You are on page 1of 8

1

28. KONTROLA POSLOVANJA DRUSTAVA ZA OSIGURANJE - u delatnosti


osiguranja se danas vrse nadzor I kontrola poslovanja u okviru samog
drustva I od strane subjekata van drustva. Uglavnom se zakonima propisuju
oblici kontrole I nadzora poslovanja drustava za osiguranje koji se ostvaruju
preko nadzora od strane drzavnog organa, ovlascenih aktuara I revizora, a u
poslednje vreme I kroz unutrasnju kontrolu I internu reviziju. Spoljnio nadzor
je upravni nadzor I vrse ga drzavni organi kojima je zakonom povereno da
vrse spoljni strucni nadzor nad subjektima nadzora-ucesnicima na trzistu
osiguranja, u pogledu provere postupka I ponasanja nadziranih subjekata u
odnosu na zakonom I drugim aktima propisana pravila ponasanja. Kontrola
poslovanja subjekata nadzora u delatnosti osiguranja se vrsi na osnovu
zakonskih odredbi I utvrdjenih medjunarodnih standarda, od strane aktuara I
revizora. Nadzor od strane drzavnog organa danas je uobicajeno da
osiguravajuce kompanije budu podvrgnute jednom vidu potpunog nadzora od
strane drzave koji deluje od njihovog osnivanja do likvidacije u vidu stalnog
upravnog nadzora. U postupku nadzora u delatnosti osiguranja vrsi se:
nadzor nad zakonitoscu rada; nadzor nad zakonitoscu akata; inspekcijski
nadzor.
29. NADZOR U DELATNOSTI OSIGURANJA U REPUBLICI SRBIJI prema
Zakonu o osiguranju iz 2004. nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja
vrsi NBS u cilju zastite osiguranika I drugih korisnika osiguranja. Pored
poslova nadzora, NBS izdaje dozvolu za obavljanje poslova osiguranja,
reosiguranja, posredovanja I zastupanja u osiguranju I poslova neposredno
povezanih sa poslovima osiguranja, daje saglasnost na akte I radnje
propisane Zakonom, donosi akte propisane Zakonom, obradjuje statisticke I
druge podatke, vodi registre I razmatra prigovore osiguranika, korisnika
osiguranja I trecih ostecenih lica. NBS izdaje jednom godisnje detaljan
izvestaj o stanju na trzistu osiguranja, a vodi I registar podataka o drustvima
za osiguranje kojima je izdala dozovolu za rad. Nadzor NBS nad poslovanjem
drustva za osiguranje obuhvata: obavljanje delatnosti osiguranja u skladu sa
izdatom dozvolom; uskladjenost opstih akata I akata poslovne politike sa
zakonom I drugim propisima; nadzor nad zakonitoscu rada drustva;
lildvidnost I solventnost u obavljanju delatnosti osiguranja; nacin utvrdjivanja
tehnickih rezervi; izvrsavanje preuzetih obaveza po osnovu ugovora o
osiguranju; deponovanje I ulaganje sredstava osiguranja u skladu sa
zakonom; sprovodjenje mera koje je nalozila NBS; nacin obavljanja interne
revizije; sporovdjenje politike saosiguranja I reosiguranja; troskove uprave I
nadzornog odbora.
30. AKTUARSTVO I REVIZIJA uobicajeno je danas u vecini zemalja da se
aktuari tretiraju kao deo nadzornog modela u delatnosti osiguranja. Zahteva
se od aktuara da poseduju sertifikat za rad koji mu izdaje nadlezni organ , da
se profesionalno usavrsava I dokazuje, a kvalitet njegovog rada se posmatra
od strane nadzornog organa. Uloga aktuara je posebno znacajna u postupku
pracenja I odrzavanja solventnosti osiguravajuceg drustva I zdravog
finansijskog poslovanja. Aktuarske poslove kod nas obavljaju ovlasceni
aktuari. Ovlasceni aktuari kod nas su lica koja su dobila ovlascenje NBS za

