonomskog razvoja. Ona
utie na razvoj privrede i drutva vie nego bilo koji tip tehnologije do sada.
Kvalitetna i brza obrada informacija neophodna je svim delatnostima kako
privrede tako i drutva.
Informaciono drutvo je novi kvalitativni korak u razvoju drutvenog ivota. Ono
je okarakterisano eksplozivnim rastom korienja novih kapaciteta koje
omoguavaju informacione tehnologije. Informaciono drutvo je postindustrijski
privredni i drutveni oblik u kome korienje informacija i znanja ima centralnu
ulogu i ini stalno rastui udeo u drutvenom proizvodu.
Struktura promena sa industrijskog na informaciono drutvo je, osim toga,
praena enormnim ubrzanjem tehnolokih promena: smanjenje prostorno
vremenskih ogranienja, internacionalizacija trita (globalizacija) i zaotravanje
globalne utekmice, ostavljaju posledice na sve privredne grane i vode novoj
preraspodeli na privrednom planu.
1 Mr

Mladen Radivojevi, Osnove informatike, Banja Luka, 2002.god.

Tranzicijom iz industrijskog u informaciono drutvo dramatino su izmenjeni

uloga i funkcija informacije. Danas informacija predstavlja jedno od najvrednijih
ekonomskih dobara, a razvoj informacionog drutva proizveo je - zajedno sa
novom ekonomijom kako jednu novu, globalnu tehniku infrastrukturu, tako i
industrijski jedinstvenu strukturu moi.
Informaciono drutvo, ije domete i pogodnosti, su ve u veoma poodmakloj fazi
uspele da realizuju i koriste zemlje razvijenog dela sveta, preti da za mnoge
postane neuhvatljiv cilj. Dosad u istoriji civilizacije nezabeleena brzina razvoja
novih, ali i brzina zastarevanja aktuelnih resursa informaciono komunikacionih
tehnologija, sve vie, na prvi pogled, poveava tekoe zemalja u razvoju da
dostignu stepen primene informaciono komunikacionih tehnologija u razvijenim
zemljama. Ali, jedna karakteristika informaciono komunikacionih tehnologija daje
veliku i realnu ansu nerazvijenim zemljama, a to je osobina da ne zahtevaju
dosledni i postepeni kontinuitet u primeni, ve diskretnou svojih hardverskosoftverskih reenja omoguavaju iznenadni prikljuak na bilo kom nivou primene,
ak i na samom vrhu. Koristei ovu osobinu skokovitosti u karakteru
informaciono komunikacionih tehnologija, nerazvijene zemlje imaju ansu da se
u relativno kratkom vremenu, prikljue, prvenstveno na svetsko trite koje je ve
sada dominantno elektronski upravljano.
Potpisivanjem Sporazuma o planu razvoja informacionog drutva Jugoistone
Evrope u okviru inicijative za Jugoistonu Evropu - Pakt za stabilnost, nae
zemlje se vrsto opredeljuju, pojedinano i kao region, za put ispravnog smera i
tendencija, za put kojim idu zemlje Evropske unije i zemlje kandidati za Evropsku
uniju, to e omoguiti da transformacija drutva u naim zemljama u
informaciono drutvo bude praena minimalnim rizicima od devijacija na tom
putu.

1.1. Informaciono-komunikacione tehnologije

Informacione tehnologije su donele mnoge promene u svim oblastima ivota i
rada. One su otvorile nove mogunosti da ljudi meusobno komuniciraju i da se
poslovanje preduzea vodi na drugaiji nain. Trite usluga je postalo podeljeno
i obogaeno novim atraktivnijim uslugama.
Pod informacionim tehnologijama podrazumevaju se razliiti elementi i vetine za
stvaranje, uvanje i prenoenje informacija. Njihov najvaniji elemt su raunari.
One znaajno utiu na moderno drutvo pa se kae da ivimo u informatikom
dobu. Poslovne organizacije ih koriste za:

poboljanje kvaliteta proizvoda i usluga;

poveanje produktivnosti;
utedu novca i energije i
poveanje profita.

Razvijene zemlje sveta u sadanjem periodu, prevazile su tzv. industrijsko i

postindustrijsko drutvo i sada su ule u informaciono drutvo. U takvom drutvu
informacione tehnologije uestvuju sa 90% u ukupnim visokim tehnologijama. U
sredstva informacione tehnologije koja predstavljaju osnovu informacionih
sistema ubrajaju se:

raunarski sistem (od linih do super raunara),

kompletan sistemski i aplikativni softver,
periferni ureaji (optiki itai, skeneri, digitalne kamere, multimedije i sl.)
komunikacioni sistemi (oprema, ureaji i mree).

Upotrebom najsavremenije opreme, ljudskog znanja i iskustva, razvijen je niz

ureaja i programskih paketa koji nalaze primenu u :

projektovanju, voenju i upravljanju proizvodnim procesima (CAD/CAM),

automatizaciji softverskog ininjeringa (CASE),
automatizaciji kancelarijskog poslovanja (e-Uprava),
softverskim i komunikacionim sistemima za potrebe elektronske razmene
podataka (EDI INTERNET),
podrci odluivanju (DSS, GDSS).

Najnovije informacione tehnologije kao deo visoke tehnologije dovode do

preorijentacije proizvodne moi sa neobnovljivih resursa na obnovljive resurse.
Informacione tehnologije imaju sledea obeleja:

visoku nauno istraivaku i obrazovnu intenzivnost,

malu potronju sirovina i repromaterijala po jedinici proizvoda,
mali utroak energije u proizvodnji i eksploataciji,
zanemarljiv (veoma mali) stepen zagaenja ivotne sredine.

Povratni uticaj i posledice primene informacionih tehnologija su sutinske. Utiu

na razvoj svakog pojedinog subjekta, privredne grane, regije pa i itavih zemalja
i kontinenata. Razvoj informacionih tehnologija dovodi do svog daljeg ubrzanja u
razvoju. Najznaajnije posledice takvog razvoja su:
- Na mikro planu:

poveanje produktivnosti i ekonominosti rada,

poveanje kvaliteta proizvoda i konkurentnosti proizvoaa,
smanjenje trokova i poveanje kvaliteta proizvodnje,
smanjenje broja proizvodnih faza,
izmena strukture trokova proizvodnje,
razvoj novih pristupa upravljanju procesom proizvodnje,
oslobaanje oveka od manuelnog rada.

- Na makro planu:

razvoj novih industrijskih grana baziranih na informacionim tehnologijama,

regionalno prestruktuiranje svetske privrede,
vienacionalno okupljanje oko kompletnih programa tehnolokog razvoja,
velika ulaganja u nauno istraivaki rad.

Iz ovog se moe videti da je ogroman znaaj razvoja informacionih tehnologija za

svaki subjekt, regiju, zemlju pa i kontinent. U razvijenim zemljama sveta u razvoj
informacionog sektora aktivno se ukljuuju vlade, javne slube i institucije. Sve to
dovodi do optimalne politike tehnolokog razvoja s posebnim akcentom na razvoj
informacionog sektora i informacionih tehnologija.
Spajanjem mikroelektronike, komunikacione i raunarske tehnologije nastaje
nova tzv. informaciona tehnologija. Nastala je pedesetih godina pojavom prvih
komercijalnih raunara.

1.1.1.Mikroelektronska tehnologija
Ocnovu ove tehnologije ine: tranzistori, diode, kondenzatori i otpornici. U
poetku su se sve ove komponente proizvodile posebno a poetkom ezdesetih
godina XX veka poinju se povezivati u elektronska kola. Sada se elektronska
kola proizvode na veoma veoma maloj silicijumskoj ploici. U literaturi ih jo
nazivaju i elektronska kola ili krugovi. U zavisnosti od naina povezivanja i broja
povezanih elemenata integrisana kola mogu obavljati funkciju memorisanja ili
upravljanja. Integrisana kola (ili kako ih jo popularno nazivaju ipovi) dele se
na: memorijske ipove i procesorske ipove.
Procesorski ipovi (mikroprocesor) su ipovi koji se koriste za obradu podataka.
U zavisnosti gde se koriste mogu biti:
-

centralni procesor,
matematiki procesor,
videoprocesor
komunikacioni procesor itd.

Memorijski ipovi su konstruisani tako da mogu da zapamte podatke i/ili

programe. U osnovi postoje dva tipa ovih ipova ROM i RAM. ROM memorija
koja se samo ita (rad only memory), RAM (random access memoy) memorija
sa sluajnim pristupom.
Razvoj mikroelektronike kree se u smeru sve manjih i brih komponenti. Pri
tome e se koristiti odgovarajui fiziki procesi i fenomeni. Ovakav razvoj ima
svoje prirodne granice i smanjenje mikroelektronskih komponenti nee ii u
nedogled. Reenje se oekuje u dostignuima biotehnologije (bioipova).

10

1.1.2. Komunikaciona tehnologija

Ova tehnologija spada u najstarije informacione tehnologije. Komunikacije meu
ljudima postoje od same pojave ljudskog drutva. Komunikacija je poela gestom
i vatrom, nastavljena svetlosnim signalima, Morzeovom azbukom, telefonom. U
poslednje vreme komunikacije meu ljudima idu preko satelita, koaksijalnih
kablova i optikih vlakana. Iako su informacije nematerijalne jo uvek se vezuju
za neki fiziki medij. Danas postoje mediji na koje se mogu skladititi velike
koliine informacija, obraivati ih i prenositi na daljinu.
Kada su se informacije poele prikazivati pomou ogranienog broj znakova
dolo je do odreenih gubitaka karakteristika, npr. boje glasa, naglaska i slino.
Kompletna mikroelektronika opredelila se za digitalizaciju informacija uz upotrebu
samo dva razliita znaka 1 i 0. Fiziki se ovi znakovi realizuju kao dve razliite
vrednosti elektrinog napona.
Informacije se danas prenose na daljinu na osnovu prinudnog oscilovanja
nosioca informacija i ritmu informacija. Ako se eli preneti vea koliina
informacija u jedinici vremena, potrebna je i vea frekvencija nosioca informacija.
U poslednje vreme dolazi do uvoenja optikih vlakana u sisteme za prenos
informacija. Ako se promatraju klasine telefonske linije graene od bakarnih
kablova i optika vlakna, moe se videti da optika vlakna imaju znatne prednosti
na kodiranju, ne zahtevaju repetitore, zamena kablova je rea i jeftinija, nisu
podloni umovima, veeg su kapaciteta i slino. Kraj ovog veka obeleava
zamena klasine telefonije optikim vlaknima. Optika vlakna e i u komunikaciji
izmeu kontinenata istisnuti satelitske veze. Vei kapacitet optikih kablova
omoguie direktno lokalno povezivanje ulaznih i izlaznih ureaja raunara, a
samim tim e lokalne mree u potpunosti nestati.

1.1.3. Raunarska tehnologija

Ako se posmatra vreme nastanka vidi se da je raunarska tehnologija starija od
mikroelektronike a mlaa od komunikacione tehnologije. U ovu tehnologiju
spada:

projektovanje i analiza raunarskih sistema;

proizvodnja softvera; prikupljanje i ifriranje podataka;
prezentovanje informacija itd.

Razvoj raunarske tehnologije poeo je pojavom raunaljke (abakusa) a vrhunac

doiveo pojavom raunara etvrte generacije. Raunari se prevashodno koriste
za obavljanje numerikih izraunavanja, a svoju ekspanziju su doiveli
zahvaljujui obradi nenumerikih podataka. Postoje oblasti u kojima su raunari
ja uvek delimino ili ak u potpunosti nemoni. To su pre svega itanje teksta,
prevoenje s jednog jezika na drugi i slino.

11

Nove arhitekture raunara i poboljanje njihovih performansi ogleda se preko

super raunara. Radei sa njima dolo se do saznanja koja e biti osnov
projekta pete, este i sedme generacije raunara.
U procesu razvoja svake drave i nastojanja da se priblii novim uslovima rada i
ivljenja, redosled stratekih poteza bi se kretao od stavljanja Intreneta na vrh
prioriteta (pristup, koritenje i raspoloivost), preko stavljanja korisnika u centar
panje (da korisnici mogu kljune usluge koristiti putem raunara, interaktivne
digitalne televizije ili mobilne telefonije), do fokusiranja na iroku raspoloivost
mrea, posveujui panju sigurnosti mrea i informacija.

