You are on page 1of 18

Dr Željko V. Despotović, dipl.el.inž., zeljko.despotovic@pupin.

rs
Institut "Mihajlo Pupin", Univerzitet u Beogradu

UVEĆANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI NAPOJNIH JEDINICA
ELEKTROSTATIČKIH IZDVAJAČA PRIMENJENIH NA
TERMOELEKTRANAMA
REZIME: Elektrostatičko izdvajanje je jedna od najpraktičnijih metoda za izdvajanje čestica
ugljene prašine i pepela iz struje dimnih gasova na kotlovskim postrojenjima termoelektrana
(TE). Izdvajanjem čestica ugljene prašine i pepela se značajno smanjuje negativni uticaj ovih
otpadnih materija na ekosistem. Svetske norme, koje su prihvaćene i kod nas, zahtevaju granične
vrednosti emisije (GVE) manje od 50mg/m3, a u nekim zemljama Evrope, manje i od 25mg/m3.
Pošto treba očekivati neprekidno smanjenje GVE u bliskoj budućnosti, pravi je trenutak za
razmatranje prihvatljivih i perspektivnih tehnologija, kao i razvoj novih energetski efikasnih
tehnologija za smanjenje emisije pomenutih polutanata. Veoma bitan elemenat u postrojenjima
elektrostatičkih izdvajača (ESI) na TE, pored elektrodnog sistema i sistema otresanja elektroda
predstavljaju napojne jedinice koje se koriste za dobijanje kontrolisanog jednosmernog visokog
napona, čije se vrednosti kreću od 30kV-100kV. Potrošnja ovih jedinica je reda veličine 100kVA,
a obično se više takvih jedinica koristi po jednom ESI postrojenju, tako da ima smisla razmatrati i
razvijati energetski efikasne topologije visokonaponskih energetskih pretvarača za napajanje
elektrodnog sistema, kako sa aspekta energetske efikasnosti, tako i sa aspekta kvaliteta električne
energije. Stoga je u ovom radu akcenat dat na formulisanje problema elektrostatičkog izdvajanja
i uvećanje energetske efikasnosti visokonaponskih (VN) napojnih jedinica ESI, primenom
savremenih topologija energetskih pretvarača, kao i prezentaciju rezultata primenjenih naučnih
istraživanja dobijenih na postrojenjima TE u poslednjih 15 godina (u periodu 2000-2015).
Ključne reči: Elektrostatički izdvajači, termoelektrane, energetski pretvarač, energetska
efikasnost, tiristor, IGBT, visoki napon, visokofrekventno napajanje, emisija čestica
1. Uvod
Energetske potrebe Srbija uglavnom rešava proizvodnjom električne energije u svojim
termoelektranama (TE) i hidroelektranama (HE). Proizvodnja električne energije u TE,
proizvodnja toplotne energije u gradskim toplanama i u industrijskim postrojenjima, uslovljena je
korišćenjem ugljeva, najčešće lignita niske kalorične moći. Stoga su najveći aerozagađivači
velika kotlovska ložišta TE i toplana. Pri sagorevanju čvrstih goriva, uporedo sa oksidima
sagorljivih elemenata (ugljenika, vodonika i sumpora), u atmosferu dospevaju čestice pepela i
čađi koje imaju veoma negativan uticaj na vremenske prilike u blizini tla, na živi svet i objekte, a
naročito na zdravlje ljudi odnosno njihov respiratorni sistem. Emisija ovih štetnih materija pri
sagorevanju čvrstih goriva zavisi od mineralnog sastava goriva, načina sagorevanja, tipa ložišta i
efikasnosti njihove filtracije (izdvajanja).
Ugalj u ložištu kotla sagoreva u sprašenom stanju pa se kao rezultat sagorevanja
dominantno javljaju velike količine ugljene prašine i letećeg pepela, koje su u procentualnom
iznosu znatno veće u odnosu na otrovne dimne gasove. Tipično za ugalj donje ogrevne moći od
25MJ/kg procentualni sastav otpadnih materija je : ugljena prašina 62%, pepeo 13%, vlaga 9%,

2. U realnim uslovima je veoma česta pojava električnog luka. pravi je trenutak za razmatranje prihvatljivih i perspektivnih tehnologija za smanjenje emisije pomenutih polutanata. kojima se ostvaruje potpuna kontrola visokog napona. Pošto treba očekivati neprekidno smanjenje GVE u bliskoj budućnosti. Pored toga značajan uticaj na proces izdvajanja imaju temperatura. Sistem ESI pored taložnih komora sadrži elektroenergetske ispravljačke stanice u kojima se vrši pretvaranje naizmeničnog dvofaznog ili trofaznog napona 380V. zahtevaju granične vrednosti emisije (GVE) manje od 50mg/m3 . azot 1.Na ovaj način ispravljač. Svetske norme. Elektrostatičko izdvajanje je jedna od najpraktičnijih metoda za izdvajanje čestica ugljene prašine i pepela iz struje dimnih gasova. odnosno njihovo izdvajanje i kolekcija se ostvaruje elektrostatičkim precipitatorima. odnosno kada je napon na njima blizak probojnom naponu. Elektrostatičko izdvajanje Najbolji efekat elektrostatičkog izdvajanja se postiže pri maksimalnoj jačini elektrostatičkog polja između elektroda. Stoga je u ovom radu akcenat dat na uvećanje energetske efikasnosti visokonaponskih (VN) napojnih jedinica ESI. kao i prezentaciju rezultata primenjenih naučnih istraživanja dobijenih na postrojenjima TE u poslednjih 15 godina (2000-2015). Pored ovoga upotreba uređaja energetske elektronike. vodonik 4%. odnosno visokonaponskih kontrolisanih ispravljača (AC/DC pretvarača) ozbiljno utiče na kvalitet mrežnog napajanja i na rad ostalih potrošača u mreži. Pošto je vrednost probojnog napona zavisna od dielektričnih svojstava dimnih gasova i sredine u taložnim komorama izdvajača. Pored preskoka varnice koji je neminovna pojava u jednom ovakvom sistemu. Na osnovu prethodno rečenog može se konstatovati da snaga koja se troši na elektrostatičko izdvajanje nije zanemarljiva i da značajno doprinosi ukupnoj sopstvenoj potrošnji TE. ESI se napajaju jednosmernim visokim naponom. poznatijim popularno kao elektrostatički filtri. 50Hz u jednosmerne visoke napone u opsega 30kV-100kV. Izdvajanjem čestica ugljene prašine i pepela se značajno smanjuje negativni uticaj ovih otpadnih materija na ekosistem. Regulisanim ispravljačem se ostvaruje rad na granici proboja. koji se podešava iz regulisanog ispravljača. Treba napomenuti da bi adekvatniji termin bio elektrostatički izdvajači (ESI). Ova dva aspekta snaga i kvalitet napajanje utiču na energetsku efikasnost celokupnog ESI postrojenja. zato se posebna pažnja mora posvetiti energetskoj efikasnosti napojnih jedinica ESI. Sprečavanje rasipanja čestica ugljene prašine i letećeg pepela iz postrojenja TE i toplana. Odvajanje ovih čvrstih produkata se ostvaruje jakim elektrostatičkim poljem koje se formira između emisionih i taložnih elektroda koje su smeštene u taložnim komorama. vlažnost. stanje površine i geometrije samih elektroda. tipično 20-30mg/m3.5%.kiseonik 9%. sumpor 1% i ostatak teški metali i gasovi kao što su fluor i hlor. pritisak. koji će se u koristiti u nastavku teksta. koji je po svojoj prirodi takođe nelinearan. predstavlja praktično kratak spoj. zajedno sa ESI kao nelinearnim opterećenjem predstavljaju za elektroenergetsku mrežu jedan . Za jedan blok u TE se koristi više ovakvih napojnih jedinica. može nastati i električni luk koji za ispravljač iz kojeg se ESI napaja. doći će do čestih preskoka varnice između elektroda. zavisno od broja sekcija celokupnog ESI postrojenja na termo-bloku. koje su prihvaćene i kod nas. uključujući i pripadajuće elektronske uređaje. Dakle sam ESI dakle predstavlja nelinearno opterećenje. Izlazne snage ovih ispravljačkih napojnih jedinica se kreću od 50kW-150kW [1-4] . koji se menjaju u vremenu. U taložnim komorama je smešten i uređaj za otresanje taložnih elektroda. primenom savremenih topologija energetskih pretvarača.

