You are on page 1of 148

!

Prof, dr ore Nikoli

OBLIGACIONO PRAVO

DRUGO
IZMENJ
ENO I
DOPUN
JENO
IZDANJ
E

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Pmf. dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

OBLIGACIONO PRAVO
Autor Prof, dr Dore
Nikoli
Izdavai
"PROJURI"
Organizacija za pravnu edukaciju i kulturu prava (e-mail:
projuris@projuris.org) (web sile: www.projuris.org) Projuri
d.o.o.
Urednik Vladimir
Todorovi
Prelom i tampa "BIG
tampa", Beograd
Tirai
1.00
0
ISBN 86-86105-13-0

Napomena:
Fotokopiranje ili na drugi nain umnoavanje ove knjige bez pismene dozvole
izdavaa sankcionisano je odredbama Zakona o autorskim i srodnim pravima i
Krivinog zakonika
SADRAJ

Deo prvi
OPTI
DEO
Glava prva: UVODNA RAZMATRANJA O OBLIGACIONOM PRAVU . . . 13
1. Pojam, predmet i znaaj obligacionog prava ................................................. 13
2. Formalni izvori obligacionog prava ............................................................. 14
3. Vanija naela Zakona o obligacionim odnosima ......................................... 16
Glava druga: POJAM, PODELAI IZVORI OBLIGACIJA .................................... 17
1. Pojam obligacije i njene osobine ................................................................... 17
2. Podela obligacija ........................................................................................... 19
3. Izvori obligacija ............................................................................................ 21
Glava trea: OBLIGACIONI UGOVOR ............................................................... 22
I. POJAM UGOVORA I PRINCIP SLOBODE UGOVARANJA ......................... 22
1. Pojam i znaaj ugovora ................................................................................. 22
2. Princip slobode ugovaranja (autonomije volje) ............................................ 23
II. USLOVI ZA ZAKLJUENJE UGOVORA .................................................... 24
1. Sposobnost ugovaranja ugovomika .............................................................. 24
2. Saglasnost volja ............................................................................................ 27
a) Pregovori .................................................................................................. 28
b) Ponuda .................................................................................................... 29
c) Prihvatanje (prihval) ponude (akcept) .................................................... 32
d) Trenutak i mesto zakljuenja ugovora .................................................... 34
3. Predmet ugovora ........................................................................................... 34
4. Osnov (causa) ugovora ................................................................................ 36
5. Forma ugovora .............................................................................................. 38

III. KAPARA
I
ODUSTANICA
41
1. Kapara
41
2. Odustanica
42
IV. PODELA
OBLIGACIONIH
UGOVORA
43
1. Imenovani i neimenovani ugovori
44
2. Formalni i neformalni ugovori
44
3. Jednostrani i dvostrani ugovori
44
4. Teretni i dobroini ugovori
45
5. Komutativni i aleatorni ugovori .............................
46
6. Trenutni i trajni ugovori
47
7. Jednostavni i meoviti
47
8. Glavni i sporedni ugovori
48
9. Predugovori i glavni (konani) ugovori
48
10. Kauzalni i apstraktni ugovori
49
11. Ugovori sa sporazumno odreenom sadrinom
i ugovori po pristupu
........................................................................................................................... 5
0
V. TUMAENJE
UGOVORA
51
VI. NEVANOST
(PONITAJ)
UGOVORA
52
1. Nitavi ugovori
53
2. Ruljivi ugovori
56
VII. POSEBNA DEJSTVA DVOSTRANIH (UZAJAMNIH) UGOVORA . . .58

1. Odgovornost za pravne i materijalne nedostatke ispunjenja ......................... 59


a) Odgovornost za pravne nedostatke (evikcija) .......................................... 59
b) Odgovornost za materijalne nedostatke .................................................. 63
2. Prigovor neispunjenog ugovora .................................................................... 66
3. Raskidanje ugovora ....................................................................................... 68
a) Sporazumno raskidanje ugovora .............................................................. 68
b) Jednostano raskidanje ugovora zbog neispunjenja................................... 69
c) Raskidanje fiksnih ugovora .................................................................... 72
4. Raskidanje ili izmena ugovora zbog promenjenih okolnosti ..................... 72
5. Nemogunost ispunjenja ................................................................................74
a) Nemogunost ispunjenja za koju ne odgovarani jedna strana...................75
b) Nemogunost ispunjenja za koju odgovara dunik ................................. 75
c) Nemogunost ispunjenja za koju odgovara
druga strana (poverilac) ...............................................................................76
6. Prekomerno oteenje (laesio emormis) ....................................................... 76
7. Zelenaki ugovor ............................................................................................ 77
8. Ustupanje ugovora ......................................................................................... 79
VIII. OPTA DEJSTVA UGOVORA .................................................................. 80
1. Kakva su dejstva ugovora
80
2. Dejstva ugovora meu ugovaraima i njihovim naslednicima
80
3. Ugovor u korist treeg
82
Glava etvrta: PROUZROKOVANJE TETE ....................................................... 83
I. OPTA NAELA .............................................................................................. 83
1. Prouzrokovanje tete drugome kao izvor obligacionog odnosa
83
2. Vrste odgovornosti za prouzrokovanu tetu
84
3. Osnovi odgovornosti
86
a) Odgovornost zbog krivice (subjektivna odgovornost)
86
b) Odgovornost zbog stvorenog rizika (objektivna odgovornost)
86
c) Odgovornost po osnovu pravinosti
87
4. Uslovi odgovornosti ..................................................................................... 88
II. ODGOVORNOST PO OSNOVU KRIVICE ..................................................... 88
A. TETA
88

4
PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA
1. Pojam tete
88
2. Vrste teta
39
B. UZRONA VEZA
90
C. KRIVICA
91
1. Pojam krivice i sposobnost za krivicu
91
2. Oblici krivice
93
a) Umiljaj (dolus)
93
b) Nehat ili nepanja (culpa)
93
D. PROTIVPRAVNOST TETNE RADNJE
94
1. Pojam protivpravnosti i stanovite
Zakona o obligacionim odnosima
........................................................................................................................... 9
4
2. injenice koje iskljuuju protivpravnost tetne radnje
95
a) Vrenje javne dunosti
95
b) Vrenje prava
96
c) Pristanak oteenog
96
d) Nuna odbrana
97
e) Stanje nude
97
f) Dozvoljena samopomo
98
III.ODGOVORNOST
ZA
DRUGOG
98
1. Pojam, opravdanje i pravno regulisanje odgovornosti za drugog
98
2. Odgovornost za maloletna lica
99

Pmf. dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

a) Odgovornost roditelja i drugog lica za maloletnika ................................. 99


b) Odgovornost za duevno bolesna lica
i lica zaostala u umnom razvoju ............................................................... 100
3. Odgovornost preduzea i drugih pravnih lica prema treem ....................... 101
a) Odgovornost preduzea za svoje zaposlene ........................................... 101
b) Odgovornost pravnog lica za tetu
koju prouzrokuje njegov organ ................................................................... 102
IV.
ODGOVORNOST ZA TETU OD OPASNE STVARI
I OPASNE DELATNOSTI ................................................................................... 103
1. Opta pravila o odgovornosti za tetu
od opasne stvari i opasne delatnosti .............................................................. J04
a) Uslovi odgovornosti ............................................................................... 104
b) Odgovorna lica ....................................................................................... 104
c) Osloboenje od odgovornosti................................................................. 105
2. Odgovornost u sluaju udesa izazvanog
motornim vozilom u pokretu ........................................................................... 106
3. Odgovornost proizvoaa stvari sa nedostatkom ...................................... 107
V. POSEBNI SLUAJEVI ODGOVORNOSTI ................................................. 110
-1. Odgovornost usled teroristikih akata,
javnih demonstracija ili manifestacija ............................................................. 110
2. Odgovornost organizatora priredbi ............................................................. 111
3. Odgovornost zbog uskraivanja neophodne pomoi .................................. 111

2. Odgovornost u vezi sa obavezom zakljuenja ugovora .............................111


3. Odgovornost u vezi sa vrenjem poslova od opteg interesa .....................112
VI. NAKNADA TETE ....................................................................................... 112
1. Naknada materijalne tete............................................................................ 112
a) Pojam i cilj naknade ............................................................................... 112
b) Oblici naknade ...................................................................................... H 2
c) Dospelost obaveze naknade .................................................................. 114
2. Obim naknade materijalne tete ................................................................. 114
a) Trenutak prema kome se utvruje visina tete ....................................... 114
b) Merilo za utvrivanje visine tete .......................................................... 114
c) Potpuna naknada .................................................................................... 115
d) Snienje naknade .................................................................................. 115
2. Naknada materijalne tete u sluaju smrti,
telesne povrede i oteenja zdravlja .............................................................. 117
a) Naknada materijalne tete u sluaju smrti ............................................ 117
b) Naknada materijalne tete u sluaju
telesne povrede i oteenja zdravlja ........................................................... 118
c) Izmena dosuene naknade i neprenosivost prava .................................. 118
3. Naknada materijalne tete u sluaju povrede asti
i irenja neistinitih navoda .............................................................................. 119
4. Naknada nematerijalne tete ...................................................................... 119
a) Naturalna restitucija ............................................................................. 119
b) Novana naknada ................................................................................... 120
VII ODGOVORNOST VIE LICA ZA ISTU TETU ....................................... 121
Glava peta: OSTALI IZVORI OBLIGACIJA .....................................................122
I. STICAN.TE BEZ OSNOVA ............................................................................. 122
1. Pojam i subjekti sticanja bez osnova ........................................................... 122
2. Opti uslovi i nastanak sticanja bez osnova ............................................... 123
3. Sluajevi sticanja bez osnova .................................................................... 124
a) Isplata nedugovanog ............................................................................. 124
b) Isplata s obzirom na osnov koji se nije ostvario ..................................... 125
c) Isplata s obzirom na osnov koji je docnije otpao .................................. 125
d) Obogaenje usled radnje obogaenog ................................................... 125
e) Obogaenje usled radnje treeg lica ili usled
nekog spoljnjeg dogaaja ........................................................................... 126
4. Dejstvo sticanja bez osnova ........................................................................ 126
II. POSLOVODSTVO BEZ NALOGA ............................................................. 127
1. Pojam i subjekti poslovodstva bez naloga .................................................. 127
2. Uslovi poslovodstva bez naloga ................................................................ 127
3. Dejstvo poslovodstva bez naloga .............................................................. 128
4. Vrenje tuih poslova protiv zabrane ........................................................ 129
5.Nepravo poslovodstvo ................................................................................. 129
III. JEDNOSTRANE IZJAVE VOLJA .............................................................. 130

1. Javno obeanje nagrade


........................................................................................................................ 13
0
a) Pojam i uslovi ........................................................................................ [30
b) Opozivanje i dejstvo............................................................................... 131
2. Hartije od vrednosti ..................................................................................... 132
a) Pojam i bitni sastojci .............................................................................. 132
b) Vrste i ostvarivanje prava ....................................................................... 132
c) Prenos hartije od vrednosti ..................................................................... 132
d) Legitimacioni papiri i legitimacioni znaci ............................................ 133
Glava esta: DEJSTVA OBLIGACIJA ...............................................................133
I. POVERJOEVA PRAVA I DUNIKOVE OBAVEZE ................................ 133
A) PRAVO NA NAKNADU TETE ............................................................. 133
1. Opta pravila o pravu na naknadu tete ....................................................... 133
a) Naknada tete zbog neispunjenje ili zadocnjenja ................................... 133
b) Ugovorno proirenje, ogranienje i iskljuenje odgovornosti .............. 134
c) Obim naknade i krivica poverioca ........................................................ 135
2. Ugovorna kazna ........................................................................................... 135
a) Pojam, nastanak, karakter i znaaj ........................................................ 135
b) Vrste i dejstvo......................................................................................... 136
c) Ugovorna kazna i naknada tete .............................................................136
d) Smanjenje iznosa ugovorne kazne .......................................................... 137
3. Zatezna kamata ..........................................................................................137
B) POBIJANJE DUNIKOVIH PRAVNIH RADNJI .................................. 138
C) PRAVO ZADRAVANJA (IUS RETENTIONIS) .................................. 140
II. POVERIOEVA PRAVA U NEKIM POSEBNIM SLUAJEVIMA . . . . 140
Glava sedma: PRESTANAK OBLIGACIJA ...................................................... 141
I. ISPUNJENJE ....................................................................... ........................ 141
A) OPTA PRAVILA O ISPUNJENJU ........................................................ 141
1. Subjekti ispunjenja ................................................................................... 141
2. Predmet ispunjenja ................................................................................... 143
3. Uraunavanje (inputacija) ispunjenja ....................................................... 143
4. Vreme i mesto ispunjenja ......................................................................... 144
B) DOCNJA ................................................................................................ 144
1. Docnja dunika ......................................................................................... 145
a) Pojam i uslovi docnje dunika ............................................................. 145
b) Posledice docnje dunika ....................................................................... 145
c) Prestanak docnje dunika ................................. ................................. 146
2. Docnja poverioca ........................................................................................ 146
a) Pojam i uslovi docnje poverioca ............................................................ 146
b) Posledice docnje poverioca .................................................................. 147
c) Prestanak docnje poverioca ................................................................... 147
C) POLAGANJE I PRODAJA DUGOVANE STVARI ................................ 147
1. Polaganje (deponovanje) kod suda ........................................................... 147

4
PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA
2. Predaja na uvanje drugom licu ................................................................ 148
3. Prodaja dugovane stvari ........................................................................... 148
II. OSTALI NAINI PRESTANKA OBAVEZA .............................................. 149
A) PREBIJANJE (KOMPENZACIJA) ............................................................ 149
1. Pojam i znaaj kompenzacije ..................................................................... 149
2. Uslovi prebijanja i iskljuenje prebijanja ................................................... 149
3. Naini prebijanja .......................................................................................... 150
4. Dejstvo prebijanja ........................................................................................ 151
B) OTPUTANJE (OTPUST, OPROTAJ) DUGA ..................................... 151
C) PRENOV (NOVACIJA) .......................................................................... 153
D) SJEDINJENJE (KONFUZIJA) ................................................................. 154
E) NEMOGUNOST ISPUNJENJA ............................................................ 155
F) PROTEK VREMENA I OTKAZ ............................................................... 156
G) SMRT ......................................................................................................... 156
III. ZASTARELOST ............................................................................................. 156
1. Pojam i opta pravila ................................................................................... 156
2. Vreme potrebno za zastarelost..................................................................... 157
a) Zabrana promen roka zastarelosti ......................................................... 157
b) Nastupanje, poetak i istek roka zastarelosti ........................................ 158
c) Rokovi zastarelosti ................................................................................ 158
3. Zastoj zastarevanja ..................................................................................... 159
4. Prekid zastarevanja .................................................................................... 160
Glava osma: RAZNE VRSTE OBAVEZA ........................................................... 161
I. NOVANE OBAVEZE ................................................................................... 161
1. Naelo monetarnog nominalizma i odstupanja od tog naela ..................... 161
2. Plaanje pre roka ......................................................................................... 162
3. Ugovorna kamata ........................................................................................ 162
II. OBAVEZE SA VIE PREDMETA ................................................................. 163
1. Kumulativne obaveze ................................................................................ 163
2. Alternativne obaveze .................................................................................. 163
3. Fakultativne obaveze i fakultativna potraivanja ...................................... 164
III. OBAVEZE SA VIE DUNIKA ILI POVERILACA .................................165
1. Deljive obaveze .......................................................................................... 165
2. Solidarne obaveze ....................................................................................... 166
a) Solidarnost dunika (pasivne solidarne obaveze) .................................. 166
b) Solidarnost poverilaca (aktivne solidarne obaveze) ............................... 168
3. Nedeljive obaveze ....................................................................................... 170
Glava deveta: PROMENA POVERIOCA ILI DUNIKA ...................................170
L USTUPANJE POTRAIVANJA UGOVOROM (CESIJA) ............................ 170
1. Pojam i uslovi ustupanja potraivanja .........................................................170
2. Dejstvo ustupanja potraivanja ...................................................................172
a) Odnos prijemnika i dunika ..................................................................172
b) Odnos ustupioca i prijemnika ................................................................. 173
3. Posebni sluajevi ustupanja......................................................................... 173

Pmf. dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

a) Ustupanje umesto ispunjenja ili radi naplaivanja ................................. 173


b) Ustupanje radi obezbedenja ..................................................................173
II. PROMENA DUNIKA ................................................................................... 174
1. Preuzimanje duga ....................................................................................... 174
a) Pojam i uslovi preuzimanja duga ...........................................................174
b) Dejstvo preuzimanja duga .................................................................... 175
2. Pristupanje dugu .........................................................................................175
3. Preuzimanje ispunjenja .............................................................................. 175
Deo drugi
UGOVOR
I
Glava prva: P R O D A J A .................................................................................. 176
1. Pojam i karakteristike ugovora 0 prodaji ..................................................... 176
2. Bitni elementi ugovora o prodaji ................................................................. j 77
a) Stvar ili pravo ......................................................................................... 177
b) Cena ...................................................................................................... 177
3. Dejstvo ugovora o prodaji ........................................................................... 178
4. Naknada tete u sluaju raskida prodaje ..................................................... 180
5. Sluajevi prodaje sa naroitim pogodbama ................................................. 180
a) Prodaja sa pravom pree kupovine ......................................................... 180
b) Kupovina na probu ................................................................................. 181
c) Prodaja po uzorku ili modelu ................................................................ 182
d) Prodaja sa zadravanjem prava svojine ................................................. 182
Glava druga: R A Z M E N A ...............................................................................183
Glava trea: PRODAJNI NALOG ....................................................................... 183
Glava etvrta: UGOVOR O POKLONU ............................................................. 186
1. Pojam i karakteristike ugovora o poklonu ................................................... 186
2. Uslovi za zakljuenje i bitni elementi ugovora 0 poklonu ......................... 186
3. Dejstvo ugovora o poklonu ......................................................................... 187
4. Opozivanje ugovora o poklonu ...................................................................188
a) Opozicanje poklona od strane poklonodavca ......................................... 188
b) Opozivanje poklona od strane treih lica ................................................189
Glava peta: UGOVOR O ZAJMU ...................................................................... 190
1. Pojam i karakteristike ugovora 0 zajmu .....................................................190
2. Bitni elementi ugovora 0 zajmu ................................................................190
3. Dejstvo ugovora o zajmu ............................................................................ 191
Glava esta; UGOVOR O ZAKUPU .................................................................. 192
1. Pojam i karakteristike ugovora 0 zakupu ...................................................192
2. Bitni elementi ugovora o zakupu ................................................................ 193
3. Dejstvo ugovora o zakupu .......................................................................... 193
4. Podzakup .................................................................................................... 196

5. Otuenje zakupljene stvari ........................................................................ 196


6. Prestanak zakupa ......................................................................................... 197
Glava sedma: UGOVOR O POSLUZI .................................................................. 197
1. Pojam i karakteristike ugovora o posluzi .................................................. 197
2. Bitni elementi ugovora o posluzi ................................................................198
3. Dejstvo ugovora o posluzi ........................................................................... 199
Glava osma: UGOVOR O DELU ......................................................................... 201
1. Pojam, razgranienje i karakteristike ugovora o delu ................................. 201
2. Bitni elementi ugovora o delu ..................................................................... 202
3. Dejstvo ugovora o delu .............................................................................. 203
4. Rizik, zaloga i prestanak ugovora o delu .................................................... 206
Glava deveta: UGOVOR O OSTAVI ................................................................... 206
1. Pojam i karakteristike ugovora o ostavi ...................................................... 206
2. Bitni elementi ugovora o ostavi .................................................................. 207
3. Dejstvo ugovora o ostavi ............................................................................. 208
4. Posebni sluajevi ostave ............................................................................ 210
a) Neprava ostava ....................................................................................... 210
b) Ostava u nudi ...................................................................................... 211
c) Ugostiteljska ostava .............................................................................. 211
Glava deseta: UGOVOR O NALOGU ................................................................. 211
1. Pojam, razgranienje i karakteristike ugovora o nalogu ............................. 211
2. Uslovi za zakljuenje ugovora o nalogu .................................................... 213
a) Poslovna sposobnost nalogodavca i nalogoprimca
.................. 213
b) Ponuda za zakljuenje ugovora o nalogu ............................................... 213
c) Bitni elementi ......................................................................................... 214
3. Dejstvo ugovora o nalogu ........................................................................... 215
4. Prestanak ugovora o nalogu ........................................................................ 219
a) Odustanak od ugovora .......................................................................... 220
b) Otkaz naloga .......................................................................................... 220
c) Smrt fizikog, odnosno prestanak pravnog lica ................................... 221
d) Lienje poslovne sposobnosti, odnosno steaj ..................................... 221
Glava jedanaesta: UGOVOR O PUNOMOSTVU .............................................221
1. Pojam, razgranienje i pravne osobine ugovora o punomostvu .............. 221
2. Uslovi za zakljuenje ugovora o punomostvu .......................................... 223
a) Poslovna sposobnost vlastodavca i punomonika ................................ 223
b) Ponuda za zakljuenje ugovora o punomostvu .................................... 225
c) Bitni elementi ....................................................................................... 226
3. Neposredno dejstvo ugovora o punomostvu ............................................. 228
4. Posredno dejstvo ugovora o punomostvu ................................................ 228
5. Prestanak ugovora o punomostvu ............................................................ 230
Glava dvanaesta: UGOVOR O ORGANIZOVANJU PUTOVANJA .................232
1. Pojam i karakteristike ugovora o organizovanju putovanja ...................... 232
2. Uslovi za zakljuenje ugovora o organizovanju putovanja ........................ 233
a) Bitni elementi ....................................................................................... 233

b) Potvrda putovanja .................................................................................. 233


3. Dejstvo ugovora o organizovanju putovanja .............................................. 234
4. Posebna prava i obaveze ugovornih strana ................................................. 236
Glava trinaesta: POSREDNIKI UGOVOR O PUTOVANJU .......................... 238
1. Pojam i karakteristike posrednikog ugovora o putovanju ......................... 238
2. Uslovi za zakljuenje posrednikog ugovora
..................... 238
a) Bitni elementi ..........................................
.......................... 239
b) Potvrda o'putovanju i potvrda o ugovoren
......................... 239
3. Dejstvo posrednikog ugovora o putovanju .............................................. 239
Glava etrnaesta: JEMSTVO .................................................................. .240
1. Pojam, nastanak i karakter jemstva ............................................................. 240
2. Dejstvo jemstva ........................................................................................... 241
3. Prestanak jemstva .................................................................
242
Glava petnaesta: UPUIVANJE (ASIGNACIJA) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . [ .243
1. Pojam, znaaj i uslovi nastanka upuivanja ...............................................243
2. Dejstvo upuivanja ....................................................................................244
Glava
esnaesta:
UGOVOR
O
ORTAKLUKU
............................................................................................................................ . . . .
. . . . . . . . . .246
1. Pojam i karakteristike ugovora o ortakluku .................................................246
2. Uslovi za zakljuenje ugovora o ortakluku ................................................. 247
3. Neposredno dejstvo ugovora o ortakluku .................................................. 249
4. Posredno dejstvo ugovora o ortakluku ...................................................... 251
5. Prestanak ugovora o ortakluku .................................................................. 252

D e o prvi
OPTI

DEO

Glava prva
UVODNA RAZMATRANJA O OBLIGACIONOM PRAVU
1. Pojam, predmet i znaaj obligacionog prava
Pojam. Izraz "obligaciono pravo" obino se upotrebljava u dva razliita
znaenja, odnosno za oznaavanje dve razliite pojave. Tim izrazom oznaava se,
najpre, jedna grana u optem sistemu pozitivnog prava,' stoje i njegovo osnovno
znaenje. Kao grana u optem sistemu pozitivnog prava, obligaciono pravo je skup
optih pravnih normi kojima se reguliu obligacioni odnosi. Ali, iako za to nije
najprikladniji, izrazom "obligaciono pravo" veoma esto se oznaava i pravna nauka
(teorija) koja se bavi naunom obradom obligacionih odnosa i pravnih normi koje te
odnose reguliu.
Predmet.
Obligaciono pravo bavi se pravnim regulisanjem obligacionih
odnosa,1 to znai da obligacioni odnosi, kao materija koju ono re-gulie,2
predstavljaju predmet obligacionog prava.

Obligacioni odnosi predstavljaju posebnu vrstu graanskopravnih odnosa, to znai da obligaciono pravo
ini deo jedne ire celine pravnog sistema poznate kao "graansko pravo". Pri tome, za razliku od stvarnog i
naslednog prava koji se, kao delovi graanskog prava, bave ve steenim imovinskim vrednostima. tj. ve
stvorenim pravnim odnosima i njihovom zatitom, obligaciono pravo se, svojim najveim delom, bavi prometom
imovinskih vrednosti, tj. pravnim odnosima u nastajanju. U tom smislu ono je pravo prometa roba i usluga, jer
sadri pravila o prenosu odreenih dobara, stvari ili usluga iz imovine jednog u imovinu drugog lica. Pratei taj
prelaz odreenih imovinskih vrednosti iz imovine jednog u imovinu drugog lica, obligaciono pravo istovremeno i
omoguava (kao sredstvo pravnog prometa) i opravdava (kao pravni osnov) takvo kretanje.
Obligaciono pravo najtenje je povezano sa robnom privredom koja ga, u odnosu na ostale drutvene
okolnosti (politike, filozofske, moralne) u najveoj meri uslovljava. Zbog toga se moe rei da robna privreda,
odnosno robni promet ili promet roba i usluga, kao deo robne privrede, predstavlja drutvenu osnovu
obligacionog prava, pri emu je obligaciono pravo pravna nadgradnja nad tim delom robne privrede. 3

1
V. cl. I. Zakona o obligacionim odnosima ("Slubeni lisl SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89, kao i
"Slubeni list SRJ", br. 31/93).
2
Vladimir Vodincli, Graansko pravo - Uvodne teme, Beograd, 1991, str. 56.
3
ivomir Dorcvi-Vladan Stankovi, Obligaciono pravo, Opti deo, Beograd, 1980, str. 7.

14

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Znaaj. - Znaaj obligacionog prava uslovljen je velikim znaajem


obligacionih odnosa,4 jer se slobodno moe rei da samo mali broj pravnih odnosa
ima tako veliki znaaj kao obligacioni odnosi.
Za obligacione odnose je karakteristino da su najei pravni odnosa meu
ljudima. Oni su sastavni deo naeg ivota, jer najvei deo svojih svakodnevnih
potreba zadovoljavamo stupajui u razliite obligacione odnose (npr. kad kupujemo
hleb i ostale ivotne namirnice, kad se prevozimo nekim od sredstava javnog
prevoza, kad odlazimo u restoran ili pozo-rite, kad nam u servisu opravljaju
automobil, kad nekome prouzrokujemo ili kad nam neko prouzrokuje tetu i si.).
Na veliki znaaj obligacionih odnosa ukazije i njihova uloga, koja je odreena
funkcijom koju oni imaju u drutvu. Naime, preko obligacionih odnosa se obavlja
cirkulacija (promet) dobara i prava povodom njih u drutvu, odnosno prenoenje
dobara i prava povodom njih izmeu subjekata. U tom procesu obligacioni odnosi
imaju veoma znaajnu funkciju, jer predstavljaju pravnu formu, odnosno pravno
sredstvo koje omoguuje obavljanje ekonomskog i pravnog prometa. Bez
obligacionih odnosa, kao pravne forme, odnosno kao sredstava ekonomskog i
pravnog prometa, teko bi se moglo zamisliti odvijanje tog prometa, pa samim tim i
raspodela dobara u drutvu.
2. Formalni izvori obligacionog prava
Pisani i nepisani izvori. - Izvori obligacionog prava u formalnom smislu mogu
se podeliti na pisane (zakon, podzakonski akti, meunarodne konvencije) i nepisane
(obiaj, pravila morala). U savremenim pravnim sistemima pisani izvori
obligacionog prava ne samo da preovlauju, nego imaju i veu pravnu snagu od
nepisanih pa zato obiaji, kao nepisano pravo, dobijaju uglavnom supsidijeran
karakter.5 To znai da se obiaj moe primeniti samo u sluaju kad nedostaju
odgovarajue odredbe pisanog prava, odnosno kad se takve odredbe pokau kao
nedovoljne ili kad pisano pravo upuuje na primenu obiaja.
Pisani izvori. - Na najznaajniji izvor obligacionog prava je Zakon o
obligacionim odnosima, koji je bio donet kao propis saveznog karaktera, tako da je
vaio na celoj teritoriji SFR Jugoslavije. Meutim, tim zakonom nisu regulisani svi
obligacioni odnosi. Jedan deo obligacionih odnosa bio je regulisan i drugim saveznim
propisima (oblast drumskog, eleznikog, vazdunog i pomorskog prevoza;
odgovornost za nuklearne tete),6 dok je manji deo obligacionih odnosa bio preputen
zakonodavnoj nadlenosti republika (ugovor o doivotnom izdravanju, promet
nepokretnosti).7 Pored toga, Zakon o obligacionim odnosima, ali ni republiki
propisi, ne reguliu odgovornost za tetu od ivotinje, od graevine, za pad, bacanje
ivomir orcvi-Vladan Slankovi, nav. dclo, str. 26.
Andrija Gams, Uvod u graansko pravo, Beograd, 1972, str. 65; Slobodan Pcrovi, Obliga-ciono pravo,
Beograd, 1980, str. 32.
A
5

Prof. dr orc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

10

ili prosipanje, kao ni ugovor o poklonu, ugovor posluzi i ugovor o ortakluku.


Ustavna povelja Dravne Zajednice Srbija i Crna Gora od 2003. godine, za razliku od Ustava SFRJ od
1974. godine i Ustava SRJ od 1992. godine, nije predviala nadlenost te zajednice u regulisanju obligacionih
odnosa,8 to znai da su obligacioni odnosi bili ostavljeni zakonodavnoj nadlenosti drava lan ica.9Meu tim,
stupanjem na snagu Ustavne povolje nije prestala vanost saveznih zakona i propisa koji nisu iz oblasti u kojima
je Ustavnom poveljom bila utvrena nadlenost dravne zajednice Srbija i Crna Gora, ve su se takvi propisi
primenjivali i posle stupanja na snagu Ustavne povelje kao opti akti drava lanica.1" To se odnosi i na Zakon o
obligacionim odnosima koji se i po prestanku Dravne zajednice Srbija i Crna Gora primenjuje kao propis
Republike Srbije, jer je u iskljuivoj nadlenosti Republike Srbije da ureuje i obezbeuje "svojinske i
obligacione odnose i zatitu svih oblika svojine".11

Sudska praksa. - Sudska praksa nije formalni izvor prava, pa ni obligacionog,


jer sudovi ne stvaraju, ve samo primenjuju pravo. U tom smislu se i u Ustavu
Republike Srbije propisuje da sudovi "sude na osnovu Ustava, zakona i drugih optih
akata, kada je to predvieno zakonom, opte-prihvaenih pravila meunarodnog
prava i potvrenih meunarodnih ugovora".12 Ipak, jedinstvena sudska praksa smatra
se faktikim autoritetom koji u odreenoj meri uestvuje u stvarnom regulisanju
drutvenih odnosa, iako nije formalni izvor prava, jer sudove formalno ne
obavezuje.13
3. Vanija naela Zakona o obligacionim odnosima
U vanija naela Zakona o obligacionim odnosima spadaju: autonomija volje,
naelo savesnosti i potenja, zabrana zloupotrebe prava, naelo jednake vrednosti
davanja, zabrana prouzrokovanja tete i dispozitivni karakter odredaba zakona.
Autonomija volje. - Kao jedno od osnovnih naela na kojem se zasnivaju
obligacioni odnosi, naelo autonomije volje znai da su strane u obligacionim

6
Zakon o pomorskoj i unutranjoj plovidbi ("Slubeni list SFRJ", br. 22/77), Zakon o obligacionim i
osnovnim maicrijalno-pravniin odnosima u vazdunoj plovidbi ("Slubeni list SFRJ", br. 22/77), Zakon o
odgovornosti za nuklearne tete ("Slubeni lisl SFRJ", br. 22/77), Zakon o osiguranju imovine i lica ("Slubeni list
SRJ", br. 30/96), Zakon o ugovorima o prevozu u eleznikom saobraaju ("Slubeni lisl SRJ", br. 26/95), Zakon o
ugovorima o prevozu u drumskom saobraaju ("Slubeni list SRJ", br. 26/95) i dr.
7
Zakon o stambenim odnosima, ("Slubeni glasnik RS", br. 12/90), Zakon o nasledivanju ("Slubeni
glasnik RS", br. 46/95), Zakon o prometu nepokretnosti ("Slubeni glasnik RS", br. 42/ 98), Zakon o zalonom
pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar ("Slubeni glasnik RS", br. 57/03), Zakon o finansijskom lizingu
("Slubeni glasnik RS", br. 55/03) i dr.
K
Ustavna povelja objavljena jc u "Slubenom listu SCG", br. I od 4. februara 2003. godine.
y
Republika Srbija jc, posle usvajanja Ustavne povelje, poela da donosi zakone kojima se reguliu obligacioni
odnosi, kao to su Zakon o finansijskom lizingu ("Slubeni glasnik RS", br. 55/03) i Zakon o zalonom pravu na
pokretnim stvarima upisanim u registar ("Slubeni glasnik RS", br. 57/03).
l. 96. st. I. Ustava Republike Srbije.
111
l. 20. st. 5. Zakona za sprovodcilje Ustavne povelje Dravne zajednice Srbija i Crna Gora ("Slubeni list
SCG", br. 1 od 4. februara 2003. godine).
11
l. 97. ta. 7. Ustava Republike Srbije od 2006. godine.
1 2 l. 142. st. 2. Ustava Republike Srbije od 2006. godine
'3 Obrcn Stankovi-VIadiinir Vodincli, Uvod u graansko pravo, Beograd, 1996, sir. 41.

14

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

odnosima slobodne da svoje odnose urede po svojoj volji (l. 10. ZOO). Njihova
volja je, dakle, autonomna, tj. do odreene mere nazavisna od zakona. Autonomija
volje posebno dolazi do izraaja u ugovornim odnosima (sloboda ugovaranja), gde
svako lice samostalno odluuje o tome da li da zakljui ugovor i o licu sa kojim e
stupiti u ugovorni odnos, dok sa drugim licem sporazumno odluuje i o sadrini,
formi, promenama, nainu realizacije i prestariku ugovornog odnosa.
Autonomija volje je u svim pravima u veoj ili manjoj meri ograniena, s tim to
su njene granice u naem pravu odreene na dva naina: (1) jednom generalnom
odredbom kojom se predvia da su strane u obligacionim odnosima slobodne, u
granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obiaja, da svoje odnose urede
po svojoj volji, (l. 10. ZOO); (2) veim brojem odredbi kojima se autonomija volje u
pojedninim sluajevima ograniava (obavezno zakljuenje ugovora, pravo pree
kupovine, formalni ugovori, propisivanje obavezne sadrine ugovora i dr.).
Naelo savesnosti i potenja. - Zakonom se propisuje da su strane dune da se
pridravaju ovog naela kako pri zasnivanju obligacionih odnosa, tako i pri
ostvarivanju prava i obaveza iz tih odnosa (l. 12. ZOO). To znai daje njihova
obostrana dunost da lojalno postupaju jo u predu-govornoj fazi, tj. jo u fazi
nastanka, zatim u fazi izvrenja i, na kraju, u fazi prestanka obaveza. Primenom ovog
naela obligacioni odnosi se mo-ralizuju, dobijaju moralnu sadrinu, tako da ono
predstavlja najtenju sponu izmeu prava i morala.
Zabrana zloupotrebe prava. - Zakonom se izriito zabranjuje vrenje prava
protivno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato (l. 13. ZOO),
ime se zakonodavac opredelio za objektivan kri-terijum zloupotrebe. Ipak, tako
izraena zabrana smatra se preuskom i nedovoljnom, jer je nesporno da zloupotreba
prava postoji i u sluaju ika-noznog, nesrazmemog, prekomerenog, protivrenog ili
nemoralnog vrenja prava. U sluaju zloupotrebe prava sud e, na prigovor tuenog,
odbiti tnibeni zahtev, a ako je titular zloupotrebom prava drugoj strani
prouzrokovao tetu, za njega nastaje obaveza njene naknade.
Naelo jednake vrednosti davanja. - Ovo naelo proizlazi iz naela
pravinosti (jednako postupanje sa jednakim stvarima i nejednako postupanje sa
nejednakim stvarima, srazmerno njihovoj nejednakosti), i ima poseban znaaj u
obligacionom pravu. Zakonom se predvia da "u zasnivanju dvostranih ugovora
strane polaze od naela jednake vrednosti uzajamnih davanja" (l. 15. st. 1. ZOO), ali
to naelo u punoj meri dolazi do izraaja i u obligacionim odnosima koji izviru iz
prouzrokovanja tete.
Povreda naela jednake vrednosti davanja povlai pravne posledice samo u
sluajevima koji su predvieni zakonom (l. 15. st. 2. ZOO) (prekomemo oteenje,
zelenaki ugovori, promenjene okolnosti).

11
Zabrana prouzrokovanja tete. - Za razliku od drugih prava gde se ova
zabrana izraava samo posredno, u naem pravu ona se izraava ne samo posredno
("Ko drugome prouzrokuje tetu duan je naknaditi je, ukoliko ne dokae da je teta
nastala bez njegove krivice" - l. 154. st. 1. ZOO), ve i neposredno, tj. odredbom da
je "svako duan da se uzdri od postupaka kojim se moe drugom prouzrokovati
teta" (l. 16.
Zabrana prouzrokovanja tete odnosi se na sva lica, i to kako ona koja imaju
poloaj strane, tako i na lica koja uopte nemaju poloaj strane u nekom
obligacionom odnosu.
Dispozitivni karakter odredaba zakona. - Obligacioni odnosi regu-lisani su,
uglavnom, dispozitivnim normama, to omoguuje njihovim uesnicima da
odstupaju od zakonskih reenja, odnosno da drugaije ureuju meusobne odnose.
Takva mogunost postoji samo ako iz neke zakonske odredbe ili iz njenog smisla ne
proizlazi to drugo (l. 20. ZOO). Meutim, neki obligacioni odnosi regulisani su i
imperativnim normama, od kojih uesnici obligacionih odnosa ne mogu odstupati,
ve ih moraju primeujivati bezuslovno i dosledno.

Prof. dr orc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

Glava druga
POJAM, PODELA I IZVORI OBLIGACIJA 1. Pojam obligacije
i njene osobine
Pojam. - Obligacija se moe definisati u uem i irem smislu.
U uem smislu, to je pravna obaveza odreenog lica da drugom ispuni neku
inidbu, odnosno pravno ovlaenje odreenog lica da zahteva od drugog neku
inidbu. U tom uem znaenju obligacija je, dakle, sinonim za re dug, odnosno
trabinu.
U irem smislu se pod obligacijom podrazumeva pravni odnos izmeu dve
odreene strane na osnovu koga je jedna strana (poverilac, ere-ditor) ovlaena da
zahteva od druge strane (dunik, debitor) odreeno davanje, injenje ili uzdravanje
od neega to bi inae imala pravo da ini, a druga strana je duna da to ispuni. U tom
irem znaenju obligacija oznaava ukupnost odnosa izmeu dva ili vie lica koja
imaju meusobna prava i obaveze.
Osobine. - Obligaciju karakteriu sledee osobine:
(1) Obligacija je pravni odnos. - To znai da obligaciju prati odgovarajua pravna sankcija. Ako dunik dobrovoljno ne ispuni svoju obavezu,
poverilac ima pravo da sudskim putem trai njeno izvrenje (tuba za

14

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

ispunjenje obaveze i zahtev za prinudno izvrenje na dunikovoj imovini),


s tim to zatitu svog prava poverilac moe ostvariti i prigovorom.
Meutim, nisu sve obligacije zatiene neposrednom pravnom sankcijom. To je
sluaj sa tzv. prirodnim obligacijama (obligationes natu-rales), koje su zatiene
samo posredno, tj. samo u sluaju kad se dobrovoljno ispune.
(2) Obligacija je odnos izmeu odreenih lica. - Obligacija moe postojati
samo izmeu odreenih fizikih ili pravnih lica. U njemu se nalazi najmanje dva lica,
ali ih moe biti i vie. Ali, bez obzira na njihov broj, svi uesnici obligacije mogu
imati poloaj dunika ili (i) poloaj poverioca, to su opti nazivi za uesnike
obligacija, bez obzira na njen konkretan izvor. Pri tome, dunik se naziva pasivnim
(obaveza ini pasivu imovine), a poverilac aktivnim uesnikom obligacionog odnosa
(potraivanje ini aktivu imovine).
(3) Obligacija je odnos sa odreenom sadrinom. - Obligacija stvara prava za
poverioca i obaveze za dunika. Sva ta prava i obaveze ine sa-drinu obligacije.
Sadrina obligacije naziva se prestacijom, obligacionom radnjom ili inidbom.
Od sadrine treba razlikovati predmet obligacije, pod kojim se podrazumeva
sve ono na ta se obligacija odnosi, tj. sve ono to je dunik duan da da, uini ili ne
uini poveriocu. Predmet obligacije je, dakle, samo skraeni naziv za oznaavanje
predmeta dunikove obaveze.
(4) Obligacija je odnos koji ima imovinsku vrednost. - Obligacija za
poverioca mora predstavljati neki imovinski interes koji se moe izraziti u
novcu. Meutim, iako se poverioev imovinski interes kod najveeg broja
obligacija moe izraziti u novcu, ima i obligacija kod kojih se taj interes
ne moe novano proceniti (naknada nematerijalne tete, naknada afekcione vrednosti). S obzirom na to, zakljuuje se da obligacija stvara jedan
imovinsko-pravni odnos zasnovan na odreenoj koristi ili imovinskom interesu koji
se, neposredno ili bar posredno, moe izraziti u novcu, pa makar i neadekvatno,
odnosno da obligacija koja ni posredno ne bi imala imovinsku vrednost ne bi
predstavljala graanskopravnu obligaciju.14
(5) Obligacija je odnos relativnog karaktera. - Obligacija je odnos koji
proizvodi pravna dejstva samo izmeu odreenih lica - poverioca i dunika {inter
partes). Poverilac samo od dunika moe zahtevati ispunjenje obaveze, jer prema
treim licima obligacija ne proizvodi pravna dejstva. U tom smislu je i rimska
maksima da je obligacija akt koji treim licima ne moe ni tetiti ni koristiti (Res inter
alios acta alus eque nocere eque prodesse potest).
Meutim, od relativnosti obligacije postoje i neka odstupanja. Kod nekih
odstupanja obLigacija proizvodi dejstvo prema svim treim licima (upis nekog
obligacionog prava na nepokretnosti u zemljine knjige), dok kod drugih obligacija

12
prelazi okvire odnosa inter partes, ali ne deluje prema svima, ve samo prema
odreenom treem licu (pobijanje dunikovih pravnih radnji od strane poverioca,
ugovor u korist treeg, kolektivni ugovori, kod otuenja zakupljene stvari).

Prof. dr orc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

2. Pdela obligacija
U zavisnosti od kriterijuma koji se uzima za podelu, obligacije se mogu podeliti
na razliite naine. Svaka od tih pdela ima svoje posebne karakteristike i za svaku
vae neka posebna pravila.
Pozitivne i negativne. - Prema sadrini radnje, obligacije se dele na pozitivne,
kod kojih se dunik obavezuje na neko davanje ili injenje, i negativne, kod kojih se
dunik obavezuje na neko neinjenje ili trpljenje.
Deljive i nedcljive. - Ova pdela izvrena je prema deljivosti predmeta. Deljive
su one obligacije iji je predmet deljiv i moe se rastaviti u alikvotne delove, a da se
time ne izmeni njegova sutina, ni umanji njegova vrednost (npr. obaveza da se
isplati sto dinara). Nedeljive se, pak, ne mogu rastaviti na delove bez povrede sutine
predmeta ili bez umanjenja njegove vrednosti (npr. obaveza da se preda knjiga). Ipak,
zakonom ili ugovorom moe se predvideti da se stvar, koja je po svojoj prirodi
dtljiva, smatra nedeljivom (pravna nedeljivost).
Novane i nenovane. - Obligacije su novane ako imaju za predmet odreenu
sumu novca, a nenovane ako imaju za predmet neku drugu stvar ili radnju. Novane
obligacije imaju vei znaaj u pravnom prometu,
M

Slobodan Pcrovic, nav. delo, sir. 14.

u veoj meri su regulisane imperativnim propisima i najee se javljaju kao sloene,


jer pored isplate odreene sume novca, kao glavne obaveze, dunik duguje i isplatu
kamate, kao sporedne obaveze.
Individualne i generine. - Individualne su one obligacije iji je predmet
odreen pojedinano (individualno), tako da se obligacija moe ispuniti samo
predajom tano odreenog predmeta ili izvrenjem tano odreene radnje, dok su
generine one iji je predmet odreen po vrsti (po rodu), tako da se obligacija moe
izvriti predajom ma koje stvari toga roda. U sluaju propasti po rodu odreene stvari
obligacija ne prestaje,1^ jer se kod generinih obligacija primenjuje pravilo da rod ne
propada {Genus perire non consetur).
Trenutne, trajne i sukcesivne. - Podela je izvrena prema vremenu trajanja
prestacije. Trenutne su one obligacije kod kojih se prestacija izvrava u jednom
trenutku ili u jednom kraem vremenskom periodu i sastoji se iz jednog akta injenja
(npr. obaveza kupca da plati cenu u gotovom), dok su trajne one kod kojih se
prestacija izvrava u duem vremenskom periodu i sastoje se iz vie akata injenja ili

14

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

iz neinjenja (npr. obaveza zakupodavca da preda zakupljenu stvar zakupcu na


korienje). Sukcesivne obligacije predstavljaju posebnu vrstu trajnih obligacija kod
kojih se prestacija izvrava u delovima koji jedan drugom sleduju. Znaaj ove podele
ogleda se u tome to samo kod trajnih obligacija moe doi do izraaja uticaj
promenjenih okolnosti.
isto line i neline. - isto line su one obligacije koje su vezane za linost
dunika, za njegova lina svojstva, tako da samo on moe da izvri obligaciju, ali
mogu biti vezane i za linost poverioca (npr. obaveza izdravanja). U rimskom pravu
su se nazivale obligationes intuitu perso-nae. Kod isto linih obligacija ne moe da
doe do promen linosti dunika ili poverioca, niti one prelaze na naslednike.
Neline obligacije su one koje nisu vezane za linost dunika ili poverioca.
Proste sloene. - Prema broju predmeta i lica obligacije mogu biti proste, kod
kojih postoji jedan poverilac i jedan dunik i predmet dunikove obaveze je samo
jedna radnja, i sloene, kod kojih ima vie poverilaca a jedan dunik, ili vie dunika
a jedan poverilac, ili vie poverilaca i vie dunika, kao i one kod kojih su predmet
dunikove obaveze vie radnji.
Sloene obligacije dele se na sloene obligacije sa vie lica i sloene obligacije
sa vie predmeta. Sloene obligacije sa vie lica mogu biti zajednike (podeljene),
solidarne i nepodeljene, dok sloene obligacije sa vie predmeta mogu biti
kumulativne, alternativne i fakultativne.
1S

V. l.355. st. I. Zakona o obligacionim odnosima.

Civilne i naturalne. - Prema karakteru sankcije obligacije se dele na civilne


(potpune, sankcionisane, utuive), koje su snabdevene neposrednom pravnom
sankcijom, i naturalne (prirodne, nesavrene, nesankcioni-sane, neutuive), koje nisu
snabdevene neposrednom, ve samo posrednom pravnom sankcijom, koja je
izraena pravilom da dunik koji dobrovoljno izvri prirodnu obligaciju nema prava
da zahteva povraaj s pozivom na isplatu nedugovanog. U prirodne obligacije
spadaju, pre svega, za-starele obligacije.
3. Izvori obligacija
Pojam. - Izvorima obligacija nazivaju se pravne injenice, odnosno skupovi
pravnih injenica iz kojih nastaju obligacije ili injenice kojima zakon priznaje mo
da svojim prisustvom izazivaju nastanak obligacionih odnosa. Da bi neka injenica
postala izvor obligacija ona mora biti kao takva zakonom predviena, jer ako zakon
ne predvia da jedna injenica proizvodi nastanak obligacionog odnosa, onda ona i
nije izvor obligacija. Prema tome, iako prua odgovarajuu pravnu zatitu vezujui
za odreenu injenicu nastanak obligacionog odnosa, zakon nije izvor obligacija. On

13
je formalni izvor obligacionog prava, dok je izvor obligacija injenica za koju zakon
vezuje nastanak obligacionog odnosa.
Podela. - Mnogobrojne pravne injenice iz kojih izviru obligacije bile su jo od
rimskog prava pa sve dodananjih dana predmet razliitih podela, tako da ni u
graanskim zakonicima ne postoji jedinstvena podela izvora obligacija.
Na Zakon o obligacionim odnosima na opti nain ne predvia izvore
obligacija, ali iz njegove odredbe u kojoj se propisuje da se tim zakonom "ureuju
obligacioni odnosi koji nastaju iz ugovora, prouzrokovanja tete, sticanja bez osnova,
poslovodstva bez naloga, jednostrane izjave volje i drugih zakonom utvrenih
injenica" (l. 1), nedvosmisleno proizlazi da su izvori obligacija: ugovor,
prouzrokovanie tete, sticanje bez osnova, poslovodstvo bez naloga i jednostrane
izjave volje.
Navedena podela izvora obligacija ne predstavlja neku zatvorenu emu, jer se i
u navedenoj zakonskoj odredbi ostavlja mogunost da obligacije mogu nastati "i iz
drugih zakonom utvrenih injenica" (l. 1. ZOO), koje se, inae, ne mogu svrstati u
neku od navedenih vrsta. Takav je sluaj sa obavezom izdravanja izmeu odreenih
srodnika, kao i sa obavezom izdravanja izmeu branih drugova. Te obligacije se
esto nazivaju zakonskim obligacijama, iako njihov izvor nije zakon, ve injenice
srodstva i braka za koje zakon vezuje nastanak navedenih obligacija.

Prof. dr orc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

Pror". di- ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

22

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Glava trea
OBLIGACIONI UGOVOR
I. POJAM UGOVORA I PRINCIP
SLOBODE UGOVARANJA
1. Pojam i znaaj ugovora
Pojam. - Re "ugovor" upotrebljava se za oznaavanje tri razliite stvari: (1) za
pravni akt, (2) za pravni odnos i (3) za pravni dokument ili ispravu. 16
(1) Ugovor kao pravni akt. - Pod ugovorom (kao pravnim aktom)
uopte podrazumeva se saglasna izjava volje dva ili vie lica kojom se postie neko pravno dejstvo. On je, po samoj definiciji, dvostrani pravni posao, jer je za njegov nastanak neophodna izjava volje najmanje dva lica.
Ali, ugovor nije samo prost zbir izjavljenih volja, ve zajedniko delo lica
kojih se on tie.17
Obligacioni ugovor je, kao i ugovor uopte, saglasnost volja dva ili vie lica,
kojom se, za razliku od ostalih ugovora, postie neko obligacio-nopravno dejstvo. To
obligacionopravno dejstvo najee se ogleda u zasnivanju, ali se moe sastojati i u
promeni ili gaenju nekog obligacionog odnosa. Od ostalih ugovora obligacioni
ugovor se razlikuje i po tome to ima prvenstveno imovinski karakter.
(2) Ugovor kao pravni odnos. - Ugovor u smislu pravnog odnosa
rezultat je ugovora u smislu pravnog akta, to znai da se pod njim podrazumeva pravni odnos koji je proizaao iz ugovora kao pravnog akta. Za
takav pravni odnos koristi se naziv "ugovorni odnos" ili "ugovor".
Pravni odnosi koji nastaju usled ugovora kao pravnog akta mogu biti razliitog
karaktera: obligacionopravni, naslednopravni, porodinopravni, radnopravni,
privrednopravni, meunarodni, pa ak i upravnopravni.
(3) Ugovor kao dokument ili isprava. - Re ugovor koristi se i za oznaavanje ugovorne isprave, koja sadri saglasne izjave volja ugovornika.
U tom smislu se govori o "slanju" i "potpisivanju" ugovora, kao i o broju
"primeraka" ugovora.
Znaaj. - Obligacioni ugovor je najei i najvaniji izvor obligacija, zbog ega
je njegov znaaj osobito veliki u obligacionom pravu.
i<* Jakov Radii, Obligaciono pravo, Opli dco, Beograd, 2004, sir. 70. 17 Isto.

23

2. Princip slobode ugovaranja (autonomije volje)


Pojam. - Izraz "sloboda ugovaranja" i "autonomija volje" koriste se esto kao
sinonimi, s obzirom da sloboda ugovaranja predstavlja samo izraz autonomije volje
kao opte ideje, pod kojom se podrazumeva sloboda svakog pojedinca da sam, tj.
prema sopstvenoj volji, oblikuje svoje pravne odnose. Princip slobode ugovaranja,
koji vlada u obligacionom pravu, najvaniji je deo autonomije volje, budui da se ona
ostvaruje preteno preko ugovora.
Sloboda ugovaranja oznaava mogunost pravnih subjekata da svojom
slobodnom voljom stvaraju pravnu normu koja ih obavezuje na odreeno meusobno
ponaanje. U tom smislu se i propisuje: "Strane u obligacionim odnosima su
slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obiaja, da svoje
odnose urede po svojoj volji" (l. 10. ZOO).
Sadrina. - Princip slobode ugovoranja sastoji se iz vie razliitih sloboda, od
kojih su najvanije: sloboda da se ugovor zakljui ili ne zakljui, sloboda izbora
ugovornog partnera, sloboda ureivanja sadrine ugovora, sloboda izbora forme
ugovora i naina njegovog zakljuenja, sloboda odluivanja o promeni i prestanku
ugovora, sloboda izbora mero-davnog prava i druge.
Ogranienje. - Da bi sloboda ugovaranja bila ostvarljiva, neophodna je
ekonomska i socijalna jednakost ugovornika. Kako te jednakosti meu ugovornicima
najee nema, sloboda ugovaranja se moe zloupotrebljavati. Da bi se te zloupotrebe
ograniile, ali i da bi se zatitili opti drutveni interesi, sloboda ugovaranja ni u
jednom pravnom sistemu nije apsolutna, ve je prate razliita ogranienja.
To je, najpre, jedno opte ogranienje, prema kojem granicu slobode ugovaranja
predstavljaju "prinudni propisi, javni poredak i dobri obiaji" (l. 10. ZOO).
Ugovorom se ne moe predvideti nita to je protivno prinudnim propisima, javnom
poretku i dobrim obiajima (npr. ugovori protivni propisima kojima je cilj da se
suzbije pekulacija, iskoriavanje monopolskog poloaja i nelojalna konkurencija,
kao i oni kojima se odreuje kvalitet ili cena izvesnih proizvoda).
Pored toga, postoje i mnoga druga posebna ogranienja koja su svojstvena svim
ili barem veini pravnih sistema.
Sloboda ugovaranja je ograniena i skoro da i ne postoji kod ugovora koji se zakljuuju na osnovu optih
uslova koje je sastavila jedna strana. Pravni subjekti koji imaju monopolski poloaj na tritu, obino nemaju
slobodu da ugovor ne zakljue, ve im se zakonom ili upravnim aktom namee obaveza da zakljue odgovarajue
ugovore (takvu obavezu imaju sva preduzea koja vre tzv. javne slube, kao to su: javni prevoz putnika i

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA


robe, komunalne usluge, PTT usluge). Obavezu da zakljue ugovor o obuvanju, u interesu treih lica, imaju i
preduzea koja vre javni prevoz putnika, kao i vlasnici motornih i prikljunih vozila i vazduhoplova.

24

Sloboda izbora ugovornog partnera ograniena je u korist lica koja imaju pravo pr-vcnsrva (npr. pravo
pree kupovine i si.).
Slobodu ugovaranja ograniava ponekad i zahtev da tree lice da saglasnost za zakljuenje odreenog
ugovora (npr. saglasnost nekog dravnog organa ili fizikog lica), kao i forma koju zakon trai za zakljuenje neke
vrste ugovora.

II. USLOVI ZA ZAKLJUENJE UGOVORA Ugovor nastaje saglasnim


izjavama volja lica kojih se tie. Postupak usaglaavanja njihovih volja naziva se
zakljuivanje ili sklapanje (stipuli-sanje) ugovora, dok se lica koja ga zakljuuju
nazivaju ugovorne strane, ugovarai, ugovomici, stipulanti iH kontrahenti.
Za nastanak ugovora moraju biti ispunjeni odreeni uslovi koji se odnose na:
sposobnost ugovaranja ugovornika, saglasnost volja, predmet ugovora i osnov
ugovora. To su opti uslovi, jer se zahtevaju za nastanak svakog ugovora.
Za zakljuenje nekih ugovora, pored optih, zahtevaju se i neki drugi uslovi, kao
to su odreena forma (najee pismena), predaja stvari (realna forma) ili saglasnost
nekog treeg. To su posebni uslovi, jer su neophodni za nastanak ugovora samo u
sluajevima kad zakon to posebno zahteva.
1. Sposobnost ugovaranja ugovornika
Pojam. - Sposobnost ugovaranja znai da lice koje zakljuuje ugovor poseduje
poslovnu sposobnost koja se zakonom zahteva za zakljuenje odreenog ugovora.
Poslovna sposobnost fizikih lica. - Fizika lica se meusobno razlikuju u
pogledu svoje poslovne sposobnosti. Jedna kategorija fizikih lica poseduje poslovnu
sposobnost u neogranienoj meri, druga je, naelno, poslovno nesposobna, dok se
treoj kategoriji fizikih lica priznaje ograniena (delimina) poslovna sposobnost.
(1) Potpuna (neograniena) poslovna sposobnost. - Potpunu poslovnu
sposobnost imaju punoletna fizika lica,18 nad kojima nije produeno roditeljsko
pravo,l<; niti su stavljena pod starateijstvo,20 kao i maloletna lica koja su, na osnovu
odobrenja suda, stupila u brak.2 1 Pored toga, sud moe dozvoliti sticanje potpune
poslovne sposobnosti i maloletnom licu koje nije u braku, ako je "navrilo 16. godinu
ivota, a postalo je roditelj i dostiglo je telesnu i duevnu zrelost potrebnu za
samostalno staranje o sopstvenoj linosti, pravima i interesima".22 O dozvoli za
stupanje u brak maloletnika, kao i o dozvoli za sticanje potpune poslovne sposobnosti
IK l. 11, si. 2. Porodinog zakona ("Slubeni glasnik Republike Srbije", br. 18/2005); U cl. 11 st. 1. Porodinog
zakona propisuje se da sc punolctsrvo stie sa navrenom 18. godinom ivota.
ilJ l 85 Porodinog zakona propisuje da se roditeljsko pravo moe produili i posle punolclslva dcicta "ako je
dete zbog bolesti ili smetnji u psiho-fizikom razvoju nesposobno da se samo stara o sebi i o zatiti svojih prava
odnosno interesa ili ako svojim postupcima ugroava sopstvena prava i inicrese".

Prof, tir ordc Nikofi: OBLIGACIONO PRAVO

ma-loletnog

lica,

odluuje

sud

15

vanparninom postupku.2^
(2) Poslovna nesposobnost. ~ Nemaju poslovnu sposobnost maloletnici
do 14. godine ivota (mlai maloletnici), kao i punoletna lica koja su potpuno liena poslovne sposobnosti,24 jer je njihova poslovna sposobnost jednaka poslovnoj sposobnosti mlaih maloletnika 25 Njima zakon u principu
odbija mogunost da zakljuuju ugovore, tako da umesto njih ugovore
zakljuuju njihovi roditelji, odnosno staratelji, kao zakonski zastupnici. 26
Lica koja su poslovno nesposobna, imaju, ipak, izvesnu poslovnu sposobnost, jer
mogu da zakljuuju pravne poslove (ugovore) kojima pribavljaju iskljuivo prava
(npr. ugovor o poklonu), pravne poslove kojima ne stiu ni prava ni obaveze i pravne
poslove (ugovore) manjeg znaaja.2"/
(3) Ograniena (delimina) poslovna sposobnost. - Ogranienu poslovnu sposobnost imaju maloletnici stariji od etrnaest godina (stariji maloletnici), kao i punoletna lica koja su delimino liena poslovne sposobnosti,211 jer je njihova poslovna sposobnost jednaka poslovnoj sposobnosti
starijih maloletnika,29 s tim to se sudskom odlukom o deliminom lienju poslovne
sposobnosti odreuju pravni poslovi koje lice delimino lieno poslovne sposobnosti
moe odnosno ne moe samostalno preduzimati.^1 Pored pravnih poslova, odnosno
ugovora koje mogu preduzimati i lica koja su poslovno nesposobna, lica sa
ogranienom poslovnom sposobnou mogu preduzimati sve ostale pravne poslove
uz prethodnu ili naknadnu saglasnost roditelja, odnosno organa starateljstva za pravne

2 - l- 11. si. 3. Porodinog zakona.


?J l. 11. st. 4. Porodinog zakona.
34 l. 146. st. I. Porodinog zakona propisuje da moe biti potpuno lieno poslovne sposobnosti "punolctno lice
koje zbog bolesti ili smetnji u psiho-fizikom razvoju nije sposobno za normalno rasuivanje ic zbog toga nije u
stanju da sc samo stara o sebi i o zatiti svojih prava i inic-resa"; Za poslovnu sposobnost putiolctuog lica koje jc
potpuno lieno poslovne sposobnosti propisuje sc daje jednaka poslovnoj sposobnosti mlaeg malolelnika
" l. 146. st. 2. Porodinog zakona.
l. 72. st. I. Porodinog zakona propisuje da "roditelji imaju pravo i dunost da zastupaju dele u svim
pravnim poslovima i u svim postupcima izvan granica poslovne i procesne sposobnosti dclcla", dok sc u st. 3- istog
lana navodi da "roditelji imaju pravo da prcduziniaju pravne poslove kojima upravljaju i raspolau prihodom
koji jc steklo lice mlae od 15 godina"; V. i l. 137. si. 1, 2. i 3. Porodinog zakona, koji sc odnose na zastupanje
tienika od strane staratelja.
2 ' l. 64. st. I. Porodinog zakona.
i* l. 147. st. 1. Porodinog zakona propisuje da moe biti delimino lieno poslovne sposobnosti "punolctno lice
koje zbog bolesti ili smetnji u psiho-fizikom razvoju svojim postupcima neposredno ugroava sopstvena prava i
interese ili prava i interese drugih lica".

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

24

poslove kojima se raspolae nepokretnom imovinom ili pokretnom imovinom velike vrednosti.3!
Maloletnici koji su navrili 15. godinu mogu zakljuiti ugovor o radu i
preduzimati pravne poslove kojima upravljaju ili raspolau svojom zaradom ili
imovinom koju su stekli svojim radom.32
Ugovori zakljueni bez saglasnosti zastupnika ogranieno poslovno
sposobnih lica. - Ovi ugovori smatraju se ruljivim, s tim to mogu biti osnaeni
njihovim naknadnim odobrenjem (l. 56. st. 3. ZOO). Saugo-vora ogranieno
poslovno sposobnog lica moe pozvati njegovog zakonskog zastupnika da se izjasni da
li ugovor odobrava. Ako se ovaj o tome ne izjasi u roku od trideset dana od ovog
poziva, smatrae se da je odbio davanje odobrenja (l. 58. ZOO).
Zakonski zastupnik ima pravo da zahteva ponitenje ugovora koji nije odobrio, a
to pravo ima i ogranieno poslovno sposobno lice kad stekne potpunu poslovnu
sposobnost, ako tubu za ponitaj ugovora podnese u roku od tri meseca od dana
sticanja potpune poslovne sposobnosti (l. 59. ZOO).
S druge strane, saugovora ogranieno poslovno sposobnog lica koji nije znao
daje ono ogranieno poslovno sposobno, kao i saugovora ogranieno poslovno
sposobnog lica koji je znao za njegovu poslovnu nesposobnost, ali je bio prevaren od
njega da ima odobrenje svog zakonskog zastupnika, moe odustati od ugovora
zakljuenog sa njim bez odobrenja njegovog zakonskog zastupnika (l. 57. st. 1. i 2.
ZOO). Ovo pravo gasi se po isteku trideset dana od saznanja za poslovnu nesposobnost
druge strane, odnosno za odsustvo odobrenja zakonskog zastupnika, ali i ranije ako
zakonski zastupnik odobri ugovor pre isteka tog roka (l. 57. st. 3. ZOO).
Sposobnost ugovaranja pravnih lica. - Za sposobnost ugovaranja pravnih lica
karakteristino je da ona mogu zakljuivati ugovore u pravnom prometu samo u okviru
svoje pravne sposobnosti, jer u protivnom zakljueni ugovor nema pravno dejstvo a
savesnoj strani se priznaje samo pravo na naknadu tete koju je pretrpela zbog
zakljuenja takvog ugovora (l. 54. ZOO).
Ipak, ugovor zakljuen van okvira pravne sposobnosti pravnog lica nee imati pravno dejstvo samo ako je
saugovora pravnog lica bio nesaveslan, dok u suprotnom takav ugo^ vor ostaje na snazi, to proizlazi iz odredbe
kojom se predvia da ugovor koj i je zakljuen protivno optem aktu pravnog lica ostaje na snazi, osim ako je to
druga strana znala ili je morala znati ili ako je zakonom drukije odreeno (l. 22. st. 2. ZOO). U tom smislu se i u
Zakonu o drutvima propisuje da "pravni poslovi zastupnika privrednog drutva izvan de-latnosti drutva
navedenih u osnivakom akru, obavezuju drutva, osim ako ne dokae da je tree lice znalo ili prema okolnostima
sluaja moglo znati da su ti poslovi izvan te delat-nosti, s tim da objavljivanje samo po sebi nije dovoljan dokaz za
to".33

2. Saglasnost volja
Pojam i nastanak saglasnosti volja. - Za nastanak ugovora, kao dvostranog
pravnog posla, neophodna je izjava volje obe ugovorne strane. Meutim, nije dovoljno

Prof, tir ordc Nikofi: OBLIGACIONO PRAVO

16
da obe strane izjave svoju volju, ve je
neophodno i da se njihove izjave volje poklapaju, s tim to one ne treba da budu podudarne po svojoj sadrini, nego po svome cilju.34 Takva podudarnost izjava volje
naziva se saglasnost (consensus).
Do saglasnosti volja dolazi na taj nain to jedna strana preuzima inicijativu i
predlae drugoj strani da zakljue ugovor, a druga strana prihvata taj predlog. Prva
izjava volje naziva se ponudom, a druga prihvatanjem ponude. Meutim, ponudi i
njenom prihvatu ponekad prethode pregovori za zakljuenje ugovora.
Opta pravila koja se odnose na izjavu volje. - S obzirom da su ponuda i
prihvat ponude akti izjave volja, na njih se prostiru sva opta pravila koja se odnose na
izjavu volje.
(!) Volja i njeni atributi. - Kao pravni posao, ugovor poiva na volji ugovornika, koja podrazumeva svest o
znaaju radnje koju preduzimaju i htenje te radnje. Pored toga, volja treba da ima i neke druge osobine. Ona mora
biti ozbiljna (da nije prosta elja ili ala nekog lica), stvarna (da nije prividna), slobodna (da lice koje izjavljuje
volju nije rtva zablude, prevare ili prinude) i daje upuena na neto stoje mogue ostvarili.
(2) Stvarna i izjavljen volja. - Da bi dolio do saglasnosti volja, potrebno je da se one na neki nain izjave.
Izjava jc obino u skladu sa stvarnom voljom. Meutim, u sluaju nesklada izmeu stvarne i izjavljene volje,
savreincno pravo daje prednost izjavljenoj volji (teorija izjave), ali nc zanemaruje potpuno ni pravu volju izjavioca
(teorija volje), jer vodi rauna ne samo o okolnostima koje su onemoguile slobodno obrazovanje volje (pretnja,
prinuda), ve i o onim koje su uticale da se ona obrazuje pogreno (zabluda, prevara).

17

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA


l. 147. si. 2. Porodinog zakona. 1U l. 147. si. 3. Porodinog
zakona.
l. 64. si. 2. u vezi sa l. 193. si. 3.Porodinog zakona. 11 l. 64.
si. 3. Porodinog zakona.

Prof, tir urdc Nifculi: OBLIGAC/OWO PRAVO

l. 25. si. 4. Zakona o drutvima ("Slubeni glasnik Republike Srbije", br, 125/2004).
Radii, nav. delo, str. &9.
33

27
M

Jakov

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

28
(3)

Naini izraavanja volje. - Saglasno principu konsensualizma, ugovorne strane su, u naelu,
slobodne u izboru naina kojima e izraziti svoju volju, to nedvosmisleno proizlazi i iz odredbe kojom se predvia
da se volja za zakljuenje ugovora moe izjaviti "recima, uobiajenim znacima ili drugim ponaanjem iz koga se sa
sigurnou moe zakljuiti o njenom postojanju" (l. 28. ZOO). Najee je to aktivno ponaanje (injenje) lica u
pitanju, ali se izjava volje moe uiniti i pasivnim ponaanjem (neinjenjem, utanjern). S obzirom na nain kako
su uinjene, izjave volje mogu biti neposredne i posredne. Neposredne (izriite) su one izjave volje koje se ine
postupcima ija je neposredna svrha da pokau odreenu volju (na primer, recima izgovorenim ili napisanim ili
drugim znacima koji su uobiajeni u prometu), dok su posredne (preutne) izjave volje one koje se ine postupcima
ija neposredna svrha nije izjava volje, ali se iz tih postupaka moe posredno ali sigurno zakljuiti da lice njima
izraava odreenu volju (na primer, putnik koji je uao u autobus koji je spreman za polazak, samim tim izraava
volju da zakljui ugovor o prevozu; gost koji je seo za sto u restoranu izraava volju da zakljui ugovor o
korienju ugostiteljskih usluga). Ovaj nain izjave volje naziva se jo i izjava volje konkludentnim radnjama
(facta canchulentia).
S druge strane, pasivno ponaanje (utanje), pod kojim se podrazumeva stanje apsolutne uzdranosti
jednog lica od preduzimanja bilo kakvih akata kojima se volja izraava,35 u savremenom pravu smatra se kao
nesaglaavanje (Qui tacet consentire non videtur). Meutim, poslovna praksa je stvorila izvesne izuzetke od ovog
pravila, kod kojih se i samo utanje nekog lica, zbog posebnih okolnosti, moe uzeti kao izjava odreene volje.

a) Pregovori
Pojam. - Pregovori oznaavaju fazu koja prethodi zakljuenju ugovora u kojoj
zainteresovana lica usklauju meusobne stavove. Oni mogu ali ne moraju dovesti do
zakljuenja ugovora.
Dejstvo. - Pravilo je da pregovori koji prethode zakljuenju ugovora ne
obavezuju i da ih svaka strana moe prekinuti kad god hoe (l. 30. st.
1. ZOO). Meutim, s obzirom na naelo savesnosti i potenja i naelo zabrane
prouzrokovani a tete, strana koja je vodila pregovore bez namere da zakljui ugovor
odgovara za tetu nastalu voenjem pregovora (l. 30. st.
2. ZOO). Pored toga, odgovara za tetu i strana koja je vodila pregovore u named da
zakljui ugovor, pa odustane od te namere bez osnovanog razloga i time drugoj strani
prouzrokuje tetu (l. 30. st. 3. ZOO).
Znaaj. - Iako pregovori ne obavezuju u smislu ugovora, oni su nekad relevantni
u ugovornom pravu. O njima se vodi rauna kad sud ureuje tzv. sporedne take
ugovora (l. 32. ZOO). Kod tumaenja ugovora sud moe zajedniku nameru stranaka
utvrivati rukovodei se i onim to je bilo pokrenuto njihovim pregovorima. Pored
toga, kod ugovora o posredovanju posrednik se obavezuje da nalogodavca dovede u
vezu sa licem koje bi s njim pregovaralo o zakljuenju odreenog ugovora.