2. RAUNARSKE MREE
U poslednje vreme raunari postaju sve jeftiniji i bri, tako da se sam po sebi
namee zahtev za njihovo povezivanje. Povezivanjem raunara formiraju se
mree koje omoguavaju komunikaciju izmeu korisnika i bilo kojeg raunara u
mrei. Nove tehnologije u satelitskim komunikacijama, kvalitetniji prenosni mediji
(optiki kablovi), digitalne komunikacije, kao i novi meunarodni standardi,
omoguili su iru primenu i izgradnju mrea u celom svetu.
U mreama se vri prenos digitalno kodiranih informacija, koje se alju preko
prenosnog medija. Tako kodirane informacije razumljive su personalnim
raunarima ili terminalima. Prenosni medij je nosilac informacija od jednog do
drugog raunara. Za to se obino koristi telefonska linija, optiki kabl ili
mikrotalasni radio link. Podaci i informacije koji se prenose (brojevi, slova ili
specijalni znaci) predstavljeni su u raunaru u obliku nula i jedinica, a u
raunarskim komunikacijama predstavljeni su promenama u elektrinoj struji ili
naponu. Brojni sistem koji se koristi kod raunara je sa osnovom 2 i naziva se
binarni brojni sistem. Svi podaci i sve informacije se kodiraju pomou jedinica i
nula. Za kodiranje danas se u svetu najvie koristi ASCII kod (American
Standard Code for Information Interchange). Kodirani podaci mogu se prenositi
preko jedne linije u serijama (serijski prenos), ili preko vie linija odjednom
(paralelni prenos).
Raunarska mrea je sistem koji se sastoji od skupa raunarskih hardverskih
komponenti, meusobno povezanih komunikacionom opremom (opremom za
povezivanje) preko komunikacionog kanala
i snabdeven odgovarajuim
softverom kojim se ostvaruje kontrola funkcionisanja sistema tako da je
omoguen prenos podataka razliitih tipova, kao i zajedniko korienje nekog
ureaja.
Pod raunarskom mreom podrazumevamo skup meusobno povezanih
raunaran i ostalih perifernih ureaja.2 Svi raunari ili inteligentni ureaji koji
2 Mr

Mladen Radivojevi, Osnove informatike, Banja Luka, 2002.god.

12

mogu da komuniciraju sa ostalim ureajima u mrei nazivaju se mreni vorovi.

Komunikacija izmeu mrenih vorova obavlja se razmenom paketa programa i
podataka. Podaci i programi izmeu mrenih vorova prenose se preko
prenosnog medijuma. Pod prenosnim medijumom podrazumevamo: koaksijalne
kablove, optike kablove i sl. U zavisnosti od prostora na kom su locirane
raunarske mree moemo podeliti na:

LAN - Lokalne raunarske mree (Local Area Network), a pokrivaju

relativno mali prostor jednog preduzea ili ustanove;
MAN - Gradske raunarske mree (Metropoliten Area Network) na
podruju grada ili velike kompanije;
WAN - Globalne raunarske mree (Wide Area Network) pokrivaju velike
geografske prostore, podruja jedne ili vie drava, kontinenata ili celog
sveta (Internet).3

2.1. Topologija mree

Topologija mree predstavlja nain na koji su povezane meu sobom razliite
komponente mree, i nain na koji reaguju. Radi jednostavnosti, ne razlikujemo
fizike od logikih topologija. Razliite topologije razlikuju se prema osnovnoj
ceni (koliko se ulae u specifian oblik povezivanja vorova u mreu), ceni
komunikacije (koliko je vreme potrebno za prenos poruke od jednog do drugog
vora pri tom specifinom obliku povezivanja), i pouzdanosti tj. mogunosti
prenosa podataka u sluaju otkaza nekog vora ili veze.
Razlikuju se etiri glavna tipa topologije mree:
zvezda,
magistrala,
prsten, i
opta grafoidna topologija (potpuna ili delimina povezanost).
Jedna velika mrea sastoji se od velikog broja meusobno povezanih malih
mrea, od kojih svaka ima sopstvenu topologiju. Velika mrea e, dakle, imati
razliite komponente sa razliitim topologijama, ali e takoe imati i jednu optu
(generalnu) topologiju koja e biti ili zvezda, ili magistrala, ili prsten.)
Mrea sa topologijom magistrale povezuje svoje komponente jednim istim
kablom i informacija se istovremeno raznosi svim primaocima. Preuzima se
samo na odredinim mestima. Za ovaj tip mree tipino je korienje
koaksijalnog kabla. Saobraaj se odvija u oba smera, pa pri veem opterenju
moe da doe do sudaranja poslatih paketa ili zaguenja kanala.

3 Mr

Mladen Radivojevi, Osnove informatike, Banja Luka, 2002.god.

13

Magistrala

U zvezdastoj mrei, svi uesnici su povezani u jednu istu centralnu taku (vorraunar ili drugi ureaj) a informacija putuje od poiljaoca (emitera) prema
primaocu iskljuivo preko te centralne take. Cena uspostavljanja mree je niska
kao i cena komunikacije, ali je zaguenje u centralnom voru esto. Zato se
obino na nivou centralnog vora postavlja komutator (svi).

Zvezda

I mrea sa topologijom prstena ima sve svoje komponente na istom kablu, ali
taj kabl nema krajeve. ta vie, informacija se kree samo u jednom, strogo
odreenom pravcu. Ukoliko neki od vorova mree sa topologijom prstena
otkae, to nee uticati na funkcionisanje ostatka mree. Meutim, otkaz na
komunikacionom kanalu rezultuje potpunim prekidom mrenog saobraaja.

14

Prsten

U mrei sa topologijom potpune povezanosti svaki vor poseduje posebnu

vezu sa svakim od preostalih vorova. Koristi se samo kod sasvim malih mrea i
to iz razloga pouzdanosti jer redundansa smanjuje osetljivost na padove u mrei.
Varijante topologije potpune povezanosti su topologije delimine povezanosti u
kojima neke od veza izmeu vorova izostaju, iz bilo kojih razloga.

Potpuna povezanost

15

2.2 Mreni softver

Sama mrea ne moe niemu da poslui bez odreene inteligencije koja e joj
omoguiti da funkcionie. Ulogu te inteligencije ima mreni softver.
Mreni softver koji omoguuje korienje razliitih mrenih ureaja, npr. modema
ili kontrolora, jeste mreni softver niskog nivoa. Pored njega, postoji i sofisticirani
softver koji prua razliite usluge i servise korisnicima na mrei, kao to je slanje
i prijem elektronske pote, pregledanje Weba i sl. To je mreni softver visokog
nivoa.
Softver niskog nivoa - obezbeuje predstavljanje informacije na nain na koji
se moe preneti na odreeni hardver prema kome je upuena. Korisnik raunara
nikada ne koristi ovaj softver direktno, u optem sluaju on nije ni svestan da taj
softver postoji. Ova vrsta softvera nalazi se u jezgru operativnog sistema
raunara, uglavnom u obliku upravljaa perifernim ureajima, tzv. drajvera. On
upravlja raunarskim hardverom i komunikacionom opremom.
Mreni (serverski) operativni sistemi - vrsta softvera koja omoguuje
funkcionisanje raunarske mree u klijent-server okruenju.
Softver visokog nivoa - softver koji u obliku mrenih usluga eksplicitno koristi
krajnji korisnik. Na primer:

Web navigatori
softver za elektronsku potu
pretraivake maine, itd.

2.3. Komunikacioni protokoli

Da bi komponente jedne raunarske mree mogle da se povezuju i funkcioniu u
okviru te mree, neophodno je da zadovolje skup zahteva i pravila koji se
nazivaju protokoli. Protokoli se odnose na standarde za umreavanje na
razliitim nivoima, od fizikog nivoa koji je odgovoran za mehanike i elektronske
aspekte prenosa bitova, do aplikativnog nivoa odgovornog za komunikaciju meu
korisnicima (elektronska pota, distribuirane baze podataka, itd.) Jedan skup
meunarodnih (ISO) standarda koji definie nain povezivanja raunarskog
hardvera i komunikacione opreme jeste 7-nivoski OSI model (OSI - Open System
Interconnection model).
Model povezivanja raunara koji se danas najvie koristi jeste TCP/IP
(Transmission Control Protocol / Internet Protocol). Koristi se za uspostavljanje
veze sa Internet mreom.

16

2.4. Osnovni mreni ureaji

Modem je ureaj koji digitalne signale iz raunara i terminala modulie i

pretvara u analogni oblik koji je pogodan za prenos postojeim
komunikacionim sredstvima (npr. telefonska mrea, radio relejni sistemi,
optiki kablovi).
Repetitor (repeater) slui da povee dva ili vie homogenih segmenata
mree, odnosno segmenata koji su kompatibilni na nivou karakteristika
signala koji se prostiru po medijumu za prenos. Repetitor za medijum
realizovan sa uporednim paricama (twisted pair), nazivaju se jo i hubovi
(hub).
Most (bridge) je ureaj koji povezuje mree na sloju linka i kontrolie tok
podataka, upravlja grekama prenosa, obezbeuje fiziko adresiranje i
upravlja pristupom fizikom medijumu. Mostovi omoguavaju podelu
velikih mrea u manje jedinice ime se postie smanjenje saobraaja po
segmentima mree i tetno delovanje greaka na mrei, poveanje broja
ureaja koji meusobno mogu da komuniciraju na jednom segmentu
mree i na veoj udaljenosti koritenjem razliitih tipova prenosnih medija.
Ruter (router) povezuje mree na sloju mree OSI modela i slui za
odreivanje optimalnog puta i prenos podataka izmeu izvorita i
odredita.
Komutator (swich) je ureaj koji je osnova novog koncepta povezivanja
raunarskih mrea komutacionih mrea (switched networks). LAN
komutatori proiruju propusni opseg i redukuju preoptereenje mrea sa
deljenim medijumom, i na taj nain na kimi raunarske mree stvaraju
uslove koje zahtevaju servisi sa velikim protokom podataka. Komutatori
imaju sposobnost da nadgledaju saobraaj i izraunavaju tabele adresa
to im omoguava da usmeravaju pakete direktno do porta u okviru LAN-a

2.5. Prednosti i nedostatci raunarskih mrea

Raunarske mree, u odnosu na pojedinane, nepovezane raunare, imaju
sledee prednosti;

Bolje iskoritenje resursa sistema (diskova, tampaa, jedinica za zatitu

podataka, plotera, fajlova i slino);
Manji trokovi prilikom nabavke opreme (nije potrebno kupovati toliko
diskova, tampaa, plotera i slino);
Centralizacija i obezbeenje podataka Kod sistema kao to je vojska,
pota ili vee finansijske organizacije bitno je da su podaci centralizovani
zbog lakeg uvanja;
Olakane komunikacije meu korisnicima pojednostavljena je razmena
poruka i fajlova meu pojedinim korisnicima, to doprinosi boljoj
koordinaciji rada.

17

Nedostaci raunarskih mrea:

Laka ranjivost mree po pitanju sigurnosti podataka Zbog duine

kablova postoji mogunost nelegalnog prikljuivanja na mreu i krae
sistemskog vremena i podataka sa diskova;
Mogui ei kvarovi i ispadi mree zbog oteenja kablova.

2.6. Internet
U globalnu raunarsku mreu spada Internet. Internet je globalna mrea
kompjutera svih tipova i veliina pa se zbog toga esto naziva "mrea svih
mrea" jer u sebi integrie hiljade razliitih raunarskih mrea irom sveta koje
koriste iste tehnike standarade da bi meusobno mogle komunicirati. Ako se uz
pomo svog kunog kompjutera, modema, telefonske linije i Internet provajdera
prikljuite na tu mrezu i vi postajete deo Interneta.

2.6.1.Istorijat Interneta
Pretea Internat je ARPANET - projekat Ministarstva odbrane SAD-a realizovan
ezedesetih godina i namenjen vojnim potrebama. Kasnije mrea povezanih
raunara postaje igraka za naunike, a danas predstavlja desetine miliona
kompjutera irom zemljine kugle povezanih u jednu jedinstvenu mreu. Internet
nije vlasnistvo ni jedne kompanije pojedinano ve predstavlja jednu otvorenu
informatiku mreu. Svakog dana mrea se iri ukljuenjem novih kompjutera i
kompjuterskih mrea. Ideja Interneta je proistekla iz ideje lokalnih kompjuterskih
mreza u pojedinanim kompanijama koje su omoguavale delenje resursa i
razmenu fajlova i pote u okviru jedne organizacije. Ovaj koncept je jednostavno
proiren na citav svet.
Brzina Interneta povecava se iz dana u dan. Sa nekadanjih 64 Kb/s. danas u
razvijenim zemljama sveta dostie 45 MB/s, a eksperimentie se sa 2 Gb/s.
Ne postoji centralna vlast koja upravlja Internetom. Uee u radu Interneta
zasnovano je na slobodnoj i kooperativnoj osnovi uz obavezu jedino potovanja
tehnikih standarda kako bio se uspostavilo prisustvo na mrei. Internet drutvo
("Internet Society") u Fairfax-u, Virginia USA igra vanu ulogu i postavlja tehnike
standarde. Ova organizacija ostvaruje vezu izmeu, sa jedne strane vlada
(oficijalnih ustanova u pojedinim zemljama) a sa druge strane sa nevladinim
institucijama kao to su univerziteti i kompanije.
Vrlo je teko danas dati tanu procenu koliki je broj korisnika Interneta, ali veina
eksperata se slaze da je to cifra oko 200 miliona korisnika.
Faktori koji utiiu na tako veliki broj korisnika Interneta su:

Prijateljski raspoloen softver za korienje Interneta - Razvoj tehnologije

zamenio je komande znane samo kompjuterskim ekspertima sa prijateljski

18

raspoloenim, na ikonama zasnovanim komandama razumljivim i

pojedincima koji nemaju posebna znanja iz oblasti tehnologije.
Univerzalni pristup - Veliki broj kompanija irom sveta nude on-line pristup
Internetu sa bilo koje lokacije gde postoji telefonska linija.
Niski trokovi - Stalno smanjivanje trokova pristupa Internetu omoguuje
korienje Interneta od strane sve vee populacije pojedinaca.
Poveanje koristi - Sve je vei broj informacija dostupnih putem Interneta
koje su korisne ili su zabavne.
Mali trokovi - Korienje Interneta od strane kompanija za obavljanje
poslovnih transakcija sve je ee zbog brzine i malih trokova.
Publika - Neprestano poveanje broja korisnika Interneta, broja provajdera
i kompanija koje posluju putem Interneta.
Presti - Veliki broj kompanija i pojedinaca iz razloga to ne smeju sebi
dozvoliti tehnoloko zaostajanje u odnosu na konkurenciju pojavljuju se na
Internetu.

