You are on page 1of 15

Visoka tehnolška škola strukovnih studija Šabac


Profesor:
Branko Miljanić

Studenti:
Renata Mužik 6-3/2014

Danijela Obrenović 6-18/2014

ŠABAC,DECEMBAR,2014

1. Uvod

2. Poreklo ptica

4

3. Podela ptica

5

4. Građa ptica

6

4.1. Skelet

7

4.2. Mišići

8

4.3. Sistem za varenje

9

5. Krvni sistem


10

5.2 Letenje

5.4. Migracije, selidba ptica

10

5.1. Razmnožavanje

5.3. Mitarenje

3

Sadržaj:

5.5. Zaključak

6. Literatura

11
11
12
13
14

1.

Uvod

Naučna disciplina biologije koja se bavi proučavanjem ptica (lat. Aves) zove se Ornitologija. Reč ornitologija potiče iz
grčkog jezika.

Zanimanje za ptice je imalo pozitivne posledice, jer su se do danas oformila mnoga društva za zaštitu ptica.
Prvo takvo
društvo je nastalo u Britaniji 1889. godine i to je bilo Kraljevsko društvo za zaštitu ptica (engl. The Royal Society for the
Protection of Birds/RSPB).

Ornitolozi proučavaju morfologiju i anatomiju ptica, njihove osobine, kao i srodničke odnose među
njima, ponašanje, staništa i ekologiju.

Primenjena ornitologija se bavi i uzajamnim odnosima ljudi i ptica. Na primer, kako ptice mogu da prenesu bolesti na ljude,
kako utiču na poljoprivredna dobra, ali i kako čovek uništavanjem staništa i krivolovom smanjuje populacije ptica.

2.

Poreklo ptica

Ptice vode poreklo od gmizavaca, malih dinosaurusa koji su se kretali trčeći na zadnjim
nogama dok prednji udovi nisu služili za kretanje.

Najstarija ptica poznata Archaeopteryx,čiji su fosini ostaci stari oko 135 miliona godina,nije
se mnogo razlikovala od gmizavaca osim što su joj krila bila pokrivena perijem.

Prave ptice su se pojavile u kredi i od današnjih ptica se razlikuju samo po tome što su
imale zube.

(Archaeopteryx)

3. Podela ptica
•Tip: Hordati (Chordata)
•Podtip: Kičmenjaci (Vertebrata)

Kivi(Apterygidae)

•Klasa: Ptice (Aves)

Nova klasifikacija:
a)potklasa (Ratites) obuhvata nekadašnje "trkačice" (noj, nandu, emu, kivija).
Ovi oblici nemaju grudnu kobilicu, krila su im zakržljala pa su nesposobni da lete.

b)potklasa (Impenes) čija krila služe kao peraja.(pingvin,labud)

Pingvin(Spheniscidae)

c)potklasa (Carinatae) obuhvata ptice Imaju grudnu kobilicu i u stanju su da lete.
(golub,tinamun,i dr.)

Golub(Columbidae)

4. Građa ptica

Koža je tanka, nežna i suva, a obnavljanje površinskog sloja obavlja se perutanjem.


Od žlezda u koži imaju samo neparnu lojnu trtičnu žlezdu. Mast iz žlezde ptice istiskuju
kljunom i njome mažu perje. Posebno je dobro razvijena kod vodenih ptica.
Osim nogu i kljuna, čitavo telo je pokriveno perjem.

U morfološkom pogledu perje je najsloženiji rožasti proizvod epiderma izgrađeno je od betakeratina.
Štiti telo i omogućava održanje stalne telesne temperature i kod velikog broja ptica i letenje.

Telo ptica nije ravnomerno pokriveno perjem, postoje delovi pokriveni samo paperjem ili goli.
Primarna uloga je bila u zaštiti organizma od sunčevog zračenja.

4.1. Skelet

Glavna karakteristika skeleta jesu šuplje i lake kosti ispunjene vazduhom, tzv. pneumatske
kosti (adaptacija na letenje).


Prilagođenost na letenje je preobražaj prednjih udova u krila, dok su zadnji visoko
specijalizovani i nose celu težinu tela.

Usled toga je došlo do važnih promena u ramenskom i karličnom pojasu, grudnoj kosti i
kičmenom stubu.
Ključne kosti ramenog pojasa su na zadnjoj strani srasle i obrazuju jadac (os furcula).

Jadac može da sraste za grudnu kost, mada je češće sa njom vezan ligamentima.

Karlični pojas je otvoren na trbušnoj strani tela, što ženkama omogućava nošenje jaja.
Prednji udovi se završavaju sa tri, a zadnji sa četiri prsta.

4.2. Mišići
Kod ptica letačica posebno je naglašen snažan prsni mišić pričvršćen na greben
prsne kosti i ramenu kost krila.

Prsni mišić se sastoji od 2 dela:
površinski spušta krila,
a manji unutrašnji deo ih podiže.
Razlikujemo tamnocrvene i bele mišiće.
Ptice koje svake godine kreću na dugotrajne letove tokom
selidbe imaju više tamnocrvenih mišića.
Mišići rasporedjeni po čitavom telu, a koji su spojeni sa vrškovima pera
omogućuju perju pokretljivost.
Najrazvijeniji mišići koji učestvuju u letenju su dva antagonistička mišića:
1)veliki grudni mišić (musculus pectoralis) koji za vreme letenja pokreće krila na
dole
2)mali grudni mišić (musculus subclavius) koji pomera krila na gore.

