DRAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

SEMINARSKI RAD

Tema: Sanacija toplotne zatite zgrada

DEPARTMAN ZA TEHNIKE NAUKE
ODSEK : GRAEVINARSTVO

Student :

Mentor :

aboti Elvedin

Dr Nazim Mani
Novi Pazar, 2016

SADRAJ

1. UVOD .......................................................................................... 3
2. POTRONJA ENERGIJE U ZGRADAMA .............................................. 4
2.1 Parametri koji utiu na potronju energije u zgradama .................... 6
3. ASPEKTI SANACIJA POSTOJEIH OBJEKATA ..................................... 7
4. CILJEVI (RAZLOZI) TOPLOTNE ZATITE OBJEKATA ........................... 9
5. MERE I STEPEN TOPLOTNE ZATITE ZGRADE ................................... 9
6. OBNOVA ZGRADA TRADICIONALNIM METODAMA ........................... 10
7. KARAKTERISTIKE POSTOJEIH POZICIJA TERMIKE ZATITE OBJEKTA
I INTERVENCIJA NA ISTIM ............................................................... 11
7.1 Fasadni zid (na granici izmeu grejanog i negrejanog prostora) ...... 12
7.2 Horizontalne i kose konstrukcije .................................................. 16
7.3 Ravan krov (iznad grejanog prostora) .......................................... 18
7.4 Kos krov (iznad grejanog prostora) ............................................. 22
7.5 Konstrukcija ispod negrejanog prostora ....................................... 26
7.6 Konstrukcija iznad negrejanog prostora ....................................... 31
7.7 Konstrukcija iznad spoljanjeg prostora ....................................... 34
7.8 Zid prema negrejanom prostoru.................................................. 36
7.9 Pod na tlu (u grejanom prostoru) ................................................ 39
8. LITERATURA .............................................................................. 41

1. Uvod
Zgrada je graevina s krovom i zidovima u kojoj se koristi energija radi
ostvarivanja odreenih termikih parametara sredine, namenjena boravku
ljudi, odnosno smetaju stvari, obavljanju neke delatnosti, a sastoji se od
graevinskih elemenata, tehnikih sistema i ureaja i ugraene opreme.
Zgradama se smatraju i delovi zgrade koji su projektovani ili namenjeni
za zasebno korienje i odvojeni termikim omotaem od ostalih delova
zgade.
Posebno naslee stambene arhitekture predstavljaju viestambeni objekti
nastali od 1946. do 1975. U to vreme intenzivne stambene izgradnje
nastajali su objekti bez ikakve toplotne zatite. Bilo je to vreme jeftine
uvozne energije koja se bespotrebno troila na zagrevanje viestambenih
zgrada.To su objekti koji e biti u funkciji jo dugi niz godina to znai da
e, ukoliko se ne rekonstruiraju, nepotrebno troiti velike koliine
energije. Starost tih objekata izmeu 30 i 60 godina takoe je vana
injenica koja namee potrebu za sistemnom obnovom, rekonstrukcijom i
sanacijom. Ukupan toplotni komfor u tim stambenim zgradama nije
odgovarajui sa aspekta dananjih zahteva savremenog stanovanja.
Prethodne injenice nameu potrebu sistemnog istraivanja, ali i brzog
reenja ovog problema nepotrebnog troenja velikih koliina energije.
Energetska sanacija zgrade jeste izvoenje graevinskih i drugih
radova na postojeoj zgradi, a kojima se ne utie na stabilnost i sigurnost
objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne utie na bezbednost
susednih objekata, saobraaja, ne utie na zatitu od poara i zatitu
ivotne sredine, ali kojima moe da se menja spoljni izgled uz potrebne
saglasnosti, u cilju poveanja energetske efikasnosti zgrade.Energetski
efikasna zgrada je zgrada koja troi minimalnu koliinu energije uz
obezbeenje potrebnih uslova komfora u skladu sa pravilnikom.

2. Potronja energije u zgradama

Posebna panja mora se posvetiti potronji energije u zgradarstvu, jer je
ono jedan od najveih potroaa energije.Potronja energije se meri u
milionima tona ekvivalentne nafte (Mten).

Podaci za 2008. godinu

Ciljevi za budunost

Slika 1. Potronja energije u Srbiji i ciljevi za budunost (Izvor: [3])

Potronju energije u zgradama potrebno je minimizirati na nain tako da
ne doe do naruavanja uslova komfora, to znai da je neophodno,
tokom cele godine, odravati termike parametre unutranje sredine,
kvalitet vazduha, potreban nivo osvetljenosti, dovoljnu koliinu tople
sanitarne vode. Tehniki sistemi u zgradi, koji obezbeuju uslove komfora
jesu potroai energije. Primenom razliitih mera mogue je poboljati
energetsku efikasnost, pri emu treba voditi rauna o finansijskim
efektima primenjenih mera. Od ukupne potronje energije u zgradama
70%

se

troi

domainsvima

stambenim

zgradama,

18%

komercijalnim, dok se u zgradama javne namene potroi oko 12%

energije.

Slika 2. Raspodela utroka energije u zgradama (Izvor: [3])

Grejanje stanova u Srbiji:
pomou individualnih sistema
(elektrina energija, gas, drva i ugalj) 45%,
kotlarnica 28% i
mrea daljinskog grejanja 27% (najvie u Novom Sadu i Beogradu).
Cilj sveobuhvatnih, energetski efikasnih, ekoloki pozitivnih i ekonomski
prihvatljivih mera jeste stvaranje uslova za sistematsku sanaciju i
rekonstrukciju postojeih zgrada i poveanje obavezne toplotne zatite
novih zgrada. Nedovoljna toplotna izolacija dovodi do poveanih toplotnih
gubitaka

zimi,

kondenzacijom

hladnih
vlage

spoljnih

konstrukcija,

pregrejavanjem

prostora

oteenja
leti.

nastalih

Posledice

su

oteenja konstrukcije i nekomformno i nezdravo stanovanje i rad.

Zagrevanje takvih prostora zahteva veu koliinu energije, to dovodi do
poveanja cene korienja i odravanja prostora, ali i do veeg zagaenja
ivotne sredine. Poboljanjem izolacionih karakteristika zgrade mogue je
postii smanjenje ukupnih gubitaka toplote graevine za oko 40 do 80%.
Veliki raspon ukazuje i na velike razlike u stanju postojeih zgrada to
svakako zavisi od starosti zgrade, korienih materijala i nivoa odrvanja.