Posle svega ve reenog mogli bi da definiemo Internet kao globalni

komunikacioni sistem meusobno povezanih kompjuterskih mrea
namenjen razmeni informacija svih oblika.
Internet je globalni komunikacioni sistem iz prostog razloga to obuhvata itavu
planetu, i iz najmanjeg mesta u jednoj zemlji mogue je uspostaviti komunikaciju
za nekoliko sekundi sa osobom koja se nalazi na potpuno drugom kraju planete.
Vano je ukazati da se radi o dobro organizovanom sistemu zasnovanom na
tehnikim standardima.
Meusobna povezanost razliitih kompjuterskih mrea mogua je iz razloga
korienja istog protokola (TSP) za pristup i razmenu podataka na mrei.
Internet kao globalni komunikacioni sistem namenjen je razmeni informacija
zaista svih oblika (tekstualnih, grafikih, zvunih, i video).

2.6.2. Servisi Interneta

ta nudi Internet. Danas Internet nudi gotovo sve. Veliki broj biblioteka, novina,
asopisa, arhiva, meunarodnih nevladinih organizacija, ministarstava,
ambasada, fakulteta, instituta, itd. Pomalo neverovatno zvui, ali gotovo
celekopuno planetarno znanje slilo se u jednu kompjutersku mreu - Internet.
Ako se prikljuite na Internet, biete u mogunosti da razmenite elektronsku
potu sa nekim od vie desetina miliona ljudi koji su prikljueni na Internet, sa
bilo kog kraja zemljine kugle. Biete u mogunosti da koristite gotovo
neograniene Internet resurse. Teorijski biete u stanju da na va kompjuter
prenesete milione stranica teksta o temama koje vas zanimaju i komunicirate sa
hiljadama ljudi koji imaju slina interesovanja kao i vi.

19

Pojedinac koji preko svog kompjutera na poslu ili preko onog kod kue se ukljui
u globalnu kompjutersku mreu moe:

Razmenjivati elektronsku potu (e-mail) sa bilo kojim korisnikom Interneta

na bilo kojoj lokaciji na planeti;
Uestvovati u offline (indirektnim, ne u realnom vremenu) diskusijama
putem elektronske pote sa velikim grupama pojedinaca zainteresovanim
za slina pitanja putem "mailing list-a" i "News Group-a";
Uestvovati u online (direktne, u realnom vremenu) diskusijama sa veom
grupom pojedinaca koji koriste "Internet Relay Chat" funkciju;
Ulogovati se na udaljeni kompjuter koristec "Telnet" funkciju;
Preuzimati fajlove (Download files) sa udaljenih WEB prezentacija ili
raunara i ostavljati fajlove (Upload files) na udaljene WEB prezentacije ili
raunara uz pomo FTP (File Transfer Protocol) funkcije. Ti fajlovi mogu
biti tekstualni, grafiki, zvuni ili video);
itati kompleksne dokumente koristei "Hypertext" (kliknuvi na osvetljeni
deo teksta ili sliku na ekranu korisnik automatski odlazi na drugi domen
drugu WEB prezentaciju. Nelinearno itanje dokumenata korienjem
hijerarhijske strukture omoguuje korisniku brz dolazak do eljenih
informacija, odnosno dokumenata; i
itati multimedijalne dokumente koji se nalaze na WWW-u ("World Wide
Web-u") koji sadrze tekst, grafiku, zvuk i video korienjem inteligentnih
itaa WEB prezentacija, programa kao to su Netscape, ili Explorer.

E Poslovanje
Elektronsko poslovanje predstavlja kombinaciju postojeih i novih tehnologija na
nain koji omoguava poslovnim subjektima da meusobne transakcije
razmenjuju na odgovarajui opte prihvatljiv i razumljiv nain.4 Elektronska pota
(e-mail), World Wide Web (WWW) i elektronska razmena podataka (EDI) su
najznaajnije tehnologije elektronskog poslovanja. EDI predstavlja nunu
podlogu za automatsku razmenu podataka velikog obima i uvoenje tehnika
modernog menadmenta.
Termin elektronsko poslovanje uveden je poslednjih godina da bi obuhvatio
moderne poslovne tehnologije koje se odnose na potrebu da proizvoai, trgovci
i potroai smanje trokove poslovanja prilikom poboljanja kvaliteta dobara i
usluga i poveanja brzine isporuke. Ovakav vid poslovanja je promenio nain na
koji poslovni subjekti obavljaju svoje aktivnosti. Elektronsko poslovanje daje
mnoge prednosti javnom i privatnom sektoru da na najbolji mogui nain iskoristi
tehnologiju elektronske razmene podataka.
Elektronsko poslovanje, zasnovano na principu raunar raunar (maina
maina) stvara ogromnu koliinu informacija koje je neophodno prenositi izmeu

PTT SAOBRAAJ, Struni asopis zajednice PTT, Beograd 4/1998. god.

20

uesnika u lancu od sklapanja ugovora do konane isplate. Prodavci, kupci,

carinski organi, banke, pediteri, i drugi stvaraju prenos, primaju, procesiraju,
proveravaju, ispravljaju i skladite ogroman broj informacija o robi, uslugama i
novcu u prometu. Menaderi su vrlo svesni znaaja primene meunarodnih
standarda ime potvruju svoju sposobnost za uee u razmeni roba i usluga
na globalnom tritu.
Korisnik moe biti svako: dravni organi, firme, razliite vrste i nivoi obrazovnih
institucija, instituti ali i pojedinci. Svi oni imaju mogunost da se na osnovu
razvijene informacione infrastrukture ukljue u razmenu poslovnih informacija
korienjem elektronske pote, faksa, preko raunara ili EDI-a. EDI koji je deo
elektronskog poslovanja, predstavlja elektronsko kretanje podataka izmeu
poslovnih subjekata u obliku strukturiranih, raunski procesiranih i formatizovanih
podataka koji se mogu transformisati bez ponovne dodele kljua iz raunara koji
podrava poslovnu aplikaciju na jednoj strani u raunar koji podrava poslovnu
aplikaciju na drugoj strani.5
Uvoenje EDI tehnologije u poslovanje zahteva etiri grupe faktora koji
neposredno utiu na njegovu primenu:
1.
2.
3.
4.

tehnoloki faktori,
infrastruktura,
organizacija rada,
organizacija rada u okruenju

Postoje etiri razliite kategorije elektronskog poslovanja koje definiu vezu

izmeu poslovanja korisnika i javnog sektora. Te kategorije ukljuuju:

posao-posao,
posao korisnik,
javni sektor posao i
javni sektor graanin.

E Poslovanje je pojmovno mnogo ire i sem fokusiranja na transakciju ono

potencira koritenje mree u kombinaciji sa ostalim mrenim tehnologijama i
formama elektronske komunikacije sa ciljem da omogui bilo koji oblik
poslovanja.
Umesto klasinih kanala marketinga i distribucije, danas se koristi termin mrea.
Mrea se sastoji od entiteta, koji su vorovi mree i njihovih meusobnih veza. Iz
mrene perspektive E Poslovanje omoguava da se povee znatno vei broj
entiteta i da se izmeu njih uspostave razliite konekcije koje pre nije bilo
mogue ostvariti.
5 PTT

SAOBRAAJ, Struni asopis zajednice PTT, Beograd 4/1998. god.

21

WWW-u - World Wide Web, ili jednostavno WWW najnoviji je informacioni servis
na Internetu. On se tek pojavio 1993. godine da bi danas sa vie desetina
miliona WWW stranica predstavljao sinonim za Internet. Prve dve reci "World
Wide" oznaavaju svetsku mreu kompjutera, odnosno da obuhvata itavu
planetu, to jest da je globalni sistem, a poslednja re "Web" oznaava mreu (u
orginalnom prevodu paukovu mreu), odnosno elktronsku prezentaciju.
Slobodnim prevodom mogli bi rei da je World Wide Web grupa elektronskih
prezentacija dostupnih na svetskoj kompjuterskoj mrei - Internetu.
Web - elektronska prezentacija bazirana je na tehnologiji poznatoj kao hipertekst.
Hipertekst omoguuje da dokument linkovima bude povezan sa neogranienim
brojem drugih dokumenata koji mogu sadrati tekst, sliku, zvuk, video, ili bilo ta
drugo na bilo kom drugom kompjuteru irom Interneta. Ova tehnologija praktino
vam omoguuje da kliknuvi miem na link u jednom dokumentu doemo do
nekog drugog dokumenta, i tako redom, bez obzira na kom se, od vie miliona
kompjutera povezanih u svetsku kompjutersku mreu, taj dokument nalazi.
Ulaskom u prvu WEB prezentaciju vi ste se nali u cyberspace-u meu vie
desetina miliona stranica teksta, slika, i drugih multimedijalnih sadraja, bez
obzira na kom se mestu na zemaljskoj kugli oni nalaze. Worl Wide Web je danas
najmoniji i najfleksibilniji Internet navigacioni sistem koji postoji.
Da bi koristili WWW neophodno je da na svom raunaru imate instaliran softver
za itanje WWW prezentacija. To danas nije nikakav problem jer se mnogi od
ovih softverskih alata dobijaju besplatno, mogu se besplatno preneti sa Interneta
na va raunar. Najpoznatiji su Microsoft Interenet Explorer i Netscape
Navigator, ali postoje i mnogi drugi koji itaju WWW prezentacije sasvim
uspeno.
Primer praenja poiljke sa bar kodom putem Interneta:
Kao primer moe posluiti Fec kompanija, koja koristi bar kod i osmosinformacioni sistem za praenje poiljaka, tzv. Fedeh-ov informacioni sistem
omoguavajui da informacioni tokovi prate fiziki tok robe i usluga u svim
fazama transportno transakcionog lanca du celog puta. To omoguava
upravljanje i kontrolu (uvid) praenja podataka, koji se odnose na obim
saobraaja, kvalitet servisa kao i unapreenje kontrolnog postupka u
celokupnom toku kretanja poiljaka, praenje on-line (tracking and tracing). Time
se poveava stepen sigurnosti prenosa a i prua mogunost preusmeravanja
poiljke u pravcu drugog odredita. Znai, podaci koje nose bar kodovi na
poiljkama koriste se ne samo za njihovo razvrstavanje i praenje ve kao i izvori
informacija za optimalno korienje transportnih sredstava, formiranje baze
podataka i dr. Interesantan je, takoe, primer Federal express-a ( PGV
Expresa), koji zahvaljujui ogromnom Intranetu, omoguava da preko Interneta
prati tok kretanja poiljaka. Informacije o svim poiljkama se unose u raunare
stanica - kroz koje prolaze, te se podaci koncentriu u centralni informacioni
sistem preko Intraneta, a onda se posredstvom Interneta pristupa informacijamaWWW, odnosno FedEx-ovom Web saitu. Na osnovu jedinstvenog
identifikacionog broja koji se dobija prilikom predaje poiljke omoguava se
22

trenutno praenje toka-pozicije poiljaka i kada e stii u odredine destinacije,

odnosno u svakom trenutku se moe saznati njen status i lokacija, nudei usluge
kroz mreu.
Takoe, i DHL koristi sistem za automatizaciju i informatizaciju. Korisnik
telefonom moe dobiti informaciju o poiljci ili preko elektronskog medija.
Korisnik svoju poiljku moe da prati preko Interneta jer je DHL vezan za Internet
preko WWW. Na Internetu informacije se mogu dobiti na HTEP: // WWW. DHL.
Comp/, odnosno korisnik moe pristupiti informacijama DHL uslugama ili
pristupiti vizuelnom razgledanju praenj poiljaka kroz DHL mreu. Mogunosti
na Internetu su: praenje poiljaka, DHL informacije, DHL vesti, komentar
korisnika i dr.
Tako, integratori zahvaljujui efikasnosti rada automatizovanih sistema na
principu bar koda, kao i korienju informatizacije sistema tj. prnje poiljaka
"od vrata do vrata" omoguavaju brzinu usluge, dostupnost, pouzdanost,
obavetenje o prisustvu poiljke, mogunost praenja poiljke i dr.

