You are on page 1of 18

Zaboravljeni heroji Srbije

BY ZABAVISTANCE · NOVEMBER 10, 2015
10. Neznani junak

Na Avali, omiljenom izletištu Beograđana, nalazi se čuveno Meštrovićevo delo –
Spomenik Neznanom junaku. Oni upućeniji će vam reći da se tu nalazio
srednjevekovni grad Žrnov, pre nego što je srušen kako bi se oslobodilo mesto za
novi spomenik. A pre tog novog, ovde je stajao jedan daleko manji i skromniji
spomenik koga su žitelji podavalskih sela samoinicijativno podigli jednom
nepoznatom junaku čije su telo pronašli, koji je poginuo prilikom ratnih dejstava
oko Beograda u Prvom svetskom ratu. Ime tog vojnika se nikada nije saznalo.
Prilikom otvaranja groba 1921. godine, ustanovljeno je da je to bio mladić od 1718 godina, sitnije građe, raznetih grudi, verovatno granatom. U šaci mu je
pronađena municija, na nogama cokule povezane telegrafskom žicom, a pločice
sa imenom nije bilo. Mnogo je teorija o identitetu ovog nesrećnog mladića, ali,
bilo da je on Bora iz Beograda , Todor iz Bitolja ili Sulejman iz Novog Pazara,
zaslužio je da ga spomenemo u ovom našem tekstu.
9. Vojin Popović

ne želeći da se sagne u zaklon ni prilikom eksplozije granata. Učestvovao je u skoro svim bitkama srpske vojske sve do svoje pogibije u neravnopravnoj borbi sa Bugarima na Kajmakčalanu. po činu je bio kapetan. a da i ne znamo o kakvom je heroju reč. Pored njegovog spomenika u parku na Obilićevom vencu verovatno često prolazimo. ali je kao vođa dobrovoljačkih odreda u borbama sa Turcima za Oslobođenje Makedonije prozvan Vojvoda. prilikom juriša na Gruniški vis.Poznatiji kao Vojvoda Vuk. 8. Stanislav Staško Sodenmajer . pratile su ga priče da je uvek stajao na prvoj liniji fronta. Omiljen među vojskom zbog svoje čudne hrabrosti.

Zbog svojih godina . Poginuo je nekoliko dana kasnije. godine u Cerskoj bici. ali je kasnije na lično insistiranje prebačen na front. Pesmom mu se odužila i Isidora Sekulić. sin uvaženog hirurga i sanitetskog pukovnika Romana Sondermajera i Stanislave Đurić. poginuo 5. prvobitno je raspoređen u pozadinske jedinice. negde u okolini Šapca. braneći svoju otadžbinu.Staško Sondermajer najmlađi je borac koji je. Vaspitavan u patriotskom duhu. I pored očeve zabrane stupio je u vojsku. 7. Žana Merkus . avgusta 1914. imao je 16 godina kada je buknuo rat.

onih istih koje će je proglasiti za austrijskog špijuna. dođe u Beograd. potresli su je i dobrovoljno se priključila ustanicima. Bila je jedan od najvećih donatora Srbije toga vremena. boreći se sa njima rame uz rame. Nakon što su Srbija i Crna Gora objavile rat Turskoj. poznatija kao Nevesinjska puška. umrla je u bedi u sirotištu u Parizu 1897. Ispred njenog hotela se ubrzo skupila masa naroda koji joj je klicao i odavao poštovanje za sve što je činila za srpski narod. Bila je istaknuta aktivistkinja Crvenog krsta. Turci su je uhvatili. Nemiri na Balkanu i pobuna Srba u Hercegovini . Svojim novcem platila je topove za srpske ustanike koji nikada nisu isporučeni zbog rada tajnih službi. na ostrvu Javi u imućnoj porodici. Rođena je 1839. 6. ali je uspela da izbegne zarobljeništvo i 1876. Vladimir Ždanov . Osiromašena i zaboravljena. te će ova heroina kasnije biti proterana iz Srbije. Žana ponovo odlazi na front preko Drine. godine.Za nju se govorilo da je srpski Bajron i srpska Jovanka Orleanka.