Sika1. Ovaj interval je veoma bitan za eksploatacione karakteristike ESI. U trenutku t5 dolazi do formiranja električnog luka između taložnih i emisionih elektroda. predstavlja vreme puštanja ESI u pogon. (a) tipična strujno-naponska. pa se izlazni napon posredstvom VN ispravljača snižava sa nagibom (-dU/dt) za regulisanu vrednost ΔU1. obzirom da se u njemu obezbeđuje potpuno gašenje električnog luka procesom dejonizacije. kada dolazi do isključenja ESI i trajanje prekida usled prekoračenja za 50-100ms (tipično 80ms) u intervalu t3-t4. Nakon ovog intervala se ponovo podiže napon i uspostavlja normalni režim rada. Sika2-Naponske karakteristike ESI.5In).Karakteristična vremenska promena napona ESI tokom jednog ciklusa izdvajanja Kvalitativni talasni oblik izlaznog napona ESI je predstavljen na Slici 1. Stoga za ovaj sistem mora biti energetski optimizovan upotrebom podesnih topologija energetskih pretvarača ali i adekvatnog upravljanja[5-7].izrazito nelinearni potrošač. Novouspostavljena vrednost napona je određena pomenutim uslovima između elektroda u taložnoj komori i ona je niža od prethodne vrednosti tako da promena napona ΔU3 predstavlja redukciju napona nakon gašenja električnog luka. U trenutku t2 dolazi do preskoka. Nakon uključenja ispravljača (trenutak t1) . regulator obezbeđuje spuštanje izlaznog napona ESI na nulu i vrši se deblokiranje rada VN ispravljača (interval t7-t6). U trenutku t3 dolazi do preskoka i strujnog preopterećenja ESI. Nakon toga napon ESI ponovo raste do granice proboja regulisanim vremenskim porastom (+dU/dt). koji može da se održi do trenutka t6. Ovo trajanje je reda veličine 100-200ms (tipično 100ms) Nakon ovog vremenskog intervala.Vremenski interval t2-t1. Nakon ovog prekida napon se postavlja na nižu redukovanu vrednost u odnosu na prethodno prekoračenje za ΔU2. regulisanim VN ispravljačem se osigurava rad u blizini probojnog napona. Ako se desi da se granica probojnog napona smanji. napon vrlo brzo postiže granicu probojnog napona. što se detektuje mernim kolom na primarnoj NN strani (I >1. (b) karakteristika efikasnosti i (c) struno naponska pri pozitivnoj i negativnoj koroni .

Na Slici 2(c) je prikazana naponsko-strujna karakteristika za slučajeve pozitivne i negativne korone. Taložne elektrode priključuju se na pozitivni. Slika 2(a) prikazuje naponskostrujnu karakteristiku. Stabilno pražnjenje usled korone leži između te tačke. štapovi sa šiljcima ili neki drugi oblik koji će sadržati ispupčenja. Joni privučeni od strane taložne elektrode na putu do nje pune čestice letećeg pepela naelektrisanjem[1-2]. koronarno pražnjenje.Na Slici 2 su prikazane tipične naponske karakteristike ESI. a to automatski znači i veću ulaznu potrošnju ESI. pod dejstvom električnog polja kreću ka taložnim elektrodama i na njima se talože. Na šiljcima emisione elektrode (ispupčenjima) javlja se korona. moguće dobiti vreću vrednost probojnog napona. ali se najbolji efekti izdvajanja postižu kada je napon blizak vrednosti probojnog napona (tačkasti deo krive). dok su taložne elektrode ravne. počev od koga struja korone približno eksponencijalno raste sa porastom napona. Sa ovih karakteristika se uočava da je za istu vrednost struje. odnosno koji rade na održavanju uređaja u ovim postrojenjima. Sa druge strane pri istoj vrednosti napona.Efikasnost izdvajanja u funkciji prečnika čestice . i početka koronarnog pražnjenja. pri pozitivnoj koroni nego pri negativnoj. i može se primetiti najbolji efekat izdvajanja pri naponu koji je veoma blizak probojnom. Sa elektroda se vrši periodično otresanje nataloženog materijala u prihvatne levkove odakle se izdvojene čestice kontinualno odvode pneumatskim (vazdušnim) ili hidrauličkim (vodenim) transportom. dok struja dimnih gasova prolazi između njih. Pri tom su jedni privučeni od strane taložne elektrode a drugi od strane emisione. Pri nekom visokom naponu (na slici obeleženo sa– preskok) električno polje postaje blisko kritičnom i počinje varničenje. Sa karakteristika se vidi da napon pri kome počinje tzv. vazduh se lokalno jonizuje i stvaraju se joni oba polariteta. Elektrostatički izdvajač sastoji se iz sistema emisionih i taložnih elektroda. Sika3. značajno veća se ima struja pri negativnoj koroni. Emisione elektrode mogu biti pravougaone žice. U industrijskoj praksi se primenjuje najčešće negativna korona obzirom da se pri pozitivnoj koroni stvaraju velike vrednosti ozona koji predstavlja jako oksidaciono sredstvo koje može značajno uticati na degradaciju elektrodnog sistema ESI. Na Slici 2(b) je prikazana efikasnost izdvajanja od napona. Između pomenutih elektroda dovodi se kontrolisani visok jednosmeran napon. Naelektrisane čestice se. a emisione na negativni jednosmerni napon. Usled njegovog uticaja dolazi do naelektrisanja čestica po principu difuzije i efektom polja [1-2]. ali i na zdravlje ljudi koji se nalaze u okruženju.

Efekat povratne korone u taložnoj komori.(a)raspodela potencijala. Pepeo male provodnosti se teže jonizuje usled male provodnosti unutar samih čestica dok se u nataloženim slojevima javlja povratna korona. Negativna korona na emisionim elektrodama stvara jonizovane čestice. Smanjena provodnost umanjuje zasićeno naelektrisanje na 1/3. koji kada dostigne odgovarajuću debljinu. Kao posledica ovih efekata je i značajno smanjenje izdvajanja čestica [1]. Međutim ovo rešenje je ekonomski veoma nepovoljno. Većina ovih problema kao i povećanje efekata elektrostatičkog izdvajanja se mogu rešiti uvećanjem ukupne površine elektroda i zapremine izdvajača. oba mehanizma su izražena. Na taložnoj elektrodi kod pepela srednje provodnosti (oko 1012Ωm) stvaraju se udubljenja (tzv. pa je efikasnost izdvajanja tih čestica najmanja kao što pokazuje dijagram na Slici 3. Difuziono punjenje je zbog sporijeg (linearnog) rasta naelektrisanja sa veličinom čestice zato dominantno pri malim prečnicima čestica. To umanjenje može biti i do 40%. Delovanjem električnog polja ostvaruje se migracija čestica pepela prema taložnoj elektrodi brzinom 10-20cm/s.[8]. Na Slici 3 je prikazana efikasnost izdvajanja u funkciji prečnika čestice [1]. najčešće ispod 0. koja postaje dominantna pogotovu kada se radi o slabo provodnom pepelu [1-2]. Slabo provodni pepeo rezultuje velikoj jačini polja i velikim padom napona. 3. U izlaznoj sekciji brzina migracije može biti redukovana sa 20cm/s na svega 2-3cm/s. nepovoljno utiče na dalje izdvajanje. Sl. U realnim eksploatacionim uslovima na sloju pepela od 10mm se ima pad napona od približno 8-10kV. (b) I-V karakteristika Pozitivni joni na taložnim elektrodama smanjuju probojni napon kao što je prikazano na Slici 4(b). Ultra fine čestice (prečnika D<1μm) se naelektrisavaju difuzijom. Efekat povratne korone u taložnoj komori ESI je prikazan na Slici 4. Pored ovoga narušava se homogenost električnog polja što je posledica neravnomerne raspodela napona između taložnih i emisionih elektroda kao što pokazuje Slika 4(a). Ključni efekat koje se pri tome javlja je povratna korona. . jonizacijom i izbacivanje materijala u među elektrodni prostor. Stoga se pored efekta neravnomerne raspodele polja javlja efekat struje u među elektrodnom prostoru (tzv. krateri) sa lokalnim žarenjem pepela. Povratna korona na emisionim elektrodama smanjuje efekat korone i jonizaciju.1 μm dok je punjenje čestica poljem dominantno za čestice veće od 1 μm. U oblasti između.Napon emisionih elektroda je negativan i tipično iznosi -30kV do -100kV. električni vetar)[1]. Posledica ovoga je smanjenje brzine migracije čestica. Efekti povratne korone i načini njihovog suzbijanja Usled dugotrajnog izdvajanja čestica dimnog gasa na taložnim elektrodama se formira sloj pepela.4. dok se PM čestice i krupnije (D>1μm) naelektrisavaju efektom polja.

