You are on page 1of 16

VISOKA POSLOVNA SKOLA

SEMINARSKI RAD
EFIKASNOST I EFEKTIVNOST

LESKOVAC

1

Po užem shvatanju viši stepen ostvarenja ciljeva preduzeća pokazatelj je veće efektivnosti preduzeća. upravljanje preduzećem i sl. Najopštije efikasnost izražava delotvonost ovih procesa i izražava se veličinom rezultata koja se može ostvariti po jedinici resursa. i odgovarajuće okruženje koje može da omogući da se promene odvijaju u željenom pravcu. Ovaj zadatak nije ni malo lak. Sve su to zahtevi koji se stavljaju pred menadžment organizacije. efikasnost se izražava odnosom rezultata funkcionisanja preduzeća (output-a) i ulaganja (input-a) neophodnih da se ti rezultati ostvare. karakteristike okruženja. Otpor prema promenama raste i sa godinama staža kao i sa rastom birokratizacije odnosno sa starošću organizacije.1. Sposobnost menadžmenta neke organizacije ogleda se u mogućnosti prenosa pozitivne energije prema promenama na sve strukture zaposlenih i podrške koju tom prilikom dobijaju. 2 . Potrebno je inicirati konstruktivne promene i znati upravljati njima. Efektivnost predstavlja širok pojam kojim su obuhvaćeni brojni elementi preduzeća kao celine i njegovih pojedinih organizacionih delova. veštinu komuniciranja i stvaranje klime poverenja među zaposlenima. kao što su karakteristika organizacije. UVOD Promene su jedina stalna kategorija u prirodi i u zajednici ljudi. karakteristike zaposlenih. nejasan ili najblaže rečeno sumnjiv i opasan po egzistenciju. odnosno što se sa određenom količinom resursa ostvaruju veći rezultati. od malih do upečatljivih i suštinskih. puno poštovanje prema saradnicima. Od atmosferskih do političkih. može i sme. zahteva kompletno zaokruženu zrelu ličnost koja zna šta hoće. Pojam efikasnosti znatno je određeniji pošto se odnosi na interne ekonomske procese preduzeća. Drugim rečima. i obratno. sastavni su deo svake organizacije i zahtevaju stalno prilagođavanje zaposlenih i resursa poslovanja. Što je potrebna manja količina resursa da se ostvare određeni rezultati. Poznata je činjenica da su ljudi u opštem smislu rezervisani prema velikom broju promena a naročito prema onima čiji im je cilj nepoznat. zato što svaka promena ne mora biti. ovo zahteva proaktivan pristup rada i razmišljanja koji podrazumeva predviđanje budućih događaja. Efektivnost preduzeća u širem smislu može se definisati kao sposobnost preduzeća da pribavi neophodne resurse i da ih što efikasnije iskoristi radi ostvarenja svojih ciljeva. stvaranja potrebne klime za promene. Odgovornost menadžera za pravilan prikaz ideja i vizija time je veća i zahteva od ove kategorije ljudi visoke etičke i intelektualne sposobnosti. efektivnost je uslovljena brojnim činiocima. korisnicima i stejkholderima. to je efikasnost preduzeća veća. Uspeh kroz ostvarivanje promena sadrži ogromnu uloženu energiju zaposlenih fokusiranu na pronalaženje i ostvarivanje najboljeg načina da se na promene utiče i da se od njih izvede što veća korist za organizaciju. i obično nije sama po sebi promena na bolje. Uže shvaćena efektivnost preduzeća se može definisati kao stepen ostvarenja njegovih ciljeva. Međutim karakteristika modernog poslovanja ukazuje na činjenicu da samo delovanje menadžmenta ma kako uspešan bio nije dovoljno u velikom broju uočenih promena. Prilagođavanje samo po sebi nije dovoljno da bi organizacija išla u željenom pravcu razvoja i uspeha. Slično tome.