" Slobodan Pcrovi, nav. delo, sir. 258.

b) Ponuda
Jakov Radii, nav. delo, sir. 90. 3S Isto.
Slobodan Pcrovi, nav. delo, str. 271.
4,1
Jakov Radii, nav. delo, sir. 95. podvlai da to zahleva naelo obaveznosli izjavljene volje (verba ligant
homincs)
37
r)

Prof, dr Dordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

18
Pojam. - Ponuda je jednostrana izjava volje jednog lica kojom predlae
drugom licu da zakljue ugovor odreene sadrine. U zakonu se ponuda deftnie kao
"predlog za zakljuenje ugovora uinjen odreenom licu, koji sadri sve bitne sastojke
ugovora tako da bi se njegovim prihva-tanjem mogao zakljuiti ugovor" (l. 32. st. 1.
ZOO).
Uslovi. - Svaka izjava koja je usmerena na zakljuenje ugovora, ne predstavlja
ponudu u pravnom smislu, jer takva ponuda pretpostavlja ispunjenje sledeih uslova:
(1) Ponuda mora da potie od lica koje eli da zakljui ugovor u svoje ime. - To
znai da ponuda potie od budueg, odnosno eventualnog ugo-vornika, koji se naziva
ponudilac. Trea lica mogu istupati samo kao zakonski Ili ugovorni zastupnici
ponudioca.
(2) Ponuda treba da je upuena licu sa kojim se eli zakljuiti ugovor. - Lice
kojem je upuena ponuda je budui, odnosno eventualni saugova-ra ponudioca i
naziva se ponueni. To je, po pravilu, odreeno lice, posebno u sluaju kad se ugovor
zakljuuje s obzirom na lina svojstva ponuenog {intuitu personae).
Ipak, ne postoje pravne smetnje da se ponuda uputi i neodreenom broju lica
(tzv. opta ponuda), ali se i u tom sluaju ugovor moe zakljuiti samo sa odreenim
licem. U tom smislu se propisuje da "predlog za zakljuenje ugovora uinjen
neodreenom broju lica, koji sadri bitne sastojke ugovora ijem je zakljuenju
namenjen, vai kao ponuda, ukoliko drugaije ne proizilazi iz okolnosti sluaja ili
obiaja" (l. 33. ZOO). Poseban sluaj opte ponude predstavlja izlaganje robe sa
oznaenjem cene (l. 34. ZOO).
(3) Ponuda mora da sadri bitne elemente ugovora (essentialia negotii). - To su, pre svega, oni elementi koji su, po prirodi stvari, nuni za
odreenu vrstu ugovora, tako da ugovor ne moe ni da nastane dok se o
njima ne postigne saglasnost (npr. ponuda za zakljuenje ugovora o prodaji mora, kao minimum, da sadri oznake stvari koja se prodaje i cenu po
kojoj se ona prodaje).
Ponuda ne mora da sadri prirodne elemente (naturatia negotii), kao to su vreme, mesto i rok izvrenja
ugovora, ni sluajne ili eventualne elemente (accidentaliu negotii), kao to su ugovorno kazna i odustanica. Ali, ako
eli da prirodni elementi koji su odreeni dispozitivnim zakonskim odredbama imaju drugaiji izgled, ponudilac i
njih moe oznaiti u ponudi. U tom sluaju oni postaju subjektivno bitni, tako da je za nastanak ugovora
neophodno da se i o njima postigne saglasnost volja ponudioca i ponuenog.

(4) Ponuda mora da sadri jasno i ozbiljno izraenu nameru ponudioca da eli da zakljui ugovor prema predloenim uslovima (animus contrahendi). - Jasno ne znai i izriito, jer se ponuda moe uiniti i posredno (preutno).
Postojanje jasne i ozbiljne namere za zakljuenje ugovora neophodno je da bi se
ponuda razlikovala od poziva na pregovore ili na stavljanje ponude. Nema takve

28

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

namere ako je u ponudi stavljena neka rezerva ili ograda, kao stoje klauzula "bez
obaveze", "ponuda neobavezna", "pod povoljnim uslovima" i si. Ponuda sa ogradom
nije ponuda u pravnom smislu, ve poziv za pregovore ili poziv da se ponuda uputi.
Ne postoji namera za zakljuenje ugovora pa ni ponuda u pravnom smislu, u sluaju poziva da se ponuda
uputi (invitatio ojferencli). V tom smislu sc propisuje da "slanje kataloga, cenovnika, tarifa i drugih obavelenja,
kao i oglasi uinjeni putem tampe, radija, televizije ili na koji drugi nain, ne predstavljaju ponudu za zakljuenje
ugovora, nego samo poziv da se uini ponuda pod objavljenim uslovima" (l. 35. st. 1. ZOO). Poiljalac poziva na
ponudu ne eli da se njime obavee, tako da on nema status ponudioca, niti odgovara kao ponudilac. Meutim, on
je, ipak, duan da prihvati ponudu koja je uinjena pod objavljenim uslovima,3(' odnosno da odbije ponudu na
koju ne pristaje,37 jer nepristajanje na zakljuenje ugovora, bez opravdanog razloga, predstavlja ponaanje koje je
venire contra factuin proprium.31* Zbog toga je poiljalac poziva odgovaran za tetu koju pretrpi ponudilac, ako
bez osnovanog razloga ne prihvati njegovu ponudu (l. 35. st. 2. ZOO).

(5) Ponuda treba da je izjavljena u formi koja je propisana za zakljuenje


ugovora ije se zakljuenje predlae. Ponuda se, naelno, moe izjaviti na bilo koji
nain kojim se volja uopte moe izjaviti. Ali, ako se ponuda odnosi na ugovor za ije
zakljuenje zakon zahteva posebnu formu, ona obavezuje ponudioca samo ako je
uinjena u toj istoj formi (l. 38. ZOO). Ipak, u sluaju ponude koja je u potpunosti
realizovana, pri-menjuje se pravilo o konvalidaciji putem izvrenja (l. 73. ZOO). 3y
Dejstvo. - Osnovno dejstvo ponude ogleda se u tome to ona, im je ponueni
blagovremeno prihvati, dovodi do nastanka ugovora. Meutim, postavlja se pitanje da
li ponuda sama za sebe, tj. i pre nego to je prihvaena, stvara neko pravno dejstvo,
odnosno da li obavezuje ponudioca. Po jednom shvatanju, ponuda nema nikakvo
obligacionopravno dejstvo za ponudioca (npr. u engleskom pravu), dok po drugom
shvatanju, koje je prihvaeno u veini evropskih zakonodavstava, ponuda obavezuje
ponudioca. Drugo shvatanje prihvata i nae pravo prema kojem je ponudilac, pod
odreenim uslovima i za odreeno vreme, vezan svojom ponudom (l. 36. st. 1.
ZOO), to znai daje on duan da ostane pri ponudi (da je odri), tj da zakljui ugovor
u njenim okvirima.40 Meutim, ponudilac tu svoju obavezu moe iskljuiti, a to
iskljuenje moe proiziiaziti i iz okolnosti posla (l. 36. st. 1. ZOO), u kom sluaju se
vie ne radi o ponudi, ve o pozivu adresatu da on uini ponudu.
Vremenska vezanost ponudioca za uinjenu ponudu. - Ponudilac ne moe
biti neogranieno vezan svojom ponudom, jer bi ponueni to mogao zloupotrebiti.
Zato njegova obaveza da odri ponudu ima samo privremeni karakter. Pitanje je samo
dokle je ponudilac duan da eka na odgovor ponuenog, odnosno dokle je ponuda
otvorena za prihvatanje.
Rok trajanja ponude, tj. rok u kome ponueni ima pravo da razmisli i odgovori
na ponudu (tzv. deliberacioni rok) moe biti odreen u samoj ponudi. U tom sluaju
ponuda obavezuje ponudioca do isteka tog roka (l. 37. st. 1-3. ZOO).
Ako u ponudi nije odreen rok za njeno prihvatanje, pravi se razlika izmeu
ponude uinjene prisutnom i one koja je uinjena odsutnom licu.

Prof, dr Dordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

19
(1) Ponuda uinjena prisutnom licu. - Ako se uini prisutnom licu, ponuda
obavezuje ponudioca samo za kratko vreme, tako da ponueni treba da je prihvati
odmah, jer je pravilo da se takva ponuda smatra odbijenom ako nije prihvaena bez
odlaganja, izuzev ako iz okolnosti proizi-lazi da ponuenom pripada izvestan rok za
razmiljanje (l. 40. st. 1. ZOO). Ponuda uinjena telefonom, teleprinterom ili
neposredno radio vezom smatra se kao ponuda prisutnom licu (l. 40. st. 2. ZOO), to
znai da se prisutnim smatraju i ona lica koja se nalaze u neposrednoj vezi, tako da
ponueni saznaje za ponudu neposredno od punudioca i u mogunosti je da se o njoj
direktno ponudiocu odmah izjasni.
(2) Ponuda uinjena odsutnom licu. - Ponuda koja je uinjena pismom,
telegramom ili preko glasonoe smatra se ponudom uinjenom odsutnom licu. Takva
ponuda obavezuje ponudioca za jedan razuman rok. To je ono vreme koje je redovno
potrebno da ponuda stigne ponuenom, daje ovaj razmotri, o njoj odlui i da odgovor
o prihvatanju stigne ponudiocu (l. 37. st. 4. ZOO). Taj rok nije precizno odreen, ve
je razliit zavisno od okolnosti svakog pojedinog sluaja.
Smrt ili gubitak poslovne sposobnosti. - Dejstvo ponude se ne gasi ako
ponudilac ili ponueni pre isteka roka za prihvat ponude umre ili postane poslovno
nesposoban, ukoliko ne proizilazi to drugo iz namere strana, obiaja ili prirode posla
(l. 44. ZOO).
Opozivanje i povlaenje ponude. - U teoriji i u zakonodavstvu obino se ne
pravi razlika izmeu opozivanja i povlaenja ponude, jer se u oba sluaja ponuda gasi.
Meutim, smatra se da opozivanje, kojim se okonava pravno dejstvo ponude koje je
ve nastupilo, ne treba poisto

20

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA


41

veivati sa povlaenjem, kojim se spreava da pravno dejstvo ponude nastupi.


Povlaenje ponude mogue je samo pre nego to je nastupilo njeno dejstvo, tj. pre
nego to je ponueni saznao za ponudu, to znai da je rok za povlaenje ponude
kratak. U tom smislu se propisuje da se ponuda moe povui samo pod uslovom da
ponueni primi izjavu o povlaenju pre prijema ponude ili istovremeno sa njom (l. 36.
st. 2. ZOO).
Ukoliko je nastupilo dejstvo ponude, ona se moe jedino opozvati, s tim to u
naem pravu ponudilac nije ovlaen da opozove ponudu, osim u sluaju promenjenih
okolnosti.42
c) Prihvatanje (prihvat) ponude (akcept) Pojam. - Prihvatanje ponude predstavlja
jednostranu izjavu volje ponuenog upuenu ponudiocu kojom on izraava pristanak
na uinjenu ponudu. Prihvatanjem ponude ugovor definitivno nastaje, to znai da se
njenim prihvatom ponuda pretvara u ugovor, odnosno da ugovor nije nita
drugo do prihvaena ponuda.
Uslovi. - Da bi izjava volje ponuenog predstavljala prihvatanje (prihvat) ponude,
odnosno da bi mogla da dovede do nastanka ugovora, ona treba da ispunjava sledee
uslove;
(1) Prihvat ponude mora da potie od ponuenog. - Ponudu moe da prihvati
samo ponueni, s tim to ona moe biti prihvaena i od strane njegovog zakonskog ili
ugovornog zastupnika.
(2) Prihvat ponude mora da bude nedvosmislen. - Prihvat ponude je
nedvosmislen ako se na osnovu njega moe pouzdano zakljuiti da ponueni pristaje na
zakljuenje ugovora. Takav zakljuak se ne bi mogao izvesti iz izvesnih neodreenik
izjava, kao to su, na primer: "Kasnije u razmotriti Va predlog" ili "Va predlog mi se
dopada".
Nedvosmislena izjava o prihvatanju moe se uiniti ne samo recima, ve i
konkludentnim radnjama. U tom smislu posebno se predvia da je ponuda prihvaena
"i kad ponueni poalje stvar ili plati cenu, kao i kad uini neku drugu radnju koja se, na
osnovu ponude, prakse utvrene izmeu zainteresovanih strana ili obiaja, moe
smatrati kao izjava o
prihvatanju" (l. 39. st. 2).
Nasuprot tome, utanje ponuenog je znak nesaglaavanja sa ponudom (Qui tacet,
consentire non videtur), tako da ono "ne znai prihvatanje ponude" (l. 42. st. 1.
ZOO).43 Nema dejstva ni odredba u ponudi da e se utanje ponuenog ili neko drugo
ii Jakov Radii, nav. dclo, str. 97. Jakov
Radii, nav. dclo, sir. 9X.

Prof, dr ore Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO


33
njegovo proputanje (npr. ako ne odbije ponudu u odreenom Toku, ili ako poslatu
stvar o kojoj mu se nudi ugovor ne vrati u odreenom roku, i si.) smatrati kao
prihvatanje ponude (l. 42. st. 2. ZOO).
Meutim, pravilo po kome utanje ponuenog ne znai prihvatanje ponude nije bez izuzetaka. Ponuda se
moe prihvatiti i utanjein ako su se ponudilac i ponueni tako una-pred dogovorili. Zatim, u sluaju kad ponueni
stoji u stalnoj poslovnoj vezi s ponudiocem u pogledu odreene robe, smatra daje prihvatio ponudu koja se onosi na
takvu robu, ako je nije odmah Mi u ostavljenom roku odbio (l. 42. st. 3. ZOO). Isto tako, lice koje se ponudilo
drugom da izvrava njegove naloge za obavljanje odreenih poslova, kao i lice u iju poslovnu delatnost spada
vrenje takvih naloga, duno je da izvri dobijeni nalog ako ga nije odmah odbilo (l. 42. se. 4. ZOO).1'4 Ako ne eli
da se njegovo utanje shvati kao pristanak, ponueni bi morao da se ogradi, tj. da obavesti ponudioca da ne
prihvata ponudu. Inae, u sluaju kad utanje ponuenog ima znaaj prihvata ponude, ugovor se smatra
zakljuenim u trenutku kad ponuda, odnosno nalog stigne ponuenom (l. 42. st. 5. ZOO).

(3) Prihvat ponude mora po sadrim u potpunosti da odgovara ponudi i da bude


bezushvan - To znaci da ponueni mora da prihvati ponudu u celosti, tj. onakvu kakva
je, bez ikakvih izmena, uslova ili rezervi. Ukoliko ponueni izjavi da prihvata ponudu
1 istovremeno predloi da se ona u neemu izmeni ili dopuni, smatra se daje ponudu
odbio i daje sa svoje strane uinio drugu ponudu svome ranijem ponudiocu (tzv. kontra
ponuda) (cl. 41. ZOO).
(4) Prihvat ponude mora ponudiocu da stigne blagovremeno. Prihvat ponude
smatra se blagovremenim ako ponudiocu stigne u roku u kojem je ponudilac vezan
svojom ponudom. Zadocneli prihvat ponude nema dejstvo prihvata i ne dovodi do
zakljuenja ugovora, ali se smatra kao nova ponuda koju ponueni ini ponudiocu (l.
43. st. 1. ZOO).
Ako uredno poslala izjava o prihvatanju stigne ponudiocu sa zadoenjenjem, ugovor se smatra zakljuenim
ukoliko je ponudilac znao ili je mogao znati da je izjava otposlata blagovremeno (l. 43. st. 2. ZOO). AH, ugovor u
takvom sluaju nije sklopljen ako ponudilac odmah, a najkasnije prvog idueg radnog dana po prijemu izjave, ili i
pre njenog prijema a po isteku roka za prihvatanje ponude, izvesti ponuenog da se zbog zakanjenja nc smatra
vezan svojom ponudom (l. 43. st. 3. ZOO).

(5) Prihvat ponude treba da bude uinjen u onoj istoj formi koja se
zakonom zahteva za ugovor ije se zakljuenje predlae (l. 38. st. 2- ZOO).

43
utanje postoji kad ponudilac pismom predloi ponuenom da zakljue odreeni ugovor, a
ovaj na ta pismo nc odgovori, niti preduzme bilo kakav akt na osnovu kojeg bi sc moglo zakljuili
daje ponuda prihvaena, ili kad jedno lice pismom obavesti drugog, koji nije advokat da ga
odreuje za svog zastupnika u obavljanju odreenog pravnog posla, a ovaj uti i nita nc'poduzima to bi dalo osnova zakljuku da sc prihvatio zastupanja.
44
Zakonom o obligacionini odnosima predviaju sc i drugi sluajevi u kojima sc utanjem
izraava odreena volja (v. l. 596; l. 750; l. 901. st. 3).

34

PRIRUNIK. ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

d) Trenutak i mesto zakljuenja ugovora


Trenutak zakljuenja ugovora. - Kad se ugovor zakljuuje izmeu prisutnih
lica, pitanje trenutka zakljuenja ugovora se i ne postavlja, jer je oigledno da je
ugovor zakljuen u trenutku kad ponudilac primi izjavu ponuenog da prihvata
ponudu. Meutim, pitanje je sloenije kad se ugovor zakljuuje izmeu odsutnih lica,
jer se u tom sluaju, posle prijema ponude, mogu razlikovati nekoliko trenutaka koji
se nameu kao trenuci u kojima je ugovor zakljuen.
Odreivanje trenutka u kojem je ugovor zakljuen nema samo teorijski znaaj,
ve za sobom povlai i itav niz praktinih posledica. Taj momenat vano je utvrditi
zbog toga to: od tog trenutka ugovor poinje da proizvodi dejstvo; prema njemu se
ceni sposobnost ugovaranja; od njega poinju tei izvesi rokovi (rokovi zastarelosti,
rokovi za izvrenje obaveze); prema njemu se odreuje zakon koji e se na ugovor
primeniti; taj momenat je od vanosti i za podizanje paulijanske tube, kao i tube za
ponitaj ugovora zbog prekomernog oteenja.
O vremenu zakljuenja ugovora postoje razliita shvatanja, koja objanjavaju sledee teorije: (I) teorija
izjave (emisije), prema kojoj se ugovor smatra zakljuenim u trenutku kad ponueni izjavi da prihvata ponudu;
(2) teorija otposlanja (ekspedicije), prema kojoj se ugovor smatra zakljuenim u trenutku kad ponueni poalje
ponudiocu prihvat ponude; (3) teorija prijema, prema kojoj se smatra daje ugovor zakljuen u trenutku kad
ponudilac primi izjavu ponuenog da prihvata ponudu; (4) teorija saznanja, prema kojoj se smatra daje ugovor
zakljuen u trenutku kad ponudilac sazna daje ponueni prihvatio ponudu.

U naem pravu je, u vezi sa vremenom zakljuenja ugovora usvojena teorija


prijema, to nedvosmisleno proizilazi iz odredbe kojom se predvia daje ugovor
zakljuen onog asa "kad ponudilac primi izjavu ponuenog da prihvata ponudu" (l.
31. st. 1. ZOO).
Mesto zakljuenja ugovora. - Kao mesto zakljuenja ugovora uzima se mesto u
kome je ponudilac imao svoje sedite, odnosno prebivalite u trenutku kad je uinio
ponudu (l. 31. st. 2. ZOO).
3. Predmet ugovora
Pojam. - U Optem imovinskom zakoniku za Crnu Goru za predmet ugovora se
uopteno kae da je to "ono o emu je ugovor", ali u pravnoj teoriji ne postoji
saglasnost oko toga staje predmet ugovora. Jedni smatraju da ugovor nema svoj
predmet, ve da predmet ima samo obligacija koja iz njega nastaje, dok drugi misle da
su predmet ugovora obaveze koje iz njega nastaju. Ipak, s obzirom na injenicu da
ugovor raa obligaciju, iju sadrinu ine prava i obaveze, a predmet dugovana
inidba (presta-cija), zakljuuje se da ono to ini neposredni predmet ugovorne
obligacije (obaveze), jeste, u isto vreme, i posredni predmet ugovora. 45 To znai da
inidba (prestacija) koju jedna ugovorna strana duguje drugoj, a koja se moe sastojati

Prof. dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

35

u nekom davanju, injenju, neinjenju ili trpljenju, predstavlja neposredni predmet


obaveze, ali i posredni predmet samog ugovora koji je tu obavezu stvorio. Do
predmeta ugovora dolazi se, inae, kroz odgovor na pitanje na staje obavezan dunik
poveriocu (quod debetur), koji pokazuje da istovetan predmet - inidbu (prestaciju) imaju i ugovor i obaveza koju je on stvorio.46 Na osnovanst zakljuka da ugovor nema
svoj zaseban predmet ukazuje i odredba u kojoj se, kod odreivanja predmeta
obaveze, navodi da se ugovorna obaveza "moe sastojati u davanju, injenju,
neinjenju ili trpljenju" (l. 46. st. 1. ZOO).
Uslovi koje mora da ispunjava predmet. - Da bi ugovor nastao i proizvodio
pravno dejstvo, predmet ugovora mora da ispunjava odreene uslove (zahteve,
osobine). Predmet ugovora mora daje: (1) mogu, (2) doputen i (3) Odreen ili
odrediv.
(1) Predmet koji je mogu. - Poto se predmet koji nije mogu ne moe ispuniti,
jasno je da ugovorima smisao samo ako je njegov predmet mogu, tj. samo ako se
ugovorena inidba moe ispuniti. U suprotnom, ugovor ne moe nastati
{Impossibilium nulla obligatio est), jer bi bio besmislen i bespredmetan.47 Razliite
vrste nemogunosti, razliito utiu na sudbinu ugovora, s tim to se, u vezi sa
nastankom ugovora, misli samo na tzv. poetnu (prvobitnu) nemogunost, tj. onu
koja postoji ve u trenutku zakljuenja ugovora, jer samo ona moe nastanak ugovora
dovesti u pitanje.
Nemogunost moe biti objektivna, koja postoji kad se radi o inidbi koju nije u
stanju da izvri niko, i subjektivna, koja postoji kad se radi o inidbi koju nije u stanju
da izvri dunik, ali je moe izvriti neko drugo lice. Ona moe biti i fizika
(faktika), kad izvrenje inidbe ne doputaju prirodni zakoni, i pravna, kad je
izvrenje inidbe pravno neizvodljivo.
Ako je u trenutku zakljuenja ugovora predmet obaveze jedne strane objektivno
i trajno nemogu, ugovor je nitav (l. 47. ZOO), nezavisno od toga da li je neki od
ugovomika skrivio nemogunost i da li je za nju znao. Eventualna obaveza naknade
tete postoji samo u sluaju kad je dunik obeao inidbu za koju je znao ili mogao
znati daje nemogua. Nasuprot tome, subjektivna nemogunost predmeta obaveze ne
ini ugovor nitavim. On ostaje na snazi, ali strana koja je preuzela obavezu koju ne
moe da izvri postaje dunik naknade tete.
(2) Predmet koji je doputen. - Poto je najvei broj ugovornih inidbi
dozvoljen, lake je odrediti pojam nedoputenog, nego doputenog predmeta. S
obzirom na to, uopteno se propisuje daje predmet obaveze nedoputen "ako je
Slobodan Pcrovi, nav. delo, str. 311; Jakov RadiSi, nav. delo, sir. X0.
Za stvar se ne moe rei da je predmet ugovora, kako sc to, zbog skraenog naina izraavanja, cslo
istie, jer je ona predmet inidbe. Dunik ne duguje stvar, ve neku inidbu povodom odreene stvari, kao to je
to predaja, opravka ili njeno uvanje.
A1
Jakov RadiSi, nav. delo, str. 82.
45

protivan prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim obiajima" (l. 49. ZOO). Pri
tome, ugovor sa nedoputenim predetom je, po pravilu, nitav (l. 47. ZOO).
(3) Predmet koji je odreen ili bar odrediv. - Predmet je odreen ako se tano
zna ta dunik duguje poveriocu, a odrediv je u sluaju kad ugovor sadri podatke
pomou kojih se on moe odrediti, ili kad ugovornici ostave treem licu da ga odredi
(l.50. st. 1. ZOO). Ako je predmet obaveze neodreen ili neodrediv, ugovor je nitav
(l. 47. ZOO), a isti je sluaj i sa ugovorom kod kojeg tree lice nee ili ne moe da
odredi predmet ugovora (l. 50. st. 2. ZOO).
lako predmet ugovora, po pravilu, odreuju ugovornici sporazumno, postavlja se pitanje da li se oni mogu
dogovoriti da predmet odredi samo jedan od njih. Takvu mogunost, za razliku od nekih drugih prava, nae pravo
ne doputa, jer propisuje da se odredba ugovora kojom se odreivanje cene slavlja na volju jednom ugovorniku
smatra nepostojeom (l. 466. ZOO).

4. Osnov (causa) ugovora


Pojam. - Pod osnovom ugovora (osnovom obvezivanja) podrazume-va se onaj
neposredan, tipian, pravni cilj, koji ugovornik eli postii preuzimanjem obaveze
prema drugoj strani. Latinski izraz za osnov ugovora je causa, koji se kod nas prevodi
kao razlog ili uzrok neega. Inae, osnov nema u svim pravima znaaj opteg uslova
koji je potreban za nastanak ugovora.4K
Razlog zbog kojeg se jedan ugovornik obavezuje zavisi od vrste ugovora. Kod
nekih ugovora (npr. kod ugovora o prodaji) on to ini zato to eli da se i druga sirana
obavee na neto prema njemu (causa credendi, causa acquirendi), kod drugih (npr.
kod ugovora o zajmu) zato to mu je druga strana neto dala pa se obavezuje da to
vrati, kod treih (npr. kod ugovora o poklonu) zato to eli da drugoj strani uini neto
besplatno (causa donandi).
Osnov ugovora prua, dakle, pravno objanjenje zakljuenja ugovora, odnosno
obuhvata razloge kojim su ugovornici bili podstaknuti na njegovo zakljuenje (npr.
kod ugovora o prodaji prodava eli da stekne odreenu sumu novca, a kupac pravo
svojine na odreenu stvar). Pri tome, kod ugovora o prodaji i svih ostalih dvostranih
ugovora obaveza jedne strane ini osnov obaveze druge, s tim to se nijedna strana ne
obavezuje samo zato to eli da privoli svog saugovomika da se i on obavee prama
njoj, ve i zato to oekuje da ovaj ispuni svoju obavezu. Zato je obaveza jedne strane
bez osnova ne samo kad naspram nje ne stoji obaveza druge, nego i kad izostane njeno
ispunjenje.
Razlika izmeu osnova i motiva. - Od osnova ugovora razlikuju se motivi, koji su, takoe, ciljevi kojima
ugovornici tee, ali nisu ciljevi prvog, ve drugog reda,"1' tj. udaljenije pobude i oekivanja koja navode na
zakljuenje ugovora. Motivi su, najee, skrivene pobude, i nalaze se zato izvan sadrine ugovora, dok je osnov u
samom ugovoru, u njegovoj sadrini. Osnov je bitan uslov postojanja ugovora, a motiv to nije.
Kod jedne iste vrste ugovora osnov-je uvek isti (npr. osnov obaveze svakog kupca je obaveza prodavca da
mu prenese pravo svojine na prodatu stvar). On je objektivno svojstvo tigovora koje je poznato svakoj ugovornoj
strani.5" Nasuprot tome, motivi su skriveni, subjektivni ciljevi kojima ugovornici streme. Oni mogu biti potpuno

razliiti kod pojedinih ugovora iste vrste (npr. kupac se odluuje da kupi jedni stvar zato to eli da je koristi, da je
pokloni ili daje preproda drugome).

Znaaj osnova i motiva. - Osnov je bitan uslov koji je potreban ne samo za


nastanak, ve i za opstanak ugovora, jer se izriito predvia da "svaka ugovorna
obaveza mora imati doputen osnov" (l. 51. st. I. ZOO), odnosno da je ugovor nitav,
ako osnov ne postoji ili je nedoputen (l. 52. ZOO). Ugovor kome nedostaje osnov je
prazno obeanje,*' koje ne obavezuje (npr. ako neko potpie priznanicu da je primio
odreeni novani iznos na ime zajma i da e ga vratiti u odreenom roku, a taj
novani iznos uopte nije ni primio). Nitav je i ugovor iji je osnov nedoputen, tj.
protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima (l. 51. st. 2.
ZOO), kao stoje to sluaj sa ugovorom o poklonu kojim se poklonoprimac eli
privoleti na zasnivanje vanbrane zajednice.
Pored osnova koji je doputen (iusta causa), ugovor mora imati i osnov koji je
istinit, jer ugovor ostaje bez osnova kako u sluaju kad su ugovornici u zabludi o
osnovu, kao to je to sluaj kod nesporazuma (npr. jedan poalje stvar drugome
imajui u vidu njenu prodaju, a drugi misli da mu je stvar poslata na poklon), tako i u
sluaju kad svesno ugovore prividan osnov, kao stoje to sluaj kod fiktivnog ili
simulovanog ugovora.

36

PRIRUNIK. ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

4* U IVancuskom i italijanskom pravu osnov jc opti usiov neophodan za nastanak punovanog ugovora, koji
sc razlikuje od predmeta. Nasuprot tome, nemako i vajcarsko pravo ne poznaju pojmove osnova i predmeta
ugovora, ve koriste pojam "sadi-ina ugovora".

Prof. dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO


Jakov Radii, mv, dcJo, str. 86. *'
isto.
51
Jakov Radii, nav. delo, str. Xfi.

23

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

24

S druge strane, motiv, kao skrivena i isto lina pobuda, ostaje izvan ugovora
i, po pravilu, ne utie na punovanost ugovora ni kad je nedozvoljen (l. 53. st. 1.
ZOO). Meutim, mogue je da i motiv (pobuda), ako je nezakonit ili nemoralan,
dospe u sam ugovor i postane njegova sa-drina kao i osnov, s tim to je takva
mogunost znatno manja kod teretnih, nego kod dobroinih ugovora. U tom smislu,
ako je nedoputena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovaraa da zakljui
teretan ugovor i ako je to drugi ugovara znao ili morao znati, ugovor e biti bez
dejstva (l. 53. st. 2. ZOO). Nasuprot tome, nedoputena pobuda ini ugovor bez
naknade bez dejstva i kad drugi ugovara nije znao daje nedoputena pobuda bitno
uticala na odluku njegovog saugovaraa (l. 53. st. 3. ZOO).
5. Forma ugovora
Pojam forme. - Pod formom ugovora podrazumeva se nain izraavanja
njegove sadrine kroz unapred predviene spoljnje (vidljive) oblike preko kojih treba
da se manifestuje volja.52
Ona je tesno povezana sa sadrinom ugovora, jer ini oblik njenog izraavanja. Polo svaki ugovor ima
svoju sadrinu, mora imati i formu kao nain njenog izraavanja, to upuuje na zakljuak da su svi ugovori
formalni. Meutim, takav zakljuak nije taan, jer je podela ugovora na formalne i neformalne izvrena prema
tome da (i se jedan ugovor moe zakljuiti na bilo koji nain, tj. u bilo kojoj formi, ili se moe zakljuiti samo u
odreenoj forjni. Ugovor koji se moe zakljuiti u bilo kojoj formi je neformalan, dok je ugovor koji se mora
zakljuiti samo u tano odreenoj formi formalan.

U dananjem pravu ugovori su, po pravilu, neformalni, 53 to se u naem pravu


izraava odredbom u kojoj stoji da "zakljuenje ugovora ne podlee nikakvoj formi,
osim ako je zakonom drukije odreeno" (l. 67. st. 1. ZOO).
Svrha forme. - Iako je u savremenom pravu usvojen princip nefor-malnosti, i
danas se za mnoge ugovore zahteva odreena, pismena forma,54 s tim to je njena
svrha drugaija. Forma danas nema karakter simbolike, nego karakter celishodnostt,
koji se ispoljava kroz njenu zatitnu i dokaznu funkciju.
Slobodan Pcrovi, nav. delo, str. 339.
U nerazvijenim pravima vaio je princip formalizma, jer je za zakljuenje ugovora zahtevana naroita forma. Ona nije bila samo sredstvo izraavanja volje, ve je imala i konstitutivno
dcjsrvo (forma dat cssc rci). Sporazum koji nije bio zakljuen u traenoj formi, nije proizvodio
pravno dcjsfvo (cx niido pucto aclio non oa.scilur). Tek jc krajem 1 f>. i poetkom 17. veka priznat
princip konsensualizma, prema kojem ugovor nastaje prostom saglasnou volja, to znai da sporazum sam po sebi stvara obavezu (solus consensus obligat). Od tog vremena vai shvatanjc da su
ugovori neformalni.
5i1
Pismena forma jc, u naem pravu, neophodna za sve ugovore o prometu ncpokrelnosti, kao i za ugovor o
graenju, o jemstvu, o licenci, o osiguranju, doivotnom izdravanju i dr.
52

53

Prof. dr Dordc Nikoli: OBL1GACIONO PRAVO

39
Zatitna funkcija odnosi se, pre svega,
na ugovorne strane (forma ugovor ini jasnijim i preciznijim, pomae da se razgranie
faza pregovora od faze zakljuenja ugovora, onemoguava prenagljeno zakljuenje
ugovora), ali i na javne interese (forma titi sigurnost pravnog prometa, njome se
postie izvesna kontrola i evidencija prometa odreenih dobara).
Dokazna funcija ogleda u tome to forma prua pouzdan dokaz, kako o
postojanju samog ugovora, tako i njegove sadrine.
Vrste formi. - Postoje razliite vrste formi, koje se mogu podeliti prema: (1)
nainu njihovog ispoljavanja, (2) prema njihovom dejstvu i (3) prema nainu nastanka
forme.
(1) Prema nainu ispoljavanja, forma moe biti: pismena, forma javne
isprave (sveana) i realna.
Pismena formu sastoji se iz pismene redakcije ugovora na odreenoj ispravi koja je napisana rukom,
pisaom mainom ili drugim sredstvom i koja je svojeruno potpisana od ugovornih strana koje se obavezuju.
Elementi pismene forme su tekst izjave i potpisi, s tim to tekst izjave ne mora biti sadran u jednoj jedinstvenoj
ispravi (unitas scripturae) (cl. 72. st. 4. 200) a ugovor je zakljuen kad ispravu potpiu sva lica koja se njome
obavezuju (l. 72. st. 2. ZOO).
Formu javne isprave, pored pismene redakcije ugovora, karakterie i intervencija odreenog organa javne
vlasti. Kod nekih ugovora zahteva se aktivna uloga suda ili drugog organa javne vlasti (npr. kod ugovora o
doivotnom izdravanju), dok je kod drugih uloga organa javne vlasti pasivna, jer on samo overava (potvruje) da
su stranke izjavile da je to njihov akt (npr. kod ugovora o prodaji nepokretnosti).
Realna forma ogleda se u predaji stvari, koja ima konstitutivno dejstvo, jer je neophodan uslov za nastanak
realnih ugovora (zajam, ostava, zaloga i posluga). Po ugledu na savremene zakonike, ZOO naputa kategoriju
realnih ugovora, ali kod kapare, ipak, propisuje, da se ugovor smatra zakljuenim kad je kapara dala (l. 79. st. 1),
to kapari daje karakter realnog ugovora.

(2) Prema pravnom dejstvu, forma moe biti: bitna {forma ad solemnitatem) i dokazna {forma adprobationem).
Bitna forma je ona forma koja predstavlja bitan (konstitutivan) sastojak ugovora, tako dn ugovor nc moe
nastati dok se ta forma ne ispuni.
Dokazna forma jc ona forma koja je predviena kao jedino sredstvo dokaza ugovora. Ugovor koji nije
zakljuen u predvienoj dokaznoj formi punovano nastaje, ali se u sluaju spora ne moe dokazivati drugim
sredstvima osim upotrebom predviene forme. U miem pravu ne predvia se ni jedan sfuaj dokazne forme, dok se
u drugim pravima ona javlja u sluajevima kad predmet nekih ugovora prelazi odreenu vrednost.

(3) Prema nainu nastanka, forma moe biti.- zakonska i ugovorena.


Zakonska forma je ona forma koja je predviena zakonom. Ona moe biti pismena, sveana ili realna, a po
svom dejstvu bitna ili dokazna.
Ugovorima forma je ona forma koju strane ugovomice svojom voljom predvide za zakljuenje nekog
ugovora.

Slobodan Pcrovi, nav. delo, .str. 342.

25

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Izmetic, dopune i raskid formalnih ugovora. - Ako se za


zakljuenje nekog ugovora zakonom zahteva odreena forma, onda je, po pravilu, ta
ista forma neophodna i za sve izmene ili dopune ugovora (l. 67. st. 2. ZOO). Takav
ugovor se, meutim, moe raskinuti neformalnim sporazumom, izuzev ako je za
odreeni sluaj zakonom predvieno to drugo, ili ako cilj zbog koga je propisana
forma za zakljuenje ugovora zahteva da raskidanje ugovora bude obavljeno u istoj
formi (l. 68. ZOO).
Ugovor za ije zakljuenje je ugovorena posebna forma moe biti raskinut,
dopunjen ili na drugi nain izmenjen i neformalnim sporazumom (l. 69. st. 2. ZOO).
Sankcije nedostatka potrebne forme. - Sankcija nedostatka potrebne forme u
zavisnosti je od toga da li se radi o formi koja je predviena zakonom ili o formi koju
su strane ugovornice svojom voljom predvidele za zakljuenje nekog ugovora.
Ugovor koji nije zakljuen u propisanoj formi nema pravno dejstvo ukoliko iz
cilja propisa kojim je odreena forma ne proizilazi to drugo (l. 70. st. 1. ZOO), to
znai da vai pretpostavka da, u sluaju sumnje, propisana forma ima karakter bitne
forme.
Ugovor koji nije zakljuen u ugovorenoj formi nema pravno dejstvo ukoliko su
ugovorne strane punovanost ugovora uslovile posebnom formom (l. 70. st. 2.
ZOO).
Pretpostavka potpunosti isprave. - U sluaju kad je ugovor zakljuen u
posebnoj formi, bilo na osnovu zakona bilo po volji stranaka, pretpostavlja se da je
ispravom u potpunosti obuhvaeno sve ono o emu su se ugovornici saglasili. Takav
zakljuak nedvosmisleno proizlazi iz zakonske odredbe kojom se propisuje da, u tom
sluaju, "vai samo ono stoje u toj formi izraeno" (l. 71. st. 1. ZOO).
Od pravila da je ispravom potpuno obuhvaena volja ugovornika odstupa se, pod odreenim uslovima,
kako u sluaju istovremenih usmenih pogodbi o sporednim elementima ugovora o kojima u formalnom ugovoru
nije nita reeno, tako i u sluaju istovremenih usmenih pogodbi kojima se smanjuju ili olakavaju obaveze jedne
ili obe strane.^
S obzirom na to, pismenom formom moraju biti obuhvaeni svi bitni elementi ugovora, jer usmene pogodbe
o bitnim elementima ugovora, koje nisu obuhvaene pismenom formom, ni u kom sluaju ne proizvode pravno
dejstvo.

Konvalidacija ugovora kome nedostaje forma. - Ugovor koji nije zakljuen u


propisanoj formi je nitav, tako da ne moe biti osnaen ni
Sfi
Odredbama iz stava 2. i 3. lana 71. ZOO predvia se da e biti punovane kako "istovremene usmene
pogodbe o sporednim takama o kojima u formalnom ugovoru nije nita reeno, ukoliko nisu u suprotnosti sa
njegovom sadrinom ili ako nisu protivne cilju zbog koga jc forma propisana", iako i "istovremene usmene
pogodbe kojima se smanjuju ili olakavaju obaveze jedne iii obe strane ako je posebna forma propisana satno u
interesu ugovornih siranu".

Prof. dr Dordc Nikoli: OBL1GACIONO PRAVO

39
protekom vremena,57 ni u sluaju kad se u
potpunosti izvri. Meutim, u naem pravu se predvia izuzetak od tog pravila, jer
se ugovor za ije se zakljuenje zahteva pismena forma smatra punovanim, iako
nije zakljuen u toj formi, ako su strane izvrile, u celini ili u pretenom delu,
obaveze koje iz njega nastaju, osim ako iz cilja zbog kojeg je forma propisana
oigledno ne proizilazi to drugo (l. 73).
U naoj sudskoj praksi bilo je sporno da li se odredba o konvalidaciji ugovora
obostranim ispunjenjem moe primeniti i na ugovore o prometu nepokretnosti. Takvu
mogunost Vrhovni sud Srbije je odbio, ah" je to stanovite kasnije i2menjeno, najpre,
zakljukom koji je usvojen na savetovanju Graanskih i graansko-privrednih
odeljenja Saveznog suda, Vrhovnog vojnog suda i vrhovnih sudova55 republika i
pokrajina, koje je odrano 14. i 15. septembra 19R3. godine u Beogradu, * a kasnije i
zakljukom sa Saveto-vanja predstavnika Saveznog suda, vrhovnih sudova republika r
Vrhovnog privrednog suda, koje je odrano 24.25. i 26. septembra 1996. godine u
Subotici.s^
III. KAPARA I ODUSTANICA
1. Kapara
Pojam, uloga, nastanak i visina. - Kapara je odreen iznos novca ili
odreena koliina drugih zamenljivih stvari koju jedna ugovorna strana
daje drugoj kao znak da je ugovor zakljuen, kao osiguranje njegovog
ispunjenja i kao akontaciju isplate duga koji duguje na osnovu ugovora.
Kapara spada u stvarna (realna) sredstva obezbeenja izvrenja obaveza.
Sporazum o kapari zakljuuje se ili u vidu klauzule u glavnom ugovoru ili u
obliku zasebnog ugovora. To je uvek realan ugovor, jer je za njegov nastanak potrebna
predaja stvari. Kapara je i sporedan ugovor, jer deli pravnu sudbinu glavnog ugovoraAko glavni ugovor uopte nije zakljuen ili je glavni ugovor nitav, ni ugovor o kapari
ne moe nastati, niti proizvoditi pravno dejstvo.60

57
l. 1006. Oplcg imovinskog zakoniku za Cmu Goru propisuje: "to se grbo rodi, vrijeme nc ispravi; - Stoje s
poetka nezakonito, lo vremenom samim zakonito tic postaje".
5K
"Odredba lana 73. ZOO o konvalidaciji ugovora kojem nedostaje forma primenjuje sc i na ugovor o prometu
nepokretnosti za koji jc fonna propisana republikim odnosno pokrajinskim zakonima ukoliko lim zakonima primena
navedenog propisa nije iskljuena. Ovi ugovori ako su izvreni u ceiini iii u pretenom delu smatiac sc punovanim
bez obzira to jc forma propisana radi zatite drutvenih interesa pod uslovom da drutveni interesi nisu narueni".
54
"Pismena forma ugovora o prometu nepokretnosti jc usiov njihove punovanosti, pa ne postoji mogunost
konvalidacijc neformalnih - usmenih u celini ili preteno izvrenih ugovora o prometu nepokrcinosti. Kad jc ugovor o
prometu ncpokrc!no.sli koji nije zakljuen u propisanoj formi u celini ili u pretenom delu ispunjen, sud nee uvaiti
zahtev za restituciju, ako to zahteva ugovorna strana koja je onemoguila zakljuenje ugovora u propisanoj formi, ili
ako bi rcstiiucija bila suprotna naelima .vavcsnosfi i dobrih obiaja."

42

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Visinu kapare ugovorne strane odreuju sporazumno, s tim to sud moe, na


zahtev zainteresovane strane, da smanji preterano visoku kaparu
(cl. 1.
80.Imenovani
st. 4. ZOO).i neimenovani ugovori
Dejstvo.
- Dejstvo
kapare zavisi
od toga da izvrena
li su obaveze
kojenjihovom
su njome
Podela ugovora
na imenovane
i neimenovane
je prema
obezbeene
ispunjene,
odnosno
da
U
je
za
neispunjenje
obaveze
iz
glavnog
ugovora
zakonskom regulisanju. .
odgovorna
samo
jedna
strana.koji su zakonom posebno predvieni i regu-lisani i iji je
Imenovani
su oni
ugovori
(1)
Kad
su
obaveze
ispunjene.
Kapara ugovor
se, u sluaju
kad su
obaveze
iz glavnog
naziv odreen zakonom (npr.
ugovor o- prodaji,
o zakupu,
ugovor
o zajmu).
ugovora
ispunjene,
uraunava
u
ispunjenje
obaveze,
ako
je
takvo
uraunavanje
po
Heimenovani su oni ugovori koji zakonom nisu posebno regulisani,
prirodi
stvari
mogue,
a
ako
to
nije
mogue
ona
se
mora
vratiti
davaocu
(l.
79.
st.
2.
nezavisno od toga da li imaju neki ustaljen naziv (npr. ugovor o izlobi,
ZOO).
Ona
se
vraa
i
u
sluaju
sporazumnog
raskida
ugovora,
kao
i
u
sluaju
kad
ugovor o ininjeringu).
Imenovani
ugovoriusled
su daleko
znaajniji
od neimenovanih
i u pravnomispunjenja
prometu seza
ugovor
nije ispunjen
krivice
obeju strana
ili usled nemogunosti
mnogo
ee
javljaju.
Znaaj
ove
podele
ogleda
se
u
tome
to
se
kod
imenovanih
koju nije odgovorna ni jedna strana.
ugovora ugovorne strane oslobaaju obaveze da svoj ugovorni odnos detaljno reguliu.
(2) je
Kad
neispunjenje
odgovorna jedna
strana.
stupa u
Dovoljno
da jesezasaglase
samo oobaveze
bitnim elementima
ugovora,
dok -eKapara
se na ostale
dejstvokoje
kaougovor
sredstvo
obezbeenja
tek ako je zakonske
za neispunjenje
odnose
stvara
primeniti dispozitivne
odredbe.obaveze iz glavnog
ugovora odgovorna samo jedna strana.
2.Ako
Formalni
i neformalni
ugovori
je za neispunjenje
obaveze
odgovorna strana koja je dala kaparu, strana koja
Podelakaparu
ugovora
na formalne
i neformalne
izvrenaugovora,
je premaako
uslovima
su
je primila
moe,
po svom izboru,
traiti izvrenje
je to jo koji
mogue,
neophodni
za tete,
njihovanastanak.
ili naknadu
kaparu uraunati u naknadu ili vratiti, ili odustati od ugovora uz
Formalniprimljene
su oni ugovori
za ije
se l.ZOO).
zakljuenje, zakonom ili voljom stranaka,
zadravanje
kapare (l.
80. st.
zahtevaS idruge
ispunjenje
tano
odreene
forme,
tako da odgovorna
ispunjenje strana
te forme
strane, ako je za neizvrenje obaveze
koja(pismene,
je primila
sveane
realne)
predstavlja
bitan
sastojak,
(npr.
ugovorugovora,
o jemstvu,
o
kaparu,ilinjen
davalac
moe, njihov
po svom
izboru,
traiti
izvrenje
akougovor
je to jo
prodaji
nepokretnosti,
o poklonu).
mogue,
ili naknadu ugovor
tete i vraanje
kapare, ili odustati od ugovora i traiti vraanje
Neformalni
su (l.
oni ugovori
za ZOO).
ije zakljuenje
je dovoljna
prosta sa-glasnost
udvojene
kapare
80. st. 2.
Strana koja
trai ispunjenje
ugovora volja,
ima, u
svakom
pravonai bilo
na naknadu
tete
trpi zbog
zadocnjenja.(l. 80. st. 3.
koja
moe sluaju,
biti izraena
koji nain,
tj. ukoju
bilo kojoj
formi.
Znaaj ove podele ogleda se, pre svega, u tome to nepotovanje predviene forme
ZOO).
ima za Uposledicu
ugovora.
Pored
toga,
niz posebnih
pravilakaparu,
predvia
samo
sluaju kadnitavost
dunik delimino
ispuni
obavezu,
poverilac
ne moe zadrati
nego se
moe
traiti
kod
formalnih
(npr. dejstvo
usmenih
sporazuma
kod formalnih
ugovora,ispunjenja,
forma
ispunjenje
ostatkaugovora
obaveze i naknadu
tete zbog
zadocnjenja,
ili traiti naknadu
tete zbog nepotpunog
ugovora
punomostvu
kad
punomonik
zakljuuje
formalni
ali se u obaosluaja
kapara uraunava
u naknadu.
Meutim, ako
poverilac raskine
ugovor i ugovor,
vrati ono toforma
je primio
predugovora).
kao delimino ispunjenje, on moe birnti izmeu ostalih zahteva koji pripadaju jednoj strani kad je ugovor ostao
neizvren krivicom dnigc (l. 81. st. I. i 2. ZOO).
3. Jednostrani i dvostrani ugovori
2. Odustanica
Prema
rasporedu obaveza koje iz ugovora proistiu, ugovori se dele na
Pojam ijednostrano
uloga. - Odustanica
sumajednostrano
novca ili neka
druga stvar{contractus
koju jedna
jednostrane,
obavezne je ili
obavezujue
ugovorna sirana
obeava dvostrano
da e dati drugoj
ukoliko
se odlui obavezujue
da oduunilaterales)
i dvostrane,
obavezne
ili obostrano
{contractus
bilaterales).
< U sporovima koji se javljaju povodom kapare koja je dala radi obezbeenja izvrenja obaveza iz ugovora o
Jednostrani
suzakljuen,
takvi ugovori
raaju
obavezu
samo
za jednu
stranu
prodaji
nepokrclnosti ugovori
koji nije bio
ili nije bio koji
zakljuen
u propisanoj
formi,
naa sudska
praksa
redovno
ugovornicu
(npr.
ugovor
o poklonu).
Kodne proizvodi
njih se nikakvo
ugovornici
nalaze samo u ulozi
stoji na stanovitu
da kapara
u navedenim
sluajevima
pravno dejstvo.
poverioca i dunika.
Dvostrani ugovori su takvi ugovori koji raaju obaveze za obe strane ugovomice,
tako da se i jedna i druga strana istovremeno nalaze i u ulozi poverioca i u ulozi dunika.
Dvostrani ugovori dele se na prave, uzajamne

Prof. dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

26
stane od ugovora. Pravo na odustanak od
ugovora moe se ugovoriti i u korist oba ugovornika.
Odustanica je jedno od linih (personalnih) sredstava obezbeenja izvrenja
obaveza.
Dejstvo. - Strana u iju je korist ugovorena odustanica ima pravo da bira izmeu
dve mogunosti: da ostane pri ugovoru i da svoju obavezu ispuni, ili da odustane od
ugovora uz plaanje odustanice. Ako se opredeli za odustanak od ugovora duna je da
istovremeno sa izjavom o odustajanju plati i odustanicu (l. 82. st. 3. ZOO).
Pravo na odustanak od ugovora uz plaanje odustanice ogranieno je na rok koji
ugovornici odrede. Ako oni to nisu uinili, ovlaena strana moe odustati od ugovora
sve dok ne protekne rok odreen za ispunjenje njene obaveze (l. 82. st. 4. ZOO), s tim
to to pravo prestaje i kad ona pone da ispunjava svoje obaveze iz ugovora ili primi
ispunjenje od druge strane (l. 82. st. 5. ZOO).
Ne postoji obaveza na plaanje odustanice ako je obaveza postala nemogua zbog
okolnosti za koju dunik ne odgovara, kao i u sluaju kad on odustane od ugovora zbog
docnje druge strane.
Kapara kao odustanica. - Ako je kapara ugovorena i kao odustanica, tj. ako je
uz kaparu ugovoreno i pravo da se odustane od ugovora, onda se kapara smatra i kao
odustanica, tako da svaka strana moe da odustane od ugovora (l. 83. st. 1. ZOO). Pri
tome, ako od ugovora odustane strana koja je dala kaparu, ona je gubi, a ako od
ugovora odustane strana koja je kaparu primila, ona je udvojeno vraa (l. 83. st. 2.
ZOO).
IV. PODELA OBLIGACIONIH UGOVORA
Princip autonomije volje omoguuje ugovornim stranama da zakljuuju brojne
i raznovrsne ugovore. Na sve te ugovore primenjuju se opta pravila kojima se regulie
kako njihovo zakljuenje, tako i njihovo izvrenje. Ali, pored optih, postoje i posebna
pravila koja se primenjuju samo na pojedine vrste ugovora. Zbog toga to se posebna
pravila odnose samo na pojedine ugovore, podela obligacionih ugovora javila se
veoma rano i ima veoma dugu tradiciju.
Svaka od podela ugovora zasniva se na odreenom kriterijumu i ima neki
praktini znaaj, koji se ogleda u tome to pravna pravila koja vae za jednu odreenu
vrstu ugovora ne vae i za neku drugu koja je njena suprotnost sa gledita kriterijuma
podele.
ili smalagmatine {contractus bilaterales aequales) i neprave ili nesavrene
{contractus bilaterales inaequales) dvostrane ugovore.61

42

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Prof. dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

27
Pravi dvostrani ugovori su takvi
ugovori kod kojih se vri uzajamna razmena inidbi, jer stvaraju uzajamne obaveze
ugovornih strana, kao izraz saglasnosti njihovih volja (npr. ugovor o prodaji, ugovor o
zakupu, ugovor o delu).
Nepravi dvostrani ugovori, za razliku od pravih, nisu motivisani" eljom za uzajamnom
razinenom inidbi, ve nekim drugim tenjama (npr. ugovor o besplatnom punomostvu kojim se vlastodavac obavezuje da punomoniku naknadi samo trokove
zastupanja). Iako i kod nepravih dvostranih ugovora postoji obaveza za obe strane, te
obaveze se ne odnose jedna prema drugoj kao inidba i protivinidba, jer obaveza da
se pokriju trokovi zastupanja nije nagrada za punomonikov rad.
Lf neprave dvostrane ugovore svrstavaju se i oni ugovori koji su zakljueni kao
jednostrani, ali je kasnije, u toku njihovog izvrenja, nastala obaveza i za drugu stranu
(npr. obaveza ostavodavca da kod ugovora o besplatnoj ostavi ostavoprimcu naknadi
trokove koje je ovaj imao oko odravanja stvari). U tom sluaju, iako oba ugovornika
imaju obaveze jedan prema drugom, ne dolazi do pretvaranja jednostranog u dvostrani
ugovor, jer je obaveza ostavodavca sekundarna i eventualna. Ona nc nastaje iz
ugovora, ve njegovim povodom, tako da62 taj ugovor ostaje jednostran i ne moe biti
smatran ni kao nepravi dvostrani ugovor.
Praktini znaaj podele ugovora na jednostrane i dvostrane je veoma veliki.
Naime, uzajamna razmena inidbi, koja se ostvaruje u skladu sa naelom jednake
vrenosti uzajamnih davanja, zahteva da se itav niz posebnih pravila primenjuje samo
na dvostrane ugovore, kao stoje to sluaj sa pravilima koja se odnose na: (1) raskid
ugovora zbog neizvrenja, (2) prigovor neispunjenja ugovora, (3) rizik sluajne
propasti stvari, (4) ustupanje ugovora, (5) prekomerno oteenje, (6) zelenake
ugovore, (7) pro-menjene okolnosti, (8) tumaenje ugovora i dr.
4. Teretni i dobroini ugovori
Prema tome da li se za korist koja se na osnovu ugovora stie isplauje naknada
drugoj ugovornoj strani, ugovori mogu biti teretni ili uz naknadu (onerozni ugovori) i
dobroini, besplatni ili bez naknade (lukrativni ugovori).
Teretni su oni ugovori kod kojih jedna strana daje naknadu za korist, odnosno
pravo koje stie tim ugovorom (npr. ugovor o prodaji, ugovor o zakupu, ugovor o
delu).
Dobroini su takvi ugovori kod kojih jedna strana ne daje nikakvu naknadu za
korist, odnosno pravo koje od druge strane dobija (npr. ugovor
Jakov Radii, nav. delo, str. 125. r'2
Jakov Radii, nav. dclo, sir. 126.
rtl

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

46

o poklonu i o posluzi, a to mogu biti i ugovor o ostavi, ugovor o zajmu i ugovor o


punomostvu).
Podela ugovora na teretne i dobroine ima viestruki praktini znaaj, koji dolazi
do izraaja kod: (1) zakljuenja ugovora (za zakljuenje do-broinih ugovora kojima
se vri prenos prava zahteva se i ispunjenje odreene forme; dobroini ugovori
zakljuuju se, po pravilu, intuitu per-sonae, tj. s obzirom na linost ugovornika); (2)
ugovorne odgovornosti (samo kod teretnih ugovora postoji odgovornost zbog pravnih
i materijalnih nedostataka; odgovornost dunika se blae ceni kod dobroinh ugovora,
kao to je to sluaj sa besplatnom ostavom); (3) tumaenja ugovora (dobroin ugovor
tumai se u smislu koji je manje teak za dunika, a teretni u smislu kojim se ostvaruje
pravian odnos uzajamnih davanja); i (4) prestanak ugovora (kod dobroinih ugovora
postoji vea mogunost za ponitaj ugovora zbog nedoputenog motiva, zablude o
motivu i zablude o linosti, kao i za raskid ugovora jednostamom izjave volje, kao to
je to sluaj sa otkazom i opozivom ugovora o punomostvu ili sa opozivom ugovora o
poklonu).
Razlike izmeu teretnih i dobroinih ugovora postoje i u nekim posebnm sluajevima, kao stoje to sluaj
kod pobijanja pravne radnje dunika zbog oteenja poverioca, kod sricanja svojine od nevlasnika, kod zatite
prava svojine putem publicijanske tube, kao i u trgovakom pravu gdc samo teretni ugovori imaju karakter
trgovakog posla.

5. Komutativni i aleatorni ugovori.


Prema tome da li su u trenutku njegovog zakljuenja poznati visina i uzajamni odnos prestacija, ugovori se
dele na komutativne i aleatorne.
Komutativni su takvi ugovori kod kojih je, ve u trenutku njihovog zakljuenja, poznata visina i uzajamni
odnos prestacija, tako da se tano zna ta ko prima i ta ko po ugovoru duguje.wSamim ugovorom je, dakle,
definitivno odreeno i ta se duguje, i koliko se duguje, i ko kome duguje.
Aleatorni su takvi ugovori kod kojih u momentu njihovog zakljuenja nije poznata visina i uzajamni odnos
prestacija, tj. ne zna se za koju e stranu nastati pravo, a za koju obaveza, ili kolika e biti visina tih obaveza, ili
kakav e biti odnos uzajamnih obaveza, ve sve to zavisi od nekog neizvesnog ili barem vremenski neodreenog
dogaaja.611 Neki od bitnih elemenata aleatornih ugovora su samo odredivi u trenutku zakljuenja ugovora.
Aleatorni su po svojoj prirodi ugovor o igri i opkladi, o osiguranju i o doivotnom izdravanju, dok je, po uslovima
kako je zakljuen, aleatoran i ugovor o prodaji nade (prodaja buduih plodava sa jedne njive, zahvat mree jednog
ribara).
Znaaj podele ugovora na komutativne i aleatorne svodi se, uglavnom, na iskljuenje pravila o leziji kod
aleatornih ugovora, tj. mogunosti da se oni napadaju zbog prekomer-nog oteenja. U tom smislu se kae da "alea
iskljuuje leziju". Pored toga, pojedini aleatorni ugovori, kao to su to igra i opklada, stvaraju, po pravilu,
prirodne obligacije.

Naziv komutativni potie od latinske rei commutatio, koja znai promenu, zamenu. ^ Naziv aleatorni
potie od latinske rei alea, koja znai kocku, igru na sreu, rizik.
(,J

6. Trenutni i trajni ugovori

"

Prof. dr orc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO


28
Prema duini trajanja prestacije, ugovori se dele na trenutne, sa trenutnim izvrenjem obaveza ili
kratkotrajne i na trajne, sa trajnim izvrenjem obaveza ili dugotrajne.
Trenutni ugovori su takvi ugovori kod kojih se obaveza sastoji iz jednog akta injenja ili proputanja, koji
se izvravaju u jednom momentu (npr. ugovor o prodaji za gotovo). 65
Trajni ugovori su takvi ugovori kod kojih se izvrenje obaveze prostire u vremenu, tako da se obaveza
obino sastoji iz vie akata injenja ili proputanja (npr. ugovor o zakupu, ugovor o posluzi, ugovor o ostavi,
ugovor o doivotnom izdravanju, ugovor o radu, ugovor o osiguranju).66 To trajanje obaveze moe biti voljom
ugovomika tano odreeno, a moe biti i vremenski neodreeno. Inae, s obzirom na nain izvrenja obaveze,
trajni ugovori mogu biti periodini, kod kojih se izvrenje obaveze sastoji u ponavljanju dugovane radnje u
odreene periode (npr. plaanje stanarine svakog prvog u mesecu), ili sukcesivni, kod kojih se obaveza ispunjava u
delovima koji se slede i u ugovorenim rokovima (npr. ugovor o prodaji odreene koliine robe sa obavezom
isporuke svakih 10 dana odreene koliine te robe dok se ne iscrpi ugovorena koliina).
Ova podela ugovora ima znaaj ne samo kod izvrenja, nego i kod prestanka ugovora. U pogledu izvrenja,
karakteristino je da samo kod trajnih ugovora dolazi do izraaja uticaj promenjenih okolnosti na izvrenje
ugovora. Slino je i sa prestankom trajnih ugovora. Naime, za razliku od opteg pravila da raskid i ponitaj
ugovora deluju retroaktivno, kod trajnih ugovora ne mogu se uvek otkloniti sve posledice koje su oni proizveli,
tako da raskid i ponitaj deluju kod njih samo ubudue. Osim toga, kod trajnih ugovora odstupa se i od pravila da
se ugovor ne moe raskinuti jednostranom izjavom volje, jer se oni, ako su zakljueni na neodreeno vreme, mogu
raskinuti i izjavom volje jednog ugovornika.

7. Jednostavni i meoviti
Prema karakteru prestacije ugovori se dele na jednostavne, proste ili elementarne i meovite, sloene ili
sastavljene.
Jednostavni su oni ugovori ija se sadrina sastoji od elemenata koji su svojstveni samo jednom odreenom
tipu ugovora (npr. ugovori o prodaji, o zakupu, o delu).
Meoviti su oni ugovori ija se sadrina sastoji od elemenata koji su karakteristini za dva ili vie
jednostavna ugovora, koji su sjedinjeni tako da predstavljaju jedan jedinstven ugovor (npr. ugovor o pansionu,
koji sadri elemente ugovora o zakupu, o prodaji, o delu i o ostavi, kao i ugovori o sefu, o organizaciji putovanja i o
leenju).
Znaaj ove podele ogleda se u tome to kod meovitih ugovora moe biti sporna njihova pravna priroda pa,
samim tim, i pravna pravila koja su za njih merodavna. Za odreivanje tih pravila predlau se razliita reenja,
koja su obuhvaena teorijom apsorcije, kauze, kombinacije, kreacije i analogije, s tim to se podvlai da se to
pitanje u sutini svodi na pronalaenje prave volje ugovornih strana. 67

65
Slobodan Perovi, nav. delo, str. 211; Jakov Radii, nav. delo, str. 136, smatra da su to ugovori koji se, po
pravilu, iscrpljuju u jednokratnoj inidbi dunika.
6(
' Slobodan Perovi, nav. delo, str. 211-212; Jakov Radii, nav. delo, str. 131, smatra da dugotrajne ugovore,
pored vremena, karakterie i vremensko prilagoavanjc dunikove obaveze, to znai da ukupan obim dugovane
inidbe zavisi od vremena za koje se ona nastavlja odnosno ponavlja, lako da je ukupan rezultat inidbe vei,
ukoliko je vreme trajanja ugovornog odnosa due.
f'1 Slobodan Perovi, nav. delo, str. 216.

48

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

8.

Glavni i sporedni ugovori

Podela ugovora na glavne ili samostalne i sporedne ili zavisne (akcesome) izvrena je prema zavisnosti
ugovora jednih od drugih, odnosno prema tome da li su oni povezani zajednikim ciljem/'*
Glavni ugovor je onaj koji nastaje, postoji i proizvodi pravna dejstva nezavisno od drugog ugovora, pri emu
se zajedniki cilj bez njega nikako ne moe postii (npr. ugovori o prodaji, zakupu, poklonu).
Sporedan ugovor je onaj koji je zavisan od postojanja nekog drugog ugovora, pri emu on nema samostalan
cilj, ve pomae ostvarenju cilja drugog ugovora (npr. ugovori o jemstvu, zaloi, kapari, ugovornoj kazni,
odustanici). Inae, ta zavisnost je jednostrana, jer glavni ugovor moe punovano nastati i proizvesti pravna
dejstva, odnosno njime se moe ostvariti cilj ugovora i bez sporednog ugovora.
Znaaj ove poete dolazi do izraaja ne samo kod nastanka, ve i kod trajanja, odnosno prestanka ugovora.
Naime, ako glavni ugovor nije punovano nastao, ne moe nastati ni sporedan. Osim toga, ako glavni ugovor
prestane na bilo koji nain, prestaje i sporedni.

9. Predugovori i glavni (konani) ugovori


Prema ugovornoj obavezi da se zakljui drugi ugovor, ugovori se dele na
predugovore (taj izraz se koristi u ZOO), koji se nazivaju i pripremnim, prethodnim,
preparatornim i preliminarnim ugovorima, i glavne (taj izraz se koristi u ZOO),69
konane ili definitivne ugovore.711
Predugovor je ugovor kojim se jedna ili obe strane ugovomice obavezuju da
docnije zakljue drugi ugovor iji su bitni sastojci ve odreeni u predugovoru. Taj
drugi ugovor na ije se zakljuenje ugovornici obavezuju naziva se glavni, konani ili
definitivni ugovor. Predugovorom se zasniva jedna privremena veza izmeu lica koja
ga zakljuuju, jer je njegov cilj postignut im konani ugovor bude zakljuen. To znai
da se zakljuenjem konanog ugovora ispunjava predugovor.
Da bi predugovor obavezivao na zakljuenje glavnog ugovora, neophodno je da
ugovorne strane u predugovoru odrede bitne sastojke glavnog ugovora (l. 45. st. 3.
ZOO). One obino odreuju i rok za zakljuenje glavnog ugovora, ali na to nisu
obavezne, jer u naem pravu ugovaranje tog roka nije uslov punovanosti
predugovora.
U sluaju kad je propisana forma uslov punovanosti glavnog ugovora, onda
propisi o formi glavnog ugovora vae i za predugovor (l. 45. st. 2. ZOO).

Prof. dr orde Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

29
ako taj rok nije predvien, onda od dana kada
je prema prirodi posla i okolnostima ugovor trebalo da bude zakljuen (l. 45. st. 5).
Ako jedna strana odbije da zakljui ugovor na ije se zakljuenje obavezala, druga se
svojim zahte-vom moe obratiti sudu, koji e naloiti drugoj strani koja odbija da pristupi zakljuenju glavnog ugovora da to uradi u roku koji e joj odrediti (l. 45. st. 4).
S obzirom da sud ne moe neposredno prinuditi tuenog na davanje izjave volje, smatra se da to namee
potrebu da sudska presuda zameni njegovu izjavu volje. 71 li sluaju kad sudska presuda zamenjuje izjavu volje koja
je neophodna za zakljuenje ugovora, uzima se daje ta izjava data im presuda postane pravnosnana. Posle toga,
vai neoboriva pretpostavka da je glavni ugovor zakljuen, tako da se moe zahtevati njegovo ispunjenje, odnosno
naknada tete.72

U skladu sa optom idejom o uticaju promenjenih okolnosti na


ispunjenje ugovora, propisuje se da predugovor ne obavezuje ako su se
okolnosti od njegovog zakljuenja toliko izmenile da ne bi ni bio
zakljuen da su takve okolnosti postojale u to vreme (l. 45. st. 6. ZOO).
10. Kauzalni i apstraktni ugovori
Prema vidljivosti osnova (kauze) ugovori se dele na kauzalne i apstaktne.
Kauzalni su takvi ugovori kod kojih je vidno oznaen razlog, svrha ili cilj obvezivanja (kauza), tako da se
tano zna zbog ega se ugovornici obavezuju (npr. strana koja se ugovorom o prodaji obavezala na neko davanje
ini to samo zato da bi stekla pravo potraivanja protivinidbe, rj. prodava zbog cene, a kupac zbog stvari).
Apstraktni su oni ugovori kod kojih razlog, svrha ili cilj obvezivanja (kauza) nije oznaen, tako da se ne zna
zbog ega se ugovornici obavezuju (npr. kad se neko obavee pismenom ispravom da e saugovorau isplatiti
odreenu sumu novca). Ali, ako se iz apstraktnog ugovora ne vidi razlog obvezivanja, to ne znai da takvi ugovori
nemaju osnov. Prirodno je da i oni imaju svoj osnov, koji je sastavni deo ugovora, samo to on nije vidljiv iz samog
ugovora. Ustvari, ugovomicima je poznat osnov apstraktnog ugovora, ali je on nepoznat treim licima. S tim u vezi,
pretpostavka je da obaveza ima svoj osnov iako on nije izraen (l. 51. st. 3. ZOO).
Za nastanak apstraktnog ugovora zahteva se i ispunjenje odreene forme, najee pismene, to znai da su
apstraktni ugovori ujedno i formalni.
Znaaj ove podele ogleda se, pre svega, u tome to je poloaj poverioca u apstraktnom ugovoru daleko
povoljniji nego u kauzalnom ugovoru. Naime, on je, u sluaju spora, osloboen tereta dokazivanja postojanja
osnova, jer je dovoljno da svom tubenom zahte

6 Jakov Radii, nav. delo, str. 138.


Sobodan Pcrovi, nav. dclo, str. 234, smatra da jc naziv "glavni ugovor" adckvalniji, jer on podvlai nameru
stranaka da su njemu teile, tj. da su zbog njega kao glavnog zakljuile i predugovor.
Jakov Radii, nav. dclo, str. 129, smatra da, u odnosu na naziv "glavni", njegova suprotnost mora biti
"sporedno", a nc "predugovor", odnosno daje za predugovor, kao privremeni sporazum, suprotnost onom stoje
konano ili definitivno.

S obzirom da predugovor obavezuje na zakljuenje glavnog ugovora, svaka


ugovorna strana je ovlaena da zahteva od druge da taj ugovor zakljui. Ali, to pravo
je vremenski ogranieno, jer se predvia da se zakljuenje glavnog ugovora moe
zahtevati u roku od est meseci od isteka roka predvienog za njegovo zakljuenje, a

Jakov Radii, nav. dclo, str. 130.


Jakov Radii, nav. dclo, str. 130; l. 29. si. 5. Skice za zakonik o obligacijama i ugovorima Mihaila Konslanlinovia.
71
72

30

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

vu priloi ispravu o apstraktno preuzetoj obavezi dunika-tuenog, s tim to se ovaj moe osloboditi obaveze ako
dokae da osnov ne postoji ili daje nedozvoljen. Pored toga, znaaj apstraktnih ugovora ogleda se i u tome to se
njima ubrzava pravni promet.

11. Ugovori sa sporazumno odreenom sadrinom i


ugovori po pristupu
Podela ugovora na ugovore sa sporazumno odreenom sadrinom i ugovore po
pristupu izvrena je prema tehnici i nainu zakljuenja ugovora.
Ugovori sa sporazumno odreenom sadrinom su takvi ugovori kod kojih obe
ugovorne strane sporazumno odreuju elemente i uslove ugovora, posle prethodnih
pregovora i pogaanja.
Ugovori po pristupu su takvi ugovori kod kojih jedna strana unapred odreuje
elemente i uslove ugovora preko jedne opte i stalne ponude, a druga strana samo
pristupa tako uinjenoj ponudi.73Takvi ugovori zakljuuju se, uglavnom, bez
mogunosti pogaanja, niti im prethodi neko pregovaranje. Ponuda za zakljuenje
ugovora po pristupu je opta, jer je upuena neodreenom i neogranienom broju lica, i
stalna, to znai daje ponudilac stalno ponavlja, odnosno da proizlazi iz njegove
redovne i trajne delatnosti.
Za nastanak ugovora po pristupu bitno je da su uslovi pod kojima se zakljuuju
ovi ugovori, koji se obino nazivaju "opti uslovi", u trenutku zakljuenja ugovora, bili
poznati ili morali biti poznati strani koja im pristupa (l. 142. st. 3. ZOO). Pri tome,
pretpostavlja se da su "opti uslovi" bili poznati strani koja pristupa, ako su joj pre
zakljuenja ugovora bili predati ili su bili objavljeni na propisan ili uobiajen nain. Ta
pretpostavka je oboriva i strana koja tvrdi dajoj "opti uslovi" nisu bili poznati mora to
i da dokae.
"Ugovori po pristupu javljaju se u 19. i 20. veku i to, najpre, u oblasti tzv. javnih
slubi (npr. prevoz eleznikim, drumskim, pomorskim ili vazdunim putem, pruanje
razliitih komunalnih usluga), a zatim i kod kupovine raznih stvari ija je cena unapred
utvrena (npr. cena nekih ivotnih namirnica).
Znaaj ove podele dolazi do izraaja kod tumaenja ugovora, jer se kod ugovora
po pristupu predviaju i izvesna dopunska pravila tumaenja. To je, pre svega, pravilo
koje obvaezuje sud da tumai ugovor u korist strane koja pristupa ugovoru (l. 100.
ZOO).
" Slobodan Pcrovi, nav. delo, str. 217.