bez naponske pauze). Neuzemljena rešetka u među elektrodnom prostoru daje uravnoteženu raspodelu polja [1]. pa zahtevaju i različito napajanje i upravljanje. te je ekvivalentna otpornost veća. U izlaznoj sekciji/zoni ESI se većinom izdvajaju ultra-fine i PM10 čestice. Povratna korona se značajno može redukovati korišćenjem intermitentnog napajanja sa dovoljnim trajanjem intervala isključenosti. Kao što će kasnije biti pokazano. Kod dobro podešenog ESI ova zona/sekcija izdvaja preko 90% ukupne mase letećeg pepela. Ulazna. a brzina migracije povećati. tako konstruktivno gledano.[3]. Ulazna sekcija/zona ESI se karakteriše značajnom koncentracijom i veoma velikom masom čestica. VFVN napajanje je neophodno kako bi se stvarao kompaktan aglomerat pepela i tako smanjio povratak u struju gasa.Zone/sekcije ESI sadrže čestice različitih prečnika i provodnosti. Topologije energetskih pretvarača primenjenih na termoelektranama U ovom poglavlju će biti predstavljene topologije energetskih pretvarača koje su primenjene na termoelektranama u Srbiji. U izlaznoj sekciji se talože PM10 i ultrafine čestice.tzv. otpornost mala. Impulsnim napajanjem ulaznih ESI sekcija. Jednovremeno deformacije električnog vetra. je primenjena na većem broju ESI postrojenja u termoelektranama u Srbiji. Prečnik čestica je relativno veliki. čestice koje dolaze do izlazne sekcije su dovoljno naelektrisane. Prilagođenjem napajanja proces izdvajanja se može optimizovati. Adaptivna intermitencija je neophodna radi relaksacije povratne korone. migraciona brzina se može značajno uvećati (tipično sa 4-5cm/s na 10-15cm/s). čime se stvara veći i čvršći aglomerat na elektrodama izlazne sekcije što uvećava efikasnost izdvajanja PM10 čestica. rešenje problema se može postići optimalnim visokofrekventnim visokonaponskim (VFVN) napajanjem u kontinualnom režimu rada. U slučaju primene VFVN napajanja na ulaznim sekcijama. daje najbolje rezultate. sve elektrode u ovoj sekciji mogu biti jednostavne konstrukcije (pločaste). Povratna korona na emisionoj elektrodi umanjuje stvaranje negativnih jona. smanjenje potrebne površine i težine elektroda. Preskoci su veoma česti. u toku kojih se pozitivni joni mogu rekombinovati. neophodno je izvršiti optimizaciju sistema za otresanje kako taložnih tako i emisionih elektroda kao što je dato u [9]. Prva primenjena topologija. što dodatno dovodi do povećanja otpornosti.[9]. Adekvatno napajanje daje veće migracione brzine. U . ΔI=5-7kA. 4. Drugim rečima potrebno je obezbediti optimalno napajanje različitih ESI zona. usled čestih prelazaka struje iz jedne u drugu česticu. se može značajno uvećati naelektrisanje čestica [8]. središnja i izlazna sekcija ESI grane imaju različite veličine provodnosti i masu čestica. tako da se povratna korona ne javlja. povratna korona na taložnoj elektrodi stvara pozitivne jone koji umanjuju brzinu migracije. Pored prethodno pomenutih mera za značajno smanjenje povratne korone i postizanje efikasnijeg izdvajanja. koje su najkritičnije sa stanovišta količine izdvojenog pepela i veličine čestica. smanjenje energije luka i značajno skraćivanje intervala dejonizacije (tzv. Umax=200kV. Primena adekvatnog napajanja omogućava uvećanje ostvarive srednje vrednosti napona. bazirana na tiristorskoj kontroli. Primena visokofrekventnog visokonaponskog (VFVN) napajanja sa adaptivnom intermitencijom vođenom u skladu sa ranom detekcijom povratne korone pomoću parametarske estimacije spektra. Potrebni parametri impulsnog napajanja su Δt= 5-10μs. koje su detaljno opisane u [6]. povećanje srednje vrednosti struje. neuniformno polje i umanjenje polja u među-elektrodnom prostoru značajno umanjuju izdvajanje. sada već nazvana konvencionalnom. Inteligentnom intermitentnim režimom kao i metodom rane detekcije povratne korone. Radna temperatura je u realnim uslovima oko 150ºC. vreme dejonizacije.

[6]. [9]. Kod ovog tipa napajanja efikasna korona je prisutna pri vršnim vrednostima napona. kod uspostavljanja luka struja se ne može prekinuti tokom jedne mrežne poluperiode.Srbija izvršena je optimizacija rada analognog upravljačkog sistema tiristorskog pretvarača visokonaponskog elektrostatičkog filtera proizvodnje SCHRACK na kotlu 6 bloka A5 [5].Tokom dejonizacije napajanje mora biti isključeno. razvijena je nova tehnologija bazirana na tiristorskoj kontroli i intermitentnom režimu rada čime je značajno uvećana efikasnost elektrostatičkog izdvajanja čvrstih materija na termo-blokovima.[9]. Instituta "Nikola Tesla" i Instituta "Mihajlo Pupin". Valovitost toga napona je relativno velika i zavisi od kapacitivnosti opterećenja odnosno ekvivalentne kapacitivnosti ESI. Kontrola izlazne snage i napona se postiže kontrolom ugla paljenja tiristorske grupe koja se nalazi na primarnoj strani VNT. kao što prikazuje Slika 5. Regulator kontroliše napajanje ESI posredstvom VNT i odgovarajućeg VNI. je sastavljena od: visokonaponskog transformatora (VNT).periodu 2000-2002 u sklopu rekonstrukcije postrojenja na TE "Kolubara"-V.Napojna jedinica ESI bazirana na tiristorskoj kontroli i digitalnom regulatoru napona Na osnovu istraživanja u okviru pomenutog projekta je ustanovljeno niz korisnih zaključaka koji se tiču tiristorskog napajanja. Ispravljačka VN jedinica za napajanje ESI. u periodu 2005-2008. Pored ovoga. dejonizacija) je tipično 100-150ms. Dugi intervali dejonizacije nakon varničenja smanjuju efikasnost izdvajanja. Energija luka dobija se iz izvora zahvaljujući primarnoj struji koja postoji sve do komutacije tiristora. Zahtev za visokim jednosmernim naponom je ostvaren tiristorskim-SCR pretvaračem koji je baziran na faznoj kontroli [1-4].Crljeni. . visokonaponskog ispravljača (VNI) i digitalnog regulatora napona baziranog na digitalnom signalnom procesoru (DSP). Tipična energija luka je 150-200J. Takođe. Osim ovoga luk se snabdeva i energijom akumuliranom u ekvivalentnoj kapacitivnosti ESI (tipično 50-100nF). u saradnji Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Velika energija luka degradira kako taložne tako i emisione elektrode. u saradnji Instituta "Mihajlo Pupin". Diodnim VNI primenjenim na sekundaru VNT proizvode se veoma visoki naponi jednosmernog nivoa. Tehnička rešenja u okviru ovog projekta su primenjena na više blokova TENT-A [6-7]. odnosno svega 1-2ms na svakih 10ms kao što prikazuje Slika 4. u okviru projekta Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja TR6610-Razvoj tehnologije i uređaja za efikasnu elektrofiltraciju dima u termoelektranama i toplanama. Slika 5. Vreme potrebno za evakuaciju usijanih i jonizovanih čestica gasa (tzv. 50Hz. Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i firme SCHRAKOM. do komutacije tiristora. u okviru programa tehnološkog razvoja u oblasti energetskih tehnologija i rudarstva. Ulazno napajanje je međufazno 400V.

