You are on page 1of 49

Portfolio

Univerzitet u Beogradu
Filozofski fakultet
Odeljenje za istoriju

PORTFOLIO

Profesor:
prof. Dr Vera Rajović
dr Nataša Simić
Olja Jovanović

Student:
Nikola Petković IS 12/106

Beograd, februar 2016

1. Moja očekivanja od kursa Psihologija za nastavnike

Portfolio
Kao budući nastavnik istorije, verujem da ću imati mnogo
koristi od saznanja koja mogu da steknem na ovom kursu.
Postoji nekoliko oblasti psihologije za koje sam se zainteresovao
još u gimnaziji, smatrajući da je za mene, kao za nekoga ko je
još tada imao u planu da se jednoga dana bavi pedagoškim
radom, veoma dobro da na vreme ovlada osnovnim pojmovima
koji se tiču psihičkog života ljudi, a naročito dece i
adolescenata.
Svi se mi u svakodnevnom životu služimo pojmovima kao što
su „duša“, „duh“, „um“, govorimo o psihičkim procesima koji su
nezaobilazni elementi naše svakodnevice, procenjujemo ličnosti
svojih roditelja, prijatelja i drugih važnih ljudi, predviđamo tuđe
ponašanje, pokušavamo da otkrijemo uzroke tog ponašanja,
ponekad želimo da utičemo da druge ljude, da im ukažemo na
greške, da ih učinimo boljima... Razmišljajući o svemu tome,
postavljao sam sebi neka pitanja i mnoge odgovore pronašao u
gimnazijskom udžbeniku. Uz to, profesorka psihologije je davala
sve od sebe da meni i mojim drugovima približi predviđeno
gradivo, ali da istovremeno ukaže na razlike koje postoje
između naučnih i kolokvijalnih pojmova, da nam pomogne da
prepoznamo i ispravno nazovemo neke pojave koje su sastavni
delovi naših života, i da u psihologiji ne vidimo mnogo više od
dosadnog predmeta. Na kraju te školske godine sam imao
utisak da o psihičkom životu čoveka znam mnogo više nego
pre, i da će mi znanje koje sam tada u budućnosti mnogo
značiti. Tako je i bilo, jer sam tokom narednih godina mnoge
pojave uspevao lako i brzo da razumem.
Međutim, još u gimnaziji sam primetio da neki profesori ne
uspevaju da ostvare dobru komunikaciju sa učenicima, ili bar sa
većinom njih, pa sam im obično zamerao što su rigidni, što ne
uvažavaju
naše
emocionalne
probleme,
međusobne
intelektualne razlike, sklonosti, talente itd. Zamišljajući tada
sebe kao nastavnika ili profesora, trudio sam se da zapamtim

Portfolio
sve ono što mi se nije dopalo kod njih, i da jednoga dana
pristupam deci sa mnogo više strpljenja i takta, uz razumevanje
i poštovanje ličnostu, uz brigu o svim elementima njihovog
psihičkog života. U tim trenucima sam se često vraćao
udžbeniku iz psihologije, i tu tražio rešenja za neke stvarne i
zamišljenje probleme, kao što su sukob mišljenja nastavnika i
učenika, nemogućnost ili odustvo želje nastavnika da shvati
potrebe učenika, kažnjavanje lošim ocenama, odsustvo
kriterijuma... Mnogo puta sam čitao i razmišljao emocijama,
učenju, mišljenju, inteligenciji, kao i o ličnosti, razvoju čoveka,
funkcionisanju mladih u grupama itd. Kasnije, kada sam doneo
konačnu odluku čime želim da se bavim u životu, nisam gubio iz
vida sve to, pa sam danas veoma srećan što na studijama
istorije mogu da obnovim i unapredim svoja saznanja, tim pre
što smatram da ću pored istorijskih podataka, uskoro biti u
prilici da deci prenosim mnogo širi spektar informacija, uz
neprekidno oslanjanje na psihološko znanje.
Plan kursa Psihologija za nastavnike uključuje upravo one
teme koje su mene oduvek najviše zanimale i privlačile.
Verujem da ću uspeti lako da savladam predviđeno gradivo i da
pri ću pri tom uživati u tom savladavanju, jer na ovom nivou
nastave očekujem veći broj ozbiljnih, korisnih i interesantnih
podataka. Danas me neke oblasti zanimaju više nego ranije, pre
svih emocionalni, socijalni i moralni razvoj, ali i inkluzivno
obrazovanje o kojem se poslednjih godina dosta govori. Do sada
nisam imao prilike da se sa psihološkog aspekta bavim tom
tematikom, iako sam više puta razmišljao o tome koliko su
budućem nastavniku potrebne dobre smernice za spvovođenje
inkluzije. Faze kognitivnog razvoja po Pijažeu su mi u opštim
crtama poznate, ali verujem da ću produbiti svoje znanje i da ću
ga u bliskoj budućnosti uspešno primenjivati. Drago mi je što ću
se upoznati i sa nekim novim pojmovima, kao što je
metakognicija. Poslednjih godina sam vrlo zainteresovan i za
pojave kao što su kreativnost i darovitost dece, pa se nadam da

Portfolio
ću na ovom kursu steći i znanje koje će mi pomoći da ispravno
prepoznam takve učenike i da se adekvatno ophodim prema
njima.
Nadam se da ću kao nastavnik istorije jednoga dana biti u
prilici da uspešno kombinujem saznanja iz različitih oblasti koje
sam stekao tokom studija (i koja ću tek steći), a verujem da će
taj proces biti mnogo kvalitetniji uz oslanjanje na psihološku
literaturu. Ne očekujem da na ću na ovom kursu naučiti baš sve
što će mi biti potrebno tokom karijere, no mislim da ću dobiti
odličnu podlogu za samostalno usavršavanje i oblikovanje svog
pristupa, u cilju boljeg sagledavanja i razumevanja učenika,
njihovih potreba, želja, stavova, interesovanja, položaja u grupi,
i konačno, odnosa prema istoriji. Kao neko ko voli istoriju i ima
potrebu da je učini što interesantnijom i što bližom svakom
detetu, unapred računam na određene teškoće: znam da nisu
svi učenici podjednako skloni memorisanju događaja, imena i
datuma, da neki od njih imaju otpor prema istorijskom gradivu
smatrajući ga suvoparnim i dosadnim, sigurno ću nailaziti i na
one koji imaju averziju prema mom predmetu itd. Međutim, uz
primenu psiholoških saznanja, uz ispravan odnos prema deci, uz
poštovanje njihovih sposobonosti i afiniteta, uz obraćanje
pažnje na njihova aktuelna interesovanja, uz povezivanje
istorijskih činjenica sa svakodnevicom i isticanje pouka koje se
mogu izvući, nadam se da nikada neću doći u situaciju da
budem predavač omraženog predmeta, ili da ja budem
omraženi nastavnik/profesor.
Jedno od najvažnijih mojih očekivanja od kursa Psihologija za
nastavnike odnosi se upravo na metode i tehnike koje će mi
pomoći da uspostavim kvalitetan, možda prijateljski odnos sa
učenicima, jer smatram da je to najbolji način za postizanje
maksimuma u mom nastavnom radu. Zbog toga sam veoma
zaintereseovan i za temu Grupe i upravljanje odeljenjem, pa se
nadam da ću uz pomoć informacija koje sada budem usvojio za

kreativnoj i stimulativnoj atmosferi. da registruje istaknute pojedince i ponaša se u skladu sa tim procenama. pokušao sam da pronađem neki poznati primer iz svog dosadašnjeg iskustva. kako bi vreme koje provodi sa učenicima bilo iskorišćeno na najbolji mogući način. i da zaključim da li sam i ja stekao neki oblik ponašanja po tom . a) Primer učenja putem klasičnog uslovljavanja u školskom kontekstu Razmišljajući o klasičnom uslovljavanju. Mišljenja sam da svaki nastavnik treba da bude u stanju da dobro proceni strukturu svakog razreda. kao i dinamiku. utičući jedni na druge u prijatnoj. i đaci mogli dalje dase razvijaju. 2.Portfolio godinu ili de preuzeti ulogu nastavnika mnogo spremniji i sposobniji za uspostavljanje pozitivnog autoriteta. i kako bi i on.

Bezuslovna draž – časovi istorije – su kod mene izazivali osećanje zadovoljstva. Kasnije. I danas osećam zadovoljstvo kada se setim njenih časova istorije. ali mislim da sam u V razredu svoje simpatije sa samog gradiva preneo i na nastavnicu. Njena pojava je. bez obzira na to što što je dugo nisam vide. jer je zadovoljstvo koje osećam prema istoriji bilo čvrsto asocirano sa njenom pojavom. i da sam je u V razredu doživljavao skoro kao potrebu). pa i danas. Moj omiljeni predavač u višim razredima osnovne škole bila je nastavnica istorije. Dakle. koje se može posmatrati kao bezuslovna reakcija. bez obzira na to što nikada nismo ostvarili prisniji odnos. Tu pre svega mislim na emocionalno uslovljavanje. a ja bih verovatno vremenom razvio simpatiju prema njoj.Portfolio obrascu. pokrete ili glas. Od malena sam imao sklonost prema ovom predmetu. da zamišljam druge epohe. ali ljubav prema određenom predmetu svakako nije pod voljnom kontrolom. Moja simpatija prema njoj je kasnije verovatno generalizovana na osobe koje imaju slične crte lice. a način na koji je predavala nije bio ni po čemu izuzetan: predavala je ono što piše u udženiku. da rekonstruišem događaje itd. jer verujem da je neka od simpatija ili antipatija koje sam imao (ili još uvek imam) prema određenim školskim predmetima nastala upravo na taj način. Jedino znam da se moja uslovna reakcija nije ugasila. niti da je stroga. mi je veoma drago kada je npr. što znači da u tom kontekstu same časove možemo posmatrati kao bezuslovnu draž (istina. na njenom mestu je mogla biti bilo koja druga osoba (pod uslovom da nije neprijatna). Radovao sam se časovima istorije i uživao u tim predavanjima. uslovna draž koja izaziva uslovnu reakciju (zadovoljstvo). dakle. . koju se zaista može opisati kao neutralna osoba. da razmišljam o njoj. mada toga nisam svestan. Što znači da sam tu sklonost stekao spontano. ja sam oduvek voleo da se bavim prošlošću. bez biološke funkcije. Neutralna draž je u ovom primeru profesorka istorije. Bar mi je tako izgledala u početku: niti se za nju može reći da je blaga. sretnem na ulici.