U zavisnosti od svoje obuhvatnosti brojni pristupi efektivnosti i efikasnosti mogu se podeliti u dve osnovne grupe. kroz sokratovski vođen dijalog sa jednim ambicioznim i znatiželjnim učenikom. odnosno osnovnog principa ekonomije. diversifikovanost delatnosti. razlike koje postoje između menadžera i sl. težnja da se realizuju višestruki i često konfliktni interesi. unutar granica koje određuje filozofski okvir teorije. ali kao posebni principi predstavljaju načela. Ovi pristupi uvažavaju činjenicu da preduzeće teži realizaciji višestrukih ciljeva i da istovremeno obavlja brojne aktivnosti. jer u sprovođenju ne otvaraju mogućnost optimalnog ostvarivanja ciljeva u čijoj su funkciji. a drugu grupu noviji (savremeni) pristupi. Osnovna karakteristika ovih pristupa jeste nastojanje da se kompleksnije izrazi efektivnost i efikasnost preduzeća kombinovanjem više pokazatelja uspešnosti u jednu celinu. U zavisnosti od teorija ili sopstvene ekonomske logike. tradicionalni (klasični) pristupi efektivnosti i efikasnosti. Prvu grupu pristupa čine tkz. SHVATANJE EFEKTIVNOSTI I EFIKASNOSTI Složenost i veličina preduzeća. a drugu grupu čine kompleksniji pristupi merenju efektivnosti i efikasnosti preduzeća. otežavaju sveobuhvatno izražavanje efektivnosti i efikasnosti preduzeća. 2. u knjizi “ Upravljanje promenama”. U novije doba razvijaju se kompleksniji pristupi efektivnosti i efikasnosti preduzeća. Kao što bez identifikacije ekonomskih ciljeva objektivno nije moguće formulisati racionalne principe ekonomske efikasnosti. različiti uslovi okruženja. principi ekonomske efikasnosti se konstituišu i formulišu kao ekonomski principi reprodukcije – parcijalna pravila (teorija multiplikacije). Jednostavnost u objašnjavanju osnovnih ideja i njihove primene u svakodnevnim situacijama samo su rezultat dugotrajnog plodonosnog i napornog rada na proučavanju organizacionih i psiholoških aspekata uspešnog upravljanja promenama.Dr Isak Adižes. na izuzetno duhovit i jednostavan način iznosi duboko utemeljeno i na činjenicama osnovano znanje. koristeći pri tom brojne resurse. u meri u kojoj su ciljevi funkcionisanja ekonomske efikasnosti. odnosno kao principi ekonomije (produktivistička teorija) koji nemaju obeležja parcijalnih principa ekonomske efikasnosti. I jedni i drugi su usmereni na ostvarivanje osnovnog ekonomskog principa reprodukcije. Principi ekonomske efikasnosti predstavljaju pravila čije sprovođenje treba da je orijentisano na ostvarivanje ekonomskih ciljeva preduzeća. Principi ekonomske efikasnosti koji se formulišu i sprovode iznad naznačenog cilja (ostvarivanje ekonomskih ciljeva preduzeća) nisu saglasni filozofemi mezoekonomije. metodologiju i nauku upravljanja promenama u poslu i društvu kao i u privatnom i porodičnom životu. isto tako bez postavljanja naučno zasnovanih principa nije 3 . Prvu grupu čine parcijalni pristupi izražavanju efektivnosti i efikasnosti. Parcijalno sagledavanje efektivnosti i efikasnosti predstavlja zajedničko obeležje razmatranih tradicionalnih metoda izražavanja efektivnosti i efikasnosti preduzeća. Stoga u literaturi postoje brojni pristupi merenju efektivnosti i efikasnosti preduzeća.

Stepen uspešnosti preduzeća u ostvarivanju ciljeva njegove ekonomije predstavlja efikasnost njegovog poslovanja. 3. zbirnog efekta omogućava se i efikasnije upravljanje ekonomijom i poslovanjem preduzeća. Kruševac. bili oni globalni ili pojedinačni. Ekonomski ciljevi preduzeća. i to:    Poslovnu efikasnost Alokativnu efikasnost Distributivnu efikasnost. u meri u kojoj su oni funkcija ekonomske efikasnosti. sadrže zajednički zahtev: da preduzeće opstane i razvija se kontinualno i na najbolji način. U skladu sa porastom i promenama zahteva tržišta preduzeće definiše ciljeve svog poslovanja. god. ekonomičnost i rentabilnost. Objedinjavanjem efikasnosti i efektivnosti u jedinstveni izraz ukupne ekonomske efikasnoti preduzeća je u funkciji merenja ukupnih efekata i uspešnosti njegovog poslovanja. preduzeće posluje uspešno ili manje uspešno. odnosno sa kojim rezultatima izvršava svoje zadatke u reprodukciji. Efikasnost poslovanja svakog preduzeća meri se kroz osnovni ekonomski princip: da su postignuti rezultati maksimalno mogući i da su ostvareni uz minimalna ulaganja raspoloživih faktora u procesu njegovog rada i poslovanja. Kroz sagledavanje ukupnog. Efikasnost poslovanja preduzeća je upravo proporcionalna njegovim ostvarenim rezultatima.. 4 . Industrijski menadžment.1 1 Prof. Ostvarivanjem tih ciljeva preduzeće ostvaruje i određeni poslovni uspeh. 98. Zbog nemogućnosti sintetičkog. Najkraće rečeno. Dr.str. Vuksan Bulat: “Teorija organizacije i menadžment” .moguće uspešno ostvarivanje ekonomskih ciljeva preduzeća. zbirnog izraza efikasnosti poslovanja. koji bi obuhvatio sve uticajne činioce na strani rezultata i na strani ulaganja – teorija i praksa ekonomije preduzeća afirmišu određena parcijalna merila i parcijalne ekonomske principe poslovanja preduzeća. efektivnost preduzeća označava stepen uspešnosti u ostvarivanju njegovih ciljeva. pod uslovom da su ulaganja za te rezultate ostala ista ili nisu povećana u većem obimu od obima rezultata. Najznačajniji parcijalni principi i merila efikasnosti su: produktivnost. Veći rezultati podrazumevaju i veći stepen efikasnosti. usmeri u pravcu ostvarivanja maksimalnih rezultata radi podmirenja potreba tržišta. poslovanje i svoje ukupne aktivnosti. Cilj efektivnosti je da se korišćenjem raspoloživih resursa ostvare maksimalno mogući rezultati u skladu sa postavljenim planskim ciljevima. Stepen ostvarivanja ovih ekonomskih principa funkcionisanja preduzeća predstavlja izraz ekonomskog kvaliteta ekonomije svakog preduzeća. To znači da preduzeće ostvaruje uspeh u poslovanju onda kada ostvaruje svoje unapred postavljene ciljeve. Cilj svakog preduća je da svoj rad. Zavisno od toga sa kojim rezultatima postiže svoje ciljeve. Efektivnost je princip ili zahtev koji polazi od unapred definisanih i utvrđenih ciljeva preduzeća i raspoloživosti neophodnih resursa za njihovo ostvarivanje. 1995. VRSTE EFIKASNOSTI Ekonomska teorija definisala je tri vrste efikasnosti.