2.1 Parametri koji utiu na potronju energije u zgradama

Klimatski faktori,koji su odreeni lokacijom na kojoj se zgrada

nalazi,

Termiki omota i geometrija zgrade,

Karakteristike KGH (klima-grejanje-hladjenje) sistema,izvora

energije i nivoa automatske regulacije,

Reim korienja i odravanja zgrade i tehnikih sistema i

Eksploatacioni trokovi,odnosno cene energenata i energije.

Klimatski faktori, kao to je godinje kretanje temperature vazduha i

relativne vlanosti, insolacija i dozraeni intenzitet sunevog zraenja,
vetrovitost, i drugo, odlika su lokacije na kojoj se zgrada nalazi.
Termiki omota,geometrija zgrade,njen poloaj u odnosu na izloenost
Suncu i vetrovima direktno utiu na energetske potrebe zgrade. to je
bolja termika izolacija i zaptivenost prozora i vrata, a manji faktor oblika,
potrebna instalisana snaga sistema za grejanje e biti manja.
Paljivim i strunim izborom KGH sistema, izvora snabdevanja energijom i
nivoa automatske regulacije mogue je ostvariti znaajne utede energije
koju ovi sistemi troe tokom godine.
Kako bi zgrada imala zadovoljavajue energetske performanse, potrebno
je redovno i pravilno odravanje zgrade i sistema u njoj. Ukoliko izostane
redovno odravanje a ne narui se u potpunosti funkcionalnost sistema,
gotovo redovno se javlja sluaj neracionalne potronje energije.
Prilikom
projekata

projektovanja

novih

rekonstrukcije

sprovoenje

sistema,

postojeih,

tehno-ekonomske

ee

sastavni

analize,

prilikom
deo

odnosno

izvoenja

procedura

je

sagledavanja

investicionih i eksploatacionih trokova kroz ivotni vek projekta. Ukoliko

postoji disparitet cena na tritu, doi e do pojave neracionalne potronje
energije.
6

3. Aspekti sanacija postojeih objekata

Energetski aspekt sanacije
Prostorni aspekt sanacije
Ekonomski aspekt sanacije
Energetski aspekt sanacije ogleda se u:
racionalizaciji potronje energije

ouvanju graevinske supstance i produenju trajanja zgrade

poboljanju toplotnog komfora u zgradama i korienje obnovljivih

izvora energije
Prostorni aspekt sanacije ima za cilj:
prostorno proirenje postojee korisne povrine (stanova)
poboljanje strukture i funkcionalnosti postojeih zgrada (stanova) i
dobijanje nove korisne povrine (stanova) bez izgradnje novih
zgrada na slobodnom zemljitu
Ekonomski aspekt sanacije starih zgrada ocenjuje se kroz:
isplativost investicije
stepen poveanja upotrebne i trine vrednosti zgrada i stanova i
doprinos poboljanju energetskog bilansa zemlje.
Rekonstrukcijom je ostvarena uteda od 48 % u potronji energije.

Slika 3.Udeo rekonstrukcije u celokupnoj gradjevinskoj aktivnosti zemalja

EU (Izvor: [3])

4. Ciljevi (razlozi) toplotne zatite objekata

Naziv graevinska toplotna zatita obuhvata sve graevinske mere
koje se provode radi:
zatite zdravlja korisnika objekta, stvaranjem pretpostavki za
higijensku / ugodnu mikroklimu u prostoru objekta,
zatite tela objekta od graevinskih teta usled delovanja vlage i
toplote,
smanjenja potrebne energije za grejanje i hlaenje prostora
objekta (racionalna upotreba energije),

5. Mere i stepen toplotne zatite zgrade

Stepen toplotne zatite objekta moe biti veoma razliit. On proizlazi iz
klimatskih

uslova

na

lokaciji

objekta,

potrebnim

parametrima

mikroklime u prostoru objekta, koji su funkciji namene objekta i

analize termodinamikih procesa u graevinskim delovima zgrade.
Minimalna toplotna zatita za razdoblje zime obuhvata graevinske
mere kojima se osigurava higijenska / ugodna mikroklima u prostoru
objekta i trajna zatita tela objekta od delovanja vlage.
Minimalna toplotna zatita za razdoblje leta obuhvata graevinske
mere kojima se spreava vee zagrevanje prostora zgrade tokom leta i
time osigurava toplotnu ugodnost boravka bez potrebe korienja
posebnog

sistema

hlaenja.

Minimalna

toplotna

zatita

zgrade

odreuje se na temelju fizikih zakona delovanja toplote i vlage u

prostor zgrade i njenim graevinskim delovima.

Osnovne graevinske mere za poveanje toplotne izolovanosti objekta su:

Poveanje toplotne izolacije graevinskih delova objekta koji su
toplotni omota ukluujui specijalno smanjenje udela toplotnih
mostova
Spreavanje

vlaenja

graevinskih

delova

objekta

usled

kondenzacije vodene pare na povrini ili unutar graevinskog dela

usled atmosferske vode ili vlage iz tla
Optimiranje sposobnosti akumulacije toplote u skladu sa namenom
prostora i predvienim sistemom grejanja
Poveanje zaptivenosti graevinskih elemenata objekta i mesta
spojeva u skladu sa tehnikim mogunostima
Ogranienje ventilacije prostora na potrebe usklaene s namenom
objekta i propisanim zahtevima.

6. Obnova zgrada tradicionalnim metodama

Promena spoljnih klimatskih uslova
Promena odnosa povrine omotaa i zapremine objekta
Poboljanje termikih karakterisitka elemenata omotaa

fasadnih zidova

podrumske konstrukcije

tavanice iznad otvorenih prolaza

krovne konstrukcije

prozora

zatitni elementi prozora

10

7. Karakteristike postojeih pozicija termike zatite objekta i

intervencija na istim
U sledeem tekstu e biti prikazane najosnovnije karakteristike pozicija
termikog omotaa objekta, sa aspekta arhitektonskih konstrukcija i
materijala. Dat je osvrt na stanje koje se u naim uslovima moe smatrati
kao postojee, kao i neke od mogunosti za intervenciju u cilju
poboljanja

termikih

performansi

sklopova.

