You are on page 1of 76

film ske sveske
I z b o r č la n a k a o film u iz s v e t s k e š ta m p e
G la v n i , o d g o v o r n i i te h n ič k i u r e d n ik :
DU$AN

S T O J A N O V IĆ

Izd av ač:
IN S T IT U T

ZA

F IL M , B e o g r a d

BRO J 7 . A V G U S T — S E P T E M B A R 1969 . G O D I N A II

S A D R Ž A J

N O V I A M E R IČ K I FILM
(izbo r i prevo d s e n g le sk o g a B ranko V u čićev ić)
D žo n as M e k a s: S A O P 5 TEN JE Z A

ŠTA M PU

433

Ken K elm an : S T V A R N O S T I N O V I FILM

436

R obert Brir: Ž IV E O F ILM

440

Ron R ajs: O D A

OKU

442

D žo n as M e k a s: Z A P IS I O

N E K O L IK IM

V IM A I SR E Ć I
D ž e k Sm it: S A V R Š E N A
R obert

Brir:

N O V IM

F IL M O ­
.

F IL M lC N O S T M A R IJE M O N T E S

444
453

IZ J A V A

463

D že kson M e k L o u : FILM O D R V E T U

46s

n a sta v a k na trećoj strani korica

novi američki film

saopštenje za štampu
d žonas m ekas
(jo n a s m e k a s )

I
Brir (Breer), M en ken (M en ken ), B rekidž (Brakhage), V en đerb ik
(V and erbeek), B oultenhaus (BouU enhouse), Rajs (R ice), M arkopulos
(M arkopoulos) Preston (Preston), V išn jev ski (W isn iew sk i), D ie k o b s
(Jacobs), D io fe n (J o f fen ), Enger (A ng er), M as (M aas), Cimerman
(Zim m erm an), Sm it (Sm ith), Bejli (B aillie), M ekL ejn (M acLaine)
film ski su pesnici današnje A m erik e
svet je vun or.nja
ali je um e tn ik izn a d & izv a n njega, mada zna k o lik o je
s v e t tu ža n

on peva bojama i pokretim a
p ok a zu je stvari k oje vo li da gleda, ili ljude
k oje voli da gleda, ili sledi
niti mašte
ili ra zotkriva n e viđ en u , n eizrecivu tugu
lju d s k i h

b ića

ć ov ek iznad p olitike
č ov ek iznad društvenog poretka
ć ov ek kao ćovek
ćo v ek radi ćoveka

г

433

č o v ek g lu v je za p oeziju Prosečan č o v ek i kritičari p osta li su p reu zn ošljivi pristupaju p o e ziji kao sv in je post i m editacija treba da preth od e g ledanju jedn o g dela M e n k e n o v e. slušanja o sta lo je im ita cija . sasvim novo slikarstvo vred ni su gledanja.ta kvu slik u Č o v ek a on predlaže. 4?4 racionalnih . K arm ena D 'A v in a (C arm en d 'A v in o ). to čn ije: ko risn a ) p e sn ic i& Stari M a jstori Zn a ju O Č em u jedino jedino jedino jedino G ovorim sasvim nov film m ože biti u m etnost sasv im nov film m ože biti moralan sasvim nov film nem a utvrđ ene predstave o seb i sasvim nov film može da bude lep&dobar jedino je sasv im nov film slob od an od m a k a k v ih ograničen ja i sm eran seb e radi ein Kuenstler nicht die Natur wiedergibt — ег arbeitet wie die Natur je d in o je sa svim n o v film die N atur a o sta lo ie Scheisse. sasvim nova m u zika . II D anas p o sto je p esn ici da R u žn oća plače k o ji film ov im a pevaju s ta kvom lepotom m eđutim Prosečar. K eneta Engera. b e s k o r is n a (ili. Brira. sasvim n ov film . III N ik o zapravo ne zna šta je u m etn ost ali u m etn ost n ešto čini č ov ek u samo novi film . ja d n a . B rekid ža.

K e n et (K en n eth ). D zeri (jerry). V ilard (W illard). Ričard (Richard). K en (K en ). Ron (R on). K n sto fer (C hristopher) i tako dalje prekrasni pesnici današnje A m erike. Carls (C harles). Stenli (Stanley). R ej (Ray). Gregori (G regory). D ie k (ja ck ). M ari (M arie).IV Umetrtik nema fu n k cije u m etnik zapravo ima samo jednu jedinu fun k ciju da raskinu sa R u žnoćom „ к razvije duh k oji ni na čem u ne počiva" („O n o š to Preostaje U tvrđuju P esnici") dok teške cok ule V ojnika i Intelekta marširaju preko cvctnih polja podsvesti d ok bezuba usta Zapadne C iviliza cije ljube smradom ideologija i krem atorija. V ernon (V ern on ). V Na samom kraju nije važno što su Robert (R obert). O v o O d m ah O b jav iti. (Film Culture) 435 . Sten (Stan). Važna je prašina na starom p rozorskom oknu. Brus (Bruce).

ka o u najklasičn ijem prim eru K abineta dr Kaligarija (D a s K a b in ett des Dr. P sih ološka stanja su se o b ičn o p rik a z iv a la spolja. v iz ije ili ha lu cin acije bu d e. tako d a ne d ođe d o zabun e. M ekL aren — M cL aren ). S ličn o tom e. Slede s tu p n jev i to ga revo lu cio narno g 436 . Caligari). F išinger — F ischinger). a p strak cija je veo m a jasno „a p s tr a k tn a ". po d razu ­ m evalo se. po što je sam a ta sprava izu m ijena i u s av rše n a da rep rod u ku je naše standardne percepcije). u daljen a o d „ s tv a r n o s ti" u po treb om geo m etrijskih o blika (R ih ter — R ich ter. do to ga da sv et sna. pri­ h v aćen k a o „ r e a la n ". p o g la v ito u no vo m am eričko m e film u . p rik azu je p o ja v u „ o b je k tiv n o " . ili. i „ r e a ln o g " i „ a p s tr a k ­ tn o g " (form a) n a d ru g o j.stvarnost i novi film ken kelman (ken kelman) T rad icio n aln i film je p ra v io ja sn u ra zlik u izm eđ u „ r e a ln o g " i „s u b je k tiv n o g " (sadržima) n a jedn oj strani. sa m eh a n ičko m v em o šću (to jest. b iva la je „u o k v ir e n a " „ s tv a r n o š ć u " (p o stu p ak par excellence stand ard izovan h o liv u d sk o m teh n ik om „ s e k v e n c e s n a "). O n o što se sa rastu ćom jasn oćo m zh iv a p osled njih godina. n espo razum om . jeste prelažen je o vih dobro u tv rđ e n ih i s p u tav a ju ćih gran ica. k a d a su „ s tv a r n i" pred­ m eti m o ntirani u „ a p s tr a k tn e " s k lo p o v e. P ercepcija — v iđ en je i slušanje stvari — p o stiza la se ili k ro z „ filt e r " ju n a k a za k o je se po d ra zu m ev alo da svoj d oživlja j dele sa p u b lik o m ili „b e z lič n o m " kam ero m ko ja. M eđ utim . k a d a je građa p rik a ziva n a tako da nepo sred no p o k a ž e m entalne procese. kada se o k u š a v a o su protan p o stu p a k . na p rizn ate u ob ičajen e načine. n a glašen o m fam tastičnošću i neob ično šću n jih o v e o b rad e (M en Rej — M a n R a y.

od konvencija starog filma. n erazblažen a „s tv a r n o s t" u v e k je b ila po v eziv an a sa „ p r i­ m itiv n im " stilom . kao i p o n av­ ljanjem istih kadro va d ok ne počnu da izgled aju više kao film nego kao iluzija. tačnije. . (1) Prodor od prevashodnog značaja im plicitan je u svesnom artikulisanju i razo tk riv an ju iluzionizm a film a. N ajpotpu niji prim er antiiluzionistiičkog film a d o danas jeste igran i film Stentona K eja (Stanton K aye) G eorg (G eorg). sprečavaju da bude o d v eć „rea la n ". T a k v i izum i sporadično su iskrsa va li u drugim avan ­ gard nim pokretim a i n o vim valovim a. o v a k v a nenaru šena u sred sred eno st bila je n ezam isliva za stari film . a m aksim a po pu larnih um etnosti bila je da će ргеterana „rea listič n o st" b iti d osad n a. Prim er za o vo jeste delo Brusa K onera (Bruce C onner) sa korišćenjem izgrebanog m ate­ rijala iz starih film skih no vo sti i crtanih film ova i num erisanog „ start b la n k a" (one bro jke „ 1 0 — 9 — 8 — 7 . 437 . u kojem se „ s tv a r n o s t" (ili ilu zija) film a ironično prepliće sa stvarnošću sam og živ o ta (ili tem e). već po redu u dalja­ vanja. P rika zati živ o t sa svim a n jegovim tan anostim a i pojedinostim a (bez ik a k v ih aranžiranja ili skraćiva n ja zarad tem atskih ili d ram skih ciljeva) znači prikazati žjivot u njegovo m e bezgran ičn o m b o g atstv u i sirom aštvu . to je p rik az „ s tv a r n o s ti" zarad nje sam e i ni zb o g čega d rugo g. ne u svom strogo Kronološkom razvoju. p o š to je ta k v a čistota o d ista n e g acija n a če la „ r e a ln o s ti" (ilu zije). p a čak i d a će izg u b iti udarno d ejstvo „re a ln o g a ". „č is tim " verzijam a Spavanja (Sleep ). (2) Još u pa dljivija prom ena im plicitna je u n ačinu na ko ji izvesn i savrem eni film ski stvaraoci barataju p ojm om stvarnosti. d a će o tup iti. T o je učinio Endi V o rh o l (A n d y W arh o l) u svojim nem on tiranim . sa svom n jeg ovo m iznenađujućošou i d osadnošću. k riv o tvo ren ih m am ljen ja. rađen u parodičnom cinemaverite stilu. I sam a činjenica da se ne teži n ik ak v im „rea lis tič k im " efektim a daje V o rh o lo vo m h iper-realizm u ilu zio n ističk o s v o jstv o k o je sam ž iv o t p ru ža k a d se posm atra netre­ m ice. ali n ikad a ranije nisu bili objedinjeni sa tako svrh ovitim i U9redsređenim učinkom . izm eđu činova slova i tako dalje.procesa. čak i kada je reč o d oku m entarn om film u . kojim a započinju činovi film a) na raznim m estim a u njegovim film ovim a. V o rh o lo v pristup je neg acija ujdurm e. Jedenja (Eat) i složenijih stvari (P robno snim anje — Screen T est. E fekat „ rea listič n o sti" ili. D e v o jk e iz Č elsija — T h e C helsea G irls). K o n v en cio ­ nalni film je uspo stavio tradicije „ re a ln o s ti" k o je ga. Č ista. u toku čijeg od v ijan ja se razni traženi film ski p o stu p ci n a tan an način pogrešno u po treb ljavaju k a ko bi skrenuli pažnju na sebe: u kadru se po javlju je sen ka kam ere. korišćenje „re a lis tič k ih " m aterijala u svrh u razo nođ ivan ja ili ubeđiv an ja bili su tradicionalan cilj film sk ih stvaralaca. sve rad ikalnijeg i rad ikalnijeg.

sv etlosti ko ja p o g ađ a o k o . g ran ica izm eđ u ilu zije i „ s tv a r n o s ti" nije d o v o ljn o jasno ocrtan a ni u ž iv o tu ni u ap solu tn o rea listič k o m film u d a bi zad o ­ v o ljila stara m erila. p o ja v io se film ko ji se sasvim o tarasio fig u ra tiv n ih slika . za n je g a p la n in a m o že da bu d e d o jk a. „ o b je k ­ tiv n o g a ". iz r a v n o i b e z p o sred n ik a. stv o r ko ji se ko b elja u z p la n in u ). k a o „ fa n ta s tič n e " — već isk lju č iv o sam e sv etlosti. V iz io n a rsk i i halu cin an tn i sv eto vi B rekidža i Lindera nisu „ u o k v ir e n i" d ru g im . n epo recivom „rea ln o š ć u " sam e percepcije — ne percepcije u nap red stv oren ih slika k o je su nas naučile d a v id im o na izv esn e načine: k a o „ r e a ln e " . p e rsp e k tiv o m . (4) K o n a čn o . B rekid ž je sv estan „ s tv a r n o s ti" ka o nečeg u slo v n o g a . T u se je d v a i p o stav lja pitanje „ r e a ln o g a ". „ s u b je k tiv n o g a ". A trad icion a ln i realizam je učin jen p raktično besm islenim (u n je g o v o m u sva jan ju v e m o s ti p re slikav an ja ka o o sn ov ­ ne istine) čistom . s v etlo sti k a o m edijum a i sile.U k ra tk o . i sasvim n e d a vn o . sa sto ji se o d slik a p o v ezan ih sa nepo­ srednim ličnim p ercep cijam a (na p rim er: o n jc p re k o k a d ro va rađanja sv o g deteta d o crtao šare. u A n d a lizu jsk o m p su — U n chien andalou). k o n v en cion a ln ijim sveto m (kao u Kaligariju. ili čak. tan anije. v iz ije k o je su za nj u tom času bile a p solu tn a „ s tv a r n o s t" i k o je tak o u p o tp u n ja va ju istin u situacije — o no što o p aža k o n v en c io n a ln o o b u čen o o k o plus o no što u nu ­ trašn je o k o d o ž iv lja v a ). k a o „ a p s tr a k tn e ". b ilo „ r e a ln ih " ili „a p s tr a k tn ih ". „ a p s tr a k tn o g a ". (3) S u p ro tn o st V o rh o lo v o j k rajn jo j „o b je k tiv n o s ti" jeste „ s u b ­ je k tiv n o s t" Sten a B rek id ža (S ta n B rakh age) ili K a rla Lindera (C arl Lind er). v eć su pro ji­ ciran i n epo sred no. k rv n o zrn ce. c rn og i b e log u Treptalici ( T h e Flicker) Tonyja K o n rad a (T o n y C o n ra d ) — o d n o sn o čistih o sn o v n ih bo ja i beline u jedn om izvan red n om e d elu film a Narkom an (A c id M a n) D žo n a K e v en o a (John C a v a n a u g h ). ili u film u G lu v o doba noći — D ead o f N ig h t. svetlosti kao su pstan ce i su b jekta. u n ap red stvorenih „ is tin a " b e z k o jih bi stan d ard n i film o v i bili izg u b lje n i (na prim er. ne tražeći n ik a k v o o p rav d an je u o čim a „ o b ič n o g " sveta. „ s tv a r n o s t" . P rika zan a vizija jeste v izija čiste sv etlosti. N je g o v sv et nije sazd an od k ru tih . šare k o je je z aista vid eo . nem a slika k o je bi v alja lo d a se tum ače. tačnije. u glom ) k o je sam o e k stem a lizu ju pre d sta ve o „ s tv a r n o s ti". k o je vidi u tren ucim a e m ocion a ln e n a p eto sti. n e čeg što z a v is i od d u h a i n je g o v o g o ka i zap rav o u njima i postoji. „ ilu z o r n o g a ". 438 . b e z ik a k v ih „o b ja š n jen ja ". film koji se sasto ji sam o od sv etlo sti. po d jed nako vred na ka o k o n v en cio n a ln e slike p re p o zn atljivih predm eta (s u ob i­ čajenom oštrinom . T u su percep cije i m e n taln a sta n ja pravilo. jed n o jo š e k strem n ije u d a ljav an je od no rm aln o g film a.

idu ka o slobađ an ju čula.Cetini nova načina baratan ja film skom iluzijom koja su gore zabeležena pokazu ju sve jače strem ljenje bo gatstvu i elastičnosti zn a­ čenja i sve veće u daljavanje od sračunavanja određenog em ocionalnog efekta. ne um etnost antiiluzionizm a idi antirea'lizma. u daljavaju se od nastojanja na verovatrtosti ili „rea ln o sti" određene iluzije. već u m etnost svesnog iluzionizm a i svesnog realizm a jedva da j ue film u izašla iz ko le v k e (u poređenju sa drugim m edijum im a). ( T h e N ew Am erican C in em a ) 439 . Um etnost. ali u p rav o z b o g toga ona u film u najbrže raste.

O N M O Ž E D A K O M B IN U J E R A Z U M I P U Š T A N J E Z M A J A I T O R P E D A I G O L F . 44° . LJU D I U N JE M U M O G U D A P R IČ A J U . P O S T O JE T O S L IK O V N I FILM . O N M O Ž E D A PO Č N E I D A P O P L A V I I D A PR ESTAN E. ZG R A D E . G LED AN JE . N E M U Z IČ K I. FILM U K O JE M N E M O Ž E D A SE U T E K N E O D S L IK A . N E P O S T A J E A P ­ S T R A K T N I P LE S N IT I IS P O R U Č U J E P O R U K U . F ILM K O J I U M E S T O D A IM A S M I­ S A O JESTE S M I S A O . FILM U K O J E M S U REČI SL IK E ILI Z V U K O V I I S K A K U Č U U N A O K O L O K A O S T O Č IN E M ISL I. F ILM K O J I JE S A M P O SEBI D O Ž IV L J A J K A O JEDENJE. T R Č A N J E . K A O N EKI PR E D M ET . S L IK O V N I F ILM K O J I N E P R IČ A P R IČ U . N E L IT E R A R N I.živeo film. C U R K A N J E I S U D A R A N J E . D R V O . robert brir (robert breer) 2 IV E O F IL M LIŠ E N F O R M E .

V L A Ž A N „ F R A N C U S K I " P O L J U B A C N A BALKONU.FILM KO JI SE N A L A Z I N A V IS IN I U M E T N IK O V E M A Š T E I T A M O O S T A JE . Ž IV E O L A Ž N I S A N . Ž IV E O JA. P U F N A S T I S A N O M IL IO N E R S K O S M O K I N S K O M FILM U U K O JE M JE ILU Z IJA .ILU Z IJA . S T V A R A N K O L IK O I D U G . (Film C u ltu re) 441 . Ž IV E LI F IL M O V I Z A K O JE V ID I M O D A S U F IL M O V I I Ž IV E LI F IL M O V I KO JI N IS U F IL M O V I I Ž IV E O ST IL . M O R A L N I FILM . Ž IV E O FILM V E L IK O G E K R A N A I V E L IK IH S IS A . N E K A Ž IV I I G O L E M I R U Ž IČ A S T I O B L IK N A D U V A N E G U M E Z A Ž V A K A N J E . FILM KO JI LICI N A S V O G TVORCA.

oda oku ron rajs (ron riče) N ek a k o u to vrem e B og ovi d ok on a še da je stvarnost važnija od stvaranja. U pinjanja pijanca u sokačetu da izvadi zap uša č iz h oće sa vinom pogađaju osećanja sa m nogo v iše snage i sm isla nego ma koja logička sek ven ca insceniranih zb iva nja lišenih života. ma šta m ože u č ov ek u da izazove više vere i osećanja nego paralelizam k o ji sadrži log iku b ez stvarnosti. S L IK A R S T V O Isto je bilo i sa slikarim a ov e ere. nije m ogla da prihvati te nov e zv u k e. M U Z IK A K ada je O rn e t s ofon om p roizvod i P u blika naprosto K oulm er. ili m oglo. Potrajalo je neko v ie m e i u skoro su ljudi otvoreni za novu u m etn ost shv atili da te slik e saopštavaju nešto novo njih ovim bližnjim a. B olje je da snim am o ma šta živ o i stvarno nego da snim am o ideje o on o m e što bi trebalo.a slušaju. M oderna u m etnost sada postaje istorija. Stva rn o st ma čega većm a p ok reće duh od veštačk ih p o k u ­ šaja da se stvo ri kretanje tam o g de je m irovanje. O n e čem u se pre dva d eset godina sm ejalo. K o u lm en (O rn e tte C olem an) počeo da svojim sak ­ nov e z v u k e lupali su ga tim sa k sofon om po glavi. S lik e D žekson a Poloka (Jackson P ollock) isprva su odbacivali. 442 . sada se gleda. M a k o ji prizor. Danas O n će u ći u istoriju m u zike. da bu de stvarno.

Berouz (Burroughs) stvaraju jedan nov oblik. U vek se grčevito drži svojih starih sklonosti. pisci. novoga. O p e t ista priča. Sada je onima koji neće da pokušaju da shvate poruku nem oguće da vrate skazaljke sata. drukčijega.KNJIŽEVNOST O p et se ne priznaje položaj um etnika. M uzičari. FILM Još je u veku mraka. Č ov ek se plaši mraka. O n o što će se snimati i gledati tokom narednih deset godina nateralo bi vašeg dedu da iskoči iz groba. (Film C ulture) 443 . Zakasnili ste. slikari. Dela novih pisaca prisutna su i zauzeće svoje mesto u matici kulture čovećanstva. p esnici i film sk i stvaraoci svi lete istim nebom i tačno znaju kako stvari stoje. A u svem u tom e najlepše je što vi. Najpre su bili odbačeni. dragi m oji kritičari. N ov i am erički film je samo prva pukotina u ledu. m ožete svoje proteste da vrištite nebu pod oblake. G insberg (Ginsberg).

N aziraj vrta (G lim p se o f the Garden) i N a pred! (G o ) od M a ri M e n k e n (M a rie M e n k e n ). P lavokosa kobra (B londe C obra) B oba F lajšnera (B ob Fleischner) i K en a D ž e k o b sa . m ašine za „n asu m ičn e š u m o v e " D ž o a D ž o u n sa — Joe Jones. Cam lam (C hu m lum ) i Besm isleno (S en seless) R ona R ajsa (Ron R ice). Flam anski Falonac (Flem ing Faloon) D ž o rd ž a L en d ou a (G eorge L a n d ow ). D a (Y e s) Neomd L e v in (N ao m i L evin e).zapisi o nekolikim novim filmovima i sreći džonas mekas (jonas mekas) F ilm o vi: M a li p ok u ša ji dom aganja sreće (Little Stabs at H ap­ piness) K e n a D ž e k o b s a (K en Jacobs). (tako đ e b esko risn e kutije ili „k u tije za b e sk o risn e r ad n je " V o lte ra D e M a rije — W a lte r de M a ria. T uš (Sch ow erУ R o berta V itm en a (R ob ert W h itm an ). D ž o r d ž a B reh ta — G eorg e B recht. Prizi­ vanje kanjona i gromada (Invocation o f C any ons and B oulders) D ika H ig in sa (D ick H ig g in s). A lilu ja bregovi! (H allelujah th e H ills) E jd olfa sa M e k a sa (A d o lfa s M e k a s). „n asu m ičn e s lik e " D žo rd ž a M e jsiju n asa — G e o rg e M a c iu n a s). B ožić na Zem lji (C hristm as on Earth) B arbare R u bin (B arbara R u bin ). Selotejp (Scotch T ape) D ž e k a Sm ita (Jack S m ith ). S v etlo st noćnih leptirića (M o th lig h t) Sten a B rekidža (Stan B rak h ag e). 444 . Jedenje (Eat) E ndija V o rh ola ( A n d y W a rh o l). Endija V o rh o la . ta k o đ e B ljesko vi (Blazes) i Ispiranje očiju (E yew ash) R o b e rt B rira (R ob ert B reer). P orodični film ov i (H om e M o v ies) T ejlo ra M id a (T a y lo r M e ad ). P et slavi rođendan (P at's B irthday) R o b erta B rira. tak ođ e.

nikuda ne žuri. B eskorisne. a i zašto bi? O n sauno jede. D opada mu se to što jede i n jegovo jedenje bi m oglo d a traje mil ion godina. N a n jeg ovo m licu u kazu ju se m isli i sanjarenja i ponovo iščezavaju d ok on n astavlja d a jede. U porno ću tanje ku tija. čini besko risne. . M eđ utim . o n nas razočarava. bez „ ik a k v e p o ru k e": nekolicina ljudi sedi. ne čita knjige? D a . m ali film o v i ne „р го d rm u sa v aju ": oni n e pretenciozno postoje sebi radi. na kraju k rajev a. O n i čak i ne izgledaju k a o pravi film ovi. d od iri rad osti. n ije bitno). N em a žurbe.um 9tvenosti". n eva žn e stvari. M i nism o — ili više nism o — prisni sa takvom sm em ošću po stojanja. d a nas zg rab i i prodrm usa neki iznenadan estetički talas. K a k v i smo mi u ob ražen i m agarci! O v i film ovi su ka o igre. Jedini znaci. slučajni spojevi o b lika : gde je i šta je „ d u b o k i" sm isao vasko like ove igre? Sten B rekidž im a trideset god in a a još se igra obojenim kriloim a noćnih leptirića. ide. u op šte nisu „ o zb iljn i".1. skače. N e čini ništa drugo. „d etin jaste " igre b ez velike . lišene „ d ra ­ m atičn o sti". „b e sm isle n e". spava ili se sm eje. „n a m era ". tu da čine v elik e stvari! 3M i posm atram o ku tije Endija V o rh o la ili V o lte ra D e M arije o čeku ju ći da se nešto desi. Z ašto mu ne padne na um da radi nešto d ru g o . 445 . kirtije ništa ne čine. jedini v id ljiv i tra g o v i po ko jim a m ožem o da kažem o ili da u tvrd im o da su M a li p oku ša ji ili K o m e l ilii M e n k e n p rošli m im o nas jesu ka pljice sreće zao stale n a našim licim a. m ožda. recim o. stav igre u film ovim a M a ri M e n k e n ili D žo z efa K o rnela (Joseph C ornell) ili n epretencioznost Ispiranja očiju p o lako čine da naša u ob ražen ost počinje da puca. zašto ne želi ništa drugo? Z a r ne traži n ešto značajno? Z a r se nijegov svet zav ršav a pečurkom ? Zar. jabuku. K a k v a n eod g ov orn o st! Sare od krila ca noćnih leptirića. Ili M a ri M e n k e n : za vrem e p rikaziva n ja njenih m alih film ova u F rancuskoj kinoteci gled aoci su se sm ejali i isp uštali čudne z v u k o v e : zašto o n a p rik azu je cv eće i ptice i v o d o ­ sko ke? N ičega „d ra m atič n o g ". n ičeg a što b i 9 tvam o bilo za o drasle ko ji su. Srećnd su što m cg u da se n a zo v u „p o ro ­ dičnim film ovim a". N je g o v a n epretencioznost n as zapanjuje. T o lik o je n jih o va um etnost neaikciona. „ p o r u k a " — ka o da p o stoje sam o sebe radi. Jedenje: jedan čovek jede g ljiv u (ili kom adić pom orandže ili. .. latice cveća. sreća nam izgled a sum njiva.