3. OSNOVI POTANSKOG SAOBRAAJA

3.1. Znaaj i uloga potanskog saobraaja u razvoju drutva
Na ulazu centralne pote u Vaingtonu (Waschington SAD) nalazi se natpis
iji nas sadraj upoznaje na najsaetiji nain sa znaajem i ulogom pote i
potanskog saobraaja u drutvu. U slobodnijem prevodu sadraj je sledei:
Pota je:

nosilac svesti i znanja ljudskog uma,

sredstvo za razmenu materijalnih i kulturnih dobara,
pobornik mira i dobre volje meu ljudima i nacijama,
glasonoa simpatija i ljubavi,
posrednik izmeu razdvojenih prijatelja,
uteiteljica oaloenih i osamljenih dua,
veza izmeu lanova razdvojenih porodica,
odraz radosti drutva u kome ivimo.6

Ovako definisanim sutinskim znaajem i ulogom pote i potanskog saobraaja

eli se istai, da je pota vaan faktor u egzistenciji svakog pojedinca, u razvoju
drutva ma kog podruja ili porekla ljudske civilizacije i kulture. Pota je onaj
osetljivi barometar, koji kroz svoju delatnost i organizaciju verno registruje sve
one mnogobrojne manifestacije ljudskih zajednica, drutva i pojedinaca, koje se
odraavaju kao njihova kulturna, ekonomska, politika i ljudska zbivanja kako u
6 Nikola

V. Gulan, Organizacija i eksploatacija potanskog saobraaja 1, Beograd 1982.

23

prolosti, tako i u sadanjosti. Pota, posmatrana kroz takav ugao postaje inilac
koji se uvukao u svaku poru ivota pojedinaca i drutva, pratilac i registrator
svoje vrste svih istorijskih i drugih pojava i dogaaja od najstarijih ljudskih
civilizacija do danas. Stoga se s pravom kae, da je pota stara koliko i ljudska
civilizacija. Upravo ona je uvek bila veran odraz te civilizacije, srasla se sa njom i
izrasla iz nje, zauzimajui svoje vie organizacione oblike uporedo sa razvojem
proizvodnih snaga drutva.

U dananje vreme retki su oni pojedinci na ovoj naoj planeti, koji se ne koriste
uslugama koje pruaju pota i potanski saobraaj. Ma kakva bila priroda
potreba za potanskim uslugama, i na ma kom stepenu se nalazile
organizacione, eksploatacione i funkcionalne sposobnosti potanskog
saobraaja, njegova delatnost duboko zadire u svaku poru ivota i rada drutva i
pojedinaca. Dominantni zahtevi nae epohe u zadovoljavanju potreba iz oblasti
politikog, socijalnog, kulturnog i ekonomskog ivota ljudi i onih, svakodnevnih
neophodnih potreba za komuniciranjem, stavljaju pred potu i potanski
saobraaj sve brojnije i razliitije zadatke.
Savremenu ulogu i zadatak potanskog saobraaja treba posmatrati kao
integralnu vrednost vie faktora, gde u prvom redu dolaze u obzir:

24

ostvarivanje brzine prenosa potanskih poiljaka sa postavljenim

kvalitetom vrenja potanskih usluga primenom savremene tehnike i
naune organizacije potanskog saobraaja;
poslovanje na ekonomskim faktorima u svim fazama tehnolokih procesa
rada posebno, i potanske eksploatacije u celini;
ostvarivanje racionalne organizacije rada sa to povoljnijim stepenom
produktivnosti i humanizacije rada;
ostvarivanje optimalnog reima funkcionisanja preduzea u oblasti
potanskog saobraaja.

Znaaj i uloga potanskog saobraaja odreena je takoe delatnostima te grane

saobraaja. Neke od delatnosti obuhvataju:

Ostale izdavake delatnosti (izdavanje, promet, distribucija potanskih

maraka i prodaja maraka u filatelistike svrhe),
tampanje, na drugom mestu nepomenuto,
Grubi graevinski radovi i specifini radovi niskogradnje,
Odravanje i opravka motornih vozila,
Trgovina na malo knjigama, novinama i pisaim materijalom,
Restorani,
Prevoz putnika i robe u drumskom saobraaju,
Prikupljanje, prevoz i isporuka (domae i meunarodne) pote i paketa,
Telekomunikacije,
Obavljanje platnog prometa u zemlji,
Menjaki poslovi,
Iznajmljivanje nekretnina,
Pruanje saveta u vezi sa kompjuterskom opremom,
Pruanje saveta i izrada kompjuterskog programa, obrada podataka,
Izrada baze podataka, ostale aktivnosti u vezi sa kompjuterima,
Istraivanje i eksperimentalni razvoj u tehniko tehnolokim naukama,
Reklama i propaganda,
Istraivanje trita i ispitivanje javnog mjenja,
Privreivanje sajmova,
Sekretarske i prevodilake aktivnosti,
Konsalting i menadment poslovi,..7

Posmatrajui potu i potanski saobraaj kao faktor u ekonomici zemlje, u prvi

plan stavljamo njegovu ulogu:

kao velikog tehnikog tehnolokog sistema, koji obezbeuje informacije

za ubrzanu cirkulaciju u razmeni poslovnih i drugih informacija, to
objektivno doprinosi optem poveanju efikasnosti poslovanja;
kao posrednika za razmenu roba;
kao podstrekaa za kupoprodaju putem korespondencije i otkupnine;

7 STATUT

Preduzea za potanski saobraaj RS A.D. Banja Luka, Banja Luka decembar 2004.g.

25

Zadatak potanskog saobraaja je da, preko svoje rasprostranjene mree, vri

prijem, prenos i uruenje raznih vrsta pismonosne korespodencije i robe u
ogranienim koliinama pomou specijalizovanog osoblja, koristei za transport
sopstvena i transportna sredstva drugih saobraajnih organizacija. U tom smislu,
pota se pojavljuje kao posrednik izmeu velikog broja korisnika u prenosu
informacija, robe, poslovne korespodencije i drugih poiljaka, ime znatno
doprinosi unapreenju drutvenog i privrednog razvoja.
Tehnoloki razvoj, koji se ogleda u automatizaciji potanskih operacija, ponuda
on-line usluga na potanskim alterima i u novanim uslugama, novi naini
transporta i, takoe, dananja elektronska trgovina, omoguili su davaocima
potanskih usluga da bre prenose poiljke, da ponude proizvode dodatnom
vrednou kojima se povezuje brzina elektronskih komunikacija sa pouzdanou
pote.
3.2. PREDUZEE ZA POTANSKI SAOBRAAJ A.D. BANJA LUKA
,,Preduzee je osnovano Odlukom Vlade RS, broj: 02/1395/96 od 10.12.1996.
godine, kao Javno osnovno dravno preduzee za potanski saobraaj RS sa
p.o., Sokolac i registrovano kod Osnovnog suda u Srpskom Sarajevu dana
20.12.1996. godine, a Reenjem Osnovnog suda u Banjaluci, 02.04.1998.
godine izvrena je promena sedita JODP za potanski saobraaj RS sa p.o.
Sokolac u JODP za potanski saobraaj RS sa p.o. Banjaluka, kao i usklaivanje
delatnosti sa Zakonom o klasifikaciji delatnosti i Registru jedinica razvrstavanja.
Na osnovu Odluke Upravnog odbora Preduzea od 20.09.2001. godine, izvrena
je promena svojine dravnog kapitala i oblika organizovanja, a upis promene u
Sudski registar izvren je kod Osnovnog suda u Banjaluci dana 25.12.2002.
godine, od kada Preduzee posluje pod firmom Preduzee za potanski
saobraaj Republike Srpske, A.D. Banjaluka.,,8
Preduzee ima status pravnog lica, koje obavlja delatnost od opteg interesa,
radi sticanja dobiti. Na nivou Preduzea jedinstveno se obavljaju poslovi koji
obezbeuju tehniko-tehnoloko, ekonomsko-finansijsko i organizaciono-pravno
jedinstvo potanskog sistema, obrazovanje i osposobljavanje kadrova, marketing
i informisanje, utvruje jedinstvena poslovna politika, planira rad i razvoj i donose
investicione odluke, ostvaruju odnosi sa drugim potanskim sistemima i
savezima, Republikom, resornim ministarstvom i drugim organima i telima,
organizacijama i ustanovama, bankama, privrednim asocijacijama, poslovnim
udruenjima i slino.

8STATUT Preduzea za potanski saobraaj RS A.D. Banja Luka, Banja Luka decembar 2004.g.

lan1. stav 1.2.

26

Osnovni kapital Preduzea iznosi 38.754.233,00 KM i podeljen je na obine

akcije, nominalne vrednosti 1,00 KM. Svaka akcija daje pravo glasa srazmerno
njenoj nominalnoj vrednosti.

Tabelarni prikaz uea u ukupnom kapitalu Pota Srpske

Opis
Vauer ponuda
Penzioni fond
Fond za restituciju
Dravni kapital
UKUPNO

% uea u
ukupnom
kapitalu
20
10
5
65
100

Vrednost kapitala na
dan 30.06.1998.

Broj akcija

7750847
3875423
1937712
25190251
38754233

7750532
3875423
1937712
25190566
38754233

Iz prikazanog se moe videti da je veinski deo kapitala, dravni kapital.

3.3. ORGANIZACIONA STRUKTURA PREDUZEA
Na osnovu tehniko-tehnoloke podele rada u Preduzeu, organizacija rada se
zasniva na sledeim principima:
-

racionalna organizacija procesa rada,

jedinstvena organizacija procesa rada i standardizacija procesa korienja
potanske opreme,
integracija svih materijalnih i kadrovskih potencijala,
koordinacija i odgovornost u organizaciji i rukovoenju procesom rada i
vonju poslovanja Preduzea.

Na osnovu tehnike organizacije potanskog sistema, ciljeva poslovanja i razvoja

Preduzea i efikasne organizacije procesa rada, utvruje se tehniko tehnoloka podela rada u Preduzeu na osnovne poslovne funkcije koje
sainjavaju jedinstven poslovni sistem Preduzea i to:
-

potanski saobraaj,
ekonomska funkcija,
funkcija zajednikih poslova,
informacione tehnologije,
razvoj i investicije,
funkcija marketinga
inspekcija.

Unutranja organizacija Preduzea utvrena je putem organizovanja procesa

rada u Preduzeu na tehniko tehnoloke, saobraajne i radne jedinice, kao
organizacione delove Preduzea, u okviru jedne ili vie poslovnih funkcija
27

Preduzea. Organizovanje procesa rada u Preduzeu na organizacione delove

vri se na sledeim principima:
-

teritorijalno tehnolokom za vrenje potanskih usluga i odravanje

potanskih kapaciteta na odreenoj teritoriji,
specijalizovanom - za vrenje specijalizovanih poslova neophodnih u
obavljanju potanske delatnosti.

Za obavljanje tehniko tehnolokih poslova iz delatnosti preduzea kojim se

obezbuje uredno i neprekidno odvijanje potanskog saobraaja i
funkcionisanje Preduzea, kao jedinstvenog poslovnog i pravnog subjekta,
utvreni su organizacioni delovi Preduzea: Uprava preduzea i Radne
jedinice Preduzea.
U postavljenoj subordinaciji rukovoenja i odluivanja u svim poslovnim
funkcijama Preduzea, nadlenost pojedinih Sektora kree se do odgovarajuih
Odseka u organizacionim delovima (Radnim jedinicama Preduzea), prema
globalnoj organizaciji rada za one Sektore koje imaju odgovarajue odseke u
Radnim jedinicama. Za poslovne funkcije Preduzea (Sektore) koji nemaju
ematsku vezu sa Radnim jedinicama, odgovarajui sistem komunikacije
ostvaruje se preko direktora Radne jedinice.
Organizacionana struktura temeljena je na osnovu Zakona o javnim
preduzeima9 i na osnovu Statuta Preduzea donesenog na sednici Skuptine
akcionara odranoj 30.12.2004. godine. Organe preduzea ine:
skuptina,
nadzorni odbor i
uprava.
Upravu preduzea ine direktor i izvrni direktori. Direktor i izvrni direktori
preduzea podleu dunostima, odgovornostima i ogranienjima koja su
utvrena ovim zakonom za upravu. Skuptina je nadlena da imenuje odbor za
reviziju.
Pote Srpske pokrivaju povrinu od 24.983 kvadratna kilometra, sa 1.513.484
stanovnika i 446.453 domainstva.10 Mreu jedinica potanske mree ini 263
pote, 476 altera i 1235 dostavnih reona.

9 Slubeni
10 Broj

glasnik RS broj 75/04

domainstava i stanovnika zasniva se na proceni zavoda za statistiku u 2003. godini.

28

ematski prikaz organa Preduzea za potanski saobraaj RS, A.D.

Banjaluka:
SKUPTINA
AKCIONARA
NADZORNI
ODBOR
UPRAVA - Pota Srpske
1.- DIREKTOR
2. Izvrni direktor za potanski
saobraaj
3.- Izvrni direktor za ekonomske
poslove, razvoj i investicije
4.- Izvrni direktor za pravne,
kadrovske i opte poslove
5. -Izvrni direktor za informacione
tehnologije
6.- Izvrni direktor za marketing
ematski prikaz po Sektorima i Radnim jedinicama

RJ PSC BANJA LUKA

BIRO GENERALNOG DIREKTORA

SEKTOR ZA POTANSKI
SAOBRAAJ

RJ BANJA LUKA
SEKTOR ZA
INFORMACIONE
TEHNOLOGIJE

RJ PRIJEDOR
RJ DOBOJ
RJ BRKO
RJ BIJELJINA
RJ ZVORNIK

SEKTOR ZA
MARKETING

POTE
SRPSKE
A.D
BANJA
LUKA

SEKTOR ZA
EKONOMSKE
POSLOVE
SEKTOR ZA
RAZVOJ I
INVESTICIJE

RJ I.SARAJEVO
RJ FOA

SEKTOR ZA
LOGISTIKU

RJ TREBINJE
RJ PRC BANJA LUKA
SEKTOR ZA
INSPEKCIJU

SEKTOR ZA
PRAVNE,KADROVSKE
I OPTE POSLOVE

29

Prikaz potanske mree RS:

4. INTEGRALNI INFORMACIONI SISTEM IISPOTA SRPSKE

U sektoru za informacione tehnologije IT obavljaju se poslovi vezani za
informatiku na podruju Preduzea u smislu odravanja i eksploatacije
informacionih resursa, davanja usluga treim licima, stratekog planiranja,
projektovanja i voenja projekta razvoja IIS Pota Srpske.
Sektor za IT je organizovan u etiri slube i to:

sluba za sistemsku podrku,

sluba za mree i komunikacije,
sluba za projektovanje i programiranje,
sluba za odravanje opreme.