kada je cena jednaka marginalnom trošku. turističkoj. Kod prikupljanja predloga i ideja od strane zaposlenih stvoren je ceo sistem sređivanja i korišćenja tih predloga poznat kao “krug kontrole kvaliteta – QC”. Pored toga imamo: Ekonomska efikasnost se posmatra kao odnos troškova i ostvarenih vrednosti. vojnoj itd. Alokativna efikasnost je takvo stanje tržišta kod koga je alokacija resursa efikasna. nove ideje. Time se zaobilazi i čitav niz posrednika u poslu koji su u klasičnom načinu poslovanja vodili računa o tokovima informacija i dobara u lancu nabavke. Stoga je alokativno efikasno ono tržište na kome ne postoje imperfekcije. hotelijerskoj. 5 . pružaju usluge. bez obzira o kojoj se radi: proizvodnoj. Najvažniji princip japanskog menadžmenta je sakupljati mudrost od ljudi koji rade u samoj kompaniji i koristeći to sakupljeno. tj. Njeni kriterijumi se vezuju sa efikasnošću upotrebljenih proizvodnih faktora. odnosno veličina učinka se svodi na jedinicu upotrebljenih sredstava. U organizacionim sistemima se proizvodi. ali opterećuje i logistički gep i povećava troškove funkcionisanja organizacije. a sistem mora da bude tako koncipiran da radnika motiviše da izvlači na površinu i zatim koristi te ideje iskazane kroz nove predloge. svaka organizacija ima svoj proizvod. Na primer japanski stil menadzmenta unosi potpuno nove ideje upravljanja i odlučivanja i samim tim uslovljava efikasnost najviseg nivoa. graditi snagu kompanije. To se događa onda kada firme proizvode uz jednoakost P = MC. Mogućnost povezivanja bez ikakvih ograničenja u velikoj meri smanjuje troškove komunikacije i koordinacije pri obavljanju zajedničkih poslovnih transakcija. Tržište će biti alokativno efikasno ukoliko se iz ograničenih resursa društva proizvodi prava količina robe za prave kupce po pravoj ceni. obavljaju svrsishodne delatnosti. Na primer. poboljšanje rada i uslova u celini. a to je i najčešće citirani cilj za uvođenje e-poslovanja. Ona polazi od stava da svaki deo organizacionih sistema treba da ima onoliko resursa koliko je potrebno. uz postojanje. Menadžment svake od navedenih organizacija mora obavljati poslove i radne zadatke tako da uz što manje resursa ostvari što veći efekat. Višak resursa ćesto stvara nestašicu kod drugih delova organizacije. prometnoj. koji samostalno vode svoje poslovanje i odgovorni su za rezultate ostvarene u tom poslovanju. zdravstvenoj. efikasnost sredstava se meri postizanjem što većeg učinka. Da bi se te prikupljene i akumulirane ideje na poslu upotrebile. Poboljšanje efikasnosti često ima za posledicu značajne uštede i smanjenje troškova.Poslovna efikasnost je zahtev da se zadaci izvršavaju uz što niže troškove. odnosno tržišne greške. Alokativna efikasnost je prisutna u svakoj organizaciji. svi zaposleni moraju da imaju odgovarajuće sposobnosti da primene svoju pamet. Distributivna efikasnost je zahtev da se proizvod organizacionih sistema distribuira društvenoj zajednici u skladu sa potrebama i u skladu sa ekonomskom snagom društva. Kao moderno sredstvo za postizanje što veće efikasnosti u poslovanju vrši se uvodjenje profitne decentralizacije koja se sastoji u svrsishodnom dezagregiranju preduzeća na odredjeni broj autonomnih organizacionih podsistema.