godine. među prvima ušao u oslobođeni Beograd. Milunka Savić . Poginuo je 1964. 5.Komandant Četvrtog gardijskog mehanizovanog korpusa Crvene armije. Na čelu svojih tenkista i partizanskih boraca. Njegov avion srušio se u blizini Avale. ali se o njemu kasnije znatno manje pričalo zbog sukoba SFRJ sa SSSR-om. koji je 1944. Odlikovan je Ordenom Narodnog heroja. proterao je poslednje nemačke jedinice iz naše prestonice. kada je kao član Sovjetske delegacije krenuo na proslavu dvadesetogodišnjice oslobođenja Beograda.

najelitnije jedinice u tadašnjoj vojsci. godine. krišom je lečila pripadnike otpora fašizma. skoro godinu dana kasnije. Ranjavana više puta . a njenu tajnu otkrili su lekari tek posle ranjavanja u Bregalničkoj bici. U Balkanskim ratovima borila se kao dobrovoljac .Srpska heroina Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Momcilo Gavrić . učestvovala je i u borbama na Kajmakčalanu. preobučena u muškarca. koja je neretko dobijala najteže zadatke. ali zaboravljena u Srbiji. Umrla je 1974. U prvom svetskom ratu je bila pripadnik tzv. Gvozdenog puka . bila je poštovana širom sveta. u stanu koji joj je dodelila država. Dobitnica je brojnih odlikovanja. 4. Između dva rata. nakon moždanog udara. Zbog toga je uhapšena i odvedena u logor. Za vreme Drugog svetskog rata. kako srpskih tako i francuskih. Žena sa najviše odlikovanja u istoriji ratovanja. bez obzira na to kojoj su ideologiji pripadali.

gde mu se sudbina prelomila kad je Hrvatska domobranska 42. Kasnije je imao problema sa komunistima u SFRJ zbog netolerancije prema „bratskom“ narodu Albanije. kozjim stazama se zaputio u vrleti Gučeva da pronađe srpske vojnike. Bio je jedini dvanaestogodišnji đak u podoficirskoj uniformi.Momčilo je imao 8 godina kada je postao podnarednik Drinske divizije. doveli su dete. Za junaštvo u bojevima na Gučevu i Kolubarskoj bici. Kako nisu znali šta drugo sa njim da čine. godine. gde je na Karavankama branio „braću“ od Italijana. poveli su ga sa sobom. brata socijaliste Dimitrija. majora Stevana Tucovića. i najmlađi je podoficir Prvog svetskog rata na svetu. jer je divizija imala zadatak da štiti nepregledne zbegove u klisuri Ibra. divizija Austrougarske vojske izmasakrirala njegove roditelje. mali Momčilo unapređen je u čin kaplara. Momčilo nema spomenik čak ni u rodnoj Trbušnici. preživeo je epidemije koje su desetkovale stanovništvo Srbije. iscepano i krvavo od probijanja kroz žbunje i šipražje. sedmoro braće i sestara i baku. pukovnik Tucović mu izdade poslednju naredbu: da ide u Englesku. Poslednji se povlačio sa svojim „Drincima“ pod teškim borbama. čiji su dobrotvori preuzeli brigu o školovanju srpskih siročića. Vlada Ilić . najmlađeg na svetu. Posle proboja Solunskog fronta peške je stigao do Beograda i nastavio ka Sloveniji. Kad se „Drinci“ vratiše u Beograd. Kad se približio kući i video svoje najdraže zverski pobijene. 3. Pred komandanta Šestog artiljerijskog puka Drinske divizije. Preminuo u Beogradu 1993. Početkom 1915.