Pored ovih problema konstatovano je niz nedostataka tiristorskog napajanja a koje se tiče prvenstveno energetske efikasnosti. Principska šema razvijenog retrofitnog napajanja ESI je data na Slici 6. Pored ovoga interna kontrolna strujna petlja je u . Primarna struja je učestanosti 10kHz [15-19]. Osnovni upravljački blok je baziran na DSP kontroleru sa implementiranom regulacijom izlaznog napona i broja preskoka u minuti na elektrodama ESI. Novi VF prekidački izvori obezbeđuju dramatično različite performanse i fizičke karakteristike ESI od tiristorskih izvora napajanja. u okviru programa istraživanja u oblasti tehnološkog razvoja za period 2008-2011. te stoga i prividnom snagom. ali sa značajnom izmenom pretvaračkog dela koji je sada baziran na visokofrekventnoj (VF) topologiji energetskog pretvarača sa programiranom strujnom kontrolom i korišćenjem IGBT tranzistorskog H-mosta. Primenjeni u ESI aplikacijama novi VF prekidački pretvarači imaju značajan uticaj na izdvajačke sisteme i to sa aspekata konstrukcije. su razvijena dva tipa novih i savremenih napajanja ESI: (1) Retrofitno (hibridno) napajanje u sklopu kojeg se i dalje zadržava standardni 50Hz-ni VN transformator (VNT).4kV.[10]. odnosno ulazne snage koju napojna jedinica uzima iz mreže 0. Osnovna komponenta primarne struje VNT je učestanosti 200-800Hz. (2) VFVN napajanje bazirano na multi-rezonantnoj topologiji u okviru koje se koristi VF pretvarač kao u prethodnom slučaju. rada i održavanja. ali se umesto 50Hz-nog transformatora koristi VFVN transformator sa feritnim jezgrom i VF prigušnicom u primaru. sa superponiranom talasnosti struje ( < 1%) učestanosti 5-10kHz [11-14]. Konvencionalno dvofazno 50Hz-no napajanje se odlikuje lošim faktorom oblika linijske struje. Na osnovu prethodno pomenutih nedostataka utvrđen je dalji pravac istraživanja koji se sastojao u njihovom otklanjanju. kao i malim stepenom korisnog dejstva. velikom reaktivnom.Napojna jedinica ESI bazirana na retrofitnom IGBT napajanju i digitalnom regulatoru napona Razvijeni sistemi napajanja ESI po prihvatljivoj ceni postali veoma konkurentni u odnosu na setove transformator/ispravljač i tiristorsku kontrolu. koji je prikazan na Slici 5. U okviru projekta TR21007. Trofazno 50Hz-no napajanje i primena punoupravljivog tiristorskog mosta i trofaznog VN transformatora daje bolji faktor oblika linijskih struja ali je znatno komplikovanije upravljanje [1]. Slika 6. Ministarstva nauke i zaštite životne sredine: "Razvoj i primena visokonaponske visokofrekventne ekološke opreme za otklanjanje aerozagađenja u industriji i elektroprivredi". ali i sa stanovišta energetske efikasnosti [20-21].

a u drugoj varijanti na histerezisnoj strujnoj kontroli. Slika 7. Oni su jako povoljni sa stanovišta uvećanja energetske efikasnosti i smanjenja naponskog naprezanja VFVN transformatora pošto su naponske ivice značajno zaobljene u odnosu na opciju-1 . dovode do degradacije transformatorskog ulja i do pojave dielektroforeze [19]. Ovim je moguće postići značajnu fleksibilnost koristeći strategiju naponske kontrole tj. pripadajućeg IGBT mosnog pretvarača. Ovi signali su galvanski odvojeni od samog IGBT mosta optokaplerima. Zadavanje parametara strujne regulacije. Pobudni signali Uq1. [23]. jako su izraženi i gubici u VFVN transformatoru tako da to dodatno smanjuje energetsku efikasnost i stepen iskorišćenja sistema. Dodatni efekti se ogledaju u tome da velike strmine naponskih ivica (velike brzine promene napona). kontrolu širine impulsa [18-19]. struja primara VFVN transformatora. U ovoj aplikaciji VF napajanja VNT mora biti projektovan tako da se napaja iz jednosmernog naponskog izvora preko "H-mosta" sa IGBT prekidačima. struja i napona ESI [12-14]. Uq3 i Uq4 IGBT prekidača u H-mostu se dobijaju iz DSP strujnog kontrolera. Na ovaj način se ostvaruje pravougaoni strujni talas kroz namotaje primara VNT. Napajanje IGBT pretvarača se ostvaruje iz mreže 3x380V. Pored ovih gubitka u pretvarača. preko rezonantnog Lr-Cr kola (opcija-2) i preko prigušnice Lr (opcija-3)."hard switching"). koje se imaju u ovom slučaju. Opcija-2 podrazumeva korišćenje rezonantnog sprežnog Lr-Cr kola. U ovom režimu pored gubitaka na IGBT prekidačima u stanju provođenja. 50Hz preko trofaznog diodnog ispravljača i Lo'-Co filtra u jednosmernom međukolu na čijem izlazu se dobija napon oko 540VDC. kome je moguće podešavati učestanost i amplitudu. a time i celokupnog sistema napajanja ESI. Uq2. Detaljni opis rada jednog takvog pretvarača je dat u referencama . Za potrebe strujne regulacije se koriste povratne sprege po signalima: struja jednosmernog međukola. postaju značajni i prekidački gubici koji značajno smanjuju energetsku efikasnost pretvarača. Principska šema VFVN napajanja ESI baziranog na multirezonantnoj topologiji data na Slici 7. Ovu topologiju zastupa američka firma NWL. na radnim učestanostima 5-10kHz [22]. Opcija-1 podrazumeva rad u izrazito energetski nepovoljnom prekidačkom režimu energetskog pretvarača. Jedan od mogućih načina za otklanjanje ovih nedostataka je upotreba rezonantnih energetskih pretvarača. IGBT tranzistori rade u jakom prekidačkom režimu (tzv.Napojna jedinica ESI bazirana na VF multi-rezonantnom IGBT napajanju i digitalnom regulatoru napona Izlaz IGBT pretvarača se direktno vezuje na primar VFVN transformatora (opcija -1). kao i učestanosti i amplitude referentnog strujnog talasa se ostvaruju preko korisničkog (operator) panela. se koristi za napajanje primara 50Hz-nog VNT.jednoj varijanti bazirana na PI kontroli.