informacionih i finansijskih resursa. proizvodnja energije meri se količinom upotrebljenih resursa po jedinici proizvedene energije. kada se primenjuju zastareli načini rada. ali ne i efektivan? Sigurno. Organizacija mora biti ne samo efikasna. Mogu da vežbam udaranje teniske loptice sa jednog mesta na teniskom terenu sve dok moji pokreti ne postanu savršeni. Sada. Da li sistem može da bude efikasan. Mašina može prozvoditi tehnički zadovoljavajuće proizvode. To će se desiti ako se ne rade prave stvari. Naime. To će se desiti kada se rade prave stvari ali uz visoke troškove. a da ne bude efikasan? Da. svom protivniku kažem: „Pošalji mi lopticu baš na ovo mesto!" a ja udaram loptice koje mi dođu pod reket. kada sam toliko efikasan. ljudskih. Organizacija može biti ekonomski efikasna. promašiću ih. Ona se meri stavljanjem u odnos efekata i troškova koji su nastali u vezi sa efektima. ali ekonomski neefikasna. ali je i rezultat efikasnog korišćenja materijalnih. Efekat svake organizacije je rezultat izbora pravih stvari koje radi. 4. Pri tome se mogući različiti inteziteti i kombinacije efektivnosti i efikasnosti. mala ulaganja itd. ali zadovoljava mali broj potreba . dok operativni sistemi nisu.Tehnološka efikasnost meri realizaciju poslova po jedinici upotrebljenih faktora. ali neefektiva. Efikasnost je transformacioni proces. Posledica svega toga je da se 6 .efikasnost ili efektivnost Da li sistem može da bude efektivan. već i efektivna. ODNOS EFIKASNOSTI I EFEKTIVNOSTI Efikasnost i efektivnost se međusobno prožimaju. uzmimo jednu organizaciju u kojoj je sve dobro organizovano i dokumentovano u priručnicima i standardnim radnim procedurama tako da svi znaju šta treba da rade i kada i kako to da rade. zastarela tehnika. Sistem u potpunosti sve kontroliše. ali uz visoke troškove koje ne može niko da kupi. Organizacija može biti efektiva. Dilema . ako ne stignu baš na pravo mesto. Efikasnost se često tretira kao interni problem organizacije. Organizacija poštuje svoja pravila i politike savesno. smatra se da je efikasnost posledica promena u samoj organizaciji. Kriterijumi ekonomske i tehnološke efikasnosti mogu se podudarati. uz niske troškove. Efikasnost i efektivnost se koriste kao dva osnovna merila uspešnosti svake organizacije. Na primer.jer potrebe su se vremenom promenile. Na primer. izraženih u njihovim fizičkim veličinama. što znači da između njih postoje odnosu međupovezanosti kao što sam već napomenula. a posebno ako se radi o njohovom merenju.ali koristi prekomerne resurse i/ili energiju kako bi to ostvarila. tako da nema rasipanja energije. može: Organizacija ostvaruje svoje ciljeve . Zbog toga je njihovo međusobno teorijsko metodološko razgraničenje složeno. ali mogu i odstupati jedan od drugog.

Isaak Adizes.2 5. To se naziva birokratija. ASEE 2008.. potrebe njenih klijenata će se iznova promeniti. Drugim rečima.klijenti prisiljavaju da popunjavaju beskorisne formulare i jako dugo čekaju da im proizvodi ili usluge budu isporučeni. U okruženju koje se menja. Lakše je žrtvovati efektivnost. Organizacija je neefektivna. čak i ako poštuje procedure koje su osmišljene radi ostvarivanja efikasnosti. opreme. Kako se do toga došlo? Kako organizacija može da postane efikasna a da izgubi svoju efektivnost? Da bi bila efektivna. I tako što je veća brzina promene. Kao što je rekao Makijaveli (parafraziram): Ako želite da vas mrze. ali ne i efektivnom. Dok se organizacija ne reorganizuje kako bi ostala efikasna. MERENJE EFIKASNOSTI PREDUZEĆA Stepen i kvalitet efikasnosti može se meriti različitim pokazateljima u zavisnosti od vrste preduzeća. potrebe će se ili zadovoljiti ali neefikasno.shodno postavljenim procesima rada i poslovanja • Veličina i kvalitet ostvarenih rezultata poslovanja i njihov odnos prema obimu i kvalitetu komponenata ulaganja 2 Dr. pokušajte da menjate ljude. moraće da žrtvuju efektivnost. repromaterijala. Među relevantnim merilima. energije. organizacija treba da zadovoljava potrebe svojih klijenata . nego efikasnost. veće su šanse da će svet u kom živimo postati sve birokratizovaniji. .koje se učestalo menjaju.str 7 . poluproizvoda. organizacija mora u većoj meri da žrtvuje efikasnost kako bi bila efektivna. Što je veća brzina promene. sa stanovišta preduzeća naročito su naglašeni: • Stepen iskorišćenosti sirovina. kapaciteta. Novi Sad. tehnologije i delovanja okruženja. Zašto? Jer reorganizovanje kompanije kako bi ona ostala efikasna u izmenjenom okruženju podrazumeva organizacione promene . 121. gotovih proizvoda. “UPRAVLJANJE PROMENAMA” : moć uzajamnog poštovanja i poverenja u privatnom i porodičnom životu. radnog vremena zaposlenih i dr. god.ali to znači da morate da očepite neke ljude. Što je veća brzina promene. uslova poslovanja. mnogo brže od vremena koje je potrebno da se organizacija reorganizuje kako bi efikasno zadovoljila te potrebe.što će je sigurno učiniti efikasnom. nego se upustiti u političke bitke unutar kompanije. ili će organizacija nastojati da sačuva svoju efikasnost odbijajući da promeni svoje proizvode ili usluge . lakše je žrtvovati potrebe klijenata. U ovom primeru je data organizacija koja ne uslužuje dobro svoje klijente. • Brzina protoka ili obrta materijala. Ako nisu voljni da žrtvuju efikasnost. manje su šanse da se efektivnost i efikasnost usklade. novčanih sredstava i dr. poslu i društvu.