koji je poneo ime kralja Petra. ali i Električno preduzeće Srbije. novembra 1939. a ostali širom ondašnje Jugoslavije. Ali ne spominjemo ga ovde zbog toga što je bio uspešan privrednik. podignuto je zdanje Glavne pošte. uspešni predratni gradonačelnik je zauvek napustio 1952. što je i učinjeno.Sigurni smo da mnogi ne znaju za ovog čoveka. Nešto kasnije. Prva tramvajska pruga ka Zemunu je prošla takođe za vreme njegove vlasti. 2. godine i rehabilitovao poznatog gradonačelnika. Revolucionarne vlasti su uhapsile uspešnog poslovnog čoveka posle rata i osudile ga jer su mu fabrike radile tokom okupacije. pravda je zadovoljena. otpočeli su radovi na izgradnji Hrama Svetog Save. pa je pod njegovom upravljačkom palicom bilo 17 fabrika. 2009. Neki od pogona bili su u Leskovcu. Bio je poreklom iz Vlasotinca. Zemljište na kojem se nalazi Zoovrt je njegov dar Beogradu (mnogo je veće zemljište poklonio od onoga što danas vrt zauzima. drugi u Beogradu. ali nećemo o tome) . Na čelu Beograda. a napravio je burnu karijeru industrijalca. Zaslužan je za izgradnju Sajma (Staro sajmište) . godine. a imovina mu je oduzeta. Naravno. proglasio ništavnom odluku Vojnog suda iz 1946. jaunara 1935. a bio je možda i najuspešniji gradonačelnik Beograda u njegovoj dugoj istoriji. pošto je Okružni sud u Beogradu. godine. potom i Pančevačkog. mahom tekstila. godine. do 13. početke nasipanja Novog Beograda. Svoj Beograd. Šesti lovački puk . Vlada Ilić je čovek koji je sa svoje funkcije gradonačelnika samom Beogradu dao mnogo. cilj je bila konfiskacija imovine. kako u materijalnom tako i u organizacionom smislu. izgradnju Mosta Kralja Aleksandra (na čijim stubovima danas stoji Brankov most). pa je osuđen 1947. Vlada Ilić je bio od 10.

aprila ostavio je neizbrisiv trag u istoriji. Posle toga puk se organizovano povukao prema Sarajevu. Njihov let 6. Aleksandar Aca Mišić . Nema potrebe pominjati da je neprijatelj bio daleko moćniji i brojniji. Ostatak sastava puka se povukao na aerodrom Bijeljina. Puk je imao dobro obučeno ljudstvo i najmodernije avione. Zanimljivo je da je u toku noći između 5. aprila 1941. počeli su prvi vazdušni napadi i svi piloti su se vinuli u vazduh. jer su kao orlovi branili svoj glavni grad od najezde crnih jata hitlerovih “flug-cojg” formacija. gde su 12. a ranjeno 9. godine. 1. 17. Oko 7 sati. gde se zatekao na dan kapitulacije Kraljevine Jugoslavije. Hrabri piloti Šestog lovačkog puka su ušli u istoriju. za razliku od nekih drugih gradova u kojima je okupator dočekan sa cvećem. što je protivno svim pravilima rata. i 6.Šesti lovački vazduhoplovni puk je bio elitna vazduhoplovna jedinica u sastavu Prve vazduhoplovne lovačke brigade – najjače jedinice protivvazdušne odbrane. Svi su bili dodatno uznemireni. aprila neko dao lažnu uzbunu koja je trajala pola sata. Toga dana poginulo je 11 pilota. Postoje svedočenja da su naši piloti ubijani i nakon iskakanja iz aviona. aprila u nemačkom napadu uništeni preostali avioni. ali je odbrana Beograda bila žestoka.

usledilo je kratko puškaranje. što mu je i dozvoljeno. Mišiću je bila da mu dozvole da odreši cokule. Kada su Nemci stigli u Struganik. predstavljajući se kao Draža. Pukovnika Mihjlovića poznavao je još od ranije i bio njegov blizak prijatelj. . a tajno je išao i na pregovore sa Milanom Nedićem kao Mihajlovićev čovek od poverenja. Živojinu Mišiću. pred kuću majora Aleksandra Mišića. Aca Mišić je odbio da traži pomilovanje koje mu je ponuđeno (budući da mu je majka Nemica). Aleksandar je bio major po činu. gde su zajedno i opkoljeni . Major Fregl je tražio. Mihailović se sklonio kod Mišića u Struganiku. Od Nemaca je tražio da puste njegove pohapšene četnike. Nemci su 3. Nakon kapitulacije stupio je u Mihajlovićev pokret otpora okupatoru i komandovao Ribničkim četničkim odredom. Posle zauzimanja partizanskog Užica. Ali se o njegovom sinu Aleksandru Mišiću ne zna ili neće da se zna mnogo. Taj metež Draža je iskoristio da se sa majorom Paloševićem i još jednim pratiocem izvuče iz sela. i oni su ga zajedno sa njegovim zamenikom majorom Ivanom Freglom odveli u Valjevo gde je ustanovljena prevara. i to mu je dozvoljeno. U njegovoj kući je i održan čuveni sastanak Tito – Mihajlović. aprila. zna se svugde u svetu i o njemu se uči u mnogim školama. prema tim pričama. kako je i zaslužio. Tom komandom preselio je sebe i Mišića u legendu. makar i simbolično. Major Mišić je izašao pred Nemce u šinjelu sa crvenim širitima. Oba ova Dražina oficira su bili junaci do kraja. Svojom komandom “pali” dao je znak Mišiću da streljački vod gađa cokulom. U vreme izbijanja Drugog svetskog rata. rekavši da je nemački deo sebe sahranio 6. decembra izdali naređenje za operaciju Mihailović. kako bi se borio protiv neprijatelja do kraja. Poslednja želja pred streljačkim strojem. heroju Prvog svetskog rata.O proslavljenom Vojvodi iz Struganika . da lično komanduje Nemcima dok ih streljaju. što je sigurno uticalo na nepopularnost pominjanja ovog srpskog ratnika posle rata. potragu za četnicima na Ravnoj gori.