Prof. dr orc Nikuli: OBLiGACIONO PRAVO

V. TUMAENJE UGOVORA

51

Pojam i potreba za tumaenjem. - Tumaenje ugovora je delatnost ija je svrha


otkrivanje pravog znaenja i smisla jednog ugovora.
Tumaenju ugovora pristupa se u sluaju kad postoji nesaglasnost ugovornika o
znaenju i smislu pojedinih ugovornih odredbi, a rede kad postoji nesaglasnost o
znaenju i smislu celog ugovora. Ono je neophodno i u sluaju kad su izjave volje
nejasne. Meutim, ako je ugovorom jasno i nedvosmisleno izraena volja ugovornih
strana, ne postoji potreba za njegovim tumaenjem. Tada se odredbe ugovora
primenjuju onako kako glase (l. 99. st. l.ZOO).
Vrste tumaenja. - Tumaenje ugovora moe biti sudsko i vansudsko.
Sudsko tumaenje vri sud kad raspravlja i odluuje u sporu izmeu ugovornih
strana. Ono je za ugovorne strane obavezno. Za sudsko tumaenje ugovora vae
posebna pravila tumaenja.
Vansudsko tumaenje postoji u sluaju kad ugovor tumai nepristra-sno i
nezavisno ovlaemo lice. Ono je fakultativno, jer nema obaveznu pravnu snagu.
Opte pravilo tumaenja. - U Zakonu o obligacionim odnosima usvojen je
meoviti subjektivno-objektivni kriterijum tumaenja ugovora, jer se propisuje da se,
pri tumaenju spornih odredaba ugovora ne treba drati doslovnog znaenja
upotrebljenih izraza, ve treba istraivati zajedniku nameru ugovaraa i odredbu tako
razumeti kako to odgovara naelima obligacionog prava utvrenim tim zakonom (l.
99. st. 2).
Posebna pravila tumaenja. - Za tumaenje ugovora vae i izvesna posebna
pravila, koja se mogu podeliti na (1) dopunska i (2) specijalna.
(1) Dopunska pravila predstavljaju razradu ili konkretizaciju opteg pravila
tumaenja. U dopunska se najee svrstavaju sledea pravila: pojedine odredbe
ugovora treba tumaiti jedne pomou drugih, imajui uvek u vidu celinu ugovora; sud
je duan da tei odranju ugovora i da odredbe ugovora tumai u smislu u kome imaju
izvesno dejstvo; opti izrazi koji imaju ire i ue znaenje u sumnji se tumae ue, tj.
restriktivno.
(2) Specijalna pravila su ona koja se odnose samo na pojedine vrste ugovora.
Tako se, u vezi sa tumaenjem ugovora po pristupu, propisuje da e se, nejasne odredbe
koje je jednostrano imela jedna ugovorna strana, tumaiti u korist druge strane (l. 100.
ZOO). Isti je sluaj i sa pravilom sadranim u odredbi kojom se propisuje da "nejasne
odredbe u ugovoru bez

31

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA


^ U tom smislu je i odredba iz l. 994.
Opteg imovinskog zakonika za Crnu Goru u
kojoj stoji: "Sto svak jednako razumije, tome
tumaa ne treba".

Prof. dr orc Nikuli: OBLiGACIONO PRAVO

51

52

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

naknade treba tumaiti u smislu koji je manje teak za dunika, a u teretnom


ugovoru u smislu kojim se ostvaruje pravian odnos uzajamnih davanja" (l. 101.
ZOO).
Dopunjujue (kvalifikovano) tumaenje. - U sluaju kad neko sporno pitanje
ugovorom nije regulisano, tj. kad u ugovoru postoji praznina, sam zakonodavac
popunjuje tu prazninu propisujui dispozitivne zakonske odredbe za nebitne elemente
ugovora. Meutim, ako se praznina ne moe popuniti dispozitivnim zakonskim
odredbama, to mora uiniti sud, putem tzv. dopunjujueg ili kvalifikovanog tumaenja
ugovora. I to je subjektivno-objektivno tumaenje kod kojeg sud treba da utvrdi
pretpostavljenu volju ugovornika, tj. kako bi oni sporno pitanje regulisali, s tim to, pri
tome, mora voditi rauna o pregovorima koji su prethodili zakljuenju ugovora, o
utvrenoj praksi izmeu ugovaraa i o obiajima (l. 32. st. 2. ZOO).
VI. NEVANO ST (PONITAJ) UGOVORA Pojam ponitenja. Ponitenje ugovora je nain prestanka nevaeeg ili nepunovanog ugovora, tj.
ugovora koji pravno nije valjan,75zbog nekog nedostatka koji je postojao jo u trenutku
zakljuenja ugovora. Kod nepunovanog ugovora n/su ispunjeni neki od zakonskih
zahteva koji uslovljavaju punovaan nastanak i opstanak ugovora. Ti zahtevi mogu se
ticati poslovne sposobnosti ugovornika, saglasnosti njihovih volja, predmeta, osnova
ili forme ugovora.
Vrste nevanosti. - Zakon o obligacionim odnosima u nepunovane (nevaee)
ugovore ubraja (1) nitave (apsolutno nitave) i (2) ruljive (relativno nitave)
ugovore. U navedenom zakonu se, kao posebna kategorija nevaeih ugovora, ne
pominju nepostojei ugovori, iako se na osnovu odredbe kojom se regulie
nesporazum moe zakljuiti da se ugovor kod kojeg postoji nesporazum o prirodi
ugovora ili o osnovu ili o predmetu ugovora smatra nepostojeim, jer se izriito
propisuje, da u tom sluaju ugovor ne nastaje (l. 63. ZOO).
Pravna teorija poznaje i nepostojee ugovore, pod kojima se podrazumevaju oni ugovori kojima nedostaje
neki od sastojaka bez kojih se ugovor uopte ne moe zamisliti (npr. kad postoji nesaglasnost o prirodi ili o
predmetu ugovora, kad je jedan ugovornik potpuno poslovno nesposoban i, po nekima, ako ugovor nije zakljuen u
bitnoj formi). Meutim, smatra se da u obiigacionom pravu kategorija nepostojeih ugovora nema opravdanja. Oni
se, dodue, teorijski mogu razlikovati od nitavih ugovora, ali takvo razlikovanje, zbog istovetnosti sankcija (u oba
sluaja ugovor ne proizvodi pravna dejstva), nema neki praktini znaaj.
75 Jakov Radii, nav. delo, str. 170, smatra da izrazi "nevaljan" i "nevaei" nisu sinonimi. "Nevaljan
ugovor" je pojmovno iri pojam od "nevaeeg ugovora", jer u "nevaljane" spadaju nitavi i ruljivi, a u
"nevaee" samo nitavi ugovori.

Prof tir ure Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

1. Nitavi ugovori

32

Pojam. - Nitav je onaj ugovor koji je protivan prinudnim propisima, jaynom


poretku ili dobrim obiajima, pod uslovom da cilj povreenog pravila ne upuuje na
neku drugu sankciju ili da zakon u odreenom sluaju ne propisuje to drugo (l. 103.
st. 1. ZOO). Takav ugovor nema zakonsku vanost i postoji samo prividno, 76 a
eventualna sudska odluka kojom se utvruje da je ugovor nitav ima samo
deklarativno dejstvo.77 Pored toga, sankciju nitavosti Zakon o obligacionim odnosima
posebno propisuje u itavom nizu sluajeva, kao stoje to sluaj sa ugovorom iji je
predmet obaveze nemogu, nedoputen, neodreen ili neodrediv (l. 47), sa ugovorom
bez osnova ili sa nedoputenim osnovom (l. 52), sa ugovorom pravnog lica koji izlazi
iz okvira njegove pravne sposobnosti (l. 54), sa ugovorom koji nije sklopljen u
propisanoj formi (l. 70. st. 1), kao i sa zelenakim ugovorom (l. 141).
Delimina nitavost. - Ugovor moe biti nitav u celini (npr. ugovor zakljuen
od strane potpuno poslovno nesposobnog lica), ah nitav moe biti i samo jedan deo
ugovora (npr. ugovor zakljuen pod nemoralnim uslovom, ugovor kod kojeg je
ugovorena vea kamata od one koja je propisana). U sluaju kad je samo jedan deo
ugovora nitav, svi pravni sistemi, drei se pravila da se "korisno tetnim ne kvari"
(Utileper inutile non vitiatur), propisuju da nitavost dela ugovora ne povlai nitavost
celog ugovora. U tom smislu se i u naem pravu propisuje da nitavost neke odredbe
ugovora ne povlai nitavost samog ugovora, ako on moe opstati bez nitave odredbe,
i ako ona nije bila ni uslov ugovora ni odluujua pobuda zbog koje je ugovor
zakljuen (l. 105. st. 1. ZOO).
Ugovor e ostati na snazi ak i ako je nitava odredba bila uslov ili odlujua pobuda ugovora u sluaju kad je
nitavost ustanovljena upravo da bi ugovor bio osloboen te odredbe i vaio bez nje (l. 105. st. 2. ZOO). Tako e, na
primer, ugovor o prodaji kod kojeg je odredba o ceni nitava, jer je ugovorena cena vea od one koju je propisao
nadleni organ, ostati u vanosti, s tim to e kupac dugovati iznos propisane cene (l. 463. ZOO).

Naknadni nestanak uzroka nitavosti i dobrovoljno ispunjenje. -Nitavost


ugovora je pojmovno definitivna i neizleiva.78 S obzirom na to, nitav ugovor ne
postaje punovaan kad zabrana ili koji drugi uzrok nitavosti naknadno nestane (l.
107. st. 1. ZOO) (npr. kad ono stoje bilo

77
7K

Slobodan Pcrovi, nav. delo, str. 449.


Jakov Radii, nav. delo, str. 172.

33

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

zabranjeno postane dozvoljeno ili kad poslovno nesposobno lice postane poslovno
sposobno). Nitavost se, po pravilu, ne otklanja ni dobrovoljnim ispunjenjem ugovora.
Ipak, ako je zabrana koja ugovor ini nitavim bila manjeg znaaja, a ugovor je
izvren, nitavost se, u sluaju kad je zabrana kasnije nestala, ne moe isticati (l. 107.
st. 2. ZOO). Pored toga, moe se osnaiti i ugovor koji nije zakljuen u propisanoj
formi ako njegove strane, u celini ili u pretenom delu, ispune obaveze koje su njime
preuzele, osim ako iz cilja zbog koga je forma propisana oigledno ne proizilazi to
drugo (l. 73. ZOO).
Konverzija. - Nitav ugovor ne moe se naknadno osnaiti (konvali-dirati), ali se
zato moe konvertovati, tj. pretvoriti u drugi punovaan ugovor koga stranke takoe
hoe. Naime, ako nitav ugovor ispunjava uslove za punovanost nekog drugog
ugovora, onda e meu ugovaraima vaiti taj drugi ugovor ako su ispunjena dva
uslova: (1) daje to u saglasnosti sa ciljem koji su ugovarai imali u vidu kad su ugovor
zakljuili i (2) da se moe uzeti da bi oni zakljuili taj drugi ugovor da su znali za
nitavost svog ugovora (l. 106. ZOO). Tako, na primer, ako se sa zakljuenjem
ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za ivota nije saglasio neki od potomaka,
takav ugovor nije punovaan, ali se moe pretvoriti u ugovor o poklonu zakljuen sa
potomcima koji su dali svoj pristanak. Isti je sluaj i sa ugovorom o autorskom delu
koji nije zakljuen u pismenoj formi, jer se takav ugovor moe konvertovati u ugovor
o delu.
Zakon o obligacionim odnosima predvia mogunost konverzije nitavog ugovora, s tim to se pojmom
nitavog obuhvataju i nepostojei ugovori. U pravnoj teoriji se u vezi sa primenom konverzije iznose razliita
stanovita. Po jednom,11 konverzija se uglavnom javlja kod nepostojeih ugovora, a ne i kod nitavih, jer ono io je
protivno prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim obiajima ne moe postati punovano. Po drugom, 8' kod
nitavih ugovora mogua je konverzija, a u izvesnim sluajevima i naknadno osnaenje, dok kod nepostojeih
ugovora nije mogue ni jedno ni drugo. Trei autori opravdano podvlae da se konkretna reenja pojedinih pitanja
iz prakse ne mogu automatski dizati na nivo optih pravila, jer su sluajevi razliiti pa su razliiti i razlozi za
kvalifikaciju pravnog posla kao nepostojeeg,^ osim toga mogu biti i na jednoj i na drugoj strani.82

Isticanje nitavosti. - Nitav ugovor ne proizvodi nikakva pravna dejstva, s tim


to je za razlog nitavosti karakteristino da deluje sam po sebi (perse),^ to znai da
se za nastupanje nitavosti ne zahteva ni izjava volje, ni tuba, ni presuda, tj. nikakav
naroit akt. Ali, moe se podii tuba radi utvrivanja daje ugovor nitav.
Nitavost je apsolutna,84 jer vai, naelno, za i protiv svakoga. Na nitavost se
mogu pozivati ne samo strane ugovornice i njihovi pravni sle-dbenici, nego i svako za
interes ovano lice (l. 109. st. 1. ZOO), tj. svako tree lice na iji pravni poloaj
nitavost utie (npr. poverioci onoga ko nitavim ugovorom raspolae svojom
Takvo stanovite dolo je do izraaja u odluci Vrhovnog suda Srbije Rcv. 3265/95 od 27.09.1995. godine (Izbor
sudske prakse, br. 9/97, str. 44) H() Slobodan Perovi, nav. delo, str. 453. *' Jakov Radii, nav. delo, napomena 24,
str. 171. *- Obrcn Stankovi-Vladimir Vodincli, nav. delo, str. 182-183. K Jakov Radii, nav. delo, str. 173.
7y

Prof, di orc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

55
imovinom).
S obzirom da je nitavost ustanovljena preteno u javnom interesu, sud na nju
pazi po slubenoj dunosti, a pravo da zahteva utvrenje nitavosti ima i javni tuilac
(l. 109. ZOO).
Pravo na isticanje nitavosti ne gasi se protekom vremena (l. 110. ZOO), to je u
rimskom pravu bilo izraeno maksimom "to je u poetku bilo nevaljano, ne moe
tokom vremena postati valjano" (Quod ab initio vitiosum est, nonpotest tractu
temporis convalescere).*5
Posledice nitavosti. - Za nitav ugovor se obino kae da pravno uopte ne
postoji, odnosno da ne proizvodi nikakva pravna dejstva (Quod nullum est, nullum
producit effectum). Meutim, iako nitav ugovor nema pravne vanosti i nije u stanju
da proizvede eljene, on ipak moe proizvesti izvesne neeljene pravne posledice
(odgovornost za tetu, izvesne kaznene sankcije, primena pravila o sticanju bez
osnova).86 One potvruju da i nitav ugovor moe proizvesti izvesna pravna dejstva, s
tim to ona ne nastaju na osnovu takvog ugovora, ve povodom njegovog ponitenja.
Poto iz nitavog ugovora ne nastaju eljene pravne posledice, tj. punovane
obaveze, jasno je da se ono to je obeano ne mora dati ili uiniti. Ali, ako su ugovorne
strane (obe ili samo jedna) ispunile svoje obaveze, izvrene inidbe su bez osnova, pa
je "svaka ugovorna strana duna da vrati drugoj sve ono stoje primila po osnovu
takvog ugovora, a ako to nije mogue, ili ako se priroda onog to je ispunjeno protivi
vraanju, ima se dati odgovarajua naknada u novcu, prema cenama u vreme
donoenja sudske odluke, ukoliko zakon to drugo ne odreuje" (l. 104. st. 1. ZOO).
Vri se, dakle, povraaj u preanje stanje ili tzv. restitucija (restitutio in integrum).*1
Jakov Radii, nav. delo, str. 175.
Paulus, D. 50.1 7.29; Isti je smisao i odredbe iz l. 1006. OIZ za Crnu Goru koja glasi: "Sto se grbo rodi,
vrijeme ne ispravi; to je s poetka nezakonito, to vremenom samim zakonito ne postaje".
K(
' Jakov Radii, nav. delo, str. 173.
1(7
Slobodan Perovi, nav. delo, str. 461, razlikuje jednostranu (kod koje samo jedna strana vri povraaj),
dvostranu (kad obe strane vre povraaj ) i nedoputenu restituciju (kod koje se povraaj uopte ne vri ili se
povraaj vri nekom treem).
M

RS

Posebna pravila predviaju se za sluaj kad je ugovor nitav zbog toga to je "po
svojoj sadrini ili cilju protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim
obiajima", jer u tom sluaju sud moe (1) odbiti, u celini ili delimino, zahtev
nesavesne strane za vraanje onog stoje drugoj strani dala, to je u skladu sa
tradicionalnom maksimom "da se nee sluati onaj ko navodi svoju sramotu" (Nemo
auditur propriam turpitudi-nem allegans), a moe i (2) odluiti da druga strana ono to
je primila po osnovu zabranjenog ugovora preda optini na ijoj teritoriji ona ima
se-dite, odnosno prebivalite ili boravite" (l. 104. st. 2. ZOO).

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA


U vezi sa primenom navedenih pravila veoma je interesantna jedna presuda Vrhovnog suda Srbije u
kojoj je laj sud, ispitujui pobijanu pravnosnanu presudu okrunog suda kojom je odbijen zahtev tuioca da mu
tueni vrati 400 DEM po dinarskom kursu na dan isplate, koliko mu je isplatio po zabranjenom ugovoru o prodaji
pitolja, poto mu je ilegalno kupljeni pitolj oduzet u krivinom postupku protiv obojice uesnika prodaje, stao na
stanovite da su niestepeni sudovi pravilno zakljuili da je zahtev tuioca da mu tueni vrati 400 DEM neosnovan,
jer se radi o ugovoru koji je po svojoj sadrini ili cilju protivan prinudnim propisima. Muutim, Vrhovni sud je
naao da niestepeni sudovi materijalno pravo nisu primenili integralno, pri emu je skrenuo panu na odredbu iz
lana 104. st. 2. ZOO kojom se predvia da sud "moe i odluiti da druga strana ono to je primila po osnovu
zabranjenog ugovora, preda optini na ijoj teritoriji ona ima sedite, odnosno prebivalite ili boravite". Poto su
obe ugovorne strane bile nesavesne, Vrhovni sud je stao na stanovite da obe moraju biti jednako izloene sankciji
nitavosti, te da ni tueni prodava pitolja ne moe da zadri vrednost ostvarenu zabranjenim ugovorom. Zbog
toga je integralnom primenom odredbe iz lana 104. st. 2. ZOO, obavezao i tuenog da ostvarenu kupoprodajnu
cenu preda optini na ijoj teritoriji ima prebivalite. 88

34

Pri odluivanju o primeni jedne od navedenih mogunosti sud e vo- , diti rauna
o savesnosti jedne, odnosno obeju strana, o znaaju drutvenih interesa koji se
ugroavaju, kao i o moralnim shvatanjima drutva (l. 104. st. 3. ZOO).
Kao pravna posledica nitavog ugovora moe se javiti i naknada tete, jer je
ugovara koji je kriv za zakljuenje nitavog ugovora odgovoran svom saugovarau
za tetu koju trpi zbog nitavosti ugovora, ako je ovaj bio savestan, tj. ako nije znao ili
prema okolnostima nije morao znati za postojanje uzroka nitavosti (l. 108. ZOO).
2. Ruljivi ugovori
Pojam. - Ruljivi su oni ugovori koji proizvode pravna dejstva, ali mogu biti
poniteni na zahtev ovlaenih lica, u zakonom predvienom roku, a iz razloga kojima
se prvenstveno vreaju privatni interesi. Za ruljive ugovore je karakteristino da
postoje i proizvode pravna dejstva, ali je njihova sudbina neizvesna, jer zavisi od volje
Vrhovni sud Srbije, Rcv. 5935/98 od 10.11.1998. godine. Savezni sud, Zbirka sudskih odluka, knj. dvadeset
trea, sv. I, Beograd, 1998, str. 65).

odreenih lica, zbog ega se u pravnoj teoriji i nazivaju ugovorima ija je vanost
"lebdea" ili "visea".89
Na osnovu zahteva ovlaenog lica za ponitaj ruljivog ugovora sud izrie
ponitenje takvog ugovora, to znai da njegova odluka ima konstitutivno dejstvo.
Razlozi koji ugovor ine ruljivim najee se ispoljavaju u vidu nekog
nedostatka volje (bitna zabluda, prevara, pretnja). Ruljiv je i ugovor kojim je jedna
strana prekomemo oteena. U ruljive ugovore ubrajaju se i ugovori kojeje zakljuila
strana koja je ogranieno poslovno sposobna (l. 111. ZOO), to pojedini autori
smatraju pogrenim.90
Isticanje ruljivosti. - Pravo da zahteva ponitaj ruljivog ugovora ima samo
ogranien krug lica. Najee je to ugovorna strana u ijem je interesu ruljivost

Prof, di orc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

55
ustanovljena (l. 112. st. 1. ZOO), ali to mogu biti i njeni naslednici, trea lica
kojima je to pravo u izvesnim sluajevima priznato (npr. staralac maloletnikov, javni
pravobranilac), odnosno koja imaju pravni interes da se ugovor poniti, kao i
saugovara maloletnikov kojeg je ovaj lukavstvom uverio daje poslovno sposoban (l.
116. ZOO).
Posledice ponitenja. - U sluaju ponitenja ruljivog ugovora, ukida se njegova
privremena vanost, i to retroaktivno. To znai da se uzima da je takav ugovor od
poetka bio nitav, odnosno da ne proizvodi pravna dejstva od momenta njegovog
zakljuenja (ex tune). Meutim, strane ugo-vornice mogu se kod ponitaja ruljivog
ugovora sporazumeti da poniteni ugovor nee proizvoditi pravna dejstva samo za
ubudue (ex nunc), a da se dejstva koja je ugovor proizveo do momenta njegovog
ponitenja smatraju punovanim.
Ukoliko je na osnovu ruljivog ugovora koji je poniten neto bilo ispunjeno,
moe se traiti povraaj datog, odnosno ima se izvriti vraanje (restitutio in
integrum). Ako to nije mogue, ili ako se priroda onog to je ispunjeno protivi
vraanju, ima se dati odgovarajua naknada u novcu, i to prema cenama u vreme
vraanja,, odnosno donoenja sudske odluke (l.l 13. st. 1. i 2. ZOO). Pri tome, kod
ponitenja ruljivih ugovora ne postavlja se pitanje nedoputene restitucije, tj. primene
pravila nemo auditur ... , kao ni pravila o oduzimanja predmeta prestacije u korist
optine, jer se ruljivim ugovorima ne vreaju javni interesi.
Ky
Jakov Radii, nav. delo, str. 175, smatra da od ruljivih ugovora koji su u poetku vaei, ija je vanost
"lebdea". treba razlikovati ugovore koji su u poetku nevaei, ali koji mogu postati vaei ako se ispuni uslov koji
se nalazi izvan samog ugovora, koji se nazivaju ugovorima ija je nevanost "lebdea" ili "nepolpunim ugovorima"
(na primer, ugovor ogranieno poslovno sposobnog ugovomika bez saglasnosli zakonskog zastupnika).
w Jakov Radii, nav. delo, napomena 35, str. 175.

Pored obaveze vraanja, kao posledica ponitenja ruljivog ugovora moe se


javiti i naknada tete. Naime, ugovara na ijoj je strani uzrok ruljivosti odgovoran je
svom saugovarau za tetu koju trpi zbog ponitenja ugovora, ako ovaj nije znao niti je
morao znati za postojanje uzroka ruljivosti ugovora (l. 115. ZOO).
Za tetu nastalu ponitenjem ugovora odgovorno je i ogranieno poslovno
sposobno lice ako je lukavstvom uverilo svog saugovaraa da je poslovno sposobno
(l. 116. ZOO).
Prestanak prava. - Pravo na ponitaj ruljivog ugovora prestaje istekom roka od
jedne godine od saznanja za razlog ruljivosti, odnosno od prestanka prinude, s tim to
ono u svakom sluaju prestaje istekom roka od tri godine od dana zakljuenja ugovora
(l. 117. st. 1. i 2. ZOO). Ukoliko se u predvienom roku ne zahteva ponitaj ruljivog
ugovora, nastupa njegova konvalidacija, odnosno naknadno osnaenje i ugovor
proizvodi pravna dejstva od momenta njegovog zakljuenja.

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

35

Konvalidacija se moe izvriti i odricanjem (izriitim ili preutnim) od prava


na ponitaj ugovora od strane lica kojima zakon to pravo daje.
Jedanput konvalidiran ugovor postaje konano punovaan i on za ugovorne
strane proizvodi pravna dejstva od momenta njegovog zakljuenja, to znai da
konvalidacija ima retroaktivno dejstvo.1
VII. POSEBNA DEJSTVA DVOSTRANIH (UZAJAMNIH) UGOVORA Kod
dvostranih (uzajamnih) ugovora ugovorne strane se meusobno obavezuju zbog
onoga to treba da dobiju na osnovu ugovora. Zato su one zainteresovane za taj
dobitak. Njih interesuje i kad e ga stei i kakav e, odnosno koliki e on biti.y2 Iz toga
proistiu posebna dejstva dvostranih (uzajamnih) ugovora, koja se ogledaju u tome
to: (1) strana koja prenosi na drugu neko pravo na stvar garantuje za pravna i fizika
svojstva stvari;
(2) obe strane dune su, po pravilu, da istovremeno ispune svoje obaveze;
(3) uzajamne inidbe kod dvostranih komutativnih ugovora treba da budu priblino
jednake vrednosti; (4) ako jedna strana ne eli da ispuni svoju obavezu, druga strana
moe raskinuti ugovor; (5) ako se na tetu jedne strane promene okolnosti koje su
postojale u vreme kad je ugovor zakljuen, ona moe traiti da se ugovor raskine; (6)
ako ispunjenje obaveze jedne strane postane nemogue, tada ni druga strana nije
duna da ispuni svoju obavezu.
1. Odgovornost za pravne i materijalne nedostatke ispunjenja
' Slobodan Pciovi, nav. dclo, sir. 4R0. y- Jakov
Radii, nav. dclo, str. 146.

Prof, di orc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

55
Obaveza garancije za pravna i materijalna svojstva stvari na kojoj se prenosi
neko pravo ne mora se posebno ugovoriti, jer se podrazumeva kao zakonska dunost
koja proistie iz same prirode posla. Ako prenosilac povredi tu obavezu, bie
odgovoran pribaviocu. U zavisnosti od svojstva o kojem je re, razlikuju se dve vrste
odgovornosti: (a) odgovornost za pravne i (b) odgovornost za materijalne nedostatke
stvari.
Iako proizlaze iz same prirode posla, odgovornost zbog pravnih i materijalnih
nedostataka mogu se posmatrati i kao posledice povrede naela jednake vrednosti
uzajamnih davanja, jer bi pribavilac, da je zanao za postojanje pravnog ili materijalnog
nedostattka, drugaije odredio visinu svoje obaveze ili ne bi uopte zakljuio ugovor.
Odgovornost za pravne i materijalne nedostatke ispunjenja ima u naem pravu
karakter opteg pravila koje se odnosi na sve dvostrano-teret-ne ugovore, jer se
predvia da "kod ugovora sa naknadom svaki ugovora odgovara za materijalne
nedostatke svog ispunjenja" (l. 121. st. 1. ZOO), kao i da, "isto tako, ugovara
odgovara i za pravne nedostatke ispunjenja i duan je da titi drugu stranu od prava i
zahteva treih lica kojima bi njeno pravo bilo iskljueno ili sueno" (l. 121. st.2.
ZOO).
Konkretna pravila o odgovornosti za pravne i materijalne nedostatke sadrana su
kod pojedinih posebnih ugovora, s tim to se, u nedostatku takvih odredbi kod nekog
posebnog ugovora, shodno primenjuju odredbe o odgovornosti prodavca za
materijalne i pravne nedostatke ispunjenja (l. 121. st 3. ZOO).

inidbe koje se razmenjuju putem dvostranih ugovora slue odreenim


ciljevima, uobiajenim ili posebno ugovorenim. Zato svaka strana mora garantovati
drugoj daje njena inidba podesna za te ciljeve. Tanije reeno, strana koja prenosi na
saugovomika neko pravo na stvar (tradens), duna je da garantuje za njena pravna i
materijalna svojstva, to znai daje duna da obezbedi pribaviocu (akcipijensu) da e
mu preneto pravo ostati, odnosno da nee biti lien dravine stvari (mirnu dravinu),
kao i da stvar nema materijalne nedostatke, tako da moe daje upotrebljava na
uobiajen ili ugovoren nain (korisnu dravinu).
Slobodan Pcrovi, nav. dclo, sir. 377.
Jakov Radii, nav dclo, sir. 150-151, u tom smislu, smatra da e evikcija nastupili "tek ako se spor izmeu treeg
i pribavioca o prcimustvu sukobljenih prava okona na Sletu pribavioevu, ako tree lice izae iz spora kao
pobednik".
y5
Rc "evikcija" je latinskog porekla. Potie od glagola cvinco-evincere, to znai pobediti, savladali, nadvisiti, U
pravu sc njome oznaava pravna pobeda jednog subjekta nad drugim u sporu koji sc izmeu njih vodio.
0fi
Jakov Radii, nav. dclo, str. 150.
1

a) Odgovornost za pravne nedostatke (evikcija) Pojam. - Odgovornost zbog


pravnih nedostataka (evikcija) se sastoji u uznemiravanju pribavioca stvari na osnovu
nekog prava treeg koje je postojalo pre pribavioevog sticanja te stvari, a o kome on
nije znao pri
likom zakljuenja ugovora.?3 Meutim, s obzirom da se smatra da samo
uznemiravanje, tj. isticanje pravne pretenzije od strane treeg lica protiv pribavioca,
ne znai jo i evikciju,94 95 zakljuuje se da se evikcija sastoji u pravnom
uznemiravanju pribavioca stvari, kojim se iskljuuje, umanjuje ili ograniava njegovo
pravo na pribavljenoj stvari.
Za pojam evikcije bitno je postojanje pravnog nedostatka, s tim to moe biti reci
o pravnom nedostatku samo ako se pokae da pravo pribavioca uopte ne postoji ili da
nema odgovarajuu sadrinu.^6 U svakom sluaju, pravni nedostatak podrazumeva
injenicu da tree lice ima pravo na stvar koje iskljuuje, umanjuje ili ograniava
pravo pribavioca. Pravo na osnovu kojeg se pribavilac uznemirava obino je neko
Slobodan Pcrovi, nav. dclo, str. 381; Ljubia Milocvi, nav. delo, str. 123; Jakov Radii, nav. dclo, sir. 150.
Slobodan Pcrovi, nav. dclo, str. 381-382.
w
Slobodan Pcrovi, nav. dclo, sir. 382; Jakov Radii, nav. dclo, sir. 151; Ljubia Milocvi, nav. dclo, str. 122.

97
s

36

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

stvarno pravo (svojina, hipoteka, slubenost), ali moe biti i obligaciono pravo koje
ima
apsolutno dejstvo.
U sluajevima u kojima pravo treeg iskljuuje pravo pribavioca, evikcija dovodi do toga da se pribaviocu
oduzima dravina stvari od strane tog treeg (npr. u sluaju kad prodava proda tuu stvar kupcu, koju vlasnik
svojinskom tubom kasnije povrati), osim ako pribavilac zadri stvar po nekom drugom pravnom osnovu a ne po
osnovu po kome je stvar stekao od prenosioca (npr. ako je nasledi od pravog vlasnika).
U ostalim sluajevima, evikcija ne dovodi do oduzimanja dravine cele stvari od pribavioca, ali se pravo
pribavioca umanjuje (npr. ako se pokae da tree lice ima pravo svojine na jednom delu stvari) ili ograniava (npr.
ako se pokae da tree lice ima na stvari pravo slubenostr)-

Vrste evikcije. - Evikcija moe biti potpuna i delimina. Potpuna evikcija postoji
u sluaju kad pribavilac, usled prava treeg, izgubi dravi-nu cele stvari (npr. kad
prodava proda kupcu tuu stvar ili kad je pribali-lac stekao pravo slubenosti od lica
koje nije bilo vlasnik stvari na kojoj ta slubenost postoji). Delimina evikcija postoji
kad je pribavilac lien dravine jednog dela stvari (npr. kad prodava proda stvar kao
svoju, iako je on samo jedan od suvlasnika) ili kad ima dravinu cele stvari ali ima ua
ovlaenja od onih koje je imao u vidu prilikom zakljuenja ugovora (npr. kad
prodava proda svoju stvar kupcu bez ikakvih tereta, a na toj stvari postoji slubenost
nekog treeg lica).
Razlikovanje evikcije na potpunu i deliminu od znaaja je za odreivanje visine naknade koju prenosilac
duguje pribaviocu zbog pravnog uznemtravanja, kao i za egzistenciju samog ugovora koji je zakljuen izmeu
prenosioca i pribavioca.

Potrebni uslovi. Da bi na strani prenosioca nastala odgovornost zbog pravnih


nedostataka, potrebno je da se ispune sledei uslovi:
(1) Pravno uznemiravanje pribavioca. - Taj uslov je ispunjen im
neko Lice istakne odreenu pravnu pretenziju koja pogaa pribavioevo
pravo, odnosno zahtev zasnovan na nekom pravu koje iskljuuje,
umanjuje ili ograniava pravo pribavioca. Takvo uznemiravanje moe da
vri i sam prenosilac, ali je mnogo ee da ono potie od strane nekog
treeg lica. S obzirom na to, jasno je da uznemiravanje koje se ne vri na
osnovu nekog prava, ve je isto faktiko uznemiravanje (npr. tree lice
ukrade kupcu automobil koji mu je prodava prodao i predao), ne ulazi u
pojam evikcije.
U savremenom pravu pokretanje parnice nije nuan uslov za nastanak obaveze zatite od evikcije. Ona
postoji i kad pribavilac, bez obavetenja prenosioca i bez spora, prizna oigledno osnovano pravo treeg ili mu
isplati izvesni sumu novca da bi odustao od svog oiglednog prava (l. 512. st. 1. i 2. ZOO). Pribavilac je evinciran i
u sluaju kad zadri stvar po nekom drugom pravnom osnovu, a ne po osnovu po kojem je stvar stekao od
prenosioca (npr. kad prodava nije bio vlasnik prodate stvari, alt je kupac tu istu stvar stekao ponovnom
kupovinom od pravog vlasnika ili ju je nasledio).*7 Pored toga, ima pravo na zatitu i pribavioc koji umesno
strahuje da ne bude uznemiren i evinciran, jer moe tubom za utvrenje da zahteva da sud utvrdi postojanje
odnosno nepostojanje tog prava.yi(

Prof, di orc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

55
(2) Pravni nedostatak koji postoji u trenutku zakljuenja ugovora, odnosno u vreme kad je pribavilac trebalo da stekne pravo o kome je re. Radi se, dakle, o nedostatku koji je postojao pre nego to je pribavilac
stekao stvar. Takav nedostatak tie se prava prenosioca, jer je pravo kojim
se pribavilac uznemirava nastalo jo dok je stvar bila u dravini prenosioca. Prema tome, pribavilac nema pravo na zatitu ako je to pravo nastalo
kasnije, tj. postoje pribavilac stekao stvar (npr. ako tree lice istie pravo
slubenosti za koje tvrdi da je nastalo u vreme kad je stvar ve bila u
dravini pribavioca).
Za nastanak odgovornosti prenosioca za pravne nedostatke nije bitna injenica
savesnosti odnosno nesavesnosti prenosioca," to znai da odgovornost zbog pravnih
nedostataka ne predstavlja sankciju zbog mala fidei prenosioca. Ona je objektivne
prirode. Ali, ako nije neophodna za nastanak njegove odgovornosti, nesavesnost
prenosioca moe biti od znaaja za visinu naknade.

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

62

(3) Savesnost pribavioca. - Savesnost pribavioca, kao jednog od uslo-va za sticanje


prava na zatitu od evikcije, ceni se prema tome da li je pribavilac, u trenutku predaje
stvari na osnovu zakljuenog ugovora, znao za pravni nedostatak ili to nije znao. Pravilo
je da samo savestan pribavilac, tj. onaj koji za nedostatak nije znao, odnosno o pravu
treeg "nije oba-veten, niti je pristao da uzme stvar optereenu tim pravom" (l. 508.st
1. ZOO), ima pravo na zatitu od evikcije.
Ipak, i pribavilac koji je bio nesavestan, tj, koji je u asu zakljuenja ugovora znao
za mogunost da mu stavr bude oduzeta, ili da njegovo pravo bude smanjeno ili
ogranieno, nije potpuno lien zatite od evkcije. Njegova su prava prema prenosiocu
samo neto manja nego inae, jer nema pravo na naknadu tete, ali ima pravo da zahteva
vraanje datog, odnosno njegovo snienje (l. 510. st. 4. ZOO).
(4) Obavetenje prenosioca. - Da bi prenosilac bio u mogunosti da zatitu na koju
je obavezan prui pribaviocu, potrebno je da sazna za pravno uznemiravanje. Zbog toga
je pribavilac, im se pokae da tree lice polae neko pravo na stvar, bez obzira na to da
li ono to ini sudskim ili van-sudskim putem, duan da o tome obavesti prenosioca,
izuzev kad je to prenosiocu ve poznato, i da ga pozove da u razumnom roku oslobodi
stvar od prava ili pretenzija treeg (l. 509. ZOO). Ako se uznemiravanje vri sudskim
putem, prenosilac je duan da se umea u spor na strani pribavioca. Ali, on treba da titi
pribavioca i kad je na drugi nain saznao za pravno uznemiravanje, jer je, ak i u sluaju
kad uopte nije znao za uznemiravanje, odgovoran za evikciju. Od takve odgovornosti
prenosilac se moe osloboditi samo ako dokae da je "raspolagao sredstvima da se odbije
zahtev treeg lica" (l. 511. ZOO).
Sankcije i pravne posledice evikcije. - Sankcije evikcije zavise od toga da li je ona
potpuna ili delimina. U sluaju potpune evikcije, kod koje je pribavilac potpuno lien
dravine stvari, ugovor se raskida po samom zakonu, bez ikakve izjave pribavioca, dok u
sluaju delimine evikcije, kod koje je pribavioevo pravo samo umanjeno ili
ogranieno, pribavilac moe, po svom izboru, raskinuti ugovor ili zahtevati srazmerno
snienje cene (l. 510. st. 1. ZOO).
Pravne posledice evikcije sastoje se u pravu pribavioca na povraaj datog i naknadu
tete koju je pretrpeo zbog evikcije.

Prof. dr ore Nifcodc: OBLGACIONO PRAVO

37

Pribavilac ima i pravo na naknadu tete koja mu je


prouzrokovana evikcijom. Ta naknada obuhvata tetu koja se, najee, javlja u vidu trokova koje je pribavilac
imao povodom zakljuenja i izvrenja ugovora, povodom same stvari, kao i trokove spora. Osim toga, u obzir dolazi
i naknada plodova,iukao i naknada izmakle dobiti.101

Ugovorno ogranienje ili iskljuenje prenosioeve odgovornosti. -Evikcija je,


uglavnom, regulisana pravilima dispozitivnog karaktera, tako da se sporazumom
ugovornih strana odgovornost zbog evikcije moe pootriti, ali i ograniiti ili sasvim
iskljuiti (l. 513. st. 1. ZOO).
Odredba ugovora kojom se ograniava ili iskljuuje odgovornost za pravne
nedostatke je nitava, ako je u vreme zakljuenja ugovora prenosiocu bio poznat ili mu
nije mogao ostati nepoznat neki nedostatak u njegovom pravu (l. 513. st. 2. ZOO).
Smatra se nitavom i odredba kojom se prenosilac oslobaa obaveze da on sam ne ini
faktika ili pravna uznemiravanja pribavioca. 102
Za sporazum 0 iskljuenju odgovornosti karakteristino je da oslobaa prenosioca
samo obaveze da pribaviocu nadoknadi tetu, ali ga ne oslobaa obaveze na povraaj
primljenog, osim u sluaju kad je pribavilac pristao da ugovor za njega ima aleatoran
karakter.103
Gubitak prava. - Pribavioeva prava po osnovu pravnih nedostataka gase se
istekom godine dana od saznanja za pravo treeg, odnosno istekom est meseci po
pravnosnano okonanom sporu (l. 515. st. 1. i 2. ZOO). Prvi rok odnosi se na
vansudsku, a drugi na sudsku evikciju, tj. na sluaj kad je tree lice, pre isteka roka od
godinu dana, pokrenulo spor, a pribavilac je pozvao prenosioca da se u spor umea.
b) Odgovornost za materijalne nedostatke Pojam. - Odgovornost za
materijalne nedostatake je odgovornost prenosioca koja nastaje zbog toga to stvar
nema sva ona svojstva koja je morala imati, odnosno to ima neki materijalni
nedostatak (manu).
Za pojam ove odgovornosti bitno je postojanje materijalnog nedostatka (mane)
stvari, pod kojim se podrazumeva svako odstupanje od normalnih fiziko-hemijskih
svojstava stvari koje je za pribavioca tetno,104 s tim to se normalna svojstva ne
odreuju samo prema uobiajenoj mogunosti upotrebe stvari, nego i prema konkretnoj
mogunosti upotrebe koja nije

Povraaj dalog moe biti potpun ili delimian, prema tome da li je u pitanju potpuna ili delimina evikcija. U

(sine
causa) ono Stoje primio od pribavioca i obavezan je da mu to vraii, ak i u sluaju kad je pribavilac znao za pravni
nedostatak (l. 510. st. 4. ZOO).
sluaju potpune evikcije ugovor se raskida po samom zakonu, tako da prenosilac dri bez pravnog osnova

Slobodan Perovi, nav. delo, str. 387. mi


Jakov Radii, nav. delo, str. 151.
'^Slobodan Perovi, nav. delo, str. 388; Ljubia Milocvi, nav. delo, str. 124; Jakov Radii
nav. delo, str. 152.
'
1,0
Slobodan Perovi, nav. delo, Str. 388; LjubiSa MiloScvi, nav delo str 124
UM
Jakov Radii, nav. delo, str. 153.
'
[m

38

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

uobiajena, ali koju je imao u vidu pribavilac. U tom smislu se i propisuje da


materijalni nedostatak postoji: (1) ako stvar nema potrebna svojstva za njenu redovnu
upotrebu ili za promet; (2) ako stvar nema potrebna svojstva za naroitu upotrebu za
koju je pribavilac nabavlja, a koja je bila poznata prenosiocu, ili mu je morala biti
poznata; (3) ako stvar nema svojstva i odlike koje su izriito ili preutno ugovorene
odnosno propisane; i (4) ako nije saobrazna uzorku ili modelu (l. 479. ZOO). Pored
toga, pojmom nedostatka se obuhvataju i osobine koje ne utiu na upotrebnu ve samo
na trinu vrednost stvari (npr. pozlaen, umesto zlatnog prstena; vetaka, umesto
prirodne koe).105
Potrebni uslovi. - Prenosilac odgovara pribaviocu zbog materijalnih nedostataka
stvari ukoliko se ispune sledei uslovi:
(1) Znatan nedostatak. - Nedostatak stvari treba da je znatan, tj. vei i
ozbiljniji, jer se izriito propisuje da se neznatan materijalni nedostatak ne
uzima u obzir (l. 478. st. 3. ZOO).
Znatnim se moe smatrati onaj nedostatak koji onemoguuje upotrebu stvari u
odreene svrhe ili je u velikom meri oteava, kao i onaj koji u velikoj meri umanjuje
trinu vrednost stvari. Inae, pretpostavlja se daje svaki nedostatak znatan, dok se
suprotno ne dokae.106
(2) Skriven nedostatak, - Nedostatak stvari treba daje skriven za pribavioca, tako da ga on nije primetio niti ga je mogao primetiti pri uobiajenom pregledu stvari. Ali, ako je nedostatak pribaviocu bio poznat ili
mu nije mogao ostati nepoznat, prenosilac ne snosi odgovornost za takav
nedostatak (l. 480. st. 1. ZOO), jer se smatra daje pribavilac hteo da pribavi stvar sa tim nedostatkom i da je to uticalo na odmeravanje visine
njegove obaveze.
Pojam skrivenog nedostatka je, inae, relativan, jer sve zavisi od znanja i iskustva svakog konkretnog
pribavioca. U tom smislu se i propisuje da se "smatra da nisu mogli ostati nepoznati kupcu oni nedostaci koje bi
briljivo lice sa prosenim znanjem i iskustvorn lica istog zanimanja i struke kao kupac moglo lako opaziti pri
uobiajenom pregledu stvari" (l. 480. st. 2. ZOO). AH, prenosilac odgovara i za one nedostatke koje je pribavilac
mogao lako opaziti, ako je izjavio' da stvar nema nikakve nedostatke ili da stvar ima odreena svojstva ili odlike (l.
480. st. 3. ZOO). Pored toga, prenosilac odgovara za sve nedostatke, nezavisno od toga da li su vidljivi ili skriveni,
ako stvar nema potrebna svojstva za naroitu upotrebu za koju je pribavilac nabavlja, a koja je bila poznata
prenosiocu, ili mu je morala biti poznata, kao i u sluaju kad stvar nije saobrazna uzorku ili modelu (l. 480. st. I.
ZOO).

Odgovornost prenosioca za materijalne nedostatke postoji bez obzira na to da li su


mu oni bili poznati (l. 478. st. 1. ZOO), s tim to injenica da su mu nedostaci bili
poznati moe uticati na obim njegove odgovornosti.
's Jakov Radii, nav. dclo, str. 153.
Jakov Radii, nav. delo, str. 154.

llM

'

Prof. dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

65
(3) Postojanje nedostatka u trenutku prelaska rizika na pribavioca.
-Nedostatak treba da postoji u asu kad rizik prelazi na pribavioca (l. 478. st. 1.
ZOO), stoje, u pravima u kojima ugovor ima obligacionopravno dej-stvo, kao to je to
sluaj sa naim pravom, trenutak predaje stvari. Meutim, prenosilac odgovara i za
one materijalne nedostatke koji se pojave posle prelaska rizika na pribavioca ako su
posledica uzroka koji je postojao pre toga (l. 478. st. 2. ZOO).
(4) Blagovremeno obavetenje prenosioca. - Pribavilac treba blagovremeno da
obavesti prenosioca o postojanju materijalnog nedostatka, jer je to prethodni uslov za
nastanak odgovornosti prenosioca za materijalne nedostatke. Ako se obavetenje ne
uini blagovremeno, pribavilac gubi prava koja mu po tom osnovu pripadaju.
Pibavilac je duan da primljenu stvar na uobiajeni nain pregleda ili je da na
pregled, im je to prema redovnom toku stvari mogue, i da o vidljivim nedostacima
obavesti prenosioca u roku od osam dana, a kod ugovora u privredi bez odlaganja (l.
481. st. 1. ZOO). Ako je pregled izvren u prisustvu obeju strana, pribavilac je duan
da svoje primedbe zbog vidljivih nedostataka saopti prenosiocu odmah (l. 481. st. 2.
ZOO). Kad se posle prijema stvari pokae da ona ima nedostatak koji se nije mogao
otkriti uobiajenim pregledom prilikom preuzimanja stvari (skriveni nedostatak),
pribavilac je duan da o tome obavesti prenosioca u roku od osam dana raunajui od
dana kad je nedostatak otkrio, a kod ugovora u privredi bez odlaganja (l. 482. st. 1.
ZOO).
Prenosilac ne odgovara za nedostatke koji se pokau poto protekne est meseci
od predaje stvari, izuzev kad je ugovorom odreen dui rok (l. 482. 2. ZOO).
Obavetenje o nedostatku treba da sadri njegov blii opis i poziv prenosiocu da
stvar pregleda, s tim to se smatra daje pribavilac izvrio svoju obavezu obavetavanja
i u sluaju kad obevetenje, koje je blagovremeno poslao preporuenim pismom,
telegramom ili na drugi pouzdan nain, za-docni ili uopte ne stigne prenosiocu (l.
484. ZOO).
Ako je nedostatak bio poznat prenosiocu ili mu nije mogao ostati nepoznat,
pribavilac ne gubi pravo da se na njega pozove i kad nije izvrio svoju obavezu da
stvar pregleda bez odlaganja, ili obavezu da blagovremeno obavesti prenosioca o
nedostatku, kao i kad se nedostatak pokazao po proteku est meseci od predaje stvari
(l. 485. ZOO).
Dejstvo. - Pribavilac koji je blagovremeno i uredno obavestio prenosioca o
nedostatku moe: (1) zahtevati od prenosioca da nedostatak ukloni ili da mu preda
drugu stvar bez nedostatka (ispunjenje ugovora), (2) zahte

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

66
vati snienje cene ili (3) izjaviti da raskida ugovor, s tim to uz svako od ovih ovlaenja
ima i pravo na naknadu tete (l. 488. st. 1. i 2. ZOO).
Pribavilac ne moe slobodno da bira neko od navedenih ovlaenja, jer mora
najpre da zahteva ispunjenje ugovora,1-7 pa tek ako ga ne dobije u razumnom roku,
stie pravo da ugovor raskine ili da snizi cenu (l. 489. ZOO). Ako se odlui za raskid
ugovora, mora ostaviti prenosiocu naknadni primereni rok za ispunjenje ugovora, osim
ako mu je prenosilac saoptio da nee ispuniti ugovor ili ako iz okolnosti konkretnog
sluaja oigledno proizlazi da prenosilac ne moe ispuniti ugovor ni u naknadnom roku
(l. 490. st. 1. i 2. ZOO). Po isteku tog roka, ugovor se, ako nije ispunjen, raskida po
samom zakonu (l. 491. ZOO).
Ugovorno ogranienje ili iskljuenje prenosioeve odgovornosti. -I
odgovornost za materijalne nedostatake je regulisana pravilima koja su, uglavnom,
dispozitivnog karaktera, tako daje ugovomici mogu proiriti, ograniiti ili iskljuiti.
Meutim, sporazum o ogranienju ili iskljuenju ove odgovornosti je nitav ako je (1)
nedostatak bio poznat prenosiocu, a on o njemu nije obavestio pribavioca, kao i kad je
(2) prenosilac nametnuo takav sporazum koristei svoj poseban monopolski poloaj (l.
486. st. 1. i 2. ZOO). Pored toga, prenosilac ne odgovara za materijalne nedostatke
stvari koja je prodata "kakva-takva", "uture" ili putem javne prodaje (l. 487. ZOO).
Gubitak prava. - Prava pribavioca koji je blagovremeno obavestio prenosioca o
postojanju nedostatka gase se po isteku jedne godine, raunajui od dana odailjanja
obavetenja prenosiocu, izuzev ako je pre-nosioevom prevarom pribavilac bio spreen
da ih upotrebi.
Pribavilac koji je blagovremeno obavestio prodavca o postojanju nedostatka moe i posle proteka roka od
jedne godine, ako jo nije isplatio cenu, istai svoj zahtev da se cena snizi ili da mu se naknadi teta kao prigovor
protiv prenosioevog zahteva da mu se isplati cena (l. 500. st. 1. i 2. ZOO).

2. Prigovor neispunjenog ugovora


Pojam. - Prigovor neispunjenog ugovora {exceptio non adimpleti contractus) je
takav prigovor kojim se jedan ugovomik iz dvostranog ugovora moe posluiti u
sluaju kad drugi zahteva od njega da mu ispuni obavezu a sam jo nije ispunio svoju,
niti nudi njeno ispunjenje.
Ovaj prigovor proizlazi iz pravila o istovremenom ispunjenju obaveza, koje dolazi
do izraaja kod dvostranih ugovora. To pravilo sadri i Zakon o obligacionim
odnosima, ali se u njemu ono ne izraava na poziti-

Prof. dr Dordc Nikoli: OBL1GACIONO PRAVO

39
van, ve na negativan naain, tj. odredbom kojom se predvia da "u dvostranim
ugovorima nijedna strana nije duna da ispuni svoju obavezu ako druga strana ne
ispuni ili nije spremna da istovremeno ispuni svoju obvezu, izuzev ako je to drugo
ugovoreno ili zakonom odreeno, ili ako to drugo proistie iz prirode posla" (l. 122.
st. 1. ZOO).
Uslovi. - Za uspeno isticanje prigovora neispunjenog ugovora moraju se
ispuniti sledei uslovi:
(1) Dvostrani (uzajamni) ugovor. - Prigovor neispunjenog ugovora mogu je
samo u sluaju kad izmeu tuioca i tuenog postoji punovaan dvostrani ugovor, jer
samo kod dvostranih ugovora postoje uzajamne obaveze ugovornih strana.
(2) Istovremeno ispunjenje. - Neophodno je da se radi o dvostranom ugovoru sa
istovremenim izvrenjem obaveza, tj. o dvostranom ugovoru kod kojeg tuena strana
nije duna da prva ispuni svoju obavezu prema tuiocu, ni po ugovoru, ni po zakonu,
ni po prirodi posla.
Od ovog uslova se moe odstupiti, jer se pod odreenim uslovima tuenom prua zatita i u sluaju
neistovremenog ispunjenja obaveza. Naime, ako su se, posle zakljuenja ugovora, materijalne prilike druge strane
pogorale u toj meri da je neizvesno da (i e ona moi da ispuni svoju obavezu, ili ako ta neizvesnost proizlazi iz
drugih ozbiljnih razloga, strana koja se obavezala da prva ispuni svoju obavezu moe odloiti njeno ispunjenje dok
druga strana ne ispuni svoju obavezu ili dok ne prui dovoljno obezbeenje da e je ispuniti (tzv. prigovor
nesigurnosti). Ovaj prigovor se moe koristiti i u sluaju kad su materijalne prilike druge strane bile u istoj meri
teke jo pTe zakljuenja ugovora, ako njen saugo-vara to nije znao niti je morao znati.
Strana koja se obavezala da prva ispuni svoju obavezu moe zahtevati da joj se obezbeenje prui u
primerenom roku, a ako u tom roku ne dobije traeno obezbeenje, moe raskinuti ugovor (l. 123. st. I. i 3. ZOO).

(3) Obaveza tuioca koja ima karakter protivinidbe. - Obaveza tuioca zbog
ijeg neispunjenja tueni prigovara mora imati karakter protivinidbe u odnosu na
obavezu tuene strane, tj. mora predstavljati njegovu glavnu obavezu iz istog ugovora
(npr. tueni ne moe istai prigovor neispunjenog ugovora ako mu tuilac nije platio
ugovornu kaznu).
(4) Punovano protivpotraivanje tuenog. - Tueni treba da ima punovano
protivpotraivanje od tuioca zbog kojeg mu prigovara, kao i da ono postoji u trenutku
kad se prigovor istie. Jer, prigovor neispunjenog ugovora nema smisla ako je neka od
strana ispunila ugovornu obavezu, kao i u sluaju kad tueni ne ostaje pri ugovoru i ne
priznaje svoju obavezu prema tuiocu.
Smatra se da tueni ne gubi pravo na prigovor ako je tuilac svoju obavezu ispunio samo delimino, odnosno
ravaj" U tom sluaju on ima pravo na odlaganje inidbe u ceSlobodan Perovi, nav. delo, str. 397; Jakov Radii, nav. delo, str. 156.

66

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA


.{m Jakov RadiSi, nav. delo, str. 146; Suproino. Ljubtfa MiloSevi, nav. delo sir 128

Prof. dr Dordc Nikoli: OBL1GACIONO PRAVO

40

68

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA


losti, s tim to to pravo moe ostvariti isticanjem posebnog prigovora neispunjenog ugovora (exceptio non ritae

udimpleti contractu^).
Takav prigovor ne bi bio osnovan ako je neispunjeni deo tuioeve obaveze neznatan, odnosno ako su
nedostaci njegove inidbe beznaajni.

Dejstvo. - Prigovor neispunjenog ugovora ima karakter materijalno-pravnog


prigovora sa odlonim dejstvom, jer dovodi do odlaganja izvrenja obaveze tuene
strane do trenutka izvrenja obaveze tuilake strane prema njoj. Tueni koji se njime
koristi nije duan da dokazuje da tuilac nije ispunio svoju obavezu prema njemu, ve
tuilac mora da dokae daje to ve uinio ili daje spreman da to uini. Ako se prigovor
neispunjenog ugovora pokae kao osnovan, sud donosi presudu kojom se obavezuju
obe ugovorne strane (tuilac i tueni) da svoje obaveze ispune istovremeno (l. 122. st.
2. ZOO).
3, Raskidanje ugovora
Pojam. - Raskidanje ugovora je nain prestanka punovanog ugovora koji se
ostvaruje saglasnom izjavom volje oba ugovornika ili, u sluajevima predvienim
zakonom, izjavom volje jednog od njih. S obzirom na to, mogue je sporazumno i
jednostrano raskidanje ugovora.
a) Sporazumno raskidanje ugovora
Pojam. - Sporazumno raskidanje ugovora je ugovor kojim ugovorni-ci odustaju
od svog ranije zakljuenog ugovora. To je, dakle, novi ugovor koji ugovornici
zakljuuju u sluaju kad vie ne ele ostvarivanje onog pravnog dejstva zbog koga su
ugovor i zakljuili. Takav nain prestanka ugovora sasvim je prirodan i razumljiv, jer
je logina posledica samog pojma ugovora, odnosno naela autonomije volje.
Sporazumno raskidanje ugovora mogue je sve dok prvobitni ugovor ne bude
potpuno izvren, tj. samo u sluaju neizvrenog ili delimino
izvrenog ugovora.
Za sporazumno raskidanje ugovora zahtevaju se svi oni opti uslovi koji se zahtevaju za punovanost svakog
ugovora. U vezi sa sporazumnim raskidom formalnog ugovora u naem pravu se propisuje da se on moe raskinuti i
neformalnim sporazumom, izuzev ako je za odreeni sluaj zakonom predvieno to drugo, ili ako cilj zbog koga je
propisana forma za zakljuenje ugovora zahteva da raskidanje ugovora bude obavljeno u istoj formi (l. 68. ZOO).

ejstvo. - Sporazumno raskidanje ugovora, po pravilu, nema retroaktivno


dejstvo. Ono oslobaa dunika od ispunjenja obaveza za ubudue, tj. od onih obaveza
koje on jo nije izvrio do momenta raskida, a ono to je ve izvreno ostaje
punovano, tako da se ne moe zahtevati njegov povraaj .
Sporazumnom raskidu ugovora voljom stranaka moe se dati retroaktivno dejstvo, 1"9 osim kod ugovora sa
trajnim izvrenjem kod kojih, s obzirom na njihovu prirodu, raskid moe delovati samo za ubudue (npr. kod
ugovora o zakupu koji je trajao izvesno vreme nije mogu potpun povraaj u preanje stanje). 110

Prof. dr orc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

41
b) Jednostano raskidanje ugovora
zbog neispunjenja Mogunost jednostranog raskida. - Princip je da se ugovor ne
moe jednostrano raskinuti, osim u sluaju kad je to ugovorom posebno predvieno.
Meutim, od tog principa se zakonom predviaju izvesna odstupanja. Najvanije od
njih je mogunost raskida ugovora zbog neispunjenja. Pored toga, jednostarni raskid
ugovora mogu je i zbog pro-menjenih okolnosti, kao i zbog materijalnih nedostataka
stvari. Prema tome, jednostrano raskidanje ugovora mogue je samo ako je
predvieno voljom ugovornika, kao i u sluajevima, odnosno iz uzroka koji su predvieni zakonom.
Pojam. - Raskid ugovora zbog neispunjenja je nain prestanka punovanog
dvostranog ugovora usled neispunjenja obaveze jedne strane. Kod dvostranih
ugovora, kod kojih, inae, dolazi do izraaja ovaj nain prestanka ugovora, obaveze
ugovornika stoje u odnosu zavisnosti, tako da jedna drugoj slue kao osnov. S
obzirom na to, u sluaju kad jedan ugo-vornik ne ispuni svoju obavezu, drugi moe da
zahteva prinudno ispunjenje ili da, pod odreenim uslovima, ugovor jednostrano
raskine, ako smatra daje raskid za njega povoljnije reenje.
Pravo na raskidanje dvostranih ugovora zbog neizvrenja ima veoma razliita teorijska objanjenja, koja se
zasnivaju ne samo na pravnim argumentima (raskidni uslov, odsustvo kauze), ve i na nekim optim idejama
(pravinost, ekvivalencija),111 ali je u savremenom pravu nesporno.

U tzv. romanskim pravima se raskid ugovora zbog neizvrenja moe ostvariti


samo sudskom odlukom (tzv. sudski raskid), dok se u pravu veine evropskih zemalja,
ukljuujui i nae, takav raskid ugovora vri jednostranom izjavom volje koju
poverilac upuuje duniku (tzv. vansu-dski raskid), osim ako priroda ugovornog
odnosa nalae nunost sudskog mehanizma raskida (npr. raskid ugovora zbog
promenjenih okolnosti), to se zakonom posebno predvia. 1 1 2
Razvoj. - Mogunost raskida ugovora zbog neizvrenja novijeg je datuma. Rimsko pravo ga nije poznavalo,
jer je bilo zasnovano na principu pacta sunt servanda, tj. da je ugovor zakon koji ugovornici moraju bezuslovno
potovati. Ipak, ono je poznavalo mogunost da se kod ugovora o prodaji posebnom klauzulom (!ex cammis.ioritt)
predvidi pravo prodavca da raskine ugovor ako kupac ne isplati cenu.
Pravo na raskid ugovora je na opti nain prvi put predvieno u Francuskom graanskom zakoniku u
kojem se predvia da se raskidni uslov uvek podrazumeva kod dvostranih ugovora za sluaj da jedna strana ne
ispuni svoju obavezu. U Srpskom graanskom zakoniku je bilo sporno pravo na raskid ugovora zbog neizvrenja,
ali se ono potpuno afir-mise u Opiim uzansama za promet robom, s tim to ga kasnije potvruje i Zakon o
obliga-ctonim odnosima.

Potrebni uslovi. Jednostrano raskidanje ugovora zbog neispunjenja


110
Jakov Radii, nav. delo, str. 165, smatra da bi kod kratkotrajnih ugovora bilo loginije da
sc, u odsustvu volje ugovornih strana, pretpostavi da sporazumni raskid delujc retroaktivno, dok
kod dugotrajnih ugovora, zbog same prirode stvari, raskid nema retroaktivno dejstvo.
111
Slobodan Perovi, nav. delo, str. 500, smatra da sc to pravo moe objasniti s osloncem na
ustanovu javnog poretka, jer sc njegovim pokretnim okvirima mogu obuhvatili kako objanjenja
putem teorije kauze, tako i objanjenja putem pravinosti i ekvivalencije.
113
Slobodan Pcrovi, nav. delo, str. 507.

68

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

pretpostavlja nekoliko uslova:


(1) Vernost ugovoru. - Na jednostrano raskidanje ugovora zbog
neizvrenja ovlaena je samo strana koja je vema ugovoru, tj. samo strana koja je svoju obavezu ve ispunila ili je spremna daje ispuni. 113
(2) Neispunjenje obaveze. - Da bi strana koja je vema ugovoru mogla
zahtevati raskid ugovora zbog neispunjenja, osnovni uslov je neispunjenje
obaveze druge strane, tj. njeno zapadanje u duniku docnju.
Neispunjenje ugovorne obaveze moe biti potpuno ili delimino.
Kod potpunog neispunjenja obaveze, kod kojeg dunik nije preduzeo nita da bi svoju obavezu ispunio,
mogunost raskidanja ugovora uopte nije sporna. Meutim, kod deliminog neispunjenja obaveze, kod kojeg je
dunik ispunio obavezu, ali ne onako kako je to ugovorom bilo predvieno, pitanje raskida ugovora je neto
sloenije. U vezi sa njegovim reenjein iznose se razliita stanovita, od kojih je najprihvatljivije ono po kojem
delimino ispunjenje moe biti razlog za raskidanje ugovora ako ne predstavlja za drugu stranu oekivanu korist,
ali tako da se time u sutini osujeuje cilj ugovora. U4 To je uvek sluaj sa prestacijama koje su nedeljive, ali i sa
onim koje su deljive, ali ije bi delimino ispunjenje bilo protivno cilju ugovora.
U naem pravu se posebno regulie raskidanje ugovora sa uzastopnim obavezama, tj. obavezama ije se
ispunjenje ponavlja. Kad jedna strana ne ispuni uzastopnu obavezu, druga strana moe, u razumnom roku,
raskinuti ugovor ne samo u odnosu na nju, nego i u odnosu na sve budue obaveze, ako je iz dalih okolnosti
oigledno da ni one nee biti ispunjene. Ali, druga strana moe raskinuti ugovor ne samo u pogledu buduih, nego i
u pogledu ve ispunjenih obaveza, ako njihovo ispunjenje bez izostalih ispunjenja nema interesa za nju. S druge
strane, dunik moe spreiti raskidanje, odnosno odrati ugovor ako da odgovarajue obezbeenje (l. 129. ZOO).

Za raskid ugovora nije dovoljno neispunjenje neznatnog dela obaveze, jer se


izriito propisuje da se ugovor ne moe raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dela
obaveze (l. 131. ZOO).
Krivica dunika zbog neispunjenja, po jednom miljenju, nije uslov za raskid
ugovora,115 dok po drugom miljenju, neispunjenje obaveze treJakov Radii, nav. delo, str. 167. "4 Slobodan
Perovi, nav. delo, str. 503. "s Jakov Radii, nav.
delo, sir. 168.

ba da je skrivljeno.116 Zakon o obligacionim odnosima ne pominje krivicu kao uslov


raskida ugovora, ali se u materiji ugovorne odgovornosti krivica pretpostavlja, tako da
se pitanje svodi na teret dokazivanja.1'7
(3) Naknadni rok za ispunjenje. - Za raskid ugovora kod kojeg ispunjenje
obaveze u odreenom roku nije njegov bitan sastojak nije dovoljan istek roka u kome
je dunik trebao da ispuni svoju obavezu, ve je neophodno i da poverilac koji eli da
raskine ugovor ostavi duniku prime-ren naknadni rok za ispunjenje. Ukoliko dunik
ne ispuni obavezu ni u naknadnom roku, ugovor se raskida po samom zakonu (l. 126.
st. 2. i 3. ZOO). Ipak, radi otklanjanja neizvesnosti o sudbini ugovora, poverilac je
duan da, bez odlaganja, obavesti dunika da ugovor raskida (l. 130. ZOO).

Prof. dr orc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

42
Naknadni rok nije novi rok, ve ima
karakter dopunskog roka, koji duniku treba da omogui da zapoeto izvrenje
obaveze okona. On treba da bude "primeren", tj. daje u skladu sa okolnostima
konkretnog sluaja.
Izuzetno, poverilac moe raskinuti ugovor i bez ostavljanja duniku naknadnog
roka za ispunjenje: (1) ako iz dunikovog dranja proizlazi da on svoju obavezu nee
izvriti ni u naknadnom roku (l. 127. ZOO), kao i (2) kad je, i pre isteka roka za
ispunjenje obaveze, oigledno da dunik nee ispuniti svoju obavezu iz ugovora (51.
128. ZOO).
Dejstvo raskida. - Raskidanjem ugovora zbog neispunjenja prestaje da postoji i
ugovor i njegovo dejstvo, tako da se obe strane oslobaaju svojih obaveza, izuzev
obaveze na naknadu eventualne tete (l. 132. st. 1. ZOO).
U sluaju kad su obe strane delimino izvrile svoje obaveze ili je samo jedna
potpuno izvrila svoju obavezu, postavlja se pitanje kako raskid deluje na izvrene
prestacije. Raskid ugovora, po pravilu, deluje retroaktivno,1 18 to znai da dolazi do
restitucije, tako da svaka strana ima pravo da joj se vrati ono stoje dala (l. 132. st. 2.
ZOO), s tim to se, ako pravo na povraaj imaju obe strane, uzajamna vraanja vre
istovremeno (l. 132. st. 3. ZOO).
Osim obaveze da vrati ono to je na osnovu raskinutog ugovora primila, svaka
strana duguje drugoj i naknadu za koristi koje je u meuvremenu imala od onoga Stoje
duna vratiti, odnosno naknaditi (l. 132. st. 4. ZOO), a strana koja vraa novac duna
je da plati i zateznu kamatu od dana kad je isplatu primila (l. 132. st. 5).
"< Slobodan Perovi, nav. delo, str. 503-505; Ljubia Miloevi, nav. delo, str. 140. "7 Slobodan Perovi, nav.
delo, str. 504.
iSlobodan Perovi, nav. delo, str. 517; Jakov Radii, nav. delo, str. 169, smatra da kod kratkotrajnog ugovora
raskid deluje retroaktivno (ex tune), a kod dugotrajnog za budunost (cx nunc).

PRIRUNIK, ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

72

U skladu sa optim pravilima o posledicama neispunjenja dunikove


obaveze,119 poverilac u sluaju raskida ugovora ima pravo i na naknadu tete zbog
neispunjenja, s tim to obaveza naknade tete pretpostavlja subjektivnu dunikovu
docnju, tj. neispunjenje obaveze koje je dunik skrivio. 120 Radi se o teti zbog
neispunjenja (tzv. pozitivan ugovorni interes), od koje treba da se. odbije vrednost
poverioeve inidbe i trokovi koje je on ute-deo, to znai da poveriocu pripada
jedino zahtev zbog diferencije.121
c) Raskidanje fiksnih ugovora
Posebna pravila predviaju se za raskid tzv. fiksnih ugovora, pod kojima se
podrazumevaju takvi ugovori kod kojih je ispunjenje o roku bitan sastojak ugovora. Pri
tome, nije svaki tano odreen rok bitan sastojak ugovora, ve samo onaj koji je kao
takav ugovorom predvien kao bitan (npr. izrazima "fiksno" ili "najdalje" do
odreenog roka) ili ako to proizlazi iz prirode samog ugovora ili iz okolnosti (npr.
predaja klavira po ugovoru o zakupu za odravanje zakazanog koncerta).
Fiksna osobina ugovora se ne pretpostavlja, tako da je teret dokazivanja na
poveriocu.
Kod fiksnih ugovora dunik mora svoju obavezu da ispuni u tano odreenom
roku. Ako se obaveza ne ispuni u tom roku, ugovor se raskida po samom zakonu (l.
125. st. 1. ZOO), to znai da za njihov raskid poverilac ne mora duniku da ostavlja
naknadni rok za ispunjenje. Meutim, poverilac moe odrati takav ugovor na snazi,
ako po isteku roka, bez odlaganja, obavesti dunika da zahteva ispunjenje ugovora (l.
125. st. 2. ZOO). Kad je poverilac zahtevao ispunjenje, pa ga nije dobio u razumnom
roku, moe izjaviti da raskida ugovor (l. 125. st. 3. ZOO).
4. Raskidanje ili izmena ugovora zbog
promenjenih okolnosti
Pojam. - Pod promenjenim okolnostima podrzumevaju se izvesne okolnosti koje
nastupaju posle zakljuenja ugovora, koje se nisu mogle predvideti u vreme
zakljuenja ugovora, a koje oteavaju ispunjenje obaveze jedne strane ili se zbog njih
ne moe ostvariti svrha ugovora.
i iy u sluaju kad dunik nc ispuni obavezu ili zadoeni sa njenim ispunjenjem, poverilac ima pravo zahicvali
i naknadu tele koju je usled toga pretrpco (l. 262. si. 2. ZOO), s Um sto poverilac ima pravo na naknadu Slete
zbog zadoenjenja i u sluaju kad je dunik ispunio svoju obavezu u naknadnom roku (l. 262. st. 2. ZOO).
i2u Jakov Radii, nav. delo, sir. 168.
121 l.SlO.

Prof. dr ordc Nikolie: OBLIGACIONO PRAVO

43

(1) Izvanrednost i nepredvidljivost. - Promenjene okolnosti moraju


biti izvanredne i nepredvidljive, tj. takve da odstupaju od redovnog toka
stvari. S obzirom na to, raskid ugovora se ne moe zahtevati ako je strana
koja se poziva na promenjene okolnosti bila duna da u vreme zakljuenja
ugovora uzme u obzir te okolnosti ili ih je mogla izbei ili savladati (l.
133. st. 2. ZOO).
U izvanredne i nepredvidljive okolnosti spadaju izvesni prirodni dogaaji (npr. poplava, sua, grad,
zemljotres), upravne mere (npr. ogranienja prometa, zabrana uvoza), kao i odreene ekonomske pojave (npr.
izuzetno nagli i veliki skok cena).

(2) Otezanje ispunjenja obaveze, odnosno neostvarivanje svrhe ugovora. Promenjene okolnosti treba da su takve da oteavaju ispunjenje
obaveze jedne strane, odnosno da se zbog njih ne moe ostvariti svrha
ugovora. Navedene posledice promenjenih okolnosti moraju biti izraene
"u toj meri daje oigledno da ugovor vie ne odgovara oekivanjima ugovornih strana i da bi po optem miljenju bilo nepravino odrati ga na
snazi takav kakav je" (l. 133. st. 1. ZOO). Radi se, dakle, o okolnostima
koje jednu stranu dovode u oigledno neravnopravan poloaj u odnosu na
drugu stranu, tako da to predstavlja i flagrantnu povredu naela jednake
vrednosti davanja.122

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

44

(3) Nastupanje promenjenih okolnostipre isteka roka za ispunjenje.


-Promenjene okolnosti moraju nastupiti pre isteka roka odreenog za ispunjenje
obaveze, jer se samo zbog takvih promenjenih okolnosti moe zahtevati raskid
ugovora. U tom smislu se i izriito predvia da se strana koja zahteva raskid ugovora
ne moe pozivati na promenjene okolnosti koje su nastupile po isteku roka odreenog
za ispunjenje njene obaveze (l. 133. st. 3. ZOO). Takve promenjene okolnosti se ne
uzimaju u obzir, jer dunik snosi sve posledice koje proizlaze iz njegove docnje, pa i
one koje nastaju zbog promenjenih okolnosti.
Dejstvo. - Ugovorna strana koja je pogoena uticajem promenjenih okolnosti
moe zahtevati (tubom, prigovorom, protivrubom) da se ugovor raskine (l. 133. st.
1. ZOO), s tim to je duna da o svojoj nameri da trai raskid ugovora obavesti drugu
stranu im je saznala da su takve okolnosti nastupile, jer odgovara za tetu koju druga
strana trpi zbog proputenog ili neblagovremenog obavetenja (l.134. ZOO).
Druga strana ima mogunost da izbegne raskid i odri ugovor, ako ponudi ili
pristane da se odgovarajui uslovi ugovora pravino izmene (l. 133. st. 4. ZOO).
O raskidu ugovora odluuje sud (izv. sudski Taskid ugovora), to znai da sudska odluka ima konstitutivno
dejstvo.123 Pri odluivanju o raskidu ugovora, odnosno o njegovoj izmeni, sud se rukovodi naelima potenog
prometa, s tim to posebno mora voditi rauna o cilju ugovora, o normalnom riziku kod ugovora odnosne vrste, o
optem interesu, kao i o interesu obeju strana (l. 135. ZOO).