30

4.1. Sluba za sistemsku podrku

Ova sluba se brine o hardveru i sistemskom softveru, kompanijskom serveru
najvieg nivoa S/390, serverima RS 6000 u niim hijerarhijskim nivoima, te PC
serverima u najnioj ravni, nivou jedinice potanske mree. U ovoj slubi se
obavlja:

instalacija i podeavanje hardvera, sistemskog softvera i ostalih

softverskih produkata,
odravanje i prilagoavanje sistemskog softvera potrebama Preduzea,
kontrola i nadzor funkcionisanja sistema i otklanjanje greaka,
zatita informatikih resursa,
definisanje potreba za hardversko softverskim komponentama, njihovih
kapaciteta i performansi.

4.2. Sluba za mree i komunikacije

Poslovi kojima se bavi ova sluba su:

odravanjem i razvijanjem lokalne raunarske mree (LAN),

odravanjem i razvijanjem (WAN) raunarske mree na celoj teritoriji
Republike Srpske,
pruanjem usluga korisnicima, povezivanja njihovih LAN mrea preko
vorita SPnet-a,
pruanje usluga ISP-a (Internet Service Provider),
odravanjem i razvijanjem VoIP tehnologije,
projektovanje mree.

4.3. Sluba za projektovanje i programiranje

Ova sluba uestvuje u planiranju i projektovanju svih
reenja, te na
implementaciji i razvoju tekuih projekata. Ova sluba ima zadatak da:

definie standarde metodologije i dokumentuje razvoj softverskih

produkata,
prati dostignua u razvoju i eksploataciji informacionih tehnologija,
organizuje i izrauje projektne zadatke na osnovu zahteva korisnika i
planova razvoja sektora za informacione tehnologije,
bavi se izradom logikog i fizikog modela podataka, izradom novih baza
podataka i odravanjem postojeih,
izradom aplikativnih reenja u odgovarajuem softverskom produktu,
dokumentuje projektna reenja na nain standardizovan u sektoru i sl.

31

4.4. Sluba za odravanje opreme

Kao to samo ime kae, bavi se odravanjem celokupne opreme u Preduzeu. U
tu opremu spadaju: raunari, monitori, tampai, mrena oprema (ruteti, modemi,
switch-evi...), UPS-ovi, faksovi, jednokabinski posrednici, kabinski posrednici sa
raunarom, telefoni, vage, brojai novca, kopir aparati... Postoje dva oblika
odravanja opreme:

sopstveno odravanje, koje obavljaju serviseri zaposleni u ovoj slubi

odravanja i
ugovoreno odravanje, koje obavlja ugovoreni servis, uz koordinaciju
servisera.

Sluba za odravanje opreme sastoji se od: servisa i dispeera. Dispeerska

sluba obavlja poslove prihvatanja, administriranja i obrade prijava na ureajima
koje pojedine pote zahtevaju telefonom ili pismeno. Podaci se unose u raunar i
na prijavljenu intervenciju se ukljuuju serviseri. Takoe, dispeeri rade na
izdavanju naloga za koritenje auta u Sektoru IT i auriranja aktivnosti oko toga.

4.5. Topoloka struktura integralno informacionog sistema

Topoloka struktura IIS Pota Srpske je zamiljena da bude fleksibilna. Ona se
ne moe osloboditi zavisnosti od topologije i organizacione eme samog
Preduzea, ali cilj je i da to manje zavisi od nje, tako da organizacione promene
u Preduzeu to manje utiu na stabilnost IIS. Na sledeoj slici je data softverska
koncepcija Preduzea.
SRPSKE POTE a.d.
DATA WAREHOUSE
IISINIS
PTT RADNE JEDINICE
IISINIS
IPS ALTERSKO POSLOVANJE

PTT IZVRNE JEDINICE

IPS ALTERSKO POSLOVANJE
DRUGE APLIKACIJE

-Softverska koncepcija preduzea-

32

Na vrhu piramide nalazi se kompanijska softverska podrka Data Warehouse i

pripadasjui deo IIS, u prostornim radnim jedinicama protee se ista koncepcija
IIS i poslovni podsistem za altersko poslovanje i neke druge aplikacije
neophodne za operativni rad, kao to je npr. aplikscija za unos podataka iz
nepovezanih pota.
Softverska struktura prikazane topologije bazira se na sistemskom softveru i to
tako da se na najviem nivou topologije nalazi OS/390, na nivou Radnih jedinica i
veih jedinica potanske mree nadzor vri AIX (IBM varijanta operativnog
sistema UNIX), dok na najniem nivou to je Microsoft NT 4.0 server i workstation.

4.6. DATA WAREHOUSE

Data Warehouse je sistem za obradu istorijskih podataka, koji pripremljeni na
odreeni nain postaju lako dostupni. Zapravo Data Warehouse nije samo skup
integrisanih podataka, nego i skup alata za izradu upita, analiziranje i pripremu
podataka za prezentovanje.
Data Warehouse je pre integralna baza podataka nego jedinstvena baza. Pored
oiglednog zahteva da zadovolji potrebe korisnika, postoji i velika potreba da se
postigne maksimum konzistentnosti u celom DW okruenju, kako nivou sirovih i
izvedenih podataka, tako i unutar procesa izvoenja informacija. Data
Warehouse sadri podatke koji pripadaju razliitim informatikim subjektima i
oblastima, to moe da bude osnova za logiko particioniranje DW na nekoliko
razliitih baza podataka. To mogu da budu sirovi podaci (sistem slogova), bilo
predstavljeni i organizovani kao akumulacija promena u podacima i transakcija ili
kao interpretirana i struktuirana istorijska baza podataka. U mnogim sluajevima
oba naina predstavljanja podataka su prisutna u Data Warehouse, pozicionirana
i mapirana tako da formiraju jedinstvenu kolekciju podataka koja predstavlja
korporacijsku memoriju.
Data Warehouse takoe sadri i baze za podrku koje nisu od direktnog
interesa za krajnjeg korisnika, ali su vana komponenta u procesu sakupljanja
podataka u dostavljanju konzistentnih informacija korisnicima. Vana kategorija
podataka u DW su kondenzovani i izraunati podaci, (sume, totali, procesi,
raunati po razliitim kriterijumima) u bazama namenjenim za analizu informacija,
formatu koji je pogodan za interpretiranje i korienje od strane krajnjeg
korisnika. Kada se radi o podacima ovakve vrste, uvek se postavlja pitanje
granularnosti, odnosno nivoa detalja.
Izgradnjom Data Warehousa Pota sakuplja svoje podatke i smeta ih u jedno
skladite, organizujui ih na taj nain, da im je lako i brzo pristupiti, da je mogue
sa njime manipulisati u cilju analize i sticanja potrebnih informacija.
Cilj svakog Data Warehouse je da prui menaderima informacije koje su im
potrebne da bi doneli brze, valjane i efikasne odluke. Da bi ostvario taj zadatak,
DW ekstrahuje podatke iz razliitih izvora (baze podataka, tabele koje mogu biti

33

razliitog proizvoaa i na razliitim operativnim sistemima) i transformie ih u

oblik koji se sastoji iz poslovnih entiteta kao to su proizvodi, usluge, oprema,
regioni, komitenti, potroai i sl. Prikazivanje poslovanja preko transformisanih
podataka Data Warehouse predstavlja user- friendly view11 koji menaderi i ostali
mogu direktno da primene prilikom procesa odluivanja. Potrebno je imati alate
za projektovanje sadraja DW, za ekstrahovanje i transformaciju operacionih
podataka, smetanje podataka u DW, manipulisanje bazom podataka DW, i
analizom podataka u DW. Da bi se ostvario cilj, brzo i efektivno donoenje
odluka, svi ovi i jo neki alati moraju da budu integrisani u jedinstvenu celinu.

4.7. INFORMACIONI PODSISTEM - ALTERSKO POSLOVANJE

Jedan od znaajnih podsistema IIS Pota Srpske je podsistem za altersko
poslovanje.
Aplikacija je Klient/server tipa to je faktiki standard u pristupu automatizacije
velikih poslovnih sistema a takoe je i Internet orijentisan vodei rauna o novim
svetskim trendovima.
Klijent/server aplikacijama nazivamo aplikacije koje rade u klijent/server
okruenju. Te aplikacije mogu biti klijentskog ili sreverskog tipa. Klijentski deo
prihvata korisniki zahtev, prosleuje ga serverskom delu na izvravanje a kad
serverski deo formira odgovor vraa ga klijentskom delu radi njegovog
prikazivanja.
Osnovne celine koje sainjavanu aplikativno reenje su:

novano poslovanje (banke, komunalije, uputniki promet, menjaki

poslovi, itd.)
pismonosno paketsko poslovanje (prijem poiljaka i paketa, otprema
poiljaka i paketa, prevoz poiljaka i paketa, dospee poiljaka i paketa,
uruenje poiljaka i paketa)
potanske vrednosti
obraun sa potonoama.

Novo aplikativno reenje podrava:

11 Pogled

jednostavno i brzo dodavanje novih funkcija u postojee programsko

okruenje kao i distribuiranje novih verzija programa;
Windows standarde;
zatitu od neovlatenog i neautorizovanog pristupa;
prenosivost na razliite hardverske platforme;
samostalan rad pojedinih podsistema (novano poslovanje, prijem
poiljaka, kartovanje, post-restant itd.);
integralnost povezanost podsistema;
koji je pogodan za korisnika.

34

zadovoljavajuu brzinu odziva;

pristup udaljenim bazama podataka;
automatsko arhiviranje i backup po nivoima.

U glavnom razvojnom centru (Banja Luka) nalazi se centralna baza podataka

server A sa prateim serverima (Backup, Razvojni i Data Warehouse), u
regionalnim centrima (RJ) distribuisane delimine baze B servisi a u potama
lokalne baze podataka C servisi. Na serverima A i B koncentriu se kljuni i
relevantni podaci za taj nivo organizacije to izmeu ostalog omoguava
obezbeivanje svih informacija potrebnih rukovodstvu.
Veza izmeu servera A i B je on-line tipa, a bazom podataka se upravlja
centralizovano. U sluaju prekida veze izmeu bilo koja dva servera ostatak
mree nastavlja nesmetano da funkcionie.
Hardverska oprema novog altera obuhvata Pentium III/64MB i Pentium
IV/128MB radne stanice, UPS-ove, alterske tampae IBM 9068, matrine
tampae i vage.

4.8. SPnet POTA SRPSKE

SPnet je privatna WAN mrea Pota Srpske koja je deo globalne svetske mree
Interneta.
Kako izgleda SPnet?

Mrea se prostire na preko 70 lokacija u Republici Srpskoj;

prenos podataka kroz backbone, kimu raunarske mree, se odvija
velikom brzinom od 2Mbit/s, dok od vorita, odnosno Radnih jedinica
prema lokalnim potama brzina prenosa podataka zavisi od naina
povezivanja lokalne pote na svoju Radnu jedinicu a ta brzina je 64kbit/s
ili 128 kbit/s;
koristi se najmodernija oprema to omoguava implementaciju itavog
niza dodatnih servisa;
obezbeen je veliki broj slobodnih portova na lokacijama to omoguava
prikljuenje dodatnih korisnika.

Pri gradnji SPnet-a polazilo se od organizacione strukture Pota Srpske, koja je

organizovana u 9 Radnih jedinica, svaka sa svojim lokalnim potama, to znai,
svaka lokalna pota se povezuje na svoju Radnu jedinicu, a onda se sve radne
jedinice povezuju preko backbone-a u jedinstvenu mreu SPnet.

35

Bijeljina

Banja Luka

Zvornik
Prijedor

A N

PRIVATNA MREA
SPnet
Doboj

Foa

Brko

Trebinje

INTERNET
Vezivanje lokalnih pota je izvedeno u zavisnosti od udaljenosti pote (xDSL,
ISDN, analognim linijama) kao i od raspoloivih i dostupnih resursa. Cilj izrade
SPnet-a je povezivanje svih pota u Republici Srpskoj kao i razmena podataka
meu razliitim operativnim sistemima (OS/390, AIX, WINDOWS NT...)to nam
je omogueno koritenjem TCP/IP protokola.
Pote u kojima nije izvreno opremanje raunarima, svoje radove dostavljaju u
PSC (Potansko-saobraajni centar) na pozadinski unos.
Oprema koja je implementirana za WAN SPner je IBM-ova, poev od rutera
swichevs, habova pa do PC Netvista A22p, Netfinity 3000, RS6000, F50, F40,
F150 kao i S/390. Opremu ine i ruteri i access serveri firme Cisco System.
Administracija itave mree se obavlja sa jednog mesta na svim nivoima (data,
voice/fax i video).
SPnet je deo globalne svetske mree Interneta to omoguava i drugim
korisnicima odrene servise koji se implementiraju u naoj mrei. Sve ovo dovodi
do velikog broja korisnika SPnet-a to znai dobro testiran sistem, ali i
potencijalno veliki broj napadaa, stoga je sama zatita uraena na nekoliko
nivoa, i to: na nivou protokola, na nivou servisa, na nivou aplikacije, na nivou
OS...