P rik a žite nam n e š to iz stvarn o g živ o ta . k a d a sam s v esn o p re stao da m a n ip u lišem živ o tim a drugih. 5M a li p ok u ša ji dom aganja s re ć e: žen a sedi n a stolici. . „ u ž iv a n je u ra z g o vo ru p re k o p ro stran stav a "). ne g d e u D o n je m g rad u . zvu čn im (čak m i n ije p o treb n o o d z v a n ja ju ć e ) : Ne/. č ak i u im e d ram e. jer g a deca v u k u za n o ge. p rigu še n i su u posled nje v rem e). to je jedna o d n a jsp o kojn ijih scena u istoriji film a. k a k o ti reče. 6. n apred n azad i n e d o g ađ a se ništa d rugo. Sedi ona tak o i lju lja se. prirod om . . a za u ra v n o te ž a v a n je sv o jih n e d a v n ih isk u s ta v a sa crnom m a gijo m u Los A n đ e le su im am č ita v u b a teriju isk u s ta v a iz N ju jo r k a i ta k o d alje. i na jje d n o stav n ija — slika k o ju sam od d etin jstv a n o sio u svom sećanju . ka o K u ro sav u ili D e S ik u (D e S ica). su očih se sa d ru g o m svo jom ž iv o tn o m ku šn jo m ko ja b i n a jb o lje m o gla da se o k a ra k teriše tv o jim p itan jem (iz ju tro s prim ljen og pism a): „ N is m o li mi ti ko ji će k o n a č n o p re u zeti o v o d ru štv o i k u ltu ru ? " P osle n o šen ja sa sličn im šap atim a (h v ala b o g u . m eđu cvećem . o n i se igraju opijeni posled njim danim a leta. sred d rveća. jeseni. V rem e p ro lazi a o n a se lju lja d za p rav o se ništa d rugo ne zb iv a . ko ja su m i r azja sn ila d ru g u m oju k u šn ju isto o n a k o tem eljn o k a o što je p rv a k u šn ja p rv o b itn o sp o zn ata ka o ta k v a pre d e v e t ili deset g od in a. u tim lebnjim d anim a m ora da se o d v ija n e k a dram a. — M ich ael M cL . O n a se č a k ne p o m era niti m n o g o gled a o k o sebe. T o je v eć su više. m aj 1964). jedn a od n a jd u b lje srećnih. n a gjlavi ima c v eće. n a p red -n azad . p a d a . to b i m o g la d a bu d e V o ćn jačk a u lica ili A v e n ija B. sprem an sam da o d g o vo rim čv rstim . pored vatre. to je nešto što od tada n isam vid eo d ok je n isa m p o n o vo u gled ao u M alim pokušajim a. u tim u licam a. N ism o navrkli na ta k a v un u trašn ji m ir. D a: jedan čo v e k u trč a v a u p o lje. A lilu ja bregovi!: u šum i. „ n e d e la n je ". p rijate ljstv om — kao 446 . D iva n je letn ji dan. kao te vrste m a n ip u lisa n ja " (Sten B rekidž u pism u M a jk lu M e k L . o tk a k o sam prim io tv o je p rv o p ism o . p a se valjaju po tlu. na ram enim a. k a d a sam se k o n a č n o o d re k ao d ram e. tak vo m irovan je. ili čak B ergm ana (B erg­ m an). . D a .. . U tim ku ćam a . ili ba r ja sebe o d b ija m od b ilo k a k v e ta k v e n a m ere. trči u n ao k o lo .4„ S a d a k a d a sam d o b io o sta ta k tv o g pism a (osta vlja ju ći po strani o no.

on d op ušta da svet rujega m enja. 1964). oni šire ruke širom i viču : Doooviiđenjaaa! Jednim gestom to liko punim ž i­ vota i neopisive sreće da ostaje u tisnut. sada. Levica i desnica se „ a n g a ž u ju " da prom ene svet. a sm učilo joj se kada je vid ela u ka k vo m je ropskom položaju. T o lik o je sm eran i sob om zaluđen. o vaj m ali tren utak. I lep o su g a udesile. zaposlim o cveće! 8. Izm isli ona još grozo m orn ije zaplete. na ekranu. na prvom snegu. Supena opera: z ag rizi bo m b onu . pune u bistava. da zagrli svet. a njeni gled aoci plivaju u poeziji. U živ an ja radi poseti'la je P orto riko . sam e su sebi cilj. u m esto da p o k u šav a da sv et prom eni. jer sve što snim i ispadne čezn u tljivo . O v a igra 447 . zag rizi. kao najsrećniji oproštajni gest. O n e m enjaju svet od n je g ov o g postanka. 7O h ! Sreće! Radosti! E kstaze su lišene emisla. cveće i priroda. „S ta ? T o su b i'a u b istva ?". predivn o. Ili jedna druga sliika: v iso k o na brdskom drum u. pozajm ila je calkanu še9naesbm ilim etarsku ka m en cu . svrhe. „B esk o risn i" umetniik se „ a n g a ž u je " da sebe o tvo ri svetu . D ž e jn . T i zn aš d a ništa drugo nije važn o do bo m b ona i ti. A sada je očajna. D a li ti to n ju jorčanim a otežav aš da te kategorišu? T o je nem oguće. pitaju posle. veliš k a ko si krenula da po stav ljaš paklene m ašine! A onda odeš i svem u što dotakneš podaruješ lju b a v. V id iš. i sm ešne su i g lup ave i ne jedu hleb. pobpuno podilejisali.dva srećna glupa avgu sta ko trljaju se po zem lji. svuda gola deca. u prostranom jesenjem predelu. F olirantkinjo N eom i. gušeći se od sm eha. V ratila se goreći od želje da to ja vn o razobliči. belom kao novorođenče. lu tko m eden a" (K en D žeko bs u jednom pism u. U pregnim o slavuie u p lu g o v e. lupaju jedan drugoga po stom aku. ali ne um e da ga izrazi. počela. N eom ice. 10. „L u d o čulnu N eom i Levin m uči jedan zan im ljiv problem . ta zlosrećn a cura cig an sk og tipa reaguje na u žas. k a k v a si m i ti revolucionarka? T vrd iš nam da si m ani g a se k o liko ostrvljen a. ne oru njive.

N je g o v o p risu stv o . T o je rad o st n a jrazig ran ije v rste. čini m anje „ a k t iv n im " m išljen je i p o stu p ke d ru g ih ljudi. da je sve o v d e za njeg a. o v a ž v a k a ća gum a. g led a bo m b on a . a k o zn aš. da je sv a lep o ta k o ju č o v e k m o že d a u zm e — tu . od lažu ći čovekov© po im an je činjenice d a o n .. sa visine 11. o v a g led a na bo m b o n u . 13 A šta ćem o o n d a sa „žilom " u d anašn jem svetu ? D a li ovaj u m etn ik (ili čov ek) o d o b rav a o no što se d anas u svetu zbiva ? D a ! R ecite nam šta se za p ra v o z b iv a ! A to m s k a b o m b a je bačen a na N a g a sa k i. 12 T a sreća. 44в ti predlažeš? ili ja b u k u ?" je p a siv n a. p rekrasn ih lju d i m o d ifik o v a ć e i m o d ifik u je. p risu stv o p rekrasn ih u m etnika.. n išta da m enja. p risp ev ši.k o ju ig raš." s v o ju jabuku . O n g a gled a i sm eje se. i da je tu u v e k bila. Ja rek o h : . 5 ta U čem u je iz la z ? " Lio reče: . ta rad ost k o ju vid im o u o vim film o v im a jeste rad ost be z ik a k v o g razo čaran ja. prekrasne po ezije. Jabu ka Lio reče: „ K a ž i m i. K o sa v isin e n a B oga. A li B rekid ž je n a p rav io S v etlo st noćnih leptirića. ne zna rešenje i d a ne m o že d a zn a ili d a prom eru b ilo šta. T o je osm eh k o ji nem a n ik ak v e veze sa h u m o rom T h e N ew Y o rkera ili Sim plicissim usa ili K rokodila ili F ajfera (F eiffer) ili lista T h e R ealist ili ]eža. šta je a k cija ? " Lio d o k ra jči i ba ci o g riz a k u jezero . zap rav o . N a tom e je u m etn ost „ a n g a ž o v a n a ". b e z k o m p le k sa seksa-m orala-am gažovanosti. u stv a ri. o va j film . T a k o z v a n i „ o z b iljn i" i „ a n g a ž o v a n i" g rađ anin je taj k o ji o jačav a „ o k lo p e " čov e ča n s tv a o b m a n ju ju ć i o oveka lažn im rešenjim a i prom enam a. T a j osm eh m e podseća na o n o g čo v e k a k o ji je pešice pre va lio d eset h iljad a m ilja da bi video šta se n a la zi na kraju p u ta (sanjao je o tom e još od d etinjstva) i u tv rd io . I više nego to: da č o v e k ne m ora. . m enja. P osm atrali sm o ga. R e k o h : „ Č o v e k nije ja b u ka. d a n a k ra ju p u ta z a p rav o nem a ničeg o sim gom ile zečjeg g o v a n ce ta . MSed eli sm o kraj jezera i jeli ja b u k e .U čem u je iz laz za ja siku Sed eli sm o ću tke.

na izvesn im na ivn im slikam a iz osam ­ tam o je prisutn o rad ovan je stvarim a bile. danim a i danima utonule u svoje vezo ve i šare i crven e i želene i žute cveto ve i tufne i sunca. ja. dalekom selu. D a. O d s u ­ stvo pra vo g spokoja. postoje naziranja sreće naestog i d ev etn aesto g vek a . koji sam dotle negde sedeo. k a k v e su sa stazom što vod i u daljin u. a nijedan m uzej ne izlaže njihova rem ek-dela niti ih iko n aziva um etničkim o stvarenjim a — a ako neko nešto lepo kaže. jedn ostavne 9tvari: tihi predeo cvet kraj puta. žene iz m og sela kako sede i pletu. pu zao na rubu polja ili pod drvetom . 18. u d etinjstvu. kraj prozora. sve naše tragedije iz rom ana i film ova izgled aju posle P la v oko se kobre kao slatke ružičaste lim unade. tak va lica. Pobiranje sebe. O n e su plele sreću i još nisam naišao na tak vu sreću. im ao osećaj d a to plaču sam a polja. D o k p olako rastem . tam o sam ih zatekao kada sam se rod io i tam o sam ih ostavio kada sam postao veliki. Sentim en talnost. m ožda. vidim ih u oku svog sećanja. I onakvim k a k v e jesu. N e znam ni jednu u m etnost danas koju probija većm a srcerazdirući k r ik o d o noga što g a čujem o u P lav oko soj kobri. u nekom e drugom udaljenom m irnom . M eđutim . ili veoma retko. 17N ije ni slučajan sticaj niti ik a k v o čudo da nam u pravo ljudi koji su o ku sili sreću lude u jedno d aju n ajdu blje intuicije tragičn og sm isla života. i m ožda su još tam o i pletu. „am eričk a trag e d ija". k a k o sede tamo i ništa drugo ne čine.A5 V iđ ao sam . ili. ru žin grm. mislio sam . Sv e druge tragedije. i ne pom eraju se. te žene iz m ojeg d etin jstv a pevale su n ajtu žnije pesm e koje sam ikada čuo. one pocrvene ili štogod o dvrate. slušaju ći ih k a ko pe v aju u polju. Im iticaja istinske em ocije. d okle mi pamćenje doseže. ili d rvo . (K o zn a šta je p ra vi spokoj?) N o stalgija za prirodnim stvarim a? Ili m o žda zap ad am o u neoro m antizam ? A šta 2 449 . a to nije u vek baš fino. ili n a ku ćnom pragu. 16 . Č esto .

O d sad k a m era neće zn ati za stid. žen a. zo. što prim en ju jem o p ro cese s v o g a u m a i u ob razilje za o d re đ iva n je po treb a tela. lju bav. v od e v a ša te la . A n đ e o lju b a v i po lju bio je film sk u kam eru . jer ju je po lju b io an đeo lju bavi. ni u B ožić. „ V iš e ne berem cveće. po to m se tran sp on u je u zap an jen o st. na sta v iću : 19B ožić na Zem lji: ž en a.to zn ači? Ili ja z ap ad am u n eoro m an tizam ? A o va j o gled nije ništa d ru g o d o parčići m o ga n o v o g film a? M o žd a. K a k o se film o d v ija. su više sm o d u g o bili napolju . m esečeve planine i k lisu re pičke. g o liša ve film ov e. B arbara R u b in je anđeo. kidati cveće zn ačilo bi akciju. pred nas se izno se n a v id elo najin tim n ije teritorije lela. g o le 1 . lep otu tak o stvarnu ka o što jedin o lepota (čovek ) m o že d a b u d e: u žasn u lep otu k o ja je m u škarac. m u škara c. 450 . „ S v i d iv n i i po etičn i m lad i film sk i stvarao ci n o vo g am eričkoga film a u po sled n je v rem e p ra ve b e zo b razn e . . D a . I vas. A li m i ne veru jem o u an đele. sliku po sliku . „ O r fe j je su više d u g o b o ravio u p a k lu " — B rekidž. B rati. N eom i Levin je snim ila film u ko jem se d ečačići p ljeskaju naram cim a ogro m nih belih cvetova. v iše ne veru jem o u raj. . S v i plam eni m ladi red itelji su o v o g leta sn im ali golo tinju. što se prepu štam o d a nas tela vode. . Jedan silo gizam : B arbara R u b in ne zn a za stid . B arbara R u bin ne zn a za stid. m islite da sm o n e va lja li što g led am o sv o ja teia. A fiilm i je ste na sam om po četk u. Z a r se oni v iše ne stide? T a o sa m n a esto go d išn ja d ev o jk a valjda ne zn a za stid k a d a tak o g o lo gled a i p o k azu je telo? Jedino anđeli ne zn aju za stid. sto razm išljam o o svojim org a n im a . P očetn o iznenađenje p relazi u ću tan je. crnilo stid nih d la k a . . a ja sam n apu stila sv ak u a k ciju " (B arbara R u bin. ju l 1964). 21. A nekim a su spale pantalo ne — o tk riv aju ći ih . po što nam je rečeno da to ne sm em o — zar n ism o n e va ljali? V i tak o m islite. R e tko smo v iđ ali tak o telesnu lep otu . čitaoci. Film je o tk rio celo g č o v e k a : k a o što su s lik a rstv o i v aja rstvo činili od sam og po četk a. M eđ utim . zn a li vi to ili ne. V ećin a grozn ih nape­ to sti u v ašim ž iv o tim a pro ističe iz n eusk la đen o sti izm eđu o n oga što va ša tela traže od v as i v aših osu jećen ih z ad o v o ljav an ja. U ja ! ! /" (D že k Sm it u jedn om pism u). an đeli ne znaju za stid .

Selotejpa. W enn ich so richtig in mir zu ha u se bin. sv ak a prom ena m ora da započne u vam a (m eni). 25T o sreća a n evin ost p ro izilaze iz M alih pokušaja. da. duše? D a. sreće? D a. . deo lepote i istine u druge (naj­ veći d eo Lepote i istine d o lazi svako m od nas kao m ilost). . da stoga posao. a lju d i kadri da o pon ašaju o vu nebesku harm on iju našli su put n atrag do onog uzvišeno ga carstva gd e. da druge m ožete da dosegnete sam o kroz lepotu v lastitog ja . m ogu potom d a uhva'te m agični em isao najranijih svetih obreda.22. jedan jedini potez kičice m ože da učini više za čoveka. zatim . ili prenesu. apsurd a? D a . D žo rd ža Lendoua. ." 25 Pozorište PozoriŠte Pozorište P ozorište 24 (film ) (film ) (film ) (frlm) surovosti? D a. da čoveka ne m ožete da prom enite ili popravite ili spasete spolja. da o n o što je Hajnri'h K o m e lije A g rip a fo n N eteshajm (Heinrich C ornelius Agirippa von Nettesheim ) o d a vn o rekao o m uzici m ože da se kaže za sve um etnosti: da su „ s v e um etničke delatnosti m agijske operacije.. kre ­ tanja ko ja čine da se b o g o v i raduju a odjeci opsedaju planete. da sam o lepe & istinite (prosvetljene) duše m ogu da iamene svet i da donesu.lch freue m ich m einer selbst. da druge čak ne treba ni da uznem iravate. . T rebalo je m no go vrem ena (nekim a od nas) da sagledam o nešto što smo znali od sam og po četk a: da ne vredi da se kritiku je. tajna svem ira sačin java vask o lik u o bjedinjujuću silu u prirodi. efere p ro izv o d e to nove jezg ra svega po stojećeg. kreću ći se u 9kladu sa tim idealnim oblicim a. svaki od nas treba da gleda svoja posla. da pravi posao mora da se obavi iznutra. pravi posao mora najpre da se obavi u vam a (m eni). 1964). . dann ist die W e lt um mich und ich bin in der W e lt" (R ob ert K lem er — R o b e rt K lem mer. Stena B rekidža. Božića na Zem lji -ili iz dela M a ri M e n k e n . da obveseli većm a njegovu dušu i da ga d im e i prom eni dublje nego vasko lika društveno-m orallno „ s v e s n a " u m etnost. 451 . sazdajući m oćne vid aju će (oslobađajuće) sile. Ich freue mich m einer u nd der W elt. .

ša m e od krp ic a sn ega: sv a k i lis t sv a k a k re tn ja svaki z v u k m n o štv a rastin ja p o ražav ali su me i nosili dalje pod izu vijan e in bluse c v eto va . 27„ D o k sam sedela tam o razm išljala sam i uton ula u to popodne od pre po la stoleća (m ag n o ven je besk o n ačn e g ozb e) n a izletu. crno zelenilo d rži sunce što k a o jojo sk a k u ć e u n ao k o lo . . Z a to F ran cu ska k in o te k a nije m o g la d a iih pod nese. d r u g i k o m a d R o b e r ta V itm e n a . (D ž. reg istarsk e k n jig e p o v ršin sk ih i d u b in sk ih stru ja što p o čin ju da se p o ja vlju ju <i v ib riraju u čov ekovoj po d svesti. a s u p r o tsta v lja se tv rđ e n ju (i k o n a č n o g a o b a ra ) d a p ra v a s tv a r ne m o že d a b u d e le p a 1 da ne m o že d a b u d e u m e tn o st. p riro d n o — g o la . T o je z a p ra v o p r o d u ža v a n je o n o g a što je Fndi V o r h o l z a p o č e o s v o jim f'lm o m o S p a v a n ju . K u ća d u še m o je b e ja še g o la i p o la k o se u z d iz a la i udarala o v a s k o lik o rastinje o v ih šu m a a rad ost i zv ezd e i kra lje v i i kraljice em anirali su i b ili p o slastice lep tirim a za h r a n u " (N eonu Levin u jedn om pism u). P rvi p u t sam se o d v a ž ila d a zađ em u d u b in u i na celo po po d ne u te šum e.T i film o v i su u je d n o ig re i d oku m en ti. spram v eja v ic e sn e žn ih lep tira. blizu d u b ok e šum e. k o ja se tu šira . . A v g u s t 1964. h lad o vite i gu ste. T o z a p a n ju ju ć e d e js tv o p o stig n u to je p r o jic ir a n je m film s k o g s n im k a (u b o ji) d e v o jk e k o ja se tu šira n a p o za d in u k a b in e n a p r a v lje n u od p la stič n o g s ta k la p o čijoj d ru g o j stra n i cu ri v o d a . (Film Cu ltu re) i M e đ u tim . ju n a 19 65). O n i v iše ne v eru ju d a raj m o že d a se po n o vo zad ob ije. C e la s tv a r je ta k o le p a i ta k o r e a lis a ič n a d a se s v e t s ta ln o v r a ć a i z a v ir u je u k a b 'n u d a v id i d a li je d e v o jk a o d ista u n u tra. K o m a d je u p ra v o o n o što m u im e k a ž e : k a b in a z a tuš i u n jo j d e v o jk a . n a jv e ć m a z a p a n ju ju ć i p rim e r k o riš ć e n ja film a b io je T u š . M . T e h lad o vite liipove d vo ran e lleta dale su mi jedno sazn a n je i strg le sa m ene sv u onu p ro z ra č n o st ko ja je v ez iv a la m oje telo. P od seća ju ih n a iz g u b lje n i raj. gd e raste g ljiv a am enita. T h e V illa g e V o ic e od 3. T o je sta ra e s te tič a r s k a b es m is lica . A li čo v e k k o ji jede p eču rk u zna bolje. Z a to o zb iljn i g rađ an i širom sv eta n e m o gu da po d nesu ove film ov e. 452 .

o tišla u H o livud . neku v rstu m agije. tamo me M a rija M ontes (M aria M ontez) N e k o lik o god in a kasn ije: „E lle ne desert pas le nom d'actrice". sirena sa navatiranlm ram enim a i zlatnim orto p ed sk im p o tpeticam a. Ind ijka k o ja je iz D o m in ika n ske rep. O č a jn a g lum ica — patetična 453 . kraljica p le s n iv o g 1 film a. ko ji su išli da gled aju njene film ove. Seherezada i bako dalje.savršena filmičnost manje monies džek srni i (jack smith) „ š t o god da uradim u Parizu — dobro je. O n o što oni m ogu da cene p re d sta vlja o no u čem u se većin a slaže — velika ostvarenja. Šp an jolka . Stog a m o žete da im ate velika ostvarenja & nim alo istinske vere. M a rija M o n tes. Irkin ja. V elika ostvarenja k o ja v am ne pru žaju n ik a k v u m agiju — ili. Jedan pariški list u prikaziu film a ko ji je tam o snim ala. C r n k in ja (?). takođe veruju. Šteta — on i su n a gu bitk u . odlu čna. O n i ko ji su u njoj videli najgoru glum icu na svetu naprosto nisu m ogli i propustili s u da osete njenu m agiju. Z a njih m agija pro izila zi iz najneizbežnijeg izv o đ en ja ko n ven cion a ln ih šablona glum e. velim vam . Sirena A tla n tid e. oh. jednu m agiju p ro du žen og e fi­ kasn oga d ejstva (sličnu čudu što se m otor autom obila tako dobro drži posle d ugog puta). svom e snu predana. O ni koji su m ogli — vero vali su. pretpostavljam . A li. Bar u A m erici jedn a M a rija M o n tes m ogla je da veruje da je 2 ena-kobra. V ero v ala je i time postigla da ljudi.