Predavao mi je matematiku. Bio sam svestan da je ta ocena posledica mog slabog znanja u tom trenutku. I danas. b) Primer instrumentalnog učenja u školskom kontekstu . ali to nije sprečilo nastanak averzije prema nastavniku koji je u ovom kontekstu neutralna ili uslovna draž. U ovom kontekstu. a averziju sam počeo da osečam posle jedne pismene vežbe koju sam veoma loše uradio. i zaista sam se osećao veoma nelagodno. nisam dobijao loše ocene iz matematike.Portfolio Na drugoj strani. počeo sam da osećam otpor prema njegovim časovima i da negativno procenjujem njegova predavanja. mada ne bih mogao da kažem da je bio grub ili neprijatan prema meni. predmet prema kom nemam veliki afinitet. imao sam i antipatiju prema jednom nastavniku. Štaviše. kada se susretnem sa profesorima koji imaju sličan pristup ili po nečemu drugom podsećaju na mog nastavnika matematike iz osnovne škole. loša ocena (kao vid pokude) se može posmatrati kao bezuslovna draž za izazivanje osećanja neprijatnosti. Do tog trenutka. osećam blagu neprijatnost. iako on objektivno nije bio loš predavač.

kao predmetni nastavnik i pedagog. Učenik petog razreda pokazuje teškoće u savladavanju verbalnog gradiva koje je obimnije i ozbiljnije nego u nižim razredima osnovne škole. moram da prepoznam njegove probleme i potrebe kako bi se kod njega učvrstili odreženi oblici ponašanja koji će mu biti od velike koristi i u budućnosti. ali istovremeno ima i veoma izražen motiv za postignućem.Portfolio U školskom kontekstu. Pokušaću da zamislim situaciju u kojoj ja kao nastavnik želim da pomognem jednom svom učeniku da savlada i zavoli gradivo iz istorije. koristiću i posebnu svesku u koju beležim uspeh svojih učenika. najčešći motiv je želja za postignućem ili uspehom. Smatram da ja. a dok njemu budem upisivao pohvale/dobre ocene. bilo da je reč o pohvali ili oceni. Nagrađivanje ću sprovoditi kad god smatram da je to potrebno. U te svrhe. a uobičajene nagrade i kazne su ocene. davaću mu sugestije za dalje .

već njena logičnost i “elegantnost”. Kolb je utvrdio da ljudi uče na četiri načina. Ova teorija zastupa mišljenje da bismo bez refleksije jednostavno nastavili da ponavljamo svoje greške. u vidu ohrabrenja. upoznali smo 4 stila učenja: konvergentan. ponoviću ono što smatram potrebnim više puta na više različtih načina i uvek ću se truditi da ga ne omalovažim. Proces može biti započet u bilo kojoj fazi i kontinuiran je. divergentan. čitanje i samostalan rad bez rokova i rešavanje intelektualnih izazova. saveta kako da uči.Portfolio napredovanje. učenje se ostvaruje kroz: konkretno iskustvo. na šta da obrati pažnju itd. sistematičnost u pristupu. ali mislim da grub pristup može kod njega izazvati inat ili neki drugi oblik nepoželjnog ponašanja. Dakle. apstraktne koncepte i aktivno eksperimentisanje. a da bi polako eliminisao iz svog „repertoara“ one metode učenja koje su mu bile dovoljne na nižem nivou nastave. uz neprestano ohrabrivanje. zapažanje i refleksiju. Kako je prikazano u modelu „ciklusa iskustvenog učenja“. Biću strpljiv i tolerantan. Za ovaj stil je karakteristično da u prvom planu nije praktična primena teorije. Gradivo sa kojim se ja najčešće susrećem je . pri čemu postoji verovatnoća da će jedan način učenja razviti više od drugih. odnosno ne postoji ograničenje u smislu broja ciklusa učenja. dobijaće nagrade za svaki mali pomak koji napravi. asimilirajući i akomodirajući. S tim u vezi. On mora da shvati da je potrebno da uloži više truda i rada pri savladavanju bilo kog verbalnog gradiva nego što je ranije činio. ali neću ga kažnjavati za propuste i pogreške na uobičajeni način – već ću mu blagonaklono skretati pažnju. ali i nisku toleranciju na neizvesnost. te bi moje nagrađivanje bilo od opšteg značaja za njegov razvoj: verujem da bi počeo da se ponaša prema gradivu na način koji mu donosi najveću satisfakciju – pohvale i dobre ocene. Moj stil učenja je najbliži asimilirajućem. c) Moj stil učenja u svetlu Kolbove teorije Kolb predlaže proces učenja od četiri faze sa modelom na koji se često poziva opis iskustvenog učenja. neuređenost i subjektivnost.

Dakle. kako bih ispravno razumeo motive aktera. razvoj situacije. materija je takva da ne ostavlja mnogo prostora za prakticiranje i eksperimentisanje. 3. pa ukoliko se ispostavi da te operacije nisu dovoljne za sagledavanje događaja ili se nametne nelogičnost koju ne uspevam da tklonim bez dodatne literature. Dakle. To znači da ja pri učenju koristim i divergentan stil. njihove poteze. kako bih uspešno rekonstruisao određeni istorijski događaj. istina nešto ređe. ishod itd. najpre moram da zamislim određeni istorijski kontest. tada moram da promenim pristup i da potražim dodatne informacije na drugom mestu. sva dodatna saznanja koja steknem na kraju opet podležu racionalnom sagledavanju i sistematizaciji.Portfolio verbalno. Međutim. Emocionalni i socijalni razvoj . da razmislim o elementima. ali mnogo češće od konvergentnog i akomodirajućeg. ali pri usvajanju novih podataka može biti veoma korisno sagledavanje iz drugih uglova i prikupljanje dodatnih informacija iz različitih izvora. pošto je asimilirajući stil moj dominantni stil. i u tim prilikama je neophodno kombinovanje asimilirajućeg i divergentnog stila. da svakome od njih pronađem mesto u sistemu. i sačinjeno je od istorijskih podataka koje treba memorisati i sistematizovati. Ponekad nailazim na nedovoljno precizne i jasne istorijske opise. odnosno povezati ih sa informacijama koje sam već usvojio i pronaći im mesto u hronološkom sistemu.Primena stilova vaspitanja po Mekobiju i Martinu u školi .

definisana su četiri vaspitna stila: 1) Indulgentni ili permisivni ili popustljivi. Čvrsta kontrola (u literaturi se spominje i kao kontrola ponašanja) odnosi se na zadatke koje roditelji postavljaju deci. samosvesnu. asertivnu ličnost. visoku kontrolu i niska toplina. visoki zahtevi. visoka kontrola i toplina. Prihvatanje (toplina i podrška) podrazumeva trud roditelja da dete razviju u zrelu. pružajući mu podršku. koji odlikuje visoka toplina i niska kontrola. Na osnovu ovih kriterijuma. 3) Autoritativni. nadgledanjem. 1983). 4) Zanemarujući. .Portfolio Vaspitni stil obuhvata dva elementa roditeljstva: prihvatanje i čvrstu kontrolu (Maccoby & Martin. disciplinom i suprotstavljanjem dečijoj neposlušnosti kao i kontrolom detinjih impulsa (Baumrind. 1991). 2) Autoritarni. niska kontrola i niska toplina. kako bi ih integrisali u porodicu i društvo svojim zahtevima. aktivno se uključujući u njegove aktivnosti. prepoznajući njegove potrebe i zahteve i adekvatno odgovarajući na njih.

ali ih je moguće primeniti i na odnos nastavnik – učenik. atmosfera je stimulišuća. a kretati se u okviru autoritativnog stila. izdvojio sam nekoliko problema. ali da ga ne sme graditi na strogoći i odsustvu razumevanja. bira autoritativni stil koji podrazumeva visoku kontrolu. takođe ne smatram poželjnim. a u takvim uslovima se može očekivati i dobar uspeh. ja ne bih negovao indulgentni stil jer smatram da je visoka kontrola neophodna za izgradnju autoriteta. jer znam da su deca i adolescenti veoma osetljivi na nepravdu. odnosno na odsustvu topline. Kao neko ko se priprema za taj poziv. verovatno želeći da objedine roditeljski i pedagoški pristup. Moje iskustvo iz osnovne i srednje škole. Dakle. jer u takvim okolnostima nema elementarnih uslova za uspešno odvijanje nastave. odnosno brižnost i prihvatanje. smatram da nastavnim treba da ima autoritet. svesno ili ne. Posebno su nastavnice i profesorke sklone ovom vaspitnom stilu. kao i sa fakulteta. Prvi se odnosi na moje neiskustvo: iako verujem da ću uspeti da pronađem zajednički jezik sa svojim učenicima. svestan sam da to neće biti lako. koji mogu da povežem sa nekim starijim profesorima. svesne da takav stil daje najbolje rezultate u svakom smislu: ostvaruje se najbolja komunikacija. ali da se u tom odnosu zna . Razmišljajući o tome kako je najbolje postaviti se prema deci. jer iz svog iskustva znam da takvi predavači odbijaju učenike.Portfolio Ovi vaspitni stilovi se prevashodno odnose na roditelje. što može dovesti i do averzije prema njihovom predmetu. Nameravam da budem dovoljno strpljiv da svako od njih to može prepoznati i osetiti. ali svakako mislim da je zanemarujući stil još gori. a na drugoj strani ozbiljan i pravedan. Moj stil je autoritativan. Voleo bih da uspostavim prijateljski odnos sa njima. odnosi su jasno definisani. Autoritarni stil. odnosno potrebu za nadgledanjem učenika i istovremeno visoku toplinu. govori da većina nastavnika i profesora.

on je i pedagog. jer bih voleo da koristeći autoritativni stil nijedan učenik moje ponašanje ne doživi kao nepoželjno. jer je ponekad veoma teško individualizovati pristup. i da je sav naš rad u školi sredstvo za njihov uspešan razvoj. bilo da je reč o deci u osnovnoj ili srednjoj školi. nužno imaju emocionalne i socijalne probleme koji su pratioci razvoja. 3a) Da li nastavnik treba da se bavi socio-emocionalnim razvojem učenika i zašto? Smatram da je veoma potrebno i poželjno da se svaki nastavnik bavi socio-emocionalnim razvojem učenika. Ne mogu baš tačno da isplaniram svoje korake. te takvi učenici mogu neeadekvatno reagovati na pokušaje mladog nastavnika da uspostavi autoritet. U svakom odeljenju postoje deca koja su neprilagođena. Kontrola treba da bude diskretna i neagresivna. Učenici. priprema ih za život u odraslom dobu i pomaže da razviju sostvene potencijale. i ukoliko bi nastavnik bio slep i gluv za teškoće sa kojima se deca susreću. ali su neki od nas imali utisak da su blago zapostavljeni. onda ni znanje koje pokušava da im prenese ne bi bilo od velike . pasivno-agresivna ili imaju neke probleme koji se odražavaju na njihovo ponašanje u školi. O tome planiram da povedem računa. jer pored toga što je njegov zadatak da deci prenese znanje iz određenog predmeta. ali mislim da ću u tim prilikama morati da uložem više truda i da budem maksimalno taktičan kako bih ih im ddao do znanja da sam na njihovoj strani. Treći problem koji sam izdvojio je nedostatak vremena da se svim učenicima posvetim onoliko koliko im je zasita potrebno. i učenici uvek moraju znati da se i ona sprovodi za njihovo dobro. Imao sam nastavnike koji su bili veoma posvećeni učenicima. a ko učenik. Drugi problem proizilazi iz prvog i tiče se činjenice da sa nekim učenicima neće biti moguće uspostaviti dobru saradnju uz upotrebu standardnih metoda.Portfolio ko je nastavnik. Nastavnik je zrela ličnost koja učenicima prenosi široki spektar poruka.