Termiki

omota

podrazumeva pozicije koje razdvajaju grejani prostor od spoljanosti ili od

negrejanog prostora. Ovo su zapravo pozicije ije se karakteristike moraju
raunski proveriti, a povrine tano definisati.
Slika 1.- Pozicije koje se moraju proveriti raunski
Granica izmedju

Toplotni tok

Provera U

Provera
difuzije

Provera toplotne
stabilnosti

FASADNI ZID

Grejanog i
spoljanjeg vazduha

Horizontalno

Da (EN 6946)

Da

Da

RAVAN KROV

Grejanog i
spoljanjeg vazduha

Na gore

Da (EN 6946)

Da

Da

KOS KROV

Grejanog i
spoljanjeg vazduha

Na gore

Da (EN 6946)

Da

Da

KONSTRUKCIJA
IZNAD
SPOLJANJEG
PROSTORA

Grejanog i
spoljanjeg vazduha

Na dole

Da (EN 6946)

Da

Da

KONSTRUKCIJA
ISPOD
NEGREJANOG
PROSTORA

Grejanog i
negrejanog

Na gore

Da (EN 6946)

Da

Ne

Grejanog i
negrejanog

Na dole

Da (EN 6946)

Da

Ne

Grejanog i
negrejanog

Horizontalno

Da (EN 6946)

Da

Ne

Grejanog i tla
Grejanog i tla

Na dole
Horizontalno

Da (EN 13370)
Da (EN 13370)

Ne
Ne

Ne
Ne

Pozicija

KONSTRUKCIJA
IZNAD
NEGREJANOG
PROSTORA
ZID PREMA
NEGREJANOM
PROSTORU
POD NA TLU
ZID U TLU

11

7.1 Fasadni zid (na granici izmeu grejanog i negrejanog prostora)

Postojee stanje:
Postojei zid, masivne konstrukcije, npr. od opeke [Slika 1], opekarskih
blokova, gasbetonskih blokova [Slika 2] i sl. Obostrano malterisan, ne
zadovoljava postavljene kriterijume, ili zid od pune opeke na zgradama
koje su u reimu konzervatorske zatite [Slika 3]. Specifinu grupu ine
zidovi koji su zidani nepeenom opekom (erpi), i zidovi od zemljanog
naboja.

Intervencija:
Intervencija sa spoljanje strane (ispravnije):

U sluaju da je postojea fasadna obrada (npr.malter) u dobrom

stanju

(nije

sklon

padu

delovima

ili

celosti),

dodatna

termoizolacija se moe postaviti direktno [Slika 4]

U sluaju da je postojei malter oteen i sklon padu, mora se

predvideti njegovo ruenje do konstruktivnog sloja zida, kao i
ienje spojnica u zidovima [Slika 5].

Intervencija sa unutranje strane (iznueno reenje), koje se moe

prihvatiti samo u sluaju da fasada nije dostupna za rad, ili je zabranjeno
intervenisati sa spoljne strane, jer je zgrada npr.pod zatitom. Ovakva
reenja negativno utiu i na smanjenje korisne povrine u enterijeru.
Uglavnom se koriste reenja koja imaju ploastu zavrnu enterijersku
oblogu, npr. gipskarton ploe 1.25 cm debljine, na metalnoj pocinkovanoj
12

podkonstrukciji, koja je u istoj ravni sa termikom izolacijom (uglavnom

MW), zbog suve montae (bri rad i nema potrebe za suenjem) [Slika 6].
Reenja sa tankoslojnim malterom preko termoizolacije treba izbegavati
zbog nedovoljne mehanike otpornosti na udar. U sluaju da se ipak
predvia takvo reenje (sa tankoslojnim malterom), potrebno je da se
predvidi nezapaljiva termoizolacija (npr. MW) Intervencija na zidovima od
erpia [Slika 9] i naboja [Slika 10], treba da uvai specifinosti ovih
reenja koja se javljaju uglavnom u starim Vojvoanskim kuama, i da ne
poremeti difuziju vodene pare u ovim sklopovima koji su veoma osetljivi
na vlagu. U tom smislu, za termoizolacione materijale se mogu preporuiti
samo prirodni materijali (trska), ili materijali sa malim difuznim otporom
(mineralna vuna).

Postojei masivni zid, npr. armirano betonski, debljine 16cm,

termoizolovan sa 5cm polistirena, vazduni sloj 2cm, ozidan fasadnom ili
silikatnom opekom debljine 12cm [Slika 11].

13

Intervencija na ovakvom zidu je osetljiva prvenstveno zbog naruavanja

vizuelnog identiteta zgrade. Fasadna iili silikatna opeka su plemeniti
materijali,

koje

je

jednostavno

teta

sakriti

(prekriti

dodatnim

termoizolacionim slojem). Postoji mogunost, dodue, lepljenja keramike

koja imitira opeku, ili palt opeke, kako bi se donekle sauvao prvobitni
arhitektonski izraz. Savetuje se da se sve ostale pozicije podvrgnu
intervenciji, ako je potrebno i znatno ozbiljnijoj, a da se ukoliko je
mogue ova pozicija izostavi.
Postojei zid, masivne konstrukcije, spolja termoizolovan pre nekog
perioda, ali ne zadovoljava dananje kriterijume [Slika 12].

Intervencija je iskljuivo sa spoljne strane (zgrada koja ima ovakvu

fasadu nije sigurno pod zatitom, a fasada je dostupna).

14

Direktno

apliciranje

novih

slojeva

termoizolacije

maltera

(kontaktna fasada), sa obaveznim tiplovanjem za konstruktivni sloj

zida, pod uslovom da je postojea fasada i fasadna obrada u
zdravom stanju [Slika 13]

Ruenje postojee fasadne obrade i izolacije, pod uslovom da je

sklona padu u delovima, ili celosti, i izrada nove termoizolacije i
zatitno dekorativnog sloja [Slika 14].

Pravila:
Termoizolacioni sloj ne moe biti finalni unutranji ili finalni spoljanji sloj
Preporuke:
Termoizolacioni

sloj

je

bolje

da

se

nalazi

sa

spoljanje

strane

sloj

nalazi

sa

unutranje

strane

konstruktivnog sloja.
U

sluaju

da

se

termoizolacioni

konstruktivnog sloja, obratiti panju na unutranju obradu, koja mora

imati dovoljnu mehaniku otpornost na udare i dovoljnu protivpoarnu
zatitu.