bezn ad ežn oj naivn osti i b lista v o m te h n ik alorisa n om đ ubretu. i tak o dalje. v eru ju ći u ple sn iv o st (koja o sta je pdesniva. a g led an jem k a k o glum ice daju ostvarenja neće se o se titi n išta istin sko o žen i. d iv otn o m zan o su .ka o g lum ica. D a li je od M a rije M o n te s be zv re d n o što je tak va k a k v a jeste? A k o je tak o . 454 . o n d a n ik o o d nais ne vredi — što je stav koji svaki od nas oseća k a o n a ru šav an je v la stito g bića. N ik a d ranije. o sv etu (koliko god bio d ru k čiji za sv a k o g o d n a s). „ T a j mi taj K oprin tralculj!" „ T aj mi taj K op rin tra k u ljl” R e p lika iz Z e n e-k o b r e. n a rk o tičn o halu cin an tn u lepotu. I na jedan b le sa v n a čin to i jeste su šta istin a za nas. a ip a k san jar /v em ik / dete što b ez ik a k v ih o gra d a jedn o ­ s tav n o pa tetičn o veru je — lep a žen a ko ja um e d a fa n tazira — poznajete li ta k v u žen u? N em a ih . ali ak o m ože d a bu d e istina za n ju i d a p ro izv od i u živ an je — u živanje iz film o v a u te h n ik o lo iu — o n d a b i bilo ču desno k a d a bi m ogla da bu d e istina i za nas). A li vid eti jedno biće — pa d ob ro . šizo fren oj na sla d i. N je n o o k o nije vid elo sam o o bičn u lepotu. u k o lik o ga zau zm e druga o soba ( ma k a k v e bile v aše p riva tn e miisii). Ž e n a. jer je ona jedn a od nas. A li jed a n n jen g ro zn o g lu m ljen uzdisaj pro žim ao je hiljad u tona m rtv o g a g ip sa m a štov itim ž iv o to m i istinom . v ero va tn o n a jb o lja rep lika am e­ ričko g film a. P ostig li su sauno neveštu p rib ližn o st. je d in stv en a ličn o st. m a kar sam o za h va lju ju ći nekom e ču dnom slučaju — kako sebe o go lju je — za b a v lja se. D o p u stiti vred n osti M a rije M o n te s zn ačilo bi u živ ati u plesniv osti. zašto n a sto ja ti d a je glu m ica — zašto je o g ra n ičav ati? N e k le v e tajte njen u d iv n u ž en stve n o st k o ja je u živ a la u vla stito j lep oti i v a sk o lik o j lep oti — ili u m a čem u u sebi što je pre tv aralo p riproste g ip san e d eko re u lep otu . već n e ve ro v a tn u . film o v im a. A k o m islite da ste bezvred n i. vi biste m o g li da bu d ete o so ba ko ja iem eva film ov e M o ntesove. d eliričn u. o m u škarcim a. jer je sv a k a sve to plu s v la stita s u p rotn ost — i voleti jedn u žen u znači tajn o v ito prizn ati sve ostale. O g ro m n a m a šin erija jedn e film sk e ko m pan ije rad ila je p re ko ­ vrem en o da b i p re tv o rila n je n u vizilju u d eko re. n ik ad posle n je — to je bila jedn a izu ze tn a. Ž e n e — lju d sk a bića — ne ja vlja ju se u ko m b in acijam a k o je m o gu / ne m ogu d a se p o n o vo d ogo de: fa n ta z ija — lep o ta dete — sirena stv o r iz b a jk e — je d n o stav n a o so ba.

N eodraslo nije jednaiko sram nom e. O no postoji bez o bzira d a li ga odobravam o ili ne. delirična rom anbičnost. P ro­ goni na K obrinom ostrvu — u ime kralja K obre iziskuju se po­ razne žrtve — (Sažet kom ad scenarija). Istina je da film ovi M arije M ontes jesu du'bre. a k riv o vam je (u u pravnoj srazm eri sa vašim prezirom i čak besom ) što tom e ne m ožete da se vrahite — kni'vo vam je zbo g zatvo ren ih ka pija u d uginim bojam a. za neodrasle . Zem lja M o n tesija (sazdana od vere jedne žene — ne glum ice) po kazala se na o vo m e zem nom šaru. u najvećoj m eri. njujorški kritičar.zlod ej / p rvosveštenik ulazi u ložnicu (dobre) stare kra­ ljice i probada je u postelji. K o m p an ija R e el-A rt prodala je sve njene fil­ m ove televiziji. Universal je verovatmo poru šio stalne dekore zem lje M o ntesije. i utam niče ih bez ičijeg protivljenja. izm enila je s v e t — snim ili su petnaest do d va deset film ov a o njoj — p ristojn ih film ova p o meri 455 . adi to je po la sveta i otuda nam dolaze špageti. lepota — nedostižna (jer je jedn om bila posedovana) i. kriv o vam je što vas tam o ne žele. . od p re ve lik e ko ličine soli za m ršav ­ ljenje. T u postoji d'zvesna (sva kako .„Đ u b re . V i m ožete da ne odobravate Istok. d op uštate sebi sen tim entalnosti — u vrem e k a d in vesticije m oraju da budu sigurne m orate strogo da sledite ba n k arsk u logik u). I tako. V era V est (V era W est) je izv ršila sam ou bistvo u svom u cenjivačnom e b a­ zenu. Kobrini dragulji i čudesna prefinjenost. a đubre je građa za stvaraoce. Boje su izb le d d e . M o n tesova je um rla u ka d i. " D žesi Z an ser (Jesse Zu nser). što Ste kam en o vratu film skoj industriji. N oć . . U tom trenu — viđen kroz izrezbareni paravan u pozadini — sveti vulkan počinje sa erupcijom (bljeskovi narandžastog svetla). Sada sveštenica K ob re (zla sestra) i prvosveštenik mogu da uhite dobru sestru (zakonitu vladarku) i D žona Hola (John Hali). njenog zaručnika. neodrasla. bezbedn o ste se izb av ili nečega čim e ste nekada bili zao ku pljen i. zanim ljiva sim bolika. Stara kraljica zloko b n o zuri (nešto kaže?) i umire. nestala je sa ratnim god in am a (kad a znate da će v aš film doneti pare. . U k o lik o prezirete zem lju Montesuju (sada je i tako više nem a. . te ste bezbedni od zabrovanja). neku ltivisana) vred nost — takođe teatralna dram atičnost (najbolje vrste) — takođe. ali su u jedno dragulji.

pu no po sla za statiste. . z a v as i za sv a k o g a d ru g o g ). lep ota za m n o ge. film o v a k o ji su b ili m ediju m za n jen o vero va n je. ali za jedan d ru g i napis o „In d u striji"). U o v o m tren u tk u istorije film a p o sto ji osećaj da je film p rih v a­ ćen. o m iljena fa n ta z ija z a ho m o sek su alce. Ipak. hrani za m isao u vezen oj sa kontinen ta. vi delite te m isli (što je tak o đ e m agičn a fa n tazija. „U m e tn ič k i" b iosko p i su posvećen i o zb iljn o sti i zn ača ju . O n i n a jviše u živ aju u o go lje ­ nim slikam a ko je v izu eln o m o go ljen o šću p o ziv a ju u igru m isao k a ko bi ona po pu n ila v izu eln u prazn in u . . Bilo je to izu zetn o Id io sin kratsk o is k u s tv o k o je su kritičari sv esrd n o prezirali. o gle d im a na celu loidu (svo jevrem en o su bile ргоpo ved i na celu loidu ). S v i su sada b ezbed n i o d n e p rilik a sa M o n te so v o m — m aju šne b io sk o p e ru še. voleli ste ih iz ličnih razlo g a — im ali ste po seb n a o se ćan ja o njim a & iz njih. d o o tp rilik e pre pet g od in a (kad a ih je o tku p ila tele­ v izija) film o v i M o n te s o v e isk rsa va li su u m aju šnim b iosko p im a — svake nedelje se ovaj ili onaj p rik a z iv a o n eg d e u N ju jo rk u . O p š te o d o b rav an je (niko ne zn a k o mu je zač e tn ik — ali to je u redu. fo v is tič k a n esve sn o st A m erik e za Evropljan e i tak o d alje. U fa n tazijam a sada nastuipaju dizači tereta k o ji m isle k a k o su b ili srećni i b istri da se d om ognu film a & b a sn o slo v n e lo v e . m a gija za m ene. prirasla za srce P orto rika n cim a . u rn eb esn a za o zb iljn e o so b e . Nem a više grdn ji k ritičara . Kritičari su pisci. O n i v o le p isan je — i napisane ju n ake. č a k nisu u speli d a p o stan u sam ou slu ge — v eliki b io sk o p i m o raju da v rate u ložen i n o v a c . U to vrem e bili su stari d va n ae st do sed am naest god in a. K a d a se sad a p rik azu ju na te le v iziji u žasn o su iseckan i. . P osto ji jed a n o b m o tav aju ći o b la k k ritič arsk e sreće — sada je sa­ sv im u redu v o leti film . . Sh em a se p o ­ n a vlja — n jih o va n e o d o ljivo st d ovod i do toga da dh seku & bodu & zlo sta vlja ju . m isle bakve n e k a k v e m isli d o k ih snim aju — a to je z ara zn o &. o tu d p ra vd a. F ilm ski kritičari su pisci i oni se o sećaju n ep rijateljsk i i n elagod no u prisu stv u jedn oga vdzuelnog fenom ena. Film o vi M a rije Mointes bili su poseb ni — išli ste d a ih gled ate iz sv ojih p o seb n ih razlog a . M a rija M o n tes je bila sm rt za kritičare — ona o so b a čije d ejstv o ne m ože d a se spozna rečim a. P rivlačn ost M a rije M o n te s d elov ala je na čisto in tu itiv n o m pilanu. o so b a ko ja pre zire reci (njena slika je govo rila). zem lja stv a rn a kao in ve sticija. . p o treb a ko ja se o sećala.(ideju film a po m eri ne b i treb alo da osu đ u jem o sam o zato što je zlo u p o treb ljav an a ). V iš e ne m o že d a se p o n o vi. otud nu žn i. n edo staju v e lik i kom ad i. p a o d n jih ne m ože da se traži (ko b i tražio?) da ih p rik a z u ju . opiše rečim a. S v i su sada be zb e d n i od nap a s tv o v a n ja M a rije M o n te s ! P retp o sta vlja m da su k o p ije u bo jam a sad u ništene. „ Č is to ta i e v o k a tiv n o s t" njiho ve 456 . T o je prilično p roširen a i o pšta p o ja va .

B iti z v ezd a v ažan je sačinilac m ontesovsko g stila. slede dijagram e ka bo g at­ stvim a. O n i ko ji još p o tcen ju ju M a riju M o n tes v alja da u vid e da je istina film ova M arije M o n tes sam o istin a o n jim a k a k v a p o stoji za one ko ji ih v ole. a savrem eni Italijani u sportskim kolim a. plam ena slika — budući da u grožava n jih o vu kritičarcku potrebu da budu u stanju da pišu — rđava je. a ono u šta veruju ispisano im je na čelima (vlasn ištvu kam ere). P osedo vanje om iljene zvezd e sm atra se sm ešnim . Marija M ontes je bila veom a osobena ličnost: Izvan film a bila je: Krupna žena velikih kostiju V isoka 1 7 6 cm Zejtinjava Tam noputa & ostavljala je utisak štrokavosti Upotrebljavala je parfem šali/mar Cenibi određenu film sku ličn o st podsećanje je na v lastitu in d ivi­ dualnost. P osedo vanje om iljene film ske zvezd e ima veom a ljudske posledične o gra n ke — ko ji nisu sasvim zvezd asti Film ske zvezd e nisu zvezd e. a da je činjenica da d rugi išta u njim a n alaze v a žn a jedino zato što je to nešto što bi m ogli da propu ste. Jedna spektakularn a.su gole naslade. M eđutim . m ada ne i za mone k o ji sam se prepustio svojoj u vm u tosti. im aćete šašavo st b e z M arije M ontes — želećete je još — biće vam potrebno sve što m ožete da d obijete — biće vam potrebno sve što nem ate — & grozn o želJte — biće vam potrebno ono što vam nije po­ trebno — ono što m rzite — o n o pro tiv čega ste bili tokom svih m i­ nulih godina. N ijed n a n a klo n o st ne m ože d a ostane b e z ­ r azložna. Im ati M a riju M o ntes za o m iljenu film sku zv ezd u nije bilo b ezrazložn o (m ada 19 45. jer je to za sobom o stavilo zao statak pojm o va k o ji su zan im ljivi za m ene ka o film skog stvaraoca i film skog estetu u op ste. v ažn a je zato što je to p ropušten o u živ an je. T o je u jedn o šašavo (budući da je bezrazložno ). i oni je napadaju ubacujući moralne ekstenzije i n agoveštaje o m a­ loum nosti svako ga lco je kadar da vizu elno u živa u jednom vizuelnom e medijumu. one su lju d sk a bića. o svajanjim a & ubistvim a. Z v ez d e k o je ni u šta ne veru ju m ogu da bu d u u verljiv e u raznim ulogam a. ali nije ništa d rugo do neverbalno kom u niciranje — m iljenče upravo one osobe ko ja ne veru je d a išta stvarn o m ože da postoji izm eđu film ske zv ezd e i živ o g bića. godin e jeste bilo). uz opšte o dobravan je. Zem lja M ontesija odista je porušena. N ik o ne želi da propu sti jedan u žita k i važn o 457 .

P lod ov i o v a k v e v rste p revazilaze film s k i stil. v elič a n stve n o . D a bi sebe o g ra n ičila. v id n o p o lje je m e9to. M a r ija M o n te s. d a n e bu d em o viđ en i d o k se dajem o (film sk i studio je zak lo n je n o . a nacija zab orav lja sv o ja z a d o v o ljs tv a .je da 9e u ž iv a . a film je o g le d a lsk a slika ko ja se kreće dokle god se n e d ov ed u u pitanje verovam ja gore p om enu te kom panije i d on d e d okle ih d o v ed e n jih o v o vero va n je. okrećem o se pro tiv nje — dodeljujem o joj o tp rilik e pet g od in a (prosečan v ek film ske zvezd e). k o ličin sk a je d in stv en o st d o ziv a u živ o t vrem ensku . (M o žd a stereotipne u loge ja lo v e m ajke. je r je v a žn o d a se m isli. M i ta k vu je d in stv en o st ka ž n ja v a m o . po ziram o. sticajem n e k ih slučajnih o k o ln o s ti o m og u ćen o da radi šta želi. fo rm a. N e k o je spasao braću M a rks (M a rx) otkriv ši o tkriv ši oz b iljn e braćam arksovske atribute. Jako n a b ijen a id io sin k ra tska lično st (u film u) retk a je p o ja va . m isao. a u ž iv a n je je n aprosto m išljenje — ne h e d on izam . N e n a je d v ite jade — već n e d v o sm islen o . ti s tv o r o v i v iše n e m ogu d a se vra'te. M i pro u zro ku jem o n jih o v pad (pošto smo u n jim a u ž iv a li). aid sam sigu ran d a to čitaocim a časo­ pisa neće biti po treb n o . D o b a r film sk i stil klasiča n je atribu t. F ilm ovi k o ji su bili tajni (osećao sam da m oram da se iskradem k a ko bih g led ao film o v e M . N e bi m o g la da nađe posao. o d b ačen a. fo n S tern b erg i tak o dalje) film je m esto. Ja m o gu da o b ja sn im n jih o v značaj za m ene. O n i su rom antičn i izra zi. ali ne m o gu da ih p re tv o rim u dobar film ski stil. T ač n ije. U film ov im a M a rije M o n te s po staji jedan svet k o ji — u k o lik o se reaguje p r o tiv n jeg a — po staje p raznina. m ada b i to bilo pri­ 458 . M . d užin a i tako dalje — klasičn o d elo — film o v i M a rije M o n te s nem aju ništa o d sv e g a toga. već m esto gde je m o guće d a se lu diram o . po svećen oj jednoj o p sesiji. N ula iz vladanja (Z ero de cond u ite) — sav ršen film ski stil. jed n ostav n o . isk lju č iv o m esto gde ne m ože d a uđe niko ko tu ne spada). fo n š tro h a jm — van Stro h eim . R on Rajs — D o n R ice. D ž u d i K e n o va — Judy C a n o v a . M o g ao bih dalje da o p ra v d a v a m m isao. D a je M a rija M o n te s još ž iv a — bila bi ž iv a p o ko jn ica . g lum im o v la­ stite fa n tazije. Jednom izg u b lje n i. je d in stv en o st ta k v ih bića sam a sebi p o s ta v lja jedn o o graničen je.) n e k a k o o sta ju tajni. N asta li su zato što je (kao u slučaju fon š te r n b e r g a — vo n Stern b erg) n e p o p u stljiv o j osobi. sa snagom ko ju u ve k im a o go ljen o lju d ­ sko biće — i s a n eusp eh om . jer su nam n e zgo d n i. n iti slad ostrašće — v eć. N e. kaiko u vrem enu tak o i ko ličin ski. sv o je đubre. N a žalost.) Bila bi passe. zasta re la. odraslim a ka o što jesm o. po klasične usm erenoj k o n cep ciji. postadodescentnim / p o sleratn im / po std iplo m skim / po stsve i tako dalje. trak a m a terijala (prostor pred o gledalo m je m e­ sto). Z a te film sk e rom antičare (braća M a rk s .

jatno. je r pošto je sv ak o od njih upotrebljeno da na­ metne n a glaša va n je priče. E vropski film ov i n isu n u žno bolji od naših najh o livud skijih film ova. N a sasvim o čigled n om planu — preobilje d ijaloga (koji još predstavlja n a ru šavan je. vic. N esrećnim slučajevim a. M i ih gubim o — te naše stvorove. Jednog ćem o dana ceniti ta ličn a rem ek-dela. po­ ticanje je kraitkog veka. grub im postupcim a. budući da nije kadar da veruje. N e m oram o da činimo nepravdu film ovim a zasn o van im na m ontaži. T o ćem o jasn o sagledati kada počne d a nas zam ara n jih o va po seb na garnitura m isaonih & fabulativnih klišea. tragedija. m išlju brem enitim film ovim a (jer postoji plesn ivost stranog m iljenčeta koje ne poštuje vlastito najvažnije pravilo — da stil sam po sobi m ože da evocira kao što to čini poezija). pala'tama. jer su podjednako usm ereni n a zap let / priču / reč. N o v u garn i­ turu k lišea ko je još dovoljn o ne p o zn ajem o da bism o ih sagledali kao klišea. stru ktu risanim . prvo zbo g ciničnosti oboža va laca zvezd a. b o g atih po jedinostim a koje guraju priču napred (prefinjenijim od h o liv u d skih pojedinosti). zapleti ko ji izisk u ju o zb iljn u . a drugo zbo g otuda pro izišlo g raspada njihove fantazije. izobilno korišćenje m ontaže (koja je u većoj meri tour de force nego u H) — sve to postoji ne da bi stvorilo film rad i film a—već zarad istog efek ta kao u holivud skoj bruci i sram oti — film a radi zap leta — sva ta o ru đ a film a još nam eću n a glašavan je. pa će tak vo biti i naše po tica n je ličnih film ova. Kada neki surov postu pak (podsecanje kose iz straha od m ašinerije u ratno vreme) natera v em ik a da posum nja. M eđutim . v e m ik nam se pridružuje u našoj želji. pokretim a kam ere. klasičnom osećanju. je r su o vi u film u u ve k оргеsivni — opresivn i sačin io ci film ov a k a k v e p o zn ajem o p o što rasturaju podsticaj ko ji nam film p ru ž a — d a koristim o vlastite oči. m ada nije h o livu d ski m aloum an) na nesanjanom nivou — obilna upo treb a slika ko je gu raju priču napred (drukčijih od ho liv u d skih ). pa tako im am o H cliv u d . sam o prerušen sandalam a. C eo šamd splet tajnih film o v a. tačnu pažnju znače evokaciju umesfco slika. u čtivosti & pom račivanja. propada. skandalim a ljudske slabosti su p o ko sile one koji su sazdaili film ske svetove (film ove shva­ ćene kao m esta) o dveć pune da bi u njim a bilo prostora za ma šta osim slučajnih podudarnosti. O n o što osoba koja veruje u neku fantaziju m ože da podnese da se o tkrije o njenoj drugoj strani. D a sp o zn a­ jem o očima. patnički sim bol pada. sv ih film ov a u ko jim a smo u živ ali: film ovi D žu d i K e n o ve (čak se n e seoam n a slo v a ).postala nešto u vazdiuhu. lopia je dosad . Sentim entalni kič je druga strana čudesnoga. radi kao šankerka u hotelu M artha W ashington — potšišana. A to m oram o da učinim o. eskotim a i tako dalje. rivijeram a. Ipak. ritm u. K o ne b i po zd ravio p o vratak V ero n ik e Lejk (Veronica Lake). sam o su dimikčiji i to p o vršn o — sv ak ak o nisu film skiji. Išla sam sa zom - 459 . ali.

460 . u klju ču ju ći i o rig in ale . ali čem u u staja ti p ro tiv te lažn o sti? T a je la žn o st m o g la d a se cen i k a o b o g ata zan im ljivo šću & razotkrivaju ća.ritu a lu . B eli zom b i (W h ite Z o m b ie ). lažn a slik o v n o st. T rać en je v rem en a. traćenja no vca .J. ali su lik o v n o b o gati. 2) n a tp r i­ ro d n a sila k o ja m o že d a u đ e u m r tv o telo i o ž iv i g a . tajni film jeste i film -k riva c . jer m ogu sebi da d ozvole da p re n eb reg n u o n o sto su nas rđ ave im itacije n a terale d a tražim o k a ko b ism o se z a štitili o d rđ a v ih im itacija. k a d r o d a iz v o d i sam o a u to m a ts k e p o k re te . M i jo š o se ćam o o d v ra tn o st i u vređ enost iz a z v a n e k o p ijam a . alem -kam en n azvan N o ć n o ču d o vište (N ig h t M o n ster). izra že n o g u m esecim a. je r nisu stek li u g le d starina. svi film o v i B az b ija B erld ija (B u sb y B erk le y). pa ćemo se n aći pred p ra v im film om . Z a š to zam eram o što n ism o u beđeni — zašto ne m ožem o da u ž iv am o u lažn o sti? Z a š to u zim am o za zlo o čigled nu „la ž n o s t" o vih film ov a — m o žda zato što pod nosi o gledalo našoj vlastito j? * Z o m b i: i ) b o ž a n s k a z m ija u h a ić a n s k o m v u d u . M a čka i kanarinac (C at & Canary).bijeni* (I W a lk ed w ith a Z o m b ie ). većin a film ova sa D o ro ti L am u r (D o ro th y L am our) u saro n g u. G o r n ja v rsta film a vred i jedin o k a d a je p ra vi m a jstor — kopije su b e zv re d n e. (K o će ik ad a priznati d a je u živ ao u nekom film u D ž u d i K e n o ve ?) F ilm ovi iz tridesetih i četrdesetih god in a (čak i ja m rzim film o v e iz ped esetih god in a) bili su naročito k r iv i. sentim entalno šću i u živ a n jem . svi fil­ m o vi bra će M a rk s . V red i sam o k a d a je pra vlje n a sa lju b a v lju . T a jn i film o v i su n a jb e sp o m oćn iji. izra že n o g u m ilionim a — p o trošili sm o vlastiti najbo lji deo d olara — a nadu u n o v a film s k a u zb u đ en ja činili su k riv ce m lažljiv i n a sta v ci o n ih p ra vih film o v a — p rotraćen n o vac. za k oje se v e r u je d a se v r a tilo iz m r tv ih (p rim . te h n ik a im je slabašn a. lju d s k o b iće lišen o v o lje i m o ći g o v o ra . pa u stajem o p r o tiv svih tak vih d ela. svi film o v i o špan slđ m galeo nim a). S v a k i čitalac će dop un iti o v u lisbu. H otel H o liv u d (H ollyw oo d H o tel). G u sar (T h e P irate). K rivic a je počela da se p rip isu je k o p ira n im film ov im a. U o stalom . R đ a v film -im ita cija im a jedan način iza ziv a n ja osećaja traćenja k o ji je nela g od an . n a ro č ito b a letsk im tačka m a iz R io de Z an eira . K rasila ih je v ešta čk a . s v i m u zički film ov i sa baletsk im tačka m a. A bu d u ći čist izra z. bilo b i m o g u će i da veru jem o da p re d sta vljaju prilično čist film — istin a. s v i film o v i M a rije M o n te s. T a će se rem ek-d ela pam titi zb o g s v o g a sam o­ sv o jn o g o p sed aju će g svojistva — k o p ije će isp ad ati iz sećanja. T o su bili film o v i sv etlo sti — da sm o zaista v ero va li da je film v izu eln o st. film o v i o šp a n skim galeo nim a sa M o rin O 'H ara (M a u reen O 'H a ra ) (u opšte. prev. m orali su da na sebe prim e sv u kriv icu .