тибетанским мастифима и осталим источно-европским и централно-азијским расама паса су остатак од првобитне оригиналне расе молоса. Српски Силван је једна од најстаријих раса у региону. али ове теорије иако изгледају веома разумно тек треба да се докажу. торњацима. борбени пас и као изузетан чувар стада. Пси пратиоци српских витезова су били Силвани тј змајеви. Битна карактеристика овог пса је била да када започне сукоб из њега се излази само смрћу. било у погледу боје. Остали истраживачи повезују овог пса са туванским овчаром са Сибира и оригиналним сармаћанским мастифом са Урала. кавкаским волковдлацима. Будућност ових древних молоских потомака је неизвесна. као и тврдња да је њен древни предак .ПAС СИЛВAН прaтилaц српских витезовa Илустровао: Горан Горски По предању око 620. године у Србији је основан моћни витешки ред “Ред црвеног змаја”. као чувар имања и телохранитељ. као велики ловац и пас за забаву. Неки извори наговештавају да је силвански вучјак настао од хирканијанског мастифа из древне Персије. Многи видови ових српских раса су балканске варијације централно-азијског овчара. Шумадинац заједно са шарпланинцима. која је вековима коришћена као чувар крупне стоке. било у погледу физчке грађе. где је уобичајено да се код локалног становништва пронађу пси који личе на Силвана.

Видевши како је у узгајању паса у прошлости био стављан акценат на радне карактеристике а не на изглед. што је резултирало до бројних варијација као шумадинац и остале врсте које можемо видети данас. Док су српске.000 година и да се по писаној форми узгаја од 13. караман. овај невероватан пас назван по шумадијској области уведен је у многе расе унутар и изван Балканског полуострва. респективне) достигли статус раса у својим заједницама. Такође се сматра да су рани списи о такозваној индијској раси или тибетанским мастифима у ствари описи оригиналне пребалканске популације Силвана. што је веома вероватно. а поред тога што је такве тврдње веома тешко доказати. кавкаској и у другим популацијама као регионални под-типови једноставних боја. Српски Змај је раса најбоље осмишљена. Од свих типова Силвана. Шарпланинац се често погрешно доводи у везу са овом расом (иако нема црних. црно-браон и тробојних дозвољених шарпланинаца). торњаке. . македонске. Пси овог типа се могу наћи на огромном простору. Изумрли бохемијански мастиф из Чешке републике је такође припадник исте расе. ротвајлер и басерон. пре него јединствена раса молосера. остали пси силванског типа асимиловани су у централно-азијској .индијски бакхарвал. стижући од Португала на западу све до Монголије на истоку. као што су ховаварт. Многи су разматрали да је Силван предак ретких европских раса. Силван никад није званично признат. пастири. од Тибета и централне Aзије преко кавкаских и карпатских планина па све до сваког ћошка на Балкану укључујући Јадранско море. племићи и војници одгајају српског Силвана у шарпланинце. Због тога неки мисле да је Силван више од једне врсте паса. иако још увек не постоји намера да се овај пас покаже. и да за сваку врсту треба сматрати да је локална раса основана после номадских миграција и да је развијана независно од матичне групе кроз селекцију пожељних особина омогућавајући укрштање са другим расама староседелаца из области које су та пламена настанила. ако ни због чега другог онда због неспремности западних кинолошких удружења да прихвате такве теорије. драконтас и каракатчански пас. кавкасце и остале расе у региону. Због добро утврђених трговачких путева овај пас је био популарна извозна роба. модерна верзија стандарда ове расе је прихваћена међу одгајивачима ове расе. Иако „законик змајева“ који је служио као стандард одгајивачима ове расе постоји вековима. витезови. За основну сорту је установљено да је настала пре више од 7. грчке и бугарске варијације (шумадинац. века. са најригорознијим стандардима и са најдужим родовником.