obavljanje aktuarskih poslova. Ovlasceni aktuar daje misljenja o: nacinu


izracunavanja tarifa premija; o tome da li su tehnicke rezerve obrazovane u
skladu sa zakonom; aktima poslovne politike; finansijskim izvestajima I
godisnjem izvestaju o poslovanju drustva; izvestaju o sprovodjenju poslitike
osiguranja I reosiguranja; o tome da li je matematicka rezerva izracunata, u
skladu sa zakonom; prenosu portfelja osiguranja. Ako se ovlasceni aktuar ne
pridrzava obaveza propisanih zakonom, NBS moze izreci mere upozorenja ili
mere oduzimanja ovlascenja. Revizija ovlascena revizija predstavlja
posredan nadzor nad subjektima koji su podvrgnuti reviziji, mada se u
mnogim zemljama smatra delatnoscu od javnog interesa. Revizija moze biti
eksterna I interna, moze se vrsiti revizija finansijskih izvestaja I revizija
celokupnog poslovanja
privrednog drustva, moze biti komercijalna ili
drzavna javna revizija. Revizija finansijskih izvestaja drustva za osiguranje
kod nas vrsi se u skladu sa zakonom kojim se utvrdjuje revizija finansijskih
izvestaja. Sadrzinu izvestaja o obavljenoj
reviziji finansijskih izvestaja
drustva za osiguranje blize propisuje NBS.
31. POLISA OSIGURANJA njavazniji dokument u delatnosti osiguranja je
polisa osiguranja. Stoga se I u ZOO definise obaveza sadrzine polise. U polisi
moraju biti navedeni: ugovorne strane, , osigurana stvar, odnosno osigurano
lice, rizik obuhvacen osiguranjem, trajanje osiguranja I period pokrica, svota
osiguranja ili izjava da je osiguranje neograniceno, premija ili doprinos,
datum izdavanja polise I potpisi ugovornih strana. Pored sastojaka koje mora
imati svaka polisa, u polisi osiguranja zivota moraju biti sadrzani: ime I
prezime lica na ciji se zivot odnosi osiguranje, datum njegovog rodjenja I
dogadjaj ili pak od koga zavisi nastanak prava da se zahteva isplata
osigurane svote. U ZOO definise se da prema sporzaumu ugovaraca, polisa
moze glasiti na odredjeno lice, po naredbi ili na donosioca, dok se za polisu
osiguranja zivota odredjuje da moze glasiti na odredjeno lice ili po naredbi,
ali ne moze na donosioca. Uobicajeno je da polisa ima dva dela. Prvi, koji se
moze nazvati zakonski jer sadrzi elemente koji su definisani u Zakonu, bez
ovih elemenata polisa nije punovazna. Drugi deo je operativno-tehnicki I ima
pomocno-prateci karakter uz prethodno navedeni zakonski ili osnovni deo
polise. U pomenuti operativno-tehnicki deo spadaju bitni podaci o predmetu
osiguranja, dopunske opasnosti pod uslovom da su ugovorene, razni doplatci,
popusti I napomene koji mogu biti vrlo znacajne. Zakonom nije propisan oblik
u kome se sacinjava polisa, ali se u praksi izdaje na obrascu koji kao tipski
sastavljaju osiguravaci za pojedine vrste osiguranja.
32. LIST POKRICA ugovor o osiguranju je zakljucen kada ugovaraci
potpisu polisu osiguranja ili list pokrica. List pokrica je dokument koji
zamenjuje polisu osiguranja, ali koji nakon potpisivanja ima potpuno istu
pravu vaznost kao I polisa. U zakonu se odredjuje da polisa osiguranja moze
biti privremeno zamenjena listom pokrica u koji se unose bitni sastojci
ugovora. List pokrica iako u trenutku potpisivanja ima istu pravnu snagu kao I
polisa, ipak ima samo alternativni karakter u odnosu na polisu. List pokrica
izdaje se po pravilu, nakon zakljucenog ugovora o osiguranju, a pre izdavanja
polise, s obzirom da ne postoje svi relevantni podaci da bi se sacinila polisa.