Podozrevam da se osećam o m an je u god no na području vizu eln o ga nego na području literarnoga. d om išljanja i tako dalje. naivni zapleta (ili „ d o b ri" zapleti iz rom ana). Sto se više p ra vila na ru ši. kontraste. Bila je u živan je za o ko — ono pravo u toj osobi — glum a je bila bedna. R đ av film je onaj koji ne treperi i ne m enja se i ne kreće se kroz svetlosti i senke. pretpostavki. pa mi tako m ože da ostane kao d ob itak kru pan sm isao. glup ost ili o zbiljnost (gluposti u film ovim a ne osećam kao u grožavan je svog duha. M a rija M o n tes je bila izvan redna po gracio znosti svojih gesto va i pokreta. d ok m isli m ogu da se izm ene ta k o da pogod u ju & štite. O k o kao p rijem nik u tiska zapada u zap arloženost & film ovi (slike) ne znače ništa bez značenja reći. jer mora da je proširi da bi obulhvatila o no što joj lju dsk o poim anje delatnosti ne d o z v o lja v a da ne o b u h v ati. zašto da zakeram o zbo g glum e — koja ionako mora da bude la ž n a — ja više volim o čajnu glum u. jer ne odlazim u bioskop po ideje koje nastaju iz razu m nosti ideja). Zašto onda da pridajem ik a k a v značaj dobrim ili rđavim scenarijim a — kada najbo lji scenario n ajvećm a um anjuje vizu eln i sm isao. G lu m a je za M ariju M o n tes bila fo liranje. Sta mi tražim o od film a? Snažan d oživlja j m aštovitost em ocionalno p ražnjenje 461 . Prim ena vla stitih uverenja na nečiju d elatn ost postiže veću m eru izvrsn osti u toj delatnosti nego što je postižu oni ko ji u toj d elatn osti prim enjuju pravila uspo­ stavljena prethodnim u spesim a drugih. Jedne date večeri gluposti m ogu da iza zovu osećaj prezira i o stave m i zam isli odluka koje m ogu da proširim na lične problem e. V iz u e ln e istine su grube. fa ktore — pom oću svetlosti. m isli. S tva ri ko je su je stvarno zao ku pljale (njena u veren ost u lepotu / vla stitu lepotu) bile su g lavn a briga — njena glum a m orala je da bu d e d rugostepena. U ko liko sam dobio sve to. d elatn ost se više o bogaću je. Z a m ene je zanim ljiviji od otkri­ vanja šta je pisac scenarija tačno hteo d a kaže. Slike u v e k po rađaju jedan sklop osećanja. T o je veom a ličan proces — m isli putem slika — i zato je veom a raznolik. O n o zb o g čega nam film m nogo znači delim ično je podsticaj koji nam pruža da kročim o u carstvo vizu elno sti. ne sm etaju m i lažn o st (ili iskrenost prom ućurnih glum aca). T a g racioznost bila je jedan istinski proces film skog stvaranja. Slike izazivaju osećanja i m isli nago vešten e oscćanjim a.P rim itivna privlačno st film a stvar je svetlosti i senke. pru ža m u činjenice. ali ako je nešto pravo dospelo na film sku trak u . Film ska zvezd a izra­ zite ličn o sti obraća se o ku .

dakle: proširen je sebe. v elik o ispun jen je je d ose gn u to a d a se p ra vila u op šte n isu zn ala . nem a zbo ra — ali n a iz v e sta n način i istin ito tv rđ e n je . T ere tn im lifto m će stići šest d žin o vsk ih to m ov a deliričn ih fo tosa . D e jv id G jurin ( D a vid G u rin ) d ošao je da m i k a ž e : „ D o š a o sam da ti ka žem . jer je glum a m a k o g bića sam o m ediju m d uševn e razm ene i sam a po sebi nije b itn a. D o k z a v rš a v a m ovaj č lan ak — jedan prijatelj. Sa m o g lu m ica m ože d a Lma oboža v a o c e. A li taj p roces im a o d e lja k M a rije M o n te s k a o i o deljak film a. razu m e va n je je proces — ne predm et koji sebi o dabire. ja zn am d a u sv o jim film ov im a pre tp o stav ljam neglum ačk e z v ez d e „ u v e r ljiv im " glu m cim a-zv ezd am a — jedino ličn o st koja se o go li — m a kar ple sn iv o šću (lju dskim om aškam a) m o že d a m e ubedi — u film u — a M a rija M o n te s m e je veo m a u bedila u posebnom slučaju svoje ogro m n e lep ote i p o šten ja. M .s v e to b ono što tražim o od života — d odir sa nečim što n ism o. (Film Cu ltu re) 462 .) M e đ u tim . te on i k o ji pravila o b o ža v a ju m o gu sam o da se osete u vređ en i i d a to izra ze pod sm eh om .! " š a š a v a m anifestacija. M . večeras sam na ulici vid eo m lad ića sa pla stičn om ru žom u u stim a k a k o d eklam uje: Ja sam M a rija M o n te s. ne razum em o. k o ja je ovaploćiva'la sve n a ved en o — ne m o že d a se po riče — n ije se po ricala — silesiji m isli o film u kojim a rasp olažem o v a lja d a d o d am jo š n eke k a k o bi o n a o b u h v a tila i njenu glu m u . ja sam M . B udući d a M a r ija M o n te s. zam išljala je d a glum i. ne zna m o. bilo joj je stalo sam o d o njene fa n ta zije (priv lačila je fa n tastičn e film ove — ko jim a je bila p o treb n a — ko ji bi bili sm ešni sa m a ko jo m d rugom glum icom — sa m a k o jim d rugim lju d sk im bićem ). N a neki način m oram o da d ođ em o do ra zu m e va n ja te osobe. M . U sluča ju M a rije M o n te s. ne m islim o . O n i k o ji veru ju sn o vim a p o stali su njeni o b o ža va o ci. je san jala da je d elo tv o m a . a o vaj časo pis ste ku p ili za tri dinara. o sim u onoj tački gde stu den t glum e nauči da za b o ra v i p ra v ila glum e. a M a rija M o n te s je o stv a re n je m sna p o sta la i zaista bila i je ste glum ica. ne osećam o. M o žd a o na n ije vredna razu m eva n ja — m eđu tim . (O tiđ ite u P o zo rišn o o deljen je Javne b ib lio tek e u N ju jo rk u i tra­ žite fo to se „M a r ije M o n te s " .

izjava robert brir (robert breer) Pojedine sličice koje se jedna za drugom u brzom nizanju stapaju u k r eta n je. slikajući. nailazio. godine izvršio sam sledeći opit: eksponirao sam dva metra film a. mogao sam da je projiciram tianovo i nanovo tokom dugih vrem enskih perioda. T ok om šezd eset godina svog postojanja korišćen je uglavnom kao sprava za rcgistrovanje. T ek sada počinjem u potpun osti da sagledavam značaj ovog opita k o ji mi je konačno ukazao na način kako da se očuva celov itost kom p ozicije u prostoru a da se pritom m od ifiku je u vrem enu. Jednostavn o o gra n ičav aju ći gled ao ca slike na 463 . to je film . 1954. kao što je uobičajeno pri anim aciji. snim ajući sličicu po sličicu. P roisteklo narušavanje tih odnosa i upad anegdote u te rane film o v e prisilili su me da d u blje istražujem sam m edijum film a. Izne­ nadio sam se otkrivši da to p onavljanje nije postajalo m on oton o.. jer je oko stalno otkrivalo nov e slike. N adajući se da ću nekako sačuvati form alnu čistotu nepokretne slik e u ovom dinam ičnom e novom m edijum u. a ja sam kao apstraktni slikar najpre prišao film u tražeći način da registrujem mirijadu odnosa oblika i boja na k o je sam. načinio sam n ekoliko pokušaja da to postignem jednostavno nam ećući p okret prostornim odnosim a na svojim slikam a. ali s ovom važnom razlikom — svaka sličica se što je m oguće više razlikovala od prethodne. R ezulta t je bilo avesta četrdeset veoma različitih vizu elnih oseta sabijenih u d eset seku ndi gledanja. Za lepivši krajeve te film sk e trake iako da ob liku ju petlju. .

pre kao k o n tra p u n k t nego kao harm oniju. k onačno . k oristim kontinu ira no kretanje jed n o­ sta vno kao sred stvo za p o v eziva n je različitih n epokretnih slika. (Film C u ltu r e ) 464 . I tako ja slo b od n o kom b inujem veom a različite s lik e i. O v a j p ostu p a k p o k a z u je sklo n o s t da u ništi dram ski razvoj u uobičajenom sm islu . proizvedena vibracija daje na ekranu sko ro statičnu sliku . a nad ođ aju ći n e k o lik o ta k v ih jed in ica — s tv aram film . ja sam p očeo da sa p ojed inim sličicam a postupam kao sa pojed inačnim osetim a k o je treba da doživim o p osebn o.jedan d va d e setč e tv rti d eo sek u n d e ja p ro izv o d im je d in icu film a. Kada se d ov ed e do k ra jnosti. D o k je pri anim aciji u običajena namera predstavljanje prirodnog kretanja i to postep en im m enjanjem ob lika k o je ok u dopušta da ih slije u tečan p ok ret. pa se javlja jedan n ov k o n tin u itet u vid u veom a g uste i zb ijen e fak tu re.

film o drvetu džekson meklou (jackson maclow) oo 0 ZZ<^<< t^ZSM lS^O N :H< ~ o ° ^ 2 (Vj UJ UJ > ~ ^ C Q H < D DUJ w u d 2z 2< D 0 о£2 * 2 н2? 465 .

466 .£ o < ^ 0-. „cvet". „m ore". „jezero" i tako dalje. * 2 ш Q сл O < < u < > 0 ш Q UJHJ Рн ■N O O < < ^ Uh =><«■ > 2 w £ D O tu tu 2 £ d d 5 = 2 Z u ifl — O Q * 2 UJ POJ M A JEG ш чO О n Od < D 2 < 1 Umesto reči „d rvo " može da se stavi „planina".

s p a v a n je , film endlja vorhola
d ž o b r e jn a rd
(jo e b r a in a rd )

I DEO
Sp avanje, film Endija V orhola od D žo a B rejn arda: „H v a la ".
II D E O
D žo B rejnard: „N e m a na čem u."
III D E O
Pa nastavljam . . . Lično, n ikad a nisam m ario za spavanje. N e bih
m ogao m anje ni d a m arim . T o vam je gn ja va ža. M o žd a odm ara čoveka.
A li jeste po tpu no traćenje vrem ena. I, stvarn o , im a toliko drugih
d ivnih stvari ko je m ogu da se rade d a mi je prilično k riv o zbo g činje­
nice što čov ek naprosto m ora izv e sn ih dana da spava izvestan
broj sati.
Z an im ljivo je da zap azite k a ko sam film u E ndija V o rh o la Spavanje
rekao „ D a " рге nego što sam ga vid eo i da sam film u Endija V o rh ola
Spavanje rek ao „ D a " po što sam ga video. P a je „ t o " bitno, a ono
što sada govo rim m ože da ne bude sasvim tačno i m ože čak da bude
pogrešno, a budući da su reči — reči, ka o što već jesu, m o gao bih
sebe pričom da n avedem d a m i se u op šte ne svid i!
Z n ate, ono što m i se ne d op ad a u d anašnjoj „u m e tn o s ti" jeste
u žasna isprem etanost njenih m erila. Ili, ono što m i se d opada u
d anašn joj „u m e tn o s ti" jeste u žasn a isp rem etan o st njenih m erila. I tako,

У

467

o n o što je rđ av o v rlo je često d ob ro , a o no što je d ob ro v rlo često
je rđ avo, i sve to v eo m a z b u n ju je. A k o k a žem d a je S p avanje d osadan
film , a ja o d ista v elim d a je „S p a v a n je dosadan film " , to n u žn o ne
zn ači kritik u i to stv arn o nije k ritik a . I o v o je stv arn o veo m a zbunju juće. A li p re tp o stav ljam d a je to, što se m ene tič e , u redu. Z a ­
m išljam da Endi V o rh o l zn a d a je S p avanje g n ja va ž a . I zam išljam da
je Endi V o rh o l h teo d a Sp avanje bu d e g n ja va ža. I Spavanje jeste
g n ja v a ž a . P op riličn o u ž iv a m u činjenici da je nam erno n a p rav ­
ljen jedan dosad an film . I, za p ra v o , n ije tak o d o sad n o d osađ iva ti se.
(H v ala, Endi!)
Film E ndija V o rh o la Sp avanje jeste film o tom e m o m ku koji
s p a va osam sati. M islim d a je b ila prilično d o b ra zam isao da se
n a p rav i film o nekom e m o m ku k o ji sp a va osam sati. A m islim da
je zam isao da se to iz istin sk i u čini m o žda jo š b o lja. I rad u je m e što
je to n e k o u činio. (H v ala, Endi!)
D o k sam se posle gled an ja Spavanja vraćao T rećo m avenijom
k u ći, sa jedn im prijateljem , p esn ik om i ocem jedn og odo jčeta, on,
D ž o n , izra zio je žalje n je što o n, D ž o n , nije bio u stanju da u film u
„ u ž iv a " v iše n eg o što je on, D ž o n , u ž iv a o . O n , D ž o n , po ku šao je
da se po tpu n o u sred sred i na g led an je Spavanja i pritom se u žasno
n am u čio. D ž o n se n e k a k o osećao k riv im i D ž o n se o sećao n ekako
n edo raslim , a d rugi su, zam išljam , osećali da na p rosto n e m ogu da
pod nesu film Sp avanje.
Ja sam g led ao Sp avanje i Spavanje m i se sv id elo i d o k mi se
Sp avanje sv iđ alo v id eo sam šta je im alo da se v id i i sv id elo mi se
ono što sam vid eo . D o k m i se sv iđ alo to što sam v id eo m oj um se
ču dio i u z to m islio m n o g e d ru g e stv ari i to je, što se m ene tiče , bilo
u redu i po sle tri sata Sp avanja po želeo sam da odem ku ći i nešto
radim p a sam o tišao ku ći i nešto radio.
IV D E O
Spavanje
Sp avanje
Sp avanje
Sp avanje
S p avanje
S pavanje
S pavanje
S p avanje
Spavanje
Spavanje
468

mi
mi
mi
mi
mi
mi
mi
mi
mi
mi

se
se
se
se
se
se
se
se
se
se

sviđ a.
sviđ a.
sviđ a.
sviđ a.
sviđ a.
sviđ a.
sviđ a.
sviđ a.
sviđa.
sviđa.

Sp avanje
S pavanje
Spavanje
Spavanje
Spavanje
Spavanje
Sp avanje
Sp avanje
Sp avanje
Sp avanje

mi
mi
mi
mi
mi
mi
mi
mi
mi
mi

se
se
se
se
se
se
se
se
se
se

sviđa.
sviđa.
sviđa.
sviđa.
sviđ a.
sviđa.
sviđa.
sviđ a.
sviđ a.
sviđ a.

Spavanje
Spavanje
Spavanje
Spavanje
Spavanje
Spavanje
Spavanje
Spavanje
Spavanje
Spavanje
Spavanje
Spavanje
Spavanje
Spavanje
Spavanje
Spavanje
Spavanje
Spavanje
Spavanje
Spavanje

mi
mi
mi
mi
mi
mi
mi
mi
mi
mi
mi
mi
mi
mi
mi
mi
mi
mi
mi
mi

se
se
se
se
se
se
se
se
se
se
se
se
se
se
se
se
se
se
se
se

sviđa.
sviđa.
sviđa.
sviđa.
sviđa.
sviđa.
sviđa.
sviđa.
sviđa.
sviđa.
sviđa.
sviđa.
sviđa.
sviđa.
sviđa.
sviđa.
sviđa.
sviđa.
sviđa.
sviđa.

Spavanje
Spavanje
Spavanje
Spavanje
Spavanje.
Spavanje
Spavanje
Spavanje
Spavanje
Spavanje
Spavanje
Spavanje
Spavanje
Spavanje
Spavanje
Spavanje
Spavanje
Spavanje
Spavanje
Spavanje

mi
mi
mi
mi
mi
mi
mi
mi
mi
mi
mi
mi
mi
mi
mi
mi
mi
mi
mi
mi

se
se
se
se
se
se
se
se
se
se
se
se
se
se
se
se
se
se
se
se

sviđa.
sviđa.
sviđa.
sviđa.
sviđa.
sviđa.
sviđa.
sviđa.
sviđa.
sviđa.
sviđa.
sviđa.
sviđa.
sviđa.
sviđa.
sviđa.
sviđa.
sviđa.
sviđa.
sviđa.

V DEO
Z ak lju ča k : Spavanje mi se sviđa.
(Film C u ltu re)

Iza toga nema ničega.endi vorhol endi vorhol (andy warhol) Ako želite da znate sve o Endiju Vorholu samo gledajte površinu mojih slika i m o17185288 j i h i ja sam ceo tu. .

IZA TO G A n Em A NIč Eg A.ako slfE o sam o ž El i t E d a En d i j u znatE Vo r h o l u g l Ed a j t E p o Vr š i - NU MOJIH SLIKA I MOJIH f i l m o Va i m EnE sam og. I JA SAM cE o TU. (C ahiers du cinem a in English) 47 * .

i iz v a n nje. ka o film s k o g stv arao ca — u k lju ču ju ći tu Endija V o rh o la (A n d y W a rh o l) i dan ašn ji prim er — Brusa K o n e ra (B ruce C on n er). izg led a d o b ija m o živ o tin ju n o vo g soja — m ajstora za sve ko ji m ože da dela u kru g u k a te g o rije o n o g o čem u m islim o k a o o liko vn oj „u m e tn o s ti" i. T o k o m p ro tek lih n e k o lik o g od in a im ali sm o lik o v n o g u m etnika kao sv o je v rsn o g a p re p o zorišn o g im presarija (. već pop.brus koner i njegovi filmovi brajen o'doerti (brian o'doherty) O tk a k o se lik o v n a u m etn ost p o su vra tila — pre šla iz u m etn iko vog ja u o k o lin u . K o k to (C octeau ) i D a li (D ali) o stv a rili su kla sičn a dela — ali sada po stoji iz v e sn a ra/zlika. prirodno. o dned avno. U m esto slikara kao č isto g u m etn ika . ko m e je v id ik fiz ič k i o gra n ičen četirm a stranam a pla tn a. k a o izv o đ a ča (tu se n a ro čito ističu R o bert M o riš — R obert M o rris — i R o b e rt R o šen b erg — R o bert R auch en b erg) i. do prom ena u n ačinu na k o ji u m etn ici d ejs lv u ju . ka su daru sam oo b n av lja ju ćih sila. sa to talne a p strak cije na predm et — došlo je. m ada neki u po rn o o dbijaju da sagled aju tu razliku ./d ogađanja" — hap­ pen in g s). a o k o o k ren u to u n u tra. istom tehnikom p rim en jen om n a razli­ 472 . k a d a je ta k o n astro jen . u b ifi. Likovn i u m etn ik u u lo zi film s k o g stv arao ca stara je priča — M e n Rej (M an R a y ). u m nogom e kao što se isp o sta vilo da neod ad a u op šte nije dada. T a k o izlo žb a B rusa K o nnera u g aleriji A la n i n je g o v a d va film a Film ( A M o v ic) (1958) i K o stn ički zra k (C o sm ic Ray) (1962) — u trajanju od d va n aest odno sno četiri m inuta — m o gu d a se sm atraju izrazim a isto g s tav a i. na drugim pod ru čjim a.

opu šaka nagom ilani su u n ekakvo m e nadahnu tom preterivanju koje se pretvara u ču dan proces varen ja u kojem je. đinđuva. izgled a. gnjurac n e iščezne u rupi na dnu m ora — poslednji izlaza k. U o vo m času. T u se film ski odlom ci stvarno sti u po treb ljav aju k a o predm eti — ne ka o predm eti ko ji po kreću n adrealne asocijacije. C eloj stvari prethodi d evojka iz n ekog p o rn o g ra fsk o g film a ko ja se lenjo svlači. Uzm ite jedan kom ad kao prim er: spržena istopljena glava sa ne­ koliko iskežen ih zu b a. n ovem bar 1963. godine. ali sa jednom razlikom . Klišei i užasi tvore brz k o la ž u ko jem razaranje 1 seks slede jedn o drugo u prizorim a g on jenja (kau bo ji i Indijanci. V ećin a K onerovih kom ada pronalazi isto bolno m esto i čep rka po njem u: cveće dobija paralizu g rob ljanskih bu k e ta.izložen pod staklom . T o je Grand G u ignol.sve je sagorelo i oprljeno tako da izgled a da će dašak vazd uh a raspršiti celu -krhku stru ktu ru. K ad a se Film završi ona je retro aktivn o p o stala E va ili K irka ili O sn o vn i pokretač. fo tog rafije golih žena čine da se posm atrač oseća ka o leš ko ji se priseća nekad ašnjih u žita ka. na­ prave. D etritus i o tpaci najlon skih čarapa. konačno. U Filmu tehnika je sasvim isto vetn a — m ontaža nađenih činje­ ničnih (film ske n ovosti) i fik tiv n ih m aterijala (stari film ovi). pored nje nevesta sa svad benog kolača čiji je upokojeni žen ik nedaleko . „a sa m b la ž " (assem blage) kao tehnika izvanredno m oćno prožim a sve um etnosti. bom be. ali ne i da narušavaju. avioni) d ok.čite medijume. Z ag ro b n i živ o t tih odbačenih stvari n esiguran je ka o sklop senki. viseći m ost u T ak o m i. d o k isto vrem eno sledeća sek ven ca takođ e izisku je pažnju — tako K o n e r p o stiže sasvim n o vu v rstu Taslojenog učinka. n a glav ce o bešeni M u so lin i — M u sso lin i — i P etačijeva — Petaoci. Konerovi „asa m b la ži" su sebi odvojili poseb no počasno mesto za užas u um etnosti proteklih n ek o lik o godina. jedan slon) i padanja (padobrani. v eć ka o predm eti iz stvarn o g ž iv o ta što g lasn o traže pa žn ju d o k se nasilno uvo d e u 473 . strip ova. k o ji se talasa kao traka trule gum e) da. oni svojom prom išljenom uvredljivošću. izb acu je posm atračev u m iz film a po tangenti. D u b oko m elodram atični. Z o ve se 22. vatra katalizato r . popu t vatrom etn og to čk a. om ota. čipka nepo­ sredno podseća na arsenik. Prisutna je lju bav prema ružnom e data s izvesn im fin-de-siccle-osećanjem upućenosti u stv a ri — vu lg arn o st i rdav uku s (ili ono što sa njim a povezujem o) svesno se prizivaju i o državaju u am bijentu u kojem zad ržavaju d ovoljn o snage da šokiraju.izazivaju neprijateljstvo. D e o slik a u ko la žu toliko je dobro p o zn at (cepelin H indenburg u plam enu. ie lu jav a kandila o sk v m ju ju um esto da posvećuju. sve v rste au tom obila.