Uz to. može ih upućivati na međusobnu saradnju itd. da mu blagonaklono skreće pažnju na greške i ukazuje na dobra rešenja. Svaki nastavnik treba da prepozna tremaroša i da mu pomogne da prevaziđe taj strah. Kada ja budem naišao na dete koje teško daje . u školskim uslovima je veoma važno redovno razgovarati sa decom. 3d) Kako nastavnik može uticati na smanjenje parališuće anksioznosti kod učenika? Poznato je da mnogi učenici usled treme postižu slabiji školski uspeh. mogućnosti. Može organizovati dodatnu nastavu za rad u malim grupama. nastavnik kao autoritet ima i tu sposobnost da razgovorom rešava probleme učenika. da bude svestan njihovih potreba. ali ni manje. a on bi obavljao svoj posao polovično. obraćati im se kao ličnostima i poštovati njihove odgovore.Portfolio koristi: deca bi učila mehanički i uz otpor. zanemarujući bitne ciljeve nastave. 3b) Kako nastavnik može socijalni razvoj učenika? da podstiče emocionalni i Nastavnik najpre mora da upozna svoje učenike. i smatram da ukoliko se ta trema ili anksioznost na vreme i adekvatno ne tretira. može zadavati interesantne zadatke koji će stimulisati dečju maštu i podsticati njihove socijalne potrebe. jer bi u tom slučaju mogao da ga omalovaži. 3c) Kako nastavnik može podsticati razvoj samopoštovanja učenika? Samopoštovanje učenika najviše zavisi od njegovog uspeha. može ostaviti trajne posledice. što se može odraziti na samopoštovanje. sklonosti i interesovanja. Takođe. i da svoj rad prilagođava realnom stanju stvari. Nastavnik treba da prepozna te ambicije i da prilagodi pristup svakom konkretnom učeniku. odnosno od sposobnosti da realizuje svoje ambicije. kako ne bi od njega tražio više nego što on može da pruži.

iz iskustva znam da se u 5. strpljenje i razumevanje. dakle delovanjem. Može se očekivati da posle kratkog vremena adaptacije nastavi sa svojim uobičajenim aktivnostima (igranje igračkom. ali se ne plaši mraka (taj strah se razvija kasnije. na višem nivou kognitivnog razvoja. . Naime. pa posle nekog vremena. 4. razredu. Decte tog uzrasta reaguje refleksno i nema predstave koje bi mogle da ga „oslobode“ trenutne situacije. pa bih im predložio da u prvo vreme pismeno odgovaraju na kratka pitanja. za koji je karakteristična spoznaja stvarnosti preko čula i motoričkih veština. pokušaću da kroz razgovor sa njim otkrijem da li postoji neki način izlaganja koji mu odgovara. a zatim ugasimo svetlo? Šestomesečno dete je na senzomotornom nivou razvoja. može burno reagovati. i da mu jasno dam do znanja da nemam ništa protiv tog načina. Šta pretpostavlja Pijažeova teorija da će se desiti ukoliko smestimo šestomesečnu bebu u prostoriju. damo joj igračku da se igra. kada dete “naseljava“ prostor strašnim bićima i pojavama). ako se tišina nastavi. Mislim da je takvim učenicima potrebna podrška. u četvrtoj da izlažu kratke lekcije itd.Portfolio odgovore zbog treme. u trećoj da sedeći odgovaraju na kratka pitanja. ispitivanje prostora). kada se učenici susreću sa ozbiljnijim gradivom. kod dece postoji strah od samoće jer nisu sposobna da samostalno zadovolje ni svoje elementarne potrebe. mnogi od njih bore sa tremom prilikom usmenog odgovaranja pred celim razredom. a onda bih ih polako prevodio na viši nivo izlaganja: u drugoj fazi bi mogli da čitaju svoje odgovore pred razredom. a) Pijažeova teorija kognitivnog razvoja 1. Mešutim.

dete mora biti na 4. odnosno klasifikicijom. što znači da je u stanju da uvidi da su svi psi životinje.“ Obrazloži. koje su njegove implikacije. Dakle. Neophodno je da ovlada sposobnošću grupisanja objekata na osnovu zajedničkih svojstava. 3. a u ovom slučaju je potrebno upotrebiti više logičkih operacija da bi se data situacija ispravno zamislila.Portfolio 2. odnosno na stadijumu konkretnih operacija (7 – 11 godina). 4. Proces uklapanja spoljašnjih elemenata u već obrazovane strukture organizma naziva sa asimilacija. treba uvideti i da bi svet bio mnogo manje zagađen. zaključuje itd. Prema Pijažeovoj teoriji. Za ovaj stadijum je karakteristično apstraktno. stadijumu kognitivnog razvoja. Da bi koristilo argumente i hipotetičke pojmove. koliko su prevoz i transport značajni itd. Na drugoj strani. logičko mišljenje. treba shvatiti u kojim sferama života učestvuje automobil. ali ne bi bilo u stanju da asptrahuje. na kom stadijumu kognitivnog razvoja dete može uspešno rešiti zadatak: „Napiši argumentativni esej o tome kako bi danas izgledao svet da nisu konstruisani automobili. Na prethodnom nivou (konkretno operacionalnom) dete bi moglo da zamisli svoje okruženje bez automobila. da bi priroda bila očuvanija itd. Prema Pijažeovoj teoriji. odnosno stadijumu Formalnih operacija (starije od 12 godina). generalizuje. Dete može da razume da je njegov kućni ljubimac istovremeno i pas i životinja na 3. stadijumu kongitivnog razvoja. na kom stadijumu kognitivnog razvoja dete razume da je njegov kućni ljubimac ujedno i pas i životinja? Obrazloži. .

odnosno za predoperacioni stadijum (2-7 godina). b) Kolbergova teorija moralnog razvoja Odgovore na datu dilemu svrstajte na stadijume kojima pripadaju na osnovu Kolbergove teorije moralnog razvoja. Prema Pijažeu. 7. reč je o artificijalizmu. . „Reku su napravili ljudi da bi se kupali u njoj. koji životni događaj vodi decentraciji u stadijumu formalnih operacija? Uključivanje u svet rada. i da njegove stavove.“ Na kom stadijumu kognitivnog razvoja je dete koje će vam ponuditi ovaj odgovor? I kako se zove ova odlika dečjeg mišljenja? Ovaj odgovor je karakterističan za 2. Stadijum kognitivnog razvoja. u zajednički život sa partnerom. Kada dete objašnjava pojave iz sveta oko sebe kao proizvode ljudske delatnosti („reku su napravili ljudi“). Obrazložite rešenja do kojih ste došli. pogledom na svet iz sopstvene perspektive.Portfolio 5. interesovanja. često konstruiše razrađene scenarije o razmišljanjima i namerama drugih (imaginarna publika) i veruje da je jedinstven i poseban. pri čemu je mišljenje intuitivno. U čemu se ogleda egocentrizam na stadijumu formalnih operacija? Egocentrizam na stadijumu formalnih operacija dovodi do dve distorzije u mišljenju: adolescent smatra da je konstantno u fokusu pažnje svih. Odlikuje se egocentrizmom. osećanja i doživljaje ne deli niko drugi (fantazija usmerena na posebnost). a ne i logičko. 6.

posebno iz matematike. Njeni roditelji se razljute i grde je kada dobije lošu ocenu. jer ako je uhvate da prepisuje. strogo će je kazniti. zato što. Konvencionalna faza moralnog razvoja. jer je prepisivanje protivno školskim propisima. odnosi i konformiranje (značaj namere i mišljenja drugih). autoriteta. stepen 2: Društveni sistem i savest (značaj dužnosti. bezrezevno pokoravanje “višoj sili”. ako bude varala i dobro uradila test. U poslednje vreme joj ne ide matematika. značaj fizičkih posledica). ne ulazeći u to da li je prepisivanje samo po sebi dobro ili loše. pa razmišlja da prepisuje na testu iz matematike koji će biti idueće nedelje. njeni roditelji će misliti da je ona dobra kćerka i biće ponosni na nju. Da li bi Milena trebalo da prepisuje na testu? A. Milena želi da se ponaša onako kako njeni roditelji očekuju. Rasuđivanje karakteristično za prekonvencionalnu fazu moralnog razvoja. Da. Na ovom stadijumu utvrđivanje ispravnog i pogrešnog temelji se na očekivanjima drugih koja vode do zadobijanja njihovog odobravanja. dok su loše stvari neprijatne i kažnjavajuće. Milena smatra da ne treba da prepisuje jer se boji kazne. Uzima se u . Ovakvo rasuđivanje je karakteristično za konvencionalnu fazu moralnog razvoja. Ne. C. da bi bila dobra ćerka i da bi bili ponosni na nju. stepen 1: Heteronomna moralnost (izbegavanje kazne. B. i to za stepen 1: Uzajamna međulična očekivanja.Portfolio Dilema: Milena je učenica trećeg razreda srednje škole. Ne. Procene ispravnog i pogrešnog se temelje na ideji da su dobre stvari prijatne i nagrađujuće. pravila i reda).

jer je prepisivanje nepravedno prema ostalim učenicima u odeljenju. Da. D. Prekonvencionalna faza moralnog razvoja. i moralni izbori više ne zavise od bliskih odnosa sa drugima. . verovatno odlaskom u bioskop. ali i pristajanje na moralna načela koja se smatraju valjanim. Učenik treba samostalno završiti zadatak. Na ovom nivou razlozi da se nešto smatra ispravnim su određeni gledištem da su ljudi živeći u društvu pristali da poštuju prava drugih. Pravila treba primjenjivati na sve i svaki pojedinac ih se mora pridržavati. dugotrajna dobrobit). kao vid kršenja školskih propisa. instrumentalna svrha. Postkonvencionalna faza moralnog razvoja. E. razmena (značaj zadovoljavanja sopstvenih i tuđih potreba. Na ovom stadijumu ispravno i pogrešno predstavlja pokoravanje pravilima samo u slučaju da takvo ponašanje pomaže interesima pojedinca. zato što će prepisivanjem dobiti dobru ocenu na testu i njeni roditelji će je nagraditi. pokušaj pribavljanja nagrade za dati postupak). stepen 1: Društveni ugovor i individualna univerzalna prava (pravovaljanost i opšta. Milena neće da prepisuje jer smatra da je prepisivanje loše. Milenin osnovni interes je da dobije nagradu od roditelja.Portfolio obrzir perspektiva društvenih zakona. a samim tim i prema društvu. Milena smatra da je prepisivanje loše jer je nepravedno prema razredu. Ona prepisivanje smatra dobrim jer u njemu vidi sredstvo za postizanje konretnog zadovoljstva. stepen 2: Individualizam. Ne.

i u svim domenima razvoja. Osetljivost za prepoznavanje dečjih potreba znači upravo to: ponuditi prave sadržaje koji se nalaze u okviru zone narednog razvoja deteta. u svakom trenutku. Teorija Lava Vigotskog a) Implikacije kulturno-istorijske teorije na nastavu Redefinisanje načina provere znanja . Podsticanje i ohrabrivanje deteta da se samostalno oproba u nekoj radnji.ispitivanjem onoga što je dete u potpunosti savladalo utvrđuje se samo donja granica ZNR (zone narednog razvoja). rešavanju problema i sl. umesto onih koji pripadaju zoni davno pređenog . veštini. ima važnu vaspitnu ulogu u razvoju. Pred nastavnicima se nalazi odgovoran zadatak da tačno prepoznaju zonu narednog razvoja.Portfolio 5.