Ova redukcija vodi kompaktnijem dizajnu uz minimiziranje cene ugradnje i održavanja.2015. koja je proporcionalna kvadratu električnog . Naročita prednost VF napajanja ESI se odnosi na sposobnost modulacije izlaznog napona. Ovaj uslov omogućava najviši mogući napon i maksimalnu jačinu polja. nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije: Integrisani sistemi za uklanjanje štetnih sastojaka dima i razvoj tehnologija za realizaciju termoelektrana i energana bez aerozagađenja. 5. Osim ovoga. ima znatne prednosti koje se odnose na poboljšanje punjenja čestica prašine/gasa i njihovo efikasnije sakupljanje u ESI.01. Kapacitivnosti u primaru i sekundaru transformatora nisu koncentrisane već su raspodeljene duž ovih namotaja. kao i kapacitivnosti koje se paralelno vezuju sa diodama u VNI [26-27]. on trpi veliko strujno opterećenje i to pri visokoj učestanosti. vremenu vođenja i periodi. Ovde treba napomenuti da je upotreba kondenzatora kao rednog elementa u primaru VFVN transformatora jako delikatna i zahteva njegov brižljiv dizajn.2011-31. maksimalnu efikasnost izdvajanja. Nekoliko je poboljšanja koja su postignuta primenom distribuirane multi-rezonantne topologije VFVN napajanja ESI. a i kapacitivnosti u VNI su koncentrisane na svakoj pojedinačnoj diodi (vezane su paralelno) ali zbog velikog broja dioda u VNI (128 dioda u svakoj grani ispravljača) one se mogu smatrati kao raspodeljene. Visoka učestanost takođe obezbeđuje mnogo veću reaktansu transformatorskog jezgra i shodno tome bolju efikasnost izvora napajanja. veoma je važno da ESI radi što je moguće bliže granici proboja. te je efikasnost izdvajanja. Prigušnica Lr i ove ekvivalentirane raspodeljene. visoka učestanost obezbeđuje značajno smanjenje veličine i težine VFVN transformatora. Poređenje eksploatacionih karakteristika VF napajanja i 50Hz-nih tiristorskih sistema Poređenje eksploatacionih karakteristika VF sistema i tiristorskih 50Hz-nih sistema napajanja u kontroli ESI će biti izloženi u kratkom pregledu postavljenih kriterijuma i sumiranju zaključaka istraživanja na Projektu TR33022.12. odnosno distribuirane kapacitivnosti čine ekvivalentno rezonantno kolo i podešavanjem prekidačke učestanosti je moguće postići brzu promenu polariteta napona primara VFVN transformatora pri nultoj primarnoj struji.[24-25]. a time i efikasnost celokupnog sistema. što značajno dovodi do smanjenja prekidačkih gubitaka u pretvaraču i do značajnog povećanja energetske efikasnosti samog pretvarača i celokupnog sistema. VF napajanjem je moguće ostvariti znatno brži porast napona ESI i znatno brži odziv na promene opterećenja u odnosu na konvencionalno tiristorsko 50Hz-no napajanje. a) I kriterijum-maksimalna efikasnost izdvajanja Za optimalne performanse tj. Obzirom da je ovaj kondenzator vezan redno. Ministarstva prosvete. tako da ova dva efekta mogu prouzrokovati dodatne gubitke u pretvaraču i pogoršati njegovu efikasnost. od konvencionalnog 50Hz-nog tiristorskog napajanja. mogućnost ostvarenja pulsacija izlaznog DC napona od jednog naponskog nivoa do drugog. VF prekidački rad dozvoljava mnogo precizniju kontrolu radnih parametara ESI (kao što su napon i struja). Pored redukcije gubitaka značajno je redukovano i niz drugih efekata koji su povezani sa katalitičkom degradacijom transformatora i dielektričnim starenjem njegove izolacije [23]. U nekim aplikacijama. u okviru programa istraživanja u oblasti tehnološkog razvoja za period 01. pri specificiranom i podešljivom intenzitetu. Opcija-3 koja je bazirana na distribuiranoj multi-rezonantnoj topologiji podrazumeva korišćenje prigušnice Lr u primaru VFVN transformatora i kapacitivnosti koje inherentno postoje u primaru i sekundaru ovog transformatora.

Iz brojnih analiza su uočeni osnovni nedostatci ovakvog načina naponske regulacije ESI odnosno napona i struje na primarnoj strani VNT. dok je ukupni faktor snage. pa čak i impulsna. osim aktivne. Zaključak : VF sistem daje veće srednje vrednosti napona na ESI i omogućava ostvarivanje svih preduslova za bolje i efikasnije izdvajanje b) II kriterijum. fliker. λ = P/S < 0. koji se ima kod tiristorskog napajanja 50Hz. do proboja dolazi pri vršnim vrednostima ispravljene sinusoide mrežnog napona. U istraživanjima je izmeren stepen korisnog dejstva napojne sekcije.Uticaj sistema na napoju mrežu Ulazna struja tiristorskog 50Hz-nog sistema može biti izrazito nesinusna. Osim toga osnovni harmonik struje je fazno pomeren u odnosu na mrežni napon. zavisno od ugla paljenja tiristora i potrebne struje ESI. Stoga amplituda polutalasa ne sme preći probojni napon. Ostvariva srednja vrednost napona je do 98.5. Kod 50 Hz sistema. Posledica je veoma loš ulazni faktor snage sa visokim harmonijskim izobličenjima u glavnom izvoru napajanja. maksimalna. Struja koja se uzima iz mreže je složeno-periodična veličina sa relativno visokim učešćem harmonika niskih učestanosti. talasnost izlaznog napona je samo 3-5% od jednosmernog naponskog nivoa u poređenju sa 35-45%. Iz prethodno pomenutog reaktivna i prividna snaga su jako velike.″flikeri"). srednja vrednost napona kod 50 Hz napajanja je manja usled značajne valovitosti struje na učestanosti od 100 Hz. srednja vrednost napona je značajno manja (maksimalno 2Umax/π ). zbog asinhronog sadejstva pulsacija struje u različitim sekcijama. a to je komponenta koja je u fazi sa naponom. Međutim. dovode do nepotrebnog povećanja efektivne vrednosti struje koja se uzima iz mreže. dok je kod multi-rezonantnog VF prekidačkog napajnaja ima η > 95% .95. Osim toga.76.65. tako da je faktor snage osnovnog harmonika kod ovih sistema jako loš. u ovom slučaju ESI. Kod intermitentnog rada 50Hz-nog sistema. Sve komponente struje. Pokazalo se da VF napajanje stoga ima ulazni faktor snage osnovnog harmonika cos(ϕ) > 0.polja. Kao rezultat toga je relativno mali stepen korisnog dejstva. filtrira i onda vrlo brzo prekida (tipično sa 5-10kHz) u malim paketima energije. dok je ukupni faktor snage λ = P/S ≈ 0. Drugim rečima. Ove osobine su nepoželjne zato što se energija prenosi samo aktivnom komponentom osnovnog harmonika. strujno opterećenje namotaja i poluprovodničkih elemenata je veće. multirezonantno) naizmenični ulazni napon ispravlja. postojanje struja viših harmonika dovodi do izobličenja mrežnog napona što može predstavljati smetnju u radu ostalih potrošača priključenih na istu mrežu. Pošto se u slučaju VF napajanja (retrofitno. koji obuhvata uticaj i viših harmonika.5% vršne vrednosti. VF napajanje daje zanemarivu valovitost. Zaključak : Distorzija. kod 50 Hz-nog napajanja nego kod VF napajanja c) III kriterijum. Kod prekidačkog VF napajanja ova pojava inherentno odsutna jer se pulsacije struje filtriraju u jednosmernom međukolu Lo-Co. Viši harmonici u odnosu na mrežni napon predstavljaju ortogonalne funkcije. manju od 1%. rezonantno. a postoji komponenta osnovnog harmonika je u odnosu na mrežni napon pomerena za ugao 900. tako da ove komponente struje ne mogu prenositi energiju od izvora ka opterećenju. na glavnom napojnom transformatoru na srednje-naponskoj strani (nominalnog napona 6kV) se javljaju značajna izbijanja (tzv. odnosno cosϕ < 0. tipično η ≈ 60%. reaktivna i prividna snaga su znatno veći na 6 kV.Stepen korisnog dejstva i ušteda električne energije Kako 50Hz-no tiristorsko napajanje ima značajno veće ulazne reaktivnu i prividnu snagu.