T o je rem ek-d elo po p -u m e tn osti. p re k riv en o sipo m rad arsk ih b lip o v a . ( T h e N ew Y o r k T im es) 474 . S tva rn i ž iv o t stalno n a n o v o ra z b u c a v a film . T o je izvan red no sličn o e fe k tu k o ji R o b e rt R o šen b erg p o stiže na sv o jim n a jn o v i­ jim slikam a. rasp rskava ka o m ehu r. čija su p re fin jen o st sred stav a. i b ro jki (a na k raju i zlo k o b n ijih slika) — p o p u t ren tge n sk o g snim ka sad ržine um a n e k o g m a lo letn ik a — d o k R ej Č a rls (R ay C h a rles) p e v a St a sam u činio?.n eki odno s k o ji treb a d a d op rinese ćelo m film u. K o sm ičk i zra k pre tv ara žen ski ak t u ko m ad an im irane p ro to p lazm e k o ji pu lsira. N je g o v i film o v i su revo lu cio n arn i. K ra ći film je tesn o p o v e z a n sa ko m ad o m n a zv a n im Spiralno m eso (Spiral F lesh) sa iz lo žb e u g aleriji A la n — la k ta sto m slag alico m n a či­ njen o m od n ečeg a što izg led a p o p u t p rstiju k a k o b i iz a z v a li serijalizo v a n e aso cija cije n a lju d eku sp o d o b u . i b le s k o v a . fo to ­ g r a fija i film s k ih ise č ak a — u jed a n n o v n a čin izflaženja n a kraj sa čo v e k o v o m o kolin om . što o va j i čin i na pro p ratn oj zv u čn o j tr a d . K o n e r razja šn ja­ van je m p re tv ara u m e tn ičk o k o rišćen je „ s tv a r n o s ti" — predm eta. širi se. k o n tro la višesm islenih e fe k a ta i iz ra ža jn a n am era d alek o od n adrealizm a. n a n oseći bol g led ao cu.

N e p o stoji „ o s n o v a " sa ko je bi m oglo d a se pristupi njegovom delu.. a z b iva n ja se n e sm enju ju ni prem a k a k vo m vrem enskom e redosledu. N eprijatno st k o ju većin a 'ljudi oseća prilikom p rv o g gled anja n ekog B rekidžo vog film a pro ističe iz činjenice d a n jeg ov e fa ktu re i pokreti. P a r iz !" B rekidž svoje predm ete snim a ta k o da n a ru šava m o g ućn o st d a gled alac u sp o stav i bilo k a k v u vezu sa sop stvenim neposred nim isku stvom . ali sa odveć m no go n ep rep ozn atljivih predm eta da bi m ogli neposredno d a se p o v ezu sa našim sv ako d n ev n im isku stvim a. oni su v izije.O h . nisu u v ezi ni sa ka k vim o bič­ nim isku stvom . n jeg ov o delo m orate da razu m ete p o k u šav aju ći d a sh vatite način na ko ji on v id i svet. u n je g ov im film ov im a ne p o stoji realna prostorna dim enzija. mada preuzeti iz sveta k o ji ga o kružu je.u m e tn o st v iđ e n ja : film stena brekidža fred kemper (fred camper) Brekidž je „n a ja p s tra k tn iji" m eđu v elik im stvaraocim a eksperi­ m entalnih film ova. 475 . p a d a k a ž e: . B rekidža ne m ožete da razum ete k ro z o no što v id ite ili načinom na ko ji sagled avate svet. Č o v e k ne m ože da gled a kadro ve P ariza u film u M rtvi (T h e D ead ). N je g o v i film ovi su sno vi. a naročito od Naslućivanja noći (A nticipation o f the N igh t) naovam o. bez fro jd ističkih sim bola koji su ranije p o ku šaje u tom sm eru činili n eposred nije razu m ljivim . P o k azalo se da je m nogim ljudim a teško da gledaju n jegove film ove. O n je po tp u n o o dbacio ko n tin uitet prostora ili vre­ m ena: to će reći.

u slik a rs tv u su a p strak tn i ekspresion isti odm ah zap ali u n e p rilik e čim su po čeli da tvrd e k a k o sliku рге čine oblici i b o je n e g o stari čaršav i i s ak sije sa cvećem . vidovitost. O n o što je d ob ro u je d n og D ra jera (D re yer). prev.M u z ik a je vid u m e tn osti k o ji nem a n ik a k v e v eze s a neposred nim . a ne u m e ri u ko jo j u s p e v a d a o pon aša sv ako d n ev n e zv u k o v e . odbačeno (prim. m eđu tim . ili H o k sa (H a w k s). A B rekid ž se još gore p ro ve o . tvrdeći da film р ге čine p o k re ti o b lik a . nem a p rim en ljiv osti na naše sv ak o d n ev n e živo te. ili d o b a r film . a oni k o ji jesu snim ljeni su na način koji u n išta va n jih o v p o z n a tiji identitet. a k o ne sh v atim o D ra jero vu u m etn ost. T o je sam o predeo u k o jem se la k š e na la zi pu t. p o stoji „p r o g ra m s k a " m u ­ z ik a ko ia p o k u š a v a da m u z ič k i opiše prirod u ili n e k a k v u priču. m ada d ivna na ap strak tn o m pla n u . K r o z sličice s v o g film a D ra jer pro jicira sv o ju ličn o st i po g led n a svet. Sam o velim d a ne p o k u š a v a d a bu d e k o p ija n aših sv ako d n ev n ih percep cija. te da bi hotimičnoj Brekidžovoj dvo­ smislenosti najviše odgovaralo da se njegov film u prevodu zove Umetnost viđenia vizije što je. san. S v a k i predm et u B rek id žo v o m film u v izija je iz B rek id ž o v o g d u h a. ništa nije prisutn o u in teresu „r e a liz m a ". ili R en oara (R en oir). s v a k a o grebo tin a u film u U m etn ost viđ enja ( T h e A r t o f V isio n )* jesu tu za to što ih je B rekid ž sm atrao bitn im za sv o ju stru k tu ru . O n a nosi u sebi svu p rim en ljiv o st je d n og a v e lik o g i re v o ­ lu cion a rn og u m e tn ičko g a d ela. iz praktičnih razloga. sv a k o d n ev n im isk u stv im a slušaoca. M e đ u tim . U m etn ost viđenja je film ko ji m ože * Čitalac valja da ima na umu da reč vision ima 1 ova značenja: masla. utvara. S v a k a stv ar. u v e k je b io fo rm a. sv etlo st i faktu ra. n eg o o no što se ju če p o po d ne desilo o dm ah iza u gla. i faktu re. v red n o st tak v e m u z ik e p o č iv a is k lju č iv o na njenoj ap straktno j k o n stru k c iji. 476 . U m n o g im sličicam a film a pred­ m eti nisu p re p o zn atljivi.). je r zn am o da m o žem o da o čeku jem o d a će ju n a ci stajati na d v e n o g e. sab la st iz n je g o v e podsvesfci. vizija. ba r u zm o gn em o da k a žem o : „ O v o je k u ć a . ap stra k tn o je sv o js tv o sam ih slik a — d ejstvo na ek ran u p rik aza n ih slik a n a g led ao čev d uh . N e želim da ka žem k a k o U m etn ost viđenja. A li film . d a će p ro storn i odnosi b iti p rik aza n i d o v o ljn o ja sn o ta k o da. P red m eti u jednom e D ra jero vo m film u nem aju ništa više v eze s a predm etim a u sv a k o ­ d n ev n o m živ o tu nego predm eti u jedn om e B rek id žo v o m film u. Č in jen ic a d a je m u z ik a v eć ta k o d ugo p rih v aćen a kao punovred an vid u m etn osti i m ediju m lič n o g iz ra ža v a n ja v ero va tn o bi p o tv r­ đ iv ala m o g u ćn o st p o sto jan ja slične „ a p s tr a k tn e " u m etnosti na drugim p o d ru čjim a." U B rekidža ne m o žem o d a raču n am o n a to d a će na m p o zn av an je sv ak o d n ev n ih predm eta p om oći d a p ro n ađ em o pu t. Istin a. i sv etlo sti.

B rekidž je pokazao vrednost i smisao istin skog viđenja. N ačin na ko ji opažam o fizičku strukturu sveta o ko sebe u slo v lja v a naš pogled na taj svet. Neposredan učinak prvih n ekoliko gledanja film a jeste otkriće da jt čovek postao beskrajno o setlji'-iji za značenja obu hvaćen a našim percepcijam a fizičkih svoj­ stava svakodn evnih predm eta. III deo. ko ja mu d o zv o lja va d a od ržav a izvesn o rastojan je izm eđu sebe i svoje um etnosti. kro z nju se vide. Berg — B erg): tačnije. percepcije i osećanja sa preokupacijam a duha i po d svesti. A li taj o k vir ne sačin java d ogm atsku argum entaciju za utvrđena mesta i značenja ko ja treba d a se pridaju biljnom i živo tinjsk om carstvu ili Su ncu . a Preludijum n aročito. T o je načelo na kojem su zasnovani svi velik i film ovi. O n se izričito ne izjašn ja va o tom e o d a kle d olazi „u n u trašn ja v izija". ili debe. B rekidž prona­ lazi jednu „ z a tv o r e n u " form u ko ja od ržav a izvesn o rastojan je izm eđu njegovih osećanja i ko n ačn o g o b lika . B rekidžova u m etnost „ n e an ga žu je". O d g led alaca se ne očekuje da se seksualn o u zbu d e gled aju ći.da prom eni v a 9ko lika naša shvatan ja o odnosu viđenja. T o je kv an titativn a. na prim er. oseća da je pu ko sredstvo za prelazak u nu trašnje v izije u njen spoljni vid . A li ono nije nikada bilo jasnije nego u U m etnosti viđenja. A li je izgrad io jednu m istik u . U razm atranju stv aralačko g procesa B rekidž je pom alo m ističan i. po stav lja iih u jednom obliku sličnom svakodn evnoj percepciji. Film je to liko b liza k percepciji da razm eštaj i o rganizacija predm eta u njem u (sam a m ontaža) liče n a sređen. B rekidž rezom prelazi sa jedne stvari na drugu kao logikom sna. u izvesn oj m eri.prostorni ko n tin uitet ili d ram ski tok. M eđ utim . n jeg ov e film ove. 477 . m ože d a se sagleda k a o B rekidžova o rganizovana percepcija sop stvenih sn o va o svem iru. Z a Brekidža nem a razlike izm eđu percepcije i viđenja. C eo film . o rgan izo van način otkrivanja gledanjem . U Preludijumu (Prelude ) (otprilike prvih sat i četvrt film a) glavn i predm eti svem ira sm ešteni su u jedan strukturisan okvir. naru šavajući . ona ne o dređu ju form u (Č a jk o v sk i. G ru b o rečeno. N je g o v a su pruga D že jn prisno sarađuje i snim ila je n ajveći deo scena Umetnosti viđenja u kojim a se p o ja v ­ ljuje B rekidž. S ilo v ita o sećanja izražena u n jegovim film o­ vim a (došao je na iv icu sam ou bistva u o kviru snim anja N aslućivanja noći ) to m ožda čine potrebnim . v ero va tn o bitnu za n je g o v stvaralački po stu pak. B rekidž je rek ao da o zn ak u by Brakhage treba da s h v a­ tim o k a o „ film nastao po sred stvom Stena i D že jn B rekid ž". T o ne znači da osećanja nisu izražena. ili planinu — to je sam o potpunije razvijen vid sagled avan ja tih predm eta od o nog načina na ko ji ih B rekidž opaža u svom e svako dn evnom živo tu. B rekidžo vi oblici toliko liče na njegova osećanja d a percep cija po staje vizija. Kada snim a svoju ženu. a ne kvalitativna razlika.

ili sku p nota. s v a k i ka d a r izra sta i pro ističe. k o ja d om inira m u zičkim po d n eb ljem . IV deo m o n tira n je u četiri trake k o je su onda sv e isk o p iran e na jedn u k a k o bi d ale Pas zvezda ćovek: IV deo. a IV deo četiri sloja sliika. I deo p retežn o od jedn og sloja . „ В " . tad a i sada. iz p reth o d n og sku p a k a d ro va . U o vo m v e k u su te „ u n a p re d s m išlje n e " form e narušene i u sp o sta v ljen e su n o ve. Pas zvezda ćovek — film u pet d elo v a: Preludijum. I deo. T r a k e su p otom . „ С " . K o m p letn i Pas zvezda ćovek traje o k o sed am ­ d eset m inuta. III deo — tri.D o d va d e seto g stoleća sko ro svi m u zičk i oblici bili su sm išljeni po nekoj unap red isp laniranoj shem i: son atni o b lik je. II deo ima d va . k o p ira n e jedn a na d ru g u (B rekidž ih je m o n tirao im ajući po seb n o u vid u d vo stru k u e ksp o ziciju ) da bi se d o b io P rs zvezda ćovek: Preludijum. B rekid ž je fiim u b e z fa b u le dao istin ski film sk i o b lik . ili pru nenju je p o stu p ke n ara­ tiv n o g film a na po krete k a k a v je n a drealizam (K o k to — C octeau . D e fin ic ija odno sa izm eđ u o v a d va film a m ože da se izrazi term inim a ko je b i s h v atio i e le k tro n sk i raču nar. na prim er. S v a k a n o ta n iče iz grozd a no ta koji jo j je preth o d io. A li nem a izričito o d ređ en og p o č e tk a i kraja.. Č a k su i u form i v a rijac ija m no gi elem enti i opšti o b lik bili o dređeni d iktatim a ton aliteta. V e b e m o v a (W ebern ) m u zik a. bio izd eljen u o d e ljk e („ e k s p o z ic ija " .ia z v ija n je tem e"). III deo i /V deo. svi zn ača jn i film o v i p o v in o v a li su se d ik ta tim a n a ra tiv n e ko n ven cije. d in a­ m ično i o rg a n sk i. „ А " i „ В " . Preludijum je p rv o b itn o b io n a p ra v ljen n a d v e trake. N aslućivanja noći. II deo je m o ntiran na d ve trake. v eo m a tesn o p o v e z a n a : Pas zvezda ćovek i Umetnost viđenja. Z a po treb e raz­ m a tran ja u o vim be lešk a m a ja ću s v a k i o d e ljak n a ziv a ti ka o da je 478 . V e ć in a film o v a b e z fa b u le. „ А " i „ В " . III deo — „ А " . A li u v e k p o sto ji o sećaj d a n e k o lik o pretho dn ih m inuta film a o dređu ju i stv a ra ju o no što će slediti. Preludijum se sastoji p o g lav ito od d va sloja slika. za s n iv a se p o g la v ito n a fo rm i varijacija. p rilikom ob rad e. S v a k i o d e ljak . deo Preludijum a ko ji je sav u m rko j bo ji). U m etnost viđen ja: B rekid ž n e o d v a ja po seb ne d elov e Psa zvezde čoveka prilikom n jih o ve p o ja ve u U metnosti viđenja. o rg a n sk i izra sta iz p re th o d n o g a. . Č esto će m ali grozd k a d ro va je d n o g predm eta (ili predm eta sa njim p o v ezan ih ) biti b lisk o g ru p isan (izvesta n broj k a d ro v a o do jčeta . D o n je g o v o g p rv o g istin sk o g a rem ek-d ela. B rek id ž p re d s ta v lja sličan p ro d o r u n o vo na području film a. D e ren — D eren) ili p o k u š a v a da ilu stru je d ru g e um etn osti ka o što su m u zik a (M e k Laren — M cL aren ) ili slik a rs tv o (R en eo va — R esnais — G ernika — G uernica). K a o u V eb ern a . II deo. Film k o ji je p rv o b itn o treb alo d a bu d e Pas zvezda ćovek p retv orio sp u d va film a.

bez natpisa i prekida.) IV deo: A B C D (O v o je isti onaj /V deo ko ji se po ja vlju je u Psu zvezd i čoveku. U m etnost viđenja se sastoji od najpotpu nijeg razvijan ja materijaila Psa zvezd e čoveka P Z Č postavlja o brise situacije i priče. obrnuto. u izvesn om sm islu. sledećim redom : Preludijum: traka A Preludijum: trak a B Preludijum: A B (AB o zn ačava kopiranje traka A i B na jednu. S v a k a sličica film a Pas zvezda čovek pojavljuje se u U m etnosti viđenja i.deo Psa zvezd e čcveka. II deo: II deo: III deo: III deo: III deo: III deo: traka A traka B traka A traka B traka C A B (O vo o zn ačav a d a su zajed no ko pirane sam o trake A i B. o v o je II deo ko ji se po javlju je u Psu zvezd i čoveku). 479 . I deo JI deo: A B (O p e t A B ozn ačava ko piranje traka A i B na jednu. prikaza n ih .) III deo: A C III deo: B C III deo: A B C (O vo je isti onaj III deo ko ji se po javlju je u Psu zvezdi čo v ek u .) IV deo: A B C IV deo: A B D IV deo: A C D IV deo: B C D IV deo: A B IV deo: A D IV deo: A C IV deo: B C IV deo: B D IV deo: C D IV deo: traka A IV deo: traka B IV deo: traka C IV deo: traka D . O v o je isti Preludijum ko ji se pojavlju je u Psu zvezdi čoveku). U m etnost viđenja se sastoji od sledećih traka Psa zvezd e čoveka.

N ije na m ah ja san ra z lo g zašto se počinje p ojedinim trakam a P rehtdijum a i III dela pa se ide ka složen im . m ontirao je veo m a b rzo . P otrebn o je da se vidi k o m p le tn a U m etn ost viđ enja d a b i se p o tp u n o s h v atio nara tivn i sm i­ sao m n o g ih stv ari u Psu z v e zd i čov ek u . P rvo . često prep u štaju ći o d lu k e slučaju . d ok je spoj „ А В " ko n ačn a sinteza. O tu d a je lo g ičn o d a se trake p rik ažu onim redom k o jim su k o n ­ cip irane. IV deo biće n ajbo lje p rik aza n u vid u r azlag an ja. o na je „o s m iš lja v a la " traku „ А " . p la n iran a ka o p ro d u že tak i raz v ija n je p o d svesn ih ideja ko je su se p o ja v ile na traci „ А " . N a zn ačen o r azv ijan je . u nu trašnjih telesnih org a n a i šara ko je vid im o kada z atv o rim o oči. a na traci „ С " su o rgan i i d ocrtan e šare. taj p o stu p a k je u određenoj v e z i sa sad ržin o m s v a k o g dela. рге treba d a izb led i. žen in ih o rg a n a. ali d a se iz ­ lažu v eć na p o četk u . U stv arn o sti. traka „ В " „ ž e n in a ". i zašto se po činje v iše ­ slojn im traka m a II i I V dela pa se o ve po to m razb ija ju .P rib ližn o trajan je p o jed in ih d elov a: U Psu z v e z d i čov ek u: P reludijum : 25 m inu ta I deo: 30 m in u ta II deo: 5 ili 6 m inu ta III deo: 7 m inuta IV deo: 5 m inu ta U U m etn osti viđenja: P relud iju m : 75 m in u ta / deo: 30 m inuta II deo: 18 m inuta III deo: 50 m inuta /V deo: 75 m inu ta. rasp ad anja — p rikazu ju ći Pad. B udući d a se b a vi Č o v e k o v im P adom . n a ro čito III dela. B rekidž je o sećao d a je to u spešan n a čin u ra v n o te ža v a n ja film a. T a k o đ e je po treb no da se vid i U m e tn o st viđ enja da bi se u po tp u n o sti sag led ala lepota m nogih d elo v a Psa zv e z d e čov ek a . Stvaraju ći Prelud iju m . on je d v a da d oseže v rh u n ac. III deo au to r je zam islio na tri trake : traka „ А " je „m u š k a r č e v a ". razlag an je s v a k o g dela na sve n jegove perm u tacije m o g lo b i d a izg led a zam orno. D ru g o . Film traje o k o četiri sata 1 p etn a est m inu ta. Sm atrao je da je trak a „ В " sm išljen ija. T u je prirod n ije d a se p o lak o g rad e v eze izm eđ u m u šk arče vih o rg a n a. B rekid ž je o traci „ А " m islio ka o o „h a o tič n o j". d elo v i nisu 480 .

Film im a ogrom an o pseg. to su sam o neoštri oblici ko ji po staju jasniji. Brza m ontaža. o bu hvata prirodu. Opis radnje: G oroseča po ku šav a da se popne na planinu. neoštrina slike. P ostu p ak p o staje stanovište. a po to m se na ekranu u kaže n e k o ­ liko mutni'h b le sk o v a i boja. šta je m a­ terijal o snovim a. T o je opšti u činak priziv an ja svih m ogućih perm utacija III i /V dela: puno razrastanje v asko liko g m aterijala u svim a m ogućnim vidovim a. u potreb a transfokatora. T o k o m četiri sata i pet­ naest m inuta po kazana nam je sv ak a čestica i d eo sredine u kojoj taj čovek živ i. A li n ikada više od n e koliko u jednom navratu. M esec) d o m ikrosko p skih (krv n i sudovi. filteri u bo ji. izo bliča va ju ći o b je k tiv i. slikanje po traci. M eđ utim . N ik ad a ranije nije postigao tak vu totalnu sintezu sv ih svojih načina d a gledaocu otvori oči. ćelije). a šta dodaci viđenju. T o je po četa k film a. T o je. Bori se sa osušenim belim drvetom . T olik o je stvari p rikaza n o da je često teško da se vidi šta je bitno za neposredno odvijan je č o v e k o v ih n apora da skotrlja d rvo (nismo sigurni gde je konačno uspeo d a g a spusti). igra sam B rekidž). Preludijum p očinje tam om . Slike idu od te le skop skih (Sunce.nikada iscrpeni. brzi pokreti kam ere. stvari ulaze u fo ku s. n ekoliko presudnih sekun di ništa ne rasp ozn ajem o. Z a Umetnost viđenja u p otreb ljeni su svi po stu pci ko je je Brekidž do tog trenutka u sav rša v ao. sasvim doslovno. u prko s prividn o iscrpljujućem načinu n jih o vo g pri­ kazivanja. vrede sam o kao jedan način vizu alizacije. T olik o je m aterijala sabijeno u pel m inuta /V dela da je potrebno petnaest p rojekcija koje su m u nam enjene da se k a ko valja izlože sve slike i teme. 4 481 . T eh n ički postu pci n ik ad a nisu sam i sebi cilj. „P s a zv ezd u čo v ek a ". P ola ga n o. najveći deo tih p o stu pak a B rekidž je k o ristio u prethodn im dellm a. priča Umetnosti viđenja. civiliza ciju i č oveka jedn im b a sn oslov n im snom o „stv aran ju svem ira". B rekidž p rikazu je sve što b i m o g lo da se odnosi na središnju ličnost film a i njeno sag led avan je svem ira (središnu ličnost. um ontiravanje kom adića film a u pojedine sličice. baca g a niz padinu i čepa sekirom . PRELUDIJUM Preludijum je film v ascelo g svem ira i o vascelo m svem iru. p o četa k sanjačevo g (sanjač je „ P a s z v e z d a č o v e k ") sna i percep cije: t o je p o četa k svem ira. višeslo jne ^liike. korišćenje n eg a tiv a i m ešanje boje i cm o -b elo ga .

to je ono što je B rekidž i namera v a o : njega su te „viziuelne tiš in e" zanim ale k a o „n a sta ja n je n e čeg a" N ije ga zan im ao o m i blank ka o tak av . ili stru ktu riše. san. ceo svet. K ro z sv et vid im o stvari u sv etu . san ko ji čo v e k sanja pre nego što zap o čn e svoj d an. B rekid žu je v iše stalo d o k o n trasta n eg o do g la tk o g ta k a . o sta ta k film a. pa o p et n a pla vi. jedn e p la viča ste lop te k o ja . ko ja se k riv i i p e rsp e k tiv n o rem eti an am o rfn im sočivo m . a vizu eln e tišine d ivn o se u k lap a ju u ritam film a. pa je h teo da stvori u tisa k k a k o san Preludijum a sazd aje. R itam je priličn o pravilan . Preludijum je izn en a đ u ju će silo vit i ču lan. Preludijum je n a jsam o staln iji deo i cela Um etnost viđenja m ora d a se sagled a k ro z njega. b o lan i d ivan . Jedan od iz v o ra silo v ito sti jeste stil m ontaže. svet. a lin ija v id ik a se tala sa gore-d o le. ili 9kiop slika . B rekidž su protsta vlja p ljo sn ate b lo k o v e b o ja . M e đ u tim . tak ođ e. u 1 delu. Im a m n o g o k adro va Su n ca . R e z o v i ne d elu ju ka o ap strak tn i p re lazi. 482 . više n eg o i u jedn om d ru g o m dolu. Taikođe je česta slika . B rek id ž o v a id eja je bila d a naši sn o vi stru ktu rišu sledeći d an. S n ažan . za ­ pra vo . Jedna od n jih je slika predela. v eć z b o g o n og a što m u sledi. m o žd a . Preludijum je. p o p u t E jzen štejn ov ih . n a jo štriji m o gućni k o n ­ trast. sv etlo sti i v atre p r o iz la z i ceo o sta ta k Preludijum a. K a o i ceo Pas zvezda čovek. Preludijum je рге svega „p r e d ig ra " u trad icion a ln om sm islu : sasto ji se od građ e k o ja je u celo sti crpena iz o sta tk a dela. sa p la n in a m a i d rve ć em n a v id ik u . M n o g e lju de lju ti prilično d u g o d e ljak crn og blan ka: nakon o b ilja slika o djed nom v id im o crni blank i n epo sred n a rea k cija je „n e strp lje n je ". sa ž u to g a na m rki. rezo m p re la z i sa v e lik o g a crve n o g o b lik a na p la vi. n a jv e ć i d eo čin i m aterijal k o ji d o b ija svoj o sn ov n i n a ­ rativn i sm isao u po to n ja četiri dela film a. čo v e k s k o ro o seća n je g o v u ruiku k a k o k r iv i predeo. m eđu tim . K a sn ije u film u nam se p rik a zu ju n o vi k a d ro vi šum e. počne da se penje u z planinu . sm rzn u ta p re k o zim e). N je ­ g o v i oblici i k re tan ja stv a ra ju je d a n ču dan svet. M a lo lju d i p o zn aje v red n o st b o je i fa k tu re k a o B rekidž. d a k le . m n o g i p redm eti u film u p r ik a z a n i su na m k r o z tu p la vičastu lop tu . cela Um etnost viđenja. B rekid ž tu k o risti izo b ličen je da bi iza z v a o u tisa k s tv aran ja sv eta . Preludijum stv ara sv et u ko jem se d ram a d ogađ a. N je g o v n ačin o sećan ja i v iđ en ja nam eće stru ktu ru . pre nego što. n e izo b ličen i: p o stig n u ta je iz v e sn a stab iln o st. U z v esn o m sm islu . N a ju p a d ljiv iji rezo vi su oni česti p re la z i sa p la vo g a n a crv e n o . liči na Z em lju . i ćelija.Iz p rv ih n e k o lik o u v o d n ih slik a led a (vo d a. A li nestrpljen je ne treb a d a b rka m o sa d osađ ivan jem . stv ari u film u su. Im a n e k o lik o slik a k o je se stalno izn o v a p o ja vlju ju .