određivanje cena. Kada ljudi u nekoj organizaciji ne 3 Prof.koji u vremenskoj dinamici treba da bude vidljiv i postojan. odnosno elemenate efikasnog poslovanja preduzeća: • • • • Ljudi (zaposleni) . odnosno klijentima. sasvim je jasno koji brod će moći da preveze više tereta. energije i sredstava koje njeni članovi ulažu u unutrašnji i spoljašnji marketing.1.koji u procesu rada kvalitetno obavljaju poslove i zadatke: Rast preduzeća . Zamislite dva teretna broda istih spoljašnjih dimenzija koja obavljaju prevoz na istoj trasi. U teoriji i praksi razni autori koriste brojna merila. odnosno vreme. pored obima ostvarenog profita kao izraza finansijskog rezultata poslovanja . 1995.izbor i istraživanje tržišta.treba naglasiti tri bitna faktora: • • • pozicija na tržištu. Vuksan Bulat: “Teorija organizacije i menadžment” . Vlasnik lakšeg broda ima očiglednu prednost koja mu omogućuje da bude uspešniji prevoznik. Ako su konstrukcije brodova i materijali od kojih su napravljeni takvi da je sopstvena težina jednog broda dva puta veća od drugog. To je “prodaja ideja” unutar organizacije sa ciljem da one zažive i daju željene efekte. NESAGLASNOST ULOGA 6. Kruševac. energiju i sredstva koje je potrebno uložiti kako bi se u organizaciji događale poželjne stvari. Planiranje promena i upravljanje promenama. 8 . koja podrazumeva brigu o kupcima. Zadovoljstvo zaposlenih koji rade u tom preduzeću. 128. Sve to zajedno nam služi da uočimo sadašnje i buduće potrebe klijenata koje možemo da zadovoljimo zahvaljujući potencijalima preduzeća. str. odnosno menadžmenta i rukovođenja. Unutrašnji marketing predstavlja ukupan menadžerski napor. OD ČEGA ZAVISI USPEH ORGANIZACIJE? Uspeh neke organizacije može da se predvidi na osnovu odnosa vremena. Ako je jedna organizacija uređena tako da se njom lakše upravlja nego drugom. segmentacija i određivanje ciljnih tržišta.Kada se govori o merilima i uticajnim faktorima uspeha preduzeća. a da pri tome budemo bolji od konkurenata. izbor proizvodnog i uslužnog programa. prikupljanje informacija o konkurentima. Dr. kreiranje marketinških strategija. organizacionu kulturu i klimu. da nastupaju na istim tržištima i da su približno iste veličine. Zamislite sada dve organizacije koje imaju sličan proizvodni ili uslužni program. promocija. privrženost i odanost zaposlenih preduzeću. razmislite o tome koja će od njih biti uspešnija? Spoljašnji marketing je funkcija više faktora sa kojima se možete upoznati čitajući bilo koji dobar udžbenik marketinga . Industrijski menadžment. Unutrašnji marketing je funkcija uzajamnog poštovanja i poverenja. izbor medija ekonomske propagande. god.3 6. itd. efikasnost odlučivanja.

Za odluke možemo da kažemo da su kvalitetne ako osobe ili organizacije zahvaljujući njima postaju efektivne i efikasne i kratkoročno i dugoročno. 3. unutrašnji marketing predstavlja sposobost objedinjavanja i usmeravanja individualnih napora ka organizacionim ciljevima. briga o sprovođenju poslovne politike. 2. Ljudska energija je ograničena. Zahtevi: 1. da vrši istraživanja. oni nefunkcionalno i neproduktivno rasipaju ogromnu energiju i veoma teško ostvaruju ciljeve svoje organizacije. 6. upotrebljavajući pri tome minimum neophodnih resursa. Primeri: koordinisanje aktivnosti. tako da zahvaljujući dobrom unutrašnjem marketingu iz organizacionog života nestaju destruktivni i neproduktivni konflikti. odnosno za bavljenje klijentima i okruženjem zbog koga organizacija postoji i od koga praktično živi. one moraju da budu dobre i kratkoročno i dugoročno. Isključiva orijentacija na kratkoročno može pogubna za organizaciju isto kao i isključiva orijentacija na dugoročno.3. Zahtevi: 1. Da bi smo to postigli. pedantnost. Isto važi. a takva situacija stvara konflikte koji apsorbuju najveći deo menadžerske energije i samo njen manji deo ostaje raspoloživ za spoljašnji marketing. A (Administering) administriranje. znanja i veština. On predstavlja menadžersko umeće integrisanja ljudi. Drugim rečima. tačnost. Posedovanje znanja o tome šta treba da se radi i kako da se to uradi u smislu tehnološkog postupka. disciplinu. Ova uloga omogućuje kratkoročnu efikasnost. obraćanje pažnje na detalje.2. postoji velika šansa da ona ne bude dobra. Ako odluka prevashodno uzima u obzir jedan od ova dva aspekta. Ova uloga omogućuje kratkoročnu efektivnost. Istrajnost. To znači da je ona funkcionalna u smislu da zadovoljava potrebe naših klijenata. Ova uloga se odnosi na sistematičnost. Ukoliko neka osoba ima malo samopoštovanja i malo poverenja u samu sebe. 9 . ona će biti rastrzana unutrašnjim konfliktima i imaće malo energije i blagonaklonosti za odnose sa drugim ljudima i izgradnju sopstvene karijere. Primeri: da obezbedi transport. ULOGE KOJE SU NEOPHODNE ZA DONOŠENJE ODLUKA Prvi preduslov dobrog poslovanja je donošenje kvalitetnih odluka. 6. u opštem slučaju. kontrola troškova. potrebne su nam četiri osnovne uloge: P (Producing. odluka je efektivna ako dovodi do zadovoljavanja potrebe zbog koje smo je i doneli. preduzimanje korektivnih akcija. energija i usmerenost na postizanje rezultata. organizovanost i programiranje ponavljajućih aktivnosti. poznavanje sistema i/ili plana.poštuju jedni druge niti veruju jedni drugima. PREDUSLOVI ZA DONOŠENJE DOBRIH ODLUKA Ako želite da donosite dobre odluke. 2. da uzgaja useve. za ljude u psihološkom smislu. njihovih ideja. performing services) proizvođenje ili pružanje usluga.