aero-zagađivačima (od kojih su najveći termoelektrane) naplaćuju se ekološke takse za emitovani leteći pepeo. dok se od 1. isplatiti za oko 1. d) IV kriterijum. na jedinici 100 kV/1A se štedi oko 350 MWh godišnje. Obzirom da je cena jedne ovakve napojne jedinice red veličine 30000 Eu.( na jedinici 100kV/1A. Ako pretpostavimo da je prosečna cena uvoza struje 6Eucenti/kWh. postojaće vremenski period neefikasnog rada izdvajača zbog uspostavljanja željenog napona u izdvajaču u trajanju od oko 100ms i više. kriterijumi za obračun naknade obračunavaju se po toni emisije dimnim gasom. plaća se 20% punog iznosa naknade zaključno sa 2008. kada napajanje mora biti na kratko ukinuto kako varnica ne bi prešla u električni luk. Kod 50Hz-nih sistema upravljačkim algoritmom se postiže prekidanje struje u ESI u trajanju od najmanje jedne periode na mrežnoj učestanosti. Za godine 2012. odnosno 100kW izlazne snage izmereni su ukupni električni gubici od 34kW).Smanjenje ekoloških taksi Korišćenje VF rešenja. Tako uz poboljšanje stepena korisnog dejstva od 35%. godišnje uštede u električnoj energiji (t. Treba napomenuti da je veoma bitan momenat u eksploataciji VF sistema i ušteda električne energije. Pored ovoga. pod izvesnim okolnostima. te ovakve pauze nisu potrebne. odnosno po toni odloženog otpada. godinom. dok se kod 50Hz sistema upravljanje može menjati svakih 10ms. . plaća se 40% punog iznosa naknade. Na osnovu ovoga se može dati procena perioda u kome će se investicija u VF napajanje isplatiti. svaki put od 100 puta. kao i .Upravljačke karakteristike i pauza za de-jonizaciju Kao što je napred rečeno upravljačke veličine se kod VF sistema mogu zadavati i menjati svakih 100 μs.j. a to utiče na smanjenje ekoloških taksi. za čestice koje završe u atmosferi. Dakle. januara 2016. Zaključak : Upravljačke karakteristike VF sistema su značajno bolje e) V kriterijum. lako dolazimo do konstatacije da bi po ovoj ceni. Pored ovoga cena građevinskih radova pri gradnji novih VN postrojenja u slučaju 50Hz-nog sistema je mnogo veća od one koja se ima pri gradnji novih VF sistema. sledi zaključak da će se troškovi instalacije nove VF jedinice za napajanje. Pored toga. 113/05. biće značajne. plaća se 70% punog iznosa naknade. f) VI kriterijum. plaća pun iznos naknade. što uvećava troškove izrade. Njegova cena u serijskoj proizvodnji je za 20% manja.2015. Stoga su brzina reagovanja i kvalitet upravljanja VF sistema značajno bolji. parametara 100 kV/1A. što zahteva da zidovi oklopa transformatora budu čvrsti. i težinu od 1500kg i više. – 2011. računajući tu samo uštede aktivne energije) mogle iznositi oko 21500Eu. Prema pomenutom Sl.4 godine.Glasniku. njegove fizičke dimenzije i težina. Gotovo isključivo su ti transformatori uljno izolovani. skoro četiri puta je lakši od 50 Hz ekvivalenta. od 6/07. Prema podacima iz Sl. kao što je pomenuto ima značajan efekat na smanjenje emisije. Glasniku RS. Glasnika RS.Težina i cena opreme Kako kod tiristorskih sistema ispravljački VNT radi na mrežnoj učestanosti. Kod VF sistema se napon može brzo ukinuti i ponovo uspostaviti. za materije koje se odlažu sa šljakom na odgovarajuću deponiju. Prema članu 27. zavisno od nominalne snage.To praktično znači da je izdvajač potpuno neefikasan 100 puta po 20ms u toku jednog minuta. Tipična 100kV-na jedinica ima dimenzije 600x800x1200mm. Za godine 2009. Odgovarajući VF transformator ima težinu od oko 400 kg. Uredbe objavljene u pomenutom Sl. Zaključak : VF napajanje daje veći stepen korisnog dejstva i obezbeđuje veće uštede električne energije od 50 Hz-nog napajanja. varnica u radu ESI se može javiti i do 100 puta u minuti.

emitovano zagađenje se ne meri kontinualno. oslanjajući se na merenja zasnovana na uzimanju uzoraka. odnosno pri punom opterećenju.za ugljene. već se naknade određuju paušalno. pri čemu je efikasnost napojne jedinice značajno uvećana. Io=1A Na Slici 9 su dati talasni oblici napona (kanal CH1) i struje (kanal CH2) primara 50Hznog transformatora retrofitnog napajanja. ali još uvek ne postoje tehnički preduslovi za merenje zagađenja. i nisu češći od jednom godišnje. Na Slici 10 je data naponsko-strujna karakteristika ESI na elektrodnom sistemu izdvajača na TE "Morava". Uo=100kV. Intervali uzorkovanja se razlikuju od elektrane do elektrane. pri istim uslovima kao u prethodnom slučaju. obzirom da je uspostavljen režim prekidanja IGBT prekidača pri nultoj struji. Io=1A Slika 9 . Uočava se da se promena polariteta primarnog napona ostvaruje pri veoma maloj struji. Na ovaj način su značajno smanjeni prekidački gubici pri datoj radnoj učestanosti. a promena napona ESI . tako i prekidački tako da je efikasnost samog pretvarača manja u odnosu na slučaj pretvarača sa multi rezonantnom topologijom.Snimci napona i struje primara transformatora multi-rezonantnog VF napajanja pri punom opterećenju. odnosno programirana strujna kontrola sa naponskim PWM signalom (kanal CH1) i strujnim riplom od oko 3% koji je superponiran na zadatu četvrtku struje. sumporne i azotne okside. Naime. Za ovaj režim retrofitnog napajanja se imaju veliki kako gubici u stanju vođenja. 6. Naplata ovih naknada je zakonom regulisana. Takođe se uočava da je uspostavljen prekidački režim tokom cele poluperiode.Snimci napona i struje primara 50Hznog transformatora retrofitnog napajanja pri punom opterećenju. odnosno radna učestanost pretvarača je iznosila 10kHz. Eksperimentalni rezultati U ovom delu su prikazani eksperimentalni rezultati koji su dobijeni u sklopu ispitivanja i testiranja VFVN napojnih jedinica i njihovog poređenja sa 50Hz-nim sistemom napajanja na TE "Morava" i TENT-A1. Uočava se da se promena polariteta primarnog napona ostvaruje pri značajnoj struji. Uo=100kV. kao i učestanost pripadajućeg strujnog ripla je iznosila oko 10kHz. Učestanost PWM signala. Data karakteristika je dobijena u režimu praznog hoda. Slika 8 . Na Slici 8 su dati snimljeni osciloskopski talasni oblici napona (kanal CH1) i struje (kanal CH2) primara VFVN transformatora multi-rezonantnog napajanja pri punom opterećenju odnosno pri naponu na elektrodama ESI od 100kV i pri struji ESI od 1A. Perioda naponskih impulsa je iznosila 100µs.