T a j d rugi m ate- . B rekidž tu na glaša va fizičk a sv o jstv a sam ih predm eta umesto da pokuša da publici olakša posao.O no što većinu gledalaca m ožda n ajviše u znem irava u Preludijumu i u ostatku U m etnosti viđenja jeste činjenica da m noge stvari ne m ogu da se razazn aju . Eto k o lik o U m etnost viđenja liči na naše viđenje zatvorenim (i otvorenim ) očim a! I DEO I deo u sp o stav lja o sn ov n u situ aciju film a. o dsedevši celu U m etnost viđenja. Film počinje d ugo traj­ nim belim kadro vim a snega i p la n in sk e padine. u prvom kadru u bojam a v id im o „P s a z v e z d u č o v e k a " (B rekidža) k a k o p o ku šava da se uzvere u z padinu planine. U film u se odista p o ja vlju ju kao m rlje pred našim očima. O n e za Brekidža predstavljaju „g led an je zatvo renim očim a” . Fi'lteri u boji su u U m etnosti viđenja. Povrh toga. da bi dobio vizu eln i udar.. produ žetak načela „g led an ja zatvo ren im očim a” : oni predm etim a dod aju neku vrstu pod svesnog ili. tačnije. sve je to slično tačkam a i slikam a koje vidim o kada zatvo rim o oči.. B rekidž ponekad oboji celu sličicu. a ne u n a­ pred sračunato kretanje). O s ta ta k je m aterijal u neposrednoj vezi sa p o ku šajem . sporiji je od m a k o jeg drugog dela. Led je lepši kada je m alo neoštar nego kada je prikazan . N ajznačajniji m eđu postu pcim a prim enjenim u Preludijum u jeste slikanje i grebanje po sam oj film skoj traci (mrlje boja i ogrebotine Brekidž je rukom pravio na svakoj sličici posebno). postižući skoro isti e fek a t k a o da se služio filterom u boji.u fo k u su ” . višestru ko kopiranje još više o težava raspoznavanje pred­ meta. zatv o rim o oči mi vidim o nešto što izgled a ka o slike iz film a. k o je se vraćaju na odista opsedajući način. B itno je da zap ravo cela U m etnost viđenja im a stru ktu ru gled anja zatvo ren im o čim a: n a ­ čin na koji B rekidž vid i sv aku stvar. M n og o štošta je zam ućeno i nerazgovetno.P Z Č ” da se popne na pianinu. O tp rilik e po lo v in a m aterijala sastoji se od k a d ro va B rekidža na planinskoj padini ili sam e planine. I deo je srazm erno lag an o g ritm a. Z atim . T o je m o žda „naijo bjektivniji” k a d a r film a. K a d ar se ne drm a. nailaze u šiikljajima i rasp rskavanjim a. K ro z tih nekoliko jasnih k adro va B rekidža na planini d ata nam je jedina p rava pred­ stava o g eo g rafiji poprišta zb iva n ja . nesvesn og elem enta. u izvesn oj m eri. Stva rn o zap anjujuća stvar jeste činjenica da kada. a'li sada se jasn o p o kazu je. O s n o v n i ko n tek st je već ranije u sp o stavljen . o blike i boje koje vidim o kada zažm urim o. o štar je i prilično traje. V išeslo jn a slika i zam ućivanje samo su njegov način viđ enja faktu re. način na ko ji prelazi sa ka dra na kadar (instiktivno i d ram ski.

U I delu p o stoji staln o m e šan je r azličitih stu p n jev a s u b je k tiv n o sti (od n ajm an je s u b je k tiv n o g a : k a d ro v i B rekid ža n a p la n in i. K o n a čn o (klim aks) p rik aza n je B rekid ž k a k o se vere u z o b ro n a k od d eved eset stepeni.U ko jo j m eri je su b je k tiv a n ? U k a k v o j je vezi sa B rekid žo m na p la n in i? " B rekid ž je g o ro seč a . U p o treb ljen o je jo š n ekoliko su b je k tiv n ijih k a d ro v a : tu je d iv n a sek v e n c a d rveća i sn ega u bojam a k o je se o v la š ra z lik u ju . T o je priča o v eo m a stvarn o j i in ten zivn o j borbi. N je ­ g o v i glum ci su o b je k ti: n je g a n e zan im aju n jih o v i sp ecifičn i g esto vi. s u b je ktiv n iji k a d ro v i to čine očitim . ni u iz v e sn u b e sm islen ost sad ržanu u svim o vim rad ­ n jam a (šta je to lik o tešk o i k o sm ič k o u u spo n u n a planinu ?). P osto ji je d a n k a d a r u k o je m s e B rekidž ргаć ak a . snim ljen p o d v rlo o štrim u glo m . B rek id žo v a ‘ličn o st je slična ličn o sti iz n ekog m ita. o b lik a u k o jem je 484 . d o ku m en ta rn o sv o jstv o . bu d u ći v eć p rik a za n a u k o n tek stu v a s k o lik o g s v eta (sve ta što g a s tv a ra sam film -m it). crn o -b e li k a d ro vi B rekidža) i jedan način o tk r i­ v a n ja sm isla n e k o g ka d ra u k o n tek stu o v o g d ela film a jeste p o s ta v ­ ljan je p itan ja: . I deo nam p rika­ zu je k o n tek st u ko je m za n je g a p o sto ji sam o jed n a rad n ja — pokušaj u sp in jan ja na plan in u .rijal se p o step en o u p liće u stru k tu ru film a. Iak o se to naro čito n e vid i iz o b je k tiv n ih k a d ro v a B re k id ž o v o g k liz a n ja n iz p la n in u . S a svim iz v e sn o . a po to m vid im o s n im k e B rek id ža sa ženom . U izv e sn o m sm islu . K ad ro vi plan in e pod sve o štrijim u g lo m snim ljeni su iz p ro fila (planinske p adine). čim e d ob ijaju sko ro an alitičn o . M ešav in a srazm ern o o b je k tiv n ih i o čig led n o s u b je k tiv n ih k a d ro va p o n o vo p ru ža k o n trast. do na jsu b jektiv n ijega — iz o b liče n i. bo lje shvatam o n jenu p rirod u u k o lik o nam je na rasp o lag an ju o b je k tiv a n k o n tek st (pa m a kar ko n tek s t bio jedan jedini o sn o v n i ka d a r). sp ljo šten an am o rfn im o b je k tiv o m . B rekid ž g a sam o vidi na o va j n ačin ). p rik azu ju ći različite n a čin e v iđ en ja iste Tadnje. P rik a z a n a priča se tretira k a o n e k a v rsta sav rem en o g m ita. o sim u k o lik o se u k la p a ju u ritam film a. Sad a v iše ne m o že da bu d e su m nje ni u o gro m n o st n apora.. U I delu im a iz v e sn ih trag o va p siho dram e. glu m a nije clem en at B rek id žo v ih film o v a. Č in i se kao da p la n in a šiša m im o njeg a. pa d rugi ka d a r pod o štrijim u g lo m i o n d a e k ran pobeli. to je n je g o v o zan im an je. p a jed a n k a d a r pra ćakan ja u n e g a tiv u : bo rb a je ko sm ičk a . N a k ra ju I dela u g ao kosine plan in e ka o d a p o staje sv e strm iji i strm iji. R ezom prelazim o sa kadra B rek id ž o v o g pen ja n ja u z plan in u (srazm ern o o b je k tiv n o g ) n a crno-beli k a d a r B rekidža na padin i. O p e t jed a n o b je k tiv a n ka d a r. su b je k ­ tiv n o st (penjan je na pla n in u n ije to liko tešk o. O n a takođ e d aje B rekid žo v oj b o rbi iz v e sn u zasn o v a n o st. C rn o -b e la slik a u p o treb ljen a je za p o stiza n je istin ski z astrašu ju će g u čin ka.

Po B rekidžu . O v a težnja da se sve u č ov ekov o m penjanju na planinu. u b a civa o sićušne predm ete. postiže se užasavajuća.P Z Č " prestaje da k u ca (pretpostav­ ljam : u vezi sa bo rbom k o ja se o dvija). O v d e su. B avi se detinjim neobučenim viđenjem . um esto B rekidžo vog o ka. lu tkastim oblicim a ko ji ig raju kro z kadar. Jedan drugi ta'kav prim er po ja vlju je se pri kraju. detetom k a o sim bolom živ o ta. O n o o živ lja v a te k u sek su al­ nom snu na ja vi iz III dela. pa onda prelazi na prozore od šarenog stakla. prirod a i čovek isto tako. stvari u jednom delu film a po vezan e su zato što ih B rekidž vidi zajedno. u I delu srce . već i da prikaže celoku pno d uševno stanje. grčevito se h v a ­ tajući za led. T o je istra živ an je jedne jedine radnje u njenom e sveukupnom ko ntek stu.Brekidž sazdao neke svoje rane film ove (M eso jutra — Flesh of M orn­ ing). a potom sve što je n a p lanini p o v eže sa celim svetom jedan jc od razloga o bu h vatn o sti film a. detetom kao sim ­ bolom porodice. B rekidž je tu d irek tno bu šio traku . Prirodni svet an alizovan je i sagledan u vezi sa savrem enim svetc-m i B rekidžovom borbom u I delu. To vod i do jedn og od m nogih k a d ro va creva u I delu — creva pred­ stavljaju B rekidžovu utrobu. P lanina je p rikaza n a u svim m ogućnim vid ovim a. snim ajući ih tako d a stv ori spektre o k o njiho vih rubova (naročito kada su u p itan ju snežne pahu ljice). Brekidž ovde koristi su bjektivn u kam eru ne sam o da pokaže šta junak vidi.. N ajčešće. / deo u n ajpotpu nijoj m ogućnoj m eri an alizu je celo ku pn u svoju građu. T o je takođe jedna od prilika kada B rekidž koristi m ontažu za uspo stavljanje ne­ posredne. kada se sa nekoliko panoram a po d rveću u šum i rezom prelazi na statične kadrove rim skih stu bo va. a u kadar ulaze d va prsta. Zatim 485 . sasvim uz tlo. trenutne veze izm eđu n ekoliko stvari. kao deo strukture čita vo g dela. Iz k o n tek sta planine pro izlazi Brekidž. a razgledajući B rekidža m oram o da ga vid im o celog. Sn im ak jedne jedine pahuljice u vcličava se dok cela slika ne pobeli. Kam era se malčice pomeri naviše po snegu. U potrebom su bjektivnih kadro va snim ljenih kam erom koja klizi po snegu. B rekidž takođe p o vezu je razJičite obrise sa prlzm atičnim form am a. in tenzivna su bjektivn o st koja podseća na Naslućivanje noći. II D E O II deo je građ en o k o k a d ro va B rekidžo ve bebe. m eđutim . povezan e neposrednije. in stin ktivn o p o v ezu ju ći oblike u šumi sa arhitekturom . D eo počinje m ajušnim . pa iz te beline izađe Brekidž.

na iz v e sta n n ačin zam en juje celu B rekid žo v u po rod icu (p o sre d stvo m C B p o rod ičn o g m a terijala). T o je n epo sred no u p u ćiv an je i v eza sa sek su aln im snom na ja v i — 14 delom . po B rekid žu . Film se za v r ­ š ava.P Z Č " prirod n o se u k la p a ju : d ete po step en o sazn a je šta mu radi otac. S tv a ri skaču i strelim ice prom iču pred na šim očim a. T o k a m en je p rip ad a pla n in i.P Z Č " u k o n tek stu n je g o v e pro šlo sti. ali ne m ožem o tačno da prepo zn am o šta je. o živ lja v a č o v e k o v o srce. P u t se. . K ro z sek s i lju b a v. o n je „ o b je k tiv a n " . O s n o v n a sad ržin a o v o g dela film a tiče se b e b in o g viđ en ja. K o n tra s t izm eđu m usa­ v o g . m eđutim . K a d ro v i . II deo je p rv o b itn o treb alo da se o d n o si na B rek id žo v u porodičnu istoriju .. B eb a. T ela se retk o p o k azu ju u celo sti: ono što vid im o ap straktni su o blici. A li mora da je to izg led alo o d v eć d irek tn o fro jd istić k i. zelen e i crvene. ne p rik azu je u svojoj prirod noj bo ji. III D E O III deo je. Film je m o n tiran u sta k a to ritm u ko ji je čak brži nego u P reludijum u. D eca. D e lo v i n jih o vih tela o dvojen i su od celin e: često vid im o neki o b lik ko ji izg led a kao deo č ov e čjeg tela. u celo sti. B eb a nam je p rik aza n a u crno-belom i u bo ji.. . p o B rekidžu . Beba po čin je d a uči da v id i sv oju o kolin u . V id e li b ism o . U toj m eri. ceo ton III dela 486 . v id e „n e o b u č e n im " očim a. o tva ra oči. oni u bo ji su ž iv o tn iji. m anje v a sp ita v a n e i lepše. B rekidž sa po d jed n a kom brigo m p rik a z u je sv a k i d eo čo v e čjeg tela i s v a k i sek su ­ alni čin. sek su a ln i san na ja vi. v is o k o ra z v ijen o ž iv o biće.d olaze k a d ro vi B re k id ž o v o g v eran ja. a B rekid ž te k a d ro ve m o ntira paraleln o . U neku ru ku . a u d vo stru k o j e k sp o ziciji — m inerale. b lista v e o d odb ijene sv et­ losti. c m o -b e lo g m aterijala i v e m ih to n ov a bo je m esa n a glaša va da b eba jeste ili da m o že d a se sag led a k a o stv arn o ž iv o biće. sa plan in e je. C eo m aterijal II dela u nepo sred noj je v ezi sa b ebin im viđenjem . golu u d vo struk oj e k sp o ziciji. ona je u v e z i sa sv im on im ćelijam a i b iljk am a iz I dela: ona je u n a jvećoj m eri o rg a n sk o . m eđu tim . O s n o v n e slike su d va tela — B rekid ž i n je g o v a su pru ga D žejn i svi n jih o vi u d o v i i org a n i. tak o da i sam i m o ram o da se na p režem o da ih n azrem o. pa u brzo izv e sta n broj k adro va bebe. B rekidžo m k o ji sp a va i sanja sv o ju žen u . po p ra vilu . n jih o ve percep cije su jedn o ­ stav n ije. C rn o -b e li k a d ro v i pod sećaju na snim ke bebe za po rod ični film . V id im o k a k o beba žm iri. o d v eć o čig le d n o d a bi se u k lju č ilo u film . v eć u z prim en u filtera razn ih b o ja : tak o d a B rekidža i n jeg ov u žen u vid im o p lave.

/V deo počinje kadrom B rekidža ko ji le ži i spava. a onda se pojavljuju v išestru ke slike n je g o v o ga po loženog tela u raznim bojam a.P Z Č " ko ji sek irom čepa stab lo d ovu čeno sa planine (i n je g o v o g u pin jan ja d a g a dole dovu če). čudnim bojam a. u g la vn om . a „ В " traka se. tran sfoka toro m . K o piran je sve tri trake na jednu i kom binacija dveju pružaju potpunu obrad u i razradu o vih ideja. sastoji od n je g o v ih k a d ro va u kojim a je izobličavao i kriv io vlastito telo d ok nije p oprim ilo izvesn e žen ske odlike. Č o v e k ne treba da se seksualno uzbudi gledajući III deo. N je g o v a in tenzivna lepota retko je d ostizan a u film skoj um etnosti. način prikaza je apstraktan. Lice se okreće u kam eru. u ritm u cepanja pribli­ 4S7 . O p e t ne m ože da odo li a d a sve u film u ne sagleda kroz sve­ ukupnu sliku.. stvarajući izobličenje i osećaj toka. K am era se. „ А " traka se. pom aljajući se iz vod e. jedni d elovi tela kopirani su preko drugih. M eđutim . u glavn om . a način snim anja čini da izgleda pre kao n eki čudan. Z a njega su boje i fakture koje vidi u telima čulnije i većm a u zbudujuće od sam ih tela. Po B rekidžu . jetra i tako dalje) — B rekidž po stavlja sek su aln ost u sveu ku pni kontekst tela. /V D E O IV deo je fin aln i v rhu n ac U m etnosti viđenja. Sn im ljen je spram tam no-žu tog n eba i retko je u film u bilo tako ko sm ičkih i pustošnih slika. a ceo film snim ljen je u sablasnim . zastrašu ju ć o b lik nego kao B rekidžovo lice. N a „ С " traci im a i rukom slikanih šara. tako da boje i oblici predstavljaju in ten zivn u ču ln ost seksu aln og čina. sastoji od ka d ro va njegove supruge u kojim a je njeno lelo snim ano u vezi sa m u škim organim a tako da poprim a m uške odlike. u III delu im a silovitih ili jeziv ih trenutaka. ono što u svojim očim a ne m ožem o da kontrolišem o d ok u čestvu jem o u seksu aln om činu. T o je neka vrsta sublim acije: tu su obu zdana ona nasilna ili negativna osećanja u odnosu na seks iz n jeg ovih ranijih film ova. „ С " traka III dela u celosti se sastoji od telesnih o rgana (srce. A n am o rfn o sočivo k riv i i izo bličava tela. Ekran u brzo po staje o d već p retrpan b ljesko vim a i neraspo zn atljivim predm etim a (to v a ž i čaik i za poseb ne trake) da bism o m ogli da razaznam o išta više osim n e k o lik o dom inan tnih slika. opet ono što se vidi zatvo ren ih očiju . Središna slika je k a d a r . B rekidž je kadar da nađe način film ske obrade sop stveno viđenje) seksa. a Brekidža ne zanim a nadraživanje publiko.potpuno je su bjektivan: tela se krivljenjem izo bličavaju d ok ne dobiju druge oblike.

ko ja se spu ­ šta i podiže. T u je i k r v a v a scena porođ aja.P Z C ” ko ji čepa. O n a o gro m n a besm islen ost je o držan a. ka k o pu zi pred v atro m u o gn jištu . to je prirodna rea kcija na n je g o v u „ s m r t" ) . v id im o k a d ro ve u ko jim a o n još čepa d eb lo . K o n a čn o . A li c ep an je k a o d a n iku da ne vod i. o v o g pu ta u kući. m rta v. U I delu v id eli sm o B rekidža ka k o p o k u š a v a da se u z ve re na planinu . k a o i m no gi d ru g i u film u . na kiši. U d vo struk oj eksp o ziciji p re ko ka d ra štap a k o ji p o k a z u je d olin u d ati 9U kadro vi seo ske ku će i v eza je jasn a. C e la bo rba izgled a besm islena i b esciljn a . nije bio u stanju d a okon ča jedn o­ stav n u radnju. Isto vrem en o. P rvi pu t vid im o seo sku ku ću u ko jo j je ž iv e o g oro seča B rekidž. M eđ u tim . o dn o sn o u d a ljav an ja od sek ire. n a jtrag ičn iji je — jer B rekidž uprko s svih k o sm ič k ih g es to v a . T u je pao B rekid ž. Izg led a ka o d a se B rekid ž sa plan in e bacio u ponor. m ada se je d v a vid i. vid im o siv k a sto -p la v ka d a r B reki­ d žo v o g ko trlja n ja niz zaleđ en u p la n in sk u padinu .. u tiru ći pu t in ten zivn o m v iđ en ju sek su a ln o g sna na ja v i u III delu. ru žna z b o g u p o treb e k o n tra stn ih siv ih i crve n ih to n ova. R adnja uop šte nije d o v ršen a . Prosto rni o d n o s prem a p la n in i ja sn o je p o k a za n d o k štap ide po reljefu od p la n in sk o g n a selja do jedn e tačke u d olini. O n d a d olazi n e k o lik o za s trašu ju ćih c m o -b elih ka d ro va (negativ) o b la k a i n e k o g predola ko ji izg led a po tpu n o lišen sv a k o g živ o ta . o n a k o često p o n av lja n o — p o sta je besm islen o. besm isleno preteći pesn icam a d o k se kam era u zd iže i u d a ljav a jedn im zgrom ljavaju ćim g esto m k o ji n a g la ša v a B rek id žo v u b esp o m o ćn ost i kosm ičku prirod u n je g o v o g pada. B ila je zim a i zap ažali su se predzn aci ju g o v in e. O s n o v n a tem a je „ C o v e k o v P a d ".. Srce . P osledn ja v id ljiv a slik a u film u jeste k a d a r (od d ve-tri sličice) . P reo vla đ u ju ći ritam tran sfo k a to rsk o g p rib ližav a n ja sek iri.ža v a o štrici sek ire i od n je u d a lja v a n a g la ša va ju ć i fizič k i ritam k re ­ tan ja i sam o d eb lo i sek iru . O p e t vid im o b ebu . staln o . m ada u kraćim o dlom ­ cim a. II deo na m je p rik aza o n je g o v u b ebu i pred­ stav ljao k o m e n tar o percep ciji i u čenju v iđ en ja. P reko njega su ko p ira n a tam no crve n a tela: to je v eć onaj p o zn ati žesto k i ko n trast crve n o ga i p la vo g a . T aj posled nji ka d a r.P Z Č " o živ elo je i on je sprem an d a n a sta v i sv o ju bo rb u . u k o n tek stu film a. (Film Cu ltu re) 488 . Z a tim g a o sta v lja m o k a k o kleč i u šum i. U d v o s tru k o j ekspoziciji vid im o B rekidža k a k o baca sv o ju g lav u m edu zv ezd e (to je m itološki gest. cep an je o zn ačav a stalnu težn ju ka sam ou ništenju .