U sluaju kad izrekne raskid ugovora, sud e na zahtev druge strane obavezati
stranu koja ga je zahtevala da naknadi drugoj strani pravian deo tete koji trpi zbog
toga (l. 133. st. 5. ZOO).
Strane se mogu ugovorom unapred odrei pozivanja na odreene promenjene okolnosti, osim ako je to u
suprotnosti sa naelnom savesnosti i potenja (l. 136. ZOO), ali se na opti nain ne mogu odrei pozivanja na sve
mogue promenjene okolnosti.

5. Nemogunost ispunjenja
Naknadana nemogunost ispunjenja individualno odreene obaveze jedne strane
kod dvostranih ugovora, bez obzira na to da lije objektivna ili subjektivna, ima
specifino dejstvo koje zavisi od toga da li je neka od strana odgovorna za
nemogunost ili je ona nastala bez njihove odgovornosti. S obzirom na to, postoje tri
vrste nemogunosti: (a) nemogunost za koju ne odgovara ni jedna strana, (b)
nemogunost za koju odgovara dunik i (v) nemogunost za koju odgovara druga
Slobodan Pcrovi, nav. dclo, sir. 432.
Slobodan Pcrovi, nav. dclo, str, 433.
122

Prof. dr e-rc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

75
strana (poverilac).124Nemogunost za koju ne odgovara ni jedna strana i
nemogunost za koju odgovara poverilac regulisane su u okviru posebnih dejstava
dvostranih ugovora, dok se na nemogunost za koju odgovara dunik primenjuju
opta pravila o dejstvima obaveza.
a) Nemogunost ispunjenja za koju ne odgovara nijedna strana Kad je ispunjenje
obaveze jedne strane postalo nemogue zbog dogaaja za koji nije odgovorna ni jedna
ni druga strana, gasi se i obaveza druge strane (l. 137. st. 1. ZOO). U tom sluaju gase
se, dakle, obaveze obeju strana. Strana ija je inidba postala nemogua snosi rizik
nemogunosti ispunjenja svoje obaveze, jer gubi pravo da zahteva protivinid-bu.
125
Meutim, ako je druga strana neto ispunila od svoje obaveze, moe zahtevati
vraanje po pravilima o vraanju steenog bez osnova (l. 137 st. l.ZOO).
U sluaju delimine nemogunosti ispunjenja zbog dogaaja za koji nije odgovorna nijedna ni druga strana,
ugovor ostaje na snazi u odnosu na deo inidbe koji je jo mogu, s tim to druga strana ima pravo da zahteva
srazmerno smanjenje svoje obaveze. Ali, ako defimino ispunjenje ne odgovara potrebama druge strane ona moe
raskinuti ugovor (l 137. st. 2. ZOO).

b) Nemogunost ispunjenja za koju odgovara dunik Dunik je odgovoran za


naknadnu nemogunost ispunjenja svoje obaveze ako je za to kriv, tj. ako ne dokae
da je nemogunost ispunjenja njegove obaveze usledila zbog okolnosti nastalih posle
zakljuenja ugovora koje nije mogao spreiti, otkloniti ili izbei (l. 263. ZOO).
Posledice ove nemogunosti Zakonom o obligacionim odnosima nisu izriito propisane, ali one proizlaze iz ostalih njegovih pravila o dvostranim ugovorima, a posebno
iz pravila kojim se reguliu posledice neispunjenja dunikove obaveze (l. 262. ZOO).
U sluaju kad nastupi naknadna nemogunost ispunjenja dunikove obaveze,
poverilac ne moe traiti njeno ispunjenje, s tim to i dunik, zbog uzajamnosti, gubi
pravo na protivinidbu, iako je njeno ispunjenje mogue. Meutim, s obzirom da je
dunik odgovoran zbog neispunjenja obaveze, ugovorni odnos se u tom sluaju ne
gasi, ve dolazi do prei-naenja poverioeve trabine. i26Umesto nemogue inidbe,
poverilac moe zahtevati (1) naknadu tete zbog neispunjenja obeveze (tzv. pozitivni
ugovorni interes) ili (2) odustati od ugovora.
'24 Jakov Radii, nav. dclo, str. 158. 125
Jakov Radii, nav. dclo, str. 159. Isto.

Prof. dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

76

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

(1) Naknada tete zbog neispunjenja obaveze. Ako se opredeJi za naknadu tete zbog neispunjenja,
poverilac ima pravo na vredndst nemogue inidbe, kao i na naknadu posredno pretrpljene tete, to znai da naknada
tete zamenjuje u svemu nemoguu inidbu (teorija zamene). U tom sluaju poverilac treba da ispuni svoju obavezu
drugoj strani, jer ona zadrava pravo na protivinidbu. 127
(2) Raskid (odustanak) od ugovora. - Poverilac koji se opredeli za raskid (odustanak) od ugovora, nije duan da
ostavi duniku naknadni rok za ispunjenje obaveze, jer bi to bilo besmisleno. Poto raskidom ugovor prestaje da
postoji, ni poverilac ne mora ispuniti svoju obavezu, a ako je ve ispunio, moe traiti povraaj datog. Ukoliko je zbog
raskida ugovora pretrpeo tetu, poverilac ima pravo da zahteva njenu naknadu, s tim to je u tom sluaju duan da od
iznosa tete odbije vrednost svoje inidbe i trokove koje je utedeo (teorija diferencije).

c) Nemogunost ispunjenja za koju odgovara druga strana (poverilac) U sluaju kad


nemogunost ispunjenja obaveze jedne strane prouzrokuje druga strana, tj. poverilac,
dunikova obaveza se gasi, ali on zadrava svoje potraivanje prema drugoj strani, s
tim to se ono smanjuje za onoliko koliko je dunik imao koristi od osloboenja od
svoje obaveze (l. 138. st. l.ZOO).
6. Prekomerno oteenje (laesio emormis)
Pojam. - Prekomerno oteenje postoji kad se kod dvostrano-teret-nog ugovora
vrednosti prestacija nau u takvoj disproporciji da prelaze zakonom ustanovljenu
granicu odstupanja.
Za pojam prekomernog oteenja najhitniju injencu predstavlja postojanje
nesrazmerne vrednosti uzajamnih davanja, to je, inae, protivno naelu jednake
vrednosti davanja (l. 15. ZOO), koje se primenjuje na
dvostrano-teretne ugovore.
Uslovi. - Postojanje prekomernog oteenje pretpostavlja sledee
uslove:
(1) Dvostrano-teretan i komutativan ugovor. Prekomerno oteenje
moe postojati samo kod dvostrano-teretnih i komutativnih ugovora, s tim
to se u naem pravu ono primenjuje na sve takve ugovore. S obzirom na
to, ono se ne moe primeniti na dobroine i aleatorne ugovore. Pored toga,
ne mogu se napadati zbog prekomernog oteenja ni ugovor o poravnanju
(l. 1094. ZOO), ugovor o javnoj prodaji, kao i ugovor kod kojeg je za
stvar data via cena iz osobite naklonosti (l. 139. st. 5. ZOO).
(2) Oigledna nesrazmera. - Za postojanje prekomernog oteenja
neophodno ja da izmeu uzajamnih davanja ugovomika postoji oigledna
nesrazmera. To treba da bude vea i ozbiljnija nesrazmera, koja je takva da svakome
i?7 Jakov Radii, nav. dcln, str. 159-160. pada u oi. Pri tome, takva nesrazmera treba da postoji u

77

vreme zakljuenja ugovora (l. 139. st. 1. ZOO), to znai da se za njeno


utvrivanje uzima u obzir prava (prometna) vrednost predmeta prestacije u vreme
zakljuenja ugovora, koja se poredi sa ugovorenom vrednou stvari.
Ocena da li je konkretna nesrazmera "oigledna" preputa se sudu koji e, s jedne strane, imati izvesne
tekoe zbog nedovoljne preciznosti izraza "oigledna nesrazmera", ali e zato biti u mogunosti da institut
prekomernog oteenja prilagoava konkretnim sluajevima.
Za razliku od takvog, opisnog odreivanja visine nesrazmere, u naem ranijem pravu visina nesrazmere je
bila odreena matematiki, tj. razlomkom - kao oteenje preko polovine.

(3) Neznanje za pravu vrednost stvari. - Subjektivni element prekomernog


oteenja ogleda se u zahtevu da oteena strana nije znala niti je morala znati za
pravu vrednost stvari (l. 139. st. 1. ZOO).
To znai da u naem pravu nije usvojen objektivan pojam prekomernog
oteenja, za ije postojanje je dovoljna samo odgovarajua nesrazmera uzajamnih
davanja, ve subjektivan pojam prekomernog oteenja za koji je karakteristino da
se nesrazmera javlja kao posledica jednog subjektivnog momenta oteene strane.
Usvajanjem subjektivnog pojma prekomernog oteenja suava se njegov domaaj i
ograniava njegova ira primena, kojom bi moglo biti narueno naelo pravne
sigurnosti.
Dejstvo. - Ugovor kod kojeg postoji prekomerno oteenje je ruljiv ugovor,
tako da oteena strana moe zahtevati da se on poniti (l. 139. st. 1. ZOO), s tim to
takav zahtev moe biti istaknut ili putem tube, ili isticanjem prigovora ruljivosti u
parnici radi ispunjenja ugovora.
S obzirom da je ugovor ruljiv samo zbog nesrazmere uzajamnih davanja, druga
strana moe odrati ugovor, ako ponudi dopunu do prave vrednosti (l. 139. st. 4.
ZOO).
Pravo da se zahteva ponitenje ugovora prestaje istekom jedne godine od
njegovog zakljuenja (l. 139. st. 2. ZOO), s tim to odricanje unapred od ovog prava
nema pravnog dejstva (l. 139. st. 3. ZOO).
7. Zelenaki ugovor
Pojam. Pod zelenakim ugovorom podrazumeva se takav ugovor u kome
neko, koristei se stanjem nude ili tekim materijalnim stanjem drugog, njegovim
nedovoljnim iskustvom, Iakomislenou ili zavisnou, ugovori za sebe ili za nekog
treeg korist koja je u oiglednoj nesrazmeri sa onim to je on drugom dao ili uinio,
ili se obavezao dati ili uiniti (l. 141. st. 1. ZOO). On se najpre javlja kod ugovora o
novanom zajmu sa

78

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

kamatom, kao i kod ugovora o prodaji buduih poljoprivrednih proizvoda (npr. ita
u klasu "na zeleno", odakle i potie njegov naziv).
I kod zelenakog ugovora dolazi do neekvivalentne razmene, jer jedna strana,
iskoriavajui tuu nevolju, ugovara za sebe ili nekog treeg prekomernu imovinsku
korist.
Uslovi. - Za postojanje zelenakog ugovora moraju se ispuniti sledei uslovi:
(1) Oigledna nesrazmera. - Da bi se jedan ugovor mogao smatrati zelenakim,
neophodno je postojanje oigledne nesrazmere izmeu onoga to jedna strana dobija i
onoga to je drugoj strani dala ili uinila, ili se obavezala dati ili uiniti. Neophodno je
da se radi o veoj i ozbiljnijoj ne-srazmeri, koja je takva da svakome u oi pada, jer
neznatna odstupanja od vrednosti meusobnih prestacija nisu relevantna. Pri tome, za
ocenu postojanja takve nesrazmere uzima se u obzir prometna vrednost uzajamnih
prestacija u trenutku zakljuenja ugovora.
(2) Nuda, teko materijalno stanje, nedovoljno iskustvo, lakomisle-nost ili
zavisnost. - Za postojanje zelenakog ugovora potrebno je ustanoviti odreene
subjektivne momente na strani iskorienog ugovomika, kao to su nuda, teko
materijalno stanje, nedovoljno iskustvo, lakomislenost ili zavisnost, kao i da je
iskorieni upravo pod uticajem tih subjektivnih momentata pristao na nesrazmeru u
uzajamnim davanjima.
(3) Namera iskoritavanja. - Kod zelenakog ugovora zahteva se da je zelena
znao za navedene subjektivne momente iskorienog i da je te momente iskoristio
kako bi za sebe ili za nekog treeg ugovorio prekomernu imovinsku korist. Namera
iskoriavanja, kao subjektivni uslov, treba da postoji kod zelenaa, da bi jedan
ugovor dobio obeleje zelenakog ugovora.12R
Dejstvo. - S obzirom da se zelenakim ugovorom vrea ne samo naelo jednake
vrednosti uzajamnih davanja, ve i naelo savesnosti i potenja i dobrih obiaja,
logino je to se propisuje da je takav ugovor nitav (cl. 141. st. 1. ZOO), to povlai i
mogunost primene svih sankcija na planu posledica nitavosti (l. 141. st. 2. ZOO).
Kod zelenakog ugovora se, iako kod nitavih ugovora nije mogua, predvia jedna vrsta konvalidacije.
Naime, oteeni moe zahtevati da se njegova obaveza smanji na pravian iznos i sud jeovlacn da udovolji takvom
zahtevu ako je to mogue, tako da ugovor sa odgovarajuom izmenom ostaje na snazi (l. 141. st. 3. ZOO).
Takav zahtev oteeni moe podneti u roku od pet godina od zakljuenja ugovora (l. 141. st. 4. ZOO).

'-K Ljubisa Milocvi, nav. dclo, str. 95.

Prof. dr orc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

79

8. Ustupanje ugovora
Pojam. - Ustupanje ugovora je ugovor kojim jedan ugovornik, uz pristanak svog
saugovornika, ustupa svoj pravni poloaj u dvostranom ugovoru nekom treem licu,
koje time postaje nosilac svih njegovih prava i obaveza iz tog ugovora. Na taj nain
dolazi do promene jednog ugovor-nika u dvostranom ugovoru, dok predmet i osnov
ugovora ostaju nepro-menjeni.
Uslovi. - Za ustupanje ugovora moraju se ispuniti sledei uslovi:
(1) Ugovor o ustupanju ugovora. - Za ustupanje ugovora neophodno
je zakljuenje ugovora o ustupanju ugovora, koji se zakljuuje izmeu
jednog ugovomika iz dvostranog ugovora, koji se naziva ustupilac, i
treeg lica, koje se naziva prijemnik.
Ugovor o ustupanju ugovora moe se zakljuiti na bilo koji nain, osim u sluaju
kad je za ugovor koji se ustupa zakonom propisana odreena forma. U tom sluaju se i
ugovor o ustupanju ugovora mora zakljuiti u toj istoj formi.
(2) Predmet. - Ugovor o ustupanju ugovora mora imati svoj predmet, s tim to to
nije sam ugovor, ve ustupioev pravni poloaj, koji obuhvata sva njegova prava i
obaveze koje on ima na osnovu tog ugovora prema drugoj ugovornoj strani.
(3) Pristanak druge strane. - Za ustupanje ugovora neophodan je i pristanak
druge ugovorne strane na ustupanje ugovora (l. 145. st. 1. ZOO). Taj pristanak se trai
zbog toga to se ustupanje ugovora tie i drugog saugovornika kome, s obzirom da
prijemnik nije samo poverilac, ve i dunik, nije svejedno kakve su njegove imovinske
prilike, lini i drugi kvaliteti.
Pristanak druge ugovorne stane moe se dati pre zakljuenja ugovora o ustupanju ugovora ili prilikom
zakljuenja tog ugovora, ali i poto je ugovor o ustupanju ugovora ve zakljuen.
Nain davanja pristanka ogranienje samo u sluaju kad se odnosi na ustupanje formalnog ugovora, jer je u
tom sluaju pristanak punovaan samo ako je dat u formi koja je propisana za ustupljeni ugovor (l. 145. st. 3. ZOO).

Dejstvo. - Dejstvo ustupanja sastoji se u tome to ustupilac izlazi iz ustupljenog


ugovora, a na njegovo mesto dolazi prijemnik. Sa ustupioca na prijemnika prelaze sva
prava i sve obaveze (l. 145. st. 1. ZOO). Ipak, izvesna sporedna prava ne prelaze na
prijemnika samim ustupanjem (npr. jemstvo, zaloga treih lica), osim ako jemac i
zalogodavac pristanu da odgovaraju i za njega.
Ustupilac odgovara prijemniku za punovanost ustupljenog ugovora (l. 146. st. 1.
ZOO). Meutim, on mu ne jemi da e druga strana ispuniti

80

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

svoje obaveze, osim ako se na to posebno obavezao (l. 146. st. 2. ZOO). Ni svom
saugovorniku iz ustupljenog ugovora ustupilac ne jemi za primaoca, osim ako je
preuzeo takvu obavezu (l. 146. st. 3. ZOO).
Druga strana moe istai prijemniku sve prigovore iz ustupljenog ugovora, kao i
one koje ima iz drugih odnosa sa njim, ali ne i prigovore koje ima prema ustupiocu (l.
147. ZOO).
VIII. OPTA DEJSTVA UGOVORA
1. Kakva su dejstva ugovora
Obligacionopravno dejstvo ugovora. - Ugovor proizvodi odreena pravna
dejstva, tj. prava i obaveze za odreena lica, s tim to u naem pravu ugovor ima samo
obligacionopravna dejstva, jer raa samo obligaciona prava. Za stvarna prava ugovor
je samo pravni osnov (iustus titulus), ne i nain sticanja (modus acquirendi). S
obzirom na to, da bi se steklo neko stvarno pravo (npr. pravo svojine) nije dovoljan
ugovor o njegovom prenosit, ve je neophodnan i odgovarajui nain sticanja
(predaja, kod pokretnih, a upis u zemljine knjige, kod nepokretnh stvari). To je tzv.
sistem tradicije (predaje), koji je usvojen u naem i nekim drugim pravima.
Stvarnopravno dejstvo ugovora. - U nekim pravnim sistemima, osim obligaciono-pravnog, ugovor ima i
stvarnopravno dejstvo, to znai da moe izazvati i promen u stvar-nopravnim odnosima. Njime se prenose i
stvarna prava pod uslovom daje stvar na koju se pravo odnosi individualna ili barem individualizovana. To je tzv.
konsensualistiki sistem, koji je usvojen u Francuskom graanskom zakoniku, zakonicima nekih drugih zemalja
koji su bili pod njegovim uticajem, kao i u anglosaksonskom pravu.
Osobenost nemakog prava. - Osobeno reenje usvojeno je u Njemakom graanskom zakoniku, po kome
su za prenos prava svojine potrebna dva ugovora. Jedan je obligacin i kauzalan (tzv. posao obavezivanja), a drugi
je realan (stvarni) i apstraktan (tzv. posao raspolaganja), s tim to se zakljuivanjem drugog izvrava obaveza iz
prvog ugovora.

2. Dejstva ugovora meu ugovaraima i njihovim naslednicima


Dejstva ugovora meu ugovaraima. Ugovor proizvodi prava i obaveze, pre
svega, za ugovorne strane (l. 148. st. 1. ZOO), s tim to se ugovornom stranom
smatraju ne samo lica koja u zakljuenju ugovora uestvuju neposredno, ve i ona
koja ga zakljuuju posredno, preko zastupnika. Ostala lica smatraju se tzv. treim
licima, za koja ugovor ne proizvodi ni prava ni obaveze. Za njih je ugovor tui posao
koji im ne moe ni koditi ni koristiti (Res inter alios acta aliis eque nocere eque
prodesse potest).
Dejstvo ugovora prema naslednicima ugovaraa. - Dejstva ugovora prostiru se
na jo jednu kategoriju lica koja ni na koji nain nisu uestvovala u njegovom
zakljuenju, ali se, ipak ne smatraju treim licima. To su univerzalni pravni sledbenici

Prof. dr ordc Nikoli: OBLIGACtONO PRAVO

47
(naslednici) ugovornih strana (l. 148. st. 2.
ZOO). Oni nisu trea lica u pravnom smislu zato to na njih prelazi zao-stavtina
ostavioca pa, samim tim, i prava i obaveze iz ugovora koje je on zakljuio. Naslednici
se, dakle, smatraju ugovornim stranama u ugovorima koje su zakljuili njihovi
prethodnici. S obzirom na to, ugovor, po pravilu, ne prestaje usled smrti ugovornika,
ve nastavlja da proizvodi pravna dejstva prema naslednicima umrlog ugovornika.
Ugovori koji ne proizvode dejstvo prema naslednicima ugovaraa. -Od pravila
da ugovori prethodnika proizvode pravno dejstvo i na njihove naslednike odstupa se,
najpre, (1) kod ugovora koji raaju obaveze koje nastaju s obzirom na line osobine
koje od ugovornih strana ili line sposobnosti dunika (obligationes intuitu personae),
a zatim i u sluaju (2) kad same ugovorne strane ogranie dejstva ugovora za ivota
jedne od njih. U tom smislu je i zakonska odredba kojom se propisuje da "ugovor ima
dejstvo i za univerzalne pravne sledbenike, izuzev ako je to drugo ugovoreno ili to
drugo proizilazi iz prirode ugovora" (l. 148. st. 2. ZOO).
(1) U sluaju smrti dunika ili poverioca s obzirom na ije line osobine je nastala obaveza, kao i u sluaju smrti dunika s obzirom na ije
sposobnosti je nastala obaveza, dunikova obaveza ne prelaze na njegove
naslednike, jer se izriito propisuje da takva obaveza prestaje da postoji. l29Ali, prestanak obaveze intuitu personae nema isto pravno dejstvo
kod jednostranih i dvostranih ugovora.
U sluaju prestanka obaveze intuitu personae usled smrti dunika ili poverioca, jednostrani ugovor
ostaje kao pravni akt koji vie ne proizvodi pravno dejstvo. Obaveza koju je on stvorio ne moe prei na naslednike,
jer smru dunika s obzirom na ije line osobine ili sposobnosti je ona nastala, takva obaveza prestaje (npr.
prestaje smru vlastodavca njegova obaveza da besplatno zastupa punomonika). Ali, dunikova obaveza prestaje i
u sluaju smrti poverioca, s obzirom na ije line osobine je obaveza nastala (npr. prestaje smru poklonoprimca
obaveza poklonodavca iz ugovora o poklonu), tako da u tom sluaju poverioevo potraivanje ne prelazi na njegove
naslednike.
Kod dvostranih ugovora se, u sluaju prestanka obaveze intuitu personae, postavlja pitanje staje sa
obavezom druge strane. Zakon o obligacionim odnosima to pitanje posebno ne regulie, ali se ini da se u tom
sluaju mogu shodno primcniti odredbe o nemogunosti izvrenja kod dvostranih ugovora (l. 137-138. ZOO).

(2) Mogue je da i obaveze koje, inae, nisu vezane za line osobine


koje od ugovornih strana ili line sposobnosti dunika, ne prelaze na naslednike ugovornih strana. Do toga moe doi u sluaju kad se ugovornici
dogovore da se ogranii dejstvo ugovora na trajanje ivota jednog ili dru'-y l. 359. Zakona o obligacionim odnosima.

PRIRUNIK. ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

82
gog ugovornika, tj. ako iskljue mogunost univerzalne sukcesije prava i obaveza iz
ugovora (npr. kod ugovora o zakupu nepokretnosti ugovomici se sporazumeju da e
ugovor vaiti samo za ivota zakupca ili zakupoda-vca). Takva mogunost najee
dolazi do izraaja kod trajnih obligacio-nih odnosa. Ali, kad oni prestanu, pojedina
periodina potraivanja koja su bila dospela pre smrti poverioca, prelaze na naslednike
umrlog, kao to i periodine dospele obaveze prelaze na naslednike dunikove.
3. Ugovor u korist treeg
Pojam. - Ugovor u korist treeg je takav ugovor kojim se jedna ugovorna strana
obavezuje drugoj da odreenu inidbu izvri treem licu, tako da trei stie sopstveno i
neposredno pravo da od dunika zahteva ispunjenje ugovora u svoju korist. 130 Kod
ugovora u korist treeg uestvuju tri lica: (1) ono koje obeava da e uiniti neto treem
(obeavalac, dunik, promitent); (2) ono kome se takvo obeanje daje (stipulant,
promisar, ugovara koristi za treeg); (3) ono u iju korist se neto ugovara (korisnik,
trei, beneficijar). Inae, u naem pravu se izriito predvia da se ugovorom moe
ustanoviti pravo u korist treeg lica (l. 148. st. 3), mada ono proizilazi i iz naela
autonomije volje.
Nastanak. - Za nastanak ugovora u korist treeg potrebno je da se postigne
sporazum izmeu stipulanta i promitenta, dok tree lice u zakljuenju ugovora uopte ne
uestvuje. Za nastanak ugovora nije potrebna ni njegova saglasnost, ni njegova poslovna
sposobnost. To moe biti i budue lice, tj. i lice koje jo nije roeno, odnosno preduzee
koje jo nije osnovano. Ali, tree lice, u svakom sluaju, mora da bude odreeno ili bar
odredivo.
Dejstvo. - Iako u njegovom zakljuenju uestvuju samo dva lica, kod ugovora u
korist treeg nastaju tri grupe odnosa: (1) odnos izmeu stipulanta i promitenta; (2)
odnos izmeu stipulanta i beneficijara); (3) odnos izmeu promitenta i beneficijara.
(1) Odnos izmeu stipulanta i promitenta. - Ovaj odnos moe imati razliitu
sadrinu, to zavisi od vrste ugovora, jer se svaki ugovor, unoenjem klauzule "u korist
treeg", moe zakljuiti .kao ugovor u korist treeg. Unoenje takve klauzule ne
iskljuuje pravo stipulanta da od promitenta zahteva ispunjenje dugovane inidbe, s tim
to je ne moe traiti
i3n ij sluaju kad stipulant i promilenl ugovore da e trei samo primiti ispunjenje obaveze, bez prava da zahteva
njeno izvrenje, nc nastaje pravi, ve tzv. nesavreni (nepotpuni) ugovor u korist treeg ili tzv. domiciliranje ugovora,
kod kojeg je trei samo ovlasccn da pnmi ispunjenje, ali nc stie nikakvo pravo prema promitentu.

Prof, dr Dorile Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

48
za sebe, ve za korisnika (l. 149. st. 2.
ZOO). S druge strane, ako korisnik odbije korist koja mu je namenjena, ili je stipulant
opozove, ta korist pripada stipulantu, ako to drugo nije ugovoreno ili ne proizlazi iz
prirode posla (l. 152. ZOO).
(2) Odnos izmeu stipulanta i korisnika. Izmeu stipulanta i korisnika postoji
neki pravni odnos koji objanjava zato stipulant ugovora sa promitentom neku inidbu
u korist treeg. To moe biti isplata duga, davanje zajma ili elja da mu se uini poklon.
To je, inae, njihov interni odnos, koji se ne tie promitenta. Pored toga, odnos izmeu
stipulanta i korisnika karakterie i to stoje stipulant ovlaen na opoziv ili izmenu
koristi, s tim to to moe uiniti sve do trenutka dok trei ne izjavi da prihvata ono stoje
ugovoreno u njegovu korist (l. 150. st. 1. ZOO).
(3) Odnos izmeu promitenta i korisnika. - U odnosu izmeu promitenta i
korisnika promitent ima poloaj dunika, a korisnik poloaj poverioca. Korisnik ima
sopstveno i neposredno pravo da od promitenta zahteva ono to je ugovorom za njega
odreeno. Meutim, pravo korisnika da trai ispunjenje inidbe od promitenta, iako je
sopstveno (nije izvedeno iz prava stipulantovog), zasniva se na ugovoru u korist treeg,
tako da njegova sudbina zavisi od tog ugovora.
Promitent moe istai korisniku sve prigovore koji proistiu iz samog ugovora
kojim je ugovorena korist za treeg (tzv. objektivne prigovore) a koje ima i prema
stipulantu (l. 151. ZOO), kao to su prigovor nevanosti ugovora, prigovor
neispunjenja ugovora ili prigovor neurednog ispunjenja. Pored njih, promitent moe
istai korisniku i prigovore line prirode koje ima prema njemu iz nekog drugog
pravnog odnosa s njim (npr. prigovor kompenzacije), ali ne i line prigovore koje ima
prema stipulantu iz nekog drugog pravnog odnosa s njim.
Glava etvrta
PROUZROKOVANJE TETE l.
OPTA NAELA
I. Prouzrokovanje tete drugome kao izvor obUgacionog odnosa Pojam. Prouzrokovanje tete drugome predstavlja poseban izvor obligacija kod kojeg
obligacioni odnos nastaje iz same injenice daje teta prouzrokovana drugome.
Subjekti tog odnosa su tetnik, kao lice koje je tetu prouzrokovalo, oteeni, kao lice
kome je teta prouzrokovana, a u

84

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

odreenim sluajevima i odgovorno lice, kao lice koje tetu nije prouzrokovalo, ali
za nju odgovara. Njegovu sadrinu ine obaveza tetnika da prouzrokovanu tetu
nadoknadi i pravo oteenog da od njega zahteva naknadu.
Zabrana prouzrokovanja tete drugome. - Da bi se izbeglo prouzrokovanje
tete drugome, neophodno je paljivo ponaanje. Takvo ponaanje nalazu lanovima
drutvene zajednice ne samo moralne, ve i pravne norme. U svim pravnim sistemima
postoji opta zabrana prouzrokovanja tete drugome (neminem leadere), koja se
najee izrie posredno, tj. kroz nametanje obaveze licu koje je tetu prouzrokovalo
daje nadoknadi. Meutim, u naem pravu se zabrana koenja izrie ne samo posredno, ve i neposredno, jer se ve u osnovnim naelima Zakona o obliga-cionim
odnosima predvia: "Svako je duan da se uzdri od postupka kojim se moe drugome
prouzrokovati teta" (l. 16).
Nedoputeno je i samo izazivanje opasnosti znatnije tete po druge, jer se svakome priznaje pravo da, pod
odreenim uslovima, zahteva od suda da naredi uklanjanje izvora opasnosti od tete, odnosno prediizimanje
odgovarajuih mera za spreavanje njenog nastanka (l. 156. ZOO).

2. Vrste odgovornosti za prouzrokovanu tetu


Neugovorna i ugovorna odgovornost. - Neugovorna odgovornost nastaje bez
posebnog pravnog odnosa izmeu tetnika i oteenog a zbog povrede opte
(apsolutne) zabrane prouzrokovanja tete drugome. Nasuprot tome, ugovorna
odgovornost pretpostavlja postojanje posebnog pravnog odnosa izmeu tetnika i
oteenog i povredu obaveze koja proizilazi iz tog pravnog odnosa, odnosno posebne
(relativne) zabrane prouzrokovanja tete drugome.131
Slinost i razlike izmeu ncugovorne i ugovorne odgovornosti. -Zajedniko je
i neugovornoj i ugovornoj odgovornosti da i jedna i druga raaju obavezu naknade
tete. Ali, izmeu njih postoje i znaajne razlike, koje se ogledaju u sledeem:
(1) Obaveza naknade tete je kod neugovorne odgovornosti jedina i osnovna
obaveza tetnikova, dok je kod ugovorne odgovornosti osnovna dunikova obaveza
isplata duga, a obaveza naknade tete nastaje tek ako dunik uopte ne ispuni ili ne
ispuni onako kako je preuzeo svoju ugovornu obavezu. Obaveza naknade tete
predstavlja kod ugovorne odgovornosti sekundarnu obavezu, koju dunik duguje
pored osnovne obaveze, s tim to, u sluaju raskida ugovora, ona moe u svemu da
zameni osnovnu obavezu.
zi Najee je to ugovorni odnos, po kome je ona i dobila svoj naziv, ali moe bili i neki drugi odnos npr. odnos
iz slicanja bc2 osnova, jednostrane izjave volje, poslovodstva bez naloga), tako da naziv ugovorna odgovornost nije
najadekvalniji.

Prof. dr Dorde Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

49
(2) Neugovorna odgovornost je ira
od ugovorne kako u pogledu subjekta, tako i u pogledu osnova odgovornosti. Kod
neugovorne odgovornosti odgovaraju za tetu i lica koja ne poseduju potpunu
poslovnu sposobnost (deliktna sposobnost stie se sa navrenih etrnaest godina
ivota), kao i podstreka i pomaga, a postoji i odgovornost za drugog. Pored toga, kod
neugovorne odgovornosti odgovara se i po osnovu krivice (za tetu prouzrokovanu
svojom radnjom, kao i u nekim sluajevima odgovornosti za radnje drugog) i bez
krivice (za tetu prouzrokovanu upotrebom opasne stvari ili obavljanjem opasne
delatnosti), dok se kod ugovorne odgovornosti, po pravilu, odgovara po osnovu
krivice.
(3) Neugovorna odgovornost je regulisana propisima imperativnog karaktera,
tako da se ne moe sporazumom tetnika i oteenog unapred iskljuiti ili ograniiti,
to je, inae, mogue kod ugovorne odgovornosti.
(4) Kod neugovorne odgovornosti duguje se potpuna naknada tete, dok se kod
ugovorne odgovornosti duguje predvidljiva teta,a samo u sluaju prevare ili
namernog neispunjenja, kao i neispunjenja zbog krajnje nepanje, poverilac ima pravo
zahtevati od dunika naknadu celokupne tete koja je nastala zbog povrede ugovora,
bez obzira na to to dunik nije znao za posebne okolnosti zbog kojih je ona nastala.
(5) Razlika postoji i u pogledu poetka zastarevanja, (kod neugovorne
odgovornosti zastarevanje poinje tei od trenutka kad oteeni sazna za tetu i
tetnika, a kod ugovorne odgovornosti od dospelosti potraivanja za isplatu), kao i u
pogledu rokova zastarelosti (kod neugovorne odgovornosti potraivanje naknade tete
zastareva u roku od tri godine od dana kad je oteeni saznao za tetu i tetnika, s tim
stoje krajnji rok zastarelosti pet godina od kada je teta nastala, dok potraivanje
naknade tete nastale povredom ugovorne obaveze zastareva za vreme odreeno za
zastarelost te obaveze).
Pravno regulisanje. - Poseban odeljak Zakona o obligacionim odnosima
posveenje pravilima o prouzrokovanju tete, koja se, inae, odnose na neugovomu
odgovornost. Tim pravilima se pripisuje opti karakter (lex generalis), jer se ona
primenjuju i na ugovornu odgovornost, ukoliko ne postoje posebna pravila (lex
specialis) sadrana u glavi o dejstvima obaveza, odnosno u glavama koje sadre
odredbe o pojedinim ugovorima (l 269. ZOO).

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

86

3. Osnovi odgovornosti
Pojam. - Pod osnovom odgovornosti podrazumeva se razlog zbog kojeg se
odgovara za tetu, odnosno ideja koja odgovornost za tetu razumno i uopteno
opravdava.132
Osnovi. - U savremenom pravu graanskopravna odgovornost za tetu ne
zasniva se na jednom, ve na vie osnova odgovornosti, s tim to svaki od tih osnova
odgovornosti ima posebno podruje svog vaenja. Osnovi odgovornosti su: krivica,
stvoreni rizik i pravinost, tako da graanskopravna odgovornost moe biti trojaka:
(1) odgovornost zbog krivice; (2) odgovornost zbog stvorenog rizika; i (3)
odgovornost zbog pravinosti.
a) Odgovornost zbog krivice (subjektivna odgovornost) Nastanak. - Krivica
tetnikova predstavlja najstariji i najjai razlog graanskopravne odgovornosti. Ona je
to bila i u dalekoj prolosti, a i danas je zadrala svoje vano mesto. Inae, princip
odgovornosti po osnovu krivice ili princip subjektivne odgovornosti postao je suveren
princip graanskopravne odgovornosti tek u prvim godinama 19. veka.
Dokazana i pretpostavljena krivica. - U poetku se odgovornost za tetu
zasnivala na dokazanoj krivici tetnikovoj, to znai da je oteeni trebao da dokae da
je tetnik kriv. Samo se ugovorna odgovornost zasnivala na pretpostavljenoj krivici.
Meutim, graanski zakonici nekih bivih socijalistikih zemalja predviaju da se i
neugovorna odgovornost zasniva na pretpostavljenoj krivici, stoje stanovite koje je
usvojeno i u Zakonu o obligacionim odnosima, (l. 154. st. 1).
Domen primene. - Podruje odgovornosti po osnovu krivice i danas je veoma
iroko, jer se po osnovu krivice odgovara u sledeim sluajevima: (1) za svoje tetne
radnje, (2) u nekim sluajevima odgovornosti za tetne radnje drugog (odgovornost
roditelja, odnosno staratelja maloletnih lica starijih od sedam godina) i (3) kod
ugovorne odgovornosti, tj. kad dunik ne ispuni svoju obavezu ili zadocni sa njenim
ispunjenjem.
b) Odgovornost zbog stvorenog rizika (objektivna odgovornost) Nastanak. - U
uslovima velike tehnike revolucije krivica se pokazala kao nedovoljan osnov
celokupne graanskopravne odgovornosti, tako da je morala biti priznata mogunost
da odgovornost nastupi i nezavisno od krivice. S obzirom da pretpostavlja postojanje
dva objektivna
U2 Jakov

Radii, nav. dclo, sir. (91.

Prof. dr Dordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

50
uslova (tetu i uzronu vezu), takva odgovornost se naziva objektivnom
odgovornou.
Sutina objektivne odgovornosti nije u tome da tetnik odgovara bez krivice,
ve nezavisno od krivice. On je, najee, i kriv za tetu, ali se njegova odgovornost
ne objanjava krivicom, ve njegovom obavezom da snosi rizik tete.
Domen primene. - Za razliku od odgovornosti po osnovu krivice koja u
savremenom pravu predstavlja osnovno pravilo, objektivna odgovornost ini
izuzetak. Podruje objektivne odgovornosti predstavljaju: (1) tete od opasnih stvari i
opasnih delatnosti (l. 154. st. 2. ZOO) i (2) drugi sluajevi u kojima se zakonom
predvia da se odgovara bez obzira na krivicu (l. 154. st. 3. ZOO).
c) Odgovornost po osnovu pravinosti Pravinost kao korektiv.
Pravinost ima ulogu korektivnog osnova odgovornosti,133 koji dolazi do izraaja u
onim sluajevima naknade tete koji nisu obuhvaeni ni krivicom tetnikovom, ni
stvorenim rizikom.
Sluajevi. - S obzirom na to da li je teta prouzrokovana protivprav-nom ili
pravno doputenom radnjom, razlikuje se: (1) odgovornost po osnovu pravinosti u
uem i (2) odgovornost po osnovu pravinosti u irem smislu. 134
(1) Odgovornost po osnovu pravinosti u uem smislu. - Ova odgovornost
pretpostavlja tetu prouzrokovanu protivpravnom radnjom, s tim to obuhvata
odgovornost neodgovornih lica za tetu koju ona prouzro-kuju drugom (l. 169. st. 1.
ZOO),135 kao i odgovornost roditelja maloletnih tetnika koji su, inae, sposobni za
rasuivanje (l. 169. st. 2).136
(2) Odgovornost po osnovu pravinosti u irem smislu. Ova odgovornost
podrazumeva tetu prouzrokovanu pravno doputenim postupcima, koje oteeni
mora da trpi, jer nema pravo na odbranu (npr. lica ija su dobra rtvovana da bi se
zadovoljio preteniji ili javni interes, kao stoje to sluaj sa tetama izazvanim u stanju
krajnje nude, usled eksproprijacije, zbog progona i traenja svojih stvari na tuem
zemljitu i dr.). Tu spada i teta koju neko trpi rtvujui dobrovoljno neko svoje
dobro da bi otklonio opasnost koja preti drugome (npr. da bi izbegao gaenje deteta,
voza automobila skrene sa puta),

Ljubia Milocvi, nav. dclo, sir. 154. Jakov


Radii, nav. dclo, sir. 195.
135
tetnik koji jc neodgovoran (nesposoban za rasuivanje) moe, po osnovu pravinosti,
odgovarati za tetu uz ispunjenje dva uslova: (I) da se naknada nc moe dobili od lica koje jc bilo
duno da vodi nadzor nad njim, i (2) da jc materijalno stanje tetnika znatno povoljnije od materijalnog stanja oteenika.
136
Roditelji, iako nisu krivi, odgovaraju za tetu koju prouzrokuje maloletnik koji jc sposoban
za rasuivanje uz ispunjenje dva uslova: (1) da maloletnik nije u stanju daje naknadi, i (2) daje
materijalno .slanje roditelja povoljnije od materijalnog slanja oteenog.

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

86

4. Uslovi odgovornosti
Pojam. - Uslovi odgovornosti su pretpostavke, odnosno injenice koje moraju
biti ispunjene da bi neko bio podvrgnut graanskopravnoj odgovornosti.
Stalni i varijabilni uslovi. - Uslovi odgovornosti nisu uvek isti, ve zavise od
vrste odgovornosti. Pri tome, jedni se zahtevaju kod svih, a drugi samo kod odreenih
vrsta odgovornosti. Prvi su stalni, obavezni ili opli, a drugi varijabilni ili posebni.
U stalne spadaju teta i uzrona veza izmeu nje i tetnikove radnje.
Varijabilni su krivica tetnikova i protivpravnost njegove radnje.
II. ODGOVORNOST PO OSNOVU KRIVICE
Za nastanak odgovornosti po osnovu krivice moraju se ispuniti kako obavezni
(teta i uzrona veza), tako i svi varijabilni uslovi odgovornosti (krivica i protivpravna
radnja).
A. TETA
1. Pojam tete
Zakonodavstvo. - Najvei broj graanskih zakonika uopte ne de-fine pojam
tete. Zakon o obligacionim odnosima je, u tom pogledu, izuzetak. Ali, ni on ne sadri
sveobuhvatnu definiciju pojma tete, ve samo odreuje vrste tete propisujui da je
teta "umanjenje neije imovine (obina teta), i spreavanje njenog poveanja
(izmakla korist), kao i nanoenje drugome fizikog ili psihikog bola ili straha
(nematerijalna teta)" (l. 155).
Pravna teorija. - Pravna teorija uglavnom se bavila pojmom imovinske tete,
koja se defmie kao umanjenje imovine. Meutim, pojam tete u naem pravu ima ire
znaenje, jer obuhvata ne samo utrb (povredu, umanjenje) imovinskih, ve i utrb
neimovinskih dobara. Osim toga, on se ne svodi na utrb iskljuivo subjektivnih
prava, nego obuhvata i pravno zatiene interese.137 S obzirom na to, pod tetom u
pravnom smislu poBogdan Loza, Obligaciono pravo, Opli dio, Beograd, 2000, sir. 198; Jakov Radii, nav. dclo.slr. 198.

117

drazumeva se "svaki utrb nekog pravno zatienog dobra, odnosno interesa, koji
nastaje mimo volje pogoenog lica, i koji je neko duan da nadoknadi". i3
2. Vrste teta
Materijalna i nematerijalna teta. - S obzirom na karakter po-vreenog dobra,
teta moe biti materijalna (imovinska) i nematerijalna (neimovinska, moralna).

Prof. dr Dordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

51
Materijalna (imovinska) teta predstavlja povredu materijalnih dobara nekog
lica (npr. oteenje ili unitenje neije stvari, izdaci prouzrokovani telesnom
povredom, oteenjem zdravlja ili smru nekog lica). Ona se tie onoga to oteeni
ima.
Nematerijalna (neimovinska, moralna) teta predstavlja povredu linih dobara
nekog lica (npr. povreda neije slobode, asti ugleda ili nanoenje nekome fizikih ili
duevnih bolova ili straha). Ona se tie onoga to oteeni jeste.
Obina teta i izmakla korist. - Obina, stvarna, prosta ili pozitivna teta
(damnum emergens) predstavlja povredu neega to ve postoji, tj. povredu imovine,
prava i linosti nekoga (npr. oteenje ili unitenje stvari, trokovi koji se ine da se
otklone tetne posledice po svoja materijalna dobra ili linost, kao to su trokovi
leenja).
Izmakla korist, izmakla dobit ili negativna teta (lunim cessans) je teta koju
neko trpi zato to je tuom protivpravnom radnjom spreen da stekne odreenu
imovinsku korist (npr. zarada koju je taksi voza izgubio za vreme dok nije mogao da
radi zbog opravke automobila koji je oteen krivicom tetnikovom). Pri oceni visine
izmakle koristi nije merodavno ono to oteeni oekuje, nego objektivna mogunost
sticanja dobiti. U tom smislu se i u Zakonu o obligacionim odnosima propisuje da u
obzir dolazi samo "dobitak koji se mogao osnovano oekivati, prema redovnom toku
stvari ili prema posebnim okolnostima, a ije je ostvarenje spreeno etnikovom
radnjom ili proputanjem" (l. 189. st. 3).
Ovu podelu tete Zakon o obligacionim odnosima pominje ne samo kod pojma
tete (l. 155), ve i kod odreivanja obima naknade materijalne tete (l. 189).
Neposredna i posredna teta. - Neposredna je ona teta koja se javlja kao direktna posledica tetne radnje,
dok je posredna teta ona koja se javlja kao indirektna posledica tetne radnje, odnosno druge tete (npr.
slomljeno staklo na prozoru stana je neposredna

]iit

Jakov Radii, nav. delo, str. 198.

teta, a parket koji je u stanu oteen zbog ulaska atmosferske vode kroz prozor je posredna teta; gubitak zarade
i svaki vid izmakle dobiti predstavljaju sluajeve posrednih teta).
Pozitivan i negativan interes. - Pozitivni interes (teta zbog neispunjenja) je gubitak koji nastaje zbog
neispunjenja ili rdavog ispunjenja ugovorne obaveze. Naknadom ove tete oteeni treba da se dovede u
imovinsko stanje u kome bi se nalazio daje ugovor izvren kako je i ugovoreno.
Negativni interes (teta zbog poverenja) predstavlja gubitak koji je neko pretrpeo usled verovanja u tuu
izjavu volje, odnosno u ostvarenje ugovora. Naknadom ove tete oteeni treba da se dovede u imovinsko stanje u
kome bi se nalazio da nije verovao u odreenu izjavu volje ili ostvarenje ugovora. Ona dolazi u obzir u sluaju kad
je poniten ugovor koji je nitav ili rusljiv, kao i u sluaju kad su voeni pregovori za zakljuenje ugovora.

Predvidljiva i nepredvidljiva teta. - Predvidljiva je ona teta koju je dunik


(tetnik) u vreme zakljuenja ugovora morao predvideti kao moguu posledicu
povrede ugovora, a s obzirom na injenice koje su mu tada bile poznate ili morale biti

86

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

poznate (l. 266. st. 1. ZOO), dok je nepredvidljiva ona teta koju tetnik nije
morao predvideti u vreme zakljuenja ugovora. Bitna je, kao to se vidi, objektivna, a
ne subjektivna mogunost predvianja tete.
Ova podela dolazi do izraaja kod ugovorne odgovornosti, jer kod takve
odgovornosti dunik odgovara samo za predvidljivu tetu. Ipak, u sluaju prevare ili
namernog neispunjenja, kao i neispunjenja zbog krajnje nepanje, dunik i kod
ugovorne odgovornosti duguje potpunu naknadu tete (l. 266. st. 2. ZOO). Pored
toga, ogranienje odgovornosti na predvidljivu tetu dolazi do izraaja i kod
odgovornosti proizvoaa stvari sa nedostatkom (l. 179. st. 2. ZOO), kao i kod
odgovornosti zbog uskraivanja neophodne pomoi (l. 182. st. 1. ZOO).

Prof. dr Dordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

52
Prema toj teoriji, uzrokom tete smatra se samo onaj dogaaj ijem redovnom
dejstvu odgovara konkretna teta, tj. koji je adekvatan teti.
Neinjenje kao uzrok tete. - U pravnom smislu se i neinjenje, tj. neradnja ili
proputanje moe smatrati uzrokom tete. Ono, meutim, nema znaaj uzroka u
svakom sluaju, ve samo ako su ispunjeni odreeni uslovi, i to: (1) daje lice o ijem
neinjenjuje re bilo duno da tetu od drugoga odgovarajuom merom otkloni, s tim
to izvor obaveze na injenje moe biti zakon, obiaj, staleka pravila ponaanja,
ugovor ili po-verenje; (2) da je to lice bilo u mogunosti da odgovarajuim injenjem
tetu sprei ili bar umanji.140
C. KRIVICA 1.

B. UZRONA VEZA
Pojam. - Pod uzronom vezom ili odnosom kauzalnosti podrazume-va se odnos
izmeu dve pojave od kojih je jedna uslovljena drugom. Takav odnos treba da postoji
izmeu protivpravne radnje tetnikove i nastale tete da bi tetnik bio odgovoran za
tetu. Drugim recima, protivpra-vna radnja treba da predstavlja uzrok tete, a teta
treba da se javlja kao posledica protivpravne radnje. U tom smislu i Zakon o
obligacionim odnosima obavezuje na naknadu samo onoga ko "prouzrokuje" tetu (l.
154. st. 1).
Teret dokaza daje tetnik prouzrokovao tetu je na oteenom. Ali, ako se radi o
teti koja je nastala u vezi sa opasnom stvari ili opasnom delat-nou, postoji zakonska
pretpostavka da teta potie od te stvari, odnosno delatnosti, izuzev ako se dokae da
one nisu bile uzrok tete (l. 173. ZOO).
Uzrona veza je, inae, objektivna kategorija, tj. jedan isto objektivni odnos. Za
sud je to jedno praktino pitanje, koje on reava uvek kad odluuje o zahtevu za
naknadu tete. Meutim, uzronom vezom bavi se i pravna teorija, koja nastoji da
postavi kriterijume za utvrivanje uzrone veze.
Prirodna i tzv. pravna uzroenost. - Pojmom uzrone veze bave se i prirodne nauke i filozofija, koje su
izgradile svoj pojam uzroka. Meutim, filozofski (logiki) pojam uzroka nije podesan za odreivanje odgovornog
lica, tako da se u pravu pribeglo njegovom suavanju. To je dovelo do tzv. pravnog ili juristikog kauzaliteta, koji je
znatno ui od pojma uzroka u filozofskom smislu.
Teorije o uzronoj vezi. - Iako je pravna teorija pokazivala poseban interes za problematiku uzrone veze,
nastojei da odredi kriterijume za njeno iznalaenje, jo uvek ne postoji neko opteprihvaeno shvatanje o tome ta
se u pravu pod uzronom vezom po-drazumeva. S obzirom na to, razumljivo je to su razliita shvatanja pravnih
pisaca, rezultirala mnotvom teorija o uzronoj vezi, od kojih se najee pominju teorija uslova, teorija
neposrednog i posrednog prouzrokova nj a, kao i teorija adekvatne uzronosti. U svim tim teorijama prisutno je
nastojanje da se ogranii prevelika odgovornost koja bi proizlazila iz filozofskog uenja o uzronoj vezi, odnosno da
se osujeti pravna odgovornost i za najudaljenije posledice ovekove radnje.139

Od brojnih teorija o uzronoj vezi najznaajnija je teorija adekvatne uzronosti


koja je, kao najrasprostranjenije uenje o uzronoj vezi, prihvaena i u naem pravu.

Pojam krivice i sposobnost za krivicu


Pojam. - Pod krivicom se podrazumeva negativna ocena vrednosti ovekovog
ponaanja, jer se kae da krivo postupa onaj ko sebi doputa ponaanje koje je trebao
i morao da izbegne.'4' U tom smislu se i za lice
Jakov Radii, nav. delo, str. 206.
Jakov Radii, nav. delo, str. 210.
Jakov Radii, nav. delo, str. 214.
l3y

tw
Ml

koje drugome prouzrokuje tetu kae da je krivo ako se nije rukovodilo onim
naelima koja su za njega morala biti merodavna na temelju obliga-cionog odnosa
koji postoji izmeu njega i oteenog, ili na temelju optih pravila koja ureuju
zajedniki ivot ljudi.112
Inae, iako se krivica pominje jo u tekstovima iz rimskog prava, sve do danas
nije stvoren jedinstven pojam krivice, koji je opteprihvaen. Ni u zakonskim
tekstovima se krivica uopte ne definie, ve se upotrebljava
kao pojam koji je opte poznat.
Odnos krivice i protivpravnc radnje. - Krivica pretpostavlja protivpravno ponaanje tetnikovo, tako da se
pitanje da li je on kriv postavlja tek kad se utvrdi da je on objektivno protivpravno postupao. Poto protivpravna
radnja ini pretpostavku krivice, neki autori ih potpuno poistoveuju, jer zakljuuju da se krivica sastoji iz
injenja koje je pravno nedoputeno. Takvo definisanje krivice je pogreno, jer su protivpravna radnja i krivica
dva posebna uslova odgovornosti. Protivpravna radnja je objektivni, a krivica subjektivni uslov imovinske
odgovornosti. Krivica je ocena koja se tie umnog ponaanja odreenog lica, koje podrazumeva psihiki odnos
izvrioca protivpravne rade prema toj radnji i prema teti kao njenoj posledici. Ona nije fizika, nego duhovna
radnja nekog lica, koja prethodi fizikoj radnji, podstie je i njome upravlja. 1"3 Krivica se, dodue, ispoljava u
protivprcivnoj radnji, ali se sa njom ne poistoveuje (npr. pogreno je rei daje neko kriv zbog loga to je drugom
pocepao knjigu ili stoje otetio tui automobil; on je kriv zbog toga Stoje odluio da pocepa knjigu, odnosno stoje
proputanjem dune panje dopustio da doe do oteenja automobila).

Sposobnost za krivicu. - Radnja kojom je teta prouzrokovana moe se upisati


u krivicu samo licu ije je duevno stanje normalno, tj. samo licu koje je sposobno za

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

86

rasuivanje. Takvim se smatra ono lice koje je u stanju da razumno postupa,


odnosno koje je u stanju da shvati znaaj i domaaj svojih postupaka i da njima
upravlja. S obzirom na to, lica nesposobna za rasuivanje ne mogu biti proglaena
krivim za svoje radnje, pa samim tim ni odgovorna za prouzrokovanu tetu.
Nisu sposobni za rasuivanje, u prvom redu, maloletnici do navrene sedme
godine ivota (l. 160. st. 1. ZOO). I za maloletnike izmeu sedme i etrnaeste godine
postoji zakonska pretpostavka da su nesposobni za rasuivanje, osim ako se dokae da
su pri prouzrokovanju tete bili sposobni za rasuivanje (l. 160. st. 2. ZOO). Pored
navedenih, nesposobna su za rasuivanje i punoletna lica koja su duevno bolesna ili
zaostalog umnog razvoja (l. 159. st. 1. ZOO).144
i Isto.
14-' Jakov Radii, nav. delo, sir. 215.
'-'4 Slanje nesposobnosti za rasuivanje moe nekad biti i prolazno (na prinicr, kad lice opijeno alkoholom ili
drogom zaspi u situaciji kad jc trebalo da ostane budno). Ako je takvo slanje prouzrokovano od strane lica koje se u
njemu nalazi, ono jc odgovorno za tetu, osim ako dokae da nije svojom krivicom dospeo u takvo stanje (l- 159. st.
2. ZOO). Ali, ako jc u to stanje dospeo tuom krivicom, za tetu e odgovarati onaj ko ga jc u lo stanje doveo (l.
159. st. 3. ZOO).

S druge strane, za maloletnike koji su navrili etrnaest godina ivota postoji


zakonska pretpostavka da su sposobni za rasuivanje, tako da odgovaraju prema
optim pravilima odgovornosti za tetu (l. 160. st. 3. ZOO).
2. Oblici krivice
Razlikuju se dva oblika krivice: umiljaj i nehat. U graanskom pravu, za razliku
od krivinog, ovo razlikovanje nema neki vei praktini znaaj. Ipak, odgovornost za
umiljajnu je u izvesnoj meri stroa nego za nehatnu krivicu. Uz to, odgovornost za
nehatno izazvanu tetu moe se ugovorom iskljuiti, to nije sluaj i sa umiljajno
prouzrokovanom tetom.
a) Umiljaj (dolus)
Umiljaj je vrsta tee krivice koja se jo naziva zla namera ili prosto namera. On
postoji kod lica koje svesno i voljno priinjava tetu drugome.
b) Nehat ili nepanja (culpa)
Pojam. - Nehat je vrsta blae krivice u poreenju sa umiljajem, jer onaj koji
nehatno nanosi tetu drugome ini to bez vlastitog htenja. Uprkos tome, nehatno
ponaanje nije sluajno, nego skrivljeno, jer je onaj koji se tako ponaao zanemario
neophodnu panju. Jer, da se drukije ponaao, tetu bi predvideo i izbegao.

Prof. dr Dordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO


53
Pri oceni panje koju treba ispoljiti da bi se izbeg/a krivica u obfiku nehata pri-menjuje se subjektivno
ili objektivno merilo. Naem pravu odgovara objektivno merilo za nehat, to znai da nepanja postoji uvek kad
neko prouzrokuje tetu zato to nije bio paljiv onoliko koliko je trebalo da bude prema prosenom standardu
panje. Kod ugovorne odgovornosti objektivno merilo proizlazi iz odredbe kojom se od ugovomika trai da se
jedan prema drugom odnose s panjom "dobrog privrednika", odnosno "dobrog domaina" i "dobrog
strunjaka" (l. 18. ZOO).

Stepenovanje nehata. - Nehat nema uvek isti intenzitet, tako da se moe


stepenovati. Zakon o obligacionim odnosima poznaje tri stepena nehata: (1) grubu
nepanju, (2) obinu nepanju i (3) odsustvo panje koja se poklanja vlastitim
stvarima. Osnovno je stepenovanje nehata na grubu i obinu nepanju, ali se to
razlikovanje, s obzirom daje isto kvantitativno, ne moe precizno defmisati. Mnogi
pisci odreuju samo pojam grube nepanje, dok obinu nepanju odreuju samo
negativno, tj. kao kao svaku nepanju koja nije gruba.
(i) Gruba ili krajnja nepanja (culpa lala). - Ovaj stepen nehata postoji u
sluaju kad se zanemaruju najelementarniji zahtevi opreznosti, kad

94

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

se ne vodi rauna ni o onome to bi u datim okolnostima moralo biti jasno


svakome. Kod nas se obino kae da je grubo nepaljiv onaj ko se ne ponaa ni kao
iole paljiv ovek.
(2) Obina ili prosta nepanja (culpa levis). - T je onaj stepen nehata
koja je manja od prosene panje (panja dobrog privrednika ili dobrog
domaina), odnosno od panje dobrog strunjaka.
Praktini znaaj razlikovanja izmeu obine i grube nepanje ogleda se u tome
to se odgovornost za grubu nepanju izjednauje sa odgovornou za umiljajno
izazvanu tetu (culpa lata dolo aequiparatur). Pored toga, neki dunici (npr.
poklonodavac, poslugodavac) odgovaraju samo za tetu prouzrokovanu namemo ili
grubom nepanjom.
(3) Panja koja se pokazuje u sopstvenim poslovima (diligentia quam
in suis). - Od lica koja drugima ine besplatnu uslugu (npr. ostaviprimci)
zahteva se da se prema dobrima primaoca usluge odnose s panjom koju
poklanjaju sopstvenim poslovima, to nije objektivno, ve subjektivno
merilo za nepanju (culpa levis in concreto).
D. PROTIVPRAVNOST TETNE RADNJE
1. Pojam protivpravnosti i stanovite Zakona
o obligacionim odnosima
Pojam. - Protivpravnost u najirem pravnom smislu oznaava negaciju prava,
dok u obligacionom pravu ima neto ue znaenje, jer oznaava ponaanje kojim se
kre norme koje, direktno ili indirektno, treba da spree nanoenje tete drugome. Pri
tome, protivpravnom radnjom kre se, najpre, pravne zabrane ili zapovesti, nezavisno
od toga da li su sadrane u normama graanskog, krivinog, radnog ili neke druge
grane prava. Dovoljno je da je prekrena pravna norma kojom se tite imovinski
interesi pravnih subjekata ili neimovinski interesi koji su zatieni imovinskim
sankcijama. Pored toga, protivpravnom se smatra i ona radnja kojom se vrea javni
poredak i moral drutva, kao i ona koja je protivna pravilima umenosti odreenog
poziva (npr. pravila lekarske struke).145
Protivpravnost se najee podudara sa povredom neijeg subjektivnog prava ili pravno zatienog
interesa, ali to nije njena pojmovna pretpostavka. Protivpravno je, naime, i ponaanje kojim se ne prouzrokuje
teta drugome, nego se svodi iskljuivo na krenje pravne zabrane ili zapovesti (iniuria .vine damnd), s tim to ono
nije od interesa za obligaciono pravo, jer bez tete nema graanskopravne odgovornosti (npr. vonja automobila
kroz naseljeno mesto preko maksimalne brzine koja je odreena zabranom je protivpravno po-

Jakov Radii, nav. dolo, str. 221.

Prof. dr ure Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO


95
nasanje, ali nije od interesa za obligaciono pravo ako takvim ponaanjem voza nikome nije prouzrokovao tetu).

Za radnju kojom se drugome prouzrokuje teta pretpostavlja se da je


protivpravna. Ta pretpostavka proizlazi iz opte zabrane prouzrokovanja tete
drugome (l. 16. ZOO) i relativnog je karaktera.
Stanovite Zakona o obligacionim odnosima. Za razliku od mnogih drugih
graanskih zakonika, Zakon o obligacionim odnosima izriito ne predvia da je
protivpravna radnja jedan od uslova graanskopravne odgovornosti, jer je stao na
stanovite da je ona obuhvaena samim pojmom krivice.146 Ipak, u pravnoj teoriji
preovlauje stav daje protivpravnost tetne radnje poseban uslov graanskopravne
odgovornosti, kao i da je njeno razdvajanje od krivice ne samo mogue ve i
poeljno.147 Smatra se da u prilog tom stavu idu odredbe Zakona o obligacionim
odnosima koje se odnose na naknadu tete prouzrokovane u nunoj odbrani, stanju
krajnje nude, doputene samopomoi i sa pristankom oteenog, jer su to standardni
razlozi iskljuenja protivpravnosti tetne radnje.
2. injenice koje iskljuuju protivpravnost tetne radnje
Izvesne ljudske radnje nemaju obeleje protivpravnosti, iako je njima
prouzrokovana teta drugome. To su sluajevi u kojima je, zbog prisustva odreenih
injenica, iskljuena protivpravnost tetne radnje. Ali, injenice koje iskljuuju
protivpravnost tetne radnje iskljuuju istovremeno i krivicu, jer je protivpravnost
tetne radnje pretpostavka krivice.
TJ nekim sluajevima iskljuenja protivpravnosti radnje, odsustvo
protivpravnosti tetne radnje spreava nastanak obaveze naknade tete, dok se u
drugim teta, ipak, mora nadoknaditi, jer to pravinost zahteva.
U injenice koje iskljuuju protivpravnost tetne radnje spadaju: vrenje javne
dunosti, vrenje prava, pristanak oteenog, nuna odbrana, stanje nude i dozvoljena
samopomo.

a) Vrenje javne dunosti


Radnja lica koje vri javnu (slubenu) dunost koja mu je poverena, ukoliko ne
izlazi iz okvira svojih ovlaenja, nije protivpravna ni kad je njome prouzrokovana
teta drugome (npr. teta koju prouzrokuje policajac pri uspostavljanju naruenog
javnog reda i mira ili vatrogasac pri gaenju poara).

94

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA


Pcrovi, Komentar
Zakona o obligacionim odnosima, I
knjiga, glavni redaktor: Slobodan
Pcrovi,-Beograd, 1995, predgovor,
str. XLV. Jakov Radii, nav. delo, str.
220-221.
M'1 Slobodan

Prof. dr ure Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

95

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

96

b) Vrenje prava
Vrenje prava, u granicama koje su odreene zakonom, nije protiv-pravno ni
kad se njime prouzrokuje teta drugome. U tom smislu je jo u rimskom pravu
formulisan princip da onaj ko vrenjem svoga prava drugome nanese tetu nije duan
da je nadoknadi
suo hire utitur nemi-nem laedit). Meutim, za razliku od
starih prava u kojima je ovaj princip apsolutizovan, u modernim pravima se uvia da
je svaije subjektivno pravo ogranieno subjektivnim pravom nekog drugog, tako da
se pri njegovom vrenju ne smeju prekoraiti odreene granice. Prekoraenje tih
granica ne smatra se vie upotrebom, ve zloupotrebom prava, njegovom
nedozvoljenom upotrebom (Abusus non est usus, sed corruptela). To znai da se onaj
ko zloupotrebom svog subjektivnog prava prouzrokuje tetu drugome ne oslobaa
odgovornosti, ve duguje naknadu prouzrokovane tete.
Zakon o obligacionim odnosima, u okviru svojih osnovnih naela, sadri i
naelo zabrane zloupotrebe prava. Pri tome, u njemu nije usvojena subjektivna, ve
objektivna teorija zloupotrebe prava,14* jer propisuje da je zabranjeno vrenje prava
iz obligacionih odnosa protivno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili
priznato (l. 13. ZOO).

(2/

c) Pristanak oteenog
Jo je u rimskom pravu pristanak oteenog na tetnu radnju iskljuivao njenu
protivpravnost, stoje i bio smisao maksime da "onaj koji pristaje ne trpi nepravdu"
(Volenti non Jit iniuria). U tom smislu se i u Zakonu o obligacionim odnosima
predvia da kad "ko na svoju tetu dozvoli drugome preduzimanje neke radnje, ne
moe od njega zahtevati naknadu tete prouzrokovane tom radnjom" (l. 163. st. 1).
Da bi pristanak oteenog moga da iskljui protivpravnost tetne radnje,
neophodno je da su ispunjeni sledei uslovi:
(1) Pristanak treba da potie od strane poslovno sposobnog lica. -Pristanak
oteenog je jedan vid raspolaganja pravom na naknadu tete, odnosno odricanje
unapred od tog prava, na staje ovlaeno samo poslovno sposobno lice;
(2) Pristanak treba da je dat pre nego to je preduzeta tetna radnja. - Ako
oteeni pristane na tetu posle preduzete tetne radnje, taj naknadnu Prema subjektivnoj teoriji zloupotreba prava postoji kad neko svoje pravo vri iskljuivo u nameri da
drugome nanese tetu, dok po objektivnoj teoriji zloupotreba prava postoji kad neko svoje pravo vri protivno
ekonomskom i socijalnom cilju prava.

56
ni pristanak nema retroaktivno dejstvo, tako da preduzeta tetna radnja ostaje
protivpravna. Meutim, ako nema dejstvo pristanka, naknadna sa-glasnost moe imati
dejstvo oprotaja duga;
(3) Pristanak se moe dati samo za tetu koja nije prouzrokovana radnjom koja
je zakonom zabranjena. - U skladu sa takvim opredeljenjem izriito se predvia da je
nitava izjava oteenika kojom je pristao da mu se uini teta radnjom koja je
zakonom zabranjena (l. 163. st. 2. ZOO). Takav je sluaj sa pristankom na
prouzrokovan]"e tete radnjom koja predstavlja krivino delo, odnosno na pravnom
dobru kojeg se ovek ne moe punovano odrei (npr. pristanak na ubistvo).

Prof, dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

d) Nuna odbrana
Nuna je ona odbrana (radnja) koja je neophodna za zatitu (odbranu) od tueg
istovremenog i protivpravnog napada, koji branilac nije skrivio. Napad treba da bude
protivpravan, to znai da mora da potie od oveka, kao i da je istovremen, tj. daje
ve otpoeo i da jo traje. Nije neophodno da napad bude uperen na pravno dobro
branioca, jer je doputena i odbrana tuih pravnih dobara (tzv. nuna pomo).
S obzirom da nema obeleje protivpravnosti, radnja kojom se drugome nanese
teta u nunoj odbrani ne povlai odgovornost za prouzrokovanu tetu, osim u sluaju
prekoraenja nune odbrane (l. 161. st. 1. ZOO). To znai da nuna odbrana mora
biti srazmerna napadu kome se suprotstavlja.
Protivpravnost radnje branioca iskljuena je samo u odnosu na napadaa, ali ne i
u odnosu na tree lice.
e) Stanje nude
Pod stanjem nude podrazumeva se opasnost iz koje se neije pravno zatieno
dobro ne moe drukije spasiti, osim povredom pravno zatienog dobra nekog
drugog. Opasnost ne mora biti ni protivpravna, ni skrivljena, a moe pretiti dobrima
lica koje preduzima radnju spaavanja ili dobrima nekog drugog lica (tzv. pomo u
nudi). Stanje nude odlikuje to to se ugroeno pravno dobro moe spasiti samo po
cenu da se povredi tue pravno dobro, s tim to je takva povreda dozvoljena samo ako
je vre-dnost spaenog dobra nesrazmemo vea od onog koje se rtvuje. Koje je dobro
vee vrednosti faktiko je pitanje, ali su naelno lina dobra ovekova vrednija od
imovinskih.
Stanje nude iskljuuje protivpravnost radnje spaavanja, to znai da je ta
radnja pravno doputena. Meutim, u svim pravnim sistemima se za tetu
prouzrokovanu u stanju nude ne vezuju iste pravne posledice. Jedni odbijaju svaku
mogunost naknade takve tete, dok se u drugim, ona naelno nadoknauje. Na ovom

96

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

drugom stanovitu stoji i Zakon o obliga-cionim odnosima koji propisuje da


oteeni moe zahtevati naknadu od lica koje je krivo za nastanak opasnosti tete, ili
od lica od kojih je teta otklonjena, ali od ovih poslednjih, ne vie od koristi koju su
imala od toga (l. 161. st. 2). Pored toga, pravo na naknadu tete kojoj se razumno
izloilo, priznaje se i licu koje pretrpi tetu otklanjajui od drugog opasnost tete (l.
161. st. 3).
j) Dozvoljena samopomo
Pod dozvoljenom samopomoi podrazumeva se pravo svakog lica da, pod
odreenim uslovima, rtvuje dobro dunikovo, da bi otklonio povredu prava koje ima
prema duniku. U tom sluaju iskljuena je protivpravnost tetne radnje, tako da onaj
ko je u stanju dozvoljene samopomoi prouzrokovao tetu licu koje je izazvalo
potrebu samopomoi, nije duan daje nadoknadi (l. 162. st. l.ZOO).
Za primenu samopomoi, odnosno da bi ona bila doputena potrebno je da se
ispune sledei uslovi: (1) da neposredno preti opasnost po pravo nekog lica; (2) daje
zatita prava kojoj se pribegava nuna; (3) da nain otklanjanja povrede prava treba
da odgovara prilikama u kojima nastaje opasnost (l. 162. st. 2. ZOO).
Dozvoljena samopomo postoji kad oteeni oduzme kljueve automobila ili
probui gumu na vozilu da bi spreio dunikovo bekstvo, kao i sluaj kad oteeni
zadri tuu ivotinju koja mu je prouzrokovala tetu.
IU. ODGOVORNOST ZA DRUGOG
1. Pojam, opravdanje i pravno regulisanje
odgovornosti za drugog
Pojam. - Pod odgovornou za drugog podrazumeva se takva odgovornost kod
koje jedno lice odgovara za tetu koju prouzrokuje drugo lice. Kod ove odgovornosti,
pored tetnika i oteenog, uesnik obligacionog odnosa je i odgovorno lice, to je
lice koje nije prouzrokovalo tetu, ali za nju odgovara. Inae, odgovornost za drugog
predstavlja izuzetak od pravila daje imovinska odgovornost, po pravilu, odgovornost
za svoje radnje.
Opravdanje. - Odgovornost za drugog opravdava se posebnim odnosim izmeu
tetnika i odgovornog lica. To je, obino, odnos zavisnosti i podreenosti ili odnos iz
kojeg proizlazi neka obaveza za odgovorno lice koju ono zanemaruje.
U svakom sluaju, odgovornost za drugog predvia se u interesu oteenog, jer
mu se ovom odgovornou omoguuje da naplati tetu koja mu je prouzrokovama.

57
Pravno regulisanje. - Odgovornost za drugog nije regulisana jedinstvenim
pravilima, ve se posebno reguliu pojedini njeni sluajevi izmeu kojih postoje
znaajne razlike.
Zakon o obligacionim odnosima u okviru dva posebna odseka regu-lie, najpre,
odgovornost za drugog, tj. odgovornost za duevno bolesne i zaostale u umnom
razvoju, kao i odgovornost za maloletnike, a zatim i odgovornost preduzea i drugih
pravnih lica prema treem.