15

7.2 Horizontalne i kose konstrukcije

Masivne-konstrukcija na bazi armiranog betona
Pune [Slika 15] i oupljene [Slika 16] armirano betonske ploe, klasina
ili prefabrikovana izgradnja.
Rebraste i sitnorebraste [Slika 17] konstrukcije, kasetirane [Slika 18],
od betona sa tekim agregatom, klasino ili prefabrikovano izvedene.

Sitnorebraste konstrukcije, armirano betonska rebra, od klasinog

betona, sa tekim agregatom,

rebra prefabrikovana, ploa klasino ivedena

(HERBST,AVRAMENKO) [Slika 19]

rebra i ploa prefabrikovane (STANDARD) [Slika 20].

Sitnorebraste poluprefabrikovane konstrukcije, armirano betonska rebra,

od klasinog betona opekarski uplji blokovi ispune (LMT [Slika 21], TM
[Slika 22]).

16

Sitnorebraste konstrukcije, armirano betonska rebra, od klasinog betona,

blokovi ispune od gas betona (YTONG) [Slika 23].
Pune ili oupljene ploe od betonskih derivata, npr, drvobetona (Durisol i
sl.)

Masivne-konstrukcije na bazi opeke

Svodovi [Slika 24], npr. Pruski svod oslonjen na eline valjane nosae
(I profile), koji su postavljeni na ramaku od oko 1m [Slika 25].

Lake konstrukcije:
Metalne, najee elini naborani limovi, postavljeni preko elinih
nosaa (valjanih ili varenih).
Drvene, izvedene od pune grae, ili u novije vreme od lameliranih nosaa,
razmaka u funkciji povrinskog nasaa postavljenog preko (daske, per
ploa, iverica i sl.).
17

7.3 Ravan krov (iznad grejanog prostora)

Tipovi prema nainu korienja (razlika u finalnoj spoljanjoj obradi, nema
bitnih razlika sa termikog aspekta):

Prohodni

Neprohodni

Osnovni slojevi (od unutra ka spolja):

Unutranja obrada
Konstruktivni sloj
Parozatitni sloj
Termoizolacioni sloj
Zatitni sloj / sloj za pad
Hidroizolacioni sloj
Zatitni sloj
Materijali za hidroizolaciju se uglavnom prave u obliku traka ili u vidu
premaza. Dominiraju proizvodi u vidu traka koje se preklapaju uzduno i
popreno i meusobno spajaju varenjem, a mogu biti na bazi:
o Bitumena, koje se postavljaju u vie slojeva (24), u funkciji nagiba,
debljina jedne trake 24mm.
o Plastinih masa (EPDM npr), koje se postavljaju u jednom sloju,
debljine 13mm.
Postojee stanje (masivni krovovi):

Najei sluaj u praksi je vezan za zgrade kolektivnog stanovanja, koje

su po pravilu izvedene sa masivnim krovnim konstrukcijama. Izolacioni
slojevi su izvoeni, takoe po pravilu, sa spoljanje strane i kod
neprohodnih [Slika 26] i kod prohodnih krovova (terasa) [Slika 27] . Zbog
problema sa procurivanjem, jedan broj ravnih krovova je nadzidan sa
kosim krovovima, a jedan deo je parcijalno saniran.

18

Veoma esto se javlja situacija, naroito kod manjih, porodinih kua, da

su delovi terasa zapravo ravni krovovi za prostorije koje su ispod njih,
koji veoma esto nemaju nikakvu termiku izolaciju, pa iako moda ne
dominiraju problemi sa procurivanjem, postoje problemi sa kondezacijom
i buanjem, naroito u uglovima i na spoju plafon-zid.

Intervencija:
Proraunom se obino dokae da je potrebno znaajno poveanje debljine
termike izolacije, to moe biti kompleksno kod prohodnih krovova, jer
za posledicu ima podizanje kote gotovog poda na krovnoj povrini, i ima
lanane posledice na druge elemente, kao to su vrata, stepenice,
instalacije i sl. Ovo rezultuje obimnim radovima, koje svako treba
predvideti. Kod neprohodnih krovova, nabrojani problemi su redukovani
na dimenzinalne (npr.da li je nazidak dovoljne visine). Na projektantu je
izbor da:
Predvidi skidanje samo zatitnog sloja (uglavnom kod neprohodnih
krovova),

da

planira

dodavanje

novih

termoizolacionih

hidroizolacionih slojeva, kao i novog zatitnog sloja, po pravilu sa

spoljanje strane [Slika 28]
19

Predvidi skidanje svih postojeih slojeva, do osnovne konstrukcije,

te izradu potpuno novih slojeva ravnog krova, po pravilu sa
spoljanje strane [Slika 29]

U iznuenim situacijama, kada nije dostupan izlazak ili korienje

krovne povrine, a nema problema oko procurivanja, mogue je
predvideti postavljanje dodatne termoizolacije sa unutranje strane
krovne konstrukcije [Slika 30].

20

Obzirom da je re o enterijerskim radovima, jasno je da postoje sledei

problemi:
o Smanjuje se korisna visina u podkrovnoj prostoriji
o Izvode se radovi u podkrovnoj prostoriji
o Remeti se ionako problematian difuzni tok. Treba naroito obratiti
panju da se dobro izvede parozatita, koju je potrebno postaviti na
sloju

izmeu

enterijerske

plafonske

ploe

unutranje

termoizolacije, kako bi se spreile graevinske tete, pa ak i

padanje plafonske konstrukcije.
Preporuke i pravila:

Termoizolacija treba da bude sa spoljanje (hladne) strane.

Opciono je dozvovoljeno, ali samo kao iznueno reenje, da se
termoizolacioni sloj podeli (jedan deo sa spoljne strane, drugi deo
sa unutranje strane konstrukcije).
Najloije reenje je kada se termoizolacioni sloj nalazi sa unutranje
strane konstrukcije, i opasnost od procurivanja je daleko vea zbog
izraenih termikih dilatacija u konstrukciji, koje se prenose i na
hidroizolacione slojeve.
Sloj za rastereenje parnog pritiska i parna brana po pravilu moraju
postojati (kao jedan ili kao dva proizvoda). Ovaj sloj mora biti
povezan sa atmosferom (odgovarajui arhitektonski detalj). Ovo se
ne vidi u proraunu, ali u sluaju da ova veza ne postoji. Sasvim je
izvesno da e posle par zimskih sezona doi do graevinskih teta.
Na prohodnim ravnim krovovima (ravnim terasama) se mora preko
hidroizolacije predvideti mehanika zatita (cementna kouljica npr,
sa ili bez keramike, kamene ili betonske ploe i sl.).