Portfolio puta i onih koji se. eventualno nalaze u zoni dalekog budućeg razvoja. P . kulturnom) kontekstu i nove konceptualizacije vaspitanja najbolje su iskazane u novim predstavama o detetu kao biću koje mora da uči i da se vaspitava da bi razvilo osnovne mogućnosti ljudskog roda. lični angažman nastavnika b) Pijaže ili Vigotski? (P ili V) Napišite pored svake od navedenih rečenica na čije se stanovište odnosi: • U zoni narednog razvoja detetovo izvođenje dolazi pre kompetencije. – Nastava mora da obezbedi integraciju naučnih i svakodnevnih pojmova – U nastavi se moraju koristiti interaktivne metode rada – Glavna uloga nastavnika je osmišljavanje i stvaranje nastavne situacije koja uvlači učenike u aktivnu participaciju – Odnos učenika i nastavnika je saradnički – Oblici vrednovanja napretka moraju se prilagoditi novom konceptu učenja – Disciplina je poštovanje pravila i uvažavanje – Programi sadrže uzorak znanja. organizovan u sistem i strategije rada sa znanjima – Učionicu treba povezati sa drugim obrazovnim resursima – Glavna uloga nastavnika je osmišljavanje i stvaranje nastavne situacije koja uvlači učenike u aktivnu participaciju – Kreiranje nastavnih aktivnosti kojima učenike uvlači u aktivnost učenja – Odnos učenika i nastavnika je saradnički koautorski proces – I nastavnik uči. Redefinisanje procesa humanog razvoja u vaspitnom (socijalnom.

Samoregulisano učenje (refleksija) Želeći da što obuhvatnije sagledam koncept samoregulacije. Samoregulacija se može definisati kao proces kojim učenici aktiviraju i održavaju kogniciju.” P • Razvoj je alomorfni proces. 1997). V • Egocentrični (privatni) govor ima važnu ulogu u kognitivnom razvoju. Kognitivna samoregulacija se odnosi na regulisanje samog procesa učenja. ponašanje i afekte. a motivacija kao proces kojim se te aktivnosti podstiču i održavaju (Boekaerts. “vodeći” dete u pravcu samoregulacije. V 6.Portfolio • Učestvovanje u aktivnosti za koju dete nije spremno sa kompetentnijim partnerom dovešće do nametanja mišljenja kompetentnijeg. Dok kognitivne i metakognitivne strategije . V • Psihički razvoj se sastoji u kretanju ka sve "pokretljivijoj" ravnoteži. V • “Ja prvenstveno nisam razvojni psiholog. i da izdvojim ono što im je zajedničko. P • Ljudska inteligencija biva oposredovana sredstvima koja su rezultat kulturno-istorijskog razvoja čoveka. P • Razvoj je autoformativni proces. pokušao sam da pronađem definicije različitih autora. usmeren ka postizanju ciljeva. dok se motivaciona samoregulacija odnosi na ostale aspekte ponašanja. već epistemolog koji se koristi istraživanjima dečjeg razvoja kako bi utvrdio prirodu i poreklo logičkog i naučnog znanja.

motivacija obezbeđuje energiju za .Portfolio obezbeđuju građu za konstruisanje znanja u procesu učenja.

1998). slaba kontrola i izbegavanje izvršavanja zadataka ili prokrastinacija (Boekaerts. Da bi postepeno postajali nezavisni od nastavnika. slaba efikasnost. izvesno je da učenici kroz proces obrazovanja treba da postanu svesni sopstvenog procesa mišljenja. dolaženje do izvora i proces praćenja napredovanja (Ponton & Carr. . veći je značaj kontrole koju vrši sam učenik. a ona omogućavaju konstrukciju znanja (Blocher. Preuzimanje odgovornosti za učenje zahteva aktivno učešće učenika u iniciranju i upravljanju sopstvenim procesom učenja. Što je veća zastupljenost samostalnih aktivnosti u procesu učenja. inventivnost. upornost. Karakteristike koje ukazuju na slabu samoregulaciju su: impulsivnost.Portfolio angažovanje u učenju (Blocher. upravljanje vremenom. 2000). samoregulisan proces. niski akademski ciljevi. odnosno samoregulacije u učenju. uz primenu odgovarajućih strategija učenja. kao subjekta spoljašnje regulacije. od njih se može očekivati da primenjuju samoregulaciju. Među identifikovanim karakteristikama koje pogoduju samoregulaciji su: doživljaj efikasnosti. 2004). konstruktivan. inicijativa. Samo ako učenici uče u takvim uslovima koji im omogućavaju da primenjuju i metakognitivno i motivaciono znanje i sposobnosti. Samoregulacija se može definisati i kao namerno planiranje i praćenje kognitivnih i afektivnih procesa uključenih u uspešno izvršavanje akademskih zadataka (Torrano Montalvo & Gonzales Torres. planiranje strategija učenja. 1997). Učenik se angažuje u aktivnostima kao što su postavljanje cilja. metakognitivna svesnost i efikasno korišćenje strategija. Takva kontrola utiče na lična iskustva koja učenik doživljava u učenju. 1998). da se osposobe za strategijsko ponašanje i za usmeravanje svoje motivacije prema željenim ciljevima. potrebno je da budu motivisani za aktivno učestvovanje u procesu nastave. Kako se učenje poslednjih godina sve više tretira kao aktivan.

U svakoj od ovih faza. Bihejvioralna oblast se aktivira planiranjem vremena i napora za izvršavanje zadataka. U prvoj fazi. bihejvioralnih i kontekstualnih procesa. neophodno je postavljanje željenih ciljeva ili specifičnih zadataka. Procesi regulacije organizovani su u četiri faze: planiranje. praćenje. Dakle. ni linearno struktuirane. lično interesovanje) i emocije – motivaciono/afektivnu oblast. aktivnosti samoregulacije struktuirane su u četiri oblasti: kognitivnoj. ali one nisu hijerarhijski. ne uključuju svi akademski zadaci samoregulaciju eksplicitno. kontrola i evaluacija. stvarajući višestruke interakcije između različitih procesa i komponenti koje su u njih uključene. znanja o izvorima i strategijama koji mogu biti od koristi u izvršavanju zadatka). Navedene faze predstavljaju opšti redosled koraka koje učenik preduzima u izvršavanju zadatka. Zadatak se može izvršavati manje ili više automatski. Faze mogu nastupati simultano i dinamički.Portfolio Teorijski okvir koji je postavio Pintrič zasnovan je na sociokognitivnoj perspektivi. Pored toga. da pronađe specifičan smisao u zadatoj materiji i da napravi preliminarnu strategiju za . treba da aktivira motivaciona uverenja (samoefikasnost. u zavisnosti od prethodnih iskustava učenika sa istim ili sličnim zadacima i specifičnim situacijama učenja. ciljeve. koju karakteriše proučavanje samoregulacije kao interakcije procesa vezanih za ličnost. motivaciono/afektivnoj. kontroliše i procenjuje svoje aktivnosti. vrednost koje se daje zadatku. Izvršavanje nekih zadataka ne zahteva da učenik strategijski planira. u ovoj fazi je potrebno da učenik postane svestan nastavnih zadataka. Takođe. identifikovanje znanja i veština potrebnih za njihovo prevazilaženje. bihejvioralnoj i kontekstualnoj. a aktiviranje opažanja se odnosi na zadatke i nastavni kontekst (kontekstualna oblast). aktiviranje prethodnog znanja o gradivu i metakognitivnog znanja (prepoznavanje teškoća u različitim postavljenim zadacima. Fazi planiranja procesa regulacije.

Budući da se ovde radi o specifičnom gradivu za čije savldavanje je potrebno mnogo zamišljanja. za učenje istorije je od velike važnosti faza praćenja. i da snage usmeri ka prevladavanju teškoća. sistem nagrađivanja i kažnjavanja. kao i o karakteristikama zadatka i nastavnog konteksta (na primer: način evaluacije. ili da previše brzo čita s obzirom na tip teksta ili na postavljeni cilj. kako vrednuju zadatke. da li treba tražiti pomoć). svesnost o sopstvenom ponašanju (da li treba uložiti više vremena i napora. upoređivanja. motivacije. Ako konkretno govorimo o istoriji. da napravi presek svog dotadašnjeg znanja. što znači da su istorijski tekstovi vrlo jasni. Kada je reč o gradivu koje se obrađuje na časovima istorije. Za fazu praćenja su karakteristične aktivnosti koje se odnose na metakognitivnu svesnost. ponašanje nastavnika). a zaključci eksplicitni. Na sličan način učenici aktiviraju procese usmerene na postizanje svesnosti o svom motivacionom obrascu (da li se osećaju kompetentnim za izvršavanje zadataka. Ove aktivnosti manifestuju se kad je učenik svestan da nije razumeo nešto što je upravo pročitao ili čuo. One pomažu učeniku da postane svestan svog stanja kognicije. ulaganja vremena i napora. . koji ciljevi vode i usmeravaju njihovo ponašanje u učenju). da objasni sebi čemu učenje istorije služi. da prepozna svoje nedostatke i eventualno odsustvo interesovanja za određene teme. koliko ono može biti zanimljivo i korisno. potreba za tumačenjem teksta se javlja sasvim retko. ali ponekad se pojavljuju i nejasnoće ili oskudna objašnjenja (usled nedostatka pravih informacija ili iz drugog razloga). i na taj način učenik biva doveden u situaciju da preispituje svoju kompetenciju. ili.Portfolio savladavanje zadataka. zahtevi koji se postavljaju. emocija. sistematizovanja i rekonstruisanja. kao i uslova zadatka i konteksta. to znači da učesnik na početku školske godine treba da definiše svoja očekivanja od predmeta i nastave. ili kad proverava da li je nešto razumeo tako što sebi postavlja pitanja.

želeo da na kraju prvog polugodišta ima odličnu ocenu iz istorije. Dakle. a postigao je vrlo dobar uspeh u fazi evaluacije treba da prepozna svoje propuste i da pronađe uzroke nesklada između željenog i postignutog uspeha. na dobrom su putu da postignu željeni uspeh. pri čemu su pomoću upitnika ispitani . U fazi refleksije ili evaluacije učenik treba da proceni sopstveni uspeh. Ova faza uključuje i afektivne reakcije na rezultate. U jednom novijem istraživanju su ispitane kompetencije za efikasno učenje iz perspektive studenata (Antić.). 2015). učenik koji je. već učenik može promeniti neke aspekte svog ponašanja ili modifikovati pristup gradivu. traganja za informacijama. i to u poređenju sa prethodno postavljenim kriterijumom koji je postavio sâm ili uz pomoć nastavnika. Veoma je važno je da se proces ne mora završiti u ovoj fazi. način organizacije. na primer. korišćenje različitih pomagala za pojačavanje pamćenje itd. tačnije onako kako mu najviše odgovara. ali ukoliko na vreme shvate da će učenje biti lakše i brže uz smisaonu obradu podataku i uz primenu dobre strategije. uz poštovanje nekih opštih zakonitosti: istorijski podaci od učenika prevashodno traže memorisanje. kako bi u narednom polugodištu dobio odličnu ocenu. kao i opšte procene zadatka i okruženja.Portfolio Faza kontrolnih aktivnosti obuhvata izbor i primenu kognitivnih i metakognitivnih strategija. kao odluke o budućim aktivnostima. kao i strategija koje se odnose na regulaciju vremena i napora i na kontrolu različitih akademskih zadataka i kontrolu atmosfere i strukture u učionici. motivacionih i strategija emocionalne kontrole. Kako po Cimermanu i Martinez-Ponsu (1986) postoji 14 tipova samoregulativnih (samoregulisanih) strategija učenja (organizacija i transformacija podataka. pojačavanje memorije ponavljanjem. Cilj istraživanja je procena osposobljenosti studenata za samoregulisano učenje. u ovoj fazi je veoma važno da učenik istorijskim podacima pristupi na adekvatan način.