Prof, dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

2. Odgovornost za maloletna lica


Maloletnici obino nisu sposobni za rasuivanje, tako da ne mogu biti odgovarni
za tetu koju prouzrokuju. Meutim, moralni i pravno-politiki razlozi zahtevaju da
za tetu koju prouzrokuju maloletnici odgovaraju ona lica koja su vrila nadzor nad
maloletnicima i koja su bila u stanju da utiu na njihovo ponaanje, da ih odvrate od
tetnih postupaka. U ta lica spadaju, pre svega, roditelji, odnosno staraoci maloletnih
lica, a zatim i druga lica pod ijim je nadzorom bio maloletnik u vreme kad je tetu
prouzrokovao (npr. kola, internat).
a) Odgovornost roditelja i drugog lica za maloletnika
Odgovornost roditelja. - Odgovornost roditelja za svoje maloletno dete zavisi
od uzrasta maloletnika. Za tetu koju prouzrokuje maloletnik do navrene sedme
godine, roditelji odgovaraju bez obzira na krivicu (l. 165. st. 1. ZOO). Oni se mogu
osloboditi odgovornosti ako postoje razlozi koji iskljuuju odgovornost bez obzira na
krivicu (l. 165. st. 2. ZOO), kao i u sluaju kad je teta nastala dok je dete bilo
povereno drugom licu i ako za nju odgovara to lice (l. 165. st.3.ZOO).
Za tetu koju prouzrokuje maloletnik koji je navrio sedam godina, roditelji
odgovaraju po osnovu pretpostavljene krivice, tj. ako ne dokau daje teta nastala bez
njihove krivice (l. 165. st. 3. ZOO). Ova odgovornost postoji za svo vreme
maloletstva, tj. sve dok maloletnik ne dostigne punoletstvo.
Odgovornost roditelja za svoju maloletnu decu objanjava se time to su oni zanemarili obavezu nadzora i
staranja o decL S obzirom da tu obavezu imaju oba roditelja, oba su solidarno odgovorna za tetu koju njihovo
dete prouzrokuje drugome (l. 166. ZOO). U sluaju kad roditelji ive odvojeno, odgovoran je samo roditelj kod
koga se dete nalazi ili kome je povereno u vreme prouzrokovanja tete.

mostvu smatrati.da.traje do izvrenja,pravnog posla koji je.punomonik


bio duan da preduzme. .,,.....,.
:*..<-. - < . . . :
Za raz|ikul od drugih ugovora; za .ugoyor: p. punofnostvu jeJcarakteri-stino.da njegovo .trajanje zavisi .o Jednostrane volje svakog ugovornika.
Naime;' :bez- -obzira' na'to. da' li - je. ugovor: o pumomostvu. i zakljuen sa

Prof, dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

96

odreenim! iili neodreenim vremenom.trajanja i bez obzira na vrstu


puno-mostvai ivlastodavac"; rrioe< daopo^Ovej^a^punomonik da otkae
puno-mojfc, tovd<ivodi do prestanka: ugovora. o> punomostvu..'Pored toga, na
trajanje-ugovota o punomostvu utie i1 smrt vlastodavca ili puhorrionika, kaoi
gubitak'nJjtfhove'tKte^
puhomocrrfkai )hi i u tim sluajevima ugovor o punomostvu prestaje.
O b i i v t '/L' o s l ; i v n : l v c ; i .

O M : i v o d ; i \ ; t c . i m a i > n : r . ' - - ' U ' - i i M i n '< < ' .

!,i3.iNep.osl*ednodejsfcvo^oVorap^punomoetvu;.
'
^NepdaMif^'-'tiejSrvbl'-odridsn'd 'dejtVb zakljuenja ugovora16
puno-til&Utvu! %glddft !sB;tf ^hiVlabiju' 'b^ligateiohag ttlfiostf izmeu
vlastodavca
i punornoShika.''^
punomonika1:1 Ali; ako1 je' zakljuen kao" ugoVor 'sa 'naknadom; -ugovor: b
^unoVnti'stvii je i' dVos^aiio^bbHvdari' li^vdr,' tako ad'^M'^ajarhnu
dbaVeu i na-strani vlastodavca'.' obzirom na to:,'"nepbredho dejstvb ugovor^ 6 punbmbstvu ogleda se u obavezama koje iz tog ugovora nastaju
kako za.pundmb'nika,\akb i zavlastodavca.'
'\
Sve .obavee; punomonika i1 vlastodavca' podudarne su sa odgovarajuim obavezama, tiaibgoprimca' i' nalogodavcaVtako da se,'u nedostatku
posebnog'' plavnog'jegUlisanja.' posrednog; ''dejstva ; ugovora ^o punomostvu, i na.'^avee'piino^
odredbe
ugovora oj nalogu koje se odnose na odgovarajue obaveze nalogoprimca i
nalogodavqa. U tom smislu se i li korist punomonika primenjuje odredba
o pravu zalogejkbje's^predvia.u korist nalogoprimca^.
4^Pd1srledn6ldejstvb ugovora\o punomostvu '
,
, ' J7qsredi?9idejstvo, odnosno dejstvb izvrenja ugovora o punomostvu ogleda se u
dejstvu pravnog posla koji je punomonik zakljuio u ime vla-stod^vcaIv.^,jdfjf?tvo
.U$,$e,. pored ugovaraa (vlastodavca i punomonika), i treih lica koja uestvuju u
zasnivanju pravnog posla koji zakljuuje punomonik. Pri tome, 1 razlikuje se
nekoliko situacija u kojima se posredno dejstvo ugovora o punomostvu razliito
ispoljava.
Punomonik je delao u ime vlastodavca i u granicama puno-moja. - U sluaju
kad punomonik, u granicama punomoja, preduzme sa treim licem pravni posao u
ime vlastodavca, preduzeti pravni posao se onaj koji je bio duan da vodi nadzor nad
tetnikom oslobaa odgovornosti ako dokae da je vrio nadzor na koji je obavezan ili
da bi teta nastala i pri briljivom vrenju nadzora (l. 164. st. 2. ZOO).

3. Odgovornost preduzea i drugih pravnih lica prema treem

58

a) Odgovornost preduzea za svoje zaposlene


Pojam. - Odgovornost sa tetu koju zaposleni prouzrokuju na radu ili u vezi sa
radom, regulisana je, pre svega, Zakonom o obligacionim odnosima, koji propisuje
daje za tetu koju zaposleni u radu ili u vezi sa radom prouzrokuje treem licu,
odgovorno preduzee u kojem je zaposleni radio u trenutku prouzrokovani a tete (l.
170. st. 1. ZOO).
Uslovi. - Za nastanak ove odgovornosti preduzea moraju se ispuniti sledei
uslovi: (1) daje tetu prouzrokovao zaposleni preduzea, tj. lice koje je zasnovalo
radni osnos sa preduzeem; (2) da je teta prouzrokovana treem licu, to mogu biti
pojedinci ili pravna lica, s tim to pojedinci mogu biti kako lica van preduzea, tako i
ostali radnici preduzea, ali ne i samo preduzee; i (3) daje teta prouzrokovana u radu
ili u vezi sa radom, tj. za vreme radnog vremena, na radnom mestu i u delokrugu
poslova koji su zaposlenom povereni.
Osnov odgovornosti. - Preduzee se moe osloboditi odgovornosti samo "ako
dokae da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo" (l. 170.
st. 1. ZOO), to znai daje odgovornost preduzea subjektivna, jer je zasnovana na
pretpostavljenoj krivici zaposlenog. Zaposleni se smatra delom preduzea, tako da se
preduzee ne moe osloboditi odgovornosti dokazujui da ono nije krivo, tj. da je
pokazalo potrebnu panju pri izboru radnika, davalo mu potrebna uputstva i vrilo potreban nadzor.
Neposredna odgovornost zaposlenog. - Oteenom u prvom redu odgovara
preduzee, ali on ima pravo da zahteva naknadu tete i neposredno od zaposlenog, ako
je ovaj tetu prouzrokovao namemo (l. 170. st. 2. ZOO). U tom sluaju preduzee i
zaposleni odgovaraju oteenom solidarno.
Pravo regresa. - Preduzee koje je isplatilo naknadu oteenom, ima pravo
regresa prema zaposlenom, samo u sluaju kad je zaposleni prouzrokovao tetu
namerno ili krajnjom nepanjom, s tim to se to pravo
preduzea ne regulie Zakonom o obligacionim odnosima, ve Zakonom o radu. 15'1
Odgovornost drugih lica. - Na isti nain regulie se i odgovornost ostalih
poslodavaca, s tim to se upotpunjuje odredbom kojom se predvia da poslodavac ima
pravo regresa prema zaposlenom koji je tetu prouzrokovao namerno ili krajnjom
nepanjom, kao i odredbom da to pravo poslodavca prema zaposlenom zastareva u
roku od est meseci od dana isplaene naknade tete (l. 171. st. 3. ZOO).

Duevno bolesno lice, odnosno lice zaostalog umnog razvoja odgovorno je za tetu koju prouzrokuje za
vreme tzv. svctlih trenutaka, a moe biti obavezano da nadoknadi tetu i po osnovu pravinosti.
Jakov Radii, nav. delo, str. 244.
i" U tom smislu, neke stvari su opasne samim lim to postoje (npr. otrov, eksploziv); druge su opasne zbog
poloaja u kome se nalaze (npr. dimljak na krovu, sakcija na terasi); jedna ista stvar moe biti i opasna i bezopasna
u zavisnosti od toga da li je u slanju kretanja ili morovanja, kao i u zavisnosti od toga kako je parkirana (npr
automobil).
152

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

96

b) Odgovornost pravnog lica za tetu koju


prouzrokuje njegov organ

Pojam. - Pravna lica deluju preko svojih organa, tako da se radnje organa
smatraju radnjama samog pravnog lica. Samo je preko svojih organa ono u stanju da
ispolji svoju volju, odnosno da preuzme obavezu prema treima ili da od njih stekne
pravo. Zbog toga je sasvim logino to se propisuje da pravno lice odgovara za tetu
koju njegov organ prouzrokuje treem licu u vrenju ili u vezi sa vrenjem svojih
runkcija (l. 172. st. 1. ZOO).
Uslovi. - Da bi pravno lice bilo odgovorno za tetu koju prouzrokuje njegov
organ, neophodno je da se ispune dva uslova: (1) da je tetu prouzrokovao organ
pravnog lica (inokosni ili kolegijalni), pri emu to svojstvo moe imati samo onaj
koje propisno izabran ili postavljen, bez obzira da li je, kao takav, upisan u neki
registar; i (2) da je organ prouzrokovao tetu u vrenju ili u vezi sa vrenjem svojih
runkcija.
Pravno lice nee odgovarati za tetu koju prouzrokuje lice koje nema svojstvo
organa (npr. uzurpator), kao ni za tetu koju njegov organ prouzrokuje van svoje
funkcije organa (npr. direktor na izletu za vreme vikenda slubenim kolima povedi
peaka).
Osnov odgovornosti. - Za tetu koju njegov organ prouzrokuje treim licima,
pravno lice odgovara bez obzira na svoju krivicu, tj. objektivno, s tim to se smatra da
radnja organa, osim ako je u pitanju ko-rienje opasne stvari, treba da ima karakter
delikta.151
Pravo regresa. - Pravno lice koje je isplatilo naknadu oteenom, ima pravo na
naknadu od lica koje je tetu skrivilo namerno ili krajnjom nepanjom, s tim to to
pravo zastareva u roku od est meseci od dana isplaene naknade tete (l. 172. st. 2. i
3. ZOO).

151

Jakov Radii, nav. delo, sir. 243.

IV. ODGOVORNOST ZA TETU OD OPASNE STVARI I OPASNE


DELATNOSTI
Nastanak. - Ova vrsta odgovornosti nastala je u 19. veku i vezuje se za pojavu
novih tehnikih pronalazaka, koji nalaze iroku primenu kako u procesu proizvodnje,
tako i u saobraaju na zemlji, vodi i u vazduhu. Pri-mena tih novih tehnikih
pronalazaka izaziva este tete, koje i po svom obimu postaju sve vee i vee. U
takvim uslovima odgovornost zasnovana na krivici nije bila dovoljna za efikasnu
zatitu oteenih lica, tako da se, najpre kroz partikulamo zakonodavstvo, a kasnije i

59
kroz pojedine graanske zakonike, uvodi odgovornost za tetu koja postoji
nezavisno od krivice.
Nain predvianja. - Odgovornost koja postoji bez obzira na krivicu se u nekim
pravima, iji primer sledi i Zakon o obligacionim odnosima, predvia na opti nain,
tj. putem jedne generalne klauzule o odgovornosti za tetu prouzrokovanu upotrebom
opasnih stvari ili obavljanjem opasnih delatnosti. Meutim, u drugim pravima se,
umesto generalne klauzule, primenjuje princip numerus clausus, tako da odgovornost
nezavisno od krivice postoji samo u onim sluajevima koji su predvieni zakonom, tj.
samo za tano odreene stvari.
Opasna stvar i opasna delatnost. - Odgovornost koja postoji bez obzira na
krivicu Zakon o obligacionim odnosima vezuje za opasne stvari i opasne delatnosti,
ali on ne sadri definiciju tih pojmova. Za njihovo razu-mevanje treba poi od
opasnosti uopte, pod kojom se podrazumeva objektivna mogunost ili verovatnoa
nastupanja tete. Sa tog stanovita, svaka stvar se moe smatrati opasnom, jer se
svakom stvari moe pruzrokovati neka teta. Meutim, prema pravilima odgovornosti
za opasne stvari, opasnim se ne smatraju sve stvari, ve samo one stvari od kojih preti
preko-merna opasnost tete.152 Definiciju opasne stvari sadri i Skica za zakonik o
obligacijama i ugovorima profesora Konstantinovia u kojoj stoji da su opasne
"pokretne ili nepokretne stvari, iji poloaj, ili upotreba, ili osobine, ili samo
postojanje predstvljaju poveanu opasnost tete za okolinu" (l. 136. st. 1). Od takvih
stvari potie rizik tete koji se ne moe uvek izbei ni pri najveoj moguoj panji,
tako da ih upravo to i ini opasnim.

Prof, dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

Pojam opasne stvari je, inae, jedan pravni standard, tj. elastian i direktivan pojam, iji su okviri
promenljivi.153 Zbog toga je nemogue sainiti jedan potpun spisak opasnih stvari, tako da odgovor na pitanje da li
je neka stvar opasna u svakom konkretnom sluaju daje sud, rukovodei se navedenim apstraktnim kriterijumom
i sudskom praksom.

I opasna delatnost moe se definisati kao svaka delatnost ovekova od koje preti
prekomerna opasnost tete.
1. Opta pravila o odgovornosti za tetu od
opasne stvari i opasne delatnosti
a) Uslovi odgovornosti
Odgovornost za opasne stvari i opasne delatnosti ne zasniva se na krivici, ve na
stvorenom riziku. To je, dakle, objektivna odgovornost, za iji nastanak su neophodna
dva uslova objektivne prirode: (1) teta i (2) uzrona veza izmeu upotrebe opasne
stvari, odnosno obavljanja opasne delatnosti i nastale tete.

96

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Postojanje tete, kao i okolnost daje ona nastala u vezi sa opasnom stvari,
odnosno opasnom delatnou, treba da dokae oteeni. Ali, on ne mora da dokae i
daje opasna stvar, odnosno opasna delatnost uzrok tete, jer postoji oboriva zakonska
pretpostavka da teta nastala u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatnou
potie od te stvari, odnosno delatnosti (l. 173. ZOO).
b) Odgovorna lica
Imalac opasne stvari i lice koje obavlja opasnu delatnost. - Pravilo je da za
tetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za tetu od opasne delatnosti odgovara
lice koje se njom bavi (l. 174. ZOO).
I dok lice koje se bavi opasnom delatnou nije teko odrediti, pitanje ko se smatra imaocem opasne stvari
izaziva izvesne nedoumice. Jedni smatraju da se pod imaocem po-drazumeva vlasnik stvari,154 dok drugi misle da
izrazi "imalac" i "dralac" imaju istovetno znaenje. 155 Pri tome, odgovornost imaoca je sasvim logina ne samo
zbog toga to on, po pravilu, ima neposrednu korist od stvari, ve i zato to poseduje vlast raspolaganja njome i u
stanju je da otkloni opasnost tete.

Protivpravni dralac stvari. - Ukoliko je imaocu oduzeta opasna stvar na


protivpravan nain, tj. mimo njegovog znanja i volje, za tetu koja od nje potie ne
odgovara on, nego onaj koji mu je oduzeo opasnu stvar (l. 175. ZOO). U tom sluaju,
sasvim je logino to prestaje odgovornost imaoca, jer je mimo svoje volje lien
dravine i mogunosti da stvar nadgleda i kontrolie. Meutim, ako je imalac svojom
krivicom omoguio protivpravnom draocu da doe u posed opasne stvari (npr.
ostavio je kljueve u nezakljuanom automobilu), onda i on odgovara solidarno sa
protivpravnim draocem.
Lice u slubi imaoca. Imalac moe opasnu stvar predati licu koje je kod
njega zaposleno da je upotrebljava ili uva u njegovom interesu. U tom sluaju za
tetu koju opasna stvar prouzrokuje dok se nalazila pod kontrolom ili nadzorom
njegovog zaposlenog, odgovara imalac opasne stvari, jer zaposleni opasnu stvar ne
dri radi svoje koristi, ve radi koristi koju izvlai njen imalac. Pored imaoca, i lice u
njegovoj slubi moe odgovarati oteenom, ali samo ako mu je tetu prouzrokovalo
namerno (l. 170. st. 2. ZOO).
U sluaju kad zaposleni prouzrokuje tetu neoviaenom upotrebom opasne stvari koju mu je poverio
imalac, on odgovara za tu tetu samo ako je kriv.156 Solidarno s njim odgovara objektivno i imalac opasne stvari, s
tim to mu pripada pravo na regres.157

Predaja stvari treem licu. - Imalac moe poveriti opasnu stvar i licu koje nije
u njegovoj slubi, s tim to se to poveravanje opasne stvari vri radi njene upotrebe
(npr. predaja zakupcu, poslugoprimcu) ili bez ov-laenja da se ona upotrebljava (npr.
predaja majstoru radi opravke). Sva ta lica, koja se uslovno nazivaju ovlaenim
draocima opasne stvari, imaju obavezu da opasnu stvar nadgledaju, pa zato
odgovaraju za tetu koju ona izazove dok je pod njihovom kontrolom. S obzirom da

60
ovlaeni draoci odgovaraju umesto imaoca (l. 176. st. 1. ZOO), jasno je da i
oni, kao i imaoci, odgovaraju bez obzira na krivicu.
Pored ovlaenog draoca, odgovarae solidarno i imalac stvari, ako je teta
proizala iz neke skrivene mane ili skrivenog svojstva stvari na koje imalac nije
skrenuo panju draocu (l. 176. st. 2. ZOO). Radi se, inae, o skrivenim manama i
svojstvima za koje je imalac znao ili je morao znati. Ovlaeni dralac koji je isplatio
naknadu oteeniku, ima pravo da zahteva ceo njen iznos od imaoca (l. 176. st. 3.
ZOO).
U sluaju kad imalac poveri opasnu stvar licu koje nije osposobljeno ili nije
ovlaeno da njome rukuje, on je iskljuivo odgovoran za tetu od te stvari (l. 176. st.
4. ZOO).

Prof, dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

c) Osloboenje od odgovornosti Okolnosti koje iskljuuju


odgovornost. - Imalac odnosno dralac moe se sloboditi odgovornosti za tetu od
opasne stvari ako je teta od nje uslovljena odreenim okolnostima. U te okolnosti
spadaju: (1) via sila, (2) radnja oteenog i (3) radnja treeg lica.

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

61
154
155

Ljubia Miloevi, nav. delo, str. 178; Bogdan Loza, nav. delo, str. 227.
Jakov RadJ.i, nav. delo, str. 247.

Prof. dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO


PRAVO
|5fl

Jakov Radii, nav. delo, str. 249. [sto.

105

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

106

Via sila. - Imalac opasne stvari oslobaa se odgovornosti ako dokae da teta
potie "od nekog uzroka koji se nalazio van stvari, a ije se dejstvo nije moglo
predvideti, ni izbei ili otkloniti" (51. 177. st. 1. ZOO). U zakonu se, inae, ne koristi
izraz "via sila", ali je oigledno daje zakonodavac imao u vidu viu silu, pod kojom se
podrazumeva spoljnji do-gaajaj, koji je istovremeno izvanredan i neotklonjiv.
Radnja oteenog. Imalac se oslobaa odgovornosti za tetu od opasne stvari
ako dokae daje teta nastala iskljuivo radnjom oteenika, koju on nije mogao
predvideti i ije posledice nije mogao izbei ili otkloniti (l. 177. st. 2. ZOO. U
zakonskoj odredbi se ne koristi izraz "krivica oteenog", ve "radnja oteenog", da bi
se stavio akcenat na objektivnom doprinosu oteenog nastanku tete, to znai da je
nebitno da li je on sposoban za rasuivanje, odnosno da li je njegovo ponaanje
skrivljeno (npr. i radnja deteta koje nije sposobno za rasuivanje moe iskljuiti odgovornost imaoca opasne stvari). Pri tome, radnja oteenog mora biti takva da ima
obeleja vie sile, tj. da je imalac opasne stvari nije mogao predvideti i da njene
posledice nije mogao izbei ili otkloniti.
Zbog radnje oteenog imalac se u potpunosti oslobaa odgovornosti samo ako je
ona iskljuivi uzrok tete. Ali, ako je oteeni samo delimino doprineo nastanku tete,
imalac se oslobaa odgovornosti delimino, tj. srazmerno (l. 177. st. 3. ZOO).
Radnja treeg lica. - Imalac se oslobaa odgovornosti za tetu od opasne stvari i
ako dokae daje teta nastala iskljuivo radnjom treeg lica, koju on nije mogao
predvideti i ije posledice nije mogao izbei ili otkloniti (l. 177. st. 2. ZOO). Radnja
treeg lica ne mora biti skrivljena, ali za imaoca opasne stvari mora imati svojstva vie
sile.
Ako je teta od opasne stvari nastala iskljuivo radnjom treeg lica, ono je jedino
za nju odgovorno, a imalac opasne stvari potpuno se oslobaa odgovornosti. Meutim,
radnja treeg lica koja je samo delimini uzrok tete, ne dovodi do umanjenja
odgovornosti imaoca opasne stvari, jer u tom sluaju tree lice odgovara oteeniku
solidarno sa imaocem opasne stvari, s tim to je duno da snosi naknadu srazmerno
teini svoje krivice (l. 177. st. 4. ZOO), odnosno svom doprinosu nastanku tete.
2. Odgovornost u sluaju udesa izazvanog
motornim vozilom u pokretu
Udes motornih vozila i vidovi odgovornosti. - U sluaju udesa motornih vozila
u pokretu, do kojeg obino dolazi prilikom sudara dva ili vie vozila, ali je on mogu i
bez sudara, tetu trepe ne samo imaoci vozila, ve

Prut", dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

107
i trea lica (npr. putnici u vozilu, peaci).
Pri tome, za naknadu tete tim dvema kategorijama lica ne vae ista pravila. Jedna se
predviaju za regu-lisanje meusobne odgovornosti imaoca vozila, a druga za
regulisanje odgovornosti imaoca prema treim licima.
Meusobna odgovornost imaoca. - Na meusobnu odgovornost imaoca
motornih vozila primenjuju se pravila o odgovornosti po osnovu krivice, to znai da
se pitanje obeteenja ostvaruje na planu subjektivne odgovornosti, iako se radi o
teti prouzrokovanoj opasnim stvarima.
Ako je do udesa dolo iskljuivom krivicom jednog imaoca, on snosi svoju tetu
i duguje naknadu tete koju je prouzrokovao drugom imaocu (l. 178. st. 1. ZOO). U
sluaju obostrane krivice, svaki imalac odgovara za ukupnu tetu koju su oni pretrpeli
srazmerno stepenu svoje krivice (l. 178. st. 2). Ako nema krivice ni jednog od njih,
imaoci odgovaraju na ravne delove, ukoliko razlozi pravinosti ne zahtevaju neto
drugo (l. 178. st. 3. ZOO).
Odgovornost imaoca prema treim licima. - Prema treim oteenim licima
imaoci vozila koja su uestvovala u udesu odgovaraju nezavisno od krivice, s tim
stoje njihova odgovornost solidarna. Pri tome, pravilo o solidarnoj odgovornosti
predvia! se u veini zemalja da bi se poboljao poloaj oteenog. To znai da se
oteenom priznaje pravo da zahteva punu naknadu od svakog imaoca, a ovi imaju
pravo regresa jedan od drugog.
3. Odgovornost proizvoaa stvari sa nedostatkom
Pojam. - Pod odgovornou proizvoaa stvari sa nedostatkom podrazumeva se
odgovornost za tetu od stvari sa nedostatkom svakog lica koje stavi u promet neku
stvar koju je proizveo, a koja zbog nekog nedostatka za koji on nije znao predstavlja
opasnost tete za lica ili stvari (l. 179. st. 1. ZOO). Takvu odgovornost, koja danas
predstavljaju veoma ozbiljan ekonomski i pravni problem, Zakon o obligacionim
odnosima regu-lie veoma oskudno, tako da su mnoga praktina pitanja ostala
otvorena. Meutim, oskudne odredbe Zakona o obligacionim odnosima precizirane
su i dopunjene Zakonom o odgovornosti proizvoaa stvari sa nedostatkom,158 kojim
se pravno regulisanje odgovornosti proizvoaa stvari sa nedostatkom u Republici
Srbiji usklauje sa propisima Evropske Unije.
Uslovi odgovornosti. - Za nastanak odgovornosti za tetu od stvari sa
nedostatkom oteeni treba da dokae da je pretrpeo tetu, da je
l5N

Zakon jc objavljen u "Slubenom glasniku Republike Srbije", br. 101/2005.

108

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

proizvod imao nedostatak i da postoji uzrona veza izmeu proizvoda sa nedostatkom


i pretrpljene tete.159
(1) Proizvod sa nedostatkom. - Za razliku od Zakona o obligacionim
odnosima u kojem se ne precizira ta se podrazumeva pod stvari, Zakona o
odgovornosti proizvoaa stvari sa nedostatkom ograniava takvu odgovornost samo na tete od proizvoda sa nedostatkom, s tim to se pod
proizvodom podrazumeva pokretna stvar, odvojena ili ugraena u drugu
pokretnu ili nepokretnu stvar, kao i svaka proizvedena ili sakupljena energija za davanje svetlosti, toplote ili kretanja.160 S druge strane, nisu
proizvod u smislu Zakona o odgovornosti proizvoaa stvari sa
nedostatkom (l. 3. st. 3) osnovni poljoprivredni proizvodi (proizvodi iz
zemljita, stoarstva i ribarstva).
Odgovornost proizvoaa stvari sa nedostatkom pretpostavlja nedostatak
proizvoda koji treba daje takav da predstavlja opasnost tete za lica ili stvari. Ne radi
se o nedostatku korisnosti, o nepodobnosti proizvoda za uobiajenu ili ugovorenu
upotrebu, ve o nedostatku proizvoda koji "ne obezbeuje sigurnost koja se s pravom
oekuje s obzirom na sve okolnosti, ukljuujui i reklamu, svrhu kojoj je namenjen i
vreme kada je stavljen u promet".161 Prema tome, smatra se da stvar ima nedostatak
kad od nje preti prekomema opasnost tete po ljude i druge stvari. 162
Proizvod moe biti opasan i kad poseduje uobiajena svojstva, ali mu nedostaje
uputstvo za upotrebu, upozorenje na opasna svojstva ili bezbed-na ambalaa (l. 179.
st. 2. ZOO).
(2) teta od proizvoda sa nedostatkom. - teta od proizvoda sa nedostatkom naziva se sekundarnom, posrednom ili refleksnom tetom. To nije
teta "zbog mane", nego "od mane". Ona obuhvata tetu koju trpi kupac,
odnosno korisnik proizvoda sa nedostatkom, ali i bilo koje tree lice koje
se nae u njegovoj blizini.
Zakon o obligacionim odnosima uopte ne ograniava tetu za koju je
proizvoa stvari sa nedostatkom odgovoran, dok se Zakonom o odgovornosti
proizvoaa stvari sa nedostatkom precizira (l. 6) da se pod tetom, u smislu tog
zakona, podrazumeva "teta prouzrokovana smru ili tele-snim povredama i teta
nastala unitenjem ili oteenjem nekog dela imovine, pod uslovom da se on
uobiajeno koristi za linu upotrebu ili potronju i da gaje oteeni u tu svrhu
koristio".
'' l. 6. Zakona o odgovornosti proizvoaa stvari sa nedostatkom.
l. 3. st. I. i 2. Zakona o odgovornosti proizvoaa stvari sa nedostatkom.
Zakona o odgovornosti proizvoaa stvari sa nedostatkom.
Jakov Radisi, nav. delo, str. 255
IS

Ifl1

l. 4. st. 1.

Prof. dr Dordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

109

(3) Stavljanje stvari u promet. - Zakon o obligacionim odnosima predvia (l. l.


179. st. 1) daje za odgovornost proizvoaa stvari sa nedostatkom neophodno da se
stvar stavi u promet, s tim to se smatra da je stvar stavljena u promet kad proizvoa
svojom voljom, na osnovu ugovora, prenese drugom vlast da njome raspolae,
odnosno daje upotrebljava, ili kad je jednostavno poalje potroau. Ipak, za
proizvode koji se nalaze na tritu, vai pretpostavka da su stavljeni u promet. 163
Odgovorna lica. - Odgovornost za tetu od stvari sa nedostatkom snosi, po
pravilu, njen proizvoa. Pod proizvoaem se smatra kako "lice koje proizvodi
gotove proizvode, sirovine i sastavne delove", tako i "lice koje se predstavlja kao
proizvoa stavljanjem svog imena, zatitnog znaka ili drugog obeleavajueg znaka
na proizvod" (tzv. kvazi-proizvoa) i "lice koje uvozi proizvod namenjen prodaji"
(uvoznik) ,164 U sluaju kad proizvod ne sadri podatke o proizvoau, prodava ima
poloaj proizvoaa, osim ako u razumnom roku ne obavesti oteenog o identitetu
proizvoaa, kao to i u sluaju kad uvozni proizvod ne sadri podatke o uvozniku,
prodava ima poloaj proizvoaa, iako proizvod sadri podatke o proizvoau.165
Inae, za tetu od stvari sa nedostatkom odgovara kupcu i prodava stvari (l.
488. st. 3. ZOO), i to solidarno sa njenim proizvoaem.
Osnov odgovornosti. - Za tete koje su posledica nedostataka u konstrukciji ili
izradi stvari njen proizvoa odgovara bez obzira na krivicu,166 jer proizvodi sa
takvim nedostatkom imaju status opasne stvari. On se moe osloboditi odgovornosti
ako dokae da: "nije stavio stvar u promet; nedostatak verovatno nije postojao u
vreme kada je stavio stvar u promet ili da se pojavio kasnije; on nije proizveo
proizvod namenjen za prodaju i da proizvod nije proizveden u okviru njegove
redovne delatno-sti; je nedostatak nastao usled usaglaavanja svojstva proizvoda sa
propisanim normama; nivi naunog i tehnikog znanja u vreme kad je proizvod
stavljen u promet nije omoguavao otkrivanje nedostatka".'6'7
Odgovornost za tete usled instrukcijskog nedostatka ili nesigurne ambalae,
zasniva se na krivici, s tim stoje ograniena samo na predvidljive tete.
i" Jakov Radiic, nav. delo, str. 256.
'M l. 2. si. I. i 2. Zakona o odgovornosti proizvoaa stvari sa nedostatkom.
'65 l. 2. st. 3. i 4. Zakona o odgovornosti proizvoaa stvari sa nedostatkom.
'f'fi l. 7. Zakona o odgovornosti proizvoaa stvari sa nedostatkom izriito propisuje da "proizvoa
odgovara za tetu nastalu od proizvoda sa nedostatkom bez obzira na to da li jc znao za nedostatak".
|f 7
' l. 8. st. I. Zakona o odgovornosti proizvoaa stvari sa nedostatkom.

110

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Odgovornost prodavca stvari s nedostatkom zasniva se na krivici (l. 488. st. 3.


ZOO), tako da se on oslobaa odgovornosti ako dokae da nije mogao ustanoviti da
stvar ima nedostatak ili osobinu koja je ini opasnom.
Zastarelost potraivanja naknade tete. - Zakonom o obligacionim odnosima
nije predvien poseban rok za zastarelost zahteva za naknadu tete od proizvoda sa
nedostatkom, tako da taj zahtev zastareva za vreme koje je propisano za zastarelost
potraivanja naknade tete - za tri godine od kada je oteenik saznao za tetu i
identitet proizvoaa, a u svakom sluaju za pet godina od tetnog dogaaja. Nasuprot
tome, Zakon o odgovornosti proizvoaa stvari sa nedostatkom, po ugledu na propise
Evropske Unije, propisuje (l. 10), da potraivanje naknade tete od proizvoda s
nedostatkom zastareva za tri godine od kada je oteeni doznao za tetu, nedostatak i
identitet proizvoaa, a u svakom sluaju ovo potraivanje zastareva za vreme od deset
godina od dana kada je proizvoa stavio u promet proizvod sa nedostatkom.

Prof. dr tmlc Nikuli: OBLIGACIONO PRAVO

64

Odgovornou usled teroristikih akata, javnih demonstracija ili


ma-nifestcija obuhvaene su ne samo tete koje nastanu usled smrti, telesne povrede
ili oteenja zdravalja, ve i tete koje nastanu usled oteenja ili unitenja imovine
fizikih lica.
Nemaju pravo na naknadu tete po ovom osnovu organizatori, uesnici,
podstrekai i pomagai u aktima nasilja ili terora, javnim demonstracijama i
manifestacijama koje su usmerene na podrivanje ustavnog ureenja (l. 180. st. 2.
ZOO).
Zakonom o obligacionim odnosima izriito se propisuje da drava ima pravo i
obavezu da zahteva naknadu isplaenog iznosa od lica koje je tetu prouzrokovalo (l.
180. st. 3), s tim to to pravo zastareva u rokovima propisanim za zastarelost
potraivanja naknade tete (l. 180. st. 4).
2. Odgovornost organizatora priredbi

V. POSEBNI SLUAJEVI ODGOVORNOSTI


Pojam. - Posebnim sluajevima odgovornosti obuhvaeno je nekoliko sluajeva
odgovornosti kod kojih se donekle odstupa od optih pravila odgovornosti.
Sluajevi. - U Zakonu o obligacionim odnosima su kao posebni sluajevi
odgovornosti regulisani: (1) odgovornost usled teroristikih akata, javnih
demonstracija ili manifestacija, (2) odgovornost organizatora priredbi, (3)
odgovornost zbog uskraivanja neophodne pomoi, (4) odgovornost u vezi sa
obavezom zakljuenja ugovora i (5) odgovornost u vezi sa vrenjem poslova od opteg
interesa

1. Odgovornost usled teroristikih akata, javnih


demonstracija ili manifestacija
Za tetu nastalu smru, telesnom povredom ili oteenjem, odnosno unitenjem
imovine fizikog lica, predvia se daje odgovorna drava iji su organi po vaeim
propisima bili duni da spree takvu tetu (l. 180. st. 1. ZOO). To nije odgovornost
drave zbog nepravilnog ili nezakonitog rada njenih organa, ve objektivna
odgovornost drave, koja postoji nezavisno od propusta njenih organa. Pri tome, s
obzirom da su na teritoriji Republike Srbije njeni organi duni da spreavaju tete
usled teroristikih akata, javnih demonstracija ili manifestacija, ona je, kao drava, i
odgovorna za njihovu naknadu.

Organizator okupljanja veeg broja ljudi u zatvorenom ili otvorenom prostoru odgovara za tetu nastalu
smru ili telesnom povredom koju neko pretrpi usled izvanrednih okolnosti koje u takvim prilikama mogu
nastupiti, kao to je gibanje mase, opti nered i slino (l. 181. ZOO). 1 organizator, ako je teta nastala usled
izvanrednih okolnosti koje nastupe prilikom okupljanja veeg broja ljudi, odgovara za tetu objektivno, tj. bez
obzira na krivicu, s tim to je njegova odgovornost ograniena samo na tetu nastalu smru ili telesnom povredom.

3- Odgovornost zbog uskraivanja neophodne pomoi


Ova odgovornost pogaa lice koje, bez opasnosti po sebe, uskrati pomo licu iji su ivot ili zdravlje
ugroeni, tako da lice iji su ivot ili zdravlje ugroeni pretrpi tetu koju je uskratilac pomoi morao predvideti (l.
182. ZOO). Ona je, inae, veoma ograniena, jer se odnosi samo na tetu nastalu smru ili naruenjem zdravlja, bez
obzira na to da li se ona ispoljava u vidu imovinske ili neimovinske tete, odnosno samo na tetu koju je odgovorno
lice u datim okolnostima moralo predvideti. Ogranienje postoji i na planu uzrono-posle-dinog odnosa. Ova
odgovornost postoji samo ako se utvrdi da bi pruanjem pomoi teta mogla biti izbegnuta, odnosno da je pomo
mogla biti pruena bez opasnosti za lice koje je bilo u mogunosti daje prui. Nedoumice se javljaju i u vezi sa
osnovom ove odgovornosti, ai'i preovJaduje stav da je krivica njen osnov i uslov, s tim to postojanje krivice dokazuje oteeni.

4. Odgovornost u vezi sa obavezom zakljuenja ugovora


Lice koje je po zakonu obavezno da zakljui neki ugovor, duno je da naknadi tetu ako na zahtev
zainteresovanog lica bez odlaganja ne zakljui taj ugovor (l. 183. ZOO). Za nastanak ove odgovornosti neophodno
je da oteeno lice dokae da mu je teta prouzrokovana zbog odbijanja zakljuenja ugovora od strane onog lica
koje je po zakonu obavezno da zakljui ugovor, s tim to se odgovorno lice moe osloboditi odgovornosti ako
dokae da do zakljuenja ugovora nije dolo krivicom oteenog lica.

112

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

5. Odgovornost u vezi sa vrenjem poslova od opteg interesa


Preduzea i druga pravna lica koja vre komunalnu ili drugu slinu delatnost od opteg interesa odgovaraju
za tetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vre svoju uslugu (l. 184. ZOO). Odgovorno lice se
moe osloboditi ove odgovornosti ako dokae da se ponaalo kao dobar privrednik i daje iz opravdanog razloga
obustavilo ili neredovno vrilo svoju uslugu. Pri tome, smatra se da takve razloge treba ceniti strogo, odnosno da pod
njih treba podvoditi samo one okolnosti koje ova preduzea nisu mogla spreiti, otkloniti ili izbei. 16"

VI. NAKNADA TETE 1.


Naknada materijalne tete
a) Pojam i cilj naknade
Pojam naknade. - Pod naknadom tete podrazumeva se otklanjanje tetnih
posledica po oteenog na raun nekog treeg. To se postie odgovarajuim davanjem
ili injenjem, kojim se otklanjaju tetne posledice po oteenog. Naknadom se, inae,
ne moe otkloniti sama teta, ve se tetne posledice samo prevaljuju sa oteenog na
odgovornog.
Cilj naknade. - Cilj naknade je da se oteenom vrati ono to je izgubio od svojih
pravno zatienih dobara, odnosno da se na njegovim pravno zatienim dobrima
uspostavi ono stanje koje je postojalo pre njihove povrede. S obzirom na to, naknada
tete treba da bude jednaka pretrpljenom gubitku, tj. ekvivalent pretrpljenog gubitka.
Posle dobijene naknade oteeni ne bi trebao ni da ostane siromaniji, ni da postane
bogatiji nego to bi bio da nije pretrpeo tetu.
b) Oblici naknade
Naknada materijalne tete moe da se izvri na dva naina: putem naturalne
naknade (naturalna restitucija) i davanjem novane naknade (novana reparacija).
Naturalna restitucija. - Ovaj oblik naknade ostvaruje se stvarnim
uspostavljanjem onog stanja oteenog dobra koje je postojalo pre nego stoje teta
nastala (l. 185. st. 1. ZOO). To se postie ili davanjem druge stvari umesto unitene,
koja je iste vrste i iste vrednosti, ili povraajem iste stvari, ili opravkom oteene stvari,
a kod oteenja zdravlja ili gubitka radne sposobnosti davanjem ili injenjem koje je
potrebno radi ponovnog uspostavljanja zdravlja ili radne sposobnosti.
Novana naknada. - Ovaj oblik naknade ostvaruje se isplatom odreene sume
m

Jakov Radii, nav. dclo, str. 267.

novca, koja predstavlja vrednost oteenog dobra u novanom obliku. Njome se ne

Prof. dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

65
uspostavlja stvarno stanje koje bi bilo da teta nije priinjena, ve stanje jednakih
ili barem priblino jednakih novanih vrednosti.
Odnos izmeu naturalne restitucije i novane naknade. Odnos izmeu ova
dva oblika naknade tete razliit je u raznim pravima. !6^Zakon o obligacionim
odnosima daje prednost naturalnoj restituciji, jer propisuje daje odgovorno lice duno
da uspostavi stanje koje je bilo pre nego to je teta nastala (51. 185. st. 1). Meutim,
on doputa i novanu naknadu, ne samo u sluaju (1) kad uspostavljanje ranijeg stanja
ne uklanja tetu u potpunosti (l. 185. st. 2), ve i onda (2) kad uspostavljanje ranijeg
stanja nije mogue, kao i (3) kad sud smatra da nije nuno da to ini odgovorno lice (l.
185. st. 3).
Naturalna restitucija propisana je u interesu oteenog, jer se on njome bolje i potpunije obeteuje. Zato je
ona obavezna samo za tetnika, dok oteeni ima pravo izbora, tako da moe da zahteva naknadu u novcu, osim u
sluaju kad okolnosti datog sluaja opravdavaju uspostavljanje ranijeg stanja (l. 185. st. 4).

Naknada u obliku novane rente. - Naknada tete u obliku novane rente je


poseban nain naknade materijalne tete pod kojim se podrazumeva novana naknada
iji ukupan iznos nije unapred odreen, nego su odreeni iznosi obroka koji se, po
pravilu, plaaju meseno unapred. Iznosima obroka, koji su jednaki i odreeni u
ukupnim (fiksnim) sumama novca, nadoknauje materijalna teta koja e nastati u
budunosti (budua teta).
Naknada tete u obliku novane rente dosuuje se samo u zakonom predvienim
sluajevima, i to: (1) u sluaju smrti i (2) u sluaju telesne povrede ili oteenja
zdravlja, s tim to se, u zavisnosti od okolnosti konkretnog sluaja, moe dosuditi
doivotno ili za odreeno vreme (l. 188. st. l.ZOO).
Novana renta dosuena na ime naknade tete plaa se meseno unapred, ako sud
ne odredi to drugo (51. 188. st. 2. ZOO).
Da bi se poverilac naknade tete u obliku novane rente zatitio od eventualne insol-ventnosti dunika takve
naknade, on ima pravo da zahteva posebno obezbeenje za isplatu rente, s tim to sud nee udovoljiti njegovom
zahtevu "ako to prema okolnostima sluaja ne bi bilo opravdano" (l. 188. st. 3. ZOO). Ali, ako dunik ne prui
obezbeenje koje sud odredi, poverilac ima pravo da zahteva da mu se umesto rente isplati jedna ukupna svota ija
se visina odreuje prema visini rente i verovatnom trajanju poverioevog ivota, uz odbitak odgovarajuih kamata
(l. 188. st. 4. ZOO).1711 Pored toga, i u drugim sluajevima,

U rimskom pravu postoji iskljuivo novana naknada; na novanoj naknadi insistiraju i englesko i
francusko pravo; austrijsko i nemako pravo daju prednost naturalnoj restituciji.
Dosuivanje jedue ukupne sume umesto novane rente naziva se kapitaliziranje ili paualiranjc rente.
poverilac moe zahtevati, ako za to postoje ozbiljni uzroci, da inu se umesto rente isplati jedna ukupna suma (l.
188. st. 5. ZOO).

112

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

c) Dospelost obaveze naknade Obaveza naknade tete smatra


se dospelom "od trenutka nastanka tete" (l. 186. ZOO), tj. u trenutku kad je teta
nastala.
2. Obim naknade materijalne tete
Da bi odredio tetnikovu obavezu, sud mora da utvrdi koliko iznosi teta ija se
naknada zahteva. Obim tete, po pravilu, treba da dokae oteeni. Inae, pri
utvrivanju obima nakande tete iskrsavaju mnoga pravna pitanja, kao to su ona koja
se javljaju u vezi sa trenutkom prema kojem se teta utvruje, merilom za utvrivanje
tete, obimom naknade i mogunou njenog snienja.
a) Trenutak prema kome se utvruje visina tete Za utvrivanje visine
tete mogu se kao merodavni uzeti tri razliita
trenutka: trenutak kad je teta prouzrokovana, trenutak podizanja tube i
trenutak donoenja sudske odluke.
Zakon o obligacionim odnosima opredelio se za trenutak donoenja
presude, jer propisuje da se visina naknade tete "odreuje prema cenama
u vreme donoenja sudske odluke, izuzev sluaja kad zakon nareuje to
drugo" (l. 189. st 2).
b) Merilo za utvrivanje visine tete Objektivno i subjektivno
merilo. - Novana vrednost oteene ili unitene stvari moe se utvrivati na dva
nain, i to primenom: (1) objektivnog i (2) subjektivnog merila.
(1) Objektivno (apstraktno) merilo. - Prema ovom merilu uzima se u obzir
objektivna, opta ili prometna vrednost stvari. To je vrednost koju stvar, iste vrste i
kvaliteta, ima za svakog (pretium commune).
(2) Subjektivno merilo. - Prema ovom merilu vodi se rauna o posebnim
okolnostima samog oteenog, tako da se utvruje gubitak koji je nastao u njegovim
imovinskim prilikama. Utvruje se, dakle, vrednost koju je stvar imala za oteenog, tj.
njena individualna vrednost (pretium singulare), koja se naziva subjektivna vrednost
ili interes (npr. kad oteena ili unitena stvar predstavlja deo neke ekonomske celine,
kao to je to neki servis ili zbirka maraka, pa je usled njenog oteenja ili unitenja i
vrednost ostalih stvari iz te celine manja).
Zakon o obligacionim odnosima propisuje da se interes, pod kojim se
podrazumeva vrednost koju je stvar imala za oteenog, moe nadoknaditi samo u
i " l. 163. st. 1. Zakona o radu ("Slubeni glasnik RS", 24/2005).
Jakov Radii, nav. delo, str. 234, navodi, u lom smislu, da prava krivica pretpostavlja pro-tivpravnu
radnju, dok krivica oteenog nema uvek to svojstvo; krivica poinioca tete drugome uslovljena je njegovom
sposobnou za rasuivanje, dok krivica oteenog nc mora imati laj subjektivni sastojak; krivica oteenog nc samo
to se ispoljava u kodljivoj radnji, nego sc sa njom i poistoveujc.

Prof. dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

66

sluaju kad je stvar unitena ili oteena krivinim delom uinjenim sa umiljajem
(l. 189. st. 4).
Afekciona vrednost. - Subjektivna vrednost ili interes ne podudara se sa tzv. afekcionom vrednou, koja i
nije imovinska, stoje sluaj sa interesom, ve neimovinska vrednost, tako da se odredba kojom se predvia naknada
interesa ne moe odnositi i na naknadu afekcione vrednosti.

c) Potpuna naknada
Potpuna naknada kao princip. - Zakon o obligacionim odnosima polazi od
principa potpune naknade tete, propisujui da e sud, "uzimajui u obzir i okolnosti
koje su nastupile posle prouzrokovanja tete, dosuditi naknadu u iznosu koji je
potreban da se oteenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se
nalazila da nije bilo tetne radnje ili proputanja" (l. 190). Princip potpune naknade
potvruje i njegova odredba kojom se predvia da "oteenik ima pravo kako na
naknadu obine tete, tako i na naknadu izmakle koristi" (l. 189. st. 1).
Odstupanje. - Od principa potpune naknade odstupa se kod ugovorne
odgovornosti, jer kod takve odgovornosti dunik odgovara samo za predvidljivu tetu,
osim u sluaju prevare ili namernog neispunjenja obaveza, kao i neispunjenja zbog
krajnje nepanje (l. 266. ZOO),jer u tim sluajevima dunik duguje i nepredvidljivu
tetu.
d) Snienje naknade
Razlozi. - Visina utvrene tete ne odreuje uvek i visinu naknade, jer
zakonodavac ovlauje sud da, ako postoje odreeni razlozi, naknadu tete moe i da
snizi. U razloge koji dovode do sniavanja naknade tete spadaju: manji stepen
tetnikove krivice, slabo imovno stanja odgovornog lica, dobroinstvo tetnika prema
oteenom i podeljena odgovornost.
Manji stepen tetnikove krivice. - U pojedinim pravnim sistemima manji stepen tetnikove krivice dovodi do
snienja naknade, jer se smatra da izmeu stepena krivice i odgovornosti treba da postoji ravnotea. U tom smislu,
tetnik koji je prouzrokovao tetu obinom nepanjom naknauje samo stvarnu tetu, lako da oteeni ne dobija
potpunu naknadu; onaj koji je prouzrokovao tetu namerno ili krajnjom nepanjom duguje naknadu i stvarne tete
i izmakle dobiti; ako je teta prouzrokovana krivinim delom, iz obesti ili zluradosti duguje se i afekciona
vrednost.'7'
Zakon o obligacionim odnosima ne insistira na takvoj ravnotei, jer proklamuje princip potpune naknade
tete, ipak, kod ugovorne odgovornosti dunik koji je povredio obaTakvo reenje usvojeno je u parag. 1331. austrijskog Optcg graanskog zakonika.
vezu obinom nepanjom duguje samo predvidljivu tetu (l. 266. ZOO). I Zakon o radu propisuje daje zaposleni
odgovoran za tetu koju je na radu ili u vezi s radom namerno ili krajnjom nepanjom prouzrokovao poslodavcu, 172
to znai da nije odgovoran za tetu koju na radu ili u vezi s radom prouzrokuje poslodavcu obinom nepanjom.

Slabo imovno stanje odgovornog lica. - Ovo je razlog za smanjenje naknade


tete, koji je inspirisan idejom socijalne pravinosti. Naime, sud je ovlasen da snizi

112

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

visinu naknade ako je odgovorno lice slabog imovnog stanja te bi ga isplata


potpune naknade dovela u oskudicu. Meutim, smanjenje je doputeno samo ako
smanjenom naknadom oteeni ne bi zapao u oskudicu i jedino u sluaju kad je teta
priinjena obinom nepanjom (l. 191. st. 1. ZOO).
Dobroinstvo tetnika prema oteenom. - Dobroinstvo tetnika prema
oteenom je razlog zbog kojeg sud moe odrediti manju naknadu, s tim to mora
voditi rauna o briljivosti koju tetnik pokazuje u sopstvenim poslovima (l. 191. st.
2). Ovo pravilo izraeno je i kod ugovora o besplatnoj ostavi (l. 714. st. 1. ZOO), kod
poslovodstva bez naloga (l. 222. st. 3. ZOO), kao i kod odgovornosti poklonodavca i
poslu-godavca.
Podeljena odgovornost. - Izrazom "podeljena odgovornost", koji se koristi u
Zakonu o obligacionim odnosima, ne oznaava se deoba odgovornosti, ve situacija u
kojoj se podeljeno snose posledice u vezi sa prouzrokovanom tetom izmeu
oteenog i odgovornog lica. Do toga dolazi u sluaju kad je oteenik "doprineo da
teta nastane ili da bude vea nego to bi inae bila". U oba sluaja govori se o njegovoj
"krivici", s tim to se podvlai da krivica oteenog ima ire znaenje, nego krivica
poinioca tete drugome ili prava krivica.173 To ire znaenje krivice oteenog usvaja
i Zakon o obligacionim odnosima, s tim to se u njegovom tekstu, umesto izraza
"krivica oteenog", koristi izraz "oteenikova radnja" (l. 192. st. 2).
U sluaju kad je oteenik doprineo da teta nastane ili da bude vea nego to bi
inae bila, osnovno je pravilo da se naknada tete u tom sluaju srazmemo umanjuje. U
tom smislu se i izriito propisuje da takav oteenik ima pravo samo na srazmemo
smanjenu naknadu (l. 192. st. 1. ZOO). Navedeno pravilo se, meutim, moe
primeniti samo u onim sluajevima u kojima se moe utvrditi koji deo tete potie od
oteeniko-ve radnje.
Sloenija je situacija u sluaju kad se ne moe utvrditi koji deo tete potie od
oteenikove radnje. U tom sluaju problem se reava ili tako to se teta razdeljuje na
jednake delove, ili tako to se utvruje po slobodnoj oceni. Nai sudovi su, najpre,
zastupali prvo, ali su se kasnije opredelili za drugo reenje. Drugo reenje usvojeno je i
u Zakonu o obligacionim odnosima koji propisuje da e sud, kad je nemogue utvrditi
koji deo tete potie od oteenikove radnje, dosuditi naknadu vodei rauna o
okolnostima sluaja (l. 192. st. 2).
2. Naknada materijalne tete u sluaju smrti,
telesne povrede i oteenja zdravlja
a) Naknada materijalne tete u sluaju smrti Pojam prouzrokovanja
smrti. - Pod prouzrokovan]em smrti po-drazumeva se protivpravno lienje ivota

Prof. dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

67
nekog lica, s tim to ni smrt, sama po sebi, nije teta, ve prirodni dogaaj koji
postaje uzrok tete. Oblici tete. - U sluaju smrti nadoknauju se ovi oblici tete:
(1) Trokovi leenja i izgubljena zarada (l. 193. st. 2. ZOO), koji dolaze u obzir
kad smrt ubijenog lica nije nastupila odmah, ve posle izve-snog vremena, s tim to se
oni nadoknauju kao i kod telesne povrede i oteenja zdravlja;
(2) Uobiajeni trokovi sahrane (l. 193. st. 1. ZOO), koji obuhvataju trokove
transporta usmrenog, trokove uobiajene sahrane, trokove uobiajenog
posluivanja, trokove crnine bliskih srodnika, trokove podizanja nadgrobnog
spomenika i si;
(3) teta zbog izgubljenog izdravanja ili pomoi, koja pripada svim licima koje
je ubijeni izdravao ili trajno pomagao, kao i onim licima koja su po zakonu imala
pravo zahtevati izdravanje od poginulog (l. 194. st.
1. ZOO). Ova teta naknauje se plaanjem novane rente, iji se iznos odmerava s
obzirom na sve okolnosti sluaja, a koji ne moe biti vei od onoga to bi oteeni
dobijao od poginulog daje ostao u ivotu (l. 194. st
2. ZOO).
Pravo na novanu rentu zbog zbog izgubljenog izdravanja ili pomoi je
privremenog karaktera, jer traje samo za ono vreme za koje bi ubijeni verovatno iveo,
s tim to se gasi i kad izdravano lice bude u stanju da se samo izdrava.

68

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

b) Naknada materijalne tete u sluaju telesne


povrede i oteenja zdravlja

Pojam telesne povrede i oteenja zdravlja. - Pod telesnom povredom i


oteenjem zdravlja u smislu graanskog prava podrazumeva se svako naruavanje
telesnog ili psihikog integriteta oveka, koje je imalo za posledicu neku tetu. Sama
telesna povreda i oteenje zdavlja sami po sebi nisu teta, ali mogu biti uzrok teta, to
znai da se tetom smatra po-sledica povrede tela ili oteenja zdavlja, a ne sama povreda
tela ili oteenje zdravlja.
Oblici tete. - Kod telesne povrede i oteenja zdravlja nadoknauju se ovi oblici
materijalne tete:
(1) Trokovi leenja, koji obuhvataju sredstva neophodna za intervenciju lekara,
nabavku lekova, proteza i drugih pomagala, kao i sredstva za nadoknadu trajnog
poveanja potreba povreenog (npr. pojaana ishrana, tua nega, banjsko leenje) (l.
195. st. 1. ZOO);
(2) Zarada izgubljena usled nesposobnosti za rad za vreme leenja, tj. zbog
privremene nesposobnosti za rad, koja obuhvata svaku imovinsku korist koja se postie
radom, bez obzira na to da li se radi o redovnom radnom odnosu ili o dopunskom ili
privremenom radu (l. 195. st. 1. ZOO).
Ako je oteeni ostvario naknadu na teret sredstava fonda zdravstvenog osiguranja,
moe od tetnika zahtevati samo razliku izmeu naknade i zarade, s tim to isplatilac ima
pravo regresa od tetnika.
(3) Zarada izgubljena zbog potpune ili delimine nesposobnosti za
rad, tj. zbog nesposbnosti za rad koja je trajnog karaktera, kao i teta koju
povreeni trpi zbog toga to su njegove potrebe trajno poveane ili su mogunosti njegovog daljeg razvijanja i napredovanja unitene ili smanjene.
Navedeni vidovi teta predstavljaju buduu tetu povreenog, koja mu se
nadoknauje u vidu novane rente (l. 195. st. 2. ZOO).
c) Izmena dosuene naknade i neprenosivostprava
Izmena dosuene naknade. - S obzirom da naknada tete u vidu novane rente
usled smrti bliskog lica ili usled povrede tela ili oteenja zdravlja predstavlja buduu
tetu, mogue je da se u vezi sa njenom isplatom postavi uticaj promenjenih okolnosti,
tako da sud moe, na zahtev oteenika za ubudue poveati rentu, a moe je na zahtev
tetnika smanjiti ili ukinuti, ako se znatnije promene okolnosti koje je sud imao u vidu
prilikom donoenja svoje odluke (l. 196. ZOO).

Pruf. dr orc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

119
Neprenosivost prava. Pravo na naknadu tete u vidu novane rente usled
smrti bliskog lica ili usled povrede tela ili oteenja zdravlja je lino pravo povreenog,
tako da se ne moe preneti na drugoga, osim pojedinih dospelih potraivanja koja su
utvrena pismenim sporazumom strana ili pravnosnanom sudskom odlukom (l. 197.
st. 1. i 2. ZOO).
3. Naknada materijalne tete u sluaju povrede asti
i irenja neistinitih navoda
Povreda asti. - U sluaju povrede asti jednog lica, odnosno usled umanjenja
njegovog ugleda u drutvu, ono moe pretrpeti i materijalnu tetu (npr. gubitak zarade
zbog gubitka zaposlenja). Zakon o obligacionim odnosima izriito predvia njenu
naknadu (l. 198. st. 1), s tim to se smatra da graanskopravna zatita asti moe da
bude i ira od krivinoprav-ne, jer je za obavezu naknade tete izazvane povredom asti
dovoljan svaki stepen krivice tetnikove.174
irenje neistinitih navoda. - teta moe biti prouzrokovana i irenjem neistinitih
navoda o drugome, koji se mogu ticati njegove prolosti, znanja, sposobnosti ili neeg
drugog. Da bi nastala ova odgovornost neophodno je daje onaj ko neistinite navode
iznosi ili pronosi kriv, tj. da zna ili daje morao znati da su neistiniti (l. 198. st. 1. ZOO.
Meutim, nije odgovoran za tetu onaj ko uini neistinito saoptenje o drugome ne
znajui da je ono neistinito,- ako je on ili onaj kome je saoptenje uinio imao u tome
ozbiljnog interesa (l. 198. st. 2).
4. Naknada nematerijalne tete
Mogunost naknade nematerijalne tete. - Pored materijalne tete, a i nezavisno
od nje, nekom licu moe biti prouzrokovana i nematerijalna teta. Njena naknada
predstavlja veoma sloen problem, jer se radi o povredi linih dobara nekog lica.
Otklanjanje tetnih posledica takve povrede samo se kod nekih nematerijalnih teta
moe ostvariti, dok se kod najveeg broja ostalih nematerijalnih teta taj osnovni cilj
naknade ne moe ostvariti.
a) Naturalna restitucija
Sluajevi. - tetne posledice nekih nematerijalnih teta mogu se otkloniti, to
znai daje kod njih mogu jedan vid naturalne restitucije. To je sluaj sa povredom
prava linosti gde sud moe narediti da se, na troak

69

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Pruf. dr orc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO


Jakov Radii, nav, delo, str. 290.

119

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA


120
tetnika, izvri objavljivanje presude, odnosno ispravke, ili narediti da tetnik povue
izjavu kojom je povreda uinjena, ili to drugo ime se moe ostvariti svrha koja se
postie
naknadom
(l. 199. ZOO).
U tom
smislu,je
sud
narediti
povraaj
ili unitenje
Solidarna
odgovornost
tetnika.
- Pravilo
damoe
za tetu
koju vie
lica prouzrokuje
neovlaeno
sainjene
fotokopije
privatnog
pisma
ili
dosuditi
naknadu
trokova
zajedno, svi uesnici odgovaraju solidarno (l. 206. st. 1. ZOO), s tim to solidarno
sa
kozmetike
operacije
nastalih
telesnih
ozleda.
njima odgovaraju i podstreka i pomaga, kao i onaj koji je pomogao da se odgovorna

lica ne otkriju (l. 206. st. 2. ZOO).


b) Novana naknada
Solidarno odgovaraju i lica koja su tetu prouzrokovala radei nezavisno jedno od
Zadovoljenje (satisfakcija) oteenom. - Najvei broj nematerijalnih teta ne
drugog, ako se ne mogu utvrditi njihovi udeli u prouzrokovanoj teti (l. 206. st. 3.
moe
u kom
smislu,
naturalnompovezana,
restitucijom.
u sluaju
ZOO), se,
kao ni
i lica
koja su
na nekiotkloniti
nain meusobno
ako jeNaime,
nesumnjivo
daje
pretrpljenih fizikih ili duevnih bolova, kao to je to, na primer, duevni bol majke za
neko od njih tetu prouzrokovalo, a ne moe se utvrditi ko je (l. 206. st. 4. ZOO).
ubijenim detetom, uspostavljanje ranijeg stanja ne moe se ostvariti nikakvim merama
Posebno se predvia i solidarna odgovornost naruioca i izvoaa radova na
koje bi se naloile tetniku. U svim tim sluajevima dolazi u obzir samo novana
nepokretnosti za tetu koja je treem licu prouzrokovana u vezi sa izvoenjem tih radova
naknada. Ali, ona ne predstavlja naknadu vrednosti povreenog linog dobra, jer lina
(l. 207. ZOO).
dobra nemaju novanu vrednost, ve se daje radi zadovoljenja (satisfakcije) oteenog.
Regres isplatioca. - U meusobnom odnosu, solidarni dunici ne odgovaraju za
Dosuivanjem odreene novane sume omoguuje se oteeniku da pribavi sebi neko
ukupnu tetu, ve samo za njen srazmeran deo. S obzirom na to, solidarni dunik koji
zadovoljstvo, neku ivotnu radost kao utehu, kako bi se kod njega uspostavila izvesna
isplati vie nego to iznosi njegov udeo u teti, moe traiti od svakog od ostalih dunika
psihika i emocionalna ravnotea i ublaili duevni bolovi.
da mu naknadi ono to je platio za njega (l. 208. st. 1. ZOO). Visinu udela svakog
Sluajevi u kojima se daje novana naknada neimovinske tete. -Poto se
dunika sud odreuje prema teini njegove krivice i teini posledica koje su proistekle iz
novanom naknadom neimovinske tete ne ostvaruje obeteenje u pravom smislu te
njegovog delovanja (l. 208. st. 2. ZOO), s tim to na svakog dunika pada jednak deo,
rei, samo se u pojedinim pravima predvia naknada svake nematerijalne tete. U
ako se udeli dunika ne mogu utvrditi, osim ako pravinost zahteva da se u konkretnom
najveem broju drugih prava, ukljuujui tu i nae pravo, novana naknada nematerijalne
sluaju drugaije odlui (l. 208. st. 3. ZOO).
tete priznaje se samo u odreenim sluajevima, koji su zakonom izriito predvieni. U
tom smislu Zakon o obligacionim odnosima predvia da e sud dosuditi "pravinu
Glava peta
novanu naknadu" za ove oblike neimovinske tete: (I) za pretrpljene fizike bolove; (2)
za pretrpljene duevne bolove zbog umanjenja ivotne aktivnosti, naruenosti, povrede
OSTALI IZVORI OBLIGACIJA
ugleda, asti, slobode ili prava linosti, smrti bliskog lica, i (3) za strah (l. 200. st. 1.
ZOO).
I. STICANJE BEZ OSNOVA 1.
Pravo na novanu naknadu zbog pretrpljenih duevnih bolova ima i lice koje je pre-varom, prinudom ili
zloupotrebom nekog odnosa podreenosti ili zavisnosti navedeno na kanjivu obljubu ili kanjivu bludnu radnju, kao i
Pojam i subjekti sricanja bez osnova
lice prema kome je izvreno neko drugo krivino delo protiv dostojanstva linosti i morala (l. 202. ZOO).

Pojam.
bez oosnova
nastaje
tako tonematerijalne
deo imovine tete,
jednogkao
licai opree
bilo
Prilikom- Sticanje
odluivanja
zahtevu
za naknadu
visininanjene
koji
nain
u
imovinu
nekog
drugog
lica,
a
da
taj
prelaz
nema
svoj
osnov
u
nekom
naknade, zakonodavac nalae sudu da vodi rauna o znaaju povreenog dobra i cilju
pravnom
poslu
ili u zakonu
210.da
st. se
1. njome
ZOO). ne
Karakterie
dakle, koje
to tonisu
do prelaza
kome slui
ta naknada,
ali i(l.
o tome
pogoduje ga,
tenjama
spojive
imovine
dolazi
bez pravno
priznatog
osnova,
sa stanovita pravnog poretka,
sa njenom
prirodom
i drutvenom
svrhom
(l.tako
200.da
st.se,
2. ZOO).
takvo sticanje smatra neosnovanim, neopravdanim ili nepravinim. Poto sticanje koristi
znai uveanje imovine, govori se i o neosnovanom obogaenju.
Pravni poredak ne odobrava sticanje bez osnova, ve ga smatra nenormalnim i
neodrivim. Zbog toga se sticaocu namee obaveza da ono

Prof. dr orc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

70
Ogranienje naknade na znatnu
tetu. - Osim navedenog ogranienja samo na odreene sluajeve, za neimovinsku tetu
je karakteristino i to to se naknauje samo ako je znatna.175 U tom smislu i Zakon o
obligacionim odnosima propisuje da e sud dosuditi pravinu novanu naknadu za
neimovinsku tetu "ako okolnosti sluaja, a naroito jaina bolova i straha i njihovo
trajanje to opravdava" (l. 200. st. 1).
U pravnoj teoriji se iznosi stav daje svoenje naknade neimovinske tete na znatnu
tetu nepravino, te da se time potcenjuju lina dobra ovekova, a favorizuju
imovinska.176
Lica koja imaju pravo na novanu naknadu u sluaju smrti ili tekog
invaliditeta. - Pravo na naknadu nematerijalne tete zbog pretrpljenih duevnih bolova
usled smrti bliskog lica, ima samo uzan krug njegovih srodnika. To su lanovi njegove
ue porodice: (1) brani drug, (2) roditelji i (3) deca (l. 201. st. 1. ZOO). Takva
naknada moe se dosuditi i brai i sestrama (l. 201. st. 2. ZOO), kao i vanbranom
drugu (l. 201. st. 4. ZOO), ako je izmeu njih i umrlog postojala trajnija zajednica
ivota.
U sluaju naroito tekog invaliditeta nekog lica, sud moe dosuditi njegovom (1)
branom drugu, (2) deci i (3) roditeljima pravinu novanu naknadu za njihove duevne
bolove (l. 201. st. 3. ZOO), s tim to ova naknada pripada i vanbranom drugu, ako je
izmeu njega i povreenog postojala trajnija zajednica ivota (l. 201. st. 4. ZOO).
Nasleivanje i ustupanje naknade nematerijalne tete. - Potraivanje naknade
neimovinske tete je strogo lino pravo, tako da, po pravilu, ne prelazi na naslednike
poverioca, niti moe biti predmet ustupanja, prebijanja i prinudnog izvrenja. Meutim,
ono gubi lini karakter ako je priznato pravnosnanom odlukom ili pismenim
sporazumom, posle
ega se njime moe slobodno raspolagati na bilo koji nain (l 204. st 1 i 2. ZOO).
VII. ODGOVORNOST VIE LICA ZA ISTU TETU
teta koju prouzrokuje vie lica. - esto se dogaa da vie lica prouzrokuje istu
tetu. U prouzrokovanju te tete oni mogu uestvovati neposredno (kao neposredni
izvrioci jedne ili vie radnji) ili posredno (kao podstrekai ili pomagai), a mogu je
prouzrokovati radei zajedno ili odvojeno, tj. nezavisno jedan od drugog. U svim tim
sluajevima radi se o odgovornosti vie lica za istu tetu.
[73

Jakov Radii, nav. delo, str. 283.

'7* IstO.

to je neosnovano stekao vrati, a kad to nije mogue - da naknadi vrednost postignutih


koristi (l. 210. st. 1. ZOO). Takva obaveza nastaje i kad se neto primi s obzirom na

120

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Prof. dr orc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

71
osnov koji se nije ostvario ili koji je kasnije
otpao (l. 210. st. 2. ZOO). Radi povraaja neosnovano steenog ili naknade njegove
vrednosti, lice na iji raun je obogaenje usledilo ima pravo na tubu protiv sticaoca
(condictio sine causd).
Subjekti. - U obligacionom odnosu iz sticanja bez osnova uestvuju dva lica:
sticalac (oznaava se i kao obogaeno lice) je dunik, a lice ija je imovina umanjena
(oznaava se i kao osiromaeno lice) je poverilac.
2. Opti uslovi i nastanak sticanja bez osnova Opti uslovi. - Da bi nastao
obligacioni odnos iz sticanja bez osnova, moraju se ispuniti sledei uslovi:
(1) Obogaenje siicaoca. - Ono postoji u sluaju kad doe do poveanja imovine
sticaoca, koje nastaje uveanjem. , imovine ili spreevanjem da se imovina umanji.
Uveanje imovine ostvaruje se poveanjem aktive (npr. sticanjem stvarnih ili
obligacionih prava) ili smanjenjem pasive (npr. neko isplati tui dug). Obogaenje
postoji i u sluaju kad je spreeno umanjenje imovine do kojeg je po redovnom toku
stvari trebalo da doe (npr. neko plati izdravanje tuem detetu, neosnovano i bez
naknade upotrebljava tuu stvar za ta bi, normalno, trebalo da plati naknadu).
(2) Osiromaenje drugog lica. - Obogaenje sticaoca treba da nastane na raun
drugog lica. Taj uslov je ispunjen kad obogaenje jednog, dovede do osiromaenja
drugog, odnosno do umanjenja njegove imovine (npr. kad osiromaeni izgubi neko
svoje pravo, isplati sumu novca, kad neko neosnovano upotrebljava njegovu stvar). Pri
tome, osiromaenje i obogaenje treba da su meusobno uslovljeni, tako da se ono to
se pojavljuje kao obogaenje u imovini jednog, javlja kao osiromaenje u imovini drugog, odnosno da su obe promene posledica istog uzroka.
(3) Odsustvo osnova. - Obogaenje sticaoca treba daje neosnovano, tj. da do
njega doe bez punovanog osnova. Neosnovanim se smatra ono obogaenje koje se ne
zasniva na pravnom pravilu sadranom u zakonu, pravnom poslu ili odluci suda,
odnosno drugog dravnog organa.177 Do
i" Jakov Radii, nav. delo, sir. 294-295, navodi da pojam osnova pravnici shvalaju razliito. Jedni smatraju da
jc osnov punovaan pravni odnos iz kojeg proistic da ono to je obogaeni stekao treba njemu i da pripadne
(objektivno shvatanje), dok drugi, bar kad sc radi o sticanju koje nastaje radnjom osiromaenog lica, shvataju osnov
kao cilj kome je teio initelj, kao svrhu inidbe (subjektivno shvatanje).

72

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

neosnovanog obogaenja moe doi ili kad uopte nije postojao punovaan osnov, ili
kad je postojao, ali je kasnije otpao, ili kad se oekivani osnov ne ostvari.
Nastanak. - Sticanja bez osnova moe da nastane na razliite naine.
Ono najee nastaje usled radnje samog osiromaenog lica, koje izvTi neku
inidbu obogaenom licu, s tim to su mogua tri takva sluaja: isplata nedugovanog,
isprata s obzirom na osnov koji se nije ostvario i isplata s obzirom na osnov koji je
docnije otpao.
Sticanje bez osnova moe da nastane i usled radnje obogaenog lica, usled radnje
nekog treeg lica, kao i usled nekog spoljnjeg dogaaja.
3. Sluajevi sticanja bez osnova
a) Isplata nedugovanog
Pojam. - Pod isplatom nedugovanog podrazumeva se takav sluaj sticanja bez
osnova koji nastaje kad neko plati nedugovano, tj. kad izvri neto to nije trebao da
izvri. U tom sluaju isplatilac ima pravo da tubom zahteva povraaj plaenog
(condictio in debiti).
Uslovi. - Za isplatu nedugovanog neophodna su tri uslova:
(1) Da je plaanje izvreno radi ispunjenja neke obaveze (solvendi causa). Isplata je izvrena solvendi causa ako je, prema sporazumu strana kojih se tie, trebalo
da poslui podmirenju nepostojeeg (prividnog) duga.
(2) Da je isplaen nepostojei (prividan) dug. - Nepostojeim se smatraju ne
samo dugovi koji uopte nisu postojali, ve i dugovi koji su u trenutku isplate ugaeni
(npr. dugovi iz ponitenog ili raskinutog ugovora, iz ugovora zakljuenog pod odlonim
uslovom). To su apsolutno nepostojei dugovi koji se nikoga i niega ne tiu.178 U
relativno nepostojee dugove spadaju dugovi koji se ne tiu ili isplatioca, ili sticaoca, ili
inidbe koja je izvrena radi njihove isplate (npr. isplata tueg duga, isplata licu koje
nije poverilac, isplata inidbe koja se ne duguje).179
Nije plaeno nedugovano i nema mesta povraaju u ovim sluajevima: kad dunik plati dug ne znajui da ima
pravo prigovora neispunjenog ugovora, prigovora prebijanja ili pravo da ugovor raskine, isplata duga pre njegove
dospelosti, kad isplatilac zna da nije duan da plati (l. 211. ZOO), kad je isplaena prirodna obaveza, neka moralna
ili drutvena dunost (l. 213. ZOO), kao i u sluaju kad se isplatom elela nadoknaditi teta izazvala Jakov Radii, nav. dclo, str. 296. i
Isto.