21

 Laki krovovi (na industrijskim halama npr), nemaju masivne

zatitne

slojeve.

Kod

njih

je

mogue

direktno

postavljanje

hidroizolacionih membrana preko termoizolacije. Izolacioni slojevi se

postavljaju iskljuivo sa spoljanje strane [Slika 31].

Termoizolacioni sloj ne moe biti finalni unutranji ili finalni

spoljanji sloj.
Ukoliko nema masivnog zatitnog sloja, termoizolacija mora biti od
nezapaljivog materijala (MW), to je obino sluaj kod lakih krovova
na industrijskim objektima.

7.4 Kos krov (iznad grejanog prostora)

Osnovni slojevi (od unutra ka spolja):
Unutranja obrada
Parozatitni sloj
Konstruktivni sloj
Termoizolacioni sloj
Rezervni hidroizolacioni sloj
Krovni pokriva, sa podkonstrukcijom
U zavisnosti od nagiba krovnih ravni, vri se odabir krovnog pokrivaa. U
principu svi krovni pokrivai malog formata (razliite vrste glinenih ili
betonskih crepova i ploa na bazi cementa) su pogodne za srednje i
strmije nagibe, jer imaju dosta meusobnih spojeva. Krovovi blagih
nagiba se pokrivaju uglavnom pokrivaima velikih formata, ili trakama,
22

uglavnom na bazi metala (elini pocinkovani ili plastificirani lim,

aluminijumski lim, cinani lim, bakarni lim i sl.), zbog manjeg broja
(duine) spojeva, naroito poprenih, kao najkritinijih. U optem sluaju,
vrsta krovnog pokrivaa ne utie bitno na toplotne gubitke, jer im se
spojevi ne smatraju zaptivenim. Limeni pokrivai, s druge strane, mogu
negativno uticati na difuzijski tok, i zbog njihovog velikog difuznog otpora,
mogu se javiti znaajne graevinske tete, u sluaju da nije ostvareno
provetravanje krovnog pokrivaa. Krovni pokriva utie na toplotne
dobitke, koji su u zimskom periodu manje izraeni, ali u dominantni u
letnjem, tako je potrebno predvideti dobro provetravanje pokrivaa,
naroito ako je metalni, te u zavisnosti od njegove boje, pravilno odrediti
koeficijenat apsorpcije (alfa).
Postojee stanje (masivni krovovi):
Masivni kosi krovovi su raeni u sluaju da je potkrovni prostor bio
namenjen (za stanovanje najee), u originalnom projektnom reenju,
uglavnom u zgradama za kolektivno stanovanje. U odnosu na osnovnu
konstrukciju, reenja su ista kao i za druge horizontalne konstrukcije.
U odnosu na izolaciju sreu se sledea reenja:
Armirano betonske ploe, ili rebraste polumontane konstrukcije
(LMT, TM), termiki izolovane sa spoljne strane. Izolacija je
postavljena izmeu drvenih distancera (rogova), preko kojih je
izvreno

oplaivanje

postavljanje

krovnog

pokrivaa

sa

podkonstrukcijom [Slika 32].

23

Polumontane konstrukcije, rebrastog tipa, sa opekarskim ispunama

(LMT, TM), bez ikakve termoizolacije, samo sa krovnim pokrivaem
i njegovom podkonstrukcijom
Najree su montane konstrukcije od punih ili oupljenih ploa od
gas betona ili drvobetona, bez termoizolacije, samo sa krovnim
pokrivaem.
Postojee stanje (drveni krovovi):
Drvena krovna konstrukcija se obino sastoji od rogova (pune drvene
grae) irine od 1012 cm, visine od 12 do 16 cm, na meusobnom
razmaku od 60100 cm. U naoj graditeljskoj praksi je bilo uobiajeno da
se termoizolacija (stiljiva, poput staklene vune), postavljala izmeu
rogova, u debljini 510cm. Sa donje, enterijerske strane, preko rogova se
razapinjala folija koja je imala ulogu parne brane, a enterijerska obrada je
bila u drvetu (lamperija) ili u gipsu (gips karton ploe). Sa gornje strane
rogova, radi se oplata (drvene daske, ili drveni ploasti proizvodi (OSB ili
per),

debljini

oko

2cm.

Preko

ovoga

je

postavljana

rezervna

hidroizolaciona membrana, uglavnom na bazi bitumena, a potom drvene

podletve (letve 5/3cm koje prate pad krova) i letve 5/3cm na ramaku
koji

odgovara

krovnom

pokrivau,

uglavnom

crepovima

razliitih

profilacija [Slika 33]. Krovovi blagih nagiba, ili zasvoenih oblika

(poluobliasti), se pokrivaju limom (pocinkovani elini, ili aluminijumski,
0.60.8mm debljine), postavljenim preko daane oplate presvuenom
bitumenskom krovnom trakom.

24

Intervencija na drvenim krovovima je poput intervencije na masivnim

kosim krovovima skopana sa tretmanom krovnog pokrivaa, odnosno
odlukom da li se sme menjati kota krovnih ravni, a sa tim i kota ostalih
prateih radova (npr.limarskih). Prema tome postoje dve opcije:
Intervencija sa unutranje strane, kada se ne remeti postojee
krovni pokriva, a u enterijeru se formira novi sputeni plafon, sa
oblogom od gips ili drveta, ija podkonstrukcija (drvena ili metalna)
je okaena o postojee rogove [Slika 34]. Dopunska termoizolacija
se postavlja u meuprostor izmeu postojeeg krovnog plafona i
novoprojektovanog, i moe da bude slobodno polegnuta po spoljnoj
strani novog plafona, ili da bude privrena za postojei plafon.
Postojei plafon je potrebno demontirati u sluaju da krovna
konstrukcija nema zadovoljavajuu nosivist, naroito ako je uoljiv
ugib rogova. Ne treba zaboraviti parozatitnu membranu, koju treba
razapeti preko nosaa novog plafona, pre montae enetrijerske
plafonske obloge. Ovakva intervencija redukuje raspoloivu visinu
potkrovnog prostora.
Intervencija sa spoljanje strane [Slika 35], koja podrazumeva
demontau krovnog pokrivaa i ostalih slojeva, sve do konstrukcije
(rogova).

