You are on page 1of 13

Malo zaboravljene istorije – ko su Sorbi?

Кад је Берлин био
српски
новембар 17, 2010
tags: Историја, Историја Срба, Лужица, Лужички
Срби, Сораби, Sorbian People
by ретроградне снаге

Данашња Србија у Немачкој
Поражавајућа је чињеница да народ као Срби који је од вајкада у
вртлогу светске историје, народ који је морао кроз векове да води
толике одбрамбене ратове, тако мало урадио да своју историју
истражи како треба, прикупи све податке и публикује их, направи
музеј какав доликује једном тако старом народу богате историје.
Уместо тога дозволило смо фалсификаторима “западне школе” да
нас лажу и прекрајају као да смо каменчић поред пута којег шутира
сваки путник. Срећом истина се не може сакривати заувек, кад тад
исплива на површину у пуном сјају.
Захваљујући многим нашим историчарима и добронамерницима,
патриотама, део наше историје је начет, али то је само мали део,
још пуно посла је пред нама, још пуно лажи треба разоткрити. Не
заборавите, свако ко се “дрзнуо” да иде против воље (слепила)

али веома поносног. Пред вама је текст о Србима из Лужице. открио сам одмах затим. фолклор. утолико су дела људи која су темељно истраживала нашу исторју велика. књижевност и самобитност. незналицом. обичаје. једном речју етнички идентитет најмањег. Одакле су Срби? Упркос чињеници да су тек острвце у германском мору. Пространи дворац на два боја. али схватљивом и блиском по сазвучју. са свих страна окружени Немцима и често изложени асимилацији. ”Са свим јужним Србима делимо име и заједничко порекло. Чудном. словенског народа. . прекуцао га и по први пут поставио на интернет пре неких 10 година да би што више Срба прочитало његов садржај. Лужички Срби успели су да очувају језик. Лужички Срби Кад је Берлин био српски… Сорби Стајао сам пред једном барокном палатом у граду Котбусу.већине био је проглашаван лудаком. архаичном. Али ми смо чисти Срби. опортунистом. ” И то све на језику који сам разумео. готово не верујући својим очима. стотинак километара јужно од Берлина. Поред елегантног улаза. Док сте се ви мешали са старобалканским становништвом и другим народима ми смо углавном остали онакви какви смо били пре 1400 година. случајно овај текст сам нашао пре много година. српском. јер ти људи су ставили на коцку свој углед за добробит српства. ми смо Срби”. био је један од најлепших и најзанимљивијих музеја у Немачкој: “Да. рекао ми је кустос музеја Вернер Мешканк. златним словима било је написано: СЕРБСКИ МУЗЕЈ.

Дубравка. Стрела. Прва теорија је прихваћена од западних. Брандербургу. коју заступају нараштаји историчара (међу којима опет највише немачких) нимало не уступа и данас добија све већи број присталица. подељени у бројна српска племена: Бодриће.Нека врста вашара Лужичких Срба Као припадници веће групе Полапских Словена настањивали су некада цео простор Источне Нěмачке – простране територије источно од реке Лабе. Лужане. Хермундури и Вандали и становништво остало разређено. поља. Једна каже да су се они тамо доселили у раном средњем веку из заједничке постојбине свих Срба. поменутом остатку некада моћне српске државе. И данас деведест одсто свих географских назива река. Милчане. Померанији и другим.) иако тамо више нема Срба. Одакле овај народ на простору данашње Немачке. Поморане. И ево праве енигме за Северне Србе. итд. Сасвим супротно овој. Саксонији. нарочито немачких научника (што и не чуди). језера и насељених места у покрајинама Маколенбургу. Натпис на слици све гов0ри Друга теорија. носе српска имена (Каменица. који је овладао германским просторима када су се одатле одселила германска племена Свеви. Бела Вода. која је цветала између В и X века наше ере. да су били моћан ратнички народ. Нелетиће …. Суселце. хиљаду и више километара далеко од нас? Постоје међу научницима најмање две теорије. Љутиће. Бела Гора. негде из данашње јужне Русије или још даље. Дреново. Рогозно. осим у Лужици. Ратибор. Трново. па све до Одре и Висле у Пољској. Друга теорија позива се на византијског цара и . Рујане. са Кавказа. Гломаче – Далеминце. друга терија тврди да су Срби овде живели одувек и да је баш ова област прапостојбина Срба.