него такође снажаним ловачким и убилачким одликама. док су женке те које се прве супротстављају предаторима. жилав ловац на ситну и крупну дивљач. али могу бити изузетно агресивни према странцима и псима који их угрожавају. озбиљан лични заштитник. као и огромним радним стандардима који се очекују од тих паса. Силван је познат по томе да има веома мала легла 2-3 штенета по сезони и да се женке паре једном годишње. који су много већи од оних у који чувају стоку и имања. борац који не прашта и понекад убица предатора попут вука или медведа.Српски Силван је независан и резервисан пас. он се одликује не само снажаним заштитничким инстинктом. жесток ратни пас. док толеришу познате псе који не доводе у питање његову доминацију. добар за све послове око фарме и добро друштво. Одличан њух је још једна традиционална особина ове расе и због тога се Српски Змај већ дуго користи да прати траг украдене или одбегле стоке. За разлику од осталих великих раса паса. дивљих животиња у лову и људи у рату. Ипак модерне расе имају већа легла због увођења других раса у крвну линију. Само ако женке не најуре уљезе или су предатори превише близу стада мужијаци улазе у сукоб. То је веома стабилан и интелигентан молосер. Занимљива карактеристика је да су женке ове расе активније и преданији радници од мужијака који углавном остају близу имања и стада. . Силван је такође неуморни пастир ситне и рогате стоке. обично развија јаку везу са једном особом и њеном имовином. док су опрезни према странцима.

Узгајивачи ове расе су су веома заштитнички настројени према овим псима. Друго традиционално име је „Гаров“ али се оно данас користи за све псе црне или тамне длаке. Посебна напомена је мноштво старих „породица“ врста ове расе. Док су цењени због тога што не лају непотребно на све што се креће као и скоро сваки велики пас чувар. и ретко деле информације са аутсајдерима. ту је и још један моћан елемент који треба размотрити. које већином имају корене у традиционалној цењеној крвној линији и настали су одређеним укрштањем. Силвански пас је нажалост на рубу изумирања. је оставило чистокрвне Силване у постојању. док је локално најраспрострањенији назив пре Другог светског рата био „Вучјак“ који се погрешно користи за све немачке овчаре у Југославији. често негирајући да било шта знају о шумадијским овчарима и представљају своје псе као мешанце како би их оставили на миру. без обзира на расу. Међутим. посебно увођење његовог потомка немачког овчара на Балкан од стране нацистичке војске и његове касније популарности у ЈНA. примарно име Силвана је вековима било „Змај“. (или како радије кажу озлоглашена) за широк спектар других звукова који личе на шумове птица или нешто налик на звукове које праве људи. како би помогли да овај облик Силван „породице“ паса буде различита од свих осталих. ова раса је позната. Сугерисано је да је и ово питање имена одиграло важну улогу у смрти силванског вучјака. Важно је напоменути на многа имена која је раса имала у прошлости. Њихова крв међутим наставља да тече кроз скоро сваког молосера данас. Ретко ћете га наћи у свом изворном облику чак и у шумадијској (Силванској) области у Србији. Случајно и планирано укрштање немачких овчара и шарпланинаца са припадницима ове расе које има мало ако је уопште има. а то је такозвана „Силванова тамна страна медаље“ која је била главна препрека спасењу и популаризацији покушаја годинама. које у српским руралним имањима узгајају сопствене специјализоване линије.Познат као тихи ратник и „неми“ заштитник. . чистокрвни Силван ретко лаје и захтева обуку да би лајао кад чува. Због ове особености Силвани су ангажовани у заседама у герилским ратовима у скоро свим војним сукобима на Балкану током векова. Већина Силван ентузијазиста криве Други светски рат за смрт њихове расе.