List pokrica se izdaje cesto I u situaciji kada jedan osiguranik menja


osiguravaca. Postavlja se pitanje sta se desava sa osiguranjem, ako u duzem
periodu list pokrica ne bude zamenjen polisom osiguranja. Ukoliko je trajanje
osiguravajuceg pokrica regulisano do tog vremena , smtra se da je
osiguranje u tom periodu postojalo, s obzirom da, I pored ozbiljnog propusta
koji se sastoji u neizdavanju polise , postoje elementi na osnovu kojih se
mogu utvrditi elementi bitni za posotjanje osiguranja.
33. UGOVOR O OSIGURANJU je jdean od znacajnijih ugovora naseg
pravnog prometa I regulisan je veoma detaljno odredbama ZOO, s tim da se
te norme ne odnose na plovidbena osiguranja za koje vazi poseban zakon. Po
svojoj pravnoj prirodi to je dvostrano-teretni ugovor, aleatoran, u principu
formalan, adhezioni, sukcesivan I ugovor medjusobnog poverenja. Ugovor o
osiguranju je ugovor kojim se obavezuje ugovarac osiguranja da plati
odredjeni iznos organizaciji za osiguranje, a osiguravac se obavezuje da, ako
se desi dogadjaj koji predstavlja osigurani slucaj, isplati osiguraniku ili nekom
trecem licu naknadu, odnosno ugovorenu svotu, ili ucini nesto drugo. Ugovor
o osiguranju se smatra zakljucenim kada ugovaraci potpisu polisu osiguranja
ili list pokrica. Ugovori o osiguranju imaju formalni karakter, medjutim
moguce je I neformalno zakljucenje ugovora o osiguranju u situaciji kada
osiguravac prihvati pismenu ponudu ponudioca, odnosno kada istu izricito ne
odbije u predvidjenom roku. Osnovno je pravilo da zakljucenje ugovora o
osiguranju prati I potpisivanje I izdavanje polise. Postavlja se pitanje da li je
moguce zakljuciti ugovor o osiguranju, a da se pri tom ne izda polisa
osiguranja. U Zakonu se takva mogucnost daje, pri cemu se ne odustaje od
drugog principa-da se mora platiti premija osiguranja.
34. OBAVEZE OSIGURANIKA IZ UGOVORA O OSIGURANJU obaveze u
momentu zakljucenja ugovora prilikom zakljucenja ugovora ugovarac je u
obavezi da prijavi sve okolnosti koje su mu poznate ili mu nisu mogle ostati
nepoznate a od znacaja su za ocenu rizika. To su one okolnosti od kojih zavisi
da li ce biti zakljucen ugovor o osiguranju I pod kakvim uslovima bi se
zakljucio jer su iste od uticaja na obim pokrica I visinu premije. Ova obaveza
je preduslov da bi ugovor o osiguranju uopste bio zasnovan na valjanim
osnovima. Osiguranik je u obavezi da tacno odgovori na pitanja iz upitnika,
ukoliko mu takav upitnik osiguravac dostavi I da pruzi I druga dodatna
obavestenja koja su mu poznata a o kojima nema pitanja u upitniku. Osnovna
I najvaznija obaveza ugovaraca osiugranja iz ugovora o osiguranju je
obaveza placanja premije. Placanje premije osiguranja je obaveza ugovaraca
osiguranja, a ne osiguranika, s obzirom da ta dva subjekta ne moraju uvek
biti ista lica. Najcesce je ugovarac osiguranja ujedno I osiguranik, ali s
obzirom da to ne mora biti slucaj, kod ugovora o osiguranju, pored
osiguravaca, druga ugovorna strana ugovarac osiguranja. Premiju moze
platiti ugovarac I on je duznik u pogledu placanja premije, ali je osiguravac
duzan da primi isplatu premije od svakog lica koje ima pravni interes da
premija bude placena, a to moze biti I osiguranik-korisnik osiguranja ili
prebivalac osigurane stvari. Nakon zakljucenja ugovora o osiguranju moze da
dodje do promene rizika , sto nije neobicno, posebno kada se ugovor

