Kako zapoceti raspravu o "Cica Goriu", a pri tom,vec u prvim redovima ne is

taci njegov znacaj,kako za francusku,tako za celokupnu,svetsku knjizevnost? Ovo
remek-delo predstavlja svakako najznacajnije ostvarenje francuskog knjizevnika i
jednog od najistaknutijih pisaca realista.Uspeo je Balzak da celokupni roman pr
ozme sve samim elementima realistickog pripovedanja i izabere tematiku doslednu
onoj kojom se realizam kao knjizevno-umetnicki pravac bavio.Sve je u njega stalo
:neulepsano prikazivanje stvarnosti jednog podneblja u odredjenom vremenskom okv
iru,tipika likova,deskripcije u funkciji karakterizacije,drustvo i pojedinac u n
jemu.
Roman,gledan u celini,ostvaren je na dva nivoa.Prvi obuhvata socijalnu stru
kturu Pariza prve polovine 19.veka,sve njegove slojeve i anomalije,dok drugi obu
hvata pojedinacne sudbine,u mnogome onim prvim delom uslovljenene,pre svega samo
g glavnog lika,Cica Goria,i studenta,Ezena de Rastinjaka.Ova se dva lika medjuso
bno dopunjuju,jedan od drugog zavise,i ne bi se mogli razumeti ukoliko bi ih cit
alac u svojoj svesti razdvojio.
Sama gradja romana stvorena je na principu kontrasta.Na jednoj strani je Se
n Zermenska ulica-ulica aristokratije,materijalnog prestiza,niskih intriga,zavis
ti i uopste gledano,moralnog blata ondasnjeg drustva.Na drugoj je strani ulica S
en Zenevjev,i pansion gospodje Voke,u kojem su odseli tipicni predstavnici nize
klase,obicni gradjani,siromasi,koje pisac simpatizira,i za cije sitne zlobe poka
zuje razumevanje,bez idealizacije.
Ako se pokrene osnovno pitanje "Cica Goria",onda bi ono glasilo:covekovo od
redjenje socijalno-ekonomskim statusom;pojedinac kao individua oblikovana drustv
enim sistemom i njegova tragicna marioneta.U cemu dakle lezi tragika glavnog jun
aka,i ko je vukao njegove konce?Po cemu se on razlikuje od De Rastinjaka?Najpre,
Gorio strada zbog ljubavi.Ocinske,neumerene,slepe.Mozda je najbolje istaci njego
vo vidjenje ocinstva:"Ocevi uvek treba da daju,pa da budu srecni.Uvek davati,to
znaci biti otac."No,njegovo neumereno davanje za uzvrat nije dobilo nista,pa ni
postovanje.Ismejan od sopstvenih kceri,za cije se sudbine svojski pobrinuo,koje
je udomio,i buducnost im obezbedio,prognale su ga iz svojih srca hladno,bez trun
ke kajanja.Monstruoznost ondasnje aristokratije,glad za laznim dostojanstvom,koj
e se po njima moglo novcem kupiti, olicena je upravo u Anastaziji i Delfini.U ro
manu,one su izrazito negativni likovi,koje Balzak kao predstavnice plemstva,ciji
je ,u stvarnosti, simpatizer i sam bio,pomno ih proucavajuci,degradira i konacn
o osudjuje.U tome se i sastojala sva lepota Balzakovog pripovedanja-lisavao se s
vih svojih predubedjenja,i gradio se iznova,svakim napisanim delom.Vrlo je mudro
pisac smestio antipodne predstavnike dveju klasa u jednu istu porodicu.Rezultat
je svakako bio njen krah.Ko je,pak,bio student iz provincije?Mladic neiskvaren,
jos cistoga duha i zivog srca,pun nadanja,snova,i vere u svojih 10 prstiju ,i re
zultat kojima njima,sam,moze zabeleziti.Mladic koji je gajio iluziju o drustvu u
kojem novac znaci nagrada za rad,umenje,pozrtvovanost.Uskoro,posredstvom rodjak
e De Bozean i par epizodnih likova,Rastinjak shvata da je Pariz leglo bezdusnika
,u kojem srce nije na vrednosti,niti ikad moze biti na dobitku.Ismejan,ponizen,o
sramocen i pre svega okolinom,naivan mladic biva upropasten,posavsi u borbu prot
iv senzermenskog drustva,prihvatajuci njihova sredstva.