4.4. Sistem za varenje

Sistem za varenje počinje usnom šupljinom koja se nalazi u kljunu.Oblik kljuna je raznolik
zavisno od načina hranjenja.

Hrana iz usne šupljine ulazi u jednjak koji kod mnogih ptica ima proširenje koje se naziva
(volja), u volji dolazi do razmekšanja hrane i to posebno kod onih koji se hrane zrnevljem.

Dugački jednjak prelazi u žlezdani predželudac u kojem se obavlja enzimska razgradnja
hrane.

Zatim se nastavlja mišićni želudac(koji je sa unutrašnje strane presvučen debelom čvrstom
prevlakom . U njemu se često nalaze kamenčići koji pomažu mišićima tokom usitnjavanja
hrane.
Hrana iz mišićnog želudca ulazi u dvanaesnik zatim tanko i debelo crevo.

.

U sistemu za varenje prisutna je voljka u kojoj se hrana meša sa enzimima, a mehanički se
obrađuje (usitnjava) u želucu poznati deo bubac.

5. Krvni sistem

Srce ptica se, sastoji od dve pretkomore i dve komore. Osim toga, ptice imaju
samo jedan aortin luk i to desni koji polazi iz leve komore i nastavlja se u aortu.

5.1. Razmnožavanje

Oplodnja se odvija u gornjem delu jajovoda dok je jaje još bez omotača.

Spoljni deo jajeta- ljuska formira se tokom spuštanja jajeta niz jajovod.

Većina ptica je monogamna i gnezdi se u parovima. Mnoge od njih svoje jaja
polažu u posebno izgrađeno gnezdo, koje je sakriveno od dometa grabljivaca.

Na jajima leži jedan ili oba roditelja. Broj jaja u leglu je različit, zavisno od vrste.
Razvoj zametka ili inkubacija moguća je jedino grejanjem jaja (oko 41C).
Ptice snesu tokom jednog gneždenja od 1 pa do više od 20 jaja.

5.2. Letenje

Kada se ptica pokreće prema napred, vazduh se brže kreće preko gornje površine krila nego ispod donje,
proizvodeći različit pritisak između tih površina.
Sporije kretanje vazduha stvara veći pritisak, rezultat je dizanje u visinu..
Dva su tipa leta: aktivni let i klizni let (jedrenje).
Kada klize, ptice drže krila ispružena na vetru. Ptice koje lete klizeći troše vrlo malo energije, ali gube visinu i
brzinu zbog toga i padaju (osim ako ne koriste vazdušne struje).

5.3. Mitarenje

Mitarenjem (lat. mutare: menjati, zameniti) se naziva odbacivanje starog i rast novog perja kod ptica.

. Većina ptica može leteti i za vreme mitarenja.

Prema vrstama, postoje sledeći oblici:

•Neprekidno mitarenje: Neprekidno mitarenje tokom cele godine, kad se perje stalno, polagano, menja;
(primer: papagaji).
•Potpuno mitarenje: Odvija se jednom godišnje, kad se menja svo perje; (primer: pingvini,).

•Dva put godišnje se kod velikog broja vrsta menja perje, zimsko i letnje.

U vreme mitarenja se ptice posebno rado kupaju, bilo u vodi ili u pesku, kako bi bolje odstranile ostatke
perja.

5.4 Migracije, (seobe) ptica

Većina ptica su selice .
Selicama pripadaju slavuji, laste, rode, čaplje,
kukavica i dr.
Stanarice:vrana,svraka,vrabac.
Tokom leta orijentišu se prema položaju sunca, meseca,
magnetskim silama.
Postoje i poluselice koje ne preduzimaju tako duga
putovanja kao selice već se zimi iz hladnih, severnih
delova premeštaju u predeo srednje i južne Evrope.
Takve migracije su karaktristične za npr. patke, labudovi,
divlje guske i dr.
Na seobu utiču:

nasledna svojstva,

dužina dana,

hormonske promene,

masne naslage

5.5 Zaključak

.

Mnogi i razni organi ptica su se izmenili, pa se tako razvila i sposobnost ptica da
lete.
One su postale toplokrvne životinje, jer kao takve mogu unetu hranu da brzo
pretvaraju u energiju.
Dobile su perje, ne samo radi zaštite tela od hladnoće, već stoga što površina
obrasla perjem u mnogome olakšava let. Izgubile su zube, jer su zubi sagrađeni od
teške kosti.
Usavršile su im se i noge, koje im pružaju odličnu amortizaciju.
I njihov vid se veoma izoštrio.
Kada su sve ove odlike ptica nastale, i dalje je neizvesno, ali je poznato da su se
ptice razvile pre mnogo miliona iz nekih primitivnih vrsta gmizavaca.
To je utvrđeno na osnovu proučavanja pronađenih fosila.

6. Literatura

1.) OPŠTA ENCIKLOPEDIJA LAROUSSE, izdavačko preduzeće "Vuk Karadžić 1972.

2.) 1000 ZAŠTO 1000 ZATO, izdavačko preduzeće "Vuk Karadžić" 1985.

3.) Wikipedia - slobodna enciklopedija

4.) www.bionet-skola.com

HVALA NA PAŽNJI ! 