36

4.9

NOVI SERVISI I USLUGE

Ovakva organizacija mree SPnet-a otvara mogunosti davanja i novih usluga

koje do sada nisu pruane. Mogua je izgradnja VPN-a (Virtual Private Network)
za sve korisnike koji nemaju svoju privatnu mreu.
Prednosti ovakvog naina izgradnje VPN mree su mnogostruke jer je SPnet
najrasprostranjenija privatna mrea za prenos podataka u Republici Srpskoj.
vorovi su opremljeni ureajima za prenos podataka velikim brzinama,
omoguena je implementacija i itavog niza dodatnih servisa. Izbegava se
iznajmljivanje skupe komunikacione infrastrukture na velikim udaljenostima,
potrebna je samo lokalna veza do najblie jedinice potanske mree.
Administraciju mree vre strune ekipe Pota Srpske, tako da nije neophodan
educiran kadar samog korisnika.
Za pravljenje VPN-a se primenjuje i mogunost kriptovanja kanala, te sistem
javnih i privatnih kljueva.

4.9.1.SPINTER Internet provajder Pota Srpske

Od formiranja Spintera Internet provajdera Pota Srpske, neprekidno se radi na
razvoju i uvoenju novih usluga i servisa. Servise moemo podeliti u dve
osnovne grupe:
1. Komercijalne (servisi ije se korienje direktno plaa),
2. Nekomercijalne (besplatni servisi korisnika Spintera).
Trenutno u asortimanu usluga Internet provajdera Pota Srpske nalazi se osam
komercijalnih servisa.

SPINTER DIALUP SERVIS omoguava povezivanje raunara

putem modema i telefonske linije ili terminal adaptera i ISDN linije,
na Internet;
SPINTER E-MAILONLY SERVIS omoguava svim korisnicima
Spintera da otvore dodatne e-mail naloge sa kojih je jedino mogue
itati elektronsku potu. Sa ovih naloga nije mogua konekcija na
Spinter, niti je mogue koristiti bilo koji drugi Internet servis.
SPINTER WEB HOSTING SERVIS predstavlja najefikasniji nain
predstavljanja kompanija, njihove delatnosti, proizvoda i usluga
kupaca i poslovnim partnerima irom Republike Srpske, BiH i
sveta.
SPINTER WEB DESIGN SERVIS Imati prezentaciju svoje firme,
usluga ili delatnosti na Internetu odavno je preraslo u potrebu.
Nijedna ozbiljna firma vie ne zanemaruje svoju Internet
prezentaciju, a sve vei broj njih veliki deo svog poslovanja
obavljaju upravo preko interneta. Zbog brzog irenja ovog trenda
pitanje u poslovnom svetu vie nije da li imate web stranicu, ve

37

kakva je, koliko je funkcionalna i pregledna, postoji li interakcija sa

korisnikom, te ta sve njen posetilac moe postii samom posetom.
SPINTER MAIL HOSTING SERVIS namenjen je korisnicima koji
ele da imaju e-mail adrese oblika funkcija imedomena.ext, gde
je imedomena.ext naziv registrovanog domena korisnika (primer:
spinter.net ili postesrpske.com).
SPINTER LEASEDLINE SERVIS namenjen je korisnicima koji ele
24-asovno prisustvo na Internetu. Ovaj servis najvie odgovara
firmama koje imaju potrebu za transferom velikih koliina podataka.
SPINTER SERVER HOUSING SERVIS namenjen je korisnicima
koji nemaju stalan pristup Internetu, a ele da obezbede stalan
pristup sadraju svog servera.
SPINTER BROADCASTING SERVIS ovaj servis namenjen je
medijskim kuama (radio i TV stanicama). Spinter broadcasting
servis omoguava emitovanje programa medijskih kua, ime se
prostorna pokrivenost ovih medija poveava na itavu Internet
mreu.12

Pored stalnog razvoja i uvoenja novih servisa, osoblje Spintera radi na

unapreivanju postojeih servisa.

4.9.2. Info kiosk

Info kiosk je ureaj za pristup komunikacijskim i multimedijalnim sadrajima.
Osnovna namena ovog ureaja je da irokom krugu korisnika, na jednostavan i
razumljiv nain, prui najrazliitije besplatne i naplative usluge i da, zahvaljujui
multimedijalnim mogunostima, plasira sadraje reklamnog i propagandnog
karaktera.
Info kiosk je ureaj koji mora imati vrstu grau i neophodnu robusnost koja
dozvoljava smetanje i upotrebu u javnim prostorima gde moe biti izloen
oteenjima izazvanim grubim rukovanjem ili huliganskim napadima. Platforma
za smetanje aplikativne podrke za rad info kioska je klasini PC raunar,
smeten u pogodnom delu tela kioska. Info kiosk moe biti opremljen TFT
ekranom osetljivim na dodir, ime se u izvesnoj meri moe nadomestiti upotreba
tastature. Pored tastature koja je specijalno prilagoena i ojaana, mogui
periferici su jo i track ball, flopi, CD rom, zvunici, mikrofon, webkamera, ita
magnetnih i smart kartica, tampa, USB port, MT kombinacija td.
Najvaniji ciljevi koji su posluili kao motiv za izradu projekta uvoenja info
kioska u pote su:

unapreenje poslovanja,
rastereenje altera,
promovisanje samouslunih servisa,

12 Potonoa,

Glasilo preduzea za potanski saobraaj RS a.d. BL, broj 48 i 49/04.

38

smanjenje trokova poslovanja,

ostvarivanje dodatnog prihoda,
podizanje imida pote,
saradnja sa dravnim institucijama kroz zadovoljenje razliitih potreba
korisnika,
edukacija korisnika u korienju informacionih tehnologija.

U sluaju rasporeivanja info kioska po potama, poetno opredeljenje je izbor

veih i frekventnijih objekata koji su ukljueni na SPnet mreu ije performanse u
potpunosti podravaju rad mree info kioska.

Trebinje 1
Foa 1
Sokolac 1
Zvornik 1
Bijeljina 1
Brko 1
Doboj 1
Mrkonji Grad 1
Banja Luka 5 + 1
Prijedor dok se pota renovira
Poetak: decembar 2004.g.

-Raspored Info-kioska po Radnim jedinicamaInfo kiosci kao savremeno sredstvo dvosmerne komunikacije, u potanskom
sistemu mogu biti viestruko primenjeni. Prema prirodi usluga, polje primene se
moe podeliti u pet najvanijih oblasti:
1. Podrka potanskom sistemu ovaj set usluga podrazumeva
informativne sadraje namenjene edukovanju korisnika potanskih usluga,
propagiranju postojeih i novih servisa i plasmanu razliitih operativnih
podataka (na primer podaci o poiljkama u sistemu Track&Trace,
cenovnici potanskih usluga, prilagoeni delovi tehnolokih uputstava,

39

2.
3.
4.
5.

vrste, namena i naini popunjavanja obrazaca, potanski brojevi, dostavne

pote, reoni i slino).
Informacije opteg tipa podaci i poruke najee namenjeni lokalnoj
populaciji, koje obezbeuju imaoci informacija iz domena rada dravnih
institucija, kulturnog i javnog ivota, prema ranije zakljuenom aranmanu.
Internet ovo je prva u nizu usluga za koju je predviena naplata
neposredno od korisnika.
Poslovi platnog prometa u ovu grupu spadaju usluge imaoca rauna,
platnih i kreditnih kartica kod banaka.
Ostale usluge- u ovu grupu spadaju pored do sada prepoznatih i sve
budue usluge koje nisu obuhvaene prethodnim takama a mogu biti
implementirane zahvaljujui mogunostima izabrane opreme, a to su: Info
terminal kao pristupni kanal CePP-a, rezervacije karata, sprovoenje
anketa, istraivanja javnog mnjenja, uvid u birake spiskove, reklamne
kampanje, VoIP telefonija, konferencijske veze...

Sve pobrojane usluge predstavljaju prikaz servisa koji su presek trenutne

tehnike opremljenosti info kioska sa jedne, i poslova kojima bi pota mogla da
se bavi, sa druge strane. To ne znai da sve navedene usluge moraju biti
zastupljene na svim info kioscima i u istom trenutku, ve u zavisnosti od lokacije,
strukture korisnika i drugih bitnih elemenata, treba da budu selektivno plasirane.

4.9.3. VoIP (Voice over Internet Protocol)

Tehnologija koja je omoguila prenos glasa nosi naziv VoIP (Voice over Internet
Protocol), IP telefonija ili (najjednostavnije) Internet telefonija. Njome je
otvorena jedna potpuno nova dimenzija komunikacije u kojoj je omoguena
raunar-raunar, raunar-telefon, telefon-raunar, telefon-telefon komunikacija
putem Internet protokola.
Zbog este potrebe za telefonskim razgovorima izmeu radnih jedinica Pota
Srpske veliki su izdaci za plaanje telefonskih rauna. Budui da Pote Srpske
poseduju privatnu informacionu mreu koja povezuje sedamdesetak pota, bilo
je sasvim logino da se u jednom momentu rodi ideja da se ova mrea iskoristi i
za telefoniranje.
U prvoj fazi izvreno je povezivanje telefonskih centrala po radnim jedinicama u
kojima se nalaze glavna vorita mree (Prijedoru, Banja Luci, Doboju, Bijeljini,
Zvorniku, Sokocu, Srbinju i Trebinju).
Za ostale pote po radnim jedinicama, koje nisu direktno povezane na glavna
vorita, podeen je pristupni broj sa mogunou produenog biranja. Instaliran
je server na kojem se vri podeavanje sa kojih telefonskih brojeva moe da se
pristupi tom broju i na taj nain ostvari telefoniranje preko VoIP sistema.
Kompanije koje imaju svoju raunarsku mreu rasprostranjenu na irem
geografskom podruju (kao npr. Pote Srpske) imaju mogunost uvezivanja

40

svojih telefonskih linija preko iste raunarske mree koju koriste i za prenos
podataka. Prednost koritenja VoIP-a je u tome to se smanjuje cena
telefonskog razgovora u odnosu na razgovore koji se obavljaju klasinim putem
preko javne telefonske mree PSTN (Public SWitched Telephone Network)9.

PSTN B
PSTN A

RUTER koji je
IP Network

opremljen VOIP

Prosto reeno, poziv e da putuje kroz raunarsku mreu (tj. na VoIP), sve do
pozvanog korisnika. Ako je i pozivajui korisnik povezan na istu raunarsku
mreu (tj. na VoIP) obavljeni razgovor je potpuno besplatan. Ovo se deava zbog
toga to poziv putuje samo kroz raunarsku mreu i uopte ne izlazi na javnu
telefonsku mreu tako da se ne tarifira. U sluaju da pozvani korisnik nije
povezan na raunarsku mreu (nego samo na javnu), poziv e tada da putuje
kroz raunarsku mreu, a na javnu telefonsku mreu e da izae tamo gde je
najblie povezanom korisniku (npr. ako se razgovor obavlja izmeu Banja Luke i
Trebinja, preko VoIP-a, poziv bi iz Banja Luke putovao kroz raunarsku mreu
sve do Trebinja, gde bi izaao na javnu telefonsku mreu, te bi se tako plaala
cena lokalnog poziva.
Ovakav prenos govora moe znaajno da smanji trokove telefonskog
razgovora. Cilj je da se iskoriste prednosti integracije Interneta i govornog
saobraaja da bi se stvorila jedinstveno upravljana mrea.
VoIP je, u svakom sluaju, revolucionarna tehnologija koja bi mogla u znaajnoj
meri da ugrozi poslovanje standardnih Telekom operatora i u potpunosti izmeni
nain na koji funkcionie svetski telefonski sistem.

41

Pozive preko VoIP-a mogue je obavljati na dva naina. Prvi je kad je korisnik
stalno spojen na Internet i komunicira preko raunara, a drugi je kada koristi
standardnu telefonsku liniju.