Ova

intervencija

otvara

problem

formiranja

novih

distancera, za formiranje prostora za dodatnu termoizolaciju.

Imajui u vidu povezane radove, nesumljivo je ova opcija znaajno
skuplja i moe se poistovetiti sa obimnom rekonstrukcijom krova.

25

7.5 Konstrukcija ispod negrejanog prostora

Najee

se

radi

tavanici

ispod

negrejanog

tavana.

Osnovna

konstrukcija (nosea) u skladu sa ranije opisanim.

Postojee stanje (masivne tavanice):
Bez obzira na tip, u praksi su prisutna sledea reenja:
Tavanica nema u svojoj strukturi nikakve izolacione slojeve.
Tavanica ima izolacioni sloj sa gornje strane, koji moe biti:
Od zemlje, pomeane sa seckanom slamom [Slika 36]
Od industrijski proizvedenih termoizolacionih materijala i
proizvoda.
Izolacioni sloj moe biti:

Fiziki zatien (kod prohodnih tavanskih prostora). Zatita se

uglavnom

sastoji

od

cementne

kouljice,

debljine

do

5cm.

Termoizolacija je od razliitih materijala, po pravilu od tvrdih

ploa, po kojima moe da se gazi [Slika 37].

Fiziki nezatien (kod neprohodnih tavanskih prostorauglavnom

zbog male korisne visine). Termoizolacija je od razliitih materijala.
Ovakvo reenje nije preporuljivo zbog mogunosti raznoenja.

26

Intervencija na masivnim tavanicama podrazumeva:

U sluaju da ne postoji nikakva izolacija potrebno je predvideti
postavljanje parozatitne membrane, polaganje ploa tvrde
termoizolacije, postavljanje zatitne folije, izrada armirane
cementne kouljice. U sluaju da se radi sa termoizolatorima koji
imaju zatvorenu elijsku strukturu pa ne upijaju vodu (EPS, XPS),
mogue je izostaviti parozatitnu membranu i zatitnu foliju.
U sluaju da postoji sloj zemlje preko konstrukcije, potrebno je
predvideti njeno uklanjanje i odvoz na deponiju, te ponoviti ostale
radove iz prethodnog stava [Slika 38]

U sluaju da postoji odreena izolacija, ali je nedovoljna sa

energetskog aspekta, potrebno je prouiti osnovnu konstrukciju, i
njenu nosivost. Naime, ukoliko postojee reenje podrazumeva
cementnu kouljicu, dodavanje novog izolacionog sloja, sa izradom
nove cementne kouljice, bi dupliralo teinu (kouljice), to moe
nepotrebno opteretiti konstrukciju. U sluaju da se statikom
analizom pokae da nema opasnosti po stabilnost konstrukcije,
moe se pristupiti takvoj intervenciji [Slika 39],u suprotnom, mora
se predvideti ruenje postojee kouljice, koje je obino povezano i
sa ruenjem postojeeg izolacionog materijala, te izrada novih
slojeva [Slika 40].

27

U sluaju stvarno neprohodnih tavanskih prostora, mogue je

predvideti dodavanje termoizolacionih materijala, bez fizike zatite.
Meutim, ak i u sluaju upotrebe tvrdih materijala sa zatvorenom
elijskom strukturom, u cilju smanjenja osetljivosti na vodu, treba
napomenuti da nisu izbegnute opasnosti od teta koje mogu naneti
ivotinje (glodari). Ne treba, takoe, ni smetnuti s uma, da
nezatienei termoizolatori, sem nezapaljivih (MW), su izloene
poarnim problemima.
Drvene tavanice:

Specifinost se javlja kod drvenih konstrukcija, koje su se veoma esto

koristile u kuama u periodu pre drugog svetskog rata, pa i kasnije, ak
do sedamdesetih godina prolog veka, u porodinim kuama, pa i
vieporodinim, zidanim na tradicionalan nain, masivnih zidova, od
opeke, kasnije od opekarskih blokova. Ovakva konstrukcije se naziva
karatavan, a radila se u svrhu sprezanja sa drvenom krovnom
konstrukcijom kosog krova sa jedne strane, a sa druge strane u svru
smanjenja teine, odnosno utede, bez obzira to su druge meuspratne
konstrukcije bile izvedene na neki drugi nain (najee kao masivne,
betonske).

28

U karatavanu, drvene grede (tavanjae) su meusobno razmaknute od

50100 cm. Sa donje strane su ukivane drvene letve, na razmaku 1020
cm, preko kojih je, sa donje strane icom uvezivana trska, koja je
malterisana ok malterom (kreni malter). Sa gornje strane tavanjaa,
postavljale su se drvene daske 23 cm, a preko njih navlaio sloj zemlje
debljine do 10 cm, koji je sluio kao termoizolator, a i apsorbovao je
eventualne manje koliine vode procurele sa krova. Meuprostor izmeu
tavanjaa je najee ostajao prazan, i kao mirujui sloj vazduha imao
funkciju termoizolatora [Slika 41].

Neto rea situacija je bila da su se u zoni izmeu tavanjaa ukivale letve

bono, priblino na polovini visine tavanjae, eventualno u gornjoj treini
visine, postavljale daske preko tako ukovanih letava, ime je formirana
povrina za navlaenje zemlje, do poravnanja sa gornjom kotom
tavanjaa. Preko toga je raeno podaanje, kao finalna, gazina povrina
[Slika 42]. U oba pomenuta sluaja, najee se u zemlju dodavala
iscekana slama, u cilju poboljanja izolacionih sposobnosti.

29

Intervencija na karatavanu je specifina, i podrazumeva sledee radove:

Uklanjanje sloja zemlje i odvoenje na deponiju
Otkivanje pokrivnih dasaka, delimino, ili kompletno
Punjenje meuprostora termoizolacionim materijalom. Najee se
koriste mekani materijali, kao to je staklena ili kamena vuna
(MW), koji bolje popunjavaju taj meuprostor, ili kombinovano sa
tvrim materijalima (EPS, XPS). Mogue je formirati jastuke od
mineralne vune (MW umotana u PE foliju).
Ponovno zakivanje demontiranih dasaka, uz eventualnu zamenu
oteenih, ili postavljanje potpuno novih dasaka ili brodkog poda
[Slika 43], [Slika 44].

