You are on page 1of 11

VISOKA POSLOVNA SKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

SEMINARSKI RAD
REVIZIJA

LESKOVAC 2016

1

profesionalnoj etici i pružanju dužne profesionalne pažnje. poslovni partneri. kao i preduzeća u kojima vrše reviziju . Uvod Menadžment savremenog privrednog društva suočen je sa potrebom donošenja poslovnih odluka u vezi sa ostvarenjem poslovnih ciljeva. povećane konkurencije i erozije poslovnog morala. Ključni zadatak internog nadzora jeste da kontroliše sve delove preduzeća da li dosledno redukuju poslovnu politiku usvojenu na početku poslovnog perioda kao i da o tome podnose informaciju menadžmentu privrednog društva. Korisnici izveštaja U uslovima tržišne privrede raste značaj revizije i ona dobija svoj pun smisao.1. da reviziju mogu obavljati sa pažnjom i profesionalnim rasuđivanjem. što treba da isključi svaku nemarnost ili materijalni propust revizora. zaposleni i berze. prihvatiti obrazloženja iz finansijskih izveštaja. većom ažurnošću i drugo. posmatranja i raspitivanja. ako se slažu sa revizorskim nalazima. Za pojačano interesovanje za uspostavljanje internog nadzora razlog više su i prisustvo nelojalne konkurencije. njihova vrednost ne zavisi samo od toga da li su prilikom njihovog sastavljanja poštovani određeni zahtevi. b) Standardi koji se odnose na obavljanje rada podrazumevaju adekvatan plan rada.poboljšanjem efikasnosti poslovanja i smanjenjem troškova. Odluku o izboru i razrešenju revizora donosi Skupština deoničara (u 2 . c) Standardi koji se odnose na izveštavanje podrazumevaju da su izveštaji sačinjeni prema standardnim principima (i proveru da li su oni konzistentno primenjeni). revizorskoj stručnosti (ovlašćenosti). Njihova primena omogućava postizanje i održavanje jednoobraznog visokog kvaliteta revizorskog rada kroz njihovu praktičnu i teorijsku obučenost. jer bi njihova primena omogućila upoređivanje izveštaja iz naše zemlje sa izveštajima iz inostranstva i lakšu međunarodnu komunikaciju. već i da li je ispitivanje. Međunarodni standardi su posebno značajni.Revizori potvrđuju da su računovodstveni iskazi realno i istinito iskazani. detaljno proučavanje i ocena interne kontrole i pribavljanje kompetentnih dokaza putem inspekcije. što omogućuje vlasnicima da donose valjane poslovne odluke u domenu upravljačkih funkcija. kreditori preduzeća. na osnovu koga se sastavljaju. i uneti u izveštaj mišljenje o finansijskim izveštajima ili tvrdnju da se mišljenje ne može izraziti (razlozi moraju da se iznesu u tom slučaju). Postoje jugoslovenski standardi. Sistem internog nadzora koji uključuje sve mere pažnje usmerene na sprečavanje grešaka prekomernih troškova i prevare. Oni žele da se uvere da menadžment preduzeća upravlja tako da na najbolji način ostvaruje njihove poslovne interese . za njih su zainteresovani: deoničari (vlasnici).Standardi treba da omoguće što bolje poslovanje revizorskih kuća. Pošto revizorski izveštaji predstavljaju završni čin u radu eksternih revizora. izvršeno u skladu sa standardima revizije. Prema njima standardi mogu biti: a) Opšti standardi zasnovani su na nezavisnosti i nepristrasnosti revizora u pogledu stavova o predmetima revizije. Ukoliko se obezbedi da izveštaji revizije budu javno dostupni. proverava i obezbeđuje pouzdanost informacija.da iskazana dobit bude što veća i da se što realnije utvrdi rizičnost njihovih ulaganja. a standardi koje je izdao Komitet za reviziju (AICPA) prihvaćeni su kao međunarodni.