4.9.4. HIBRIDNA POTA

Nikada sa sigurnou ne moete rei ko e potraivati vau uslugu, koju, kada i
gde. Na te elemente utiu stalno novi i sve vei pritisci iz samog okruenja.
promene

pad osnovnih

regulative

poslova

vea
konkurencija

vei zahtevi

potanski

korisnika

sistem
poveanje
trokova

bre tehnoloke
promene

-Okruenje potanskog sistemaAnaliza i predvianje deavanja u okruenju znaajno je za svako preduzee

koje na promene u sredini ne reaguje samo pod prinudom, ve treba da se
prilagoava. ta se to, u stvari, tako rapidno menja?
U potanskom saobraaju prenos informacija do skoro je bio ostvarljiv iskljuivo
kada u tom prenosu uestvuju i specifina i raznovrsna transportna sredstva,
kojima se uspostavljaju organizovane transportne veze, a koja su omoguavala
prevoz od mesta prijema do mesta uruenja. U ovom delu, oito, ne postoji
razlika u odnosu na prenos podataka ili nekih drugih poiljaka za koje brzina
nema veliki znaaj. Sve one e proi razne operacije poev od prijema, sortiranja
u mestu otpravljanja, prevoza, prerade u odreditu i uruenja.
Tradicionalni koncept slanja korespondencije putem pote podrazumevao je
naelo odtampaj (ili napii) pa distribuiraj. Oito, nain pristupa korisnika u
sistem je iskljuivo fiziki, odnosno oni svoje pismo mogu predati iskljuivo na
alteru pote ili putem potanskog koveia. Pota o njemu vodi rauna kao o
nekom predmetu, bez obzira o kom tipu informacije se radi, vodei ga iz faze u
fazu, do krajnjeg uruenja. Ovakav koncept je mogao da funkcionie bez veih
problema dosta dugo.

42

Meutim, znaajna konkurencija iz privatnog sektora, posebno u uslugama

ureenja poiljaka, kao i pad obima poslovne korespodencije zbog poveanog
korienja elektronske mree, zajedno sa promenama poslovnih potreba,
zahteva, kao i merila kvaliteta od strane klijenta, izbacili su u prvi plan brzinu
prenosa i raspoloivost poruka, dokumenata informacija, robe... Kako se
konstantno obim tradicionalnih usluga smanjuje, potanski sistem najpre radi
svog opstanka a potom i napredka mora brzo da reaguje.
Hibridna pota je usluga u kojoj je ostvaren visoki nivo integracije tradicionalne
potanske usluge i informacionih tehnologija, a obezbeuje potovanje Zakona o
zatiti potroaa. Hibridna pota predstavlja kombinaciju elektronske i
tradicionalne pote. Prisutna je vie od decenije u gotovo svim potanskim,
bankarskim i telekomunikacionim sistemima irom sveta.
Pruanje ove usluge podrazumeva da operater Hibridne pote prima od korisnika
podatke za pisma u elektronskoj formi, bilo fajl transferom, elektronskom potom
ili na magnetnom odnosno optikom medijumu.
Jezgro sistema Hibridne pote podrazumeva hardver i softver u samom centru
za tampanje koji se sastoji od baznih tampaa, maine za kovertiranje, servera
za prijem i otpremu i arhiviranje podataka i radnih stanica za obradu primljenih
podataka, grafiki dizajn i pripremu dokumenata. U zavisnosti od pruaoca
usluge ona moe da podrazumeva i uslugu pakovanja, adresiranja, tampanja i
sl. Hibridna pota omoguava elektronsku komunikaciju u fazi kreiranja i prenosa
podataka i tampanje dokumenata u fazi uruenja potanske usluge. Kod
elektronske isporuke omogueni su potvrda o uspenosti isporuke, potvrda da je
poruka proitana, vreme vanosti poruke, isporuka u odreeno vreme,
zahtevanje odgovora i slino.
Tradicionalnu Potu korisnik doivljava kao crnu kutiju, dok hibridna pota
omoguava korisnicima da poiljkama sami trasiraju put, da njeno kretanje prate,
kontroliu, zahvaljujui mogunosti da u bilo kom trenutku mogu da pristupe
sistemu.
Hibridna pota je usluga pre svega koncipirana za kompanije koje imaju potrebu
da poalju veliku koliinu rauna, raznih saoptenja ili vremenski osetljivih vesti.
Na ovaj nain one dobijaju na brzini, bezbednosti i tanosti. Pruanje ove usluge
podrazumeva da operater Hibridne pote prima od korisnika podatke za pisma u
elektronskoj formi, bilo fajl transfetom, elektronskom potom ili na magnetnom
odnosno optikom medijumu. Jedna od prednosti je ta to korisnici mogu potu
snabdevati mailing listama i datumima izvrenja neke usluge na disketama, CDima ili u prilozima. Sve ostalo vezano za pripremu, za slanje kao i konano
izvrenje usluge obavlja pota.

43

Prednosti koritenja sistema Hibridne pote su:

smanjenje ukupnih trokova, jer se znaajno smanjuju sredstva i vreme

utroeni na kreiranje struktuiranih dokumenata, pripremu za tampu,
tampanje i pakovanje u koverte kao i trokovi vezani za slanje tih
poiljaka;
niski fiksni trokovi;
poveana sigurnost i pouzdanost prenosa kao i zatita od nedozvoljenog
pristupa;
dosledan imiz preduzea na svim dokumentima, jer esto globalni izgled
pisma i njegova loa tampa mogu poljuljati ugled poiljaoca kod
poslovnog partnera;
bra dostava dokumenata po sistemu danas predato, sutra urueno;
nova tehnologija tampe;
lakoa distribucije servisa;
smanjena potreba za tampaem i ljudskim radom;
Tajnost, koja se titi sistemima zatite podataka i samim kovertiranjem
sadraja poiljke.

44

Potencijalni korisnici hibridne pote:

Sistem Hibridne pote omoguava korisnicima:

da odreuju izgled dokumenta i kvalitet njegove finalne izrade,

da definiu krajnje ispitanike,
da utvruju kvalitet dostave,
da sami trasiraju put poiljkama,
da prate i kontroliu kretanje poiljke zahvaljujui mogunosti da u bilo
kom trenutku mogu pristupiti sistemu,
elektronsko i centralno sakupljanje pisanih saoptenja, za velika
preduzea se predvia postojanje posebnog sektora za prikupljanje i
dostavljanje poiljaka unutar kompanije i izvan nje,
olakano voenje statistike, naplate, raunovodstva itd.

45

Sigurnost Hibridne pote

Kao i kod tradicionalnog oblika pruanja potanskih usluga i ovde osiguravamo
sve preduslove koji e garantovati predaju nepromenjene poruke onome kome je
namenjena uz potovanje tajnosti.
U sistemu hibridne pote postoje etiri vida zatite:
1.
2.
3.
4.

Zatita tajnosti podataka;

Zatita od izmene originalnih podataka;
Zatita prenosa podataka;
Zatita korisnikove imovine.

Zatita tajnosti podataka posebno je znaajna kod poverljivih podataka

(finansijski izvetaji, ugovor, adrese, potpisi...). Pokuaji neovlatenog pristupa
onemoguavaju se postojanjem pristupnih lozinki, a svaki eventualni pokuaj
neovlatenog pristupa se automatski registruje.
Kao nain zatite se koristi specijalna softverska podrka koja obavlja
kriptografiju svih podataka pre ulaska na mreu. Najei nain za uspostavljanje
ovih kriterijuma je koritenje Public Key Infrastructure (PKI), infrastruktura javnih
kljueva uz standardnu tehnologiju enkripcije. To je kombinacija softvera,
tehnologije enkripcije i organizacionih mera koje omoguavaju kompanijama da
osiguraju i zatite svoje komunikacije i poslovne transakcije.
Pod zatitom korisnikove imovine se misli na zatitu od otuenja korisnikovog
papira i koverata uskladitenih u preduzeu za potanski saobraaj.

U julu 2005. godine, u Radnoj jedinici Potansko saobraajni centat Banja

Luka, zavrena je instalacija opreme za Hibridnu potu. Opte karakteristike
sistema, koji je instaliran u RJ PSC Banja Luka, su sledee:

mogunost rada 24 asa dnevno,

brzina 8000 ciklusa u jednom satu,
grupisanje listova do 10 listova A4 formata (teine 80 grama)
presavijenih na pola ili do 7listova A4 formata (iste gramae) presavijenih
na treinu,
modularan dizajn,
podrani formati koverata C6 (114x162 mm),DL (114x229 mm) i C5
(162x229 mm),
promena formata koverte za maksimalno deset minuta,
zatita grupisanih dokumenata od oteenja, kontrola putanje papira od
ulaza do izlaza,
zaustavljanje maine prilikom svake greke,
dostupnost informacija o statusu sistema na displeju.

46

Kovertirka Kern 686 moe da puni koverte do maksimalne debljine od 2

milinetra, dok druga kovertirka sa oznakom MI-2 poseduje mogunost
pakovanja broura i CD-ova, a maksimalna debljina pisma je 5 milimetara.
Veoma je vano napomenuti da u kovertirkama ne postoji kontakt izmeu papira
i koverte, ime je spreena mogunost oteenja domkumenata.
Dva ksiroks-ova laserska tampaa imaju maksimalnu brzinu od 90 otisaka u
minuti, mogunost jedno- i obostranog tampanja, a meseni kapacitet im je po
500.000 otisaka. Mogu da tampaju na svim dimenzijama papira (ukljuujui i B
formate) od A5 do A3+.
U Hibridnu potu Preduzea instalirana je najsavremenija oprema, koja e svojim
mogunostima i kapacitetom biti u stanju da zadovolji sve potrebe onih koji budu
koristili novi servis Pota Srpske.

4.9.5. Portal
U poslednjih nekoliko godina termin portal esto se pominje u IT u svetu. ta
je zapravo portal? Moglo bi da se kae da je to veb-sistem koji obezbeuje
autentifikaciju i identifikaciju korisnika i prua im jednostavan pristup
informacijama, servisima i aplikacijama koje su od znaaja i interesa za njih. Za
organizaciju koja ga postavlja, portal je sistem koji obezbeuje raznovrsne
funkcije putem kojih se grupiu i organizuju razliite informacije i servisi, koji se
dalje distribuiraju korisnicima na osnovu njihovih specifinih privilegija, potreba i
interesa.13 Prema tome, glavni razlog postavljanja portala jeste grupisanje
informacija i servisa iz razliitih izvora i njihova distribucija korisnicima u to
kraem vremenu. Sam termin portal sistem nasleen je iz medicine, gde
oznaava vaan sistem u ljudskom telu koji veoma efikasno vri distribuciju krvi
izmeu jetre i probavnog sistema.14
Kako organizacije pruaju sve vie informacija i servisa, tako za korisnika postaje
sve da pronae ono to mu je potrebno. Da bi se ovakav problem prevaziao,
poeljno je postaviti portal koji e da vri usmeravanje informacija i servisa ka
korisnicima, prema njihovim potrebama i interesima.
Poeljne funkcije i osobine portala su:

Omoguavanje postavljanja i auriranja razliitih vrsta informacija i

servisa za razliite grupe korisnika,
Automatska prezentacija informacija i servisa za svakog korisnika prema
njegovim privilegijama i potrebama,
Dozvola korisniku da izvri odabir informacija i servisa koji su od interesa
za njega,

13 Potonoa,
14 Potonoa,

Glasilo Preduzea za potanski saobraaj RS a.d. 59/2005.god.

Glasilo Preduzea za potanski saobraaj RS a.d. 59/2005.god.

47

Omoguavanje jednostrukog prijavljivanja kako bi jednom prijavljen

korisnik imao pristup razliitim resursima, informacijama i servisima.

Portal aplikacije mogu da imaju razliite namene. Najee su sledee portal

aplikacije:

Korporativni Intranet portal. Ovaj portal esto ima funkciju polazne

take, putem koje moe da se pristupi drugim portalima i veb stranicama
unutar kompanije.
Korporativni ekstranet portal. Ova vrsta portala obino slui kao
interfejs izmeu kompanija, korisnika i dobavljaa, prikazujui
odgovarajui skup informacija svakom od njih.
Timski portal. Ovaj tip portala obino koriste grupe ili timovi koji ele da
dele specifine sadraje i poslovne funkcije.
Enterptajz portal predstavlja centralni portal cele organizacije. On
obuhvata sve ostale portale.

SPNET Intranet portal predstavlja korporativni portal putem kojeg je mogue

pristupiti drugim portalima, veb aplikacijama i veb stranicama unutar naeg
Preduzea. Pristup ovom portalu omoguen je iz korporativne raunarske mree
Pota Srpske. Na portalu se mogu pronai uputstva za korienje razliitih
aplikacija, kao to su : Prijem poiljaka, Novano poslovanje, Potanske
vrednosti, Sistem interne korespondencije i tako dalje. Pored toga mogue je
pogledati novosti i zanimljivosti.
Putem ovog portala mogue je pristupiti i veb aplikaciji Telefonski imenik.
Telefonski imenik sadri brojeve telefona, brojeve faksova i adrese
organizacionih celina Pota Srpske i njenih poslovnih partnera.Takoe, sadri i
brojeve telefona (na radnom mestu, kuni i mobilni) i i-mejl adrese zaposlenih u
Preduzeu. Telefonski imenik moe da se pretrauje po organizacionim
jedinicama, po poslovnim partnerima, po imenu i prezimenu zaposlenih ili po
telefonskom broju.
Putem portala mogue je pristupiti i sistemu za internu korespodenciju. Ovaj
sistem namenjen je za razmenu redovnih dokumenata (izvetaja, dopisa,
reenja, uputstava...) izmeu organizacionih jedinica Preduzea (trenutno se
koristi izmeu Sektora i Radnih jedinica). Sistem je implementiran tako da
omoguava horizontalnu i vertikalnu razmenu dokumenata, kao i razmenu
dokumenata izmeu lanova projektnih timova.