30

7.6 Konstrukcija iznad negrejanog prostora

Najee se radi o tavanici iznad negrejanog podruma ili iznad negrejanog
ulaznog hodnika. Osnovna konstrukcija (nosea) u skladu sa ranije
opisanim.
Postojee stanje (masivne tavanice):

Bez obzira na tip, u praksi su prisutna sledea reenja:

Tavanica nema u svojoj strukturi izolacione slojeve [Slika 45]

Tavanica

ima

termoizolacioni

sloj

sa

gornje

strane

osnovne

konstrukcije, koji je esto deo plivajueg poda, dakle istog poda

kao i na bilo kojoj etai, a odnosi se najee na ploe manjih
debljina,

do

2cm,

od

tvrdo

presovane

mineralne

vune,

ili

elastificarnog stiropora.
Tavanice,

koja

osim

prethodno

pomenutog,

ima

dodatni

termoizolacioni sloj sa donje strane. Ovakva izolacija je fiziki

privrena za osnovnu konstrukciju (lepljena i tiplovana), pa
enterijerski zatiena, najee malterisanjem [Slika 46], ili je
distancirana od konstrukcije i polegnuta po sputenom plafonu koji
je obeen sa donje strane osnovne konstrukcije.

31

Kod novijih zgrada, naroito ukoliko se tavanica nalazi nad

garaom,

uobiajeno

je

reenje

da

se

kompletna

potrebna

termoizolacija smeta iznad primarne konstrukcije [Slika 47], to je

dobro sa aspekta protivpoarne zatite, ali utie na planove oplate
konstrukcije i stepenita naroito, zbog drugaije konstruktivne
visine u odnosu na tipsku.

Intervencija:
U

najveem

broju

sluajeva,

kod

reenja

sa

sitnorebrastom

konstrukcijom, sa donje, podrumske strane nije raen plafon. Ovo prua

mogunost da se intervencija dosledno sprovede sa donje, hladnije
strane, tako to bi se uradio plafon, u dananje vreme, najverovatnije od
gipskartonskih ploa na metalnoj, pocinkovanoj podkonstrukciji, koju
treba tiplovati za armirano betonska rebra. U formirani meuprostor,
postaviti termoizolaciju projektovane debljine, od nezapaljivog materijala
[Slika 48]. Kod konstrukcije tipa pune ploe, mogua je identina
intervencija [Slika 47].

32

Drvene tavanice:
Retko su prisutne, uglavnom u kuama u kojima nema uopte armiranog
betona, koje datiraju sa poetka prolog veka, ili su starije. Po strukturi
su sline reenjima opisanim kod karatavana. Razlika je u tome, to
ovde nema izraenog sloja zemlje, kao finalne obloge, ve su najee
preko podaanih tavanjaa postavljane podpatosnice (drvene gredice 8/5
cm), polegnute u sloju peska, na meusobnom rastojanju do 50 cm,
preko kojih je ukivan patos (brodski pod), i opciono preko njega ukivan
parket. Meuprostor izmeu podpatosnica je ispunjavan peskom ili utom.
Imajui u vidu da se prostor iznad negrejanog npr.podruma, koristi, za
npr.stanovanje, jasno je da intervencija treba da bude sa suprotne
strane, dakle sa donje, podrumske strane. U sluaju da postoji plafon
(malter preko trske preko letvi), dve su opcije mogue:
Sruiti postojei plafon, i meuprostor izmeu drvenih greda ispuniti
sa stiljivom termoizolacijom, te uraditi novi plafon, u dananje
vrema, najverovatnije od gipskartonskih ploa. Ovo otvara radove
na ruenju, i poveava cenu, ali tedi na prostoru, jer se ista visina
u podrumu nee promeniti
Uraditi novi plafon sa donje strane, najverovatnije od gipskartonskih
ploa na pocinkovanoj ili drvenoj podkonstrukciji. U meuprostoru
nosaa podkonstrukcije postaviti stiljivu termoizolaciju, meku
staklenu ili kamenu vunu.

33

7.7 Konstrukcija iznad spoljanjeg prostora

Najee se radi o tavanici koja je preputena preko fasadnih zidova i
formira erkere (ispuste). esto je formirana nad prolazima (pasaima) u
parteru. Osnovna konstrukcija (nosea) u skladu sa ranije opisanim.
Postojee stanje (masivne tavanice):

Bez obzira na tip, u praksi su prisutna sledea reenja:

Tavanica nema u svojoj strukturi nikakve izolacione slojeve [Slika
50].
Tavanica

ima

termoizolacioni

sloj

sa

gornje

strane

osnovne

konstrukcije, koji je esto deo plivajueg poda, dakle istog poda

kao i na bilo kojoj etai, a odnosi se najee na ploe manjih
debljina,

do

2cm,

od

tvrdo

presovane

mineralne

vune,

ili

elastificarnog stiropora [Slika 51].

Tavanice,

koja

osim

prethodno

pomenutog,

ima

dodatni

termoizolacioni sloj sa donje strane. Ovakva izolacija je fiziki

privrena za osnovnu konstrukciju (lepljena i tiplovana), pa
enterijerski zatiena, najee malterisanjem, ili je distancirana od
konstrukcije i polegnuta po sputenom plafonu koji je obeen sa
donje strane osnovne konstrukcije [Slika 52].

34

Intervencija:

Tavanica ovog tipa, potpuno neizolovana, treba po pravilu da bude

termoizolovana a donje (spoljanje) strane. Uglavnom se koristi ista
tehnologija kao i u sluaju fasadne izolacije (lepljenje termoizolacije,
tiplovanje, i tankoslojni malter [Slika 53].
Tavanica koja u svom sastavu ima samo izolaciju u sklopu
plivajueg poda, tretira se na isti nain kao i prethodna [Slika 54].
U sluaju da odreena termoizolacija postoji, kaoja je u novim
okolnostima nedovoljna, dodavanje dopunske termoizolacije je
analogno postupku dadavanja na fasadnom zidu. U sluaju da
postoji sputen plafon, potrebno je izvrtiti njegovu demontau ili
ruenje

[Slika

55],

pri

emu

postojea

termoizolacija

najverovatnije biti za otpad, tako da se preporuuje predvianje

potpuno nove. U sluaju da se predvia novi sputeni plafon,
predvideti tip koji je otporan na vlagu, vodu i uticaje vetra (ploe na
bazi cementa, ili metala, eventualno obloge na bazi drveta).