već odlučivanje o tome šta ćemo da radimo danas u svetlu onoga šta očekujemo od sutrašnjice. predlaže nove projekte. kreirati kulturu u kojoj dominiraju vrednosti međuzavisnosti. Zahtevi: 1.... I (Integrating) integrisanje. razmene informacija i ideja. njihova raspoloženja.ZAŠTO BILO ŠTA PREDUZIMAMO.4. 6. Preduzetništvo podrazumeva kreativnost i volju za preuzimanje rizika. organizacionu klimu i grupne procese. Primeri: angažuje se na razvoju ljudi.(P) NA KOJI NAČIN ZADOVOLJAVAMO TE POTREBE KONTINUIRANO I SA MINIMUMOM ENERGIJE………………………………...(A) 10 . Svrha organizacije je zadovoljenje potreba klijenata.. koliko dobro izvršavamo ove četiri uloge. SVRHA ODLUČIVANJA ULOGA ZA KOGA. Zahtevi: 1....(I) KOJE SU NJIHOVE POTREBE.TO JEST. Ova uloga čini organizaciju dugoročno efikasnom. spremnost da se preuzme rizik.... 2.... …………………….. zalaže se za konsenzus. KO SU KLIJENTI. kreativnost.E (Entrepreneurship) preduzetništvo.. 2. usklađuje ciljeve. To znači da naša današnja priprema za očekivanu sutrašnjicu čini organizaciju proaktivnom pre nego adaptivnom na promene koje će se desiti. Profit je samo posledica onoga što se u organizaciji dešava.. U takvoj situaciji se ostvaruje sinergetski efekat.. gradi timove. Adaptiranje na promene znači odlučivanje o tome šta ćemo uraditi danas u svetlu onoga šta se desilo juče. Integrisati znači menjati organizacionu svest od mehanističke u organsku... Preduzetništvo odgovara planiranju na proaktivan način...…….(E) ŠTA MI RADIMO DA ZADOVOLJIMO TE POTREBE………………… ……….. Proaktivna osoba je dugoročno efektivna zato što joj njene “današnje” odluke omogućuju da se ona spremno suočava sa događajima koji nailaze. Takvo planiranje ne znači odlučivanje o tome šta ćemo da radimo sutra.. uviđa nove načine na koje bi se stvari mogle raditi..... Profit stoji na ovim ulogama i ako neka od uloga poklekne.. da poseduje izraženu sposobnost komuniciranja. da ima osećaj za ljude.. ZAŠTO POSTOJIMO……………………………….... pokleknuće i profit.. sposobnosti prilagođavanja bez čekanja na spoljašnju intervenciju i gde postoji visok stepen međusobne saradnje... Primeri: opaža trendove..

što je u suprotnosti sa klasičnim teorijama menadžmenta. Ako uporedimo i postavimo krug ovlašćenja na (PAEI) kvadrat koji definiše odgovornost. Niko ne može biti stvarno odgovoran dok nema tačno definisan (PAEI) zadatak. ali da kao i geometrijske slike koje ih reprezentuju nikad ne mogu biti jednaki . ali je savršen primer činjenice da postoji promena i da se baš usled stalnih promena ovlašćenje i odgovornost mogu samo “ više ili manje “ preklapati. odnosno "kvadrat" odgovornosti. 11 . Kvadrat predstavlja odluku za koju se predpostavlja da će biti sprovedena: ona predstavlja definisanu odgovornost.Odluka je predstavljena kao kvadrat na slici. uočava se nejednakost ovlašćenja i odgovornosti.