Дубоких груди. Поддлака је густа и може бити црна. неприкладни појмови класног рата.Долази до намерног ширења полу-истина и обиље лажних фотографија паса у јавности. који само личе на чистокрвног Силвана. мишићав и атлетске грађе. сива. Густа длака. отворен се користи за псе који су више браон главе. свеприсутне насилне претње истинским љубитељима ове расе. Једнако древни краткодлаки тип ових паса је увек као и данас био чешћи. у нади да се створи што више забуне и поделе. Док већина припадника расе показује равне слојеве боје различите дужине. црвена. тиграста. беле ознаке различитих величина на ногама и грудима су прихватљиве без обзира на боју длаке. Још једна разлика између црно-браон врста Силвана је традиционално створен белег на глави који може бити отворен и затворен. тривијализује страшну ситуацију у којој се раса налази и утиче на оне који би могли бити истински заинтересовани за Змаја да одустану од њега због ситница. који се тренутно веома ретко могу наћи. то су црвена длака “Црљен”. Пси највише цењени од стране традиционалиста су масивни планински дугодлаки типови Силван вучијака. Постоје три додатне боје које се понекад и данас могу наћи на овој раси. али они нису пожељни код данашњих одгајивача мада су чистокрвни као и чисто црни пси и појављују се у леглима и дан-данас. са дужом њушком и ужом главом. жута/лане боја “Жујан” и шарена “Шаров” сорта. иако није цењен као дугодлаки планински тип од појединих особа. Беле ознаке на њушци су дозвољене. појава сумњивих јавних сукоба између наводних експерата. Ова раса је способна да веома брзо трчи и веома је вешта у скакању и пењању. док се затворен користи за више црне боје на глави. такође постоји оштродлака брадата варијанта Силвана присутна у скоро свакој . Силван је генерално нешто виши и виткије грађе у односу на шарпланинца. или црвенкасто-браон. чисто црна или црно-браон боја. али не фаворизују се. Међу црно-браон и тробојним псима највреднији су они са браон линијама испод очију. као и контрапродуктивни аргументи између поштених али лакомислених ентузијаста. за које се говорило да псу дају натприродне моћи да штити село од злих духова.

Као што је случај и са другим старим планинским молосерима мужијаци су већи од женки. Реп је такође прихваћен у сваком облику и може бити непромењен или усидрен у обе варијанте. godinama niko ništa ne istražuje. Каже се да је идеална висина 84цм. али су постали непожељни после Другог светског рата. Уши су цењене у сваком ”суза” облику. кратки модерни ротвајлер реп или нешто дужи реп који можемо видети код централно-азијских овчаркаса. đačkih ekskurzija. а са неким “породицама” ове врсте биће још мања. и могу бити купиране лево или природно. Занимљивост је напоменути да је према неким историчарима расе постојао Силван са природно усправним ушима у древним временима.врсти Силвана. највероватније због тога што се ова особина повезује са утицајем немачких овчара. док су међу одгајивачима од давнина цењени и још увек се цене. mestu odakle potiče srpski prosvetitelj. nema turističkog vodiča. U Miščićima. али се ови наборани велики пси лажно сматрају нечистим од стране органа власти. u Deževskoj dolini. али је код већине примерака данас висина просечно 76цм или мање на гребену. .