zakljucuje na period od godinu dana ili duzi. Ugovarac osiguranja je u


obavezi da obavesti osiguravaca o svakoj promeni okolnosti koja moze biti
od znacaja za ocenu rizika. Ugovarac osiguranja je duzan da bez odlaganja
obavesti osiguravaca o povecanju rizika, ako je rizik povecan nekim njegovim
postupkom, a ako se povecanje rizika dogodilo bez njegovog ucesca, duzan
je da obavesti u roku od cetrnaest dana od trenutka kada je to saznao.
35. OBAVEZE OSIGURAVACA IZ UGOVORA O OSIGURANJU obaveze u
momentu zakljucenja ugovora osiguravac je u obavezi da osiguranika
upozna sa opstim I posebnim uslovima osiguranja I da mu ih uruci. Posledica
neispunjenja ove obaveze osiguravaca je nemogucnost pozivanja na odredbe
uslova u pogledu iskljucenja obaveza osiguravaca u odredjenim situacijama
zbog nepostovanja odredbi uslova od strane osiguranika jer se uslovi tada ne
smatraju
sastavnim delom ugovora o osiguranju. Prilikom zakljucenja
ugovora I izrade polise osiguravac mora voditi racuna da usaglasi sadrzaj
polise sa uslovima osiguranja, a ukoliko zeli u konkretnoj situaciji da u nekom
delu odstupi od uslova osiguranja tada u polisi moze to predvideti.
Osiguravaca vezuju uslovi osiguranja koji su sastavni deo ugovora o
osiguranju I u obavezi je da ih ispostuje jer sadrzinu ugovora o osiguranju
opredeljuju opsti I posebni uslovi osiguranja. Osiguravac je u obavezi da
preda osiguraniku polisu osiguranja. Obaveze u toku trajanja osiguranja
osiguravajuca drustva su u obavezi da formiraju fondove koji su namenjeni
za isplatu steta osiguranicima I da ove rezerve osiguranja odrzavaju na
odredjenom nivou izdvajanjem sredstava za njihovu popunu I adekvatnim
plasiranjem sredstava. Na ovaj nacin osiguravac
obezbedjuje trajno
izvrsavanje obaveza po osnovu zakljucenih ugovora o osiguranju. Obaveze
kada nastupi osigurani slucaj osnovna obaveza osiguravaca sastoji se u
isplati nakande stete ili ugovorene svote. Po prijavi osiguranika da je
nastupio osigurani slucaj osiguravac je u obavezi da izvrsi uvidjaj radi
utvrdjenja stete I procenu stete. Na osnovu izvrsene prijave stete I procene
osiguravac je u obavezi da u zakonom ili ugovorom odredjenom roku isplati
osiguraniku naknadu. Obaveza je osiguranika, odnosno korisnika osiguranja,
ne samo da prijavi nastupanje osiguranog slucaja nego I da pruzi dokaze da
je on zaista nastupio I da je obuhvacen osiguranjem, kao I da pruzi dokaze za
utvrdjivanje visine nastale stete. Osiguravac koji ne ispostuje svoju obavezu
blagovremeno, duzan je da plati zakonsku zateznu kamatu zbog padanja u
docnju I da nadoknadi svaku drugu nastalu stetu na osnovu opstih pravila
obligacionog prava zbog neblagovremnog ispunjanja obaveze.
36. TRAJANJE I PRESTANAK DEJSTVA OSIGURANJA razlikuje se
momenat kada ugovor o osiguranju pocinje da proizvodi pravno dejstvo od
momenta njegovog zakljucenja. Ugovor o osiguranju je u nacelu zakljucen
kada ugovorne strane potpisu polisu ili list pokrica odnosno kada na drugi
neformalan nacin zakljuce ugovor (placanjem premije osiguranja, odnosno
kada osiguravaca ne odbije pismenu ponudu u zakonom propisanom roku).
Pocetak dejstva ugovora opredeljuju same stranke na polisi. ZOO je
propisano da ako drugacije nije ugovoreno, ugovor o osiguranju priuzvodi
svoje pravno dejstvo pocev od dvadeset cetvrtog casa dana koji je u polisi