Trebalo je da se n a p rave plan ovi i da se erede stvari a on je m orao da bude u sali za porođaje i le k a r i bo ln ičark a su m orali u m nogo čemu d a pom ažu a ja sam m orala da bu d em budna to kom celog p o ro ­ đaja jer nisam htela d a pro pu stim ni trenutak. I kada je taj um etnik rekao da će sn im iti rođenje našega p rv o g deteta oboje smo bili jako uzbu đ eni i m nogo noći smo pričali o tom e do u kasn e sate. P rvi k o rak je u činjen i stvari su se dobro o dvijale.film o porođaju džejn brekidž (jane brakhage) Č u dno je biti su pru ga u m etnika a kada taj u m etnik koristi film ske slike da bi se izrazio to je zaista veom a čudno. O n je bio v eliki pristalica prirod n og porođ aja. nije se nastavilo kao što je po čelo i lek a r je razg o va ra o sa b olnicom a u bolnici su d ržali sastanak za sasta n kom o o vo j stvari i najzad su se od silne priče popišm anili. M eđ utim . Zato je p re svega v aljalo da se pronađe pravi lekar a pronašli smo ga sasvim lako i o tišli da ga zajed no posetim o. Pa smo tako o dlu čili da se d ete rod i kod ku će i bili sm o veom a radosni jer nikad a nisam v olela d a idem u bolnicu i bili sm o radosni što će Sten ko d ku će im ati v eć u slob od u nego u bo lnici i u opšte smo 489 . lekar reče: „ D a li biste vole'li da snim ite film o prirodnom p o ro đ aju ?" N as ka o da je grom oŠinuo i svi smo sedeli u ordin aciji i bili smo vrlo u zbuđeni i lek a r je k a zao d a će po ku šati da dobije pristanak bolnice i svi smo bili odu ševljeni i STećni. K a d a je m oj m u ž Sten ušao u ordinaciju i hteo da ga upita za film . pre nego što je stigao da ka že „D o b a r d an ".

Iduće noći p restala sam da p le tem p a sm o g a p o zv a li ali on je bio u b o ln ici u z d ru g e d v e žen e rta p o rođ aju i rek ao je Stenu da mi da nešto da p o p ije m i sta v i m e u po stelju . za v rš iv š i sa poslom . tren u ta k b la že n stv a . D o k nism o po čeli d a ludiimo i v iše u op šte n ism o v e ro v a li u ono što sv i pričaju . Sten je radio na jedn om d rugo m film u a ja sam sedela za k u h in jsk im stolom p rik u p ljaju ći en erg iju d a nešto u rad im . K o n a čn o . v eć je bio bol. ne. p rv i pu t o tk a k o je sv e o v o p o čelo . o nda nisam viđala čudan sv et ni d o ž iv lja v a la tren u ta k b la že n stv a . m islim da o perem su dove i o djed nom sam izu stila „ О р а ! " i po čela d a lu pam pesnico m o sto i o n d a sam bila v eo m a srećna ali v eć v iše nisa m v e ro v a la u to. to nisu tru d o v i. z n a ć e te !" a ja sam rek la : „ Р о čem u ?" a o n je k a za o : „ O d je d n o m ćete izu stiti „ О р а ! " i onda ćete u darati p esnicom po d oru čju stolice pa ćete u stati i u z v rte ti se i šetk ati u n a o k o lo . pa sam u stala i o prala su d o v e i onda se v rlo red o v n o p o n av lja lo „ О р а !" i „ О р а ! " pa sam rek la Stenu k o ji nije v ero va o i n a sta v io je sa radom . v e ro v a li sm o u rodu i n e k a sve id e d ođ av ola . D o d v a n a e sto g n o ve m b ra po po d n e snim ili sm o n e k o lik o ka d ro va b ebe k a k o se m rda i rita pre rođ e n ja a te noći su p o čele k o n trakcije i b ili sm o v r lo srećni i o pet sm o snim ali sv o ja srećna lica i m alo m a čk u i igTali sm o razn e igre i g led ali na sat a onda je d ošao lekar sa s v o jo m b o ln ič a rk o m i sv im sv o jim p ribo ro m i k a z a o . „ О р а ! " i posle još n e k o lik o sati vrlo sam se izveštiila u po tpu n o m o pu štan ju k a d a bi počelo a onda to više nije b ilo „ О р а ! " v eć n eko ču dno tonjenje u jedan d iv an i za­ strašu ju ći sv et p a o p et izra n jan je.bili rad o sn i zb o g sv eg a. i da ga p o zo v e m o ka d pre stan e m d a pletem . B ilo je m no go trk e o k o n a b a v k e oprem e za leka ra a lek a r i b o ln ič a rk a su sijali o d u zb u đ en ja je r je o v o bila p u sto lo v in a k a k v u n ik a d a ran ije nisu d ožive li. O n d a je d ošao p e ta k i m oja z a k a z a n a p o seta leka ru i bila sam '/rio v ese la i n ije m i bilo stalo šta će se desiti a lek a r je k a za o : „ K a d a bude izistin sk i. P ravi cirku s a o n i d alje nije v ero va o 1 „ О р а ! " i „ О р а ! " a ja sam v e ro v a la i po čela da p o k u šav am da sm islim k a k o da mi bude n a j­ u g od n ije za vrem e ko n tra k c ija . a onda nor­ m alno stanje. Sten je prilično po v ero va o p a mi je čitao P ru sta a u d va ili tri sata u ju tru p o z v a o je leka ra k o ji je bio 490 . A k o se ne bih po tp u n o op u stila. A sled eće večeri sm o išli na k u g la n je i jo š su trajale k o n tra k c ije i po to m n e k o lik o d an a trčkaranja pa o p et k u g la n je sa rezu ltato m od 130 po en a a k o n trak cije traju. O n d a sm o čekali." 1 po to m te v ečeri. S ten i ja sm o išli na ča so v e i u čili o po rođ aju a ja sam n aučila sve v e ž b e k o je će o jačati m oje telo i pod esiti g a za r ađ an je d eteta.

Sten uleće sa kam e­ rom i sndma d ok iz m ene ku lja voda. Gde je lekar? D a . O nda osetim ka o da se u meni rasprsnuo balon pvm vode. P rolazi pet m inuta.pospan pa je poslao b o lničarku koja je stigla oko pet i bila je zora i mi smo probdeli celu noć. T a k o smo uzbuđeni. Sten. Ja se odm aram d ok Sten petlja oko osvetljenja i kam ere. pro ku vava vod u . ide jo š !" „P riček aj m a lo !" „ N e m o g u !" K lik -k lik -zv rr. Lekar odlazi. radi kam era. Sten snim a. ru ke mu drhte zajed no sa kamerom. gde je lekar? N e znam o. O d bolnice d ovd e potrebno je deset minuta brze v o žn je! Sten počinje da b rin e. Stiže lekar. O n treba d a se opu sti: sa m nom je sve odlično. Pa nanovo i nanovo po čitave sate u onom e čudnom svetu a Sten snim a i bolničarka pro verava o vo i ono. m ožda deset. po zovi lekara. Sten je toliko uzn em iren d a prestaje da snim a. O b o je o dlaze autom obilom . Sten snim a i snim a a ja stalno nanovo o dlazim u onaj čudni svet i stalno n an ovo d oživljavam onaj tren utak blaženstva. Sten i ja sp a va m o otprilik e jedan sat d o k bolničarka čita u kuhinji. izibrijava me (to je bio najgori. k lik -k lik -z v rr. ka že nam da treba još dugo da čekam o. rad osno g bola. O pel uriam i brzo dahćem kao da sam pretrčala m ilju i Sten snim a i mi sm o tako srećni što beba najzad stiže! Sta! B eba n a jzad stiže! G d e je lekar? Ja sam u drugom stupnju. Između kontrakcija Sten i ja odlazim o do po štan sk o g sandučeta po poštu. O n telefo nira bo lnici i razgo vara sa bolničarkom koja mu veli d a će odm ah doći. „ V o d a ! V o d a !" vičem . ali ip ak k lik -k lik -z v rrji. n epodnošljive lepote. G o vo rim m u k o lik o g a volim i pitam da li je snim io moje lice d ok u rlam i to ga p o n o vo po kreće i ohrab ru je i on klik d đ ik -zv rrji d ok ja urlam i dahćem i o boje smo veom a srećni i kao da nešto zajed n ički radim o a sv a k o im a svoj zad ata k i svaki zadatak je neizrecivo v a ž a n i d iv a n i onda d o lazi bo ln ičark a i vidi kako stvari stoje i telefo n ira da se pro nađ e le k a r i p rolazi još deset minuta i ja pitam bo ln ičark u d a li o n a m ože bezbedn o da prim i bebu bez doktora a ona k a ž e da će d o k to r d oći i da o dlično napredujem i ja urlam i u rlam sve glasn ije i g lasn ije i d ahćem i d ahćem sve brže i brže i Sten r a zg o va ra sa b o ln ičark o m i snim a i snim a i konačno stiže dokto r i već se p om olilo m a lo ko se i ja oddaizim i ležem na sto 491 . H vata ga nervoza. m eri vrem e izm eđu k o n trak­ cija. ja i dalje urlam i dahćem. iz mene šiklja voda. „E vo. najnoprijatniji deo celog d oživlja ja). Sa mnom se zb iva nešto ogro m no v ažn o . O n d a opet stiže leka r i k a že d a će to potrajati još nekoliko sati. Urlam kao lavica. Z a š la sam u svet d ivnog bola — bola velik e lepote. B olničarka je um orna. Sten i ja smo na tren utak sam i. Sten snim a a ja urlam. Kaže mi d a se opu stim i dahćem .

za po rođ aj i o n d a d o k to r v eli d a m o gu d a g u ra m što sam želela sve vrem e ali sam d ah ta la k a k o b ih s ače k ala d a d ođe d o k to r i sve bude sprem no jer k a d a d ahćete o no sporije iz la z i i b ilo k a k o bilo ja guram i S ten snim a i d o k to r v e li: „ M u š k a r č in a !" jer kad g u ram stvari se b rzo d eša v a ju i b o ln ič a rk a staln o p o n a v lja d a o d ličn o napredujem i g u ra m i dahćem i u rlam i staln o o no k lik -k lik -z v r r i jo š i još a o nda d o k to r k a ž e nem ojte v iše g u ra ti sam o dahćite i ja dahćem tako b rzo da sko ro u op šte n e d ob ija m v azd u h a o v o je s asv im druk čije r ad osn o o la k š a n je k a o d a je č o v e k p o sle nem og u ćn o tešk og u spona k o n ačn o stigao do rajsk ih d ve ri i ču jem k a k o d o k to r v r lo u zbu đ eno g o v o ri: „ Iz iš la je g la v a — jed n o ram e — d ru g o ram e " — i o nda se po ja v lju je be b a d rže je za pete o na p lače i ja n eprestan o govorim „ B eb a . (Film C u ltu re) 492 . b e b a " i S ten se sm eje i s av je zn o ja v i izišla je posteljica i d o k to r i b o ln ič a rk a rade sa b eb o m o v o i o no d o k ja m a lo snim am Sten a je r je tak o d iv a n i o n d a svi piju a ja s a m p o tp u n o pijana i jedem sen d v ič i b e b a je u k o le v c i i sp a v a i o n d a o stajem o sam i i sv u d a je sreća.

„kulturni interkcm “ i prošireni film p re dlog i manitest sten venderbik (stan vanderbeek) 2 ELEO BIH D A S A V A M A P O D E L IM JED N U S V O J U VIZIJU FILM A. . . ILI P R O Š IR E N O G F IL M A K A O O R U Đ A Z A K O M U N I­ CIRAN JE S IR O M S V E T A . I N E Ć E SE D O G O D I T I N I S E K U N D U P R E R A N O . FILM M O Ž E D A P O S T A N E N A J V A Ž N IJ E S V E T S K O S R E D ­ S T V O K O M U N IK A C IJ E . N A L A Z I M O SE N A G R A N IC I J E D N O G A N O V O G S V E T A N O V IH T E H N O L O G IJ A N O V IH U M E T N O S T I. U O V O M T R E N U T K U FILM JE U M E T ­ N O ST N AŠEG V REM EN A. K A D A ĆE U M E T N IC I U M E T N IC K IM D E L O M . SV E T O T E K S T O SE NIJE D O G O D IL O . N A L A Z IM O SE N A G R A N IC I J E D N O G A N O V O G (N O V E T E H N O L O G IJ E ) JED N E N O V E U M E T N O S T I. PO STU PATI SA SVETOM SVETA KAO SA K A D A Ć E M O FILM P R E T V O R IT I U E M O C IO N A L N O D O ŽIV L JA JN O O R U Đ E KO JE Ć E P R IB L IŽ IT I U M E T N O S T I Ž IV O T . . . I O T V A R A B U D U Ć N O S T O N O G A Š T O JA R A D O N A Z I V A M „ E T O S -F I L M O M ". 493 . T A V IZ IJ A SE O D N O S I N A N E P O S R E D N O K O R IŠĆ E N JE FILM A .

Š T O C O V E K N E M A V R E M E N A D A G O V O R I SA M SA SO BO M . C O V E K U P R A V L J A M A Š I N A M A K O J E JE S A M IZ U M E O .N E O P H O D N O JE D A B R Z O P R O N A Đ E M O N E K I P U T D A SE C E L O K U P N I N I V O C O V E K O V O G P O I M A N J A S V E T A U Z ­ D IG N E D O J E D N O G N O V O G A L J U D S K O G R A Z M E R A . NA K O C K I SU Ž IV O T ILI S M R T O V O G SVETA. . S V E T V IS I O N IT I G L A G O L A I IM E N IC A . N I K A D A D O S A D A NIJE B IL A JASN IJE IS P O L JE N A P R IR O D A P R O C E S A Ž I V O T A K A O O P I T A N A ZE M LJI. ST U P I U D V A D E S E T I V E K Š T O JE B R Ž E M O G U Ć N O . . T A J R A Z M E R JE S V E T . . „ P R E V L A S T T E H N IK E " I N A G L I R A S T K U L T U R E KO JI U P R A V O P O Č IN J U D A E K S P L O D IR A J U U M N O G I M K R A J E V IM A ZE M L JE . . . D O K JE M A Š I N A K O J A JE C O V E K IZ L O Ž E N A R IZ IK U D A P O M A H N I T A . . N E O P H O D N O JE D A M I (U M E T N IC I S V E T A ) IZ M IS L IM O J E D A N N O V S V E T S K I J E Z I K . T E H N O L O Š K A IS T R A Ž I V A N J A .S O C I O L O G I J S K O ( S O C I O . Š T O C O V E K N E R A S P O L A Ž E S R E D S T V IM A Z A R A Z G O V O R S A D R U G IM L J U D IM A . B E Z O B Z I R A N A U Z R A S T I K U L T U R N O N A S L E Đ E . . . R A Z V O J I U Z A J A M N A A N G A Z O V A N O S T S V E T S K E Z A J E D N IC E V E C S U S K O R O P R E T E K LI E M O C I O N A L N O . O P A S N O S T JE U T O M E . . . T E H N O L O Š K A E K S P L O Z IJ A M I N U L O G P O L U S T O L E Ć A I IM P L IC IT N A B U D U Ć N O S T P R E T E Č E SU . . 494 . N E O P H O D N O JE D A S V A K I P R IP A D N IK S V E T S K E Z A J E D ­ N IC E . . D O G A Đ A J U SE T A K O B R Z O D A S U L O G IČ K U P O L U G U C O V E K O V E IN T E L IG E N C IJ E P O S T A V IL I T O L I K O D A L E K O IZ ­ V A N N J E G A D A O N N E M O Ž E D A O C E N I ILI P R O C E N I R E Z U L ­ T A T E S O P S T V E N IH P O S T U P A K A PR E N E G O Š T O IH P O Č IN I. . JEZIK I K U L T U R O -S E M A N T I K A E K S P L O Z IV N I S U K O L IK O I N U K L E A R N A E N E R G IJ A . D A IZ M IS L IM O N E V E R B A L A N M E Đ U N A R O D N I S L IK O V N I JE Z IK .„ L O G lC K O " ) P O I M A ­ NJE T E T E H N O L O G IJ E . .

(U S K L A D IŠ T A V A N J E I P R E N O S S L IK O V N IH M A T E R IJ A L A . „ P O V R A T N O M G O M ". M A G N E T O S K O P I T A K O D A LJE . „ F IL M S K IM N O V O S T I M A S N O V A " . R A Z V O J N O V IH S P R A V A Z A P R O IZ V O Đ E N J E S L IK A . O B U K A U M E T N IK A ( N A M E Đ U N A R O D N O J K O R IŠC E N JU T IH S L IK O V N IH O R U Đ A . O SN O V I) U N E O D L O Ž N O R A Z R A D IT I P R O T O T IP S K E D V O R A N E . . 49 !> . . K O JE O B U H V A T A J U U P O T R E B U T A K V IH U R E Đ A J A Z A PR O JE K C IJU . . T E P R O T O T IP S K E P R E D S T A V E N A Z V A C U : „ F IL M S K IM F R E S K A M A " . .. P O N A JB O L JE M E Đ U N A R O D N IH R A Z M E R A .PR E D L A Ž E M SL E D E C E: D A SE S M E S T A Z A P O Č N E S A IS T R A Ž IV A N J E M O S T V A R LJIVO STI M E Đ U N A R O D N O G A S L IK O V N O G JE Z IK A KOJI BI SE U SU ST IN I Z A S N I V A O N A U P O T R E B I F IL M A . . . T E L E V IZIJA . . D A T A S R E D S T V A K O M B IN U J E M O U JE D N O O B R A ­ Z O V N O O R U Đ E K O JE C U N A Z V A T I „ D O Ž I V L J A J N O M M A Š I­ N O M " ILI „K U L T U R N IM IN T E R K O M O M " . . ) U K R A T K O .F I L M O M ". . SPR E ­ „ F IL M O D R O M " BI F U N K C IO N IS A O N A SL E D E C l N A Č I N . „ B IB L IO T E K A M A S L IK A " . FILM. . . S V E O B U H V A T N O IS P IT IV A N JE S V IH A U D IO -VIZU E LN IH U R E Đ A J A I P O S T U P A K A S A N A U M O M D E SE P R O ­ N A Đ E N A J B O L J A K O M B IN A C IJ A T A K V I H M A Š I N A U S V R H U N E V E R B A LN E R A Z M E N E . . U D A ­ LJEM T E K S T U „ F IL M O D R O M I" . TI C E N T R I CE IS T R A Ž IV A T I P O S T O J E Ć U A U D IO -V IZ U E L N U OPREM U. D A S M E S T A IS T R A Ž IM O P O S T O J E Ć A A U D IO -V IZ U E L N A SR E D S T V A . N E O D L O Ž N O IS T R A Ž IV A N J E I R A Z V IJ A N J E S L IK O V N IH Z B IV A N J A I P R E D S T A V A U „ F I L M O D R O M I M A " . E L E K T R O N S K I R A C U N A R I. . . . . . U S P O S T A V L J A N J E C E N T A R A Z A A U D IO -V IZ U E L N A IS T R A ­ ŽIV A N J A . „ E T O S .

U Z K O R IŠ C E N J E S V I H V R S T A M U L T IP L E K S N IH S L IK A P R I­ P R E M IT I U „ F I L M O D R O M U " J E D N O C A S O V N I P R I K A Z T O K A Z A P A D N E C IV IL IZ A C IJ E O D V R E M E N A E G I P Ć A N A D O D A ­ N A S . L I K O V ­ N IM U M E T N O S T I M A . . . ILI 2 E L I . B U D E M O U ST A N JU D A S H V A T IM O T O K C O V E K O V O G R A Z V O J A . B E ZB R O J IN T E R P R E T A C IJ A I V A R IJ A C IJ A O V E Z A M IS L I D E L O S V A K E K U L T U R N E G R U P E I N A R O D A K O JI JE P R IH V A T E K A O P R O J E K T . . . A S V A K I P O J E D IN A C S T V A R A S O P S T V E N E Z A K L J U Č K E . V R E M E N A I O B L I K A 2 I V O T A K O JI S U N A S D O V E L I D O O V O G Č A S A . . P LE SU .U S F E R IC N O J K U P O L I N A C E LO J P O V R Š I N I K U P O L E -E K R A N A IS T O V R E M E N O BI SE P R O J IC IR A L E SL IK E S V I H V R S T A .. T A K O D A IM K U P O L A . . . F IL M SK IH 496 . P O J E D IN O S T I N IS U V A 2 N E. . J E D A N K O N K R E T A N P R I M E R . . K O R IŠ C E N J E P R O Š L O S T I I N E P O S R E D N E S A D A Š ­ N JICE K A K O BI N A M P O M O G L E D A S H V A T I M O V E R O V A T N U B U D U Ć N O ST . N A T O M E K R A N U CE SE P R O J IC IR A T I H IL JA D E S L IK A . ILI O S T V A ­ R E N JA . . T O K S L IK A BI M O G A O D A SE U P O R E D I S A „ K O L A 2 N O M ” F O R M O M N O V I N A ILI S A C IR ­ K U S O M S A T R I A R E N E . M A T E M A T I C I .E K R A N S K O R O U P O T P U N O S T I I S P U N J A V A V I D N O P O LJE. (A O B A O V A O B L IK A Z A S IP A J U P U B L IK U S U D A R I M A Č IN J E N IC A I P O D A T A K A ) .. . . G L E D A O C I LE 2 E N A S P O L JN O J IV IC I O S N O V E K U P O L E .. . I S A M A IZ ­ V O D I Z A K L J U Č K E . P U B L IK A IZ P R E D S T A V E U Z I M A O N O Š T O M 0 2 E.. . B IC E P O T O M P R IK A Z A N E S V I M O S T A L I M K U L ­ T U R N IM S K U P I N A M A (P O S R E D S T V O M T E L S T A R A . . T O J E S T . . M IN U L E T R I H IL JA D E G O D I N A 2 I V O T A Z A P A D A M O G L E BI D A SE S A 2 M U U T A K V O M A S P E K T N O M E R A Z M E R U D A M I. M O G U Ć N E SU B E S K O N A Č N E F IL M SK E V A R IJ A C IJ E O V E Z A M IS L I N A S V I M P O L J IM A C O V E K O V I H N A P O R A . BI­ T A N JE S V E U K U P N I R A S P O N 2 I V O T A . J E D N U M U N J E V IT U Z B IR K U G R A F IK E I S V E T L O S T I Z A S N O V A N U N A H IL J A D A M A N E P O K R E T N IH I P O K R E T N IH S L IK A (S A O D G O V A R A J U Ć I M „ Z V U Č N I M S L I K A M A ” ). N O ­ G A M A K A C E N T R U . V IZ U E L N I M A T E R I J A L SE P R E D A JE U N A J B O L J E M S M IS L U R E C I. . U P R I­ R O D N I M N A U K A M A . . . P O E ZIJI. . . G L E ­ D A O C I. . . N A O S N O V U T O K A S L IK A S V A K I P R I­ P A D N I K P U B L IK E G R A D IĆ E S O P S T V E N E R E F E R E N CE .. G E O G R A F I J I . B IO L O G IJI I T A K O D A LJE. . . D R U G IM R E C I M A .