pitajući se zašto se nadležni odnose nedostojno prema svojoj postojbini i svojoj najslavnijoj istoriji. u ovoj dolini bili su njegovi dvori i saborna crkva. nema malih Srba da se uče na izvoru i napajaju velikim delom Svetoga Save – govori nam Popovac. Vladislav. godinama ništa ne istražuje i ne gradi. nedaleko od Petrove crkve i Đurđevih stupova. Tužno je. – Mnoga deca u Beogradu. u zaseoku Miščići. Na pitanja i zašto su Savina rodna kuća i Nemanjina saborna crkva u korovu. Dragutin i Milutin… Iz Deževske doline u svet su krenula dva srpska cara – Dušan Silni i Uroš Nejaki i više srpskih kraljeva… Zadrhtim kad pomislim ko je sve hodao ovom svetom zemljom i zapitam se da li smo mi danas dostojni naslednici tih velikih Srba. ovdašnjim stazama hodali su njegovi sinovi Vukan i Stefan Prvovenčani. gde su svaki kamen i svaki busen zemlje – istorija. a zaobilaze postojbinu Stefana Nemanje i Svetog Save… – Da predstavnici Crkve nisu. ovde su rasli i drugi veliki Nemanjići: Radoslav. veli i što srpski osnovci i srednjoškolci na ekskurzije idu u Grčku i Tursku. pre nekoliko godina. ovde je Stefan Nemanja stvarao prvu srpsku državu. Ovako. odnosno zašto se u Deževi. ne bi se ni znalo da je ovde rođen najveći srpski prosvetitelj.Foto: Večernje novosti Nije Deževa obično selo. Nema u selu turističkih grupa i đačkih ekskurzija. Popovac nema odgovora. na mestu gde je bila Savina rodna kuća postavili veliki krst i obeležili ovo sveto mesto. rođen je Sveti Sava. Uroš. za “Novosti”. rodnog sela Svetog Save. govori profesor i publicista Mirko Popovac iz Deževe kod Novog Pazara. Kragujevcu ili Novom .

hram će biti visok 15 metara. zbog potreba službe. odlukom vladike Teodosija. Zar je za državu veliki trošak da u Miščićima obnovi Savinu rodnu kuću. Austrije. “MIŠČE MOJE” PRI povratku iz Studenice. koliko ima novca. poslednji je trenutak da obnovimo svoje duše i svoje zadužbine. mišče moje”. Na kraju je. pisana je i peticija da on ostane. Rodno selo Svetog Save i cela Deževska dolina treba da budu mesto srpskog hodočašća i srpskog okupljanja i saborovanja. naslednik oca Radoslava. uz blagoslov vladike Teodosija. Nemačke. Pomogli su i vernici iz Švajcarske. Stefana Nemanju dočekala je vlastela. kako kaže paroh deževski Ivan Jeremić. nedaleko od ostataka Nemanjine saborne crkve. koji je letos. Prihvativši prvi put sina na ruke. Stefanu Prvovenčanom. morao da ode uz obećanje vladike da će se za godinu vratiti. Da ipak u Deževskoj dolini sve ne bude bez nade. asfaltira prilazni put od tek stotinak metara i obezbedi nekoga ko bi mladoj generaciji pričao o Svetom Savi. pomoć Eparhije raško-prizrenske i svojim prilozima. gradimo polako. ali napredujemo. osvežiti i preporoditi Deževsku dolinu. pa je selo dobilo ime Miščići. pobrinuli su se vernici iz ovog kraja kada su pre tri godine odlučili da u centru Deževe. sada smo na šesto-sedmom metru. Vernici su želeli da on ostane u Deževi i da gradi hram sve do završetka. . – Negde smo na polovini. ako bog da.Sadu. Bio je to prvi susret velikog Stefana i njegovog Rastka. nažalost. Stefanu Nemanji. počnu izgradnju Hrama Svetog Save. Dušanu Silnom… Meštanin Želimir Novaković takođe je ogorčen jer je zapostavljena postojbina i slavna srpska prošlost. Hram će. navodeći da imaju punu podršku i pomoć od Eparhije raško-prizrenske i vladike Teodosija. a njegova supruga u naručju je nosila njihovog treće sina – Rastka. Vernici u Deževskoj dolini očekuju da će se za izgradnju hrama svojski boriti i otac Ivan Jeremić. a pre zime ćemo stići do devetog metra. – Srbija ne može biti ozbiljna država dok god se stidi svoje istorije. koji je već prionuo na posao. Nemanja je šapnuo “Miščiću moj. ŽAL ZA OCEM RADOSLAVOM IZGRADNjU Hrama Svetog Save u Deževi sa svojim vernicima započeo je tadašnji paroh deževski otac Radoslav Janković. mesto kojim će se cela Srbija ponositi – naglašava Novaković. Australije…. koji rukovodi radovima. još nisu čula za Miščiće i Deževu. kilometar pre dvora u Deževi. prebačen u Kosovsku Mitrovicu. idućeg leta ćemo ukroviti svetinju – ističe inženjer Radiša Biorac.