oznacen kao dan pocetka trajanja osiguranja, pa sve do isteka poslednjeg


dana roka za koji je osiguranje ugovoreno. Ugovor o osiguranju u nacelu
deluje za buducnost, a samo izuzetno se prihvata da deluje retroaktivno ako
zainteresovanoj strani nije bilo poznato da se osigurani slucaj dogodio,
odnosno da je prestala mogucnost da se dogodi. Rizik je buduci neizvestan
dogadjaj I osiguranik se stiti putem ugovora o osiguranju za slucaj njegovog
eventualnog nastupanja zakljucenjem ugovora o osiguranju. Prema duzini
trajanja ugovor se moze zakljuciti na odredjeno I neodredjeno vreme trajanja.
Ugovor se moze zakljuciti kao kratkorocni(na period do jedne godine),
visegodisnji(na odredjeni rok sa vaznoscu za period preko jedne ili vise
godina) I dugorocni(kod ovih ugovora odredjuje se samo datum pocetka
dejstva ugovora). Kada se zakljuci ugovor o osiguranju sa odredjenim rokom
trajanja moguce
je danakon isteka roka trajanja dodje do precutnog
produzenja dejstva ugovora ukoliko ugovorne strane nastave da se ponasaju
kao da je ugovor na snazi, ugovarac placa premiju a osiguravac nosi
osiguravajucepokrice I prima premiju osiguranja.
Ugovor o osiguranju prestaje najcesce istekom roka na koji je zakljucen ili
ispunjenjem. Redovni nacni prestanka
ugovora o osiguranju pored
navedenih su I otkaz ugovora na ugovoreni nacin, nastuapnje osiguranog
slucaja, propast stvari, promena vlasnika stvari, smrt osiguranog lica pre
isteka ugovora. Kao neredovni nacin prestanka ugovora smatraju se
nistavost ugovora, raskid, stecaj osiguravaca. U ZOO predvidjeno je da u
slucaju da ugovorne strane nisu drugacije ugovorile ugovor o osiguranju
proizvodi svoje dejstvo sve do svrsetka poslednjeg dana roka za koji je
osiguranje ugovoreno. Ugovor o osiguranju koji je zakljucen na odredjeno
vreme se moze raskinuti sporazumom ugovornih strana ali ne I otkazom
ugovora jer ga uslovi osiguranja u principu ne predvidjaju. Kada je ugovor
zakljucen na neodredjeno vreme , odnosno rok trajanja osiguranja nije
odredjen ugovorom, svaka strana moze raskinuti
ugovor sa danom
dospelosti premije. Ukoliko dodje do stecaja ugovaraca osiguranja, osiguranje
se nastavlja, ali svaka ugovorna strana ima pravo da raskine ugovor o
osiguranju u roku od tri meseca od otvaranja stecaja.
37. ZASTARELOST KOD UGOVORA O OSIGURANJU posebnost ugovora
o osiguranju, u odnosu na druge ugovore, uocava se I kad je u pitanju institut
zastarelosti. U ZOO zastarelost se definise uopsteno, sto znaci da se ta
univerzalna pravila primenjuju I na ugovor o osiguranju, ali rokovi zastarelosti
za ovaj ugovor se utvrdjuju posebno. Zastareloscu prestaje pravo da se
zahteva ispunjenje obaveza I da ono nastupa kada protekne zakonom
odredjeno vreme u kome je poverilac mogao da zahteva ispunjenje obaveze.
U Zakonu je odredjeno da potrazivanje ugovaraca osiguranja, odnosno treceg
lica iz ugovora o osiguranju zivota zastarevaju za pet godina, a iz ostalih
ugovora o osiguranju za tri godine, racunajuci od prvog dana posle proteka
kalendarske godine u kojoj je potrazivanje nastalo. Specificnost ugovora o
osiguranju zivota dosla je do izrazaja u odnosu na druge ugovore o
osiguranju I kod instituta zastarelosti, s obzirom da su utvrdjeni razliciti