германских (Баварски Географ. преко Лупека (данас Либек на Балтику) све до њихове престонице и највеће луке на Балтичком мору. величанственог града коме данас нема ни трага. Моћни савез Венда (Срба. А то је управо тамо где их налазимо и данас. Словена). шта се догодило са Винетом и њеном славом? Немачки хроничар Хелмонд из XИИ вěка пише: „Овај град био је највећи од свих који окружују Европу и који су настањивали Словени заједно са другим народима.” Јасно је дакле. ко је овде био старинац. између ушћа Одре и града Камења у данашњој Померанији (од Померана. а на истоку са данашњом Пољском и да су ту Срби „пребивали од почетка”. из пера римских (Вибијус. Ове наводе потврђује бар пет историјских извора старијих од Порфирогенита. српског племена које је настањивало обалу) могле су се видети у Балтику још у XВИ веку. а када су наишли Саксонци и они су добили дозволу да станују у њему. Јордан и Алфред И) и византијских (Теофилакт. Винете. По типовима керамике. оруђа и станишта сматра се да је . која се на западу граничи са Франачком. Тајна Винете Друга у низу енигми гласи. Савремена наука помера Винету на сам почетак наше ере. а онда су биле препуштене ћудима хладног мора. Фарбање јаја у Лужици Тек савремена археологија успела је да на ова питања пружи неке одговоре. Грцима и Варварима. можда и раније. а ко досељеник. у Источној Немачкој. Симоката) хроничара. Секвестар). суверено је владао овим просторима и држао мноштво својих утврђених градова: Старграда (данас Олденбург близу границе са Данском).писца Константина Порфирогенита (X век) који у свом делу „О управљању државом” пише да су балкански Срби дошли из земље Бојке. Рушевине Винете.

Новија истраживања померају прве историјске знакове живота Срба на овом простору далеко у прошлост. Негдашњи моћни српски градови Велики Радом (Шверин у Макленбургу). настала на територији данашње Лужице 600 година пре Христа. а потом разједињено. где је погинуо српски краљ Милдух. на рушевинама српских градова Ђевина. Јароброда и Резна. године био је жесток сукоб Германа са Вендима (Србима).праисторијска Лужичка култура. Ерфурт и Рагенсбург и почео немачку експанзију на Исток. него са свим српским краљевима спава у једној пећини код Горелца (данас Герлиц) и пробудиће се кад дође врěме да поново ускрсне српско . Солаве. Не зна се где је Милдух сахрањен. веома сродна другим протословенским културама на Истоку и да је стога претпортавка о прапостојбини сасвим вероватна. Српска Круна Традиционална литија на коњима Коначно 806. Љубичин или Торнов који су откопани и рестаурирани сведоче о моћи древног српског краљевства ба северу Европе. на месту где је седам векова потом. године одиграла се једна од великих битака између Срба и Франака код места Горе (данас Гера). Карло Велики успоставио франачко-српску границу и „српску марку” и установио пограничне тврђаве Магдебург. Срби су се одупирали седам вěкова. једно по једно племе германизовано падало под добро организовану франачку власт. Хале. У сливу Лабе и Сале 101. али о томе постоји једна дирљива легенда: он није погинуо.