Analize su pokazale da obrasci učenja ispitanih studenata nemaju potencijal za efikasno učenje koje ishoduje trajnim i primenljivim znanjem. Utvrđeno je i da različito angažovanje u učenju zavisi i od načina provere znanja od strane nastavnika. ali i nedovoljno razvijen jezik mišljenja i učenja. . ali ne smatraju podvlačenje povezanim sa daljim aktivnostima učenja (24. a 26.09%).31% studenata ima isključivo spoljni regulator planiranja. kognitivnih prednosti i slabosti. Verujem da bi to moglo da im bude od koristi i pri učenju drugih predmeta. ali ne i vlastitih kognitivnih stilova.56%). Dobijeni rezultati ukazuju da sposobnost studenata za samo regulisano učenje ima više problema: postojanje obrazaca učenja u kojima dominira reproduktivni tip i izjednačavanje učenja sa dobrim pamćenjem. nameravam da kad god sam u prilici govorim o prednostima takvog pristupa. rok do koga se mora naučiti. Takođe.Portfolio pojedini aspekti ove kompetencije (obrasci rada na tekstu i metakognitivna regulacija). Čak i studentski iskazi koji govore o ličnim faktorima kao kriterijumu za pravljenje plana učenja. utvrđeno je da najveći broj studenata ne planira učenje. Učenike treba podučavati strategijama samoregulisanog učenja. i kao budući nastavnik istorije. onda se dobija zabrinjavajući podatak da nešto manje od polovine studenata iz ovog uzorka nema razvijene strategije učenja. Kad se objedini procenat studenata koji uče samo čitajući (22. bivši srednjoškolci. ili je svesno da to radi neefikasno (35. dakle. uglavnom se odnose na poznavanje svog bioritma. Ovi rezultati ukazuju na veoma slabu primenu samoregulisanog učenja u našem obrazovnom sistemu. datum ispita. pa se može pretpostaviti da je u nižim obrazovnim ustanovama samoregulisano učenje još manje zastupljeno.81%) i studenata koji podvlače tekst. Istraživač je zaključio da oko 60% studenata još uvek nema izgrađen unutrašnji lokus odgovornosti za učenje. Studenti su. kompetencija.

Portfolio 7. Isprva su joj druge devojčice iz odeljenja prilazile i započinjale razgovor sa njom. Upisala se u školu i uključena je u odeljenje kom si ti odeljenski starešina. Marina se sa majkom doselila u tvoj grad. ali čim bi sa nekim uspostavila prijateljski kontakt Marina bi postajala preterano zahtevna u pogledu pažnje i vremena. Prošle godine. U poslednje vreme. Dečaci u odeljenju nisu pokazivali interesovanje za Marinu. Šesti razred završila je vrlo dobrim uspehom. Marina je jako stidljiva i ćutljiva devojčica. međutim ti se nikada nisi raspitivao o uzrocima razvoda. Sada. pokazujući izuzetnu zainteresovanost i uspeh na predmetu koji ti predaješ. Marina uglavnom sedi sama na časovima na kojima nastavnici dopuštaju učenicima da biraju raspored sedenja i odmore provodi sama. Osvrćući se na predstavljene teorije motivacije. te su svi odnosi pucali već na početku. Iz razgovora sa drugim učenicima. U zbornici si načuo da su se Marinini roditelji razveli jer je otac bi nasilan i alkoholičar. Tvoj esej bi trebalo da da odgovor na sledeća pitanja: . zbog čega je dobila niže ocene od uobičajenih na prvim proverama znanja. napiši esej u kom ćeš opisati na koji način bi se ti postavio u ovoj situaciji. niti o Marinonom porodičnom stanju. na početku sedmog razreda. nakon razvoda roditelja. Teorije motivacije i teorije ličnosti a) Studija slučaja Marina je učenica sedmog razreda. zaključuješ da nemaju kontakt sa Marinom izvan škole. neredovno radi domaće zadatke i nastavnici izveštavaju da je „popustila“ u učenju. Marina na časovima izgleda odsutno.

Portfolio Prema tvom mišljenju. da li ima elementarne uslove za učenje. kao razredni starešina. konflikte itd. u kakvoj kući živi. ako bih utvrdio . da joj period prilagođavanja učinim što prijatnijim i bezbolnijim. Pored toga. bio bih vrlo strpljiv i taktičan. strahove. kroz saradnju sa Centrom za socjalni rad). i u te svrhe bih i nasamo razgovarao sa njom. ne bih mogao da ignorišem neke aspekte njenog ponašanja u školi kao što su povučenost i ćutljivost. a na prvom roditeljskom sastanku bih od njene majke zatražio sve dodatne informacije. kao nastavnik/odeljenski starešina. upućenosti u njihove socio-emocionalne probleme koji izlaze iz okvira nastave. U prvom periodu bih pokušao da joj prijateljskim pristupom pomognem da se oseti kao deo razreda. najpre bih ispitao da li su njene niže potrebe zadovoljene: kakvo je materijalno stanje njene porodicfe. ali se odražavaju na nju. Kod Marine su evidentne emocionalne teškoće. treba da posveti potrebnu pažnju učenici koja očigledno ima probleme u porodici. da li bi nastavnik trebalo da se bavi situacijama sličnim opisanoj? Koje jake i slabe strane prepoznaješ kod Marine? Šta bi ti. smatram da je veoma poželjno upoznati sve učenike u razredu što je bolje moguće. pokušao bih da pomognem (npr. tim pre što se oni reflektuju na njen školski uspeh. Mislim da. u želji da prepoznam njene potrebe. Budući da sam svestan da se neki učenici teško otvaraju pred nastavnicima. u cilju podsticanja razvoja. Ukoliko bi se ispostavilo da u toj sferi postoje neke teškoće. adekvatnog tretiranja uočenih problema i pružanje pomoći i podrške. U konkretnom slučaju. mislim da svaki nastavnik. a pogotovo razredni starešina. učinio u ovoj situaciji? Kao budući razredni starešina. Upravo onako kako implicira Maslovljeva hijerarhijska teorija.

bez znanja drugih učenika. pokušao bih da ostvarim saradnju sa njenom majkom. i zamolio bih ih da budu strpljivi i taktični u ophođenju sa njom. Dakle. U te svrhe bi od koristi mogle biti konsultacije sa školskim psihologom (razgovore može obavljati sasvim diskretno. pa je od vrlo dobre učenice postala problematična u očima nastavnika. Većina njih joj je zamerila što je preterano zahtevna u pogledu pažnje i vremena. njeni drugovi iz razreda. jer deca inače imaju otpor prema susretima sa psihologom). ali nije uspela da ostvari dobru komunikaciju. Od drugih nastavnika bih tražio da iznesu svoja zapažanja. što znači da je usled svih prepreka na koje je naišla njena motivacija postala mnogo niža. najpre . ukoliko ih imaju. Smatram da bi moj zadatak bio i da pomognem Marini da prevaziđe stanje u kojem se nalazi. Potrebno je pomoći učenicima da shvate njenu porodičnu situaciju kako bi mogli da prilagode odnos prema njoj. to bi bio signal za hitno reagovanje: prvo bih obavio razgovor sa Marinom. njena majka. razreda ipak ne bih saznao ništa o njenom životu van škole. u koju bi bili uključeni i drugi nastavnici.Portfolio da njeni emocionani problemi proističu iz neadekvatne porodične situacije. kako bismo što celovitije sagledali Marinine probleme. Na časovima odeljenjske zajednice bih diskretno skretao drugim učenicima pažnju na Marinine potencijale. i ukoliko bi u 7. a onda bih stupio u kontakt sa njenom porodcom. pa je njen pokušaj da se prilagodi bio osujećen. uz svest o tome da je potrebno napraviti dobru strategiju. ali je istovremeno potrebno i njoj dati priliku da popravi narušene odnose. ako tokom 6. trudeći se da budem što prijatniji i otvoreniji prema njoj. ali deca u šestom razredu nisu dovoljno zrela da bi mogla ispravno da shvate neke potrebe svojih vršnjaka: Marina je očigledno želela njihovu pažnju. ali i ona sama. Međutim. razredu njeni socioemocionalni problemi postali još očigledniji. Njeni emocionalni i socijalni problemi su se odrazili i na njen uspeh u učenju. ali i na potrebu za tolerancijom i negovanjem drugarstva.

Razredu pokazala da može da postigne solidan uspeh. kako bi sve svoje zadatke uspela da obavi bez brige o kazni. šta joj ne prija itd. . O potencijalnoj kazni ne bih razgovarao sa njom u prvom periodu jer smatram da je njoj neophodna pohvala i podrška. Zato se u njenom slučaju može primeniti bihejvioristička metoda ugovor. ja bih sklopio sa njom ugovor koji bi vodio ka popravljanju slabih ocena. ali u nekoj kasnijoj fazi. Na drugoj strani. Dakle. pomoći joj da podigne svopstvenu motivaciju na viši nivo. za jačanje njene motivacije je veoma važno popravljanje interpersonalnih odnosa u razredu. te bih pokušao da otkrijem sa kojim učenicima je u relativno dobrim odnosima. kako bih joj odgovaranje učinio manje stresnim. i to je njena dobra strana. koliki god on bio. kao razredni starešina. Ona je u 6. i hvalio bih svaki njen korak napred. Verujem da je i sama sposobna da shvati da njeno ponašanje i odnos prema školskim obavezama ne ide u dobrom smeru. taktično bih mogao da joj dam do znanja da će moja bezrezervna podrška izostati ukoliko tako nastavi. Ponudio bih da posredujem između nje i drugih nastavnika. pri čemu bi kao nagradu dobijala moju bezrezervnu podršku i pomoć pri učenju.Portfolio je potrebno dopreti do nje. ukoliko bi ponovo popustila sa učenjem. ukoliko joj je potrebna. izveštavajući ih o naklonosti koju ona oseća prema njima. načinom nagrađivanja. vremenskim intervalom i posledicama kršenja ugovora. bez mnogo buke – jer je svaki neadevatan korak može još više zatvoriti. Marina ima 13 godina i sa njom se može razgovarati kao sa odraslom osobom. Sugerisao bih određenim nastavnicima da organizuju male grupe za rad na času. šta joj se dopada kod njih. što bi takođe uticalo na rast motivacije. Razgovarao bih i sa tim učenicima i zamolio ih da ipak daju drugu šansu Marini. Zacrtali bismo neki razuman rok koji od nje ne bi zahtevao previše truda. koja podrazumeva saradnju sa definisanim ciljem. i to bi bila prilika da se devojčica kroz saradnju sprijatelji sa drugovima.