rokovi zastarelosti za osiguranje zivota u odnosu na ostala osiguranja. Sto se


tice potrazivanja osiguravaca definisano je da ona zastarevaju u roku od tri
godine.
38. MESTO UGOVORA O OSIGURANJU U PRIVREDNOM PRAVU ugovor
o osiguranju spada u ugovore robnog prometa, odnosno ugovore u privredi.
U ZOO se pod pojmom ugovor definise I ugovor o osiguranju. U najsirem
smislu pod ugovorima robnog prometa podrazumevaju se tipicni, uobicajeni
ugovori, koji se sklapaju u velikom broju u robnom prometu, a u cilju
razmene robe I cije sklapanje I izvrsavanje po pravilu sacinjava redovan
predmet delatnosti odredjenih privrednih organizacija. Ugovor o osigruanju je
samostalan ugovor, mada su se u teoriji pojavljivala I misljenja da zbog
velike razlicitosti pojedinih vrsta ugovora o osiguranju, ne bi trebalo govoriti
o jedinstvenom ugovoru o osiguranju.
39. SAOSIGURANJE je definisano u ZOO, Zakonu o pomorskoj I
unutrasnjoj plovidbi, Zakonu o osiguranju. U ZOO je odredjeno da kada je
ugovor o osiguranju zakljucen sa vise osiguravaca koji su se sporazumeli o
zajednickom snosenju I raspodeli rizika, svaki osiguravac naznacen u polisi
osiguranja odgovara osiguraniku za potpunu naknadu. Nekoliko bitnih
cinjenica za saosiguranje: da bi postojalo saosiguranje neophodno je
postojanje najmanje dva osiguravaca; neophodan je sporazum izmedju
saosiguravaca o zajednickom snosenju I raspodeli rizika; neophodno je da se
potpise
jedinstvena
polisa
osiguranja;
saosiguranje
podrazumeva
uspostavljanje dve vrste odnosa- izmedju saosiguravaca I izmedju
osiguravaca I saosiguravaca; svaki saosiguravac odgovara osiguraniku za
potpunu naknadu stete. Treba ukazati I na razliku izmedju saosiguranja I
visestrukog I dvostrukog osiguranja. Vistruko osiguranje postoji ako je neka
stvar osigurana kod dva ili vise osiguravaca od istog rizika, za isti interes I za
isto vreme, tako da zbir svota osiguranja ne prelazi vrednost te stvari I pri
cemu svaki osiguravac odgovara za izvrsenje u potpunosti obaveza nastalih
iz ugovora koje je on zakljucio. Dvostruko osiguranje postoji ako zbir svota
osiguranja prelazi vrednost osigurane stvari, a pri tom ugovarac osiguranja
nije postupio nesavesno te su sva ta osiguranja punovazna I svaki osiguravac
ima pravo na ugovorenu premiju za period osiguranja u toku, a osiguranik
ima pravo da zahteva od svakog pojedinog osiguravaca naknadu prema
ugovoru zakljucenim sa njim, ali ukupno ne vise od iznosa stete. Ugovori o
saosiguranju se retko zakljucuju na nasem trzistu osiguranja.
40. REOSIGURANJE je osiguranje osiguravaca, reosiguranje se moze
definisati kao ponovno osiguranje rizika od direktnog osiguravaca. Ovim
poslom osiguravac deo svojih obaveza iz ugovora o osiguranju prenosi u
reosiguranje, odnosno u pokrice kod drugog osiguravaca, na osnovu ugovora
o reosiguranju, kojim jedna strana, reosiguravac, preuzima obavezu da
drugoj strani, osiguravacu, plati deo iznosa ili cak I citav iznos koji je platio ili
treba da plati osiguraniku ili osiguranicima, a osiguravac prima obavezu da
osiguravacu plati odredjenu premiju. Osnovni preduslov za postojanje

reosiguranja jeste zakljucen ugovor o osiguranju. Prvi ugovor koji je imao ova
obelezja sklopljen je u Djenovi 1370. godine. Sklopljen je izmedju dvojice
trgovaca kao reosiguravaca I treceg trgovca osiguravaca, kojim su se prva
dvojica obavezala da ce osiguravacu naknaditi iznos stete koju bi ovaj bio
duzan isplatiti osiguraniku ako nastupi osigurani slucaj za vreme plovidbe
izmedju Djenove I Slujsa, posto se ovaj deo puta smatrao najopasniji za
plovidbu. Ugovor o reosiguranju ne proizvodi pravno dejstvo ukoliko nema
direktnog osiguranja. Osiguranje I reosiguranje su dva nezavisna pravna
odnosa. Nacelo istovetnosti sudbine osiguravaca I reosiguravaca ogleda se u
tome sto pojedini postupci osiguravaca proizvode posledice I za
reosiguravaca. Specificnosti reosiguranja zivota- reosiguranje zivota je
potrebno osiguravacu u cilju zastite svoje rezerve od nepovoljnog iskustva
smrtnosti. Prvenstvena potraznja za reosiguranjem je obezbedjena od rizika
smrtnosti. Oblici reosiguranja fakultativno ili pojedinacno(svaki rizik se
pojedinacno predaje u reosiguranje, nakon zakljucenog ugovora o osiguranju,
a reosiguravac odlucuje koji se rizik prihvatiti a koji nece); ugovorno ili
obavezno (je obavezno i za osiguravaca I za reosiguravaca, I uglavnom se
zakljucuje unapred ); fakultativno-ugovorno (predstavlja kombinaciju
fakultativnog I ugovornog reosiguranja) I pul za reosiguranje (predstavlja
udruzenje osiguravaca u kojima se, prema unapred utvrdjenom kljucu,
rasporedjuju rizici na svakog clana pula).