35

7.8 Zid prema negrejanom prostoru

Najee se radi o zidovima, u zgradama kolektivnog stanovanja, ka
negrejanom stepenitu ili hodniku, a u reim sluajevima prema
pomonim ili tehnikim prostorijama. U individualnim kuama, uglavnom
se odnose na zidove ka garaama koje se ne greju. Po pravilu, u naoj
graditeljskoj praksi, svi ovi zidovi su masivni.
Postojee stanje (masivni zidovi):
Stepenini i hodniki zidovi su uglavnom izvoeni kao:
Armirano betonski zidovi debljina 1225 cm, bez termoizolacije,
obostrano malterisani[Slika 56].

Zidovi od pune opeke, debljina 2538cm, bez termoizolacije,

obostrano malterisani krenim, eventualno produnim malterom
Zidovi od opekarskih blokova debljina 1925cm, bez termoizolacije,
obostrano malterisanih krenim ili produnim malterom [Slika 57].

36

 Zidovi od betonskih ili Durisol blokova punjenih betonom, debljina

2030cm
Zidovi od gas betonskih blokova, debljina 2030cm, neizolovani,
obostrano malterisani
U novije vreme (zadnje dve decenije), prisutno je termoizolovanje
ovih zidova, tako da se termoizolacija skromnijih debljina (2 5cm)
postavljala sa stepenine strane, poput fasadne, a enterijerska
obloga je morala da zadovolji mehanike i protivpoarne uslove
[Slika 58].

Intervencija:

Po pravilu, intervenciji se pristupa sa spoljanje (stepenine) strane

[Slika59], a sa unutranje strane [Slika 60] se radi u krajnjoj nudi, jer:
Intervencija sa unutranje strane (u stanovima) bi smanjila korisnu
povrinu stana (to niko ne eli)
Uzrokovala bi dodatne probleme oko:
elektro instalacija (utinice i prekidai bi morali da se izmeste),
mainskih instalacija grejanja (cevni razvod, ukoliko

prolazi tom

trasom, bi ostao zarobljen)

instalacija vodovoda i kanalizacije, u sluaju (to se esto deava)
da su oko tih zidova locirani mokri vorovi,
To je ispravna lokacija sa aspekta graevinske fizike

37

Osnovni kriterijum za procenu realnosti izvoenja dodatne termoizolacije

na ovoj poziciji je raspoloivi prostor, naroiti postojea irina stepeninog
kraka. To znai da nije dozvoljeno suziti svetlu irinu prolaza (stpeninog
kraka), na dimenziju ispod propisima dozvoljene (obino 120cm, ali zavisi
i od spratnosti, odnosno kapaciteta evakuacionog puta). U krajnjim
sluajevima je mogue suziti postojeu svetlu irinu prolaza, ukoliko je
ograda npr. izvedena kao stojea, pa je mogue pomeriti ogradu,
tako da bude visea (da tangira stepenini krak), ime se moe
kompezovati sporna dimenzija.
Drugi kriterijum je protivppoarna zatita, koji praktino navodi na
upotrebu nezapaljivih materijala (mineralna vuna npr.). Mora se voditi
rauna o mehanikim oteenjima, tako da enterijerska zatita dodate
termoizolacije mora biti u skladu sa ovim. To praktino iskljuuje
tankoslojne maltere, a kao reenje se nameu ploe na bazi cementa,
montirane

na

podkonstrukciju

(suva

montaa),

ili

malterisanje

debeloslojnim malterom (ankerovanje armaturne mree, rabiciranje,

vieslojno malterisanje).

38

7.9 Pod na tlu (u grejanom prostoru)

Postojee stanje:

Podna konstrukcija ne postoji, ivedena je podloga od nabijene

zemlje, preko koje su polegnute drvene podpatosnice (8/5cm), na
ranaku do 50cm, preko kojih je ukovan patos (daske ili brodski pod)
[Slika 61].
Podna konstrukcija od nearmiranog ili lako armiranog betona,
debljine do 10cm, izvedenog preko tampona od ljunka. Preko
betonske ploe, izvedena je bitumenska hidroizolacija, preko nje
cementna kouljica, Podna obloga (parket, keramika ili PVC trake)
[Slika 62].
Podna konstrukcija od nabijenog ili armiranog betona, debljine do
612cm, preko tampon sloja. Preko betonske ploe, izvedena je
bitumenska hidroizolacija, jednoslojna. Postavljene termoizolacione
ploe, najee Stiropor, 25cm debljine, preko kog je izvedena
cementna kouljica 45cm debljine, i podna obloga (parket 2cm, ili
keramika na lepku 1cm) [Slika 63].

39

Intervencija:

Pod na tlu je najosetljivija konstrukcija za intervencije, zbog toga to je

raspoloivi prostor najmanji (sa spoljne, odnosno donje strane, pristup
nije mogu), a s gornje strane, limitiran kotom gotovog poda. Od te kote
zavise i ostali elementi u kui, od kojih su najugroenija vrata i stepenice.
Ovo znai, da bilo kakvo podizanje kote gotovog poda (zbog dodavanja
termoizolacije), podrazumeva:

intervenciju na vratima (kod malih promena, mogue je samo

skratiti krilo, a kod velikih to podrazumeva vaenje toka vrata,
ruenje nadvratnika, montau vrata itd.

intervenciju

na

stepenicama

(ukoliko

postoje),

smislu

kompezovanja razlika u visinama gazita (prvi stepenik je u ovom

sluaju nii).
U svakom od nabrojanih sluajeva postojeeg stanja, ruenje podne
obloge je neminovno. Jedino u prvom sluaju, u kome ne postoji masivna
podna konstrukcija (nema ploe), mogue je spustiti poetnu kotu na
potrebnu

dubinu,

hidroizolaciju,

odraditi

termoizolaciju,

sve

nove

kouljicu

slojeve:
novu

betonsku

podnu

plou,

oblogu.

sluajevima kada postoji armirano betonska ploa, svaka ozbiljnija

intervencija je povezana sa njenim ruenjem, to je malo verovatno u
praksi. Ovo znai, da je pod na tlu pozicija sa najmanjim izgledima za
realnu intervenciju.

40

8. Literatura

1) PRAVILNIK O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI ZGRADA ("Sl. glasnik

RS", br. 61/2011)
2) eljko

Koki,

GRADJEVINSKA

FIZIKA,Osijek

2012.

(drugo

dopunjeno izdanje),Sveuilite Josipa JurjaStrossmayera u Osijeku

3) Inenjerska komora Srbije (www.ing.komora.rs)

41