kao međuljudski odnos već to može da se opiše i unutar jedne osobe zato što postoji više "ja" u čoveku. bez plana i kako nastupati. U jednom momentu se mora prestati planirati i početi izvršavati. emocije i duh. On služi samo kao potpora prodaji. Integracija i dezintegracija ne postoji samo među ljudima. jer se potreba za određenom uslugom menja tokom vremena. ali ne i za najbolji plasman u ligi. emocije i duh bivaju sve više nesređeniji. Pre ili kasnije ćete morati obratiti pažnju na ulogu ili funkciju koja nedostaje da biste imali zdravu organizaciju. jer je pre svega potrebno odgovoriti na pitanja: zašto. a to dovodi do lošeg upravljanja. Uvek može da se desi da nema jedne funkcije ili uloge u upravljanju. Uloga preduzetnika i integratora je u potpunoj suprotnosti. Prvo moramo utvrditi svoje klijente pa njohove potrebe. To čini organizaciju efektivnom samo na kratke staze. Ima ih nekoliko i to je: razum. ponekad do opsednutosti. kako. Marketing je orjentisan ka budućim promenama koje mogu da poremete red koji je neophodan za kratkoročno orjentisanu efikasnost prodaje. ko. pak treći najveću brigu posvećuju svom telu i zdravoj hrani. Kad trener kaže svojoj ekipi Hajde da pobedimo. jer razum donosi odluke koje mogu biti štetne za telo i duh. razum telo. jer je to smisao postojanja naše organizacije. ta greška je od glavnih uzroka biroktarizacije. Veoma je teško postići zadovoljenje neke potrebe i integraciju. Često su u sukobu. Suština je u tome da ako je isti direktor na čelu marketinga i prodaje. U zavisnosti šta čovek preferira u životu. marketing i prodaja. Da bi izbegle konflikte. ta uloga preovlađuje. jer ako su promene mnogobrojne malo toga se može postići.6. Marketing treba da bude dugoročno orjentisan i da traži odgovore kako se spremiti za budućnost dok prodaja treba da bude kratkoročne orjentacije i efikasna. verovatno ako i dođe do pobede biće samo jedna slučajna pobeda. Zato je važno da nijedna uloga ne bude zaboravljena. 12 . znači za dugoročnu efikasnost. Ona transformiše organizacionu kulturu sa mehanističke (svi učesnici u poslovanju učestvuju izolovano) na organizmičnu (u kojoj deluju međuzavisno zbog zajedničkih interesa). Što je više promena veći je stepen međuljudske i unutarljudske dezintegracije a to se manifestuje u nedostatku ljubavi među ljudima i ljubavi pojedinaca prema samome sebi. i početi sa radom. i takve organizacije ostaju paralizovane i propadaju. tj. šta. moramo se usredsrediti na pružanje usluga. isto kao kombinacija uloga proizvođača i preduzetnika. Da bismo donosili kvalitetne odluke. neke kompanije marketing i prodaju udružuju u jedan sektor. treba raditi u timu? Ali ako želimo preći sa reči na dela. Dr Isak Adižes je ove ljudske osobine preneo na organizaciju i tako objasnio nekompitabilnost stilova funkcija. NESAGLASNOST OSNOVNIH ULOGA Kvalitet upravljanja direktno zavisi od kvaliteta odluka koje donosimo i od načina kako ih sprovodimo. Poslednja potreba je za integrisanjem. marketing je tad u nemogućnosti da obezbedi ono što je njegov primarni zadatak. pa ceo organizam pati.5. a ostale budu manje ili više zapostavljene. Moramo se baviti i administacijom što organizaciju čini efikasnom u kratkoročnom periodu. telo. moramo prestati sa planiranjem i odlučno staviti tačku na promene. Nekim ljudima gospodari razum pa ih često nazivamo – ljudi roboti. Uloga preduzetništva čini organizaciju proaktivnom jer priprema organizaciju za poslovanje sa klijentima u budućnosti. da obezbedi vođenje promena. Što je više promena u našem životu. dok drugima emocije su na prvom mestu. na primer. Organizacija će biti ili neefektivna ili neefikasna u kratkoročnom periodu.

Organizacije sa uhodanom administracijom su tako dobro utvrdile svoje okvire i procedure rada da ne mogu brzo da prate promene u zahtevima svojih klijenata. Preduzetništvo (E) i integrisanje (I) su isto tako suprotstavljene uloge. 13 . ujedinjen sistem vrednosti ne ohrabruje promene i skretanja od zajednički prihvaćenih vrednosti. Drugim rečima. Preduzetnička uloga (E) suzbija ulogu proizvođača (P). Isto tako promene i fleksibilnost podrivaju rutinsko ponašanje kakvo žele administratori. Važi i suprotno stanovište. Isto važi i u obrnutom smislu. Uloga proizvođača (P) je suprotstavljena administrativnoj ulozi (A). kreativnost i promene narušavaju osećanje jedinstva. Oni koji treba da izvrše konkretnu uslugu (P) se žale na one koji generalno planiraju (E) šta treba da se radi i koji stalno imaju neke nove ideje. Čvrst. ljudi se najčešće ističu u nekoj od njih. Administriranje (A) i preduzetništvo (E) takođe nisu saglasne uloge. preuzimanje rizika i sklonost ka promenama. Postojan i zaokružen sistem vrednosti sputava kreativnost. Mlade organizacije su toliko zauzete svojim trenutnim poslom da nemaju vremena da se bolje organizuju što predstavlja ključni segment administrativne uloge. Zbog ovih nesaglasnosti i suprotstavljenosti uloga. Uloga proizvođača rezultata (P) ili davaoca usluga sprečava ili narušava preduzetničku ulogu (E).Postoji izreka: ”Onaj ko radi suviše naporno nema vremena da zaradi mnogo para”. nije imao vremena da sanja. mašta i da se ponaša kao preduzetnik. Sistemi i rutine sputavaju preduzetničku kreativnost. Suprotno. čak toliko da nije imao vremena da ozbiljno razmišlja. Svaki poslovan čovek je u svom radu bar jednom doživeo period kada je radio veoma mnogo.