Prof. dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO


na povredom tela, naruenjem zdravlja ili smru, pod uslovom daje sticalac bio savestan (51.216. ZOO).

72

(3) Daje isplatilac bio u zabludi. - Isplatilac treba daje verovao da dug postoji i da
on plaa svoj dug. Ako nije bio u zabludi, nema pravo na povraaj plaenog, jer se
pretpostavlja da svaka dobrovoljna isplata znai priznanje duga ili poklon. Pri tome,
svaka zabluda se uzima u obzir, pa i ona koju je isplatilac skrivio.
Zabluda isplatioca se ne trai, tako da on ima pravo na povraaj plaenog iako nije bio u zabludi, u sledeim
sluajevima: kad je isplatilac zadrao pravo da trai povraaj (l. 211. ZOO); kad je isplatio dug da bi izbegao prinudu
dravnog ili nekog drugog organa (l. 211. ZOO); kad je isti dug plaen dva puta, pa makar jednom i po osnovu izvrne
isprave (l. 212. ZOO); kad je isplatilac bio prinuen na isplatu; i kad je neko nainio za drugog kakav izdatak ili uinio
neto drugo stoje ovaj po zakonu bio duan uiniti (l. 218. ZOO).

b) Isplata s obzirom na osnov koji se nije ostvario


Ovaj sluaj sticanja bez osnova postoji kad se isplata izvri s obzirom na osnov iji
se nastanak oekuje u budunosti, pa se to oekivanje ne ostvari. U tom sluaju za ono
stoje isplaeno ne postoji osnov, tako da se isplaeno moe tubom povratiti (condictio
ob causam futuram).
Ovaj sluaj karakterie to to isplatilac nije u zabludi, jer zna da dug u trenutku
isplate jo ne postoji, ali je u zabludi u oekivanju da e dug kasnije nastati (npr. isplati
prodajnu cenu pre konanog zakljuenja ugovora).
c) Isplata s obzirom na osnov koji je docnije otpao
Ovaj sluaj sticanja bez osnova postoji kad je u trenutku isplate postojao za nju
osnov, ali je kasnije nestao (npr. posle izvrene isplate ugovor se poniti ili raskine).
Onaj kome je, u ovom sluaju, isplata izvrena dri primljeno bez osnova, pa
isplatilac ima pravo da tubom zahteva povraaj plaenog (condictio ob causam finitam).
d) Obogaenje usled radnje obogaenog
Obogaenje moe nastati i usled radnje samog obogaenog, na koju on nije bio ov-laen. Radi se, po pravilu, o
nedoputenim radnjama, kojima izvrilac ne stie nikakvo pravo, ve neosnovano prisvaja izvesne vrednosti iz tue
imovine. Najvaniji sluaj takvog sticanja sastoji se u neovlaenom korienju ili utroku tue stvari u svoju korist. U
tom sluaju osiromaeno lice moe zahtevati naknadu tete. AH, nezavisno od prava na naknadu tete, ili u odsustvu
ove, osiromaeni ima pravo na naknadu koristi koju jc obogaeni imao od upotrebe stvari (l. 219. ZOO).

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

73

e) Obogaenje usled radnje treeg lica ili usled


nekog spoljnjeg dogaaja
Obogaenje jednog lica moe nastati i usled radnje treeg lica ili nekog spoljnjeg dogaaja. Mogue je da neko
upotrebi stvar jednog lica u korist drugog, a da nema uslova za primenu poslovodstva bez naloga. U tom sluaju, lice u
iju je korist upotrebljena stvar duno je daje vrati, a ako to nije mogue, da naknadi njenu vrednost. Pored toga,
mogue je i da neko pomea ili spoji pokretne stvari razliitih sopstvenika, ili da do toga doe usled nekog spoljnjeg
dogaaja.

4. Dejstvo sticanja bez osnova


U emu se ogleda i od ega zavisi. - Sticanjem bez osnova nastaje obligacioni
odnos izmeu sticaoca i lica ija je imovina umanjena. U tom odnosu sticalac ima
poloaj dunika a osiromaeni poloaj poverioca. Sti-calac mora da vrati osiromaenom
ono ime se obogatio, s tim to obim njegove obaveze zavisi od toga da li je bio savestan
ili nesavestan.
Obaveza povraaja ili naknade vrednosti. - Sticalac je obavezan da vrati
osiromaenom ono to je stekao na njegov raun. To moe biti obaveza vraanja stvari
ili obaveza ustupanja potraivanja (l. 210. st. 1. ZOO). Pored toga, sticalac je duan da
vrati plodove koje je ubrao, kao i da plati zateznu kamatu (l. 214. st. 1. ZOO). Za stvar
koju je otuio ili unitio, obavezan je da vrati ono to je po tom osnovu primio.
Meutim, ako se priroda onoga stoje neosnovano stekao protivi vraanju, sticalac je
obavezan da naknadi njegovu vrednost (npr. korist od upotrebe, usluge, prerade,
meanja i spajanja) (l. 21. st. 1. ZOO).
Uticaj savesnosti sticaoca. - Obaveza savesnog sticaoca svodi se na povraaj
koristi koju ima u trenutku isticanja zahteva za povraaj. 180 Uz to, on duguje i povraaj
plodova i zatezne kamate od dana podnoenja zahteva (l. 214. ZOO). Ipak, on ima
pravo na naknadu nunih i korisnih trokova (npr. za plaenu carinu, prevoz) (l. 215.
ZOO), kao i pravo da uzme ono ime je stvar poboljao (ius tollendi).
Obaveza nesavesnog sticaoca je vea. On je duan da vrati ne samo onu
neosnovano steenu korist koju poseJuje u trenutku isticanja zahteva, ve odgovara i za
koristi kojih vie nema. Njegov poloaj slian je poloaju dunika koji je zapao u
docnju. Pored toga, on duguje plodove i zateznu kamatu od dana sticanja (l. 214. ZOO).
Nesavesni sticalac ima pravo na naknadu nunih trokova, dok mu naknada za korisne
trokove pripada samo do iznosa koji predstavlja uveanje vrednosti u trenutku vraanja
(l. 215. ZOO).

'K1 Jakov Radii, nav. dclo, str. 301.

73

Prof. dr Dordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

II. POSLOVODSTVO BEZ NALOGA


1. Pojam i subjekti poslovodstva bez naloga
Pojam. - Pod poslovodstvom bez naloga podrazumeva se vrenje tuih poslova,
pravnih ili materijalnih, bez naloga ili ovlaenja, ali za raun i radi zatite interesa
onoga iji su poslovi (l. 220. st. 1. ZOO). Ono je, po pravilu, zabranjeno, jer je
nespojivo sa subjektivnim pravima i predstavlja delikt.181Ipak, zakonom se doputa da
se od tog pravila odstupi samo u sluaju kad posao ne trpi odlaganje, u tom smislu to
predstoji teta ili proputanje oigledne koristi (l. 220. st. 2. ZOO).
Radi se, obino, o situacijama u kojima imovini nekog lica zapreti opasnost oteenja ili unitenja, a da to lice
nije samo u stanju da preduzme potrebne mere radi otklanjanja opasnosti. Ako je neko lice u stanju da preduzme
takve mere, razlozi uzajamne pomoi i solidarnosti nalau da mu se dopusti da to uini i bez znanja i ovlaenja lica
iji su interesi ugroeni (npr. da ugasi poar u tuoj kui, da opravi vodovodnu cev u stanu odsutnog su-seda, da
primi poiljku podstanara).

Subjekti. - U obligacionom odnosu koji nastaje poslovodstvom bez naloga


uestvuje lice koje svojevoljno obavlja posao za drugoga, koje se naziva poslovoa bez
naloga ili nezvani vrilac tueg posla (negotiorum gestor), i lice ije poslove ono
obavlja, koje se zove gospodar posla (domi-nus negotii).
2. Uslovi poslovodstva bez naloga
S obzirom da stvara odreene obaveze za gospodara posla i mimo njegove volje,
poslovodstvo bez naloga doputeno je samo ako su ispunjeni sledei uslovi:
(1) Posao mora biti vren ili izvren. - Poslovodstvo bez naloga moe nastati
samo ako je poslovoa bez naloga stvarno preduzeo vrenje, odnosno ako je ve izvrio
neki posao. Taj posao moe biti kako pravni (npr. zakljuenje nekog ugovora), tako i
faktiki (npr. gaenje poara koji je izbio u stanu). U svakom sluaju, posao se mora
sastojati iz neke aktivne radnje, jer samo trpljenje ili uzdravanje ne dovodi do
poslovodstva bez naloga.
(2) Posao mora biti tui. - Posao se smatra tuim ako ga poslovoa bez naloga
preduzima ne za sebe, ve za gospodara posla.
Nekada je, po samoj njegovoj prirodi i sadrini, jasno da se radi o poslu koji pripada gospodaru posla (npr.
isplata tueg rauna za utroenu elektrinu energiju) (tzv. objektivno tui posao), a nekada je posao po svojoj prirodi
neutralan, s tim to spada u tui posao s obzirom na usmerenu volju poslovoe bez naloga (npr. kupovina neke stvari
koja moe koristiti i drugim licima) (tzv. subjektivno tui posao).

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

74

Prof. dr Dordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO


1KI

'K1 Jakov Radii, nav. dclo, str. 301.

Jakov Radii, nav. dclo, str. 304.

74

75

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

(3) Posao mora biti u interesu gospodara. - Posao mora biti u interesu gospodara posla, tako da od preduzetog posla on ima koristi.
Korisnost posla ceni se, po pravilu, prema objektivnom merilu (npr. gaenje poara u tuoj kui objektivno je
korisno vlasniku kue). S druge strane, subjektivna ocena korisnosti pslovoe bez naloga nikad se ne uzima u obzir,
dok se u nekim sluajevima ocena gospodara posla uzima u obzira, kada se radi o njegovim interesima.

Kao jedan od uslova poslovodstva bez naloga, korisnost moe biti dvojaka. Nekada
se ona sastoji u tome to poslenik otklanja opasnost tete koja preti imovinskim ili
linim dobrima drugoga. U tom sluaju radi se o nunom poslovodstvu bez naloga
{negotiorum gestio necessaria), kod kojeg se ne trai da je postignut eljeni cilj,
odnosno da je spaavanje uspelo. Meutim, svojom radnjom nezvani poslovoa moe
da postigne i stvarnu korist za gospodara posla, da uvea njegovu imovinu (npr. da naplati njegovo potraivanje koje bi, inae, zastarilo). To bi bilo korisno poslovodstvo bez
naloga {negotiorum gestio utilis), kod kojeg se trai da se preduzetim poslom postigne
odreena korist za gospodara posla.
(4) Posao mora biti vren bez naloga ili ovlatenja. - Poslovodstvo bez naloga
postoji samo ako poslovoa bez naloga nije bio ni ovlaen ni obavezan da tui posao
obavi.
(5) Namera poslovoe bez naloga da zahteva naknadu. - Poslovoa bez naloga
treba da ima nameru da trai naknadu trokova i nagradu za obavljanje tueg posla, koja
se pretpostavlja.
3. Dejstvo poslovodstva bez naloga
U emu se sastoji. - Poslovodstvo bez naloga stvara dvostran obliga-cioni odnos u
kojem i za poslovou bez naloga i za gospodara posla nastaju obaveze, koje su sline
obavezama koje jedan prema drugom imaju nalogodavac i nalogoprimac.
Obaveze poslovoe bez naloga. - Glavne obaveze poslovoe bez naloga su:
(1) Obavetenje gospodara posla. - Poslovoa bez naloga duan je da obavesti o
svom postupku to je mogue pre gospodara posla i da nastavi zapoeti posao, dok ovaj
ne bude preuzeo brigu o njemu (l. 221. st. 1. ZOO);
(2) Uredno i savesno voenje zapoetog posla. - Poslovoa bez naloga duan je da
uredno i savesno vodi zapoeti posao, rukovodei se pri tom stvarnim i verovatnim
namerama i potrebama gospodara posla (l. 222. st. 1. ZOO), s tim stoje duan da
postupa sa panjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaina (l. 222. st. 2.
ZOO);
(3) Polaganje rauna. - Poslovoa bez naloga duan je da po
svrenom poslu poloi raun i ustupi gospodaru posla sve to je pribavio
vrei njegov posao (l. 221. st. 2. ZOO);

Prof. dr Dordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

129
(4) Naknada tete. - Poslovoa bez
naloga
je
duan
da
gospodaru
posla nadoknadi tetu koju mu je prouzrokovao vrei njegov posao, prema
optim pravilima o odgovornosti. Meutim, njegova je odgovornost neto
blaa, jer se predvia da sud moe da smanji njegovu odgovornost ili da
ga sasvim oslobodi odgovornosti za nepanju (l. 222. st. 3. ZOO).
Obaveze gospodara posla. - Gospodar posla ima prema poslovoi bez naloga ove
obaveze:
(1) Osloboenje poslovoe bez naloga od obaveza. - Gospodar posla je duan da
oslobodi poslovou bez naloga svih obaveza koje je zbog posla uzeo na sebe, kao i da
preuzme sve obaveze koje je zakljuio u njegovo ime(l. 223. st. l.ZOO);
(2) Naknada za izdatke i pretrpljenu tetu. Gospodar posla je duan da naknadi
poslovoi bez naloga sve nune i korisne izdatke, kao i tetu koju je ovaj pretrpeo, ak i
ako oekivani rezultat nije postignut (l. 223. st. l.ZOO);
(3) Primerena naknada za trud. - Gospodar posla je duan da plati poslovoi bez
naloga primerenu naknadu za trud, ako je otklonio tetu od gospodara posla ili mu je
pribavio korist koja odgovara u svemu njegovim namerama i potrebama (l. 223. st. 2.
ZOO).
4. Vrenje tuih poslova protiv zabrane
Vrenje tuih poslova protiv zabrane postoji u sluaju kad se neko prihvati tueg posla i pored zabrane lica
iji je posao, za koju je, inae, znao ili je morao znati (l. 226. st. I. ZOO). Takvo vrenje tueg posla je protivpravno,
tako da iz njega ne nastaju prava koja pripadaju poslovoi bez naloga. tavie, onaj koji se prihvati tueg posla i
pored zabrane lica iji je posao, odgovara za tetu koju je prouzrokovao meanjem u tue poslove, ak i ako je do nje
dolo bez njegove krivice (l. 226. st. 2. ZOO).
Meutim, kad je zabrana vrenja posla protivna zakonu iJi moralu, a naroito kad je neko zabranio da drugi
ispuni neku njegovu zakonsku obavezu koja ne trpi odlaganje, vae opta pravila o poslovodstvu bez naloga (npr.
doputeno je dati drugome izdravanje ako ga ne daje onaj ija je to zakonska dunost i pored njegove zabrane) (l.
226. st. 3. ZOO).

5. Nepravo poslovodstvo
Nepravo poslovodstvo postoji kad neko vri tui posao u nameri da za sebe zadri postignute koristi, iako zna
daje posao tu (l. 227. st. 1. ZOO). U tom sluaju poslovoa se smatra kao poslovoa bez naloga, tako daje duan da
na zahtev onoga iji je posao poloi raun i preda mu sve postignute koristi (l. 227. st. I. ZOO).
Meutim, s obzirom da i nepravo poslovodstvo predstavlja protivpravnu radnju, onaj iji je posao moe
zahtevati i vraanje stvari u predanje stanje, kao i naknadu tete

130

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA


(cl. 227. st. 2. ZOO), pod uslovom daje poslovoa znao daje posao tu ili daje to morao znati. '2

III. JEDNOSTRANE IZJAVE VOLJA


Nastanak. - Neke jednostrane izjave volje danas mogu biti izvor obligacija, pod
uslovom da se njima obavezuje sam izjavilac.
Sluajevi. - Sporno je za koje se sve obligacione odnose moe rei da imaju svoj
izvor u jednostranoj izjavi volje. Po irem shvatanju, u jednostrane izjave volje kao
izvore obligacija spadaju: poslovodstvo bez naloga, sticanje bez osnova, ponuda za
zakljuenje ugovora, javno obeanje nagrade i izdavanje hartija od vrednosti. Po uem
shvatanju, tu spadaju samo javno obeanje nagrade i izdavanje hartija od vrednosti.
U Zakonu o obligacionim odnosima usvojeno je ue shvatanje, jer kao sluajeve
jednostranih izjava volje predvia samo javno obeanje nagrade i hartije od vrednosti.
1. Javno obeanje nagrade
a) Pojam i uslovi
Pojam. - Javno obeanje nagrade postoji kad neko, javnim oglasom, obea
neodreenom broju lica da e dati nagradu onome ko bude izvrio odreenu radnju,
odnosno postigao neki uspeh, ili se naao u odreenoj situaciji (cl. 229. st. 1. ZOO). Za
javno obeanje nagrade karakteristino je da stvara obavezu samo za obeavaoca, tako
da niko nije obavezan da izvri zahtevanu radnju. Ali, onaj ko izvri radnju stie pravo
na nagradu, bez obzira da li je znao ili nije znao za obeanu nagradu kada je vrio
radnju, pa ak i ako je nagrada obeana poto je radnja izvrena.
Uslovi. ~ Da bi iz javnog obeanja nagrade nastala obligacija, potrebno je da se
ispune sledei uslovi:
( I ) Obeanje nagrade. - Za nastanak javnog obeanja nagrade neophodno je da
neko lice (fiziko ili pravno) obea nagradu za izvrenje odreene radnje. Ako se radi o
fizikom licu, ono mora da poseduje potpunu poslovnu sposobnost, jer javnim
obeanjem nagrade raspolae svojom imovinom.

'"2 Jakov Radii, nav. delo, str. 309.

Prof. dr orde Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

76
(2) Obeanje uinjeno javnim oglasom. - Javno obeanje nagrade nastaje samo
ako je obeanje uinjeno javnim oglasom, tj. na takav nain da ga sazna vei broj ljudi.
Obino se to ini preko tampe, radija, televizije, ili objavom na oglasnoj tabli.
(3) Obeanje upueno neodreenom broju lica. ~ Obeanje treba da je upueno
neodreenom broju lica, s tim to krug lica kojima je obeanje upueno moe biti ui
(npr. samo studenti) ili iri (npr. svi graani).
(4) Odreena radnja koju treba izvriti, uspeh koji treba postii ili situacija u kojoj
se treba nai. -Javnim obeanjem nagrade treba da se odredi radnja koju treba izvriti,
uspeh koji treba postii ili situacija u kojoj neko lice treba da se nae da bi se steklo pravo
na nagradu. Ta radnja, uspeh ili situacija mora da ispunjava uslove koji se trae i za
svaku drugu inidbu, tj. da bude mogua i doputena.
(5) Odrena nagrada. - Javnim obeanjem nagrade treba da se odredi nagrada
izvriocu radnje. Ona se najee obeava u novcu, ali se moe sastojati i u davanju neke
druge stvari, poasne medalje ili diplome.
b) Opozivanje i ejstvo
Opozivanje. - Javno obeanje nagrade se, po pravilu, moe opozvati. Opoziv je
mogu sve do izvrenja radnje za koju je nagrada obeana, s tim to se ostvaruje na isti
nain na koji je obeanje dato ili linim sa-optenjem pojedinim licima. Meutim, lice
koje je izvrilo radnju, a nije znalo niti je moralo znati da je obeanje nagrade opozvano,
ima pravo na obeanu nagradu, dok ono koje je do opozivanja uinilo potrebne izdatke
radi izvrenja radnje odreene u javnom oglasu ima pravo na njihovu naknadu, izuzev
ako obeavalac dokae da su oni uinjeni uzalud (l. 230. st l.ZOO).
Obeanje se ne moe opozvati ako je oglasom odreen rok za izvrenje radnje,
odnosno za obavetenje o postignutom rezultatu ili ostvarenju odreene situacije (l.
230. st. 2. ZOO).
Dejstvo. - Pravo na nagradu stie ono lice koje prvo izvri radnju za koju je nagrada
obeana. Ali, ako je vie lica izvrilo radnju istovremeno, svakom pripada jednak deo
nagrade, ukoliko pravinost ne zahteva drugaiju podelu (l. 230. st. 1. i 2. ZOO).
Obaveza obeavaoca nagrade prestaje ako mu niko ne saopti, u roku odreenom u
oglasu, da je izvrio radnju, ili postigao' uspeh, ili uopte ispunio uslove postavljene u
javnom oglasu, a ako rok nije odreen, istekom jedne godine od oglasa (l. 233. ZOO).

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

77
2. Hartije od vrednosti

a) Pojam i bitni sastojci


Pojam. Hartija od vrednosti je pismena isprava kojom se njen izdavalac
obavezuje da ispuni obavezu upisanu u toj ispravi njenom zakonitom imaocu (l. 234.
ZOO). Pri tome, u vezi sa nastankom obaveze iz hartije od vrednosti postoje razliite
teorije. Zakon o obligacionim odnosima se opredelio za emisionu teoriju prema kojoj
obaveza iz hartije od vrednosti nastaje u trenutku kada izdavalac hartiju od vrednosti
preda njenom korisniku (l. 237. ZOO).
Bitni sastojci. - Hartije od vrednosti su strogo formalne isprave, koje moraju imati
odreene bitne sastojke, jer isprava koja ne sadri bilo koji od bitnih sastojaka ne vai
kao hartija od vrednosti (l. 235. st. 3. ZOO). U bitne sastojke hartije od vrednosti
spadaju: (1) oznaenje vrste hartije od vrednosti; (2) firmu, odnosno naziv i sedite,
odnosno ime i prebivalite izdavaoca hartije od vrednosti; (3) firmu, odnosno naziv ili
ime lica na koje, odnosno po ijoj naredbi hartija od vrednosti glasi, ili oznaenje da
hartija od vrednosti glasi na donosioca; (4) tano oznaenu obavezu izdavaoca koja
proizilazi iz hartije od vrednosti; (5) mesto i datum izdavanja hartije od vrednosti, a kod
onih koje se izdaju u seriji i njen serijski broj; (6) potpis izdavaoca hartije od vrednosti,
odnosno faksimil potpisa izdavaoca hartije od vrednosti koje se izdaju u seriji (l. 235.
st. 1. ZOO).

Prof. dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

133
na ime prenosi se cesijom, s tim to posebnim zakonom moe biti odreeno da se
pravo iz hartije od vrednosti na ime moe prenositi indosa-mentom (l. 242. st. 1. i 2.
ZOO). Pravo iz hartije od vrednosti po naredbi prenosi se indosamentom (l. 243.
ZOO).
d) Legitimacioni papiri i legitimacioni znaci
Od hartija od vrednosti treba razlikovati tzv. legitimacione papire i legitimacione znake.
Legitimacioni papiri. - To su takve pismene isprave koje slue za legitimiranje po-verilaca kojima dunik izdavalac duguje odreenu inidbu. Oni mogu biti i na ime odreenog lica (npr. mesena karta za prevoz, tedna
knjiica), ali kod veine drugih takvih papira poverilac nije odreen (npr. razne ulaznce, vozne karte, bonovi i si.). Na
legitimacione papire shodno se primenjuju odgovarajue odredbe o hartijama od vrednosti (l.
257. ZOO).
Legitimacioni znaci. - Legitimacioni znaci ne predstavljaju nikakve pismene isprave, niti sadre neto
odreeno o obavezi izdavaoca, ali i oni slue da pokau koje poverilac u obligacionom odnosu prilikom ijeg nastanka
su izdati (npr. garderobni i slini znaci) (l.
258. st. 1. ZOO). Njihov izdavalac se oslobaa obaveze kad je u dobroj veri izvri donosiocu, s tim to za donosioca ne vai pretpostavka je je on pravi poverilac, te je u sluaju spora
duan da dokae to svoje svojstvo (l. 258. st. 2). Inae, poverilac moe zahtevati
ispunjenje obaveze iako je izgubio legitimacioni znak (l. 258. st. 3. ZOO).

Glava esta
DEJSTVA OBLIGACIJA

b) Vrste i ostvarivanje prava

I. POVERIOEVA PRAVA I DUNIKOVE OBAVEZE

Vrste. - Prema nainu odreivanja nosioca prava, razlikuju se tri vrste hartija od
vrednosti: (1) hartije na donosioca, (2) hartije na ime i (3) hartije po naredbi.
Ostvarivanje prava. - Potraivanje iz hartije od vrednosti vezano je za samu
hartiju, tako da se moe ostvariti samo ako se poseduje hartija, s tim to pripada
zakonitom imaocu hartije (l. 239. st. 1. ZOO). Kod hartije od vrednosti na donosioca,
zakonitim imaocem hartije smatra se njen donosilac, dok se kod hartije od vrednosti na
ime i po naredbi zakonitim imaocem smatra lice na koje hartija od vrednosti glasi,
odnosno lice na koje je ona uredno preneta (l. 239. st. 2. i 3. ZOO).

Dejstvo obligacionog odnosa ispoljava se u pravima i obavezama lica koja u


njemu uestvuju. Poverilac je ovlaen da od dunika zahteva ispunjenje obaveze, a
dunik je duan da je ispuni u svemu onako kako ona glasi (l. 262. st. 1. ZOO).
Ukoliko dunik dobrovoljno ne ispuni ono to duguje, poverilac ga na to moe prinuditi
uz pomo suda, s tim to dunika u tom sluaju mogu pogoditi razliite pravne
posledice.

c) Prenos hartije od vrednosti


Prenos hartije od vrednosti zavisi od toga o kojoj se hartiji od vrednosti radi. Kad je
u pitanju hartija od vrednosti na donosioca, pravo iz hartije se prenosi njenom predajom
(l. 241. ZOO). Pravo iz hartije od vrednosti

A) PRAVO NA NAKNADU TETE


1. Opta pravila o pravu na naknadu tete
a) Naknada tete zbog neispunjenje ili zadocnjenja Odgovornost dunika zbog krenja
obaveze. - Dunik koji dobrovoljno ne ispuni obavezu ili zadoeni sa njenim
ispunjenjem, duan je da izvri ne samo ono stoje prvobitno dugovao, ve i da naknadi
tetu koju je prouzrokovao poveriocu povredom svoje obaveze (l. 262. st. 2. ZOO).

78

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Dunik, dakle, nije samo duan, ve je i odgovoran poveriocu, s tim to to moe biti
kako (l) odgovornost zbog neispunjenja (kad dunik obavezu ne ispuni nikako), tako i
(2) odgovornost zbog ravog ispunjenja (kad dunik ne ispuni obavezu u pravo vreme,
na pravom mestu i na pravi nain).
Osloboenje dunika od odgovornosti. - Za dunika koji ne ispuni svoju
obavezu ili zadocni sa njenim ispunjenjem pretpostavlja se da je kriv, tako da za
ostvarenje prava na naknadu tete poverilac treba da dokae postojanje svog prava,
odnosno dunikove obaveze, kao i tetu koja mu je prouzrokovana.
Dunik se moe osloboditi odgovornosti za tetu "ako dokae da nije mogao
ispuniti svoju obavezu, odnosno da je zakasnio sa ispunjenjem obaveze zbog okolnosti
nastalih posle zakljuenja ugovora koje nije mogao spreiti, otkloniti ili izbei" (l. 263.
ZOO).
b) Ugovorno proirenje, ogranienje i iskljuenje odgovornosti
Dispozitivno regulisanje dunikove odgovornosti. - Odredbe kojima se regulie
dunikova odgovornost za tetu zbog krenja ugovorne obaveze imaju, po pravilu,
dispozitivni karakter. S obzirom na to, koristei se naelom autonomije volje, ugovorne
strane takvu svoju odgovornost mogu unapred ugovorom da: proire, iskljue ili
ogranie.
Proirenje odgovornosti. - Ugovorom se moe proiriti odgovornost dunika i na
sluaj za koji on inae ne odgovara, s tim to se izvrenje ovakve ugovorne odredbe ne
moe zahtevati ako bi to bilo u suprotnosti sa naelom savesnosti i potenja (l. 264.
ZOO).
Iskljuenje odgovornosti. - Iskljuenje dunikove odgovornosti za tetu, kojim
se poverilac unapred odrie prava na naknadu tete, krije mogunost zloupotrebe. Zbog
toga se mogunost iskljuenja dunikove odgovornosti zakonom redovno ograniava,
kako bi se zatitili interesi slabije ugovorne strane. U tom smislu se i u Zakonu o
obligacionim odnosima predvia da se odgovornost dunika za nameru ili krajnju
nepanju ne moe ugovorom unapred iskljuiti (l. 265. st. 1). Pored toga, sud moe na
zahtev zainteresovane ugovorne strane ponititi i ugovornu odredbu o iskljuenju
odgovornosti za obinu nepanju, ako je takav sporazum proi-zaao iz monoplskog
poloaja dunika ili uopte iz neravnopravnog odnosa ugovornih strana (l. 265. st. 2.
ZOO).
Ogranienje odgovornosti. - Ogranienje odgovornosti najee se ostvaruje
odreivanjem najvieg iznosa naknade koji e se dugovati. Takva odredba je
punovana, samo ako tako odreeni iznos nije u oiglednoj ne-srazmeri sa tetom, i ako
za odreeni sluaj nije to drugo zakonom pre-

Prof. dr Dordc Nikoli: OBUGACIONO PRAVO


135
dvieno (l. 265. st. 3. ZOO). Ali, bez obzira na ogranienje, poverilac ima pravo na
potpunu naknadu ako je nemogunost ispunjenja obaveze prouzrokovana namerao ili
krajnjom nepanjom dunika (l. 265. st. 4. ZOO).

c) Obim naknade i krivica poverioca

Obim naknade.
Odgovornost dunika zbog krenja preuzete obaveze
ograniena je samo na tzv. predvidljivu tetu. U tom smislu i Zakon o obligacionim
odnosima .propisuje da "poverilac ima pravo na naknadu obine tete i izmakle koristi,
koje je dunik u vreme zakljuenja ugovora morao predvideti kao mogue posledice
povrede ugovora, a s obzirom na injenice koje su mu tada bile poznate ili morale biti
poznate" (l. 266. st. 1). Meutim, u sluaju prevare ili namemog neispunjenja obaveze,
kao i neispunjenja obaveze zbog krajnje nepanje, poverilac ima pravo zahtevati od
dunika naknadu celokupne tete koja je nastala zbog povrede ugovora, bez obzira na to
to dunik nije znao za posebne okolnosti zbog kojih je ona nastala (l. 266. st. 2. ZOO).
Ako je prilikom povrede obaveze pored tete nastao za poverioca i neki dobitak, o
njemu e se prilikom odreivanja visine naknade voditi raina u razumnoj meri (l. 266.
st. 3).
Krivica poverioca. - Deava se da za nastalu tetu, ili njenu veliinu, ili za otezanje
dunikovog poloaja ima krivice i do poverioca ili do lica za koja on odgovara. U tom
sluaju naknada koju dunik duguje poveriocu smanjuje se srazmemo (l. 267. ZOO).
2. Ugovorna kazna
a) Pojam, nastanak, karakter i znaaj
Pojam. - Ugovorna kazna je odreena novana suma ili neka druga materijalna
korist koju dunik obeava da e platiti, odnosno pribaviti poveriocu ukoliko svoju
obavezu uopte ne ispuni ili je ispuni sa zakanjenjem.
Nastanak. - Sporazum o ugovornoj kazni zakljuuje se kao klauzula ugovora iz
kojeg je nastala obaveza ije se ispunjenje obezbeuje ili u vidu posebnog ugovora.
Ugovorne strane mogu odrediti visinu kazne po svom nahoenju, u jednom
ukupnom iznosu, u procentu, ili za svaki dan zadocnjenja, ili na koji drugi nain (l. 271.
st. 1. ZOO).
Ako je za ugovor iz koga je nastala obaveza na ije se ispunjenje ugovorna kazna
odnosi propisana odreena forma, onda i ugovorna kazna mora biti ugovorena u toj istoj
formi (l. 271. st. 2. ZOO).

79

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Ugovorna kazna se ne moe ugovoriti za novane obaveze (l. 270. st. 3. ZOO),
jer su one obezbedene pravom na zateznu kamatu .
Karakter. - Ugovorna kazna je sporedna obaveza, tako da deli pravnu sudbnu
obaveze na ije se obezbeenje ona odnosi (l. 272. st. 1. ZOO),183 s tim to ta obaveza
gubi pravno dejstvo ako je do neispunjenja ili zadocnjenja dolo iz uzroka za koji
dunik ne odgovara (l. 272. st. 2).
Znaaj. - Ugovorna kazna je veoma znaajno sredstvo obezbedenja izvrenja
obaveza. Ona spada u lina (personalna) sredstva obezbedenja, jer ugovaranjem
ugovorne kazne poverilac ne stie nikakvo stvarno pravo na stvari dunika ili nekog
treeg lica.
b) Vrste i dejstvo.
Vrste. - S obzirom na uslov plaanja, ugovorna kazna moe se javiti u vidu (1)
ugovorne kazne zbog neispunjenja i (2) ugovorne kazne zbog zadocnjenja sa
ispunjenjem obaveze, s tim to se, u sluaju sumnje, pretpostavlja daje kazna ugovorena
za sluaj zadocnjenja (l. 270. st. 2. ZOO).
Dejstvo. - U sluaju kad je kazna ugovorna za sluaj neispunjenja obaveze,
poverilac moe zahtevati ili ispunjenje obaveze ili ugovornu kaznu (tzv. alternativna
ugovorna kazna), s tim to gubi pravo da zahteva ispunjenje obaveze ako je zahtevao
isplatu ugovorne kazne (l. 273. st. 1. i 2. OO). Ova kazna ima za cilj da zameni
poverioev interes za ispunjenje glavne obaveze.
Ako je kazna ugovorena za sluaj da dunik zadocni sa ispunjenjem, poverilac
ima pravo da zahteva i ispunjenje obaveze i ugovornu kaznu (tzv. kumulativna
ugovorna kazna), s tim to ne moe zahtevati ugovornu kaznu zbog zadocnjenja ako je
primio ispunjenje obaveze a nije bez odlaganja sa-optio duniku da zadrava svoje
pravo na ugovornu kaznu (l. 273. st. 4. i 5. ZOO). Ova kazna slui, po pravilu, kao
pokrie za tetu koju je poverilac pretrpeo usled dunikove docnje sa ispunjenjem
obaveze.
c) Ugovorna kazna i naknada tete
Kazna nije uslovljena tetom. - Ugovornu kaznu, kao posebno pravo, poverilac
moe da zahteva i kad njen iznos premaa visinu tete koju je pretrpeo, pa ak i kad nije
pretrpeo nikakvu tetu (l. 275. st. 1. ZOO). Za realizaciju tog prava poverilac ne mora
da dokae da teta stvarno postoji,
i" Ako jc ugovor iz kojeg izvire glavna obaveza nitav, bie nitav i sporazum o ugovornoj kazni; ako se glavna
obaveza ugasi na bilo koji nain, gasi se i sporazum o ugovornoj kazni; ako se glavno potraivanje ustupi drugome,

Prof. dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO


samim tim jc ustupljeno i pravo na ugovornu kaznu,

137
jer pravo na ugovornu kaznu nije
uslovljeno tetom. Dovoljna je krivica dunikova, koja se pretpostavlja.
Mogunost kumulacije kazne i tete. - S druge strane, ugovaranjem ugovorne
kazne poverilac ne gubi zakonska prava po osnovu dunikovog nedozvoljenog
ponaanja (npr. pravo na naknadu tete). Ta prava i ugovorna kazna se, po pravilu, ne
mogu sabirati, s tim to nema sabiranja samo u sluaju kad je ugovorna kazna po svojoj
vrednosti vea od tete ili kad je s njom jednaka. Ali, ako je teta koju je poverilac
pretrpeo vea od iznosa ugovorne kazne, on ima pravo da zahteva razliku do potpune
naknade tete (l. 275. st. 2. ZOO).
d) Smanjenje iznosa ugovorne kazne Sud e na zahtev dunika smanjiti
iznos ugovorne kazne ako nae da je ona nesrazmerno visoka s obzirom na vrednost i
znaaj predmeta obaveze (l. 274. ZOO).
3. Zatezna kamata
Kad se duguje. - Novane obligacije karakterie to stoje naknada u vidu isplate
odreene sume novca (kamata, interes) zbog zadocnjenja u njihovom ispunjenju
odreena zakonom. U tom smislu se i propisuje da dunik koji zadocni sa ispunjenjem
novane obaveze duguje, pored glavnice, i zateznu kamatu po stopi utvrenoj saveznim
zakonom (l. 277. st. 1. ZOO).184 Odredba kojom se odreuje stopa zatezne kamate
prinudnog je karaktera, tako da ugovorne strane ne mogu izmeniti njen iznos, niti se
unapred mogu odrei prava da zahtevaju plaanje zatezne kamate.
U sluaju kad je stopa ugovorene kamate via od stope zatezne kamate koja je
predviena zakonom, ona tee i posle dunikove docnje (l. 277. st. 2. ZOO).
Pravo na potpunu naknadu. - Pravo na zateznu kamatu nije uslovljeno tetom
koju trpi poverilac zbog dunikovog zadocnjenja, to znai da poverilac ima pravo na
zateznu kamatu bez obzira na to da li je pretrpeo kakvu tetu zbog dunikove docnje (l.
278. st. 1. ZOO). Ali, ako je teta koju je poverilac pretrpeo zbog dunikovog
zadocnjenja vea od iznosa koji bi dobio na ime zatezne kamate, on ima pravo da
zahteva razliku do potpune naknade tete (l. 278. st. 2. ZOO). U tom sluaju morao bi
da dokae visinu tete koja mu je prouzrokovana.
|1W

9/01).

Visina stope zatezne kamate odreena jc Zakonom o visini stope zatezne kamate ("Slubeni lisl SRJ", br.

80

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Kamata na kamatu (anatocizam). - Na dospelu a neisplaenu ugovornu ili


zateznu kamatu, kao i na druga povremena novana davanja ne tee zatezna kamata,
izuzev kad je to zakonom odreeno (l. 279. st. 1. ZOO). Ipak, na iznos neisplaene
kamate moe se zahtevati zatezna kamata od dana kad je sudu podnesen zahtev za njenu
isplatu, dok na povremena do-spela novana davanja tee zatezna kamata od dana kad
je sudu podnesen zahtev za njihovu isplatu (l. 279. st. 2. i 3. ZOO).
B) POBIJANJE DUNIKOVIH PRAVNIH RADNJI Pojam. - Pobijanje
dunikovih pravnih radnji je sluaj meanja pove-rioca u imovinskopravne odnose svog
dunika kod kojeg se poveriocu ije je potravanje dospelo za isplatu priznaje pravo da
pobije pravnu radnju svog dunika koja je preduzeta na tetu poverioca. Radi se o
pobijanju pravnih radnji nesavesnog dunika koji na razliite naine umanjuje svoju
imovinu, kako bi onemoguio poverioca da se naplati. Protiv takvih postupaka
nesavesnog dunika jo je u rimskom pravu bila predviena paulijan-ska tuba (actio
Pauliana). Pravo pobijanja predvia se i u naem, kao i ostalim dananjim pravima, s
tim to se, osim tubom, moe vriti i prigovorom (l. 283. st. 1. ZOO).
Ko moe vriti pobijanje i protiv koga. - Pravo na pobijanje ima svaki poverilac
ije je potravanje dospelo za isplatu, bez obzira kada je ono nastalo (280. st. 1. ZOO).
Dospelost potravanja je opti uslov pobijanja, jer poverilac ije potravanje nije
dospelo nema pravo na pobijanje. Osim prvobitnog poverioca dunikovog, pravo na
pobijanje ima i cesionar i naslednik poverioca. U sporu za pobijanje poverilac je
pobija.
Lica protiv kojih se vri pobijanje su u odnosu na poverioca trea lica. To su
obino saugovarai dunikovi sa kojima je ili u iju korist je preduzeta pravna radnja
koja se pobija, kao i njihovi naslednici (l. 283. st. 2. ZOO). Ali, tuba se moe podneti
i protiv pribavioca koji je znao da se pribavljanje njegovih prethodnika moglo pobijati,
a kod besplatnog pribavljanja i ako on to nije znao (l. 283. st. 3. ZOO). Inae, lica
protiv kojih se podie tuba za pobijanje nazivaju se u sporu protivnici pobijanja.
Pravne radnje koje se mogu pobijati. - Pobijanje je mogue samo ako dunik
preduzme neku pravnu radnju kojom se njegova imovina umanjuje, odnosno koja je
preduzeta na tetu poverioca (l. 280. st. 1. ZOO). Pri tome, pojam pravne radnje je iri
od pravnog posla, jer obuhvata ne samo pravne poslove (npr. prenos prava svojine
ugovorom o prodaji ili ugovorom o poklonu), ve i proputanja zbog kojih je dunik
izgubio kakvo materijalno pravo ili kojim je za njega nastala kakva mate

Prof. dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO


139
rijalna obaveza (npr. neisticanje prigovora zastarelosti, neprekidanje za-starelosti).
Posebni uslovi pobijanja. - Za uspeh pobijanja moraju biti ispunjeni i sledei
posebni uslovi:
(1) Oteenje poverioca. ~ Poverilac mora da dokae da je zaista oteen pravnom
radnjom koju je dunik preduzeo, s tim to se smatra da je pravna radnja preduzeta na
tetu poverioca ako usled njenog izvrenja dunik nema dovoljno sredstava za ispunjenje
poverioevog potraivanja (l. 280. st. 2. ZOO). Insolventnost dunika obino se
dokazuje neuspelim pokuajem prinudne naplate iz dunikove imovine.
(2) Dunikova krivica za oteenje. - Dunik treba da je kriv to je preduzetom
radnjom onemoguio poverioca da se naplati. On mora biti svestan tetnih posledica
svoje radnje. U tom smislu se i predvia da se teretna raspolaganja mogu pobijati samo
ako je dunik u vreme raspolaganja znao ili mogao znati da nanosi tetu svojim
poveriocima (l. 281. st. 1. ZOO), s tim to se njegova krivica ne pretpostavlja, ve je
poverilac mora dokazati.
Ako su u pitanju besplatna raspolaganja i sa njima izjednaene pravne radnje (npr.
odricanje od naslea), smatra se daje dunik znao da preduzetom radnjom nanosi tetu
poveriocima (l. 281. st. 3. ZOO).
(3) Krivica treeg lica. - I tree lice treba daje krivo. Tom licu treba
da je poznato ili da je moglo biti poznato da dunik uinjenim raspolaganjem nanosi tetu poveriocu (l. 281. st. 1. ZOO). Samo ukoliko tree lice spada u krug tzv. sumnjive porodice, pretpostavlja se da mu je bilo poznato da dunik preduzetim raspolaganjem nanosi tetu poveriocu (l. 281
st. 2. ZOO).
Za pobijanje besplatnih raspolaganja i sa njima izjednaenih pravnih radnji, ne
zahteva se krivica treeg lica (l. 281. st. 3. ZOO).
Dejstvo pobijanja. - Svrha pobijanja nije da se pobijana pravna radnja dunikova
poniti, ve da se uini bez dejstva samo prema poveriocu i samo koliko je potrebno za
ispunjenje njegovih potraivanja, dok u svemu ostalom pravna radnja ostaje i dalje u
vanosti. Prema tome, ako sud usvoji tubeni zahtev, pravna radnja gubi dejstvo samo
prema tuiocu (poveriocu) i samo koliko je potrebno za ispunjenje njegovih potraivanja
(l. 284. ZOO).
Rok za podizanje tube. - Tuba za pobijanje moe se podneti u roku od jedne
godine za pobijanje teretnih raspolaganja, dok se za pobijanje teretnih raspolaganja u
korist lanova sumnjive porodice i dobroinih raspolaganja ona moe podneti u roku od
tri godine, s tim to se navedeni rokovi

81

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

raunaju od dana kada je preduzeta pravna radnja koja se pobija, odnosno od dana
kada je trebalo preduzeti proputenu radnju (l. 285. ZOO).
C) PRAVO ZADRAVANJA (IUS RETENTIONIS) Pojam i uslovi
zadravanja. - Pod pravom zadravanja podrazume-va se pravo poverioca u ijim se
rukama nalazi neka dunikova stvar da je zadri sve dok njegovo potraivanje ne bude
isplaeno. Jedini uslov za vrenje tog prava je da je poverioevo potraivanje dospelo
za naplatu. Ali, i poverilac potravanja koje nije dospelo ima pravo zadravanja, u
sluaju kad je dunik postao nesposoban za plaanje (l. 286. st. 1. i 2. ZOO).
Ipak, pravo zadravanja je iskljueno u sluaju kad dunik zahteva da mu se vrati
stvar koja je izala iz njegove dravine protiv njegove volje, ili kad dunik zahteva da
mu se vrati stvar koja je predata poveriocu na uvanje ili na poslugu (l. 287. st. 1.
ZOO).
Dejstvo prava zadravanja. Pravom zadravanja obezbeuje se poverioevo
potraivanje, jer se on moe naplatiti iz vrednosti zadrane stvari na isti nain kao i
zaloni poverilac, ali je, pre nego to pristupi naplati, duan da o svojoj nameri obavesti
blagovremeno dunika (l. 289. ZOO).
Razlika izmeu zalonog prava i retencije. - S obzirom da se poverilac
naplauje iz zadrane stvari na isti nain kao i zaloni poverilac, jasno je da izmeu
rane zaloge i retencije postoji velika slinost i podudarnost. Ipak, izmeu njih postoje
i neke razlike.
(1) Najvanija razlika ogleda se u tome to zalogoprimac ima pravo sledovanja, dok retinent to pravo nema.
(2) Da bi poverilac mogao imati pravo retencije, stvar mora biti u njegovoj neposrednoj dravini, dok kod
zalonog prava to nije nuno.
(3) Pravo retencije moe nastati samo ako poverilac ima dospelo potraivanje prema duniku, dok ugovorno
zalono pravo moe nastati i kad potraivanje nije dospelo.
(4) Pravo retencije nastaje na osnovu zakona, a zalono pravo najee na osnovu ugovora.

Prof. dr orc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

141
zadocnjenja, kao i naknadu druge tete koju
bi imao zbog ovakvog naina ispunjenja (l. 291. ZOO).
Sudski penali. - Sudski penali slue da se obezbedi valjano ispunjenje obaveze
od strane dunika. Naime, kad dunik ne izvri o roku neku svoju nenovanu obavezu
utvrenu pravnosnanom odlukom, sud moe, na traenje poverioca, odrediti duniku
naknadni primereni rok i izrei da e dunik, ako ne izvri svoju obavezu u tom roku,
biti duan da isplati poveriocu izvesnu svotu novca za svaki dan zadocnjenja, ili za koju
drugu jedinicu vremena, poev od isteka tog roka. Ako dunik naknadno ispuni
obavezu, sud moe smanjiti tako odreenu svotu, vodei rauna o svrsi zbog koje je
naredio plaanje (l. 294. ZOO).
Glava sedma PRESTANAK
OBLIGACIJA
I. ISPUNJENJE
Pojam. Pod ispunjenjem se podrazumeva izvrenje dugovane inidbe. Njime
se potpuno zadovoljava interes poverioca koji je bio cilj obliga-cionog odnosa, a
dunik se oslobaa obaveze. Uporedo sa ispunjenjem, koristi se i izraz "isplata", koji u
obinom govoru ima ue znaenje, jer podrazumeva samo davanje odreene sume
novca.
Sadrina ispunjenja ili isplate zavisi od onoga to se duguje.
Pravna priroda. - O pravnoj prirodi isplate ne postoji jedinstveno miljenje. U
nemakoj pravnoj teoriji iznosi se miljenje daje isplata pravni posao. Ipak,
preovlauje shvatanje da isplatu treba shvatiti kao faktiku radnju, a ne kao pravni
posao. U aktu isplate ima, dodue, i elemenata saglasnosti, ali ona, ipak, nije nuna, jer
za isplatu nije potrebna ni aktivna volja dunika, ni pasivna volja poverioca.185

II. POVERIOEVA PRAVA U NEKIM


POSEBNIM SLUAJEVIMA
Kad se obaveza sastoji u davanju stvari odreenih po rodu. - Ako
sa ispunjenjem takve obaveze dunik padne u docnju, poverilac moe po svom izboru,
poto o tome prethodno obavesti dunika, nabaviti stvar istog roda i zahtevati od
dunika naknadu cene i naknadu tete, ili zahteva-ti vrednost dugovane stvari i naknadu
tete (l. 290. ZOO).
Kad se obaveza sastoji u injenju. - Ako sa ispunjenjem takve obaveze dunik
padne u docnju, poverilac moe, obavestivi prethodno dunika, sam o troku dunika
uraditi ono to je dunik bio duan uraditi, a od dunika zahtevati naknadu tete zbog

A) OPTA PRAVILA O ISPUNJENJU


1. Subjekti ispunjenja
Lice koje vri isplatu. ~ Ovo lice naziva se isplatilac. To je, po pravilu, dunik,
jer je on i duan i ovlaen da ispuni svoju obavezu. Dunik koji vri isplatu treba da je
potpuno poslovno sposoban, jer u suprotnom njegov staralac ima pravo daje osporava i
da zahteva povraaj isplaenog iznosa. Ali, i poslovno nesposobni dunik moe
pravovaljano ispuniti obavezu ako je postojanje obaveze nesumnjivo i ako je dospeo
rok za njeno ispunjenje, s tim to se moe osporavati ispunjenje zastarelog duga ili duga
koji potie iz igre ili opklade koje izvri takav dunik (l. 297. ZOO).
,KS

Jakov Radii, nav. dclo, sir. 343.

82

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Osim dunika, obavezu moe ispuniti i tree lice (l. 296. st. 1. ZOO). Samo
kad se radi o obavezama koje su vezane za linost dunikovu, njih mora ispuniti sam
dunik. Tree lice obino ispunjava obavezu po nalogu dunika, s tim to bez znanja i
volje dunika obavezu mogu ispuniti lica koja imaju pravni interes da obaveza bude
ispunjena (npr. jemac, vlasnik stvari date u zalogu i protivnik pobijanja). Poverilac je
duan da primi ispunjenje od navedenih lica, ak i kad se dunik tome protivi, jer u
suprotnom pada u poverilaku docnju (l. 296. st. 2. ZOO).
Isplata sa subrogacijom. - Ona postoji u sluaju kad tree lice isplati dunikov
dug i stupi na mesto poverioca. U tom sluaju dug se gasi prema ranijem poveriocu,
tako da dunik duguje ispuniocu ono to je dotle dugovao poveriocu. Isplata sa
subrogacijom ne nastaje uvek kad trei plati za dunika, ve samo kad to ispunilac eli,
ili kad to propisuje zakon, to znai da postoje voljna i zakonska subrogacija.
Voljna subrogacija nastaje kako na osnovu ugovora koji ispunilac, pre iti prilikom ispunjenja, zakljui sa
poveriocem, tako i na osnovu ugovora koji ispunilac pre ispunjenja zakljui sa dunikom, s tim to u svakom sluaju
ona nastaje u asu ispunjenja (l. 299).
Zakonska subrogacija propisana je u korist lica koje ima neki pravni interes da obaveza bude ispunjena. Kod
nje po sili zakona u asu ispunjenja na ispunioca prelazi pove-rioevo potraivanje sa svim sporednim pravima (l.
300. ZOO).
Kod isplate sa subrogacijom dunik se oslobaa obaveze prema poveriocu, a ispunilac preuzima povcrioeva
prava prema duniku. Pri tome, poverilac je duan da preda ispuniocu sredstva kojima se potraivanje dokazuje i
obezbeuje (l. 302. ZOO), ispunilac ne moe zahtevati od dunika vie nego stoje isplatio poveriocu (l. 303. ZOO), a
poverilac ne odgovara za postojanje i naplativost potraivanja u vreme ispunjenja (l. 304. ZOO).

Lice kome se vri isplata. - Ispunjenje se, po pravilu, mora izvriti poveriocu,
koji je poslovno sposoban. Ipak, i ispunjenje izvreno poslovno nesposobnom
poveriocu oslobaa dunika ako je korisno za poverioca ili ako se predmet ispunjenja
jo nalazi kod njega (l. 306. st. 1. ZOO).
Osim poveriocu, ispunjenje moe biti izvreno i licu odreenom zakonom,
sudskom odlukom, ugovorom izmeu poverioca i dunika ili od strane samog
poverioca (l. 305. st. 1. ZOO).
Ispunjenje je punovano i kad je izvreno treem licu, ako gaje poverilac
naknadno odobrio, ili ako se njime koristio (l. 305. st. 2. ZOO).
2. Predmet ispunjenja
Sadrina obaveze i nain isplate. - Predmet isplate predstavlja ono to ini
sadrinu obaveze, odnosno inidba koju dunik duguje, tako da dunik ne moe
ispuniti obavezu neim drugim, niti poverilac moe zahtevati neto drugo (l. 307. st. 1.
ZOO).
Poverilac nije duan da primi delimino ispunjenje, osim ako priroda obaveze
drugaije nalae, a duan je da primi delimino ispunjenje novane obaveze, osim ako
ima poseban interes da ga odbije (l. 310. ZOO). Ako su stvari odreene samo po rodu,

Prof. dr orc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

141
dunik je duan dati stvari srednje kakvoe,
odnosno stvari odgovarajue kakvoe, ako mu je bila poznata namena stvari (l. 311.
ZOO).
Zamcna ispunjenja (datio in solulum). ~ Postoji u sluaju kad poverilac u sporazumu sa dunikom primi neto
drugo umesto onog to mu se duguje. Na taj nain vri se iz-mena u postojeem obligacionom odnosu iji se predmet
menja, dok osnov ostaje nepro-menjen.
Zamena ispunjenja je, inae, surogat isplate, jer dovodi do prestanka obaveze (l. 308. st. I. ZOO). Za
materijalne i pravne nedostatke stvari date umesto onoga to je dugovao dunik odgovara isto kao prodava (l. 308.
st. 2. ZOO), s tim to poverilac moe, umesto zahteva po osnovu odgovornosti za pravne i fizike nedostatke stvari,
zahtevati od dunika, ali ne vie od jemca, ispunjenje prvobitnog potravanja i naknadu tete (l 308 st. 3. ZOO).
Predaja radi prodaje (datio solvendi causa). - Postoji kad dunik preda poveriocu neku stvar ili koje drugo
pravo da ih proda i da iz postignutog iznosa naplati svoje potraivanje, a da mu ostatak preda. U tom sluaju
poverilac dobija ulogu dunikovog punomonika, tako da sama predaja radi prodaje ne dovodi do prestanka
obaveze, ve obaveza prestaje tek kad poverilac proda stvar ili koje drugo pravo i naplati se iz postignutog iznosa (l.
309. ZOO).

3- Uraunavanje (inputacija) ispunjenja


Pojam. - Uraunavanje ispunjenja dolazi do izraaja u sluaju kad izmeu istih
lica postoji vie istorodnih obaveza, pa ono to dunik ispuni nije dovoljno da bi se
mogle namiriti sve te obaveze. U tom sluaju postavlja se pitanje koje se obaveze
smatraju ispunjenim, odnosno kojim se redom vri urainavanje (l. 312. ZOO).
Redosled uraunavanja. - Za redosled uraunavanja merodavan je, najpre
sporazum izmeu poverioca i dunika, a ako o tome ne postoji njihov sporazum,
uraunavanje se vri onim redom koji odredi dunik najkasnije prilikom ispunjenja.
Kad nema dunikove izjave o uraunavanju, obeveze se namiruju redom kako je
koja dospela za ispunjenje. Ako je vie obaveza istovremeno dospelo, pivo se namiruju
one koje su najmanje obezbeene, a kad su sve podjednako obezbeene, prvo se
namiruju one koje su duniku na najveem teretu. Ako su u svemu napred reenom
obaveze jednake, namiruju se redom kako su nastale, a ako su istovremeno nastale, ono
to je da-to na ime ispunjenja, rasporeuje se na sve obaveze srazmerno njihovim
iznosima.
4. Vfeme i mesto ispunjenja
Vreme ispunjenja. - Vreme ispunjenja je vreme dospelosti obaveze, odnosno
trenutak od kojeg poverilac moe zahtevati njeno ispunjenje. Ono moe biti odreeno
ugovorom, zakonom ili jednostranom izjavom volje jedne strane. Pored toga, rok
ispunjenja moe se odrediti s obzirom na svrhu posla, prirodu obaveze i ostale
okolnosti.
,KS

Jakov Radii, nav. dclo, sir. 343.

83

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Ako rok ispunjenja nije odreen, a svrha posla, priroda obaveze i ostale
okolnosti ne zahtevaju izvestan rok za ispunjenje, poverilac moe zahtevati odmah
ispunjenje obaveze, a dunik sa svoje strane moe zahtevati od poverioca da odmah
primi ispunjenje (l. 314. ZOO).
Ispunjenje pre roka. - Kad je rok odreen, pre isteka roka ni dunik ne moe ispuniti obavezu, ni poverilac ne
moe zahtevati njeno ispunjenje, ali se predviaju izvesni izuzeci.
Ako je rok ugovoren iskljuivo u interesu dunika, on ima pravo da ispuni obavezu i pre roka, pod uslovom da
o svojoj nameri obavesti poverioca i da pazi da to ne bude u ne-vreme, s tim to poverilac moe primiti isplatu pre
roka i u ostalim sluajevima i zadrati pravo na naknadu tete, ako o tome bez odlaganja obavesti dunika (l. 315.
ZOO).
I poverilac ima pravo da zahtcva ispunjenje pre roka ako mu dunik nije dao obeano obezbeenje ili ako na
njegov zahtev nije dopunio obezbeenje smanjeno bez njegove krivice, kao i kad je rok ugovoren iskljuivo u
njegovom interesu (l. 316. ZOO).

Mesto ispunjenja. - Mesto ispunjanja, kao mesto u kome dugovanu radnju treba
preduzeti, odreuje se pravnim poslom ili zakonom (l. 319. st. 1. ZOO). Pored toga,
ono se moe jo odrediti po svrsi posla, prirodi obaveze i ostalim okolnostima.
Ali, ako mesto ispunjenja nije ni odreeno ni odredivo, ispunjenje obaveze vri se
u mestu u kome je dunik u vreme nastanka obaveze imao svoje sedite, odnosno
prebivalite, a u nedostatku prebivalita, svoje boravite (l. 319. st. 2. ZOO).
Kod novanih obaveza se od navedenih pravila odstupa, jer se propisuje da se one
ispunjavaju u mestu u kome poverilac ima sedite odnosno prebivalite, a u nedostatku
prebivalita, boravite (l. 320. st. 1. ZOO).
B) DOCNJA
Razlog i vrste. - Uesnici obligacionog odnosa dolaze u docnju kad radnju koja se
od njih oekuje ne preduzmu blagovremeno. U docnju moe da doe ne samo dunik,
ve i poverilac. Zato se razlikuju dve doc-nje: (1) dunikova (mora debitoris) i (2)
poverioeva.(mora creditoris).
1. Docnja dunika

Prof. dr orc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

141
se zapoinje neki postupak ija je svrha da se
postigne ispunjenje obaveze imaju znaaj opomene (npr. podizanje tube ili
protivtube, prezentiranje menice ili priznanice) (l. 324. st. 2. ZOO).
Opomena je uslov docnje samo kad vreme ispunjenja obaveze nije odreeno. Ako
je vreme ispunjenja obaveze odreeno, opomena nije potrebna, jer u tom sluaju,
saglasno maksimi da dan opominje umesto oveka (Dies interpellatpro homine),
dunik dolazi u docnju im to vreme istekne.
Ipak, opomena nije potrebna u izvesnim sluajevima, kao to su: kad se dunik
odrekao prava da bude opomenut, kad se dunik skriva od poverioca, kad dunik
nedvosmisleno izjavi da nee ispuniti obavezu, kad je dunik po osnovu nedoputene
radnje obavezan da vrati stvar ili nadoknadi tetu.
Krivica dunikova. - Krivica se, inae, ne zahteva kao uslov dunikove docnje
(tzv. objektivna docnja), ali se neke posledice dunikove docnje uslovljavaju njegovom
krivicom.
b) Posledice docnje dunika
Uticaj. - Docnja ne utie na mogunost da se obaveza ispuni onako kako glasi,
tako da poverilac ne gubi pravo da zahteva ispunjenje, kao to i dunik koji je u docnji
moe ispuniti svoju obavezu. Meutim, s obzirom da predstavlja krenje obaveze iz
obligacionog odnosa, docnja povlai odreene sankcije za dunika. Neke od njih
nastaju bez obzira na duniko-vu krivicu za dolazak u docnju, dok druge zavise od
njegove krivice. ^
Posledice neskrivljene docnje. - Dve su posledice neskrivljene docnje, i to: (1)
obaveza plaanja zatezne kamate (l. 277. ZOO), i (2) pravo poverioca da odustane od
ugovora.
Jakov Radii, nav. dclo, str. 331

a) Pojam i uslovi docnje dunika


Pojam. Docnja dunika predstavlja zadocnjenje u ispunjenju obaveze od strane
dunika (l. 324. st. 1. ZOO). Dunik dolazi u docnju kad svoju obavezu blagovremeno
ne ispuni, niti ponudi njeno ispunjenje.
Uslovi. - Da bi dunik doao u docnju treba da se ispune dva uslova:
(1) Dospelost obaveze. - Dunik dolazi u docnju samo ako je njegova obaveza
dospela, tj. samo ako poverilac od dunika moe da zahteva njeno ispunjenje.
(2) Opomena. - Opomena je poziv poverioca duniku da obavezu ispuni. Ona
moe da se uini usmeno ili pismeno, preko suda ili izvan suda. Izvesne radnje kojima
,KS

Jakov Radii, nav. dclo, sir. 343.

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

146

Posledice skrivljcne docnje. - U sluaju kad je dunik skrivio docnju, ona povlai
i dve dopunske posledice, i to: (1) obavezu naknade tete (l. 262. st. 2. ZOO), koje se
moe osloboditi ako dokae da obavezu nije ispunio na vreme zbog okolnosti nastalih
posle zakljuenja ugovora koje nije mogao spreiti, otkloniti ili izbei (l. 263. ZOO), i
(2) odgovornost za sluajnu nemogunost ispunjenja obaveze (l. 262. st. 4. ZOO), s tim
to se dunik oslobaa odgovornosti za tetu ako dokae da bi stvar koja je predmet
obaveze sluajno propala i da je svoju obavezu na vreme ispunio (l. 262. st. 5. ZOO).
c) Prestanak docnje dunika Stanje docnje, odnosno njene
posledice, pod odreenim uslovima, mogu prestati, ali samo za budunost. Uzroci
prestanka docnje mogu biti razliiti, ali su najvaniji: (1) ponuda ispunjenja obaveze, (2)
gaenje obaveze i (3) sticanje prava na prigovor neispunjenog ugovora.
2. Docnja poverioca
a) Pojam i uslovi docnje poverioca
Pojam. - Docnja poverioca predstavlja neosnovano zadocnjenje poverioca u
prijemu ispunjenja obaveze. U veini sluajeva, dunik nije u stanju da ispuni svoju
obavezu bez poverioeve saradnje, mada postoje i neki sluajevi kod kojih nikakva
saradnja poverioca nije potrebna, tako da u tim sluajevima poverilac ne moe da padne
u docnju.
Uslovi. - Poverilac dolazi u docnju ako su ispunjeni sledei uslovi:
(1) Ponuda dunika da obavezu ispuni. - Ova ponuda je istivremeno i
poziv poveriocu da prihvati ispunjenje. Ali, ovaj uslov je ispunjen samo ako
ponuda ispunjenja i kvantitativno i kvalitativno odgovara sadrini obaveze i
ako je stvarna (realna), tj. ako je dunik preduzeo sve to je potrebno za
ispunjenje, tako da poveriocu preostaje samo da inidbu prihvati.
Ponuda ispunjenja ne zahteva se kao uslov poverioeve docnje u sluaju kad je vreme izvrenja njegove radnje
bilo tano odreeno. U tom sluaju poverilaka docnja nastupa samim protekom roka u kome je poverilac trebao da
preduzme odgovarajuu radnju.

(2) Odbijanje poverioca da primi ispunjenje. Poverilac zapada u


docnju kad ne primi ispunjenje koje mu dunik ponudi. Ovaj uslov tumai
se veoma iroko, tj. u smislu da poverilac ne izvrava bilo koju radnju od
koje zavisi dunikovo ispunjenje obaveze prema njemu. U tom smislu se i
propisuje da poverilac dolazi u docnju ako "odbije da primi ispunjenje ili
ga svojim ponaanjem sprei" (l. 325. st. 1. ZOO).

Prof. dr Dordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

84

Poverilac dolazi u docnju i kad je spreman da primi


ispunjenje dunikove istovremene obaveze, ali ne nudi ispunjenje svoje dospele obaveze (l. 325. st. 2. ZOO).

(3) Krivica poverioca. - Iako se izriito ne predvia njegova krivica, kao uslov
poverilake docnje, izriito se zahteva da poverilac "bez osnovanog razloga" odbije da
prihvati ispunjenje ili ga svojim ponaanjem sprei, to treba shvatiti kao nepostojanje
objektivnih razloga koji bi mogli opravdati poverioevo odbijanje da primi ispunjenje
obaveze (npr. ponuda izvrenja obaveze u nevreme, ponuda pre roka dospelosti).
b)
Posledice docnje poverioca
Usled poverioeve docnje obligacija se ne gasi, ali se poloaj dunikov donekle
poboljava, jer u sluaju poverilake docnje: (1) prestaje docnja dunika, (2) na
poverioca prelazi rizik sluajne propasti ili oteenja stvari, (3) prestaje tei kamata, (4)
nastaje obaveza poveruoca da duniku nadoknadi tetu nastalu usled docnje za koju
odgovara, kao i trokove oko daljeg uvanja stvari (l. 326. ZOO). Pored toga. u sluaju
poverioeve docnje, dunik ima pravo da poloi ili da proda dugovanu stvar, kao i pravo
da odustane od ugovora.
c) Prestanak docnje poverioca
Docnja poverioca prestaje: (1) gaenjem obligacije, (2) povlaenjem ponude
ispunjenja od strane dunika i (3) naknadnom izjavom poverioca daje spreman da primi
ispunjenje obaveze i da duniku nadoknadi tetu zbog docnje. I posledice poverioeve
docnje prestaju za ubudue.
C) POLAGANJE I PRODAJA DUGOVANE STVARI
1. Polaganje (deponovanje) kod suda
Pojam. - Pod polaganjem se podrazumeva mogunost dunika ija se obaveza
sastoji u predaji neke stvari da se obaveze oslobodi polaganjem (deponovanjem) te
stvari kod suda za poverioca (l. 327. st. 1. ZOO). '87
Uslovi. - Mogunost polaganja je, inae, izuzetak, koji je doputen samo kad za to
postoje odreeni razlozi na strani poverioca zbog kojih mu se dugovana stvar ne moe
uruiti. Ono se moe izvriti u sledeim sluajevima: (1) kad je poverilac u docnji; (2)
kad je poverilac nepoznat; (3) kad je neizvesno ko je poverilac; (4) kad se ne zna gde se
poverilac nalazi; (5) kad je poverilac poslovno nesposoban, a nema zastupnika (l. 327.
st. 1. ZOO).
IS7
l. 327. si. 2. ZOO predvia se da to pravo imaju i trea lica koja su zainlcresovana da obaveza bude
ispunjena.

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA


146
Deponovanje se vri kod stvarao nadlenog suda u mestu ispunjenja, osim ako
razlozi ekonominosti ili priroda posla zahtevaju da se polaganje izvri u mestu gde se
stvar nalazi (l. 328. st. 1. ZOO). Ali, i svaki drugi stvarno nadleni sud mora primiti
stvar u depozit, s tim to je dunik duan dati naknadu poveriocu ako je ovaj polaganjem
kod drugog suda pretrpeo tetu (l. 328. st. 2. ZOO).
Ne mogu se deponovati sve stvari, ve samo one koje su za to podesne (npr. novac,
dragocenosti).
O izvrenom polaganju dunik je duan da obavesti poverioca ako zna za njega i
njegovo boravite (l. 327. st. 3. ZOO).
Dejstvo polaganja. - Polaganjem dugovane stvari dunik se, u asu izvrenog
polaganja, oslobaa obaveze. Ako je bio u docnji, njegova doc-nja prestaje, a prestaje
tei i kamata. Osim toga, i rizik sluajne propasti ili oteenja stvari prelazi na poverioca
(l. 331. st. 1-4. ZOO).
Dunik moe uzeti natrag poloenu stvar, s tim stoje o uzimanju stvari duan da obavesti poverioca. (l. 330. st.
1 . i 2. ZOO). Ali, dunik gubi pravo da uzme stvar: (1) kad se izjavom sudu odrekao tog prava, (2) kad je poverilac
izjavio da uzima poloenu stvar, kao i (3) kad je pravnosnanom odlukom utvreno da polaganje zadovoljava uslovc
urednog ispunjenja (l. 330. st. 3. ZOO).
Ako dunik uzme natrag poloenu stvar, smatrae se kao da nije bilo polaganja, a njegovi sadunici i jemci
ostaju u obavezi (l. 331, st. 5. ZOO).

2. Predaja na uvanje drugom licu


Ako se duguje predaja stvari koja nije podesna za uvanje u sudskom depozitu, a ispunjeni su uslovi za
polaganje, dunik moe zahtevati od suda da odredi lice kome e predati stvar da je uva o troku i za raun poverioca
(l. 329. st. 1. ZOO), s tim to takva predaja proizvodi dejstvo polaganja kod suda.
Ako se stvar koja nije podesna za uvanje u sudskom depozitu duguje na osnovu obaveze iz ugovora u privredi,
onda predaja takve stvari javnom skladitu na uvanje za raun poveriova proizvodi dejstvo polaganja kod suda (l.
329. st. 2. ZOO).
O izvrenoj predaji na uvanje dunik je duan da obavesti poverioca (l. 329. st. 3. ZOO).
3. Prodaja dugovane stvari
Ako su ispunjeni uslovi za polaganje kod suda, dunik se moe osloboditi obaveze i na taj nain to dugovanu
stvar inoe prodati, a dobijeni iznos, po odbitku trokova prodaje, poloiti kod suda. Meutim, tim pravom dunik se
moe koristiti samo u dva sluaja: ( 1 ) ako je stvar nepodesna za uvanje, ili (2) ako su trokovi potrebni za uvanje ili
odravanje stvari nesrazmerni sa njenom vrednou.
Prodaja se vri na javnoj prodaji u mestu odreenom za ispunjenje, ili u nekom drugom mestu, ako je to u
interesu poverioca (l. 333. st. 1 . ZOO).
Ako stvar ima tekuu (trinu) ccnu ili ako je male vrednosti u poreenju sa trokovima javne prodaje, dunik
je moe prodati iz slobodne ruke (l. 333. st. 2. ZOO).

Prof. dr Dordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

85

Stvar koja je takva da moe brzo propasti ili se


pokvariti, dunik je duan prodati bez odlaganja na najpogodniji nain (l. 333. st. 3. ZOO).
Dunik je duan da obavesti poverioca o nameravanoj prodaji ako je to mogue, a po izvrenoj prodaji, o
postignutoj ceni i njenom polaganju kod suda (l. 333. st. 4. ZOO).

II. OSTALI NAINI PRESTANKA OBAVEZA A) PREBIJANJE


(KOMPENZACIJA)
1. Pojam i znaaj kompenzacije
Pojam. - Prebijanje je nain gaenja obligacija koji nastupa u sluaju kad i dunik
ima potraivanje prema svom poveriocu, tako da dolazi do uzajamnog obraunavanja
njihovih trabina. Lice koje vri prebijanje naziva se kompenzant, a lice sa kojim se vri
prebijanje kompenzat.
Znaaj. - Prebijanje je veoma znaajno u pravnom prometu. Ono zamenjuje dve isplate, to znai da se njime
postie skraivanje isplate. Naime, umesto da dunik najpre isplati svoj dug poveriocu, a zatim poverilac ono to on
duguje duniku, uzajamni dugovi se obraunavaju a isplauje se samo razlika koja ostane po izvrenom obraunu. To
znai da prebijanje proizvodi isto dejstvo kao i isplata, ali sa mnogo manje truda.
Istovremeno, prebijanjem se obezbeuje jednakost strana i izbegava rizik da jedna strana ispuni obavezu
prema drugoj, a da sama ne bude u mogunosti da od nje naplati svoje potraivanje.