kreditore bi prevashodno interesovao kvantitet i kvalitet poslovnih sredstava korisnika kredita. a revizorski izveštaj je njima adresovan. kroz visinu iskazane dobiti (naročito kroz njeno kretanje iz godine u godinu). Revizor ne podnosi izveštaj kreditorima preduzeća.Zaposleni bi mogli da koriste podatke iz izveštaja revizije za procenu sigurnosti svojih radnih mesta. Revizorski izveštaji bi pružili učesnicima u transakcijama na berzi pouzdanu osnovu za donošenje poslovnih odluka. Standardi izveštavanja za reviziju uspeha su:   forma blagovremenost  sadržaj izveštaja  predstavljanje izveštaja  distribucija izveštaja. a to je bilans stanja. Ove informacije se nalaze u onom delu izveštaja gde je prikazana struktura poslovnih sredstava klijenata.Potvrda revizora o realnosti i istinitosti iskazanih računovodstvenih iskaza bi pomogla poslovnim partnerima da planiraju svoju buduću poslovnu saradnju. ali u uslovima njegove dostupnosti.deoničarskim društvima). kao i kvalitet iskazanih poslovnih sredstava koje preduzeće iskazuje u bilansu stanja. 3 .

Ovi standardi su prvi put objavljeni 1972. GAGAS standardi iskazani su u pet grupa. Standardi revizije javnih rashoda Svaka revizija zasniva se na standardima. godine osnovao Komitet za revizijske standarde. to ćemo ih na ovom mestu i prezentirati. Standardi revizije javnih rashoda INTOSAI su razvijeni sa namerom da se obezbedi okvir za uspostavljanje procedura i postupaka koji treba da se izvedu tokom obavljanja revizije. c) standardi u fazi planiranja. odnosno Generallu Accepted Government Auditing Standards – GAGS – opšte prihvaćenih standarda državne revizije.2. prvenstveno SAD. b) opšti standardi revizije. INTOSAI revizorski standardi sastoje se iz četiri dela: a) osnovni postulati. U nekim državama razvijali su se i standardi za reviziju javnih rashoda u većem ili manjem obimu utemeljeni na standardima revizije računovodstvenih izveštaja akcionarskih društava. S' obzirom na to da su INTOSAI standardi istovremeno i vodič. Amerčkog udruženja za procenu i AISRA. Standarde je objavio United States General Accounting Office u saradnji sa Institutom internih revizora. U teoriji i praksi revizije državnih rashoda pojavljuju se više varijanti standarda. Opšti standardi 4 . INTOSAI je 1984. a posledni put su revidirani 1988. godine usvojio INTOSAI standarde. i da su standardi revizije javnih rashoda najrazvijeniji i najuticajniji iz SAD. godine. i to: 1. To je slučaj i sa revizijom javnih rashoda. kontrole i analize finansijskih izveštaja (standardi uvođenja) d) standardi izveštavanja. Drugi razlog za ovaj pristup je zbog njihove najrazvijenije strukture. Opšti okvir za standarde INTOSAI izveden je iz izveštaja i Kongresa INTOSAI i izveštaja Eksperata UN sa skupova javnog računovodstva i revizije javnih rashoda najrazvijenijih zemalja u svetu pre svega SAD. Kako smo već istakli da su INTOSAI standardi bazirani na standardima najrazvijenijih zemalja sveta. Potreba za ustanovljenje posebnih standarda revizije državnih rashoda opredelila je nacionalne vrhovne revizorske intstitucije da se organizuju u medjunarodnu organizaciju čiji je jedan od ciljeva izrada i usvajanje standarda. Objavljeni standardi se najčešće pominju kao žuta knijga (yellow book). Usvojeni standardi kako je naglašeno u uvodu usvojenom tekstu predstavljaju i sinonim za reč "vodič" koji treba da štiti autoritet svake SAI. godine. Ovaj komitet radio je na razvoju standarda i u martu 1989.