nego studiozno analizira timski rad. Vođenje promena zahteva zrelu i kompletnu ličnost koja je sposobna da se menja i nije nametljiva. U stvari. To znači obezbeđivati željenu funkciju. potrebno je da isprobavate različita rešenja dok ne pronađete ono pravo. Metodologija profesora Adižesa upravo pokazuje kako se to postiže. uvođenje nove tehnologije. sugerišu agresivniji marketing ili prodaju. Zagovaraju brzo donošenje odluka usled jake konkurencije.ZAKLJUČAK Poznate teorije menadžmenta uviđaju neophodnost promena sa kojima se suočava organizacija kako bi opstala uprkos različitim ćudima tržišta. da se pomoću jednostavnih pravila ponašanja koja doprinose stvaranju klime međusobnog poverenja i poštovanja. „Efikasnost" je način na koji se izvršava neki proces. što efikasniji želite da budete. i da se obezbedi efikasan sistem vođenja promena. morate više da izbegavate biranje i inoviranje. Vrednost i uspeh donose ljudi. Kada koristite sistem koji je osmišljen tako da bude efikasan. proces učenja nije uključen. Poseban akcent metodologije je fokusiran na čoveka. morate biti organizovani. na to kakav treba biti obzirom da se raznovrsni “know how”može kupiti. Da biste postali efektivni. Biti efikasan znači slediti proces koji koristi najmanju količinu energije i na najmanju meru svodi rasipanje energije. Ne morate da razmišljate. Tako. promenu organizacione strukture i uvođenje stručnih timova. sistematični i programirani. ”Biti” je mnogo teže. Pojam komplementaran tim je osnova za donošenje i efikasno sprovođenje odluka. Nema prostora za greške.Međusobno poverenje i poštovanje su osnovni preduslovi punog uspeha u borbi protiv poteškoća izazvanih sve brojnijim promenama i brzom ritmu njihovih smenjivanja. Sistem je efikasan ako može da izvršava svoj proces uz najmanju moguću količinu energije. Da biste postali efikasni. propisani sistem. Stoga. još kao ideje prikazane svim zaposlenima. po definiciji. Pri tom se bave formulisanjem strategije promena kroz stvaranje vizije i zadatka preduzeća. morate činiti ono što mnogi smatraju 14 . vode računa o motivaciji zaposlenih. Sve je ovo potrebno uraditi ali se iz ovih navoda ne vidi jasno kako to i uraditi. Predlažu definisanje poslovnih ciljeva kroz analizu okruženja. Pri tom se autor ne zadržava samo na tome. s druge strane. Pri tom se uvek navodi da promene u preduzeću moraju biti dobro osmišljene. Efikasnost je posledica poštovanja prave forme. omogući potrebna dinamika rešavanja problema nastalih iz promena. Nema dobrih odluka ako se one donose na brzinu. kako i s kim šta da radite. Način na koji oni sarađuju i prilagodljiva organizaciona struktura glavni su ulog u trajnost i kvalitet organizacije kao i njenih proizvoda ili usluga. kada. Meri se brojem jedinica inputa koje su potrebne da bi se proizvela jedna jedinica autputa. manje ćete inovirati i bićete manje efektivni na duge staze. koji vam detaljno govori gde. ni inovirate niti birate. što se više budete trudili da budete efikasni. znači proizvoditi ono za šta je sistem i uspostavljen. Agresivni marketing i brzo donošenje odluka nisu osnovni činioci uspeha bilo koje organizacije. Participativni menadžment u upravljanju promenama je nezamenljiv. Biti „efektivan". Samo treba da pratite programirani. s tim. Posebnu pažnju posvećuje činjenici da je osnovno pravilo sagledati realnost u kome se sistem nalazi kao i način kako da se ta realnost izmeni u željenom pravcu.

Nije istina.iako u tom slučaju. Da li se može meriti efektivnost organizacije? Mnogi veruju da je prodaja precizno merilo. jer se potrebe klijenata vremenom menjaju. str. Isaak Adizes. ASEE 2008. Štaviše. 86. da li bi se vraćali?" Ako je odgovor odričan. “UPRAVLJANJE PROMENAMA” : moć uzajamnog poštovanja i poverenja u privatnom i porodičnom životu. Klijenti su poput inteligentnih životinja koje znaju gde je pojilo. Novi Sad. pitanje treba da glasi: „Ako bi klijenti imali izbor. 15 . poslu i društvu. god. pravljenje izbora podrazumeva pravljenje grešaka. a ja smatram neophodnim korakom da biste postali efektivni..„greškama".4 4 Dr. Neće se vratiti na suvo pojilo. Prava mera je odgovor na pitanje: „Da li nam se klijenti vraćaju?" Ona se primenjuje na sve. morate inovirati. da biste na duge staze bili efektivni. Čak se odnosi i na monopolističke organizacije u kojima ljudi nemaju izbora . onda organizacija nije efektivna. Ipak. a greške znače rasipanje energije.

Prof. god.pdf 16 .seminarskirad. Novi Sad. Dr. 3. ASEE 2008. “UPRAVLJANJE PROMENAMA” : moć uzajamnog poštovanja i poverenja u privatnom i porodičnom životu. Kruševac. Isaak Adizes. Vuksan Bulat: “Teorija organizacije i menadžment” . http://www. Prof.LITERATURA 1. god. 1995. poslu i društvu. Dr. 2.biz/seminarski/Efikasnost%20i%20efektivnost. Industrijski menadžment.