i bez obzira na to što danas živi sama. a svesni su da je vreme prekratko da bi se pronašao novi put ka integritetu.Portfolio b) Primer jedne Eriksonove faze (Integritet naspram očajanja) Poslednji psihološki konflikt prema Eriksonovoj teoriji je integritet ličnosti nasuprot očajanju. Nametnuo mi se jedan primer iz mog mesta. Prema Eriksonu. rado se seća svog pokojnog supruga.) je završila daktilografski kurs. vaspitanja dece. U penziji je i živi sama u svojoj porodičnoj kući. a uključuje mirenje sa vlastitim životom. Oni su se adaptirali na mešavinu pobeda i razočaranja koji su neizbežan deo ljubavnih odnosa. Jedna od njih (u daljem tekstu G. zaposlila se pre 20. potpuno i zadovoljno svojim postignućima. vesela i duhovita osoba. udala se i dobila dva sina. a igrom slučaja ih veoma dobro poznajem. godine. a sinovi žive u svojim kučama sa svojim porodicama. G. osećanjem poraženosti i beznađa. a danas je udovica. očajnim osobama je teško da prihvatie da je smrt blizu. što je maska za prezir prema sebi. pa su preplavljeni gorčinom. karakterističan po kontrastu. Negativan ishod ove faze se pojavljuje kada stariji osećaju da su doneli mnogo pogrešnih odluka. prijateljstava i života u zajednici. ti stavovi se često izražavaju kao bes i prezir prema drugima.doprinosi smirenosti i zadovoljstvu koji prate integritet. ne ostavlja utisak usamljene ili nesrećne osobe. Razmišljajući o ovoj fazi Eriksonove teorije razvoja identiteta. . Bila je u srećnom braku više od 35 godina. jer je reč o dve sestre koje su već u poznom odraslom dobu (obe imaju više od 60 godina). Ona ponosno gvori o godinama koje su prošle. Je veoma druželjubiva. Odrasli koji postignu osećaj integriteta osećaju se celovito. Kapacitet da se vlastiti život posmatra u širem kontekstu čovečanstva .kao slučajna kombinacija jedne osobe i jednog dela istorije . Nemajući drugu šansu. pokušao sam da u svojoj okolini pronađem osobe za koje bih mogao da kažem da su pozitivno ili negativno razrešile ovaj konflikt.

i tako ispunila uslov da se dalje razvija. prihvatanje sopstvenog života i životna mudrost.Portfolio raduje se svojim unucima. uvek nekud žuri i izgleda zabrinuto. ima dobru komunikaciju sa svojim snahama. ali jednog dana Vam se desi da se dva učenika pobune jer neće da rade u grupama. Učenici: Nastavnik vas je podelio u grupe i počeli ste da radite. je dve godine mlađa. ona izgleda kao da je bar 10 godina starija: takav joj je izraz lica. ni njena ćerka nije imala sreće: dva puta se razvela. i mada je mlađa od nje. studirala je farmaciju. c) Upravljanje odeljenjem Situacija 3: Nastavnik: Radite mesec dana u osnovnoj školi. kao i njena sestra. M. je u srednjem odraslom dobu stagnirala. dobila ćerku. ali se posle nekoliko godina razvela. nema dece. Udala se sa 32. te počinju da viču. Dakle. svima na usluzi. je. Misle da je . a i međusobno se ne slažu najbolje. tako hoda. Ostali gledaju i iščekuju Vašu reakciju. za G. i loš kvalitet života je doveo do toga da se danas oseća ogorčeno i očajno. njena mlađa sestra M. tako govori. odličan sagovornik. Ona je uspešno razrešila konflikt u prethodnoj fazi (Stvaranje naspram zastoja). Njena sestra M. i zasposlila se posle 25. Deca joj nedeljom dolaze u posetu. čak i psuju. stalno je u pokretu. Nije se više udavala. Na drugoj strani. Međutim. Retko se smeje. u penziji. svuda rado viđena. Se može reći da kod nje dominira osećanje ispunjenosti. ona po potrebi odlazi kod njih. radi posao koji ne voli i poslednjih godina živi sa majkom. ali dva učenika ustaju i kreću da se bune. i život je posvetila detetu. Njih dve ostavljaju utisak veoma nezadovoljnih osoba. Trudite se da organizujete nastavu na zanimljiv način i uglavnom Vam dobro ide. psuju i šetaju se po učionici. i uopšte sa okruženjem. imaju lošu komunikaciju sa okolinom. godine.

i to pred celim razredom. verujem da bi bilo kontraproduktivno – i zato mislim da bi i za mene. i da ga treba posmatrati kao simptom koji se može „lečiti“ samo u okviru nekog šireg poremećaja. smatram da bi njihovi ispadi ne bi mogli da me „izvedu iz takta“. jer sam i ja kao bivši učenik osnovne škole bio svedok takvog ponašanja nekih svojih drugova iz razreda. Šta se skrivalo iza tih izgreda tada nisam mogao da vidim. Učenici koji su inače skloni takvom reagovanju su u tim prilikama obično demonstrirali ostalima „moć“. Pokušavaju i ostale da nagovore da bojkotuju čas. i pretpostavljam da ću se u praksi često sretati sa tim. i kao budući nastavnik ponekad razmišljam o načinima za uspostavljanje dobre komunikacije sa takvim pojedincima. nipodaštavanje autoriteta. Naime. ali bih voleo da oni koji imaju primedbe jasno i glasno kažu zbog čega im se ne dopadaju moji zahtevi. i za učenike bilo najbolje da smirim situaciju. odnosno o deci uzrasta do 15 godina. „neustrašivost“. ali danas kada sam sve bliži ulozi nastavnika polako uviđam da je takvo ponašanje posledica neprilagođenosti. . ali bih morao da pokažem neslaganje sa njihovim ponašanjem. Ne bih očekivao od svih učenika da rade isključivo ono što tražim od njih. kako bismo mogli zajedno da pronađemo neko bolje rešenje u korist svih.Portfolio “smor” to što se radi i želeli bi da idu napolje jer je lepo vreme. ja biram autoritativni stil rukovođenja. Ako bi to neslaganje bilo previše grubo ili nemodulirano. Primer koji sam odabrao je veoma realističan. kao nastavnik. Budući da je ovde reč o učenicima osnovne škole. koji – kao što je već rečeno na prethodnim stranama – podrazumeva visoku kontrolu i visoku toplinu. Iz pozicije učenika mogu reći da takvi ispadi uglavnom nisu bili izazvani sadržajem nastave ili ponašanjem nastavnika. Verujem da u svakom odeljenju postoje učenici koji su pasivno-agresivni ili imaju teškoće sa kontrolom impulsa.

i da uvek znaju šta se od mene može očekivati. manje prijatnim metodama. Smatram da je potrebno da učenici razumeju moju ulogu. No. jer očekuju da na nepoštovanje odgovorim nepoštovanjem i kaznom. Neophodno je da im kažem i pokažem gde je prag moje tolerancije. bio bih prinuđen da pribegnem drugim. . uz napomenu da na moj naredni čas mogu da dođu samo sa direktorom škole. Na taj način bih. ja bih pokušao da „preokvirim“ manifestovano ponašanje. ali da na uporno nepoštovanje moram da reagujem adekvatno. Ukoliko ga odbiju.Portfolio Učenici koji ometaju nastavu zapravo u tom trenutku žele da kažu meni i svojim drugovima da ne poštuju moj autortitet. zatražio bih od njih da predlože nešto konstruktivnije. da bi se ubuduće ponašali u skladu sa tim. i drugim učenicima poslao jasnu poruku da sam otvoren za saradnju. ja bih pokušao da uz pomoć strpljenja i ljubaznosti dobijem od njih konkretne zamerke: dakle. verujem. mogu složiti ili odbiti taj predlog. ako im se moj način rada ne dopada. Oni se. razumno je pretpostaviti da imaju viziju za bolje uređenje nastave. Međutim. jer samo u tom slučaju imamo dobru osnovu za uspostavljanje kvalitetne saradnje. Zamolio bih sve učenike za malo pažnje. prijateljski nastrojen i pravedan. zamolivši ih da iznesu svoje mišljenje o tom predlogu. Dakle. Oni žele konflikt. naravno. ako je njihov konačan odgovor da uopšte ne žele da prisustvuju nastavi i da ih nimalo ne zanima gradivo koje se obrađuje na času. U konkretnom slučaju oni žele da idu napolje „jer je lepo vreme“. ali ukoliko bi se ispostavilo da moja strpljivost i blagonaklonost nisu dovoljno dobri „džokeri“. da ga uvažim kao izraz opravdanog nezadovoljstva. i postavio bih im sledeće pitanje: Da li se svi slažete da sada izađemo napolje i nastavimo čas u dvorištu? Posebno bih se obratio dvojici buntovnika. dozvolio bih im da izađu.

snižena motivacija pri testiranju se često može dovesti u vezu sa emocionalnim. postignuće neće samo zavisiti od posedovanja celine neuralnih struktura. Zato ispitivač u test-situaciji. veliki broj dece iz bilo koje grupe s teškoćama u učenju pati od generalne sniženosti motivacije. Uz to. Zašto bi neko dete moglo biti nemotivisano? Šta mislite. koji još neintelektualni činioci utiču na uspeh/neuspeh ljudi na testovima inteligencije? Obrazložite. U suštini. Neintelektualni razvoja i sredinski činioci intelektualnog U situaciji testiranja inteligencije. nego i od stepena u kom je individua aktuelno motivisana da izvodi te operacije. nesigurnost deteta može biti razlog za javljanje averzije prema merenju inteligencije. i da pokaže svoj maksimum. U slučaju izrazito hiperaktivne dece snižena motivacija je zapravo jedini faktor sniženog postignuća. koje omogućavaju određene mentalne operacije. pobuna protiv roditelja.Portfolio 8. U psihološkoj literaturi se često kao uzroci za sniženu motivaciju dece navode pobuna protiv sistema. sazna što više o detetu. poremećaj raspoloženja kao posledica neprijatnih događaja. i da mu pomogne da prevlada otpor. što takođe vodi odustajanju itd. kao i socio-emocioanlnim problemima. Ovo sniženje dovodi do lošeg formiranja pojmova čak i kad su druge funkcije očuvane. Na neuspeh u testiranju . preopterećenost isl. ukoliko je to moguće. i ima svoje razloge za nedostatak motivacije. nesposobnost da se dete snađe u ulozi posmatranog subjekta. Može se javiti otpor prema test-situaciji. a može se javiti i nepoverenje prema testiranju intelektualnih sposobnosti. Pored toga što neka deca mogu imati problem sa pažnjom. Uopšte. anksioznost ili trema koja parališe i vodi odustajanju. pošto dete ne može da izvodi mentalne operacije na kojima su pojmovi zasnovani. u smislu straha od suočavanja sa brojkom koja je niža od željene ili očekivane. svako dete je individua.