2. Uslovi prebijanja i iskljuenje prebijanja


Uslovi prebijanja. - Prebijanjem se mogu ugasiti samo potraivanja koja su
kompenzabilna, tj. koja ispunjavaju odreene uslove. To su sledei uslovi:
(1) Uzajamnost potraivanja. - Uzajamnost je najvaniji uslov prebijanja. Ona postoji kad i dunik ima potraivanje prema poveriocu kome
duguje. Uzajamna su, dakle, ona potraivanja koja postoje izmeu istih lica, to znai da se moe prebiti samo svoje, ne i tue potraivanje, samo
potraivanje koje se ima prema svom poveriocu, ne i prema treem.
Meutim, postoje i sluajevi prebijanja potraivanja koja nisu uzajamna. Tako, na primer, jemac moe
izvriti prebijanje dunikove obaveze prema poveriocu sa dunikovim potraivanjem od poverioca (l. 338. st. 2.
ZOO). Isto tako, i cesus moe prebiti cesionaru ona svoja potraivanja koja je do obavetenja o ustupanju mogao
prebiti cedentu (l. 340. st. 1. ZOO). On mu moe prebiti i ona svoja potraivanja od ustupioca koja je stekao pre
obavetenja o ustupanju, a iji rok za ispunjenje nije bio dospeo u asu kad je obaveten o ustupanju, ali samo ako taj
rok pada pre roka za ispunjenje ustupljenog potraivanja ili u isto vreme (l. 340. st. 2. ZOO).

(2) Istorodnost potraivanja. - Oba potraivanja, da bi se moglo


izvriti prebijanje, moraju biti istorodna. Takvim se smatraju potraivanja
koja glase na novac ili druge zamenljive stvari istog roda i iste kakvoe
(l. 336. st. l.ZOO).

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

86

(3) Dospelost potraivanja. - Potraivanja se mogu prebiti samo ako


su dospela (l. 336. st. 1. ZOO), tj. samo ako je nastupio rok za njihovu
isplatu. Prebijanje je, ustvari, vid isplate, a ova se, po pravilu, ne moe
zahtevati pre roka.
Izuzetak postoji samo u sluaju steaja nekog lica, jer poverilac dunika koji je pao pod steaj moe prebiti
svoje potraivanje za potraivanje koje dunik ima prema njemu i kad ono nije dospelo.
(4) Utuivost.
Potraivanje
lica
koje
vri
prebijanje
(kompenzant)
mora
biti
utuivo,,llB jer se prebijanje moe izvriti i protivno volji lica sa kojim se vri prebijanje
(kompenzat). Neutuivo potraivanje, poto se moe ispuniti samo dobrovoljno, nije kompenzabilno. Takav je sluaj sa zastaretim potraivanjem i potraivanjem koje potie iz igre
i opklade. U tom smislu se i propisuje da, u sluaju kad su uslovi za prebijanje nastali poto
je jedno potraivanje zastarelo, prebijanje ne nastaje ako je dunik zastarelog potraivanja
istakao prigovor zastarelosti (l. 339. st. 2. ZOO). Ali, dug se, izuzetno, moe prebiti i sa
zastarelim potraivanjem, pod uslovom da ono jo nije bilo zastarelo u asu kad su se stekli
uslovi za prebijanje (l. 339. st. 1. ZOO).

Za razliku od potraivanja kompenzantovog, potraivanje kompenza-ta ne mora


biti utuivo, jer kompenzant moe, ako hoe, i neutuivo potraivanje kompenzatovo
isplatiti prebijanjem sa svojim potraivanjem.
Iskljuenje prebijanja. - Prebijanje se ne moe vriti, ak i u sluaju kad postoje
svi potrebni uslovi, ako je iskljueno voljom zainteresovanih
strana ili zakonom.
Zakon o obligacionim odnosima izriito ne predvia mogunost iskljuenja
prebijanja voljom zainteresovanih strana, ali se smatra da takva mogunost proizlazi iz
naela autonomije volje.
S druge strane, zakonom se predvia da ne mogu prestati prebijanjem sledea
potraivanja: (1) potraivanje koje se ne moe zapleniti; (2) potraivanje stvari ili
vrednosti stvari koje su duniku bile date na uvanje, ili na posudu, ili koje je dunik
uzeo bespravno, ili ih je bespravno zadrao; (3) potraivanje nastalo namernim
prouzrokovanjem tete; (4) potraivanje naknade tete priinjene oteenjem zdravlja
ili prouzroko-vanjem smrti; (5) potraivanje koje potie iz zakonske obaveze
izdravanja (l. 341. ZOO).
3. Naini prebijanja
Prebijanje moe nastati po sili zakona, po volji strana i po odluci suda, tako da se
govori o zakonskoj, voljnoj i sudskoj kompenzaciji. Meutim, smatra se da tu nije re o
vrstama, ve o nainima prebijanja.189
Prebijanje po sili zakona. - Za prebijanje po sili zakona karakteristino je da nastaje automatski, im se dve
koinpenzabilne trabine nau jedna naspram druge. Poto pre* Jakov Radii, nav. delo, sir. 354.
Jakov Radii, nav. delo, sir. 355.
lK

K'J

Prof. dr ore Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO


151
bijanje nastaje bez znanja i volje zainteresovanih strana, neophodno je, izmeu ostalog, i da trabine budu likvidne, tj.
nesporne i odreene po sadrini i iznosu . Ovaj nain prebijanja nije poznat u naem pravu.

Voljno prebijanje. - Za voljno prebijanje je karakteristino da nastaje po volji


zainteresovanih lica. Ovaj nain prebijanja poznaje i Zakon o obligacionim odnosima
propisujui da "prebijanje ne nastaje im se stek-nu uslovi za to, nego je potrebno da
jedna strana izjavi drugoj strani da vri prebijanje" (l. 337. st. 1. ZOO). Inae, voljno
prebijanje moe biti ugovoreno ili jednostrano.
(1) Ugovoreno prebijanje. - Ugovoreno prebijanje nastaje sporazumom
zainteresovanih strana da prebiju svoja meusobna potraivanja. Za ovaj nain
prebijanja ne zahtevaju se svi oni uslovi koji se trae za zakonsko i jednostrano
prebijanje. Dovoljna je samo uzajamnost trabina.
(2) Jednostrano prebijanje. Do njega dolazi jednostranom izjavom volje jedne
strane drugoj da njenu trabinu eli da prebije sa svojom. Izjava se moe dati u bilo kojoj
formi, ali tek poto su se stekli svi potrebni uslovi za kompenzaciju. Inae, izjava o
prebijanju ima retroaktivno dej-stvo, jer se predvia da se, posle izjave o prebijanju,
smatra da je prebijanje nastalo onog asa kad su se stekli uslovi za to (l. 337. st. 2.
ZOO).
(3) Sudska kompenzacija. - Izjava da se eli izvriti prebijanje moe se dati i u
parnici pred sudom. Obino to ini tueni koji prigovorom kompenzacije prigovara
potraivanju tuioca, odnosno zahteva od suda da prilikom odluivanja o tuioevom
potraivanju uzme u obzir i potraivanje tuenog. Ali, umesto prigovora, tueni moe da
podigne protivtubu, kojom istie zahtev za naplatu svog potraivanja od tuioca.
4. Dejstvo prebijanja
Prebijanje dovodi do gaenja potraivanja. Pri tome, ako su potraivanja jednake
vrednosti, oba se prebijanjem gase. Ako to nije sluaj, gasi se samo manje potraivanje,
dok se vee smanjuje za iznos manjeg. Sa prestankom glavnih, prestaju i sva sporedna
potraivanja.
Inae, dejstva prebijanja ne mogu biti takva da se njime vreaju prava treih lica.
B) OTPUTANJE (OTPUST, OPROTAJ) DUGA
Pojam. - Otputanje duga je nain prestanka obiligacija koji nastaje tako to
poverilac izjavi duniku da nee traiti njeno ispunjenje i to se dunik sa tim saglasi (l.
344. st. 1. ZOO). Za otputanje duga neophodna je uvek saglasnost volja dunika i
poverioca, tj. ugovor o otputanju, to

87

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

znaci da poverilac ne moe osloboditi dunika njegove obaveze protivno njegovoj


volji.
Uslovi. - Otputanje nastaje na osnovu ugovora o otputanju. Za punovanost ovog
sporazuma ne zahteva se posebna forma, ak i kad je posao iz kojeg je obaveza nastala
formalan (l. 344. st. 2. ZOO). Ugovorom o otputanju poverilac moe dug otpustiti u
celosti ili samo delimino.
Ponuda za zakljuenje ugovora o otputanju moe se uiniti i preut-no, s tim to
vraanje zaloge i odricanje od drugih sredstava kojima je bilo obezbeeno ispunjenje
obaveze, ne znai poverioevo odricanje od prava da trai njeno ispunjenje (l. 345.
ZOO).
Ugovor o otputanju moe se zakljuiti i kao apstraktni ugovor.
Osnov, Najee se otpust duga vri u nameri da se duniku uini poklon.
Meutim, nije namera dareljivosti uvek cilj otputanja. Nekada poverilac ini otpust u
sopstvenom interesu (npr. da bi mu dunik drugi vei dug uredno ispunio, kod prinudnog
poravnanja van steaja).
Dejstvo. - Dejstvo otpusta ogleda se u tome to se obaveza gasi i to, ako je u pitanju
potpun otpust, obaveza se gasi u celosti, dok se, kod deli-minog otpusta, glavna i
sporedna obaveza gase u onoj meri u kojoj je dug otputen. Kod opteg otputanja
dugova gase se sva poverioeva potraivanja prema duniku, osim onih za koje poverilac
nije znao u asu kad je otputanje izvreno (l. 347. ZOO).
Otpustom se ne smeju vreati prava treih lica.
Otputanje duga jemcu ne oslobaa glavnog dunika, a otputanje duga glavnom duniku oslobaa jemca, s tim
to u sluaju kad ima viejemaca, pa poverilac oslobodi jednog od njih, ostali ostaju u obavezi, ali se njihova obaveza
smanjuje za deo koji otpada na osloboenog jemca (l. 346. ZOO). Otputanje duga izvreno sporazumno sa jednim solidarnim dunikom oslobaa obaveze i ostale dunike, osim u sluaju kad je otputanje imalo za svrhu da oslobodi
obaveze samo dunika sa kojim je izvreno, jer se u tom sluaju solidarna obaveza smanjuje za deo koji pada na njega,
a ostali dunici odgovaraju solidarno za ostatak obaveze (l. 416. ZOO).ig"
Pactum de mm petendo. Slabije dejstvo od otpusta duga ima pactum de non peten-do, kojim poverilac
jednostrano obeava duniku da nee od njega traiti naplatu potraivanja. Time se dunik ne oslobaa obaveze, ve
stie samo mogunost da istakne prigovor poveriocu ako mu on zatrai isplatu.

14,1
U pravnoj teoriji pravi se razlika izmeu otpusta duga in personam, kad sc samo solidarni dunik sa kojim je
preduzet otpust oslobaa obaveze, dok sc obaveza ostalih solidarnih dunika .smanjuje za deo duga koji pada na njega,
i otpusta dug in rem, kad sc svi solidarni dunici oslobaaju obaveze.

C) PRENOV (NOVACIJA)

Prof. dr Dordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

153
Pojam. - Prenov ili novacija je nain
prestanka obligacija koji nastaje sporazumom dunika i poverioca da svoj postojei
obligacioni odnos ugase i zamene ga novim (l. 348. st. 1. ZOO). Na taj nain dolazi, s
jedne strane, do gaenja stare obligacije, a s druge strane, do nastanka nove obli-gacije.
Prenovom se, u sutini, dunik ne oslobaa obaveze. Ni poverilac prenovom ne biva
izmiren, ve samo dobija novu trabinu.
Znaaj. - Prenov je ustanova koja je imala veliki znaaj naroito u rimskom pravu. On je dolazio otuda to
rimski pravnici nisu znali za mogunost izmene subjekata obiiga-cionog odnosa bez proinene njene sadrine. Da bi se
postigao cilj koji se danas postie ustupanjem i preuzimanjem duga, izmeu zainteresovanih lica zasnivanje nov
obligacioni odnos sa novom sadrinom.
U savremenim pravima takva ulog novacijc nije potrebna, tako da su i potrebe za novactjom neznatne. Ipak,
ona se primenjuje u sluaju kad strane ele da neki nejasan ili neizvestan obligacioni odnos zamene novim.

Uslovi. - Za nastanak prenova neophodno je da se ispune sledei uslovi:


(1) Namera da se izvri novacija. Za nastanak prenova neophodna je namera
strana da je izvre (animus novandi). Njihova volja da izvre prenov mora na neki nain
da bude izraena, jer se ne pretpostavlja. S obzirom na to, ako strane na neki nain nisu
izrazile nameru da ugase postojeu obavezu kad su stvarale novu, ranija obaveza ne
prestaje, ve postoji i dalje pored nove (l. 349. ZOO).
(2) Postojanje stare obligacije. - Da bi prenov mogao da se izvri, neophodno je
da postoji stara obligacija koja se novira. Ukoliko nje nema, ili je nitava ili ve ugaena,
prenov ostaje bez dejstva.
Ali, ako je ranija obligacija bila samo ruljiva, prenov je punovaan ako je dunik
znao za njen nedostatak (l. 351. st. 1. i 2. ZOO). Prenov se moe izvriti i kad je stara
obligacija prirodna (neutuiva).
(3) Nastanak nove obligacije. ~ Poto je cilj prenova da se stara obligacija zameni novom, on moe nastati samo ako nastane nova punovana
obligacija. Ako ne nastane nikakva nova obligacija ili je nova obligacija
nitava, ne dolazi do prenova, ve stara obligacija i dalje ostaje u vanosti.
S obziTom na to, gaenje stare i nastajanje nove obligacije je uzajamno uslovljen
proces: stari se gasi pod uslovom da nastane novi, a novi nastaje samo ako je stari
novacijom ugaen.
(4) Razlika izmeu stare i nove obligacije. - Prenov moe nastati samo ako izmeu stare i nove obligacije postoji izvesna razlika. Ta razlika
treba da~se odnosi na predmet ili na osnov obaveze. Prema tome, novacija
se moe izvriti samo putem promene predmeta (npr. da prodava umesto
televizora preda friider) ili osnova obaveze (npr. da e dunik 100 dinara, koje je dotle
dugovao kao naknadu tete, dugovati ubudue kao obavezu iz ugovora o zajmu), a
mogue je da se istovremeno promeni i predmet i osnov. 191

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

88

Dejstvo prenova. - Prenov dovodi do gaenja ranije obligacije i njene zamene


novom obligacijom koja nastaje (l. 350. st. 1. ZOO). Sa ranijom obligacijom prestaju i
zaloga i jemstvo, izuzev ako je sa jemcem ili zalogodavcem drugaije ugovoreno, a isto
vai i za ostala sporedna prava koja su bila vezana za raniju obligaciju (l. 350. st. 2. i 3.
ZOO).
Posle novacije meusobni poloaj strana odreuje se prema novoj obligaciji. Prigovori iz stare ne mogu se
isticati i u novoj, a dunik koji je u docnji u staroj nije u docnji i u novoj obligaciji. Za novu obligaciju tee novi rok
zastarelosti (l. 393- ZOO).
Ako se ugovor o prenovu poniti, smatrae se da nije ni bilo prenova i da ranija obaveza nije ni prestala da
postoji (l. 352. ZOO).

D) SJEDINJENJE (KONFUZIJA)
Pojam i uslovi. - Sjedinjenje je nain prestanka obligacija koji nastaje u sluaju kad
se i trabina i dug steknu kod istog lica, tj. kad jedno isto lice postane i dunik i poverilac
u istom obligacionom odnosu (l. 353. st. 1. ZOO). U tom sluaju obligacija se gasi, jer
ne moe neko sam sebi dugovati.
Do sjedinjenja najee dolazi u sluaju univerzalne sukcesije, tj. kad dunik
nasledi svog poverioca ili kad poverilac nasledi svog dunika. Ono moe da nastane i kod
singularne sukcesije, ako poverilac ustupi trabinu duniku. Pored toga, ono nastaje i u
sluaju spajanja dva pravna lica, kao i u sluaju kad se jedno od njih pripoji drugom. Ali,
ne nastaje sjedinjenje kad jemac postane poverilac, jer zbog toga obaveza glavnog
dunika ne prestaje (l. 353. st. 2. ZOO).
Za nastanak i dejstvo sjedinjenja ne zahtevaju se neki posebni uslovi. Ono nastaje
automatski, im se trabina i dug steknu kod iste linosti.
Dejstvo. - Sjedinjenje dovodi do gaenja obligacije, i to kako glavne, tako i
sporednih obaveza.
Ali, sjedinjenje ne dovodi do gaenja obaveze upisane u javne knjige, jer ona prestaje sjedinjenjem tek kad se
izvri upis brisanja (l. 353. st. 3. ZOO).
Sjedinjenjem ne mogu biti oteena trea lica, koja u odnosu na trabinu imaju pravo plodouivanja ili zaloge.

IM i l. 3X4. si. 2. ZOO izriito propisuje da se ne smatraju prenovom sporazum poverioca i dunika kojim se
inenja ili dodaje odredba o roku, mestu ili nainu ispunjenja, zatim naknadni sporazum o kamati, ugovornoj kazni,
obezbeenju ispunjenja H i kojoj drugoj .sporednoj odredbi, kao i sporazum o izdavanju nove isprave od dugu.

E) NEMOGUNOST ISPUNJENJA
Pojam. - Nemogunost ispunjenja je nain prestanka obligacija koji nastaje u
sluaju kad ispunjenje dunikove obaveze postane nemogue usled okolnosti zbog kojih
dunik ne odgovara (l. 354. st. 1. ZOO). Radi se o okolnostima nastalim posle nastanka
obligacije (naknadna nemogunost), koje onemoguavaju dunika da ispuni svoju
obavezu, tako da se, s obzirom da se cilj obligacije ne moe postii, ona gasi. To mogu

Prof. dr Dordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

153
biti kako okolnosti koje onemoguuju
ispunjenje obaveze u fizikom smislu (npr. uniti se automobil u sudaru), to je tzv.
fizika nemogunost, tako i okolnosti koje onemoguavaju ispunjenje obaveze iz
razloga pravne prirode (npr. zabrani se uvoz stvari koja je predmet ugovora), stoje tzv.
pravna nemogunost.
Uslovi. - Da bi nemogunost izvrenja dovela do prestanka obligacije moraju se
ispuniti sledei uslovi;
(1) Nalmadna nemogunost. - Neophodno je da je nemogunost nastupila posle nastanka obligacije, tj. da se radi o naknadnoj nemogunosti.
Ako je nemogunost ve postojala u trenutku nastanka obligacije, onda
obligacija nije ni nastala, a ono to nije nastalo ne moe ni da prestane.
Ipak, ako su predmet obaveze stvari odreene po rodu, obaveza ne prestaje, jer rod ne propada. Samo
izuzetno, ako su predmet obaveze stvari odreene po rodu koje se imaju uzeti iz odreene mase tih stvari, obaveza
prestaje kad propadne cela ta masa (l. 355. st. I. i 2. ZOO).

(2) Neodgovornost dunika za nastalu nemogunost. - Neophodno je da za nastalu


nemogunost ispunjenja dunik nije odgovoran, to znai da to moe biti samo takva
nemogunost ispunjenja koja je nastala bez dunikove krivice, tj. usled okolnosti koje
dunik nije mogao spreiti, otkloniti ili izbei. S obzirom na to, obaveza se ne gasi ako je
dunik odgovoran za uastupelu nemogunost ispunjenja, tj. ako je okolnost koja ga je
onemoguila da izvri obavezu mogao spreiti, otkloniti ili izbei.
(3) Dunik koji nije pao u docnju. - Nemogunost ispunjenja dovodi do prestanka
obligacije samo ako dunik nije pao u docnju. Ali, ako je dunik pao u docnju za koju
odgovara, on odgovara i za deliminu ili potpunu nemogunost ispunjenja i ako tu
nemogunost nije skrivio (l. 262. st. 4. ZOO).
Dejstvo. - Do prestanka obligacije zbog nemogunosti izvrenja dolazi samo na
zahtev dunika, koji treba da dokae okolnosti koje iskljuuju njegovu odgovornost. Pri
tome, ako je nemogunost izvrenja potpuna, obligacija se gasi u potpunosti. Kod
delimine nemogunosti dunik se oslobaa obaveze u onom delu u kome je postala
nemogua, ali ostaje u obavezi u delu koji je mogue ispuniti.

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA


Prestanak obligacije usled nemogunosti izvrenja je konaan, tako da ne dolazi do oivljavanja dunikove
obaveze ako njeno izvrenje kasnije postane mogue. Ipak, dunik odreene stvari koji je osloboen obaveze usled
nemogunosti ispunjenja duan je da ustupi poveriocu pravo koje bi imao prema treem licu zbog nastale
nemogunosti (l. 356. ZOO).

89

F) PROTEK VREMENA I OTKAZ


Protek vremena. - Protek vremena javlja se kao nain prestanka trajnih
dugovinskih odnosa. Ako je takav odnos sa odreenim rokom trajanja karakteristino je
da on prestaje kad rok istekne, izuzev kad je ugovoreno ili zakonom odreeno da se posle
isteka roka dugovinski odnos produava za nedodreeno vreme ako ne bude
blagovremeno otkazan (l. 357. ZOO).
Otkaz trajnog dugovinskog odnosa. - Ako kod trajnog dugovin-skog odnosa
vreme njegovog trajanja nije odreeno, svaka strana moe ga prekinuti otkazom (l. 358.
st. 1. ZOO). Otkaz mora biti dostavljen drugoj strani, s tim to se moe dati u svako doba,
samo ne u nevreme (l. 358. st. 2. i 3. ZOO).
Otkazani dugovinski odnos ne prestaje automatski, ve tek kad istekne otkazni rok odreen ugovorom, a ako
takav rok nije odreen ugovorom, odnos prestaje po isteku roka odreenog zakonom ili obiajem, odnosno istekom
primerenog roka (l. 358. st. 4).
Strane mogu ugovoriti da e njihov dugovinski odnos prestati samim dostavljanjem otkaza, ako za odreeni
sluaj zakon ne nareuje to drugo (l. 358. st. 5).

G) SMRT
Smrt nije redovan nain prestanka obaveze, jer smru dunika ili po-verioca
obligacija ne prestaje, ve prelazi na njihove naslednike. Ali, postoje obligacije koje se
gase smru dunika ili poverioca. To su, prema Zakonu o obligacionim odnosima, samo
one obligacije koje su nastale s obzirom na line osobine koje od ugovornih strana ili
line sposobosti dunika (l. 359. ZOO), kao to je to sluaj sa ugovorom o delu kojim se
poznati slukar obavezao da izradi portret naruioca, ugovorom o puno-mostvu,
ugovorom o ortakluku i obavezom izdravanja. U svim tim sluajevima, smru strane s
obzirom na ije osobine ili sposobnosti je obligacioni odnos nastao, prestaje i sam
obligacioni odnos.
III. ZASTARJELOST 1.

Pojam i opta pravila


Pojam. - Zastarelost je nain gaenja oblgacije koji nastaje zbog toga to poverilac
nije u odreenom vremenu zahtevao ispunjenje dunikove obaveze. Ustvari, zastarelou
se ne gasi obligacija u pravom smislu te

Prof. uronlc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

157
reci, ve prestaje pravo na tubu, tj. pravo da
se zahteva ispunjenje obaveze (l. 360. st. 1. ZOO). Obligacija i dalje postoji, ali ne
postoji sankcija za njenu zatitu, to znai da ona prestaje da bude utuiva i postaje
neutuiva (prirodna) obligacija.
Pozivanje na zastarelost. - Zastarelost ne proizvodi dejstva sama po sebi, tako da
sud nee tubu odbaciti, ako se od dunika zahteva ispunjenje zastarele obaveze. To
znai da sud ne uzima u obzir zastarelost po slubenoj dunosti, odnosno da se ne moe
obazirati na zastarelost ako se dunik nije na nju pozvao (l. 360. st. 3. ZOO). Dunik se
na zastarelost poziva najee u vidu odbrane, tj. prigovorom zastarelosti, ali moe to da
uini i tubom za utvrenje, kojom zahteva da se utvrdi da je nastupila zastarelost
potraivanja.
Ispunjenje zastarele obaveze. - Ako dunik ispuni zastarelu obavezu, nema
pravo zahtevati da mu se vrati ono to je dao, ak i ako nije znao daje obaveza zastarela
(l. 367. ZOO). On nije uinio ni poklon, niti je platio nedugovano, pa se ni poverilac
nije neosnovano obogatio.
Odricanje od zastarelosti. - Dunik se ne moe odrei zastarelosti pre nego to
protekne vreme odreeno za zastarelost (l. 365. ZOO). Ali, ako je zastarelost ve
nastupila, odricanje je doputeno. Pri tome, pismeno priznanje zastarele obaveze, kao i
davanje zaloge ili kog drugog obez-beenja za zastarelo potraivanje, smatra se kao
odricanje od zastarelosti (l. 366. ZOO).
Potraivanja koja zastarevaju. - Sva potraivanja, po pravilu, mogu prestati
zastarelou, za razliku od stvarnih prava koja ne mogu da zastare, ve se prolekom
vremena mogu pribaviti. Kad zastari glavno potraivanje, zastarela su i sporedna
potraivanja, kao to su potraivanja kamata, plodova, trokova, ugovorne kazne (l.
369. ZOO).
2. Vreme potrebno za zastarelost
a) Zabrana promene roka zastarelosti Protek vremena je glavni inilac
za utvrivanje zastarelosti, s tim to se Zakonom o obligacionim odnosima posebno
odreuju rokovi zastarelosti pojedinih potraivanja. Pri tome, zakonom odreeni rokovi
su imperativne prirode, tako da se ne mogu menjati sporazumom zainteresovanih strana.
U tom smislu se izriito predvia da se pravnim poslom ne moe odrediti due ili krae
vreme zastarelosti od onog vremena koje je odreeno zakonom, ni da zastarelost nee
tei za neko vreme (l 364 ZOO).

90

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

b) Nastupanje, poetak i istek roka zastarelosti

Zastarelost nastupa kad protekne zakonom odreeno vreme u kome je poverilac


mogao zahtevati ispunjenje obaveze (l. 360. st. 2. ZOO).
Zakonom predvieni rok zastarelosti poinje tei prvog dana posle dospelosti
obaveze, tj. prvog dana posle dana kada je poverilac mogao zahtevati ispunjenje
obaveze, osim ako zakonom za pojedine sluajeve nije neto drugo propisano (l. 361.
st. 1. ZOO). Kod obaveza koje se sastoje u proputanju ili trpljenju, zastarelost poinje
tei prvog dana posle dana kad je dunik postupio protivno obavezi (l. 361. st. 2.
ZOO).
Zastarelost nastupa kad istekne poslednji dan zakonom odreenog roka
zastarelosti (l. 362. ZOO).
c) Rokovi zastarelosti
Vrste rokova. - Zakon o obligacionim odnosima poznaje jedan opti i vie
posebnih rokova zastarelosti.
Opti rok zastarelosti. - To je rok u kojem zastarevaju sva potraivanja za koja
zakonom nije odreen neki drugi poseban rok zastarelosti. Opti rok zastarelosti iznosi
deset godina (l. 371. ZOO).
Poseban rok od tri godine. - U posebnom roku od tri godine zastarevaju:
(1) povremena potraivanja (l. 372. ZOO),192 s tim to samo pravo iz koga
proistiu povremena potraivanja, zastareva za pet godina,' 93 raunajui od dospelosti
najstarijeg neispunjenog potraivanja posle koga dunik nije vrio davanja (l. 373. st.
1. ZOO);
(2) meusobna potraivanja pravnih lica iz ugovora o prometu roba i usluga, kao i
potraivanja naknade za izdatke uinjene u vezi sa tim ugovorima (l. 374. st. 1. ZOO);
(3) potraivanje zakupnine, bilo daje odreeno da se plaa povremeno, bilo u
jednom ukupnom iznosu (l. 373. ZOO);
(4) potraivanje naknade prouzrokovane tete; ovaj rok od tri godine poinje da
tee od dana kad je oteenik doznao za tetu i tetnika (subjektivan rok), s tim to ovo
potraivanje u svakom sluaju zastareva za pet godina od kad je teta nastala
(objektivan rok) (l. 376. st. 1. i 2. ZOO).
Radi se o potraivanja povremenih davanja koja dospevaju godinje iti u kraim odreenim razmacima
vremena, bilo daje re o povremenim sporednim potraivanjima, kao sto jc potraivanje kamata, bilo o takvim
povremenim potraivanjima u kojima se iscrpljuje samo pravo, raunajui od dospelosti svakog pojedinog davanja,
a isto vai i za anuitete kojima se u jednakim unapred odreenim povremenim iznosima otplauju glavnica i kamate,
ali ne vai za otplate u obrocima i druga delimina ispunjenja.
m
l. 373. st. 3. ZOO propisuje da ne moe zastariti pravo na izdravanje odreeno zakonom.

Prof. dr ordc Nikuli: OBLIGACIONO PRAVO

159
Od navedenog roka se odstupa u
sluaju kad je teta prouzrokovana krivinim delom, a za krivino gonjenje je
predvien dui rok zastarelosti, jer u tom sluaju zahtev za naknadu tete prema
odgovornom licu zastareva kad istekne vreme odreeno za zastarelost krivinog
gonjenja (l. 377. st. l.ZOO).
Navedeni rok se ne primenjuje ni kod potraivanja naknade tete koja je nastala
povredom ugovorne obaveze, jer takvo potraivanje zastareva za vreme odreeno za
zastarelost te obaveze (l. 376. st. 3. ZOO).
Poseban rok od jedne godine. - U posebnom roku od jedne godine zastarevaju:
(1) potraivanja naknade za isporuenu elektrinu i toplotnu energiju, plin, vodu,
za dimniarske usluge i za odravanje istoe, kad je isporuka odnosno usluga izvrena
za potrebe domainstva;
(2) potraivanje radio-stanice i radio-televizijske stanice za upotrebu
radio-prijemnika i televizijskog prijemnika;
(3) potraivanje pote, telegrafa i telefona za upotrebu telefona i potanskih
pregradaka, kao i druga njihova potraivanja koja se naplauju u tromesenim ili
kraim rokovima;
(4) potraivanje pretplate na povremene publikacije, raunajui od isteka
vremena za koje je publikacija naruena (l. 378. st. 1. ZOO).
Potraivanja utvrena pred sudom ili drugim nadlenim organom. - Sva
potraivanja koja su utvrena pravnosnanom sudskom odlukom ili odlukom drugog
nadlenog organa, ili poravnanjem pred sudom ili drugim nadlenim organom,
zastarevaju za deset godina, pa i ona za koja je zakonom predvien krai rok
zastarelosti (l. 379. st. 1. ZOO). Osim toga, i potraivanja po osnovu osiguranja ivota
zastarevaju u svakom sluaju za deset godina (l. 380. st. 2. ZOO).
3. Zastoj zastarevanja
Pojam. - Pod zastojem se podrazumeva spreavanje (zaustavljanje) zastarevanja
usled uzroka zbog kojih zastarevanje nije moglo poeti da tee ili je zaustavljen njegov
dalji tok.
Sluajevi. - Zastarelost, pre svega, ne tee izmeu odreenih lica zbog njihove
bliskosti. To je sluaj sa potraivanjima koja postoje izmeu: (1) branih drugova; (2)
roditelja i dece, dok traje roditeljsko pravo; (3) tienika i njegovog staraoca, kao i
organa starateljstva; (4) dva lica koja ive u vanbranoj zajednici, dok ta zajednica
postoji (l. 381. ZOO).
Pored toga, zastarevanje ne tee: (1) za vreme mobilizacije, u sluaju neposredne
ratne opasnosti ili rata u pogledu potraivanja lica na vojnoj

91 go

Prof. dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO


PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

dunosti; (2) u pogledu potraivanja koja imaju lica zaposlena u tuem domainstvu
prema poslodavcu ili lanovima njegove porodice koji zajedno sa njima ive, sve dok taj
radni odnos traje (21. 382. ZOO).
Najzad, zastarevanje ne tee ni za vreme za koje poveriocu nije bilo mogue zbog
nesavladivih prepreka da sudskim putem zahteva ispunjenje dunikove obaveze (l. 383.
ZOO).
Dejstvo. - Svi navedeni razlozi spreavaju poetak, odnosno produenje toka roka
zastarelosti samo dotle dok stvarno postoje. S obzirom na to, ako zastarevanje nije moglo
poeti da tee zbog nekog zakonskog uzroka, ono poinje tei kad taj uzrok prestane.
Ali, ako je zastarevanje ve poelo pre nego to je nastao uzrok koji je zaustavio
njegov dalji tok, ono nastavlja da tee kad prestane taj uzrok, a vreme koje je isteklo pre
zaustavljanja rauna se u zakonom odreeni rok
zastarelosti (l. 384).

Dejstvo. - Posle prekida, zastarevanje poinje tei iznova, a vreme koje je proteklo
pre prekida ne rauna se u zakonom odreeni rok za zastarelost (cl. 392. st. 1. ZOO).

Zastoj isteka roka zastarelosti. - Zastarevanje tee i prema maloletniku i drugom poslovno nesposobnom licu, bez
obzira na to da li imaju zastupnika (l. 385. st. [. ZOO), to znai da se oni u pogledu toka roka zastarelosti izjednauju
sa poslovno sposobnim licima.
Meutim, zastarelost potraivanja malotetnika koji nema zastupnika i drugog poslovno nesposobnog lica bez
zastupnika, ne moe nastupiti dok ne protekne dve godine od kad su poslala potpuno poslovno sposobna, ili od kad su
dobila zastupnika (l. 385. st, 2. ZOO). Isto tako, ni zastarelost prema licu koje se nalazi na odsluenju vojnog roka ili na
vojnoj vebi ne moe nastupiti dok ne proteknu tri meseca od odsluenja vojnog roka ili prestanka vojne vebe.

4. Prekid zastarevanja
Pojam. - Pod prekidom se podrazumeva prekidanje daljeg toka zastarelosti usled
odreenih radnji dunika ili poverioca.
Radnjom dunika. - Zastarevanje se, pre svega, prekida kad dunik prizna dug, s
tim to se priznanje duga moe uiniti ne samo izjavom, nego i na posredan nain, kao to
su davanje otplate, plaanje kamate, davanje obezbeeuja (l. 387. st. 1. i 2. ZOO).
Radnjom poverioca. - Poverilac prekida zastarelost podizanjem tube i svakom
drugom radnjom preduzetom protiv dunika pred sudom ili drugim nadlenim organom,
u cilju utvrivanja, obezbeenja ili ostvarenja potraivanja (l. 388. ZOO). Ali, ako
poverilac odustane od tube ili druge radnje koju je preduzeo, smatra se da prekid
zastarevanja nije nastupio. Isto tako, smatra se da nije bilo prekida ako poverioeva tuba
ili zahtev bude odbaen ili odbijen, ili ako izdejstvovana ili preduzeta mera izvrenja ili
obezbeenja bude ponitena (L 389. ZOO).
Za prekid zastarevanja nije dovoljno da poverilac pozove dunika pismeno ili
usmeno da obavezu ispuni (l. 391. ZOO).

161

Zastarevanje prekinuto priznanjem Dd strane dunika poinje tei iznova od priznanja (l. "392. st. 2. ZOO).
Kad je prekid zastarevanja nastao podizanjem tube ili pozivanjem u zatitu, ili isticanjem prebijanja potraivanja u
sporu, odnosno prijavljivanjem potraivanja u nekom drugom postupku, zastarevanje poinje tei iznova od dana
kad je spor okonan ili svren na neki drugi nain (l. 392. st. 3. ZOO).

Glava osma
RAZNE VRSTE OBAVEZA
I. NOVANE OBAVEZE Za novane obaveze predviaju se
izvesna pravila koja nisu svojstvena nenovanim obavezama. Ta posebna pravila
proizlaze iz prirode novca koji, kao posebna vrsta stvari, predstavlja opti ekvivalet
vrednosti. Ona se odnose na ispunjenje obaveze u sluaju promenjene vrednosti novca,
na mogunost ispunjenja pre roka, kao i na plaanje kamate.
1. Naelo monetarnog nominalizma i odstupanja od tog naela Monetarni
nominalizam i valorizam. - U sluaju kad se, posle nastanka obaveze, promeni
vrednost novca, postavlja se pitanje da li se plaanje ima izvriti prema njegovoj
nominalnoj vrednosti ili u srazmeri prema unutranjoj vrednosti novca. Odgovor na to
pitanje moe biti zasnovan ili na naelu monetarnog nominalizma, prema kojem se ne
uzimaju u obzir promen vrednosti novca, tako da dunik duguje onu sumu novca na
koju obaveza glasi, ili na naelu monetarnog valorizma, prema kojem se uzima u obzir
stvarna vrednost novca, tako da dunik duguje onu sumu novca koja po svojoj vrednosti
odgovara sumi novca na koju obaveza glasi.
U Zakonu o obligacionim odnosima usvojeno je naelo monetarnog nominalizma,
jer se predvia da je dunik "duan da plati onaj broj novanih jedinica na koji obaveza
glasi, izuzev kad zakon odreuje to drugo (l. 394).
Odstupanje od naela monetarnog nominalizma. - Naelo monetarnog
nominalizma je samo principijelno opredeljenje, od kojeg se moe odstupiti u sluaju
kad zakon predvia to drugo. Tako se, ve u zakonskoj odredbi o valuti obaveze,
predvia da se, u sluaju kad novana obaveza glasi na plaanje u nekoj stranoj valuti ili
u zlatu, njeno ispunjenje

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

162

moe zahtevati u domaem novcu prema kursu koji vai u trenutku ispunjenja obaveze
(l. 395).194Uvaavanje kursa koji vai u trenutku ispunjenja obaveze znai doputanje
valorizacije novanih obaveza putem ugovaranja tzv. valutnih ili zlatnih klauzula, to
predstavlja odstupanje od naela nominalizma. Pored toga, doputa se i ugovaranje
klizne skale, l 9 5 koje takoe predstavlja odstupanje od naela monetarnog
nominalizma.
2. Plaanje pre roka
S obzirom na specifinu prirodu novca kao dugovane stvari, za novanu obavezu
je karakteristino da je dunik moe ispuniti i pre roka. To pravilo ne samo to se
izriito predvia Zakonom o obligacionim odnosima (l. 398. st. 1), nego se ak i
iskljuuje mogunost da se dunik odrekne tog prava, jer se takva ugovorna odredba
proglaava nitavom (l. 398. st. 2).
U sluaju kad novanu obavezu ispuni pre roka, dunik nema pravo da od iznosa
duga odbije iznos kamate za vreme od dana isplate do dospe-losti obaveze. To pravo
mu, ipak, moe pripasti ako je na to ovlaen ugovorom ili to proizlazi iz obiaja (l.
398. st. 3. ZOO).
3. Ugovorna kamata
Pojam. - Za razliku od zatezne koju duguje svaki dunik novane obaveze koji
padne u docnju, ugovorna kamata je naknada za korienje novca koja se duguje na
osnovu saglasnosti volja ugovornih strana.
Stopa. - Zakon o obligacionim odnosima dozvoljava ugovaranje kamate, ali
imperativno precizora njenu visinu. Meutim, ta visina nije jedinstvena, ve se
razlikuje u zavisnosti od toga da li se ugovara izmeu fizikih ili pravnih lica. Stopa
ugovorne kamate izmeu fizikih lica ne moe biti vea od stope koja se u mestu
ispunjenja plaa na tedne uloge po vienje (l. 399. st. 1. ZOO). U pogledu najvie
ugovorne kamatne stope izmeu pravnih lica primenjuju se odredbe posebnog zakona
(l. 399. st. 2. ZOO).
Ako je kamata ugovorena, ali nije odreena njena stopa ni vreme dospevanja, izmeu fizikih lica vai
kamatna stopa koja se u mestu ispunjenja plaa na tedne uloge po vienju, a izmeu pravnih lica vai kamatna
stopa koju banka ili druga bankarska organizacija plaa, odnosno ugovara za takvu ili slinu vrstu posla.

prvobitnom tekstu Zakona o obligacionim odnosima odredba o valuti obaveze je glasila: "Ako novana
obaveza protivno posebnom saveznom zakonu glasi na plaanje u zlatu ili nekoj stranoj valuti, njeno ispunjenje se
moe zahtevati samo u domaem novcu prema kursu koji je vaio u trenutku nastanka obaveze". S obzirom da se
uzimao u obzir kurs koji jc vaio u trenutku nastanka obaveze, jasno jc daje tom odredbom bila iskljuena mogunost
valorizacije novanog potraivanja koje jc glasilo na plaenje u zlatu ili nekoj stranoj valuli.
i''5 l. 397. ZOO glasi: U ugovorima u kojima se jedna strana obavezuje da izradi i isporui odreene prcdmclc
dozvoljeno jc ugovoriti da c cena zavisiti od cene materijala i od rada, kao i od drugih elemenata koji utiu na visinu
trokova proizvodnje, u odreeno vreme na odreenom tritu.
iv4

Pu>f. dr Donje Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

163

S obzirom da su odredbe o stopi ugovorne kamate imperativnog karaktera, izriito


se predvia da e se primeniti najvea dozvoljena stopa kamate u sluaju kad je
ugovorena kamata vea od dozvoljene (l. 399. st. 4. ZOO).
Kamata na kamatu. - Zabrana plaanja kamate na kamatu (tzv. ana-tocizam)
predviena je i kod ugovorne kamate. Odredba ugovora kojom se predvia da e na
kamatu, kada dospe za isplatu, poeti tei kamata, ako ne bude isplaena, proglaava se
nitavom (l. 400. ZOO), to znai da se kamata na kamatu ne moe prethodno
ugovoriti. Ali, punovana je odredba ugovora kojom se predvia da e se stopa kamate
poveati ako dunik ne isplati dospele kamate na vreme (l. 400. st. 2. ZOO),l96s tim to
tako odreena kamatna stopa ne bi smela prei granicu zakonom predvienog
maksimuma koja je imperativno utvrena.
II. OBAVEZE SA VIE PREDMETA
Obaveze sa vie predmeta predstavljaju podvrstu sloenih obligacija. Dele sc na
kumulativne, alternativne i fakultativne.
1. Kumulativne obaveze
Kumulativne su takve obaveze u kojima dunik duguje vie predmeta
istovremeno, tako da se oslobaa svoje obaveze ako sve predmete ispuni u isto vreme
(npr. duguje se televizor i video rekorder). U sluaju propasti jednog od dugovonih
predmeta bez dunikove krivice, obligacija prestaje samo ako ispunjenjem preostalog
predmeta poverilac ne moe da ostvari cilj koji je imao u vidu stupajui u obligacioni
odnos.
2. Alternativne obaveze
Pojam. - Alternativna je takva obaveza koja se sastoji u predaji jednog od vie
moguih predmeta koji se duguju (l. 403. ZOO). Kod takve obaveze dunik duguje
vie predmeta (vie predmeta je in obligatione), ali obavezu ispunjava predajom jednog
od dugovanih predmeta (jedan predmet je in solutione).
i'Jf* Odredbom iz siava 3. lana 400. Zakona o obligacionim odnosima propisuje sc da sc zabrana ugovaranja
kamate na dospelu a neisplaenu kamatu ne odnose na kredilno poslovanje banaka i drugih bankarskih organizacija.

Pravo izbora. - Kod alternativnih obaveza postoji relativna neodreenost


predmeta, jer predmet kojim se ispunjava obaveza zavisi od izbora lica kome pripada
pravo izbora. Pri tome, uzima se da je izbor izvren kad strana kojoj pripada pravo
izbora obavesti drugu stranu o tome ta je izabrala. Od tog asa izbor se vie ne moe

menjati, a za obavezu se smatra daje od poetka bila jednostavna, tj. daje njen predmet
od poetka bila izabrana stvar (l. 404. st. 1. i 2. ZOO).
Pravo izbora moe biti povereno ili duniku, ili poveriocu, ili nekom treem licu,
to zavisi od sporazuma strana ili od naredbe zakona.
Ako neto drugo nije ugovoreno, pravo izbora pripada duniku i obaveza prestaje kad on bude predao
predmet koji je izabrao (I. 403. ZOO). Dunik ima to pravo sve dok u postupku prinudnog izvrenja jedna od
dugovanih stvari ne bude potpuno ili delimino preda-ta poveriocu po njegovom izboru (l. 405. st. 1. ZOO).
Ako pravo izbora pripada poveriocu, a on se ne izjasni u roku odreenom za ispunjenje, dunik ga moe
pozvati da izvri izbor i za to mu odrediti primeren rok, posle ijeg isteka pravo izbora prelazi na dunika (l. 405.
st. 2. ZOO).
U sluaju kad je pravo izbora povereno nekom treem licu, a ono to ne uini, svaka strana moe zahtevati da
izbor izvri sud (l. 406. ZOO).

Nemogunost jednog od dugovanih predmeta. - Ako jedan od dugovanih


predmeta obaveze postane nemogu usled nekog dogaaja za koji nije odgovorna ni
jedna strana, obaveza se ograniava na preostali predmet (l. 407. ZOO).
Ako je predmet obaveze postao nemogu usled dogaaja za koji je odgovoran
dunik, obaveza se ograniava na preostali predmet ukoliko pravo izbora pripada
njemu, a ako pravo izbora pripada poveriocu, on moe po svom izboru traiti preostali
predmet ili naknadu tete.
Ako je predmet obaveze postao nemogu usled dogaaja za koji je odgovoran
poverilac, dunikova obaveza prestaje, ali u sluaju kad njemu pripada pravo izbora,
on moe traiti naknadu tete i izvriti svoju obavezu preostalim predmetom, a ako
pravo izbora ima poverilac, on moe dati naknadu tete i traiti preostali predmet (l.
408. st. 1. i 2. ZOO).
3. Fakultativne obaveze i fakultativna potraivanja
Fakultativne obaveze. Fakultativne su takve obaveze u kojima dunik duguje
jedan odreen predmet, ali se moe osloboditi svoje obaveze i predajom nekog drugog
predmeta. Kod takvih obaveza postoji jedan predmet koji se duguje (jedan predmet je
in obligatione), a vie predmeta kojima se dug moe ispuniti (vie predmeta je in
solutione).
Dunik kojem je ostavljena mogunost da se oslobodi obaveze dajui neki drugi
odreeni predmet, moe se koristiti tom mogunou sve dok poverilac u postupku
prinudnog izvrenja ne dobije potpuno ili delimino predmet obaveze (l. 409. ZOO).
Poverilac u fakultatuvnoj obavezi moe zahtevati samo predmet obaveze, ali ne i
drugi predmet, kojim dunik, ako hoe, moe takoe ispuniti svoju obavezu.
Kad predmet obaveze postane nemogu usled dogaaja za koji je dunik
odgovaran, poverilac moe traiti samo naknadu tete, ali se dunik moe osloboditi
obaveze dajui predmet koji je ovlaen dati ume-sto dugovanog predmeta (l. 410. st.
1. i 2. ZOO).

Fakultativna potraivanja. - Fakultativna potraivanja su takva kod kojih je


poverilac ovlaen da umesto dugovanog predmeta zahteva od dunika neki drugi
odreeni predmet (l. 411. ZOO). Kod ovih potraivanja poverilac moe zahtevati od
dunika neku drugu odreenu stvar samo pod uslovom da nije nastupila nemogunost
ispunjenja dugovanog predmeta usled dogaaja za koji dunik nije odgovoran.
III. OBAVEZE SA VIE DUNIKA ILI POVERILACA
Obaveze sa vie dunika i poverilaca predstavljaju podvrstu sloenih obligacija.
Dele se na deljive, solidarne i nedeljive obaveze.
1. Deljive obaveze
Deljive obaveze i podeljen obligacioni odnos. - Obaveza je deljiva ako se ono
to se duguje moe podeliti i ispuniti u delovima koji imaju ista svojstva kao i ceo
predmet, i ako ono tom podelom ne gubi nita od svoje vrednosti (l. 412. st. 1. ZOO).
Za deljivu obavezuje karakteristino da se duguje odnosno potrauje podeljeno, to
znai da se deli izmeu uesnika obligacionog odnosa na onoliko dugova koliko ima
dunika (pasivne po-deljene obaveze) ili na onoliko potraivanja koliko ima poverilaca
(aktivne podeljene obaveze). Pri tome, iako potiu iz istog pravnog osnova, svaki od tih
obligacionih odnosa je potpuno samostalan i nezavisan jedan od drugog, tako da sve
povoljne ili tetne posledice u podeljenoj obavezi nastaju samostalno za svakog
dunika, odnosno za svakog poverioca.
Pasivne podeljene obaveze. - Kad u nekoj deljivoj obavezi ima vie dunika,
obaveza se deli meu njima na jednake delove, ako nije odreena drugaija podela, to
znai da svaki od njih odgovara samo za odreeni deo obaveze (l. 412. st. 2. ZOO)
(npr. ako dva lica, kao suvlasnici, kupe od treeg autobus za 1.000.000 dinara, svaki od
njih duguje prodavcu po 500.000 dinara).

94

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Odnos podeljene i solidarne obaveze. - Pretpostavlja se da vie dunika duguju


deljivu obavezu podeljeno, a mogu je dugovati solidarno samo ako je tako ugovoreno ili
zakonom propisano.
Ipak, za vie dunika deljive obaveze koja je nastala ugovorom u privredi postoji
pretpostavka solidarnosti, jer se predvia da oni odgovaraju poveriocu solidarno, osim
ako su ugovarai izriito otklonili solidarnu odgovornost (l. 413. ZOO).
Aktivne podcijene obaveze. - Kad u nekoj deljivoj obavezi ima vie poverilaca,
potraivanje se deli meu njima na jednake delove, ako nije to drugo odreeno, i svaki
poverilac moe zahtevati samo svoj deo potraivanja (l. 412. st. 3. ZOO).
2. Solidarne obaveze
Pojam. - Pod solidarnim obavezama podrazumevaju se takve obaveze u kojima
ima vie lica bilo na dunikoj, bilo na poverilakoj strani, s tim to se obaveza, ak i kad
je deljiva, isplauje, odnosno naplauje u ce-losti. To znai daje svaki od vie dunika
obavezan da isplati ceo dug, odnosno da je svaki od vie poverilaca ovlaen da naplati
celu trabinu.
Nastanak. - Osim u sluaju kad ima vie dunika u nekoj deljivoj obavezi nastaloj
ugovorom u privredi, solidarnost se nikad ne pretpostavlja, tako da moe nastati samo
ako je predviena zakonom, ugovorom ili testamentom.
Vrste. - Solidarne obaveze dele se u dve vrste: prvu ine one solidarne obaveze kod
kojih vie dunika ima solidarnu obavezu, dok drugu ine one solidarne obaveze kod
kojih vie poverilaca ima solidarno potraivanje. S obzirom na to, razlikuje se
solidarnost dunika (pasivne solidarne obaveze) i solidarnost poverilaca (aktivne
solidarne obaveze).
a) Solidarnost dunika (pasivne solidarne obaveze)
Pojam i znaaj. - Solidarnost dunika postoji u sluaju kad vie lica duguje jednu
obavezu tako da poverilac moe zahtevati ispunjenje cele obaveze od koga hoe sve dok
ne bude potpuno ispunjenja, ali kad jedan dunik ispuni obavezu, ona prestaje i svi se
dunici oslobaaju obaveze prema poveriocu (l. 414. st. 1. ZOO). Kod ove solidarnosti,
iako postoji jedan dug, poverilac ima pojedinane trabine prema svakom solidarnom
duniku koje su samostalne, tako da svakom od tih trabina poverilac moe posebno
raspolagati.
Solidarnost dunika nije pravilo, nego izuzetak koji mora posebno biti predvien zakonom, ugovorom ili
testamentom. Tako je Zakonom o obligacionim odnosima propisa-

Prof. dr ure Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO


167
na solidarna odgovornost vie lica koji zajedno prouzrokuju tetu (l. 206. st. I), naruioca i izvoaa radova na
nepokretnosti (l. 208), roditelja i dece za tetu koju prouzrokuju deca (l. 166), imaoca motornih vozila za tetu koju
pretrpe trea lica (l. 178. st 4).

Solidarnost dunika je, inae, jedno lino sredstvo obezbeenja potraivanja.


Poverilac ima veu sigurnost naplate kad ima vie solidarnih dunika, jer moe naplatiti
svoje potraivanje sve dok postoji makar i jedan solidarni dunik koji je plateno
sposoban. Zato se i kae daje solidarnost dunika ustanovljena u poverioevom
interesu.
Odnos solidarnih dunika prema poveriocu. - Poverilac je ovlaen da po svom
izboru zahteva ispunjenje obaveze od bilo kojeg solidarnog dunika. On moe traiti
isplatu od svih njih istovremeno ili pojedinano, u celosti ili delimino. Ali, ako mu
jedan od dunika plati ceo dug, svi se solidarni dunici, po sili zakona, oslobaaju
obaveze.
Poto svaki solidarni dunik ima posebnu obavezu prema poveriocu, pitanje
njihove punovanosti reava se odvojeno. Pri tome, svaki dunik ima pravo da
poveriocu istakne objektivne i subjektivne prigovore. Objektivnim se smatraju svi
prigovori koji proizlaze iz same obligacije (npr. prigovor nevanosti ugovora zbog
nedozvoljenosti predmeta ili nedostatka forme). Takve prigovore moraju koristiti svi
dunici. Svaki solidarni dunik moe se, po svom nahoenju, koristiti i svojim linim
prigovorima koje ima prema poveriocu (npr. prigovor prevare).' 97
Pravilo je da jedan solidarni dunik ne moe svojim postupcima oteavati poloaj
ostalih sadunika (npr. pristankom da obavezu ispuni pre roka, odricanjem od
zastarelosti, isplatom zastarele obaveze). U sluaju odricanja od navrene zastarelosti
se i izriito predvia da takvo odricanje nema dejstva prema ostalim dunicima (l. 422.
st. 2. ZOO). Pored toga, docnja jednog solidarnog dunika, nema dejstva prema ostalim
dunicima, a isto vai i za priznanje duga koje izvri jedan od solidarnih dunika (l.
421. ZOO). Ali, kad poverilac doe u docnju prema jednom solidarnom duniku, on je
u docnji i prema ostalim solidarnim dunicima (l. 420. ZOO).
Subjektivni razlozi jednog dunika koji dovode do gaenja njegove obaveze bez na-mirenja poverioca mogu
koristiti i ostalim solidarnim dunicima. U tom smislu, otputanje duga izvreno sporazumno sa jednim solidarnim
dunikom oslobaa obaveze i ostale dunike. Ali, ako je otputanje imalo za svrhu da oslobodi obaveze samo dunika
sa kojim je izvreno, solidarna obaveza se smanjuje za deo koji prema meusobnim odnosima dunika pada na njega,
a ostali dunici odgovaraju solidarno za ostatak obaveze (l. 416. st. 1. i 2. ZOO). Isto tako, prenovom koji je poverilac
izvrio sa jednim solidarnim
Wl
Zakon o obligacionim odnosima predvia da solidarni dunik moe i potraivanje svog sadunika prema
poveriocu prebiti sa poverioevim potraivanjem, ali samo za onoliko koliko iznosi deo duga tog sadunika u
solidarnoj obavezi (l. 415. st. 2).

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA


dunikom oslobaaju se i ostali dunici. Ali, ako su poverilac i dunik prenov ograniili na deo obaveze koji dolazi
na ovoga, obaveza ostalih ne prestaje, nego se samo smanjuje za taj deo (l. 417. st. 1. i 2. ZOO). Kad se u jednom licu
steknu svojstvo poverioca i svojstvo dunika iste solidarne obaveze (konfuzija), obaveza ostalih solidarnih dunika
smanjuje se za iznos dela koji na njega pada (l. 419). Ako zastarevanje ne tee ili je prekinuto prema jednom duniku,
ono tee za ostale solidarne dunike i moe se navriti, ali dunik prema kome obaveza nije zastarela i koji je morao da
je ispuni ima pravo zahtevati od ostalih dunika prema kojima je obaveza zastarela da mu naknade svaki svoj deo
obaveze (l. 422. st. I. ZOO).

95

Meusobni odnos solidarnih dunika. - Sa izvrenom isplatom od strane jednog


solidarnog dunika, obaveza se ugasila i za ostale solidarne dunike. Ni oni vie ne
duguju nita poveriocu. Meutim, time se ne gasi i pravni odnos izmeu samih solidarnih
dunika. Izmeu njih pravni odnos postoji i dalje, jer treba da se teret isplaenog duga
podeli na sve solidarne dunike. Onaj solidarni dunik koji je izvrio isplatu cele
obaveze ima pravo da zahteva od svakog sadunika da mu naknadi deo obaveze koji
pada na njega (l. 423. st. 1. ZOO). To pravo naziva se pravom regresa i stie se samom
isplatom. Prema tome, solidarni dunik koji izvri isplatu subrogira se, po sili zakona, na
mesto poverioca, tako da mu, posle izvrene isplate, odgovaraju svi ostali solidarni
dunici, s tim to se deo solidarnog dunika koji je insolventan rasporeuje srazmerno na
sve dunike (l. 423. st. 3. ZOO).
Koliko iznosi deo koji pada na svakog solidarnog dunika zavisi od njihovog
sporazuma. Ako sporazum ne postoji, niti to drugo proizlazi iz pravnih odnosa uesnika
u poslu, pretpostavlja se da na svakog dunika dolazi jednak deo (l. 424. st. 2. ZOO).
Ali, ako je solidarna obaveza zakljuena u iskljuivom interesu jednog solidarnog
dunika, on je duan naknaditi ceo iznos obaveze sadunika koji je namirio poverioca
(l. 424. st. 2. ZOO).
Pravo na regres nema jedino onaj solidarni dunik koji je svojim radnjama pogorao
poloaj ostalih dunika (npr. proputanje da se istakne neki prigovor na koji imaju pravo
svi solidarni dunici, kao stoje prigovor neispunjenog ugovora ili prigovor zastarelosti).
b) Solidarnostpoverilaca (aktivne solidarne obaveze)
Pojam. - Solidarnost poverilaca postoji u sluaju kad je svaki od vise poverilaca
ovlaen da od dunika zahteva ispunjenje cele obaveze, ali kad jedan od njih bude
namiren, obaveza prestaje i prema ostalim poverio-cima (l. 426. st. 1. ZOO). Ni ova se
solidarnost ne pretpostavlja, ve postoji samo kad je ugovorena ili zakonom odreena
(l. 425. ZOO).
Znaaj. - Za razliku od solidarnosti dunika, solidarnost poverilaca nema vei
praktini znaaj, jer kad vie lica potrauju istu trabinu, postoji veliki rizik naplate.
Naime, ako cela trabina bude isplaena nesave-snom ili insolventnom poveriocu, ostali

Prof. di Dordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

poverioci mogu biti oteeni. Zbog toga se 169


solidarnost poverilaca uspostavlja samo u onim sluajevima kod kojih postoji uska
povezanost izmeu odreenih lica.
Odnos solidarnih poverilaca prema duniku. - Svaki solidarni po-verilac ima
nepodeljeno i samostalno pravo da zahteva isplatu cele trabine. S druge strane, dunik
moe ispuniti obavezu poveriocu koga sam izabere, sve dok neki poverilac ne zatrai
ispunjenje (l. 426. st. 2. ZOO).
Svaki od solidarnih poverilaca ovlaen je da preduzima sve one radnje kojima se
tite interesi i ostalih poverilaca (npr. da dovede dunika u ocnju), ali niko od njih nema
pravo da preduzima one radnje koje idu na tetu ostalih poverilaca. Pri tome, s obzirom
da ima samostalno potraivanje prema duniku, svaki solidarni poverilac moe njime
slobodno raspolagati, s tim to se injenice koje se tiu linosti jednog solidarnog
poverioca ne tiu, po pravilu, ostalih, ve deluju jedino izmeu njega i dunika. U tom
smislu, ako jedan poverilac prekine zastarevanje ili ako prema njemu zastarevanje ne
tee, to ne koristi ostalim poveriocima i prema njima zastarevanje tee i dalje (l. 433. st.
1. ZOO). Ali, ako se dunik odrekne zastarelosti prema jednom poveriocu, to koristi i
ostalima (l. 433. st. 2. ZOO). Ni poravnanje koje je zakljuio jedan od solidarnih poverilaca sa dunikom nema dejstvo prema ostalim poveriocima, ali ovi imaju pravo da
prihvate to poravnanje, izuzev kad se ono odnosi samo na deo poverioca sa kojim je
zakljueno (l. 429. ZOO).
Samostalnost trabine jednog solidarnog poverioca u odnosu na trabine drugih, ipak, nije potpuna, ve samo
delimina. U tom smisiu, dunik moe izvriti prebijanje svoje obaveze ne samo sa potraivanjem koje ima od poverioca
koji od njega zahteva ispunjenje, ve i sa potraivanjem koje ima od nekog drugog poverioca, ali do visine dela
solidarnog potraivanja koje pripada tom poveriocu (l. 427. st. 1. 2. ZOO). Otputanjem duga j prenovom izmeu
dttnika i jednog poverioca smanjuje se solidarna obaveza za onoliko koliko iznosi deo tog potraivanja poverioca (l.
428. ZOO). Ako se u licu jednog solidarnog poverioen sjedini i svojstvo dunika (konfuzija), svaki od ostalih poverilaca
moe od njega zahtevati samo svoj deo potraivanja (l. 430 ZOO). Kad dunik zapadne u docnju prema jednom
solidarnom poveriocu, on je u docnji i prema ostalim. S druge strane, docnja jednog solidarnog poverioca kodi i
ostalim (l. 431, st. l.i 2- ZOO). Priznanje duga uinjeno jednom poveriocu koristi svim poveriocima (l. 432- ZOO}.

Odnosi izmeu poverilaca posle ispunjenja. - Poto se ispunjenjem obaveze


jednom solidarnom poveriocu gase potraivanja svih poverilaca, onaj koji je primio
isplatu postaje dunik ostalih. Svaki solidarni poverilac ima pravo da zahteva od
poverioca koji je primio ispunjenje od dunika da

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA


96
mu preda deo koji mu pripada (l. 434. st. 1. ZOO). Ako iz odnosa meu poveriocima ne
proistie to drugo, svakom solidarnom poveriocu pripada jednak deo (l. 434. st. 2.
ZOO).
Solidarni poverioci imaju pravo regresa od poverioca kome je dunik ispunio
obavezu samo pod uslovom daje on dobio vie nego to mu, prema njihovom unutranjem
odnosu, treba da pripadne. Ali, ako se ostatak duga ne moe da naplati od dunika zato
stoje ovaj insolventan, ono stoje naplaeno srazmerno se rasporeuje na sve solidarne
poverioce. Pri tome, pravo ostalih solidarnih poverilaca da trae svoj deo postoji ne samo
u sluaju kad je obaveza ugaena isplatom, ve i prebijanjem i otputanjem.

3. Nedcljive obaveze
Pojam. - Nedeljive su takve obaveze kod kojih vie dunika duguje ili vie
poverilaca potrauje obavezu koja se, zbog svoje nedeljivosti, isplauje odnosno
naplauje u celosti. Takvim se smatraju obaveze koje imaju za predmet individualno
odreenu stvar. I one se dela na pasivne i aktivne nedeljive obaveze.
Pasivne nedeljive obaveze. - To su takve obaveze kod kojih vie dunika duguje
nedeljivu obavezu (npr. automobil). Na takve obaveze pri-menjuju se propisi o
solidarnim obavezama (l. 435. st. ]. ZOO).
Aktivne nedeljive obaveze. - To su takve obaveze kod kojih u ne-deljivoj obavezi
ima vie poverilaca meu kojima nije ni ugovorena ni zakonom odreena solidarnost,
tako da svaki od vie poverilaca moe zahtevati od dunika da obavezu ispuni njemu
samo ako je ovlaen od ostalih poverilaca da primi ispunjenje. Inae, svaki poverilac
moe zahtevati od dunika da obavezu ispuni svim poveriocima zajedno, ili daje poloi
sudu (l. 435. st. 2. ZOO).
Glava deveta PROMENA POVERIOCA ILI DUNIKA
1. USTUPANJE POTRAIVANJA UGOVOROM (CESUA)
1. Pojam i uslovi ustupanja potraivanja
Pojam. - Ustupanje potraivanja (cesija) je ugovor kojim poverilac svoje otudivo
potraivanje iz jednog obligacionog odnosa prenosi na tree lice. Na osnovu takvog
ugovora dolazi do promene linosti poverioca u jednom obligacionom odnosu, dok
linost dunika i samo potraivanje ostaju nepromenjeni.

Prof. dr orc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

171
Uslovi. - Da bi se moglo izvriti ustupanje potraivanja, moraju se ispuniti
sledei uslovi:
(1) Punovaan ugovor o ustupanju potraivanja. - U zakljuenju tog
ugovora uestvuju dva lica, kao dve ugovorne strane. Stari poverilac koji
ustupa svoje potraivanje drugome naziva se ustupiiac (cedent), dok se lice koje postaje novi poverilac naziva prijemnik (cesionar). Lice koje treba
da ispuni obavezu (ustupljeni dunik, cesus) ne uestvuje u zakljuenju
ugovora, iako taj ugovor proizvodi dejstva i prema njemu. Dunikov pristanak na ustupanje se uopte ne trai, jer za njega, po pravilu, nije bitna
linost poverioca kome treba da izvri obavezu u sluaju kad se njegova
obaveza sadrinski uopte ne menja.
Inae, za punovanost ugovora o ustupanju potraivanja se, osim optih, ne
zahtevaju neki posebni uslovi. To je, dakle, neformalan ugovor, osim ako se za pravni
posao koji ini osnov ustupanja trai odreena forma.
(2) Potraivanje koje se moe ustupiti. - U savremenim pravima potraivanja su, po pravilu, prenosiva, tako da predmet ustupanja mogu biti
skoro sva poverioeva potraivanja. Ugovorom se mogu prenositi ne samo
novana, nego i nenovana potraivanja koja se sastoje u nekom injenju.
To mogu biti nedospela, uslovna ili budua potraivanja, s tim stoje u pogledu buduih potraivanja neophodno da su ona odreena ili odrediva.
Mogu se prenositi i potraivanja iz prirodnih obaveza, kao i ona koja su
sporna, a u sluaju deljivih obaveza moe se preneti i samo jedan deo potraivanja.
Meutim, od opteg pravila o prenosivosti potraivanja postoje i izuzeci. Izvesna
potraivanja nisu podobna za prenoenje, tako da ne mogu biti predmet ugovora o
ustupanju. Zakon o obligacionim odnosima (l. 436. st. 1) navodi tri kategorije takvih
potraivanja: (1) potraivanje iji je prenos zakonom zabranjen, '98 (2) potraivanje koje
je vezano za linost poverioca19y i (3) potraivanje koje se po svojoj prirodi protivi
prenoenju na drugoga.2""
,,JK
Zakonom o obligacionim odnosima se zabranjuje uslupanjc: potraivanja naknade tete u vidu rente usled
smrti bliskog lica ili usled povrede lela ili oteenja zdravlja (l. 197. st. I); potraivanje naknade nematerijalne tete
koje nije priznalo pravnosnanom sudskom odlukom ili pismenim sporazumom (l. 204); prodaja spornog prava
advokatu ili nekom drugom nalogopri-mcu kojem je ostvarenje log prava bilo povereno (l. 461. st. 2).
lw
Takvim sc smatraju polraivanjc primaoca izdravanja po osnovu zakonike obaveze izdravanja ili po osnovu
ugovora o doivotnom izdravanju.
<K)
- Radi sc o potraivanjima iz ugovora o ortakluku, delu, nalogu, punomoslvu, kod kojih su od posebnog
znaaja uzajamno povercnje ugovornika i njihova lina svojstva, tako da dunik nije nezainteresovan kad je u pitanju
promena poverioca.

97
172

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Pored toga, poverilac i dunik mogu se sporazumeti da se i potraivanje koje je, inae, prenosivo ne moe
preneti na drugoga ili da se ne moe preneti bez dunikove sagla-snosti (ugovor o zabrani ustupanja). Ako bi
ustupanje bilo izvreno protivno takvoj zabrani, ono ne bi imalo dejstva prema duniku (l. 436. st. 2. ZOO).

(3) Obavetenje dunika o ustupanju. Za nastanak ustupanja nije potreban


pristanak dunika. On ak i ne mora znati za ustupanje pre nego to njegova obaveza
dospe za isplatu. Ali, da bi ustupanje potraivanja proizvelo dejstvo i prema duniku,
odnosno da bi on znao da obavezu treba da izvri novom poveriocu, ustupilac je duan
da obavesti dunika o izvrenom ustupanju (l. 438. st. 1. ZOO).
Ako nije obaveten o ustupanju, dunik moe da ispuni obavezu ustu-piocu i
takvo ispunjenje je punovano i oslobaa dunika obaveze, ali samo ako je on bio
savestan, tj. ako nije znao za ustupanje (l. 438. st, 2. ZOO).
2. Dejstvo ustupanja potraivanja
Osnovno dejstvo ustupanja potraivanja sastoji se u tome to se menja linost
poverioca u jednom obligacionom odnosu na taj nain to potraivanje prelazi iz
imovine ustupioca u imovinu prijemnika. Taj prenos potraivanja vri se samim
ugovorom, tako da se gubljenje i sticanje potraivanja deava onog trenutka kad ugovor
o ustupanju bude zakljuen.
Sa potraivanjem prelaze na prijemnika i sporeda prava, kao to su pravo
prvenstvene naplate, hipoteka, zaloga, prava iz ugovora sa jemcem, pravo na kamatu,
ugovornu kaznu i si. (l. 437. st. 1. ZOO).
U sluaju kad je poverilac ustupio isto potraivanje raznim licima (tzv. viestruko
ustupanje), ono pripada prijemniku o kome je ustupilac prvo oba-vestio dunika,
odnosno koji se prvi javio duniku (l. 439. ZOO).
Konkretnija dejstva ustupanja mogu se sagledati kroz odnose koji se uspostavljaju
izmeu prijemnika i dunika i ustupioca i prijemnika.
a) Odnos prijemnika i dunika
Na prijemnika potraivanje prelazi u onom stanju u kome se nalazilo kod
ustupioca, sa svim njegovim prednostima i slabostima, jer je pravilo da se u odnosu
izmeu prijemnika i dunika poloaj dunika usled izvrenog ustupanja ni u emu ne
moe pogorati. U tom smislu se i predvia da "prijemnik ima prema duniku ista prava
koja je ustupilac imao prema duniku do ustupanja" (l. 440. st. 1. ZOO). Pri tome,
dunik moe istai prijemniku svoje line prigovore, ali i sve one prigovore koje je protiv trabine mogao istai ustupiocu do asa kad je saznao za ustupanje (l. 440. st. 2.
ZOO).
b) Odnos ustupioca i prijemnika
Dejstvo ustupanja u odnosu ustupioca i prijemnika ogleda se u tome to
potraivanje prelazi iz imovine ustupioca u imovinu prijemnika. Ustupilac je duan da
preda prijemniku obveznicu ili drugu ispravu o dugu, kao i druge dokaze o ustupljenom

Prolili- ordc Nfkuii: OBLIGACIONO PRAVO

potraivanju i sporednim pravima (l. 441. st. 1. ZOO). Osim toga, prijemnik moe
zahtevati od ustupioca da mu izda overenu potvrdu o ustupanju (l. 441. st. 3. ZOO).
Pitanje odgovornosti ustupioca za postojanje (istinitost) i naplativnost potraivanja
reava se u zavisnosti od toga da li je potraivanje ustupljeno bez naknade ili uz naknadu.
Kod ustupanja koje je izvreno bez naknade, ustupilac ne odgovara ni za postojanje,
ni za naplativnost potraivanja.
Kod ustupanja koje je izvreno uz naknadu ustupilac odgovara za postojanje
potraivanja u asu kad je izvreno ustupanje (l. 442. ZOO), i to bez obzira na krivicu, ali
ne i za njegovu naplativost. Meutim, ustupilac moe odgovarati i za naplativost
ustupljenog potraivanja ako je to posebno ugovoreno, ali samo do visine onogo stoje
primio od prijemnika, kao i za naplativost kamata, trokova oko ustupanja i trokova
postupka protiv dunika (l. 443. st. 1. ZOO).
3. Posebni sluajevi ustupanja
a) Ustupanje umesto ispunjenja ili radi naplaivanja
Ustupanje umesto ispunjenja. - Ono postoji kad dunik, umesto ispunjenja svoje obaveze, ustupi poveriocu svoje
potraivanje ili jedan njegov deo, ime se dunikova obaveza gasi do iznosa ustupljenog potraivanja (l. 444. st. I.
ZOO). U tom sluaju prijemnik (poverilac) stie pravo da potraivanje naplati, s tim to je duan predati ustupiocu
(duniku) sve stoje naplatio preko iznosa svog potraivanja prema njemu.
Ustupanje radi naplaivanja. - Ono postoji kad dunik ustupi poveriocu svoje potraivanje samo radi
naplaivanja, ime se njegova obaveza ne gasi, odnosno ne smanjuje samim ustupanjem, nego tek kad poverilac naplati
svoje potraivanje (l. 444. st. 2. ZOO). U tom sluaju ustupanje se vri prijemniku (poveriocu) u cilju da ga on naplati
od dunika u svoje ima a za raun ustupioca (svog dunika). Ako je ono to je naplatio vee od iznosa njegovog
potraivanja, prijemnik je duan da viak preda ustupiocu (l. 444. st. 3. ZOO).
U sluaju ustupanja radi naplaivanja dunik ustupljenog potraivanja moe ispuniti svoju obavezu i ustupiocu,
ak i kad je obaveten o ustupanju (l. 444. st. 4. ZOO).

b) Ustupanje radi obezbeenja


Ovaj vid ustupanja postoji u sluaju kad se ustupanje vri radi obezbeenja prijem-nikovog potraivanja prema
ustupiocu, U tom sluaju, prijemnik je duan da se o naplati ustupljenog potraivanja stara sa panjom dobrog
privrednika, odnosno dobrog domaina, s tim to ga moe naplatiti samo ako potraivanje koje je ustupanjem
obezbeeno ne bude isplaeno. Po izvrenoj naplati, poto zadri koliko je potrebno za namirenje sopstvenog
potraivanja prema ustupiocu, prijemnik je duan da ustupiocu preda viak (l. 445. ZOO).