где је готово цела српска пешадија изгинула”. „Орден српске круне” од пет степени. успомена на српску круну наставила је да живи. изгубило је независност. Познато је како је маркгроф Геро (939) позвао тридесет полапских и српских кнезова на вечеру. Милчани у горњој Лужици. Око 990. а жене и децу одвели у ропство. генерације. Народ оставши без својих вођа. Хронике Немачке из тог времена кажу да је у бици под Ломчином пало 120. може и данас да се види у музеју у Котбусу. Али место мира и љубави дао је свима отрова и све их поубијао. Пише академик Виктор Новак: „Најстрашнија је била битка код Ломчина на Лаби.краљевство. говори само о етапама које воде у потпуну пропаст. Немци нису држали реч. године одиграла се та силна трагедија. Тако је херцог Фридрих-Франц од Мекленбурга (1823-1882). Прибислава и Јанка. у ропство целог народа. Почело деобом браће . Његова раскошна инсигнија са мотом „Пер аспера ад астра” (Преко трња до звезда). Много од српских кнежева прекрстили су се и били су примљени у немачко племство. одасвуд опкољени. Битка под Ломчином је Косово Лужичких Срба. српски бодрички кнез 21. још су се борили у Ломчину.000 Срба. да се с њима измири. У преговорима обећају Немци да ће народу у граду оставити живот. Јер оно што следи. установио 1864. потомак војвода Никлоте. поклали су све војнике. Али. ако се град преда. Четвртог септембра 922. Срби. године и последње српско племе. Они и њихово потомство одржали су предање о српској круни још пуних хиљаду година. А затим је дошао одучан ударац. брзо је подлегао.

Један са народом остане у Полабљу. . населио на великом простору Неретве.Традиционална ношња Срба из Лужице Под сталним франачким притиском. Овде почиње нова историјска енигма. а народ се. нарочито Јован Ердељановић и Петар Шобајић. обојица износе мноштво података да је прво српско становништво овог појаса било велико досељеничко племе Лужана. Требиња. према цару и писцу. Срби су почели да се исељавају према Југу. па и Немаца. Када су. Лужички Срби. Одлуче дакле браћа да се оделе. Он балканске Србе сматра потомцима другог брата. Бретоножићима. И не само он. Легенду од речи потврђује Порифирогенит. у ствари. населили језгро будуће српске државе. а други се са половином народа одсели далеко на Југ. Велики део научне јавности Лужичких Срба. како и којим путем преци данашњих Срба стигли на Балкан? Угледни научник др Реља Новаковић уложио је готово цěо свој научни век и објавио неколико књига и научних радова да би доказао да су наши преци управо ови северни. Бејаше то некад плодна земља. данас то не спори. Белопавлићима. и Плешивцима. И данас ће вам Лужани са тугом испричати прастару легенду о деоби двојице синова моћног бодричког кнеза Дервана. У својим монографијама о племенима Пиперима. Захумља. са богатим римским градовима попут Дукље. Полапски. али нарочито Зетске долине и данашњих црногорских Брда. Све то потврђују налази српске етнологије. Тако су Лужани.

Студено (Студениц). Врба (Вербен). Луково (Лукау). река и брда у долини Зете и Брдима запањујуће одговарају данашњој топонимији Горње и Доње Лужице у Немачкој: Лужичка средишта у Пиперима – Црнци (у Лужици Черниц и Черневалд). Букови До (Буквиц). и др. као и лужичка прěстоница. Дубрава (Дубрау). . Сумње нема: населивши углавном долину Зете и Брда. Дубравица (ДубравкаФрауендорф). Стијена (Штајнсдорф). Бањкове Луке (Панков-Лукау). Црквице (Керквиц-Керкојце). и Борков До ( Боркови). Острог (Острау. Ступа (Столп). Лужани су из прапостојбине донели и двоја имена. У Братоножићима: Лутово (Лутол-Лојтен). Гробовље (Грабендорф). Корјен (Корјениц) и др.Грб Лужичких Срба Досељени овде у тако давно доба одржали су се као компактно становништво (Стари свет) све до доласка Турака. Дријење (ДрјејцеДревиц). Глизица (Глајзиц). Лужане код Самодреже цркве и реку Лаб.Остриц). град Девич (Дјевин-Грос Дубен). Горица (Гориц). где је становао бан лужански. којој су дали име према својој незаборавној Лаби. Друга српска племена населила су Јужни Банат и Браничево (Бодрићи). Пискава (Бисков). одатле Лужницу у истичној Србији и коначно Косово. Копетињ (Копац). Будошка Градина (Будишин). Тријебач (Трјебин-Трабендорф). Рошци (Рузиц). мада се њихов ход у сеоби може пратити и даље на Југ. У Пјешивцима: Стубица (Стоплипц). У Бјелопавлићима: Јеленак (Гелау). итд. као и стара братства Бембреци (Бамберг) и Кукаљи (Кукау)! Чак су и географски положаји и растојања између ових места и епонима подударни. Радовче (Радавич). Гостиље (Грос Гастрозе-Гастераз). Брањевина (Браниц). Млин Старог Света Имена места.