neki ljudi žele da daju sve od sebe. energična. pa ću se ja u svojoj praksi truditi da omogućim učenicima da izlažu . nesamostalnost ili nevičnost određenom tipu testovnog materijala.. spremni su da se pokažu u najboljem svetl. utiče i anksioznost. nemogućnosti da se koncentriše zbog aktuelnih životnih problema. od svih učenika traže isti kvalitet odgovora za istu ocenu. pored slabe motivacije. Neki nastavnici. Naime. neiskustvo (kada se prvi put nađu u test-situaciji. deca koja imaju visok stepen neuroticizma su povučena. smatram da je individualizacija zahteva vrlo korisna. ali „sagore“ u toj želji i njihovi skorovi su niži od realnih. Ekstraverti bolje rade testove koji zahtevaju verbalne sposobnosti. govrljiva. u stresnim situacijama. osobe visoke na neuroticizmu podbacivaće na testovima inteligencije. a njihova nervoza posebno dolazi do izražaja prilikom ispitivanja. Takođe.. Kakve implikacije imaju ovi nalazi na vaš budući rad sa učenicima? Nastavnik treba da prepozna tip ličnosti kojem pripada učenik. ali i usled prejake motivacije. Ispitanik može podbaciti i usled trenutne fizičke slabosti ili bolesti. a često ne dozvoljavaju deci da izraze svoje znanje na način koji im po tipu ličnosti više odgovara. tiha i nervozna. Na drugoj strani. Takva deca dobro barataju rečima i odgovaranje pred razredom im ne predstavlja problem. Međutim. dok osobe visokog stepena neuroticizma bolje rade neverbalne testove.Portfolio inteligencije. aktivna. Ekstravertnu decu je lako registrovati: ona su okrenuta ka svetu oko sebe. ljudi postižu slabije rezultate). pod parolom „jednaki aršini za sve“. To znači da estravert i introvert moraju da daju približno jednake usmene odgovore da bi dobili iste ocene. jer samo u tom slučaju može prilagoditi svoje zahteve njegovim stvarnim potrebama i mogućnostima.

ono će spontano pomeriti fokus na druga čula. Ukoliko je dete samo slepo. Na osnovu ovoga.Portfolio znanje prema svojim afinitetima: moći će da biraju između pismenog i usmenog odgovaranja. Isto važi i za decu koja su samo gluva. prevashodno na čulo sluha i dodira. i nisu u mogućnosti da se intelektualno razvijaju na uobičajeni način. Utvrđeno je da porodična klima utiče na intelektualni razvoj dece. kada deca treba da izgrađuju svoje pojmove objekata i njihovih relacija. poznata književnica i socijalna radnica. jer verujem da će usled slabe kontrole ima velike šanse da razvije neke osobine (poput razmaženosti ili lenjosti) koje će ga intelektualno „kočiti“. negativnije utiče na intelektualni razvoj nego senzorna ili perceptivna depriviranost. pa će se to veoma nepovoljno odraziti na njihov celokupan razvoj. u literaturi se često spominje Amerikanka Helen Keler. koja je uspela da kao gluvonema i slepa osoba postane doktor nauka. Međutim. kao i strategije rešavanja problema. Šta mislite. . te će i pojmovi objekata i relacija kod njih biti modifikovani prema njihovim potrebama i mogućnostima. a koji najmanjem intelektualnom napretku? Smatram da dete koje odrasta sa popustljivim roditeljima nema dobru osnovu za dobar intelektualni razvoj. koji stil roditeljstva doprinosi najvećem. Konceptualna i lingvistička deprivacija tokom perioda od oko godinu i po dana i u toku detinjstva u celini. s tim što će ona imati i dodatni problem – teško će govoriti ili uopšte neće moći da nauče da govore. šta zaključujete o intelektualnom razvoju slepe i gluve dece? Slepa i gluva deca se na samom početku života susreću sa veoma ozbiljnom deprivacijom.

. ali i emocionalnom i intelektualnom smislu. u porodici koja u dužem periodu nema materijalnih problema. Istraživanje Termana i Merila utvrđeno je da se prosečan koeficijent inteligencije dece iz najnižih i najviših slojeva razlikuje za 20 jedinica. a atmosfera prijatnija. a roditelji koji to nisu u stanju da pruže. jer je svakom detetu za razvoj jednako potrebna ljubav ili toplina i nadzor ili kontrola. dok u porodicama koje teško zadovoljavaju osnovne potrebe. ni dovoljno energije za duhovni razvoj. smatram da je zanemarujući stil najmanje poželjan.43. ne ostaje ni dovoljno vremena. u materijalnom. pokazano je da je procenat mentalno zaostalih u porodicama nižeg socio-ekonomskog statusa veći. što takođe usporava ili onemogućava intelektualni razvoj.Portfolio Takođe. a da je u porodicama višeg socio-ekonomskog statusa manji. svoju decu u startu hendikepiraju čak i ukoliko imaju visoke biološke potencijale. koji uključuje i mnogo ljubavi i visoku kontrolu. napetost je manja.2 i 0. uslovi za intelektualni razvoj su veoma povoljni. Kako ovo tumačite? Razvoj inteligencije verovatno zavisi i od stimulacije. Takođe. kada porodica nema većih materijalnih problema. mislim da autoritarni stil ne vodi dete u dobrom pravcu. Najvećem intelektualnom razvoju zasigurno doprinosi autoritativni stil. koja je je u ranim fazama važan regulator i usmerivač dečjeg ponašanja. bitan je i socio-ekonomski status porodice. Takože. a deca iz dobrostojećih porodica generalno dobijaju više stimulacije. Veza (korelacija) između inteligencije deteta i očevog profesionalnog položaja kreće se između 0. Pored porodičnih odnosa. Pored toga. jer se nedostatak topline verovatno ispoljava kroz emocionalne poremećaje dece. dok je disproporcionalno veći broj darovite dece. pa je u tim okolnostima pažnja koju dete dobija daleko kvalitetnija nego u uslovima oskudice. Ipak.

a samim tim i intelektualnim uslovima. vrednostima koje se neguju u porodici itd. Ako talenat shvatimo kao urođenu predispoziciju. može se pretpostaviti da je u porodicama nižeg socio-ekonomskog statusa ponašanje generalno pod većim uticajem nagona. mnogi sadržaji koji su seoskoj deci nedostupni njima predstavljaju svakodnevicu. Takođe. Ona verovatno bolje vladaju verbalnim gradivom od dece sa sela. ona se može objasniti naslednim fatorima. deca manjinskih grupa postižu lošije rezultate na testovima. a pored toga. i uopšte. Deca iz manjinskih grupa. načinom podizanja deteta. tipom vaspitanja. Što se broja mentalno zaostalih i darovitih tiče. barataju većim brojem informacija itd. a to svakako limitira njihova postignuća. uticajem koji otac kao „glava porodice“ ima na potomstvo. samosvest na nižem nivou. tretman mentalno zaostale dece drugačiji nego u bogatijim porodicama itd. Zašto? Obrazložite. Većina gradske dece nema drugih obaveza osim da uči. često odrastaju u nepovoljnim socio-ekonomskim. kao npr. ali i sredinskim uticajima. njihovi roditelji su u većini slučajeva slabo obrazovani. Možda se odgovor na to pitanje može potražiti u činjenici da deca sa sela generalno žive u lošijim uslovima od gradske dece. Kada je reč o disproporciji darovite dece. Romi. često su prinuđena da od malena obavljaju seoske poslove. pa se može reći da je intelektualna klima lošija nego u prosečnoj gradskoj porodici. Da li mislite da postoji još neki sredinski faktor koji utiče na postignuće na testovima inteligencije? . može se pretpostaviti da njegovo „pojavljivanje“ ne zavisi od materijalnih mogućnosti roditelja. kontrola rađanja niža. gradska deca imaju više mogućnosti za duhovni razvoj. Prosečan IQ dece sa sela je konzistentno niži od proseka dece iz grada.Portfolio Korelacija između inteligencije deteta i profesionalnog položaja oca se može objasniti naslednim faktorima.

smatram da sam u obavezi da prepoznam intelektualne mogućnosti svakog konkretnog učenika. U tom smislu. naročito ako imamo u vidu tzv. verujem da svako može popraviti svoj intelektualni status. Uz adekvatnu i blagovremenu stimulaciju. bez sumnje. budući da današnja deca odrastaju u elektronskoj eri. Koje su implikacije navedenih nalaza na vaš rad kao budućih nastavnika? Kao budući nastavnik. odnosno nisu u mogućnosti da internalizuju one kulturne tekovine koje bih ih učinile intelektualno razvijenim osobama. Koliki je uticaj kulture uopšte? Koliko ona utiče na poimanje inteligencije i na status dece sa slabijim sposobnostima? Na osnovu ovog što ste pročitali da li smatrate da se inteligencija na neki način može poboljšati? Kultura je. za nove generacije se ponekad tvrdi da su inteligentnije od starih. i sva znanja i veštine koje usvajamo su usklađeni sa potrebama konkretnog društva u datom trenutku. Takođe. jer sve ono što učimo od rođenja do smrti pripada kulturnoj baštini.Portfolio U narodu vlada uverenje da su deca koja su rođena i odrasla u planinskim krajevima bistra i pronicljiva. naslednu inteligenciju. i informacije su im mnogo dostupnije nego npr njihovim roditeljima. uključujući i decu sa slabijim intelektualnim potencijalom. deca sa slabijim intelektualnim sposobnostima se mogu posmatrati kao pojedinci koji nisu u stanju da odgovore svim uobičajenim zahtevima jednog društva. kao i uz vežbe i upornost. Smatram da se inteligencija može poboljšati. Mislim da to u izvesnom mislu pozitivno utiče na intelektualni razvoj današnje dece. ali ne znam da li postoji naučno opravdanje za takve tvrdnje. . ali verujem i da mnogo toga propuštaju sedeći opd malena za računarima. Naše ponašanje se od prvog dana oblikuje prema vladajućim obrascima. okvir za razvoj inteligencije. uroženu.

Za svakog od tih sedam učenika napišite kako biste ga “uposlili” ako je nemiran. Zamislite da imate u odeljenju po jednog učenika sa po jednom dominantnom inteligencijom. ali smatram da sam dovoljno obučen za detekciju darovite dece. Ako sam kod učenika prepoznao razvijenu lingvističku inteligenciju. kao i dece sa skromnih intelektualnih mogućnosti. po Gardneru. muzička. već nekoliko nezavisnih inteligencija: lingvistička. naravno. dobio bi zadatak koji podrazumeva operisanje rečima. Ne postoji samo jedna opšta sposobnost. vodiću računa o mogućnostima svih učenika i pomagati im da postignu maksimum. i zamolio ga da do kraja časa pokuša da protumači šta tu piše. 1.Portfolio i da prilagođavam svoj pristup u cilju optimalnog razvoja svakog deteta. numerički. tiče istorije. dao bih mu kopiju originalne strane iz Dušanovog zakonika ili nekog drugog važnog istorijskog dokumenta. To ne znači da nameravam da svojim učenicima dajem testove inteligencije. prostorna. telesno-kinestetička. Uz sve to. Ukoliko se nametne potreba. intrapersonalna i interpersonalna. a koji se. Nha primer. Grupe i upravljanje odeljenjem . pa ću svoje ophođenje modifikovati u skladu sa tim zaključkom. Takođe. logičko-matematička. mogu se konsultovati sa školskim psihologom i pedagogom u cilju individualizacije nastave. Nemiran učenik sa izraženom logičko-matematičkom inteligencijom bi dobio zadatak da do kraja časa pronađe što . budući da imam u vidu individualne razlike. 2. memorijski) najrazvijeniji kod svakog pojedinca.Gardnerova teorija (primer) Gardner definiše inteligenciju kao sposobnost rešavanja problema ili oblikovanja proizvoda koji su važni u određenom kulturalnom okruženju ili zajednici. trudiću se da otkrijem koji je faktor (verbalni. 9.