već se radi o tome da su elektrode generalno bliske pa nije moguće ostvariti veće napone. omogućava ostvarivanje većih napona na elektrodama. a potom sa uključenim ventilatorom gde je strujao čisti vazduh (kotao nije bio upaljen). Na ovom snimku se može se uočiti da VF napajanje doprinosi značajnom smanjenju valovitosti napona. između elektroda je moguće . da bi se dobili veći naponi elektrode bi trebalo razmaknuti. kao i veću brzinu reakcije na preskok. pri čemu se još uvek ne ulazi u režim proboja. Ustvari.Poređenje rada multi-rezonantnog VFVN pretvarača i 50Hz tiristorskog pretvarača u praznom hodu Slika 11 . Uočava se značajno brži odziv VF sistema.je ostvarivana 50Hz-nim napajanjem proizvodnje ELEX i VFVN multi-rezonantnim napajanjem. Kao posledica ovoga .4kV Na Slici 11 je dato poređenje odziva 50Hz-nog i VF napajanja na preskok. nema strujanja vazduha (isključen ventilator dimnih gasova). Struja dostiže 800mA. Slika 12 – Poređenje ulazne struje multirezonantnog VFVN pretvarača i 50Hz tiristorskog pretvarača za istu izlaznu struju ESI Slika 13 . Slika 10 . usled boljeg oblika jednosmernog napona i bolje naponske kontrole.Poređenje odziva VNVF pretvarača u odnosu na reakciju na preskok sa 50Hz tiristorskim pretvaračem Uvećanjem napona do 40kV ima se značajna snaga na jednosmernoj strani. Bolja naponska kontrola omogućava ostvarivanje preciznijih napona i tačnije praćenje granice proboja. Na prikazanom dijagramu se uočava da VFVN napajanje.Poređenje ulaznih mrežnih struja 50Hz-nog i VF sistema napajanja ESI u odnosu na mrežni napon 0. Izmereni podaci daju zavisnost struje od napona ESI u slučaju kada nema dimnih gasova. Iz prethodnog se zaključuje da nije primećeno postojanje slabih tačaka u ESI ili deformacije elektroda koje bi dovele dao toga da se na pojedinim mestima javljaju preskoci.

odnosno izlaznu struju. uz faktor snage prvog harmonika (koji prenosi najveći deo aktivne snage) od 0. znači i manju efektivnu vrednost ulazne struje. Na Slici 14(a) je dat snimak koncentracije za slučaj upotrebe VF napajanja. Ovo je takođe potvrđeno i merenjima aktivne i reaktivne energije na mernim grupama iz kojih je dobijeno da je faktor snage u prvom slučaju oko 0. dok je na Slici 14 (b) prikazana koncentracija za slučaj upotrebe 50Hz-nog napajanja. Merenja su vršena u intervalu od 10min. Vreme reakcije na preskok. Slika 14. 7. Vidi se da je srednja vrednost čestica u dimnom gasu u slučaju VF napajanja.4kV. a kao posledica toga i manji pad napona i gubitke na napojnom vodu sa NN strane 0. Zaključak U radu su sa stanovišta energetske efikasnosti pregledno dati problemi rada konvencionalnih tiristorskih napojnih jedinica ESI. i to za slučaj VF i 50Hz-nog napajanja.ostvariti značajno veću i precizniju srednju vrednost napona. Takođe iz istog snimka se može zaključiti da VF napajanje omogućava znatno brže promene napona. i to pri linijskom mrežnom naponu od 0.96 dok je u drugom slučaju on iznosio 0. stvorena je mogućnost da se meri relativna emisija praškastih materija tokom rada izdvajača. kao i načini za njihovim prevazilaženjem korišćenjem savremenih VF sistema napajanja. U slučaju 50Hz-nog napajanja faktor snage značajno manji. ulazna prividna snaga značajno manja u slučaju VF napajanja. Prikazane izmerene koncentracije u recirkulacionom kanalu pri uspostavljenom stacionarnom režimu ESI. Uočava da je faktor snage pri VF napajanju blizak jedinici. Optimizacijom VF napajanja ESI (retrofitno-hibridno . i kao posledica toga je reaktivna snaga koju ovo napajanje uzima iz mreže značajno veća u odnosu na VF sistem.4kV. Kao dodatna potvrda prethodno rečenog su prikazani osciloskopski snimci ulazne mrežne struje i mrežnog napona na Slici 13.Izmerene vrednosti koncentracije čestica u recirkulacionom kanalu. (a) VF sistem .95 troši i manju aktivnu snagu. Manja ulazna prividna snaga. odnosno VF sistemom napajanja se postiže značajno bolje čišćenje dimnog gasa.57. Na Slici 14 su prikazani dobijeni rezultati koji se odnose na dobijenu emisiju u zavisnosti načina napajanja. Dakle energetski gledano VF napajanje. 50Hz. odnosno da je reaktivna snaga koju ovaj sistem uzima iz mreže jako mala. skoro četiri puta manja u odnosu na tiristorsko napajanje. Na Slici 12 su predstavljeni dijagrami efektivne vrednosti ulazne struje pretvarača VFVN pretvarača i tiristorskog 50Hz-nog pretvarača u zavisnosti od srednje vrednosti izlazne struje koja se ima na elektrodnom sistemu ESI. Sa ovih dijagrama su dobijene srednje vrednosti koncentracija. Uočava se da je za istu izlaznu snagu. (b) sistem 50Hz Nakon ugradnje triboelektričnog davaču recirkulacionom kanalu desne grane filtarskog postrojenja na TE "Morava". kao i vreme ponovnog uspostavljanja napona nakon dejonizacije je značajno manje u slučaju VF sistema napajanja.

A.5. Z.XI. ''Electrical operation of electrostatic precipitators''.Sad 7.Obrenovac.1.XI9. Dumitran.S. V. ''Electrostatic precipitation''. T1-2.Arnautović. Buha.Cvetković. T.Despotović. Z. XII simpozijum Energetska elektronika – Ee’03. 2006.H. Literatura [1] [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] K.Cvetkovic. The Institution of Electrical Engineers. ''Sistemi za napajanje i regulaciju elektrostatičkih filtera″'. energetske efikasnosti. T.V. D. I.Lakshminaray. pp. 852-857. Na konkretno realizovanom sistemu uočene brojne prednosti koje nudi VF sistem napajanja u odnosu na konvencionalni 50Hz. Elektrotehnički institut ''Nikola Tesla''. U radu su predstavljeni rezultati eksploatacionih ispitivanja na postrojenju ESI na TE "Morava".R. IEEE Trans. . Parker.21-92-01 Elektrotehnički institut ''Nikola Tesla''. br. ''Prednosti intermitentnog napajanja elektrostatičkog filtra u odnosu na kontinualno″'. Beograd. Ceo ovaj desetogodišnji razvoj i istraživanja su podržani delom preko projekata Ministarstva prosvete.4. Merenjem je pokazano je da se VF napajanjem postižu značajno bolji efekti u smanjenju emisije čestica. London. Pierre Atten.Verman and C. pp. Novi Sad. "Automatic Control and Management of Electrostatic Precipitator". pp. Pored toga kod VF napajanja je moguće ostvariti veoma brz odziv pri pojavi preskoka (korone). Značajno poboljšanje VF sistema se ogleda i u značajno boljem faktoru snage.Vukosavić. May/June 2002.Despotovic.1-5.37-38. N.R Kirshnam Raju. Ž.Nikolić. B. on Industry Applications.K Narasimham. 2007. 1-6. on Industry Applications. 1990. I. No.R Durga Prasad. pp. ”Regulisani ispravljač za napajanje elektrostatičkih filtara”. Eksperimentalnim rezultatima je pokazano da se korišćenjem VF napajanja mnogo preciznija kontrola struje i napona ESI. pp. Studija br. J. S. vol. IEEE Trans. Laurentiu M. 2000. ”New Technology for Electrostatic Precipitator Control” PROCEEDINGS of the XIV International Symposium of the Power Electronics. Beograd. 3. Lectures. ''Impulsno napajanje i njegova primena na postojećim i novoinstaliranim elektrostatičkim izdvajačima''. and Petru Notingher. koji je u ovom slučaju blizak jedinici. Automatska Regulacija Elektroenergetskih objekata – Centar za automatiku i regulaciju. N. S. 38. Beograd. Vol. minimiziranja dimenzija i cene samog ESI postrojenja. VF pretvarači predstavljeni u ovom radu su realizovani saradnjom Elektrotehničkog fakulteta u u Beogradu-Laboratorija za mikroprocesorsko upravljanje energetskim pretvaračima i Instituta "Mihajlo Pupin". Vol. TR21007 (period 2008-2011) i TR33022 (period 2011-2015) . 2003.561-567. Davidson. 8. pp.2007. 2003.59-367. a delom od strane P. Nakon ovoga su prikazani rezultati koji se odnose na merenje koncentracija čestica dimnog gasa u povratnom vodu ESI postrojenja. ELEKTROPRIVREDA. "Drift Velocity of Fine Particles Estimated From Fractional Efficiency Measurements in a Laboratory-Scaled Electrostatic Precipitator". Vol.Stojiljković. a kao posledica toga ima se značajno bolji stepen iskorišćenja napojnih jedinica i shodno tome njihova veća energetska efikasnost. I. M. 5-7 Nov. Ilić.Vukosavic.D TE "Nikola Tesla". J. Didier Blanchard.M.P.35. nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije: TR6610 (period 2005-2008). u odnosu na postojeće 50Hz-ne sisteme bazirane na tiristorskoj faznoj kontroli.Stevanović. May/June 1999.3. no.napajanje i multi-rezonantna topologija) se mogu postići značajna poboljšanja u smislu izdvajanja čestica.T4-3. Dimić.