На ово су упозоравали још Натко Нодило и нарочито највећи српски етнолог Веселин Чајкановић. Мировића. Рашовића… Али један од дирљивих доказа да се ради о нашим древним прěцима су и ветрењаче. свечано обучени поново јашу Лужицом. Ношње. Поповића. кад Срби. Тако је главни бог северних Срба био Свантовит. Стари инструменти и арахична српска музика незаобилазни су на сваком прелу . обичаји и уопште фолклор Лужичких Срба указују на бројне паралеле са народном традицијом балканских Срба. давнашњи симбол балтичке низије.Још у Херцеговини и Црној Гори (али и у Лужици) живе потомци лужичких Миловића. где се и данас окупља омладина. Дучића. Мару. Бабића. и гусала („хусле”). О Божићу иду по селима “коледе” (“цампровање” и ”запуст”). После тога играју своје старо српско коло („сербска реја”) уз пратњу гајди („мехова”). на Св. чије се велико светилиште налазило на острву Рујан у Балтичком мору. са примањем хришћанства постао је Свети Вид или један од највећих српских празника Видовдан. каквих нема нигде осим у нас: музејска збирка у Котбусу чува више стотина оваквих униката. који је своју тежишну тезу о српском врховном Богу извео из из упоредног проучавања лужичког и балканског духовног наслеђа. У Лужици се и данас изводи ритуално убијање петла („забијање кокота”). као и код нас. као траг славних времена и култног значења ове животиње изводи се на сваком Васкрсу и Ивандану. Гусле са севера Србске хусле Музеј у Котбусу крије и одговоре на многе енигме. Описујући утврђени град Банска Глава у Пиперима „где је стајао бан лужански и велико лужанско гробље” Ердељановић бележи да је ту некада био и млин „старог свијета који је мљео на вјетар”. О Васкрсу се шарају јаја у фантастичним бојама и правим уметничким радовима сличним чипки . којих на Балкану није било до досељавања Северних Срба. Култ коња и јахања. . Минића. Луковића.

Реконструисана српска кућа у насељу Бодрић из 9. радио и телевизију. него на њима суседне Пољаке и Чехе. али су се од милионског народа свела на око 70. позоришта. музеје. банке. века Историја им. хтео је да каже што и први стихови лужичке народне химне: . У суштини. Улице у Котбусу и Будишину. Данас су признати у покрајинама Саксонија и Браденбург. дакле није била наклоњена. школе. „Ми смо бољи Срби од вас” рекао ми је на растанку један стари Србин са Шпреве. помаже их и поштује Савезна влада у Бону. поред немачких и српске називе. реке која протиче кроз Берлин. У свакој прилици гордо истичу Србија и српство и то им се данас уважава. које поносно називају Србија. имају своје установе. „Одржали смо се упркос свему две хиљаде година без ичије помоћи”. Прошлогодишњи протест Срба у Берлину Али оно што највише плени је национална свест данашњих Лужана.000 мањинаца на острву између река Шпреве и Одре. сада носе. Чувају своју хиљадугодишњу културу и националну посебност не само у односу на Немце.

српски језик.” Линкови: Lužice – otadžbina svih Srba Poreklo i istorija etnonima Serb The Domowina Institution SERBSKE NOWINY – Sorbian Newspaper SERBSKI INSTITUT – Sorbian history and culture independent Sorbian internet magazine Sorbs .”Српску славу. насиље неће угушити Јер српство се поново по Лужици шири….

13 прилога — Преузми све прилоге Прикажи све слике noname 31K Преглед Преузми noname 9K Преглед Преузми noname 13K Преглед Преузми noname 1K Преглед Преузми noname 14K Преглед Преузми noname 87K Преглед Преузми noname 26K Преглед Преузми noname 1K Преглед Преузми noname 10K Преглед Преузми noname 16K Преглед Преузми noname 30K Преглед Преузми .

noname 16K Преглед Преузми noname 30K Преглед Преузми .