.osposobljenost kadrova. .1.2. revizor treba da obavesti entitet pod revizijom i odgovarajuće rukovodioce o prekidu u pismenoj formi. osim ako nisu isključene samim standardima. 5 . Opšti standardi za sprovođenje finansijske revizije i revizije uspeha odnose se na kvalifikaciju kadrova. Kada se revizija prekine pre njenog završetka. i na kontrolu kvaliteta. da bi rezultati bili na raspolaganju za javnost i da bi se omogućio nastavak revizije. 3. Standardi izvođenja finansijske revizije Standardi izveštavanja za finansijsku reviziju Standardi izvođenja revizije uspeha Standardi izveštavanja za reviziju uspeha. Standardi izveštavanja za reviziju uspeha Standardi izveštavanja za reviziju uspeha su:  Forma. Ovaj standard nema nameru da ograniči ili spreči diskusiju o nalazima. koji će utvrditi da li su preduzete odgovarajuće korektivne akcije.nezavisnost. 3. ocenama. pružanje dužne i profesionalne pažnje prilikom izvođenja revizije i pripreme izveštaja. 3. 5. Pismeni izveštaji su neophodni: - da bi se rezultati saopštili rukovodiocima svih državnih nivoa.  predstavljanje izveštaja. 4.dužna profesionalna pažnja i . Forma Prvi standard izveštavanja za državne revizije uspeha glasi: ''Pismene revizorske izveštaje treba pripremiti tako da jasno saopštavaju rezultate državne revizije''.  distribucija izveštaja. U opšte standarde revizije ubrajaju se: .  blagovremenost.  sadržaj izveštaja. Ovi standardi važe za sve revizorske firme (državne i nedržavne) koje sprovode državnu reviziju. nezavisnost revizorskih firmi i revizora.kontrola kvaliteta. već upravo da ih podstakne. zaključcima.

Sadržaj izveštaja Treći standard izveštavanja za državnu reviziju uspeha se bavi sadržajem izveštaja. Revizori trebaju da razmotre da li postoji potreba da se zainteresovani funkcioneri trebaju izveštavati o značajnim stvarima u toku revizije. Izveštaj treba da uključi dovoljnoi kompetentnih i relevantnih informacija o nalazima. ''Izveštaj treba da sadrži iskaz o ciljevima revizije i opis obima i metodologije revizije''. Izveštaji bi trebalo da sadrže naglašene zaključke. Iskaz o obimu treba da opiše dubinu i širinu revizorskog rada da bi se postigli ciljevi revizije. Iskaz o ciljevima treba da objasni zašto je interna revizija i šta treba postići izveštajem. Iskaz o ciljevima pokazuje obim revizije.2. ''Izveštaj treba da sadrži potpunu raspravu o nalazima revizije i. ako stigne kasno. Elementi potrebni za potpune nalaze zavise od ciljeva revizije. funkcionera i drugih zainteresovanih lica''.3. 3. 6 . Da bi bio maksimalno koristan. što obuhvata identifikovanje predmeta revizije i aspekta uspeha koji se ispituje. vremenski period obuhvaćen revizijom. Ovakva obaveštenja se ne mogu smatrati kao zamena za konačni pismeni izveštaj. Revizijski nalaz je kompletan u onoj meri koliko su zadovoljeni ciljevi revizije i koliko izveštaj povezuje te ciljeve sa elementima nalaza. vrste i izvori korišćenih dokatza i problemi u vezi sa dokazima. Blagovremenost Drugi standard izveštavanja za državne revizije uspeha glasi: '' Izveštaje treba izdati na vreme. U njemu se identifikuju organizacije i geografske lokacije. gde je moguće. o revizorovim zaključcima''. kada se to traži ciljevima revizije.3. Pažljivo pripremljen izveštaj će biti od male koristi onim koji donose odluke. izveštaj mora biti blagovremen. da bi se informacije mogle blagovremeno koristiti od strane rukovodstva.