T A K V I „ E M O C IO -F IL M O V I" BICE K O R I 5 Č E N I Z A D O S E Z A N J E „ E M O C IO N A L N O G Z A J E D N IČ K O G IM E N IT E LJA " Z A SVE LJU D E . . LJE . T A K V A „ Z U R N A L S K A " P O V R A T N A SP R EG A M O G L A BI D A P R U ZI A U T E N T IČ A N P R E G LE D S V E U K U P N E S L IK O V N E „ S T V A R N O S T I " S V E T A U V ID U J E D N O Ć A S O V N E P R E D S T A V E K O JA BI S V A K O M P R IP A D N IK U P U B LIK E P R U Ž IL A O S E Ć A J P O ­ Z N A V A N J A SLIKE C E L O G S V E T A . .. A M O G L A Б 1 D A SE T R A Z I I P R IM A R E F E R E N CIJA L N A G R A Đ A . . D A IH U S K L A D I 5 T I I P R O G R A M IR A P O V R A T N O -SPREZNI P R IK A Z L O K A L N O J Z A J E D N IC I K O J A Z IV I U BLIZIN I C EN TRA. . .. „ B IB L IO T E K O M S L IK A . „ IN T R A K O M U N I T R O N I K A " ILI D IJ A L O Z I S A D R U G IM C E N ­ T R IM A SU M O G U Ć N I. K U L T U R N O M K O M O R O M Z A DEK O M P R E SIJU . T R E B A D A P R IB A V I SLIKE KOJE ĆE N A D A H ­ N UTI O S N O V N I IN T U IT IV N I N A G O N S A M O O S T V A R IV A N J A D A N A D A H N E SV E LJUDE D O B R O M V O L J O M I „ IN T E R -& 4 NT R O ST V A R IV A N JE M " . . IZ M A K O J E G M E S T A U S V E T U B R Z IN O M O D T R IS T A H IL J A D A K I L O M E T A R A U SE K U N D I. ) P U T U JU Ć IH PREDSTAVA I TAKO DA­ S V R H A I D E J S T V O T A K V O G T O K A S L IK A I T A K V E G U STINE S L IK A (K O J A ĆE SE N A Z I V A T I I „ V IZ U E L N O M B R ZI­ N O M ") JESTE I D A SE B A V I L O G IČ K IM MIŠLJENJEM I D A P RO DR E D O N E SV E S N IH S L O JE V A . . T O JEST S V A K A K U P O L A M O Z E P R E K O S A T E ­ LITA D A P R IM A SLIKE IZ B IB L IO T E Ć K IH IZ V O R A S IR O M SV E T A . P A Ć E T A K O BITI P R A V I K O M U N IK A C IO N O -S K L A D lSN I C E N T R I. . K A D A G O V O R IM O F IL M O D R O M IM A K A O O B IB LIO T E ­ K A M A S L IK A . . Z A M E S E C D A N A S A Ž E L O BI SE U J E D A N SA T . M iSL I I P O IM A N J A . K O J A JE N E V E R B A L N A . S T O G A T A K A V P R IK A Z N A Z I V A M „F IL M S K IM N O V O S T I ­ M A IDEJA. O S N O V A Č O V E K O V O G Ž I V O T A . F IL M S K O M F R E S K O M " . O N O S T O SE U SV E T U U R A D I. . S N O V A . P O D R A Z U M E V A SE D A Ć E T A K V A „ P O Z O R IS T A Ž IV O T A " K O R IS T IT I N E K E O D T E H N IK A U N A S T A J A N J U (M A G N E T O S K O P I U Z A J A M N O D E J S T V O E L E K T R O N S K IH R A Ć U N A R A ). R E C IM O .BERZI. . „F IL M O B IL A ". M O J A Z A M I S A O 5 497 . . K U L T U R N IM I N T E R K O M O M " .

. . N E M A M O V R E M E N A Z A G UBLJENJE . I D A ĆE D O V E STI D O JED N O G PO T PU N O Đ U N A R O D N O G O B L I K A U M E T N O S T I . IZ V E S N E S T V A R I BI M O G L E D A SE D O G O D E .JE. 498 . . Z A P R A V O . POLA P R O C E N JU J E SE D A U S V E T U IM A S E D A M S T O T I N A M ILIO N A N E P IS M E N IH . L J U D S K O G M E S A N A Z E M L J I. . SV E ST O S E B I. . . M A K S I M A L N O IS K O R IS C A V A N J E M A K S I M U M A U R E Đ A J A Z A IN F O R M IS A N J E K O J IM A S A D A R A S P O L A Ž E M O . . S A O B R A Z N O R A S T E R IZ IK O P S T A N K A . SV E T I PR O C E S S A M O O B R A Z O V A N J A M O R AJU N A Ć I BR ZO REŠEN JE K A K O BI SE P R E O B L IK O V A L I U R E V ID IR A N V ID SEBE. . . . . .. . S A D A IZ N O S I S T O K I L O G R A M A T N T N A S V A K I H K I L O G R A M A . „ D O Z I V L J A J N A M A Š I N A " M O Ž E M A K O JE B IĆ E N A O V O J ZE M L JI D A D O V E D E D O D V A D E S E T O G S T O L E Ć A .. U G R O Ž A V A ­ N J A L J U D S K O G M E S A E K S P L O Z IV IM A .. P R E D V IĐ A M D A Ć E T A K V I C E N T R I I M A T I S V O G A K U Ć ­ N O G U M E T N IK A K O J I Ć E O R K E S T R IR A T I R A S P O L O Ž I V SL I­ K O V N I M A T E R IJ A L . U P O R E D O S A T E K U Ć IM P O R A S T O M ST O P F . . I B IB L IO ­ T E K A S L IK A . . . . . . F ILM Ć E P O S T A T I „ I Z V O Đ A Č K A U M E T N O S T " . . M O G L I BI D A SE P R E R A S P O R E Đ U J U S T U P N J E V I S V E S T I M A K O JE O S O B E . U K O L IK O SE P O J E D IN A C IZ L O Z I S U V IŠ E J A K O M IN F O R M A C I O N O M D O ­ Ž IV L JA J U . N O V O G A M E­ D A Ć E U P R O B IJ A N J U D O „ E M O C I O N A L N O G Z A J E D N IČ ­ K O G IM E N IT E L J A " B IT I M O G U Ć N O D A SE V IZ U E L N O M „ S N A ­ G O M " T A K V O G P R I K A Z A D O P R E D O B IL O K O JE S T A R O S N E ILI K U L T U R N E G R U P E .. . S T R U K T U R A F IL M A K A K V U S A D A P O Z N A ­ JE M O B IĆ E S V A K A K O P R E R A S P O R E Đ E N A . NI Z A P O G R E Š N E P R O R A Č U N E . . B E Z O B Z I R A N A K U L T U R U I IS T O R IJSK O NASLEDE. . .

U K R A T K O : N A Č I N D A S V I LJUDI D O B IJU P R E D -Z N A N JE . . . . 5’ 499 . . .. .N U K L E A R N O M E N E R G IJ O M .. D A S U M IR A M O : M EN I JE N A S R C U P R O N A L A Ž E N J E N A Č I N A D A PRETER A N O R A Z V IJ E N A T E H N O L O G IJ A J E D N O G D E L A S V E T A P O ­ M O G N E N E D O V O L J N O R A Z V IJE N O J E M O C IO N A L N O J S O C I O ­ LOGIJI C E L O G S V E T A D A U H V A T I K O R A K S A D V A D E S E T IM V E K O M . . D A N A S I O V D E . . . . . . . . . A S A D R U G E . S R E D S T V A SU PRI R U C I . . . . C O V E K M O R A D A P R O N A Đ E N A C lN D A SEBE M ERI. T O SU T E H N O L O G IJ A I P R O Š IR IV A N J E Ć U L A . . R A Z M E N A S L IK A I ID E JA . D A U S P O S T A V I R A V N O T E Ž U T E H N IK E I L O G IK E I DA TO OBAVI SA D A . . U Z A J A M N O P O V E Z IV A N J E LJUDI D O B R E VO LJE N A B A Z I M EĐUNARODNE RAZM ENE . B R Z O . D A IS T O V R E M E N O R A S T E I O S T A JE U V E ZI S A S A M IM S O B O M . . . .O V O G T R E N A . O K R U Ž E N O S A JED N E S T R A N E S U M N J O M . . . . PRO CESA „O S T V A R E N O G ” SA M O O BR A­ KOJE S A D A M O R A D A P R E T H O D I „Č IN J E N IC I” O B R A Z O ­ VAN JA . O N O M O R A D A D E L A B R Z O I S I G U R N O K A K O BI O Č U ­ V A L O SV O JU B U D U Ć N O S T . C O V E K M O R A D A N A Đ E N A C lN D A P R E S K O C I S O P S T V E ­ NE P R E D R A SU D E I ZEBNJE . .T O JEST S V A K I C O V E K M O R A N E K A K O D A S H V A T I O G R O M A N R A Z M E R L J U D S K O G Ž I V O T A I P O S T IG N U Ć A N A ZEMLJI . O S T V A R IV A N J E ZO V A N JA . C O V E C A N S T V O SE S U O Č A V A S A N E P O S R E D N O M B U D U Ć ­ N O Š Ć U . . . M EN I SU N A S R C U M IR I H A R M O N IJ A U S V E T U . . .. PRAVO V R E D N O V A N JE U M O V A P O J E D I N A C A .. . P R IM E N O M PRO SLO G I N EPO SRED N O G Z N A N J A .

D A N A S I O V D E . SM ESTA.M O R A D A O STV A R I SA D A ŠN JO ST . . M E Đ U N A R O D N I S L IK O V N I JE Z IK O R U Đ E JE Z A N JU T E B U D U Ć N O S T I. . . . IZ G R A D ­ (Film Cu ltu re) 500 .

u ne­ kima m anje." M i kažem o da našim očim a sm eta po stu p ak zasn o v an na m ontaži pojedinih film sk ih sličica u M a rk o p u lo so v o m (M ark op ou los) film u 501 . O p iti ko je u Pairizu izvo di B rajon G ajsin (Brion G y sin ) sa svojo m „m a šin o m trep talico m " (čitajte časopis Olympia) p o kazu ju d a b e z p o sred stva d ro g a. N a ša praktičn a ku ltu ra sku čila je našu moć v iđ en ja. od n je g a nas o dvaja m agleni okean naših inhibicija i . m ožete (čak i zatv o ren ih očiju) da vidite boje i vizije koje ranije niste bili ka d ri da vidite. kao što veli Bil Berouz (Bill B urrow s). Kao što ka že p ro fe so r Ositer (O ster) k o ji vrši slične opite u Bruklinu (opet po sećanju ): „ O k o je sputan o." Postoje m nogi načini o slo bađ an ja o k a. M i n e ko ristim o k a k o v alja m oarirane šare žen ica. jer mislimo da to nije pra ktičn o . R eč je više o uklanjanju raznih psiho lo ških prepreka n eg o o stvarnom e m enjanju oka.z n a n ja " . T e k posle p o žara aleksan d rijsk e b iblio tek e o bu čavan je oka je postepeno zan em aren o . (navodim po sećanju ): „ S v e što m ože da se postigne hemijskim putem . U klo n je n je n iz pregrada. U ostalom . U n e k im ku ltu ram a više.nove oči džonas mekas (jonas mekas) Da li naše oko um ire? Ili naprosto više ne um em o da gledam o i vidimo? Isku stva sa LS D p o kazu ju d a o ko m ože da se proširi. oslo bađ an je o k a od in hib i­ cija. da može da vidi više nego o bično. M i nikada ne gledam o ekran neposred no. m ože da se ličin i i na d ruge načine. pom oću svetlosn o g izvora koji se brzo paili i gasi." S alvado r D a li (Salvad o r D ali) veru je da su „ g r čk i i arapski um etnici zn ali za tu obu čen o st o ka. a ko je (kao što je slučaj sa LSD ) ostaju u sećanju i posle „o p ita ".

A li najčešće su č a k i kritičari slepi. N aše o k o se pro širilo . D ru g i m eđu n a m a. S v e p re d sta ve o o p ijen o sti ili um oru iščezle s u . K o lik o b o ja im a u po lju trave za o do jče što p u zi n e svesn o Z e le n o ga ? K o lik o d u g a sv etlo st m ože da s tv o ri za n eob u čen o o k o ? " A je n S o m e rvil (lan Som m erville) piše u časo pisu O lym pia: „ N a ­ p ra vio sam je d n o stav n u trep talicu : k a rto n sk i v a lja k sa p ro rezim a ko ji se o k reć e na g ra m o fo n u b rzin o m o d sed am deset osam o brtaja u m i­ nu tu . a u k o je m se n a la zi sijalica." S ten B rek id ž p iše (u M etaforam a o viđenju — M etaphors on V ision): „ Z a m is lite o ko ko jim ne u p rav ljaju čo v e k o m sazd ani zak on i p e rsp e k tiv e. Sto je sasv im m o g u ćn o . U jedn om e sko ra šn je m b ro ju The New York Tiir. vid i v a s k o lik u d revnu i savrem en u ap strak tn u u m e tn o st. č a k n i k a d a g a p o tp isu je G o dar (G o d a rd ). o k o neop terećen o pred ra su d am a. . a trep taji ig raju po v ašim o čn im kapcim a. za tv o re n ih o čiju . po n je g o v o m p re stan k u .D vaput čovek (Tw ice A M an). v is o k o iznad Z e m lje u sv eo p štem s ja ju lepote. B rajon G a js in p iše: „ S t a je u m etn ost? Sta je bo ja ? S ta je viđenje? T a stara p itan ja izis k u ju n o ve o d g o vo re k a d a pri sv etlosti M a š ne za S n o v e (treptalice) č o v e k . jedan o d u red n ik a Cahiers du cinema. ali isp la tilo se p ro ći k ro z to. a ja sam b io u sred celo g prizora d o k su o k o m ene nastajale b e zg ran ičn e šare. već m ora da sazn a s v ak i n o vi predm et k o ji u živ o tu su sretne k r o z jedn u p u sto lo v in u percepcije. im aju o sećaj d a su p o k re ti u n jim a su v iš e spori — mi bism o m ogli da prim im o m n o go v iše. .csa vid eo sam b e lešk u o nekoj žen i iz Lo n d on a k o ja bo je čita prstim a. A n aše o či su ip ak tak o o gra n ičen e! Izv esn i lju di još vide v ile ­ nja ke i v ile. rea g o v an ja na šeg o ka p o stala su b rža. g o v o re ći o n o vo m am eričko m e film u : „O d je d n o m ." D a . d o k cele &ате b o ja ne počnu d a n avaljuju d a uđu. k o ji su te film o v e g led ali češće. o k o k o je ne reaguje na im e s v a k e po ja ve . više ne m o g u d a gled am o b ič a n film . N au č ili sm o da m a lk o b o lje vid im o. M i im am o izvestan broj d a ro v itih m lad ih lju d i i žen a k o ji stv a ra ju Jedan n o vi film . G le d a te u nju za tv o re n ih očiju . K a sn ije sam u sta n o vio d a se m oja p e rcep cija sv eta o k o m ene veom a prim etno pro širila. V iz ije po čin ju ka leid osko po m b o ja na p o v ršin i isp red o čiju i p o step en o po staju složenije i lepše. " S v e o ve n e p o ve zan e m isli tič u se n o v o g a film sk o g je zik a u n a­ stajan ju . o tv a ­ 502 . je d n og a n o v o g načina sag led av an ja sveta. L judi su mi g o v o rili k a k o su posle g led an ja film a R o b e rta B rira (R ob ert Breer) Bljeskovi ( Blazes ) ili posle film o v a Sten a B rek id ža (Stan B rakh ag e) d ob ija li g lav o b o lju . n apisao mi je pre nedelju d ana. Luj M a ik o r e l (Louis M a rco relles). P o sle iz v e s n o g v rem e n a v izije su se trajno sm estile iza m ojih očiju . jer o tkrih da sam . N e k o vrem e sam im ao sko ro ne p o d n o šljiv u tisak p ro storn o g k re tan ja . razb ija ju se k a o m ore o ob alu .

da širi svoje oči. d ija p o zitiv e i p ro jektore. Kam era sada kupi naziraje. više ekrana i spoj živ e i snim ljene radnje. N a ekranu se stvara nova spiritualizovana stvarn o st p o kreta i svetlosti. Stvarn ost m agn oven ih naziranja ko ju v id im o kro z okna au to­ mobila i m lazn ih aviona po stala je naš sv ako d n evn i d oživlja j. pro jektore dr­ žane u rukam a. N ap rosto je zalepio krilca leptirića 1 cvetove na pro zirnu film sku traku i p ro p u stio je k ro z ko pirk u. fragm ente predm eta i lju di. G a jsin stvara vizio n arske slike svojom m ašinom za snove. K om ercijalna televizija u vod i su blim inalne. obrađ u ju ći je m aju šn im in strum entim a ko je je iznela iz hirurške o peracion e dvorane. 'Ј tome je cela stvar. n a jvećeg čaro b n ja k a an im iranog film a posle M elijesa (Melies) — njegove^ v išestru ke d ik e . G rego ri M a rkop u lo s uvo d i m ontažu pojedinih sličica. O n i koji su bili izu zetno srećni m ožda su nazreli nešto od dela H erija Sm ita (Hairry Sm ith ). za eksperim ente ko ji čak m ogu da se vide na Sv etekoj izlo žb i u N ju jo rk u : upotreb u više ekrana i više slika. ponavljane pojedine sličice. N o vo m film u su potrebne no ve oči ko je će ga sagledati. Č uli ste za razaranje ekran a. njegovi k v a ­ drati postaju m ozaici. U film u se d ogađ aju veom a čudne stvari. U film u Pas zvezda čov ek (Dog Star Man) B rekidž n apušta i d osadašn ju u potrebu pojedine film ske sličice. u rezujući i sli­ kajući po n jo j. O n d a priče i slapstick fanta­ zije. O nd a su pesnici odb acili zap lete i scenarija i priče. Potrebna nam je pu b lika voljn a da se o bučava. n jegov m agijski. na način „a k c io n ih slik a ra ". 503 . ili ba r n je g o v e d ve trećine. Sam a film ska traka d o se g la je sv o je granice (pritom ne govorim 0 slikam a na m agn etsko j traci). N aše oči trpe fizičke prom ene. Z a vrem e večeri Fantastični vrtovi (Fantastic Gardens) u D žadsonovoj (Judson) c r k v i vid eli ste v išestru k u p rojekciju .raju nove vizije — ali su nam potrebni kritičari i pu b lika kadri da te vizije vide. O n d a snim ljene dram e. Pesnici šezde­ setih godina odbacili su i sam u realističku sliku. Postavlja kom ad iće film a u boji posred cm o -b ele sličice. napravila je na m agn etskoj šesnaestm ilim etarskoj traci. Storm De Hirš (Storm de Hirsoh) otarasila se č a k i sam e film ske trake: svoj film Gatanja (D ivina tions). pa stvara brze im presije i pred­ meta i radnji. bu šeći rupe. kao u delim a B rekidža i Džerija D žo fe n a (Jerry Joffen). ka b alistički p ro storn i film . N ajpre je bila statična slika v oza ko ji u lazi u stanicu (ako po­ čnemo odatle). A najčudnije je d a u tome nema ničega zaista čudnog. B rekid ž je n a p ravio S v etlo st noćnih leptirića (M o thlig h t) b e z kam ere.

p ro je k to ra i ka m era — oni rade sa d im om i param a. želja m a. u k o jim a s v e tlo s t p o staje slika. ko p ije ne m o gu d a se prave. i sam i po stajem o film : sedim o na p e rsijsk o m ili k in esko m sag u . o k v ire ili slike : on iskače iz s v a k o g a na m etn u to g sna i traži s op stven e m isterije i s o p stve n e snove. D ž o rd ž M e jsiju n a s (G e o rg e M a ciu n as) n a p rav ili su film o v e u kojim a su od b acili slik u . film a n a še g d uh a. S v e je o v o s tv arn o st! N e m a g ran ica č o v e k o v im sn o vim a. Isto v a ži i za film B arbare R u b in (B arbara R u bin) B ožić na Z em lji (C h r ist­ mas on Earth) — i o n će o sta ti u o rig in alu . (T h e V illa ge V o ic e) 504 . m aštari­ jam a. i p o sm atra m o d im . m ada k ro z pro jektor pro lazi. snovi. Film ske stv arao ce više ne zan im a da p ra ve tu ceta k o p ija. i v rem e­ nom . P eter K u b elk a (Peter K u b elk a). M a rk o p u lo s . i o dričem o se sv ih m o gućih film ova. i sećanjem — to je o n aj v rh u n s k i n a ro d sk i b io s k o p k a k a v je bio h iljad am a i hiljad am a g od in a. T o je is to kao u slika r­ s tv u : n ijed n a rep rod u kcija ne m o že d a v asp o sta v i o rig in al. i posm atram o slike. T o će o sta ti jedin i prim era k.Neomd L e v in je n a slik ala i iz g re b ala i s tav ila to liko stv ari na traku s v o g film a d a o va j n e m o že d a se k o p ira . P ođ im o jo š d alje: do m ene su d op rle v esti d a su se G a js in i B olč (B alch) i B arba ra P ik o lo (B arbara Piccolo) u L o nd onu ili A m sterd am u — nije v a ž n o gd e — o tarasili film sk e trake. K u b elk in i film ovi sačin jen i od b ele sv etlo sti pru žili su mi n a jsn ažn ije vdzuelne d o življa je. pušeći o vu ili onu h ranu za sn o ve . k rstarim o pro storo m . T o nem a n ik a k v e v e z e sa tehn ičk im n o vo ta­ rijam a: u v e z i je sa b e zg ran ičn im d uh om čo v e k o v im ko ji nikad a ne m ože d a se z a tv o ri u pro pisan e ekran e. A k o p ođ em o jo š d alje : N e m D ž u n P ejk (N am June Park). K e n D ž e k o b s (K en Jacobs). i m a štarije k o ji se z b iv a ju baš u d u h u n ašeg o k a : mi smo p ra vi film sk i stv a ra o c i. v izije? Č in im o jo š jedan k o ra k . š t a je z a p rav o film ak o n e slike. i sn o ve. O d m esta na ko jem se na la zim o sam o je jedan k o r a k d o ap solu t­ n o g film a. O n i o sećaju d a je jed in o o rig in aln a trak a is tin s k i film i d a n ik a k v a k o p ija neće biti rav n a o rig in alu . sv a k i od n a s. D a li radi na k o n ta k tn im sočivim a k o ja će d ok sp a va m o b a cati na naše žen ice ^like u bojam a. D ž e k Sm it (Jack Sm ith ) č a k ne m o n tira ju služeći se rad nom k o p ijo m : oni rade nepo­ sredno na o rig in alim a (a n isu u p itan ju sam o pare). vizijam a .

B e o g ra d . . p ra v n ik a P etro n ić. 4?2 Fred K em per: U M E T N O S T V IĐ E N JA : FILM S T E N A BRE­ K ID Ž A 475 Džejn B rekidž: FILM O P O R O Đ A J U . Č ik a L ju b in a 15/II. 489 Sten V en dertvk: „K U L T U R N I IN T E R K O M " I PR O Š IR E N I FILM 493 D žonas M e ka s: N O V E O Č I fi l m s k e s v e s k e 501 Iz b o r čla n a k a o film u iz s v e tsk e štam p e. 3. P retp la ta : polugod išnja 13. . D . R e d a k c ija i a d m in istra cija : Institut za film .5 N. 467 Endi V o rh ol: E N D I V O R H O L 470 Brajen O 'D o e r ti: B RU S K O N E R I N J E G O V I F IL M O V I . S e rv is Sa­ b r ig a d a 74. V la šić. C e n a p o je d in o m b ro ju N . Sekretar K orektor: veza re d a k cije : M ira u d ru že n ja R ad m ila M a r k o v ić . D . T e k u ć i raču n b roj 608-3-35-10. S P A V A N J E . Iz la zi s v a ­ kog m eseca osim ju la i a v g u sta . FILM E N D IJA V O R H O L A . D „ g o d iš n ja 27 N . B e og rad . J u g o s la v ije . . M e te r : N a slo v n a N ik o la K rs tić. s tra n a : M irk o Š ta m p a : P r o le te rs k ih O b ja v lje n i t e k s to v i ne p re d s ta v lja ju s ta v red a k cije.nastavak sa druge strane korica Džo Brejnard.

filmske sveske 7 I I 1 1 1 Ж' i i ■ ■ i i-- .