41. UGOVOR O REOSIGURANJU je ugovor o osiguranju drustva za


osiguranje kojim isto zadovoljava svoju potrebu za zastitom od rizika
sopstvene aktivnosti. Reosiguranje se moze definisati I kao instrument
transfera rizika za osiguravaca na reosiguravaca, kome je osnovna
ekonomska funkcija savladjivanja buducih ekonomskih potreba osiguravaca.
Ovo je ugovor u kome se jedna strana, reosiguravac, obavezuje da drugoj
strani, osiguravacu, isplati deo iznosa ili ceo iznos koji je osiguravac isplatio
ili treba da plati osiguraniku, a osiguravac preuzima obevzu placanja
odredjene premije. Ovaj ugovor je aletoran, posto je obaveza reosiguravaca
podvrgnuta ostvarenju ugovorom o reosiguranju predvidjenog rizika. On je I
konsenzualan, posto je za njegovu valjanost potrebna saglasnost volja obe
ugovorne strane, a takodje spada u red neformalnih ugovora, posto za
njegovo zakljucenje nije predvidjena odredjena forma. Predmet ugovora o
reosiguranju proizlazi iz potrebe osiguravaca za zastitom svoje imovine od
rizika vlastitog poslovanja, odnosno interesa za njegovim transferom na
reosiguravaca uz odgovarajucu naknadu, a interes se kvalifikuje kroz
vrednost imovine koja se ugovorom o reosiguranju zeli zastititi. Prava I
obaveze ugovornih strana obaveze reosiguranika su: placanje premije
reosiguranja, izvestavanje reosiguravaca o promenama rizika, sprecavanje ili
ogranicavanje stetnih polsedica reosiguranog slucaja, obavestavanje
reosiguravaca o nastupanju reosiguranog slucaja. Obaveze reosiguravaca:
glavna obaveza je isplata naknade iz reosiguranja. Trajanje ugovora o

reosiguranju nije striktno vezano uz odredjeni vremenski rok, vec se isto, u


pravilu odredjuje prema trajanju rizika koji se zeli reosigurati. Ugovor o
reosiguranju deluje sve do isteka roka na koji je reosiguranje zakljuceno.
Raskid ugovora se daje u pismenoj formi u skladu sa ugovorenim raskidnim
rokom.
42. OSNOVNE ODLIKE OSIGURANJA IMOVINE osnovne karakteristike
osiguranja imovine su: predmet osiguranja moze biti imovina nekog lica koja
ima materijalnu vrednost, koja je procenjiva u novcu I na kojoj se moze
realizovati rizik koji je obuhvacen osiguranjem; svrha osiguranja je naknada
stete prouzrokovane ostvarenjem osiguranog rizika I ne moze biti izvor
bogacenja; pravo da naplati naknadu iz osiguranja ima samo lice koje u
momentu nastanka stete ima materijalni interes da se steta ne dogodi.
Nacelo obestecenja osnovno nacelo osiguranja imovine koje je prihvaceno
u cilju zastite javnog poretka. Naknada iz osiguranja ne moze da bude veca
od stete koju je osiguranik pretrpeo nastupanjem osiguranog slucaja. Nije
dozvoljeno da osiguranje postane izvor bogacenja, odnosno ne moze se
zakljucenjem ugovora o osiguranju ostvariti zarada. Interes osiguranja sa
nacelom obestecenja je tesno povezan interes osiguranja koji treba da
obezbedi njegovu primenu u osiguranju imovine. Osiguranje imovine moze
zakljuciti samo lice koje ima interes da se ne dogodi osigurani slucaj, posto bi
inace pretrpelo neki materijalni gubitak. Pravo iz osiguranja mogu imati samo
lica koja su u casu nastanka stete imala materijalni interes da se osigurani
slucaj ne dogodi. Interes u osiguranju se sastoji u potrebi da se obezbedi
ekonomska zastita od odredjenog rizika putem naknade iz osiguranja.
Naknada iz osiguranja prilikom procene kolika ce biti naknada iz osiguranja
u obzir se uzima visina prouzrokovane stete, visina osigurane sume I
vrednost osigurane stvari tako da svaki od ova tri elementa moze da se
pojavi kao gornja granica obaveze osiguravaca. U praksi srecemo I
osiguranje na taksiranu vrednost koje podrazumeva mogucnost odstupanja
od nacela obestecenja. Kod ovog nacina osiguranja vrednost opredeljuje
zajednicki osiguranik I osiguravac tako sto je izricito ugovaraju(umetnicke
slike, dugi predmeti od umetnicke vrednosti, dragocenosti). Moguce je I da se
ugovori osiguranje na novu vrednost koje omogucava osiguraniku da
naknadom iz osiguranja obezbedi potpunu obnovu stvari koja je unistena.