Preporuke su najkonstuktivnije kada su usmerene na rešavanje idnetifikovanih problema. koje su uzrok neodgovarajućeg uspeha. obim revizorovog rada na ocenjivanju.''Izveštaj treba da sadrži uzrok problematičnih područja primećenih u reviziji. Revizor treba da traži da se mišljenja rukovodilaca o bitnim nalazima. i to onda kada ciljevi nisu ograničeni samo na utvrdjivanje postojanja problema. zaključcima i preporukama daju u pismenoj formi. i svaku značajnu slabost tokom revizije''. a koji su otkriveni tokom ili u vezi sa revizijom''. slabosti bitne za izveštavanje se smatraju nedostatkom i kao takve su identifikovane u izveštaju. S obzirom da probleme mogu da prouzrokuju brojni faktori. i upućene onima koji treba da preduzmu akcije. kada se to zahteva ciljevima revizije''. Ove slabosti se u izveštaju opisuju kao ''uzrok''. revizori mogu da identifikuju slabosti u internim kontrolama. revizori bi trebalo da objasne vezu izmedju problema i faktora identifikovanih kao uzrok. Uključivanjem mišljenja rukovodilaca. U revizijama gde je jedini cilj pregled internih kontrola. Izveštaj bi trebalo da sadrži raspravu uzoraka problema koji su navedeni u izveštaju. U izveštaju treba navesti i preporuke vezane za poštovanje zakona i propisa i za stanje poznatih ili nekorigovanih značajnih nalaza i preporuka iz prethodnih revizija. ''Izveštaj treba da sadrži izjavu da je revizija izvedena u skladu sa opšte prihvaćenim standardima državne revizije i da obelodani kada primeljivi standardi nisu poštovani''. već i šta treća lica misle o tome i šta planiraju da urade u vezi sa tim. ''Izveštaj treba da sadrži sve važne slučajeve nepoštovanja propisa i zloupotrebe i sve indikacije ili slučajeve nezakonitih radnji koji mogu da rezultiraju krivičnim gonjenjem. zaključcima i preporukama revizora. ''Izveštaj treba da identifikuje važne interne kontrole koje su ocenjivane. U revizijama čiji je cilj procena rezultata. Revizorov izveštaj treba da sadrži sve značajne slučajeve nepoštovanja zakona i propisa otkrivenih tokom revizije. stvara se izveštaj koji pokazuje ne samo nalaze i mišljenja revizora. ''Izveštaj treba da sadrži sva važna mišljenja rukovodilaca organizacije programa. razloge za takav postupak i efekat koji je neprimenjivanje imalo na rezltate revizije. Izveštavanje o internim kontrolama će zavisiti od značaja identifikovanih slabosti i njihove povezanosti sa ciljevima revizije. Identifikovanje osnovnog uzroka problema doprinosi davanju konstruktivnih preporuka za korektivnu akciju. Komentare treba objektivno proceniti i prikazati u 7 . Izjava o podudarnosti se odnose na standarde koje bi revizor trebalo da sledi tokom revizije. i preporuke za akcije koje će korigovati problematična područja i unaprediti operacije. i one slučajeve koji mogu predstavljati kriminalnu radnju. i koje korektivne akcije se planiraju''. već se traži i njegov uzrok. Kada odgovarajući standardi nisu primenjeni revizor treba u izveštaju da obelodani koji standard nije primenjen.

Značajna dostignuća identifikovana tokom revizije. revizor bi trebao da: - obelodani pitanja u izveštaju i navede razloge i upotrebe za njihovo dalje izučavanje. osim ako to nije potebno radi uverljive prezentacije. jasan i koncizan. Izveštaj treba da obuhvati samo infromacije. koliko to predmet rasprave dozvoljava. ili su.izveštaju. objektivan. nalaze i zaključke koji su potkrepljeni kompetnetnim i relevantnim dokazima u revizorskim radnim papirima. Ako tokom revizije. Revizorski izveštaj treba da je korektan i da ne dovodi u zabludu. uverljiv. ''Izveštaj treba da sadrži spisak svih važnih pitanja kojima je potrebno dalje izučavanje i razmatranje''. a plan korektivne akcije treba zabeležiti. obezbedila ravnoteža u izveštaju i dala mogućnost da druge državne organizacije poboljšaju svoje funkcionisanje.'' Obelodanjivanje informacija je zabranjeno zakonom. 3. neopravdani.4. ali i nedostatke. 8 . što znači da doprinese pozitivnom reagovanju na nalaze i preporuke. Tačnost zahteva da su predstavljeni dokazi tačni i da su nalazi pravilno prikazani. zaključcima ili preporukama. U izveštaj ne treba uključivati detaljne podatke. Objektivnost zahteva da je predstavljanje u izveštaju uravnoteženo u pogledu sadržaja tona. Kada su kometnari u suprotnosti sa nalazima. Predstavljanje izveštaja Četvrti standard izveštavanja za državnu reviziju uspeha glasi: ''Izveštaj treba da je kompletan. ali ova pitanja nisu direktno vezana za ciljeve revizije. revizori mogu navesti svoje razlogde za njihovo odbacivanje. revizor utvrdi važna pitanja koja zahtevaju dalji revizorski rad. trebalo bi uključiti u revizorski izveštaj kako bi se korektno predstavila situacija. Treba ispitati prirodu takvih informacija i navesti na osnovu čega je zadržana. ''Izveštaj treba da sadrži opis svakog dostignuća vrednog pažnje. Revizori trebaju da imaju na umu da je jedan od njihovih ciljeva da budu ubedljivi. ''Izveštaj treba da sadrži iskaz o svakoj važnoj informaciji koja je izostavljena jer se smatra povlašćenom ili poverljivom.'' Kompletnost podrazumeva da izveštaj sadrži sve bitne informacije potrebne da se zadovolje ciljevi revizije. Revizori treba da zatraže pravni savet pre nego što izdaju izveštaje u kojima se spominje izostavljanje nezakonitih radnji ili nagoveštaja istih iz izveštaja. naročito kada poboljšanja upravljanja u jednoj oblasti mogu biti primenljiva na drugim mestima''. tačan. po mišljenu revizora.