4.9.6. Call (Halo) Centar

Operaterski ili CALL centar je zajedniki naziv za informacione help desk
centre, rezervacione centre ili customer service, bez obzira kako su oni
organizovani ili koji tip transakcije vre. Call centri slue za automatizovanje
razliitih vrsta korisnikih usluga, kao i prodaju i marketing proizvoda i usluga.

48

Oni, najee, predstavljaju integraciju raunara i telefonije (CTI Computer

telephony integration) uz ukljuenje novih tehnologija, kao to su : Internet, video
i telekonferencije, u kojim se susreu ogroman broj poziva i velike koliine
podataka.
Call (Halo) centar je multimedijalan i multidimenzionalan (objedinjuje zvuk, sliku i
tekst). Pored toga usluge se daju u realnom vremenu (komunikacija sa
agentima), preko Interneta ili na tzv. off-time nain (izvan vremena), odnosno
preko faksa, SMS-a...
U Call centru operateri obrauju pozive klijenata u vezi servisa, proizvodnih
upita, promena, transakcija, proizvodnih i tehnikih podrki i svih ostalih potreba i
elja. Call centar nije samo tehnologija, operater ili klijent ve sve troje i vie. On
predstavlja strateki instrument odnosa prema korisniku.
Funkcionalne celine Call centra:

PBX/ACD Private Branch Exchange / Automatic Call Distribution, IVRInteractive Voice Responce i CTI-Computer telephony Integration,
radna mesta agenata,
supervizorska radna mesta,
administratorska radna mesta,
SMS server,
Faks server,
Raunarsko telefonska mrea,
CCM sistem,
CRM sistem.

Call centar Pota Srpske ima u planu i nabavku Web e-mail servera.
4.9.6.1.Usluge Call centra
Usluge koje daje Call centar moemo podeliti u tri osnovne grupe:
1. Usluge davanja informacija
2. Usluge telemarketinga
3. Usluge iznajmljivanja resursa
Usluge davanja informacija
Pozivom na broj 1369 klijent moe da da odreene sugestije za rad Call (Halo)
centra, kao i informacije o sebi koje eli da budu dostupne drugim klijentima.
Pozivom na broj 1370 klijent moe da dobije odreene informacije o brojevima
telefona za fizika i pravna lica kao i adrese stanovanja. Za pravna lica klijent
moe da dobije i neke dodatne i opirnije informacije.

49

Pozivom na broj 1371 daju se tzv. graanske informacije a to su: obavetenje o

avionskom, autobuskom i voznom saobraaju, informacije o linim dokumentima
(MUP), informacije o pozoritu, bioskopima, hotelima, restoranima, bankarskim
uslugama, benzinskim pumpama i niz drugih informacija.
Usluge telemarketinga
Za usluge telemarketinga takoe su rezervisana tri broja: na broj 1434 klijent
moe da da svoj glas za neke kulturne manifestacije (npr. glasanje za pesmu
evrovizije), dok je broj 1435 rezervisan za glasanje u nekim kontekt emisijama.
Broj 1436 je rezervisan za humanitarne svrhe, gde klijent moe da da svoj prilog
tome.
Usluge iznajmljivanja resursa
Usluge iznajmljivanja resursa se odnose na iznajmljivanje resursa Call centra
odreenom klijentu, radi dobijanja odreenih informacija koje klijent potrauje.
Rad na tim iznajmljenim resursima ne obavlja osoblje Call centra nego sam
klijent.
4.9.6.2. Doprinos Call centra

Stvaranje novog medija za sprovoenje informacija zahvaljujui

potanskoj mrei SPnet-a na podruju Republike Srpske u cilju
povezivanja tradicionalnih potanskih usluga sa novim servisima u skladu
sa novim potrebama klijenata;
Uteda vremena pri dobijanju informacija, potrebnih za odreene
aktivnosti;
Poboljanje toka informacija u kompaniji;
Mogunost brzog reagovanja na promene i zahteve trita;
Perfektan telefonski servis;
Smanjivanje trokova;
Zadravanje postojeih i zadobijanje novih klijenata;
Izdaje statistike i kataloge najeih problema to znai (optimalna
priprema operatera za budue sline akcije i perfektan servis).

Call centar daje podrku 24 sata, pomo u reavanju problema, odgovornost

prema klijentu, pristup operateru kroz razne medijske kanale, lini kontekt sa
kompanijom, nema beskrajnog ekanja, problem se samo jednom iznosi,
kompletna i ispravna informacija, neposredan kontakt sa agentom, perfektan
telefonski servis i dr.
Call centar se namee kao nova strategija unapreenja korisnikih usluga, kroz
svoju sposobnost da uini svaku organizaciju pristupanom i prilagodljivom za
korisnika. Dokazano je da promene na globalnom tritu utiu da poslovne
strukture sve vie zavise od smanjenja trokova i unapreenja njihove
efikasnosti.

50

4.9.7. Inis
Inis je deo informacionog sistema koji obuhvata aplikacije i reenja za:

marketing i planiranje,
nabavku i upravljanje zalihama materijala,
prodaju i distribuciju,
organizaciju,
raunovodstvo i finansije,
investicije,
upravljanje ljudskim resursima i sl.

Osnovna karakteristika ovog sistema su potpuna integralnost: jedno skladite

podataka (zajedniki resurs kojeg dele sve aplikacije), aplikacije su povezane sa
meusobno uslovljenim procesima, odnosno svi procesi su vie manje
automatizovani i u aplikativna softverska reenja su uvrtene mnoge metode,
tehnike i znanja koja menazeri, eksperti i tehniko osoblje koriste kao efikasno
sredstvo za ureenje i realizaciju procesa, aktivnosti, poslova i radnih zadataka.
Segmenti INIS-a koji se koriste u Potama su:

finansijsje,
blagajna,
kadrovski,
plate,
statistika,
razvoj i investicije,
depo,
fakture,
materijalni,
plan i analiza,
marketing,
kontrola prihoda,
trgovinsko - robno poslovanje,
razrada poreza.

51

Zakljuak:
Inovativne tehnologije predstavljaju novu eru tehnoloke industrije, i njeno
korienje je od presudnog znaaja za primenu novih pristupa u organizaciji
pote, radi stvaranja novih trita, biznisa i sticanja konkurentske prednosti.
Informaciona tehnologija je neto bez ega bi reininjering poslovnih procesa bio
nezamisliv.
Efekti primene inovativne - informacione tehnologije su poveanje
produktivnosti, poboljanje kvaliteta usluga, nove usluge, povezanost sa
potroaima, smanjenje trokova, visoke dodatne vrednosti proizvodima i dr.
Nove tehnologije omoguavaju strategiju razvoja odnosa pota-korisnik,
pribliavanjem servisa i poboljanjem kvaliteta, to omoguava poti da se
suprotstavi narasloj konkurenciji. Sadanji model tehnolokog razvoja pota
mora da prevazie ukljuivanjem u nove naine poslovanja u globalnom,
informatizovanom okruenju. Bitno je da pota stvori mogunost da uspeno
prihvati promene, odnosno strategijske pristupe zasnovane na sinergetskom
delovanju odreenih atributa.
Komunikacijski medij zasnovan na internet-intranetu omoguava interaktivni
(intergrisani) marketing, kao sredstvo zadovoljenja visoko sofisticiranih elja i
potreba potroaa. Primena inovativne - informacione tehnologije u poti
omoguava pristup globalnoj mrei, stvaranje virtuelnih alijansi, stratekih
partnerstava i drugih oblika zajednikog povezivanja na optem, globalnom,
meunarodnom svetskom planu. Nove tehnologije obezbeuju i nove proizvodeusluge, nove procese, novi pristup marketingu i dr. sa svrhom postizanja
ekonomskih efekata i poboljanje performansi preduzea.
Uvoenjem nove tehnologije u poti omoguava se i reafirmacija postojeeg
modela tehnolokog razvoja tako to i tradicionalne potanske usluge uz
inoviranje mogu da budu vrlo atraktivne. Prema tome, uvoenje inovativne
tehnologije je neminovnost i osnov strategijskog pristupa budunosti pote.
Osnovni pokreta nove tehno-ekonomske paradigme globalne ekonomije su
privredni sektori zasnovani na znanju, koji proizvode i koriste informacione
tehnologije. Dakle, informacione i telekomunikacione tehnologije su postale
tehnoloka osnova nove tehno-ekonomske paradigme u savremenom drutvu.
Opredeljenje za internacionalizaciju poslovanja kao mogu pravac rasta i razvoja
pote, obavezuje potrebu uvaavanja postojeih tendencija, procesa i promena
inovativne tehnologije na razvijenom svetskom tritu, kao i prihvatanje vaeih
standarda i pravila meunarodnog konkurentnog ponaanja.
Brze tehnoloke promene, pojava novih servisa kao i sve vee prisustvo
konkurencije, ini potansko trite sve dinaminijim. Korisnici pred Potu
postavljaju sve stroije kriterijume koji se izraavaju kroz etiri kljuna parametra:

52

cena,
kvalitet,
obim usluga i
rokovi prenosa.

Specifinosti svake zemlje i njenog okruenja zahtevaju sveobuhvatno

istraivanje trita koje treba da prethodi uvoenju nove usluge.
Rastui zahtevi klijenata za dostupnou kvalitetom usluga, zajedno sa
konkurencijom iz privatnog sektora neoptereenom regulativom, primoravaju
potanske organizacije da se okrenu kombinaciji svojih prirodnih trinih
prednosti i elektronskog prenosa.
U svim vodeim potanskim upravama sveta praenje potanskih poiljaka
predstavlja jedan od standarda prilikom pruanja potanskih usluga. U
meunarodnom saobraaju, sistem za elektronsko praenje potanskih poiljaka,
je standard bez koga se ne moe zamisliti kvalitetno poslovanje. Ukoliko elimo
izlazak na svetsko trite, neophodno je da se uvede u potpunosti sistem za
elektronsko praenje potanskih poiljaka. Sistem za elektronsko praenje
potanskih poiljaka (Track&Trace) omoguava korisniku potanskih usluga da
u svakom trenutku sazna gde mu se poiljka nalazi, odnosno njen status
(uruena, vraena, preusmerena). Korienjem ove tehnologije poveava se
brzina i tanost unosa podataka pri emu se verovatnoa za pravljenje greaka
svodi na nulu. Sistem omoguuje veliki izbor izvetaja koji su dokaz uspenosti
isporuke poiljaka na adresu navedenu na poiljci.
Informacije o prijemu, zadravanju na carini, otpremi ili isporuci poiljaka, u
meunarodnom potanskom saobraaju, se elektronskim putem prosleuju
ostalim lanicama Svetskog Potanskog Saveza (UPU Universal Postal
Unions), koristei sistem za praenje potanskih poiljaka u meunarodnom
potanskom saobraaju. Pored ovoga, sistem omoguava korisniku da traenu
informaciju o svojoj poiljci pronae koristei Internet. Naime, koristei Internet,
korisnik moe dobiti informaciju koja sadri datum i vreme isporuke, ime i
prezime primaoca, vizuelni izgled digitalizovanog potpisa primaoca kao i mnoge
druge informacije.
Nema sumnje da tehnologija moe da omogui velike promene u nainu na koji
se usluge pruaju. Ona e igrati presudnu ulogu u efikasnijem izvoenju tekuih
operacija sa smanjenim trokovima uz istovremeno istraivanje novih
mogunosti. Potanske organizacije su dole ili e doi u poloaj da moraju da
prihvate i, ujedno, da zarauju na tehnolokim inovacijama u oblasti elektronskih
mrea, ako ele da budu u poziciji da iskoriste svoje postojee mogunosti.
Pravilan korak mora biti napravljen kod izbora tehnologije.

53

Prihvatanjem savremenih naina poslovanja, ne smemo zaboraviti svoje

tradicionalne usluge, ali bazirajui svoju panju na elektronsko poslovanje, pota
e otvoriti mogunosti da sa jedne strane, proirenje mogunosti pruanja
klasinih potanskih usluga, a sa druge strane pota e uvesti u svoje
poslovanje nove mogunosti koje e je pribliiti svojim korisnicima kojih e biti
vie i vie.
I na kraju, cilj svakog preduzea koje prodaje proizvode ili usluge, a samim tim i
Preduzea za potanski saobraaj RS, je ZADOVOLJAN KORISNIK, a to se
moe postii ako primenjujemo i pratimo razvoj informacionih tehnologija u
svetu.

54

Literatura:

Mr Mladen Radivojevi, Osnove informatike, Banja Luka 2002.god.

PTT SAOBRAAJ, Struni asopis zajednice PTT, Beograd 4/1998. god.

Nikola V. Gulan, Organizacija i eksploatacija potanskog saobraaja 1,

Beograd 1982. god.

STATUT Preduzea za potanski saobraaj RS A.D. Banja Luka, Banja

Luka, decembar 2004.g.

Slubeni glasnik RS broj 75/04

Potonoa, Glasilo Preduzea za potanski saobraaj RS a.d. BL, broj 48

i 49/04.

Potonoa, Glasilo
59/2005.god.

Internet, Google pretraiva.

Preduzea

za

potanski

saobraaj

RS

a.d.

55