Devine and Paul W.64.1999. Nikola Popov. pp. 1-5. ELEKTROPRIVREDA. [22] John.1-10.1109/IAS. N. Chicago . 2008. ” A Novel and Versatile Switched Mode Power Supply for ESPs”.pdf [25] R. [24] R.Sad 7. pp. 231-252. Feb. Fothergill. Philip W. no.Sad. No4. [19] Slobodan N. Bordentown NJ.Wramdemark. pp. 2011. N. D. S. pp.132-143. Vol. ”Retrofit Power Supply of Electrostatic Precipitators on Thermal Power Plant-Morava”.Arnautović. Zeljko V. LA.. DOI: 10. Dec. Ž.3.Pohl. [21] Norbert Grass.Vukosavić. 1998. pp. P. USA. [12] S. I.Cvetkovic. on Industry Applications. Vol. on Power Delivery. D.”Retrofitno napajanje elektrostatičkih izdvajača čestica iz dimnih gasova na termoelektranama”.Vukosavic.16.Despotovic.Vukosavić. vol. [18] Ž. Industry Applications Conference. Lefley "A Novel Prototype Design for a Transformer for High Voltage.Vukosavic. Vol. No.pdf .Despotovic. Vol. B. 6.com. PROCEEDINGS of the XVI International Symposium of the Power Electronics.N.Despotović. Werner Hartmann. Michael Klöckner. Power Electronics Solution to Dust Emissions from Thermal Power Plants.Vukosavic. pp.Reyes.Guenther. [17] Z. September 2007.107-116.Despotović.-9. Proceedings of the International Conference-Electrostatic Precipitators.XI.1. “Analysis of kVA Savings with PowerPlus under Certain Conditions”. www. 1978. [16] Ž. High Power Use".T4-3.A. ”Performance Improvements From Use of Low Ripple Thre.C. 2007. Vol.luftbrasil. 42nd IAS Annual Meeting. Z. January 2001. 2011.Vukosavic. Proceedings of American Ppower Conference-Vol. High Frequency. Kyongju. ”Razvoj prototipa visokonaponskog visokofrekventnog transformatora za napajanje elektrostatičkih izdvajača”.Sad 26-28.Guenther.Vukosavić.2007. Ž. PROCEEDINGS of the XIV International Symposium on Power Electronics. November 2004. In Serbian Journal of Electrical Engineering 7 (2). Septembar 2010. Korea. Conference Record of the 2007 IEEE. pp. http://www. IEEE Trans. N. 79 November.X. IEEE Trans. January 2009. NWL inc.2.com/files/file/PowerPlus/P+kvasaving(1).Despotović. [23] H. IP1-1. 2007. Illinois Institute of Technologys. Godina:LXIII Vol. "Application Of Different Types Of HighVoltage Supplies On Industrial Electrostatic Precipitators".Boyle. [14] S.Despotović.Popov. New Orleans.nwl.Despotovic (2010). 40.2007. Cambridge: Cambridge University Press. 23/10/2007.2011. ”Iskustva u eksploataciji hibridnog napajanja elektrostatičkih izdvajača na TE Morava”. [20] R. S.br/downloads/NWL/PowerPlus/Boletim/SMPS%20White%20Paper%20 3. TEHNIKA-Elektrotehnika. Nov/Dec 2004. I. G.Phases Power Supply for Electrostatic Precipitator”.Paradiso. ”High Frequency Control of Electrostatic Precipitator”.Thelen. Vol. 597-605.Arnautovic.[10] P. I.241-249. [11] Norbert Grass.N.Stevanovic. N. XIV International Symposium on Power Electronics – Ee’07.6. “High Frequency Switch Mode Power Supplies for Electrostatic PrecipitatorsOperational and Installation Advantages”. br. [13] S.4.611.1-6. [15] S. A. Dielectrophoresis. ELEKTROPRIVREDA.127.9. pp. 1513-1520. ”Hihg Frequency Power Supply For Electrostatic Precipitators”. NWLTransforming the Future of Power Technology. ELEKTROPRIVREDA. “150/300kV High Voltage Supply with IGBT Inverter for Large Industrial Electrostatic Precipitators”. S. Stevanović ”Visokofrekventno napajanje i njegov uticaj na kvalitet rada ESI”.89-98.T1-1.Wallgren.Vukosavić. pp.

rs . power converter.2015). V.pdf [27] S. particle emission Author: Zeljko V.rs. both from the aspect of energy efficiency.Terzic (2013). Key words: Electrostatic precipitators.[26] Z.infoteh. it might be time to consider acceptable and promising technologies. even less than 25mg/m³.Popov (2012). S. high frequency power.despotovic@pupin. and in some countries of Europe. emphasis is given to the formulation of the problem of electrostatic precipitation and increase energy efficiency HV power supply units of ESP and application of modern topology power converters. “Contemporary Approach to Power of Electrostatic Precipitators”. University of Belgrade. high voltage.N. and usually more such units used per one ESP station. in this paper. Separating the particles of coal dust and ash significantly reduces the negative impact of these waste materials on the ecosystem. As should be expected continuous decrease ELV in the near future.Despotovic.ba/rad/2013/ENS-4/ENS-4-1. and the aspect of power quality. Despotovic. “The Multi Resonant Power Converter topology for Supplying Electrostatic Precipitators on Thermal Power Plants”.Vukosavic. Proceedings of the IV International Conference Power Plants 2012. thermal power plants. with values ranging from 30kV-100kV. A very important element in electrostatic precipitator (ESP) stations on TPP. Jahorina. and the development of new energy efficient technologies to reduce emissions of the aforementioned pollutants. World standards. PhD. http://www.com/resources/files/papers/5574a7. In PROCEEDINGS of the XII International Conference INFOTEH 2013. requires emission limit values (ELV) of less than 50mg/m³. N. The power consumption of these units is on the order of 100kVA. in addition to the electrode system and rapping units are power supplies are used to obtain a controlled DC high voltage. http://e2012. which are accepted in our country.pdf THE INCREASING ENERGY EFFICIENCY OF ELECTROSTATIC PRECIPITATOR POWER UNITS APPLIED ON THERMAL POWER PLANTS ABSTRACT: Electrostatic precipitation is one of the most practical methods for separating particles of coal dust and ash from the flue gases in boilers of thermal power plants (TPP). Therefore. Z. 260-265. so it makes sense to consider and develop energy efficient high-voltage (HV) power converter topologies for supplying of ESP electrode system. energy efficiency.N. M.Despotovic. thyristor. IGBT.E Mihajlo Pupin Institute.Vukosavic. as well as the presentation results of applied scientific research obtained on the TPP for the last 15 years (during the period 2000. Serbia zeljko.V.drustvo-termicara.E.