Distribucija izveštaja Peti standard izveštavanja za državnu reviziju uspeha glasi: ''Pismene revizorske izveštaje revizorska firma treba da preda odgovarajućim rukovodiocima organizacije pod revizijom. kopije treba da su na raspolaganju za javnost. Konciznost ne zahteva da izveštaj bude duži nego što je potrebo da bi se prenela poruka. 9 .'' Izveštaj revizije treba distribuirati rukovodiocima koji su direktno zainteresovani za rezultate revizije. Izveštajima koji su kompletni i istovremeno koncizni. 3. uključujući eksterne finansijere. osim ako to ne sprečavaju zakonska ograničenja. državna organizacija je obavezna da distribuira izveštaj i učini ga raspoloživim za javnost. razumnost zaključaka i prihvatanje preporuka. Kada su angažovane nedržavne revizorske firme. Previše informacija može da prikrije pravu poruku ili da zbuni ili obeshrabri čitaoce. Logična organizacija. što znači da je pisan jednostavnim i jasnim jezikom. Izveštaj treba da je lak za čitanje i razumevanje. etički obziri ili drugi sporazumi. Ako ne postoje ograničenja u zakonu ili propisima. tj. Onima koji na osnovu zakona i propisa.5. moraju da primaju izveštaje. Izbegavanje upotrebe tehničkih izraza i nepoznatih skraćenica je osnova za jednostavnost predstavljanja. i rukovodioce drugih državnih nivoa koji su obezbedili sredstva za entitet koji je predmet revizije. Kopije izveštaja treba poslati rukovodiocima koji su odgovorni za preduzimanje akcija na osnovu revizorskih nalaza i preporuka i drugima koji su ovlašćeni da primaju ovakve izveštaje. i odgovarajućim rkovodiocima organizacija koje zahtevaju ili obiluju reviziju. sigurno će biti posvećena veća pažnja. tačnost i preciznost u navođenju činjenica i izvođenju zaključaka. zakonodavce. rukovodioce odgovorne da preduzmu akciju na osnovu nalaza i preporuka.Ubedljivost podrazumeva da su predstavljene informacije dovoljne da ubede čitaoce u pouzdanost nalaza. presudni su za jednostavnost i razumevanje.

izvršeno u skladu sa standardima revizije. I svi izveštaji moraju da sadrže već pomenuta obeležja. već i da li je ispitivanje. Od toga kako se uradi i sprovede proces revizije odražava se na našu sliku o preduzeću i o javnim podacima koje vide pojedinci koje interesuje ishod te revizije. Zato je jako bitno da se taj proces sprovede u skladu sa standardima koji su ustanovljeni. Zaključak Pošto revizorski izveštaji predstavljaju završni čin u radu eksternih revizora. Svi navedeni standardi izveštavanja moraju biti urađeni i sprovedeni kako treba da bi se uopšte taj postupak revizije smatrao uspešnim. 10 . Sami revizori moraju biti stručni u svom poslu i na pravi način ga obavljati.4. na osnovu koga se sastavljaju. njihova vrednost ne zavisi samo od toga da li su prilikom njihovog sastavljanja poštovani određeni zahtevi.

Računovodstvena praksa.5. godina. 11 . Literatura 1. Finansijska kontrola i revizija. Beograd. 2000. Rodić dr Jovan. Ocena boniteta preduzeća i uloga revizorskog izveštaja. godina. dr Tihomir Tasić. Stojiljković dr Srbobran. Predmet interne revizije i značaj njegove strukture za poslodavstvo i upravljanje preduzećem. godina. 3. Leskovac 2005. 2003. 2.