6. 4. Učenik sa muzičkom inteligencijom bi mogao da bude upošljen razmišljanjem o tome kako je zvučala serenada koju je npr. napoleon pevao Žozefini. Neoplante i Naisusa. ali ukoliko bi se desilo da takvog učenika „ne drži mesto“. sa ili bez teksta.Argumenti i kontraargumenti Argument: „Nastavnici nisu obučeni za inkluzivno obrazovanje!“ . način na koji govorim. Pred učenika sa izraženom prostornom inteligencijom bi bio postavljen sledeći zadatak: imaš 20 minuta da uz pomoć karte pokušaš da izmeriš razdaljinu između antičkih gradova u Srbiji: Viminacijuma. i da je na kraju časa prezentuje razredu. 10. i da na kraju časa sve to detaljno opiše. Inkluzivno obrazovanje . 3. da sluša šta govorim. Zamolio bih ga da smisli kratku pesmu. Nemiran učenik sa izraženom interpersonalnom inteligencijom bi dobio zadatak da do kraja časa posmatra sve moje pokrete. na internetu itd. Intrapersonalna inteligencija podrazumeva povučenost i introspektivnost. 5. Učenik sa razvijenom telesno-kinestetičkom inteligencijom bi dobio zadatak da prikaže sve poze antičkih statua koje je video u knjigama. 7. na TV – u.Portfolio logičniji odgovor na pitanje kako su sagrađene piramide u Egiptu. psihičkim i kulturnim razlikama između nas i starih Grka i da napravi pismeni izvod svojih zaključaka koji će prezentovati na kraju časa. Dobio bi sliku i važne informacije. zatražio bih od njega da do kraja časa razmišlja o fizičkim. kome se najviše obraćam itd.

učiće. treba da bude spreman da odgovori na zahteve učenika. Ideja inkluzivnog obrazovanja je u samoj suštini plemenita. odnosno šta je to što nastavnik mora znati? Da li nastavnika moramo obučiti ili nastavnik mora učiti da bi bio dobar nastavnik u inkluzivnoj školi? Kontraargument: Nastavnik treba neprestano da se usavršava! Uključivanje dece sa teškoćama u razvoju u redovan vaspitnoobrazovni sistem podrazumeva postepeno gašenje sistema segregiranog školovanja. a što on u datom trenutku eventualno ne poseduje (Individualni razvojno-obrazovni plan) može biti naknadno izrađeno. Najlakše je odbaciti zadatak koji nije u skladu sa našim očekivanjima ili našim komptencijama. On mora biti svestan da se njegovo obrazovanje nije završilo onoga dana kada je diplomirao. Dobar nastavnik će uložiti potreban trud. Za početak je dovoljno da on prihvati dete sa posebnim potrebama. kao predstavnik vaspitno-obrazovnog sistema u očima svakog deteta. i da je u obavezi da se dalje usavršava za sopstveno dobro. konsultovaće se sa stručnjacima i svakodnevno će se usavršavati sve dok ne bude . Nastavnik. ali i za dobro dece. Dakle. posebno vršnjaka. i pokušava da smanji jaz između dece koja su u stanju da pohađaju nastavu na uobičajeni način. prilagođavanje programa kao i pravilno usmeravanje sredine. i one koja su usled nekog hendikepa sprečena u tome. njegovim vršnjacima i društvu uopšte. da postane svestan njegovih sposobnosti i da ponudi dobar primer deci.Portfolio Koje su to kompetencije koje su potrebne nastavniku da bi bio uspešan u inkluzivnom obrazovanju. čak i kada taj učenik ima posebne potrebe. a sve što je potrebno za sprovođenje inkluzije. kao i jačanje podrške porodicama i nastavnom osoblju za rano utvrđivanje smetnji. ali dobar nastavnik je svestan da odbijajući rad sa detetom koje ima posebne potrebe pričinjava štetu samom tom detetu. najvažnije je da bude otvoren i fleksibilan.

neka sporije. neka imaju plavu kosu. i oni koji su u stanju da ga izreknu zapravo žele da kažu: „Mi smo drugačiji od ljudi sa posebnim potrebama/smetanjama u razvoju. neka crnu. onda je pitanje da li takav nastavnik uopšte može dobro raditi i sa decom koja nemaju smetnje u razvoja. Ako neki nastavnici zaista imaju predrasude prema takvoj deci. u odnosu sa . Krajnje je vreme da prestanemo da delujemo u duhu netolerancije i isticanja međusobnih razlika. a kasnije i sve druge grupe – nije opravdanje za dalju diskriminaciju. između ostalog. Njegov zadatak je pre svega da pomogne detetu sa smetnjama u razvoju da se socijalizuje. Uostalom. i na iskustva koja su stekla u školi. koji će jednoga dana živeti u ovom društvu i oslanjati se. Ali sve to deca. neka otvorena. Jedan od najbitnijih aspekata njegovog rada je ublažavanje nelagodnosti koju će druga deca osećati nakon dolaska novog učenika. Ljudi sa smetnjama u razvoju su takođe ljudi. neka su povučena. ali i drugim učenicima da uvide kvalitete novog druga i da ga što bolje prihvate takvog kakav jeste.. i ta deca se međusobno razlikuju: neka uče brže. Ako zrela i odrasla osoba koja je za životni poziv odabrala rad sa decom nije u stanju da prihvati dete koje se razlikuje. nije tako.Portfolio sasvim spreman za samostalan rad sa detetom sa smetnjama u razvoju. verovatno bi najpre trebalo ispitati njihovu stručnost. a to što je naše društvo decenijama njihove nedostatke stavljalo ispred kvaliteta. i onemogućvalo im da se uključe u vršnjačke. budući ljudi.. kao i mi. i ta razlika uvek treba da se naglasi“. Argument: „Postoje predrasude nastavnika. učenika i roditelja prema deci sa smetnjama u razvoju!“ Koji je najbolji način da se menjaju predrasude? Kontraargument: Za razvoj društva je neophodno razbijanje predrasuda! Ovaj argument je u suštini diskriminitivan. Zapravo.

sadržajima i metodama nastave i učenja. od nastavnika. Zato se poslednjih godina često govori o doživotnom učenju u „društvu znanja“ koje podrazumeva bitne promene u obrazovanju nastavnika. nastavnici koji se protive sprovođenju inkluzije zapravo staju na put dečjim pravima. kao i njih same i njihov rutinski rad.Portfolio nastavnicima i sa vršnjacima. danas se očekuje da bude otvoren za promene u paradigmama obrazovanja. formama. uz adekvatno vođenje nastave. 11. Povećanje efikasnosti vaspitno-obrazovnog rada sa učenicima zahteva da se ciljevi obrazovanja i osposobljavanja nastavnika manifestuju kroz očekivane performanse. jer od toga zavisi da li će i u kojoj meri učenici sticati i razvijati potrebna znanja za život u savremenom društvu. Učenici i njihovi roditelji verovatno često imaju predrasude. dobar nastavnik kod svih učenika trebalo da razvija toleranciju koja će im i u kasnijem životu biti vrlo potrebna. Nastavnik i društvene promene Savremeni naučni i tehnološki razvoj. Jedan od njih se odnosi na promene u stručnom osposobljavanju nastavnika koje treba da bude usmereno na razvoj kompetencija mladih i njihovo uspešno individualno i socijalno funkcionisanje. i posmatra se kao referentni okvir za razvoj i procenjivanje individualnih kompetencija u profesionalnom radu i svakodnevnom životu. i drugi učenici. naučnim saznanjima. veruju da bi sprovođenje inkluzije ugrozilo decu bez smetnji. kao predstavnika obrazovanja. život u elektronskoj eri i ekspanzija novih saznanja u svim sferama društva svakodnevno postavljaju nove kriterijume u sferi obrazovanja. ali njima se ne dozvoljava da ih razbiju: sve dok oni koji bi trebalo da znaju i razumeju više od njih misle isto. Uz to. Dakle. Smatram da bi. kao što su nastavnici. ciljevima. kao i nastavnici. Danas je obrazovanje zasnovano na kompetencijama. i njihovi roditelji. i da od inkluzivnog obrazovanja svi mogu imati koristi: i deca sa smetnjama u razvoju. . nema mogućnosti za otklanjanje predrasuda.

jer već godinama izgleda kao da se ustaljeni modeli opiru svim promenama. a broj zadataka koje on treba da izvršiti se povećava. Osim toga. Rutinska praksa sa modelom „pitanje – odgovor“ još se uvek smatra uobičajenom. od nastavnika se sada očekuje i briga o celokupnom razvoju svojih učenika – i emocionalnomi socijalnom. Istorija je učiteljica života. Izvesno je da nastavnici moraju biti pripremljeni za modifikovanje stilova nastave u svetlu stalno promenljivih zahteva. ne mislim da mogu da promenim naš obrazovni sistem. ali smatrao bih sebe neuspešnim ako bih se zadržao samo na tome. Neophodno je ostvariti reforme stilova. kao i o čisto akademskom. Kolika je moć nastavnika da utiče na društvene promene nije lako proceniti: verovatno postoje pojedinci koji veruju u promene. i kao jedan od svojih osnovnih zadataka vidim osposobljavanje učenika za budući život uz pomoć tih. podataka. Sigurno je da se svaki nastavnik može truditi da svoj posao obavlja što je moguće bolje. da unapređuje svoju praksu. očekuje od nastavnika. potreba za odgovarajućim planiranjem usavršavanja nastavnika i njihovo osposobljavanje postaje sve očiglednija. u bolji svet. Znanje koje se stiče u osnovnim i srednjim školama je mahom neupotrebljivo u praksi. u bolji obrazovni sistem. ili se naši profesori nisu dovoljno trudili da nam ukažu na mogućnosti . potrebno je bolje definisanje onoga što se. iako je opštepoznato da je taj deklamatorski model potpuno nedelotvoran. Od mene će se prevashodno očekivati da deci prezentujem gradivo iz istorije. da ide ukorak sa vremenom i da nikada ne gubi iz vida dobrobit svojih učenika i društva uopšte. Proteklih godina uloga nastavnika se ubrzano menja.Portfolio Da bi se poboljšao kvalitet nastave. Od Drugog svetskog rata do danas postoji tendencija da nastavnici preuzmu odgovornost za zadovoljtsvo i zdravlje učenika. u različitim školama. ali verujem da imam dovoljno komptencija za sprovođenje kvalitetne nastave. naoko suvoparnih. kao i za povezivanje s roditeljima i drugim članovima lokalne zajednice. Takođe. Kao budući nastavnik ili profesor istorije.

Portfolio upotrebe. ali baš zato ja nalazim izazov u zadatku da svakom učeniku približim istoriju do te mere da postane njegova svakodnevica. Kao predavač istorije ne mogu da promenim društvo. ali mogu da utičem na svest svojih učenika. . i da im pomažem da se razvijaju u pravcu većeg razumevanja i bolje primene znanja.