II. PROMENA DUNIKA 1.


Preuzimanje duga
a) Pojam i uslovipreuzimanja duga
Pojam. - Pod preuzimanjem duga podrazumeva se zamena dunika u postojeem
obligacionom odnosu, koja se ostvaruje ugovorom zakljuenim izmeu dunika i
preuzimaoca, na koji je pristao poverilac (l. 446. st. 1. ZOO). Kao i kod ustupanja
potraivanja, sadrina obliga-cionog odnosa ostaje nepromenjena.

98
Uslovi. - Da bi se moglo izvriti preuzimanje duga, moraju se ispuniti sledei
uslovi:
(1) Postojanje punovanog ugovora o preuzimanju duga, na koji je
pristao poverilac. - Za nastanak preuzimanja duga nije dovoljan samo
ugovor zakljuen izmeu dunika i preuzimaoca, ve i pristanak poverioca, jer njemu nije svejedno ko e mu biti dunik. Zato je punovanost ugovora o preuzimanju duga uslovljena saglasnou poverioca prema kome
dug postoji.
O zakljuenom ugovoru moe poverioca izvestiti dunik ili preuzimalac, i svakome od njih poverilac moe
saoptiti svaj pristanak na preuzimanje duga (l. 446. st. 2. ZOO), s tim to se pretpostavlja daje poverilac dao svoj
pristanak ako je bez ograde primio neko ispunjenje od preuzimaoca, koje je ovaj uinio u svoje ime (l. 446. st. 3.
ZOO).
Ugovor o preuzimanju duga ima dejstvo ugovora o preuzimanju ispunjenja za vreine dok poverilac ne bude
dao svoj pristanak na ugovor o preuzimanju duga, kao i ako on odbije da da pristanak (l. 446. st. 5. ZOO).

(2) Dug koji se moe preuzeti. - Pojedini autori smatraju da predmet


preuzimanja mogu biti samo dugovi koji se mogu preneti na drugoga (npr.
novani dugovi, dugovi koji se sastoje u predaji stvari ili u nekom
injenju), dok za dugove koji su vezani za linost dunika (npr. obaveza
izdravanja) smatraju da su neprenosivi.21" Po miljenju drugih autora,2"2
predmet preuzimanja moe biti ma koji dug, ak i onaj koji je po svojoj
sadrini takav da dunik treba da ga lino ispuni. U tom smislu se navodi
da poverilac koji pristane na preuzimanje duga samim tim izraava i svoju
volju da inidbu preuzimaoca prihvati kao ispunjenje.
b) Dejstvo preuzimanja duga
Preuzimanje duga dovodi do zamene dunika u obligacionom odnosu, jer
"preuzimalac stupa na mesto preanjeg dunika, a ovaj se oslobaa obaveze" (l. 448.
st. 1. ZOO). Preuzimalac duguje poveriocu ono to mu je dugovao i raniji dunik, to
znai daje njegova obaveza jednaka obavezi ranijeg dunika (l. 448. st. 3. ZOO).
Meutim, ako je u vreme poverioevog pristanka na ugovor o preuzimanju duga
preuzimalac bio prezaduen, a poverilac to nije znao niti je morao znati, raniji dunik
se ne oslobaa obaveze, a ugovor o preuzimanju duga ima dejstvo ugovora o
pristupanju dugu (l. 448. st. 2).
Sporedna prava koja su do preuzimanja postojala uz potraivanje ostaju i dalje, s
tim to zaloga koju je dalo tree lice i jemstvo prestaju, ako zalogodavac i jemac ne
pristaju da odgovaraju i za novog dunika (l. 449. st. 1. ZOO). Preuzimalac ne
odgovara za nenaplaene kamate koje su do-spele do preuzimanja, izuzev ako je to
drugo ugovoreno (l. 449. st. 2. ZOO).
Poto dolazi na mesto starog dunika, preuzimalac moe istai poveriocu sve
prigovore koji proistiu iz pravnog odnosa izmeu ranijeg dunika i poverioca, kao i
prigovore koje preuzimalac ima prema poveriocu (l. 450. st. 1. ZOO). Ali,
preuzimalac ne moe istai poveriocu prigovore koji potiu iz njegovog pravnog
odnosa sa ranijim dunikom, koji je bio osnov preuzimanja (l. 450. st. 2. ZOO).

2. Pristupanje dugu
Pristupanje dugu je ugovor izmeu poverioca i treeg lica kojim se tree lice obavezuje poveriocu da e ispuniti njegovo
potraivanje od odreenog dunika. U tom sluaju tree lice stupa u obavezu pored dunika (l, 451. ZOO).

3. Preuzimanje ispunjenja
Preuzimanje ispunjenja je ugovor dunika i treeg lica kojim se ovaj obavezuje prema duniku da ispuni njegovu
obavezu prema njegovom poveriocu (l. 453. st. 1. ZOO).
Tree lice odgovara duniku ako blagovremeno ne ispuni obavezu poveriocu, te ovaj zatrai ispunjenje od
dunika, ali ono ne preuzima dug, niti pristupa dugu, tako da poverilac nema nikakvo pravo prema njemu (l. 453. st. 2.
i 3. ZOO)

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

99

Ljubia Milocvt, nav. dclo, str. 281


Jakov Radii, nav. dclo, str. 381.
2(11

2(12

Prof. dr Dordc Nikoli: OBL1GACIONO PRAVO

175

Prot". di- Dordc Nikoli: OBLIGACTONO PRAVO

Deo drugi

UGOVORI

Glava prva
P R O D A J A 1. Pojam i
karakteristike ugovora o prodaji
Pojam. Ugovor o prodaji je takav ugovor kojim se obavezuje prodava da
prenese na kupca pravo svojine na prodatu stvar i da mu je u tu svrhu preda, a kupac se
obavezuje da plati cenu u novcu i preuzme stvar. Kad ima za predmet prodaju nekog
drugog prava, to je takav ugovor kojim se prodava obavezuje da kupcu pribavi prodato
pravo, a kad vrenje tog prava zahteva dravinu stvari, i da mu preda stvar (l. 454. st.
L i 2. ZOO).
Ugovorom o prodaji prenosi se pravo svojine, s tim to se u nekim pravima pravo
svojine stie aktom zakljuenja ugovora, dok se u drugim, gde spada i nae pravo,
svojina stie realizacijom jednog materijalnog akta (predaja).
S obzirom da se pravo svojine na prodatoj stvari slie njenom predajom, logino je to se predvia da do
predaje stvari kupcu rizik sluajne propasti ili oteenja stvari snosi prodava, a da sa predajom stvari rizik prelazi
na kupca (l. 456. st. 1. ZOO). Ipak, rizik ne prelazi na kupca ako je on zbog nekog nedostatka predate stvari raskinuo
ugovor ili traio zamenu stvari (l. 456. st. 2. ZOO), a u sluaju kad predaja stvari nije izvrena zbog kupeve docnje,
rizik prelazi na kupca u asu kad je doao u docnju (l. 457. st. 1. ZOO).

Karakteristike. - Ugovor o prodaji je imenovan ugovor, koji je uvek dvostrano


obavezan i teretan. Pored toga, to je u savremenom pravu i kon-sensualan i neformalan
ugovor, jer se, po pravilu, zakljuuje prostom sa-glasnou volja, odnosno bez
ispunjenja imperativno zahtevane forme. Meutim, za ugovor o prodaji nepokretnih
stvari izriito se predvia da mora biti zakljuen u pismenoj formi, pod pretnjom
nitavosti (l. 455. ZOO). Ugovor o prodaji je najee i komutativan ugovor, ali se
moe zakljuiti i kao aleatoran ugovor, odnosno kao ugovor o prodaji nade (npr. prodaja
budue etve, zahvata mree jednog ribara).

177

2. Bitni elementi ugovora o prodaji


Bitni elemeti ugovora o prodaji su stvar ili pravo, kao predmet pro-daveve, i cena,
kao predmet kupeve obaveze. To su, inae, bitni elementi po prirodi posla, jer nema
prodaje bez stvari ili prava i cene.2"3

a) Stvar ili pravo


Stvar. - Da bi stvar mogla biti predmet ugovora o prodaji, moraju biti ispunjeni svi
oni opti uslovi koji se odnose na mogunost, dozvoljenost i odreenost predmeta
ugovora. Ali, povodom stvari, kao predmeta pro-daveve obaveze, neophodna su i
izvesna preciziranja.
Stvar o kojoj je ugovor mora biti u prometu. U tom smislu izriito se predvia da je
nitav ugovor o stvari koja je van prometa, a da za stvari koje su u ogranienom prometu
vae posebni propisi (l. 458. st. 1. i 2. ZOO). Pored toga, prodaja se moe odnositi i na
buduu stvar (l. 458. st. 3. ZOO).
Stvar o kojoj jc ugovor mora postojati u trenutku zakljuenja ugovora. S obzirom na to, ugovor o prodaji, osim
ugovora o prodaji buduih stvari, "nema pravno dejstvo ako je u asu njegovog zakljuenja stvar o kojoj je ugovor bila
propala" (l. 459. st. 1 . ZOO). Ali, ako je u asu zakljuenja ugovora stvar samo delimino propala, kupac moe
raskinuti ugovor ili ostati pri njemu uz srazmerno snienje cene, s tim to, u sluaju kad delimina propast ne smeta
postizanju svrhe ugovora, ugovor ostaje na snazi i kupac ima samo pravo na snienje ccne (l. 459. st. 2. i 3. ZOO).
Tuda slvar inoe biti predmet prodaje. Ugovor o prodaji tue stvari obavezuje ugovaraa, to je mogue zbog
toga to u naem pravu ugovor ima samo obligacionopravno dejstvo. Ali, kupac koji nije znao ili nije morao znati da je
stvar tua, moe, ako se usled toga ne moe ostvariti cilj ugovora, raskinuti ugovor i traiti naknadu tete (l. 460.
ZOO).

Pravo. - Pravo moe biti predmet ugovora o prodaji pod uslovom da je prenosivo.
b) Cena
Kao novana naknada koju kupac duguje prodavcu, cena treba da je (1) izraena u
novcu, (2) odreena ili odredljiva, (3) stvarna i (4) srazmer-na, s tim to su u vezi sa tim
njenim odlikama neophodna izvesna preciziranja.
( I ) Cena izraena u novcu. Cena se redovno izraava u novcu, s tim stoje to, po
pravilu, novac koji je u odreenom pravnom sistemu zakonsko sredstvo plaanja. Ali,
cena se delom moe dati i u nekoj stvari, pod uslovom daje vrednost novca vea od
vrednosti stvari.

^ Izuzetak postoji kod ugovora o prodaji u privredi, jer kod takvog ugovora cena nije bitan element.

Prof. di ure Nikoli: OBL1GACIONO PRAVO


PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

179

178
(2) Cena koja je odreena ili odrediva. - Cena mora biti odreena ili bar odrediva.
Ako ugovorom o prodaji cena nije ni odreena, ni odrediva, "ugovor nema pravno dejstvo"
(l. 462. st. 1. ZOO).
Izuzetak predstavlja samo ugovor o prodaji u privredi koji je i bez odredbe o ceni punovaan, jer se predvia da je
kod takvog ugovora kupac duan platiti cenu koju je prodava redovno naplaivao u vreme zakljuenja ugovora, a u
nedostatku ove razumnu cenu (l. 462. st. 2. ZOO). Pod razumnom cenom smatra tekua cena u vreme zakljuenja ugovora, a ako se ona ne moe utvrditi onda cena koju utvruje sud prema okolnostima sluaja (l. 462. st. 3. ZOO).
U izvesnim sluajevima cena moe biti propisana od nadlenog organa (tzv. propisana cena), tako da u u sluaju
takve cene kupac duguje samo iznos propisane cene, a ako je ve isplatio ugovorenu cenu, ima pravo da mu se vrati
razlika (l. 463. ZOO).
Odreivanje cene moe biti povereno treem licu (l. 465. ZOO), ali ne moe biti ostavljeno jednom ugovarau,
jer se za odredbu ugovora kojom se odreivanje cene ostavlja na volju jednom ugovarau smatra kao da nije ni
ugovorena i tada kupac duguje cenu kao u sluaju kad cena nije odreena (l. 466. ZOO).

(3) Stvarna cena. - Cena mora da bude stvarna, jer nema cene, pa samim tim ni ugovora o prodaji, ako cena nije stvarna, ve je simulovana ili
fiktivna.
(4) Srazmerna cena. - Cena koja je srazmema nije uslov koji je
neophodan za nastanak ugovora o prodaji, ali je uslov koji se tie njegove
punovanosti. Naime, ukoliko cena nije pravina, odnosno srazmema, moe
se, uz ispunjenje odreenih uslova, zahtevati ponitenje tog ugovora.
3. Dejstvo ugovora o prodaji
Ugovor o prodaji je dvostrano-obavezni ugovor koji raa uzajamne obaveze
ugovornika. Na osnovu njega kupac stie pravo svojine na preda-toj stvari uz plaanje
odgovarajue naknade.
Obaveze prodavca. - Osnovne obaveze prodavca iz ugovora o prodaji su sledee:
(I) Obaveza predaje stvari. ~ Predaja stvari, kao glavna prodaveva obaveza, ima
za cilj da kupca uini vlasnikom stvari i da mu omogui da se koristi ovlaenjima koja
iz ovog prava proizlaze.
Prodava je duan predati stvar kupcu na nain, u vreme i ha mestu predvienom
ugovorom, s tim to se uzima daje prodava izvrio obavezu predaje kupcu, po pravilu,
"kad mu stvar urui ili preda ispravu kojom se
stvar moe preuzeti" (l. 467. ZOO).
Redovan oblik predaje je, dakle, uruenje (traditid), tj. fizika predaja iz ruke u ruku, kojom se dravina
prenosi sa prodavca na kupca. Ali, obaveza predaje moe se izvriti i putem tzv. simboline predaje (traditio
simbolicii), kao i nekim vrstama fiktivne predaje (npr. traditio brevi manu, constitutum po.\se.ssorium, cessio
vindicutioni.i).

Ako u vezi sa predmetom predaje nije to drugo ugovoreno ili ne proizlazi iz


prirode posla, prodava je duan predati stvar kupcu u ispravnom stanju zajedno sa
njenim pripacima, a plodovi i druge koristi od stvari pripadaju kupcu od dana kad je
prodava bio duan da mu ih preda (l. 468. ZOO).
Kad datum predaje stvari kupcu nije odreen, prodava je duan izvriti predaju u
razumnom roku posle zakljuenja ugovora (l. 470. ZOO).
Kad mesto predaje nije odreeno ugovorom, predaja stvari vri se u mestu u kome
je prodava u asu zakljuenja ugovora imao svoje prebivalite ili, u nedostatku ovoga,
boravite, a ako je prodava zakljuio ugovor u vrenju svoje redovne privredne
delatnosti, onda u mestu njegovog se-dita(l. 471. st. 1. ZOO).
S obzirom da se kod ugovora o prodaji, kao dvostrano-obaveznog ugovora,
primenjuje pravilo o istovremenom ispunjenju obaveza obeju strana, ako nije to drugo
ugovoreno ili uobiajeno, prodava nije duan predati stvar ako mu kupac ne isplati
cenu istovremeno, ili nije spreman da to istovremeno uini, ali kupac nije duan
isplatiti cenu pre nego to je imao mogunost da pregleda stvar (l. 475. ZOO).
(2) Obaveza zatite u sluaju materijalnih i pravnih nedostataka. -Pravila o
obavezi zatite u sluaju materijalnih i pravnih nedostataka, odnosno o odgovornosti
prodavca za materijalne i pravne nedostatke izloena su u optem delu, jer se ona
shodno primenjuju na ove obaveze prenosioca, ako za odreeni sluaj nije to drugo
propisano.
Obaveze kupca. Osnovne obaveze kupca iz ugovora o prodaji su sledee:
(1) Obaveza isplate cene. - Ova obaveza kupca sastoji se u predaji odreene sume
novca u svojinu prodavca. To je ona suma novca koja je ugovorom bila odreena ili
zakonom propisana. Ukoliko nije drugo predvieno, kupac je duan da isplati cenu
odjednom, a ne u pojedinim delo-vima (ratama). U sluaju kad je ugovorena uzastopna
isporuka, kupac je duan isplatiti cenu za svaku isporuku u asu njenog preuzimanja
(l. 518. st. 1. ZOO).
U pogledu vremena i mesta isplate cene merodavno je ono to je odreeno
ugovorom. U tom smislu se i predvia daje kupac duan platiti cenu "u vreme i na
mestu odreenom ugovorom" (l. 516. st. 1. ZOO). Meutim, u nedostatku ugovorne
odredbe ili drugaijih obiaja, plaanje se vri u asu i mestu u kome se vri predaja
stvari (l. 516. st. 2. ZOO), a ako se cena ne mora platiti u asu predaje, plaanje se vri
u prebivalitu, odnosno seditu prodavca (l. 516. st. 3. ZOO).
(2) Obaveza preuzimanja stvari. Ova obaveza sastoji se u preduzi-manju svih
potrebnih radnji koje omoguuju prodavcu da izvri svoju obavezu predaje, odnosno u
odnoenju stvari od strane kupca (l. 519. st. 1. ZOO).
Kupac dolazi u poverilaku docnju ako ne preduzme radnje koje omoguuju prodavcu da izvri predaju
stvari ili ako neopravdano odbije daje preuzme. Pored toga, prodava moe, ako ima osnovanog razloga da

Prof. di ure Nikoli: OBL1GACIONO PRAVO


posumnja da kupac nee isplatiti cenu, izjaviti da raskida ugovor, ako kupac bez opravdanog razloga odbije da preuzme
stvar ija mu je predaja ponuena na ugovoren ili uobiajen nain i na vreme (l. 519. st. 2. ZOO).

Obaveza uvanja stvari za raun saugovaraa. - Ovu obavezu imaju jedan prema
drugom i prodava i kupac. Naime, ako je zbog kupeve docnje rizik preao na kupca pre
predaje stvari, obaveza je proda-vca daje uva sa panjom dobrog privrednika, odnosno
dobrog domaina i da u tom cilju preduzima potrebne mere, s tim to istu obavezu ima i
kupac kad mu je stvar uruena, a on hoe da je vrati prodavcu, bilo to je raskinuo ugovor,
bilo to je zahtevao zamenu stvari (l. 520. st. 1. i 2. ZOO). Inae, ugovara koji je duan
uvati stvari ima pravo na naknadu trokova potrebnih radi ouvanja stvari (l. 520. st. 3.
ZOO).
4. Naknada tete u sluaju raskida prodaje
U sluaju raskida prodaje zbog povrede ugovora od strane jedne, druga strana ima pravo na naknadu tete koju
zbog toga trpi prema optim pravilima o naknadi tete nastale povredom ugovora (L 523. ZOO).
Meutim, posebna pravila predviaju se za sluaj kad je (1) predmet prodaje stvar koja ima tekuu cenu, kao i za
sluaj kad (2) prodaja ima za predmet stvari odreene po rodu.
(1) Ako je prodaja raskinuta zbog povrede ugovora od strane jedne, a stvar ima tekuu cenu, druga strana moe
zahtevati razliku izmeu cene odreene ugovorom i tekue cene na dan raskida ugovora na tritu mesta u kome je posao
obavljen (l. 524. st. 1. ZOO).
(2) Kad je predmet prodaje izvesna koliina stvari odreenih po rodu, pa jedna strana ne izvri svoju obavezu na
vreme, druga strana moe izvriti prodaju radi pokria, odnosno kupovinu radi pokria, i zahtevati razliku izmeu cene
odreene ugovorom i cene prodaje, odnosno kupovine radi pokria. Prodaja, odnosno kupovina radi pokria mora biti
izvrena u razumnom roku i na razuman nain, a o nameravanoj prodaji ili kupovini poverilac je duan obavestiti
dunika (l. 525).

5. Sluajevi prodaje sa naroitim pogodbama


a) Prodaja sa pravom pree kupovine
Pojam. - To je takav ugovor o prodaji kod kojeg se kupac obavezuje da izvesti
prodavca o nameravanoj prodaji stvari odreenom licu, kao i o uslovima te prodaje, i da
mu ponudi da on stvar kupi za istu cenu (l. 527. ZOO).
Osobenost ovog sluaja prodaje ogleda se u tome to je ograniena sloboda
ugovaranja na strani kupca na taj nain to on, ako eli da proda stvar, mora prvo daje
ponudi na prodaju prodavcu u iju korist je ugovoreno pravo pree kupovine.
Dejstvo. - Prodava je duan da u roku od mesec dana, raunajui od dana kad ga je
kupac obavestio o nameravanoj prodaji treem licu, obavestiti kupca na pouzdan nain o
svojoj odluci da se koristi pravom pree kupovine (l: 528. st. 1). Ali, za realizaciju tog
prava neophodno je da prodava, istovremeno sa izjavom da on kupuje stvar, isplati cenu
ugovorenu sa treim licem, ili daje poloi kod suda (l. 528. st. 2. ZOO).
Pravo pree kupovine pokretnih stvari ne moe se ni otuiti ni nasle-diti, ukoliko
zakonom nije drukije odreeno (l. 529. ZOO). Njegova duina odreuje se ugovorom, a

179
u sluaju kad ugovorom nije odreeno njegovo trajanje, ili je odreen dui rok,
pravo pree kupovine prestaje po isteku roka od pet godina od zakljuenja ugovora (l.
531. ZOO).
Ukoliko kupac proda stvar i prenese pravo svojine na treeg ne oba-vetavajui
prodavca, ovaj moe, u roku od est meseci raunajui od dana kad je saznao za ovaj
prenos, zahtevati da se prenos poniti i da se stvar njemu ustupi pod istim uslovima, s
tim to sa takvim zahtevom moe uspeti samo ako dokae daje treem licu bilo poznato
ili mu nije moglo ostati nepoznato da prodava ima pravo pree kupovine (l. 532. st. 1.
ZOO). Pri tome, u roku koji je predvien za podnoenje tube, prodava mora i da
isplati cenu ugovorenu sa treim licem ili daje poloi kod suda.
U svakom sluaju, pravo pree kupovine prestaje po proteku pet godina od
prenosa svojine stvari na treeg (l. 532. st. 3. ZOO).
b) Kupovina na probu
Pojam. To je takav sluaj ugovora o prodaji kod kojeg kupac uzima stvar pod
uslovom da je isproba da bi utvrdio da li odgovara njegovim eljama i da u odreenom
roku obavesti prodavca da li ostaje pri ugovoru (l. 534. 1. ZOO).
Osobenost ovog sluaja prodaje ogleda se u tome to kupac dobija jedno posebno
ovlaenje, a to je ovlaenje da prethodno proba stvar.
Dejstvo. - Kupac je duan da o tome da li ostaje pri ugovoru obavesti prodavca u
roku odreenom ugovorom ili obiajem, a ako takvog roka nema, proba se mora
izvriti u primerenom roku koji mu bude odredio prodava, inae e se smatrati da je
odustao od ugovora (l. 534. 1. ZOO).
Ali, ako je stvar predata kupcu da je isproba samo do odreenog roka, a on je ne vrati
bez odlaganja po isteku roka ili ne izjavi da odustaje od ugovora, smatra se daje ostao
pri ugovoru (l. 534. st. 2. ZOO).
Pravo na probu je, inae, subjektivna kategorija, jer zavisi iskljuivo od kupeve
volje. Meutim, ono dobija objektivni karakter (objektivna proba), ako je proba
ugovorena da bi se utvrdilo da li stvar ima odreena svojstva ili da li je podobna za
odreenu upotrebu. U tom sluaju, opstanak ugovora ne zavisi od kupevog nahoenja,
ve od toga da li ona zaista ima ta svojstva, odnosno da li je podobna za odreenu
upotrebu (l. 535. ZOO).
Rizik sluajne propasti ili oteenja stvari predate kupcu radi probe snosi
prodava do kupeve izjave da ostaje pri ugovoru, odnosno do isteka roka u kojem je
kupac bio duan da vrati stvar prodavcu (l. 536. ZOO).
c) Prodaja po uzorku ili modelu

Prof. di ure Nikoli: OBL1GACIONO PRAVO


Pojam. - To je takav ugovor o prodaji kod kojeg stvar o kojoj je ugovor mora biti sa-obrazna uzorku ili modelu,
osim ako su uzorak ili model podneti kupcu samo radi oba-vestenja i priblinog odreivanja osobine stvari (l, 538. st. 1 .
i 2. ZOO).
Dejstvo. - Ako stvar koju je prodava prodao kupcu kod ugovora u privredi nije sao-brazna uzorku ili modelu,
prodava odgovara po propisima o odgovornosti prodavca za materijalne nedostatke stvari, a u drugim sluajevima po
propisima o odgovornosti za neispunjenje obaveze (l. 538. st. 1. ZOO).

d) Prodaja sa zadravanjem prava svojine


Pojam. - To je takav ugovor o prodaji kod kojeg prodava odreene pokretne stvari
posebnom odredbom ugovora zadrava pravo svojine i posle predaje stvari kupcu, sve dok
kupac ne isplati cenu u potpunosti (l. 540. st. 1. ZOO).
Osobenost ovog sluaja prodaje je u tome to se predajom stvari ne prenosi svojina
na kupaca, ve prodava posebnom odredbom ugovora zadrava pravo svojine, radi
obezbeenja isplate cene.
Dejstvo. - Zadravanje prava svojine ima dejstvo prema kupevim poveriocima
samo ako je uinjeno u obliku javno overene isprave, pre kupevog steaja ili pre plenidbe
stvari (l. 540. st. 2. ZOO).
Karakteristino je da rizik sluajne propasti ili oteenja stvari snosi kupac od asa
kad mu je stvar predata (l. 541. ZOO), iako on jo nije postao vlasnik stvari.
Glava druga
RAZMENA
Pojam. - Ugovorom o razmeni svaki ugovara se obavezuje prema svom
saugovarau da preda stvar koja se razmenjuje tako da on stekne pravo svojine (l. 552. st.
1. ZOO).
Kod ugovora o razmeni strane imaju iste obaveze, jer ijedna i druga duguju predaju
stvari.
Karakteristike. - Ugovor o razmeni je imenovan ugovor. Po pravilu je neformalan,
mada je u odreenim sluajevima formalan (npr. ugovor o razmeni nepokretnosti). Uvek
je dvostrano obavezan i teretan. Obino se zakljuuje kao komutativan.
Dejstvo. S obzirom da ijedna i druga ugovorna strana kod ugovora o razmeni ima
obavezu koja je svojstvena prodavcu kod ugovora o prodaji, Zakon o obligacionim
odnosima propisuje da iz ugovora o razmeni nastaju za svakog ugovaraa obaveze i prava
koje iz ugovora o prodaji nastaju za prodavca (l. 553. ZOO).

179

Glava trea PRODAJNI


NALOG
Pojam. Prodajni nalog je takav ugovor kojim se nalogoprimac obavezuje da
odreenu pokretnu stvar koju mu je predao nalogodavac proda za odreenu cenu u
odreenom roku ili da je u tom roku vrati nalogodavcu, a ukoliko to ne uini, smatrae
se da je on stvar kupio (l. 554. st. 1. i l. 556. st. 1. ZOO). Tako odreen pojam
prodajnog naloga smatra se ili modalitetom ugovora o prodaji, kako se on i izlae u
pravnoj teoriji, ili posebnim ugovorom obligacionog prava, kako ga regulie Zakon o
obligacionim odnosima.
Bitni elementi. - Za nastanak prodajnog naloga neophodna je sagla-snost
nalogodavca i nalogoprimca o nalogu kojim se nalogoprimac obavezuje i ovlauje da
odreenu pokretnu stvar proda drugome, o roku u kome to treba da se uini i o ceni za
koju stvar treba da bude prodata. S obzirom na to, bitni elementi prodajnog naloga su:
(1) nalog kojim se nalogoprimac obavezuje i ovlauje da odreenu pokretnu stvar
proda dru-

Prof. dr Dordc Nikuli: OBLIGACIONO PRAVO

185

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

gome; (2) rok u kome to treba da se uini; i (3) cena za koju stvar treba da bude
prodata.2"3
Elementi koje mora da sadri prodajni nalog svojstveni su kako ugovoru u nalogu
odnosno punomostvu, tako i ugovoru o prodaji. Meutim, u vezi sa prodajnim
nalogom se posebno propisuje da se on ne moe opozvati pre isteka ugovorenog roka
(l. 554. st. 2. ZOO), po emu se prodajni nalog razlikuje od opteg tipa ugovora o
nalogu, od kojeg nalogodavac moe odustati, odnosno od ugovora o punomostvu, kod
kojeg vlastodavac moe po svojoj volji opozvati punomoje. S druge strane, s obzirom
da kod prodajnog naloga dolazi do izraaja mogunost samokontrahiranja, tj.
zakljuenja ugovora sa samim sobom, nuno je da cena bude unapred odreena, jer
samo unapred odreena cena iskljuuje koliziju 'interesa nalogodavca i nalogoprimca i
ini doputenom mogunost samokontrahiranja.205
Dejstvo. - Na osnovu prodajnog naloga nastaju obaveze za oba ugo-vomika.
Nalogodavac je obavezan da preda pokretnu stvar koja je predmet prodaje
nalogoprimcu, kao i da se, potujui rok koji mu je odredio za izvrenje naloga, uzdri
od uznemiravanja nalogoprimca u vidu odustanka od ugovora, odnosno opoziva
naloga. Stvar se predaje u dravinu nalogoprimca, to znai da ona i dalje ostaje
nalogodaveva (l. 555. ZOO), tj. u njegovoj svojini, tako da sve do isteka ugovorenog
roka nalogodavac, kao vlasnik stvari, snosi rizik njene sluajne propasti ili oteenja
(res perit domino) (l. 555. ZOO). Uz to, iako se stvar nalazi u svojini nalogodavca, on
je ne moe otuiti, jer mu se izriito uskrauje pravo da raspolae njom dok mu ne bude
vraena (l. 555. ZOO).
S druge strane, nalogoprimac je duan da izvri nalog prema uputstvi-ma koje je
dobio od nalogodavca, da to uini lino i da o izvrenom nalogu obavesti nalogodavca
i poloi mu raun, s tim to se obaveza polaganja rauna svodi na isplatu cene.
U vezi sa dejstvom prodajnog naloga mogue su tri razliite situacije: (1)
nalogoprimac je stvar prodao; (2) nalogoprimac je stvar vratio nalogodavcu; i (3)
nalogoprimac stvar nije prodao niti je vratio nalogodavcu.
(1) Ukoliko u ugovorenom roku nalogoprimac proda stvar treem licu i cenu
preda nalogodavcu, onda se na pravne odnose izmeu njih pri-menjuju pravila ugovora
o punomostvu. Nalogodavac tada ima poloaj vlastodavca, a nalogoprimac poloaj
punomonika, tako da se pitanje naknade trokova, kao i naknade za obavljeni posao,
regulie prema pravilima ugovora o punomostvu. Ipak, za razliku od punomostva,
kod prodajnog naloga nalogodavac nema pravo da opozove nalog, kao to, za razliku
od prodajnog naloga, punomonik ne postaje vlasnik stvari koja mu je pove-rena
ukoliko je u odreenom roku ne proda.

(2) U sluaju kad nalogoprimac ne proda stvar, ve je pre isteka ugovorenog roka
stvar vrati nalogodavcu, onda izmeu nalogodavca i nalogoprimca prestaje pravni
odnos koji je zasnovan prodajnim nalogom.
(3) Ukoliko nalogoprimac ne proda stvar i ne preda odreenu cenu nalogodavcu
do odreenog roka, niti mu vrati stvar u tom roku, smatra se da je on stvar kupio (l.
556. st. 1. ZOO). U tom sluaju nalogodavac ima poloaj prodavca, a nalogoprimac
poloaj kupca, tako da se na njihove pravne odnose primenjuju pravila ugovora o
prodaji. Nalogodavac, kao prodava, pored prenosa prava svojine, garantuje i za
pravne i fizike nedostatke stvari, dok je nalogoprimac, kao kupac, duan da izvri
isplatu cene.
U pravnoj teoriji ne postoji saglasnost o trenutku u kojem nalogoprimac koji u predvienom roku stvar ne
proda ili ne vrati nalogodavcu stie pravo svojine. Vei broj autora smatra da nalogoprimac stie pravo svojine
istekom roka u kojem je trebao da proda stvar i preda cenu nalogodavcu ili da mu stvar vrati. 206 Smatra se da u tom
sluaju, s obzirom da se stvar ve nalazi u njegovim rukama, nalogoprimac stie pravo svojine kratkom rukom, tj.
putem traditio brevi manu, bez obzira na to to jo nije platio cenu.2<" Prema stanovitu koje zastupa manji broj
autora,4 nalogoprimac ne stie pravo svojine istekom roka u kojem je on duan da proda ili da vrati stvar, ve tek
u trenutku isplate odreene cene. U prilog tom stanovitu navodi se odredba kojom se predvia da poverio-ci
nalogoprimca ne mogu zapleniti stvar dok on ne isplati cenu nalogodavcu (l. 556. st. 2. ZOO), na osnovu koje se
dosta osnovano zakljuuje da, dok ne isplati cenu', nalogoprimac ne stie pravo svojine na stvari, odnosno da
nalogodavac, na osnovu zakona, zadrava pravo svojine na stvari koja je predmet prodajnog naloga sve do trenutka
dok nalogoprimac ne izvri svoju obavezu plaanja cene. Ali, iako do isplate cene nalogoprimac ne postaje vlasnik
stvari, istekom roka koji je odreen za prodaju stvari i predaju cene, odnosno za vraanje stvari, na nalogoprimca
prelazi rizik njene sluajne propasti ili oteenja, jer se smatra da je to sankcija za povredu obaveze nalogoprimca da
stvar blagovremeno vrati nalogodavcu kao njenom vlasniku.209

211fi

2im

Slobodan Pcrovi, nav. delo, str. 592; Bogdan Loza, nav. delo, str. 62; Mirsa Mijai, nav. delo, str. 55.

Marija Toroman, nav. delo, str. 1074.

<" Isto.
a
'
*w Isto.
Marija Toroman,
Komentar zakona o obligacionim odnosima, I, rcdaklori: Borislav T. Bla-gojcvi-Vrlcta Krulj,
Beograd, 1980, str. 1073. 3(15 Slobodan Pcrovi, nav. delo, str. 252.

<" Isto.

186

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Pruf. cir ordcNikoli: OBLIGACIONO PRAVO

106
ma pravne poslove kojima pribavlja iskljuivo prava, 5 kakav je, inae, sluaj sa
poklonoprimecem kod ugovora o poklonu.
Bitni elementi. - U bitne elemente ugovora o poklonu spadaju (1) stvar ili neko
imovinsko pravo, kao i (2) namera dareljivosti (animus do-nandi).
(1) Stvar ili pravo. - Ugovor o poklonu moe biti zakljuen o najrazliitijim
stvarima, pod uslovom da se nalaze u pravnom prometu. Predmet ugovora moe biti i
Glava etvrta
UGOVOR O POKLONU
1. Pojam i karakteristike ugovora o poklonu
Pojam. Ugovorom o poklonu poklonodavac poklonoprimcu predaje ili se
obavezuje da preda u svojinu odreenu stvar, ili da mu prenese neko drugo pravo, bez
naknade.
Ovim ugovorom poklonodavac raspolae svojom imovinom u nameri da uvea
imovinu poklonoprimca na teret svoje imovine, dok poklonopri-mac stie pravo
svojine ili neko drugo pravo.
Poklonom se smatra i oprotaj duga duniku, kao i isplata duga dunikovog bez
namere da se od njega trai naknada.
Pravno regulisanje. - Ugovor o poklonu nije regulisan Zakonom o obligacionim
odnosima, jer su redaktori tog zakona stali na stanovite da to nije ugovor koji je
karakteristian za robni promet. Zbog toga se kod ugovora o poklonu mogu
primenjivati neka pravna pravila iz Srpskog graanskog zakonika, kao i pojedine
odredbe Porodinog zakona i Zakona o nasleivanju.
Karakteristike. Ugovor o poklonu je, s obzirom na nain zakljuenja, realan,
odnosno formalan ugovor. Za njegovo zakljuenje nije dovoljna prosta saglasnost
volja, nego je potrebna i predaja stvari koja se poklanja, ili pismena forma (tzv.
konkurencija formi), s tim to u pogledu dejstva te forme, preovlauje miljenje daje to
bitna forma {forma ad solemnitatem). Uz to, ugovor o poklonu je uvek jednostrano
obavezan, uz izvesno odstupanje kod ugovora o poklonu s nalogom, i dobroin.
Obino je komutativan i ugovor koji se zakljuuje s obzirom na svojstva odreene
linosti (intuitu personae).
2. Uslovi za zakljuenje i bitni elementi ugovora o poklonu
Uslovi za zakljuenje. Opta pravila o poslovnoj sposobnosti pri-menjuju se kod
ugovora o poklonu sa izvesnim odstupanjima, pri emu se pravi razlika izmeu
poklonodavca i poklonoprimca. Od poklonodavca se, s obzirom da raspolae svojom
imovinom, zahteva potpuna poslovna sposobnost. Nasuprot tome, u odnosu na
poklonoprimca se odstupa od opteg pravila, jer moe da primi poklon i mlai
maloletnik, tj. dete koje jo nije navrilo 14. godinu ivota. Takva mogunost proizlazi
iz odredbe kojom se propisuje da dete koje nije navrilo 14. godinu ivota moe da
preduzi-

186

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Pruf. cir ordcNikoli: OBLIGACIONO PRAVO

107
neko imovinsko pravo, koje nije vezano za linost poklonodavca i koje se moe
ustupiti drugome.
(2) Namera dareljivosti. - Ona obuhvata kako volju poklonodavca da bez
naknade uvea imovinu poklonoprimca, tako i volju poklonoprimca da besplatno
pribavi imovinsku korist na raun imovine poklonodavca. Namera dareljivosti se ne
pretpostavlja, ve mora biti nesumnjivo izraena u ugovoru. Inae, po nameri
dareljivosti se ugovor o poklonu razlikuje od drugih ugovora koji predstavljaju osnov
za sticanje prava svojine (prodaja, razmena, zajam).
3. Dejstvo ugovora o poklonu
Na osnovu ugovora o poklonu, kao jednostarno obaveznog ugovora, obaveze
nastaju samo za poklonodavca, dok poklonoprimac ima odreena prava.
(1) Obaveza predaje stvari ili prenosa prava. - Osnovna je obaveza
poklonodavca da preda u svojinu stvar ili da prenese neko drugo imovinsko pravo
poklonoprimcu. S obzirom na to, i ugovor o poklonu, kao i ugovori o prodaji i razmeni,
predstavlja pravni osnov (iustus titulus) za sticanje prava svojine.
(2) Naknada tete. - Poklonodavac je odgovaran za tetu koju prouzrokuje
poklonoprimcu. To je, pre svega, odgovornost zbog neispunjenja ili zadocnjenja u
ispunjenju preuzete obaveze, za koju je karakteristino da se ograniava samo na tetu
prouzrokovanu namemo ili krajnjom nepanjom.
S druge strane, iako poklonodavac nema obavezu zatite od materijalnih i pravnih
nedostataka, on moe odgovarati i za tetu koju poklonoprimac pretrpi usled pravnih ili
fizikih nedostataka, ukoliko je za te nedostatke znao ili je prema okolnostima morao
znati, a o njima nije obavestio poklonoprimca, tj. samo u sluaju svoje krivice.

21(1

I.64. st. I. Porodinog zakona.

108

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Prof. dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

4. Opozivanje ugovora o poklonu


Punovano zakljuen ugovor o poklonu se ne moe opozvati, osim u sluaju kad
je to posebno ugovoreno ili zakonom propisano. Pri tome, razlikuju se dve kategorije
lica kojima se priznaje pravo opoziva poklona. To pravo pripada poklonodavcu, ali i
odreenim treim licima.
Osim toga, postoje i pokloni koji se ne mogu nikako opozvati. To je sluaj sa
uobiajenim poklonima, nagradnim poklonima, poklonima uinjenim u dobrotvorne
svrhe.
Odricanje unapred od prava da se poklon opozove nema pravne vanosti.

189
U skladu sa optim pravilom u vezi sa
opozivom poklona, i Porodini zakon propisuje da se ne vraaju "uobiajeni pokloni"
koje su suprunici uinili jedan drugome u toku trajanja zajednikog ivota u braku (l.
190. st. 1). Nasuprot uobiajenim, "vraaju se pokloni ija je vrednost nesrazmemo
velika u odnosu na vrednost zajednike imovine suprunika, a koje su suprunici uinili
jedan drugom u toku trajanja zajednikog ivota u braku" (l. 190. st. 2), s tim to se ne
priznaje pravo na opoziv poklona u sluaju kad bi prihvatanje zahteva jednog suprunika za vraanje poklona "predstavljalo oiglednu nepravdu za drugog suprunika"
(l. 190. st. 3).

a) Opozicanje poklona od strane poklonodavca

b) Opozivanje poklona od strane treih lica

Poklonodavac moe opozvati poklon u sluaju kad postoji jedan od sledeih


razloga:
(1) Nezahvalnost poklonoprimca. - Poklonodavac moe opozvati poklon ako
pokloniprimac svojim ponaanjem prema poklonodavcu ili prema nekom njemu
bliskom licu pokae veliku nezahvalnost. U Srpskom graanskom zakoniku govori se o
velikoj neblagodarnosti poklonoprimca prema poklonodavcu, koja se ispoljava u
napadu na njegov ivot, povredi tela ili asti, odnosno u naruavanju njegove slobode i
imovine. U naem posleratnom pravo preovlauje shvatanje da poklonodavac moe
opozvati poklon i kad radnja poklonoprimca nema obeleja krivinog dela, ukoliko je
ona izraz njegove grube nezahvalnosti prema poklonodavcu.
(2) Nedostatak sredstava za ivot. - Poklonodavac koji nema dovoljno sredstava
za ivot ili za izdraavanje lica koja je po zakonu duan da izdrava ima pravo da
opozove poklon i da zahteva da mu poklonoprimac vrati ono to se od primljenog
poklona jo nalazi u njegovoj imovini.
Da bi poklonodavac mogao opozvati poklon zbog nedostatka sredstava za ivot,
potrebno je da se ispune sledei uslovi: (1) da ne postoje lica koja su po zakonu duna
da ga izdravaju, ili ako ona postoje, da nemaju sredstava za njegovo izdravanje; (2)
da poklonoprimac nije i sam u oskudici u pogledu nunog izdravanja sebe i svoje
porodice; (3) da se predmet poklona ili njegova vrednost nalazi u imovini
poklonoprimca.
(3) Razvod ili ponitenje braka izmeu poklonodavca i poklonoprimca. - Za razliku od prethodnog Zakona o braku i porodinim odnosima,
kojim opoziv poklona u sluaju razvoda i ponitenja braka nije bio posebno regulisan, novim Porodinim zakonom ureeno je opozivanje poklona
izmeu branih drugova u sluaju razvoda ili ponitenja braka.

U naem pravu mogu opozvati poklon i trea lica iji su interesi uinjenim
poklonom ugroeni, s tim to u tu kategoriju lica spadaju:
(1) Nuni naslednici. - Nunim naslednicima priznaje se pravo na
opoziv poklona koje ostavilac ini za ivota, ako je povreen njihov nuni
deo naslea.6
Vraanje poklona vri se tek ukoliko smanjenjem, odnosno potpunim
iskljuenjem zavetajnih raspolaganja ne bude podmiren nuni deo ovih naslednika.
Pokloni se vraaju obrnuto redu kojim su injeni, s tim to se pokloni uinjeni
istovremeno vraaju srazmerno.7
Nuni naslednici mogu traiti vraanje poklona u roku od tri godine od smrti
ostavioeve.8
(2) Lica koja je poklonodavac bio duan da izdrava. - Lica koja je
poklonodavac bio duan da izdrava po bilo kom osnovu (zakonu, testamentu, sudskoj odluci) mogu da opozovu poklone koje je ovaj uinio da bi
se mogla ispuniti obaveza izdravanja.
I u ovom sluaju opozivanje poklona vri se obrnuto redu kojim su injeni.
(3) Poverioci poklonodavca. - Poverioci poklonodavca vre opoziv
poklona pobijanjem besplatnog raspolaganja svog dunika, koje se vri
podizanjem paulijanske tube.

6
7

I. 53. Zakona o naslaivanju ("Snbcni glasnik RS", br. 46/95).


l. 56. Zakona o naslcivanju.
I. 58. Zakona o naslcivanju.

2L1

109

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Glava peta
UGOVOR O ZAJMU
1. Pojam i karakteristike ugovora o zajmu
Pojam. Ugovorom o zajmu obavezuje se zajmodavac da zajmoprimcu preda u
svojinu odreeni iznos novca ili odreenu koliinu drugih za-menljivih stvari, a
zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu koliinu novca,
odnosno istu koliinu stvari iste vrste i istog kvaliteta, uz naknadu ili bez naknade (l.
557. ZOO).
I na osnovu ugovora o zajmu zajmodavac stie pravo svojine, ali se od ostalih ugovora kojima se stie pravo
svojine (prodaja, razmena, poklon) zajam razlikije po tome to je zajmoprimac obavezan da posle izvesnog vremena
vrati stvari iste vrste i istog kvaliteta, s tim to moe biti ugovoreno da uz glavnicu duguje i kamatu.
S druge strane, obaveza vraanja stvari postoji i kod drugih ugovora (posluga, zakup, ostava), ali se kod tih
ugovora stvar vraa in species, a za ugovor o zajmu je karakteristino generiko vraanje pozajmljene stvari.

Karakteristike. - Ugovor o zajmu je u naem pravu ureen kao kon-sensualni


ugovor, tj. kao ugovor za iji nastanak je dovoljna prosta sagla-snost volja ugovornika.
Time je naputeno klasino shvatanje ugovora o zajmu kao realnog ugovora. S
obzirom na to daje konsensualan, ugovor o zajmu je i dvostrano obavezan, s tim to ga
karakterie to to se obaveze ugovaraa ne ispunjavaju istovremeno. Naime, iz prirode
ugovora proi-stie da je zajmodavac duan da prvi ispuni svoju obavezu, pa tek onda
zajmoprimac. Ugovor o zajmu moe biti dobroin ili teretan, u zavisnosti od toga da li
zajmoprimac uz glavnicu duguje i kamatu. Kamata se duguje samo ako je ugovorena,
osim kod ugovora u privredi kod kojih zajmoprimac duguje kamatu i ako ona nije
ugovorena (l. 558. ZOO).
2. Bitni elementi ugovora o zajmu
U bitne elemente ugovora o zajmu spadaju stvar, rok vraanja zajma i kamata,
ako je ugovor o zajmu zakljuen kao teretan ugovor.
(1) Stvar. Predmet ugovora o zajmu moe da bude bilo koja za-menljiva stvar,
tj. ona stvar koja se u pravnom prometu odreuje po rodu, broju, meri ili teini, pri
emu nije od znaaja da li je ona potrona ili ne-potrona. Ipak, najee je novac
predmet tog ugovora.
(2) Rok vraanja zajma. - Rok vraanja zajma odreuje se obino sa-glasnou
ugovaraa ili iz okolnosti samog ugovora o zajmu. Ali, ako taj rok nije odreen, niti se
moe odrediti iz okolnosti samog ugovora, zajmoprimac je duan vratiti zajam po
isteku primerenog roka, koji ne moe biti

Prof. dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO


191
krai od dva meseca raunajui od zajmodavevog traenja da mu se zajam vrati (l.
562. st. 2. ZOO).
(3) Kamata. - Kod ugovora o zajmu koji je teretan predvia se i naknada za
korienje stvari koja se zove kamata ili interes. Kod ugovora o zajmu kamata se moe
zahtevati samo ako je ugovorena, dok kod ugovora o zajmu u privredi zajmoprimac
duguje kamaru u svakom sluaju (l. 558. ZOO). Inae, Zakon o obligacionim
odnosima, u okviru novanih obaveza, ureuje stopu ugovorne kamate.

3. Dejstvo ugovora o zajmu


Kao dvostrano obavezan ugovor, ugovor o zajmu stvara obaveze za obe ugovorne
strane.
Obaveze zajmodavca. - Osnovne obaveze zajmodavca kod ugovora o zajmu su:
(1) Predaja obeanih stvari. - Da bi zajmoprimac moga da stekne
pravo svojine na pozajmljenim stvarima, neophodno je da mu ih zajmodavac preda. On je to duan da uini u ugovoreno vreme, a ako rok za predaju nije odreen, onda kad to zajmoprimac zatrai.
Pravo zajmoprimca da trai predaju odreenih stvari zastareva za tri meseca od
dolaska zajmodavca u docnju, a u svakom sluaju za godinu dana od zakljuenja
ugovora (l. 559. st. 1. i 2. ZOO).
S obzirom da zbog neistovremenog izvrenje obaveze moe biti oteen, zajmodavac moe odbiti da izvri
obavezu predaje obeanih stvari ako u vreme zakljuenja ugovora nije znao da su materijalne prilike zajmoprimca
takve da je neizvesno da li e on biti u stanju da vrati zajam, odnosno ako je dolo do pogoranja materijalnih prilika
zajmodavca posle zakljuenja ugovora. Ipak, i u jednom i u drugom sluaju zajmodavac je duan da izvri svoju
obavezu ako mu zajmoprimac ili ko drugi prui dovoljno obezbeenje (l. 560. ZOO).

(2) Naknada tete zbog nedostataka pozajmljenih stvari. - Kod zajma


sa naknadom, kao i kod ostalih teretnih ugovora, postoji odgovornost prenosioca za materijalne nedostatke ispunjenja. U tom smislu se i predvia
da je zajmodavac duan naknaditi zajmoprimcu tetu koja mu je bila
prouzrokovana zbog materijalnih nedostataka pozajmljenih stvari.
Kod zajama bez naknade zajmodavac nije odgovoran za materijalne nedostatke
stvari, ali je duan da nadoknadi tetu koju zajmoprimac pretr-pi usled materijalnih
nedostataka ako su mu nedostaci stvari bili poznati ili mu nisu mogli ostati nepoznati, a
on o njima nije obavestio zajmoprimca (l. 561. ZOO).
Obaveze zajmoprimca. - Osnovne obaveze zajmoprimca kod ugovora o zajmu su:

110

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

(1) Vraanje pozajmljenih stvari. - To je osnovna obaveza zajmoprimca koji je primio od zajmodavca obeane stvari. U tom smislu zajmodavac
je duan da u ugovorenom roku vrati istu koliinu stvari, iste vrste i kvaliteta
(l. 562. st. 1. ZOO). Ako ugovarai nisu odredili rok vraanja zajma, niti se
on moe odrediti iz okolnosti zajma, zajmoprimac je duan vratiti zajam po
isteku primerenog roka koji ne moe biti krai od dva meseca raunajui od
zajmodavevog traenja da mu se zajam vrati (l. 562. st. 2. ZOO).
Zajmoprimac moe vratiti zajam i pre roka odreenog za vraanje, ali je duan da
o svojoj nameri unapred obavesti zajmodavca i da mu naknadi tetu (l. 565. ZOO).
(2) Plaanje kamate. - Obaveza plaanja kamate postoji samo ako se
zajmoprimac obavezao da uz glavnicu duguje i kamatu, s tim to kod ugovora u privredi zajmoprimac duguje kamatu i kad ona nije bila ugovorena.
Stopa ugovorene kamate odreena je odredbama Zakona o obligacio-nim
odnosima koje se odnose na novane obaveze.
Glava esta
UGOVOR O ZAKUPU 1.
Pojam i karakteristike ugovora o zakupu
Pojam. - Ugovorom o zakupu obavezuje se zakupodavac da zakupcu preda
odreenu nepotronu stvar na upotrebu, a zakupac se obavezuje zakupodavcu da mu za
to plaa odreenu zakupninu i da mu po isteku odreenog vremena istu stvar vrati (l.
567. st. 1. ZOO).
Ovim ugovorom zakupcu se omoguuje da upotrebljava tuu stvar za odreeno
vreme, sa obavezom daje vrati in species, jer on ne postaje njen vlasnik. Inae, upotreba
obuhvata i uivanje stvari, tj. pribiranje plodova koje stvar daje, ako nije drugaije
ugovoreno ili uobiajeno (l. 567. st. 2. ZOO).
Karakteristike. - Ugovor o zakupu je, po pravilu, konsensualan i neformalan
ugovor, za ije zakljuenje se ne zahteva neka posebna forma. Meutim, od pravila
neformalnosti ovog ugovora ima znaajnih odstupanja, koji dolaze do izraaja naroito
u onim sluajevima kad zakup ima za predmet neku nepokretnost (npr. stan, poslovnu
prostoriju, poljoprivredno zemljite). To je uvek dvostrano obavezan, teretan i
komutativan ugovor. Uz to, za zakup je karakteristino da je to ugovor sa trajnim
izvrenjem, jer se izvrenje prestacija iz tog ugovora prostire u jednom duem
vremenskom periodu.
2. Bitni elementi ugovora o zakupu

Prof. dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

193
Bitni elementi ugovora o zakupu su: (1)
stvar koja se daje na upotrebu ili imovinsko pravo i (2) zakupnina koja se za to ima
platiti, a znaajno je, iako nema karakter bitnog elementa, i (3) vreme njegovog
trajanja.
(1) Stvar. - Iz same prirode ugovora o zakupu proizlazi da moe imati
za predmet samo nepotrone stvari. Pri tome, to moe biti ne samo svoja
postojea, ve i tua i budua stvar.
Pored stvari, predmet ugovora o zakupu moe biti i imovinsko pravo koje je za to
podobno, tj. koje nije vezano za linost titulara i koje daje odreene prihode (npr.
licenca).
(2) Zakupnina. - Pod zakupninom se podrazumeva naknada koju
zakupac plaa zakupodavcu za upotrebu zakupljene stvari ili prava.
Zakupnina mora biti odreena ili odredljiva, stvarna i srazmema (pravina), to
znai da za nju vae pravila propisana za prodajnu cenu.
Visinu zakupnine i nain njenog plaanja odreuju, po pravilu, ugovorne strane, ali nije iskljuena
mogunost da se odreivanje zakupnine sporazumom ugovornih strana po-veri odreenom treem licu. U pojedinim
sluajevima visinu zakupnine odreuje zakon ili odreeni dravni organ. Ako zakupnina nije odreena ni na jedan
od navedenih naina, ugovor o zakupu ne moe nastati, jer mu nedostaje jedan od njegovih bitnih elemenata.

(3) Vreme trajanja. - Vreme trajanja nije bitan element ugovora o


zakupu, jer se u naem pravu ugovor o zakupu moe zakljuiti na
odreeno ili na neodreeno vreme. Ipak, vreme trajanja ugovora o zakupu
je znaajno utoliko to taj ugovor uvek pretpostavlja trajniji dugovinski
odnos od ije duine zavisi i veliina prestacije.
3. Dejstvo ugovora o zakupu
Ugovor o zakupu, kao dvostrano obavezan ugovor, stvara obaveze za obe
ugovorne strane.
Obaveze zakupodavca. - Osnovne obaveze zakupodavca kod ugovora o zakupu
su:
( I ) Predaja zakupljene stvari. - Da bi se zakupcu mogla omoguiti upotreba
stvari, to je i svrha tog ugovora, neophodno je da mu se stvar preda na nain, u vreme
i na mestu kako je to ugovorom predvieno.
Pod predajom se podrazumeva obavljanje odreenih radnji od strane zakupodavca kojima se zakupac dovodi
u materijalnu vezu sa stvari, odnosno uspostavlja dravina stvari za zakupca, io se moe postii na vie naina
(uruenjem zakupljene stvari, simbolinom predajom, predajom tzv. kratke ruke). Pri tome, zakupodavac je duan
predati zakupcu zakupljenu stvar u ispravnom stanju, zajedno sa njenim pripacima, s tim to se uzima daje stvar u
ispravnom stanju ako je u stanju odreenom ugovorom, a u nedostatku ugovora, u stanju da moe posluiti za
upotrebu radi koje je ugovor zakljuen (l. 569. ZOO).
Vreme predaje zakupljene stvari odreuje se ugovorom, a ako nije odreeno ugovorom, odreuje se s
obzirom na svrhu posla, prirodu obaveze i druge okolnosti. Isto vai i za

111

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

mesto predaje zakupljene stvari, s tim to u pogledu mesta predaje vai i dispozitivno pravilo da se pokretne
stvari stvari predaju u mestu u kome je zakupodavac imao svoje prebivalite, odnosno boravite u vreme nastanka
obaveze, a nepokretne stvari u mestu u kome se one nalaze.

(2) Odravanje stvari u ispravnom stanju. - Zakupodavac je duan da


odrava stvar u ispravnom stanju za vreme trajanja zakupa, to podrazumeva i njegovu obavezu da vri potrebne opravke na njoj. Za razliku od
navedenih trokova odravanja, koje snosi zakupodavac, trokovi sitnih
opravki izazvanih redovnom upotrebom stvari, kao i trokovi same upotrebe, padaju na teret zakupca (l. 570. ZOO).
Poto se stvar za vreme zakupa nalazi kod zakupca, on je duan da obavesti zakupo-davca o potrebi opravke.
Ukoliko zakupodavac ne izvri potrebnu opravku u primerenom roku, to moe uiniti i zakupac na raun
zakupodavca. U sluaju kad potrebne opravke zakupljene stvari u znatnoj meri i za due vreme ometaju njenu
upotrebu, zakupac ima pravo da ugovor raskine ili da zahteva snienje zakupnine (l. 571. ZOO).
Inae, zakupodavac ne moe bez pristanka zakupca initi izmene na zakupljenoj stvari, ukoliko bi to ometalo
upotrebu stvari. Ako bi izmenama stvari bila smanjena u izvesnoj meri zakupeva upotreba stvari, smanjie se i
zakupnina u odgovarajuoj meri (l. 572. ZOO).

(3) Odgovornost za materijalne nedostatke. - Kao i kod ostalih teretnih ugovora, i kod ugovora o zakupu postoji odgovornost prenosioca za
materijalne nedostatke stvari. U tom smislu se i predvia da zakupodavac
odgovara zakupcu za sve nedostatke zakupljene stvari koji smetaju njenoj
ugovorenoj ili redovnoj upotrebi, bez obzira na to da li je za njih znao ili
ne, kao i za nedostatke svojstava ili odlika predvienih izriito ili preutno
ugovorom, s tim to se ne uzimaju u obzir nedostaci koji su manjeg
znaaja (l. 573. ZOO).
Zakupodavac ne odgovara za nedostatke zakupljene stvari koji su u asu
zakljuenja ugovora bili poznati zakupcu ili mu nisu mogli ostati nepoznati, ali
odgovara za nedostatak koji je zakupcu usled krajnje nepanje ostao nepoznat, ako je
on znao za taj nedostatak i namemo propustio da o njemu obavesti zakupca (l. 547.
ZOO).
Inae, zakupodavac odgovara za sve nedostatke zakupljene stvari, ako je tvrdio da
ona nema nikakvih nedostataka (l. 575. ZOO).
Odgovornost za materijalne nedostatke zakupljene stvari moe biti ugovorom iskljuena ili ograniena, s tim
stoje odredba kojom se ova odgovornost iskljuuje ili ograniava nitava ako je zakupodavac znao za nedostatak,
ako je nedostatak takav da onemoguuje upotrebu zakupljene stvari i ako je zakupodavac takvu odredbu nametnuo
koristei svoj monopolski poloaj (l. 576. ZOO).
Zakupac je duan da obavesti zakupodavca bez nepotrebnog odlaganja o svakom nedostatku zakupljene
stvari koji bi se pokazao u toku zakupa, kao i o svakoj nepredvienoj opasnosti koja bi u toku zakupa zapretila
zakupljenoj stvari. U suprotnom, ne samo to gubi pravo na naknadu tete koju bi pretrpeo zbog postojanja
nedostatka ili nastale opasnosti za zakupljenu stvar, ve je duan i da naknadi tetu koju bi zakupodavac pretrpeo
zbog toga (l. 577. ZOO).

195
Ako u asu predaje stvar ima neki nedostatak koji se ne moe otkloniti, zakupac
moe, po svom izboru, raskinuti ugovor ili zahtevati snienje zakupnine. U sluaju kad
se nedostatak moe otkloniti bez veih nezgoda za zakupca, a predaja stvari u
odreenom roku nije bila bitni sastojak ugovora, zakupac moe zahtevati od
zakupodavca ili otklanjanje nedostatka u primerenom roku ili snienje zakupnine,
odnosno raskid ugovora ili snienje zakupnine ako zakupodavac ne otkloni nedostatak u
naknadnom primerenom roku koji mu je zakupac ostavio. U svakom sluaju zakupac
ima pravo i na naknadu tete (l. 578. ZOO).
(4) Odgovornost za pravne nedostatke. - Odgovornost zakupodavca za pravne
nedostatke dolazi do izraaja u sluaju kad neko trei pretenduje da na zakupljenoj
stvari vri neko pravo i obrati se svojim zahtevom zakupcu, kao i ako samovlasno
oduzme stvar od zakupca. U tom sluaju zakupac je duan da obavesti o tome
zakupodavca, inae e odgovarati za tetu (l. 580. st. 1. ZOO). Ako se utvrdi da treem
pripada neko pravo koje potpuno iskljuuje pravo zakupca na upotrebu stvari, ugovor o
zakupu se raskida po samom zakonu, a zakupodavac je duan da zakupcu nadoknadi
tetu.
U sluaju kad se pravom treeg samo ograniava zakupevo pravo, ovaj moe, po
svom izboru, raskinuti ugovor ili zahtevati snienje zakupnine, a u svakom sluaju ima
pravo i na naknadu tete (l. 580. st. 2. i 3. ZOO).
Obaveze zakupca. - Osnovne obaveze zakupca kod ugovora o zakupu su:
(1) Upotreba stvari prema ugovoru ili njenoj nameni. ~ Zakupac je
duan da upotrebljava stvar kao dobrar privrednik, odnosno dobar domain i samo onako kako je odreeno ugovorom ili namenom stvari (l.
581. st. 1. i 2. ZOO). Saglasno tome, on je duan da uva stvar od
oteenja, da snosi trokove tekue upotrebe, kao i da je odrava, tj. da
snosi sitnije opravke izazvane njenom redovnom upotrebom.
Prof. dr orc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

Za tetu koja nastane upotrebom zakupljene stvari protivno ugovoru ili njenoj nameni, zakupac je odgovoran
bez obzira na to da lije stvar upotrebljavao on, ili neko lice koje radi po njegovom nalogu, podzakupac ili koje drugo
lice kome je on omoguio da upotrebljava stvar (l. 581. st. 3. ZOO).
Zakupodavac moe, zbog upotrebe stvari protivno ugovoru ili njenoj nameni ili zbog zaputanja njenog
odravanja, da otkae ugovor bez davanja otkaznog roka, uz uslov daje zbog toga prethodno opomenuo zakupca i da
postoji opasnost da mu se prouzrokuje znatna teta (582. ZOO).

(2) Plaanje zakupnine. - Zakupnina se, kao naknada za


zakupljene stvari, moe sastojati u novcu ili nekim drugim stvarima. Moe

upotrebu

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

112

se isplaivati odjednom ili u ratama, unapred, prilikom zakljuenja ugovora, ili


unazad, u toku trajanja zakupa ili po njegovom prestanku. Ako ugovorom, zakonom
ili obiajem mesta gde je stvar predata nije odreeno drugaije, zakupnina se plaa
polugodinje kad je stvar data u zakup za jednu ili vie godina, a ako je data za krae
vreme, po isteku tog vremena (1583.ZOO).
Neuredno plaanje zakupnine predstavlja razlog za otkaz ugovora o zakupu.
Naime, zakupodavac moe otkazati ugovor o zakupu ako zakupac ne plati zakupninu
ni u roku od 15 dana poto ga je zakupodavac pozvao na plaanje, s tim to e ugovor
ostati na snazi ako zakupac isplati iznos dune zakupnine pre nego to mu otkaz bude
saopten (l. 584. ZOO).
(3) Vraanje zakupljene stvari. Zakupac je duan da vrati zakupljenu stvar u
stanju u kojem je bila kad mu je predata u zakup, tj. neoteenu. Ipak, on ne odgovara
za istroenost stvari koja nastaje njenom redovnom upotrebom, kao i za oteenja
koja potiu od njene dotrajalosti (l. 585. st. 1. i 3. ZOO).
Ako drugaije nije ugovoreno, stvar se vraa u mestu u kome je bila predata (l.
585. st. 2. ZOO).
4. Podzakup
Pojam. - Podzakup je ugovor kojim zakupac zakupljenu stvar daje u zakup drugome.
Takav ugovor moe se zakljuiti ako ugovorom ili zakonom nije zabranjen i samo pod uslovom da se njime
ne nanosi teta zakupodavcu (l. 586. st. 1 . ZOO).
Zakljuenjem ugovora o podzakupu zakupac se ne oslobaa odgovornosti prema zakupodavcu, ve mu
jemi da e podzakupac upotrebljavati stvar prema ugovoru o zakupu (l. 586. st. 2. ZOO).
Dozvola zakupodavca. - Zakljuenje ugovora o podzakupu, ugovorom ili zakonom, moe biti uslovljeno
prethodnim dobijanjem dozvole od strane zakupodavca. U tom sluaju zakupodavac moe odbiti davanje dozvole
samo iz opravdanih razloga (l. 587. ZOO). Ali, u sluaju kad je zakupljena stvar data u podzakup bez njegove
dozvole, kad je ova prema zakonu ili prema ugovoru potrebna, zakupodavac moe otkazati ugovor o zakupu (l.
588. ZOO).
Neposredan zahtev zakupodavca. ~ Iako se zakupodavac sa podzakupcem ne nalazi u pravnom odnosu,
Zakon o obligacionim odnosima predvia da zakupodavac moe, radi naplate svojih potraivanja od zakupca
nastalih iz zakupa, da zahteva neposredno od pod-zakupca isplatu iznosa koje ovaj duguje zakupcu po osnovu
podzakupa (l. 589. ZOO).
Prestanak podzakupa po samom zakonu. - Podzakup prestaje u svakom sluaju kada prestane zakup (l.
590. ZOO).

5. Otuenje zakupljene stvari


Zakupodavac moe u toku trajanja zakupa otuiti zakupljenu stvar nekom treem licu. U tom sluaju
postavlja se pitanje da li ugovor o zakupu obavezuje pribavioca stvari. Kod regulisanja tog pitanja, pravi se
razlika izmeu sluaja (1) otuenja zakupljene stvari posle njene predaje u zakup i sluaja (2) otuenja
zakupljene stvari pre predaje zakupcu.
( 1 ) Ako vlasnik otui stvar koju je pre toga predao u zakup, pribavilac stvari stupa na mesto
zakupodavca, te posle toga prava i obaveze iz zakupa nastaju izmeu njega i zakupca (l. 591. st. 1 . ZOO).
Saglasno tome, pribavilac ne moe zahtevati od zakupca da mu preda stvar pre isteka roka za koji je zakup

Prof. dr ordc Nikoli. OBLIGACIONO PRAVO

197

ugovoren, odnosno pre isteka otkaznog roka, a za


pribavioeve obaveze iz zakupa prema zakupcu odgovara prenosilac kao solidarni jemac (l. 591. st. 2. i 3. ZOO).
(2) Ako je stvar o kojoj je zakljuen ugovor o zakupu predata pribaviocu, a ne zakupcu, pribavilac stupa
na mesto zakupodavca i preuzima njegove obaveze prema zakupcu ako je u momentu zakljuenja ugovora o
otuenju znao za postojanje ugovora o zakupu. Ako za postojanje tog ugovora nije znao, nije duan da zakupcu
preda stvar, a zakupac moe da trai naknadu tete od zakupodavca (l. 593. ZOO).

6. Prestanak zakupa
Ugovor o zakupu moe prestati na vie razliitih naina. To su:
(1) Protek odreenog vremena. Protekom vremena prestaje ugovor o zakupu koji je zakljuen za
odreeno vreme, kao i onaj ije je trajanje odreeno zakonom (l. 595, ZOO),
(2) Preutno obnavljanje zakupa. Ako po isteku vremena za koja je ugovor o zakupu bio zakljuen,
zakupac produi da upotrebljava stvar, a zakupodavac se tome ne protivi, smatra se da je zakljuen nov ugovor o
zakupu neodreenog trajanja, pod istim uslovima kao i prethodni. Obezbeenja koja su data za prvi zakup
prestaju (l. 596. ZOO).
(3) Otkaz. Otkazom prestaje ugovor o zakupu ije trajanje nije odreeno niti se moe odrediti iz
okolnosti ili mesnih obiaja. U tom sluaju svaka strana moe dati otkaz drugoj, potujui odreeni otkazni rok.
Ako duina otkaznog roka nije odreena ugovorom ili zakonom ili mesnim obiajima, ona iznosi osam dana, s tim
da otkaz ne moe biti dat u nevreme (l. 597. ZOO).
(4) Propast stvari usled vie sile. Ako zakupljena stvar bude unitena zakup prestaje, a u sluaju
deliminog unitenja zakupac moe da raskine ugovor ili da ostane i dalje u zakupu i zahteva odgovarajue
snienje zakupnine (l. 598. ZOO).
(5) Smrt. - U sluaju smrti zakupca ili zakupodavca zakup se nastavlja sa njegovim nasiednicima, ako nije
drugaije ugovoreno (l. 599).

Glava sedma
UGOVOR O POSLUZI 1.
Pojam i karakteristike ugovora o posluzi
Pojam. - Ugovorom o posluzi,poslugodavac predaje odreenu nepo-tronu
stvar poslugoprimcu da je besplatno upotrebljava neko vreme, a ovaj se obavezuje da
po isteku tog vremena vrati istu stvar neoteenu.
Navedena definicija odnosi se na klasino shvatanje posluge, koje je bilo usvojeno u naem ranijem pravu, 9
a po kojem se ona definie kao realan ugovor. Meutim, u naoj novijoj pravnoj teoriji ugovor o posluzi definie se
i kao konsensualan ugovor, tj. kao ugovor kojim se poslugodavac obavezuje da preda odreenu nepotronu stvar
na besplatnu upotrebu poslugoprimcu, a ovaj se obavezuje da mu, po isteku odreenog vremena, istu i neoteenu
stvar vrati.215 To je u skladu sa opredeljenjem Zakona o obligacionim odnosima da napusti koncepciju o realnim
ugovorima, odnosno da klasine realne ugovore regulie kao konscnsualne. Ali, takvo opredeljenje nije ostvareno i
kod ugovora o posluzi, jer ona, sa obrazloenjem da to nije ugovor koji je tipian u prometu roba i usluga, nije
regulisana Zakonom o obligacionim odnosima.

V. ij 582. Srpskog graanskog zakonika; l. 265. Opteg imovinskog zakonika za Crnu Goru.

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

113

Ugovorom o posluzi omoguuje se, kao i ugovorom o zakupu, upotreba


tue stvari, s tim to je zakup uvek teretan, dok je posluga uvek do-broin ugovor.
Karakteristike. - Posluga je realan, jednostrano obavezan, dobroin i trajan
ugovor. Meutim, ako se definie kao konsensualan ugovor, onda je posluga
konsensualan, dvostrano obavezan, dobroin i trajan, s tim to je za poslugu kao
dvostrano obavezan ugovor karakteristino neistovre-meno izvrenje obaveza
ugovornih strana.
2. Bitni elementi ugovora o posluzi
Bitni elementi ugovora o posluzi su (1) stvar koja se daje na poslugu i (2) vreme
njenog trajanja.
(1) Stvar. - Na poslugu se moe dati samo nepotrona stvar, jer samo
nepotronu stvar poslugoprimac moe da upotrebi i da istu tu stvar vrati
poslugodavcu.
Postoji miljenje da i potrona stvar moe da se da na poslugu, uz obavezu da se vrati ista ta stvar (npr.
flaa vina radi izlaganja na nekoj izlobi).
to se ostalih kategorija stvari tie, posluga moe imati za predmet pokretnu ili nepokretnu, ali uvek
individualno odreenu stvar. Budua stvar ne moe biti predmet posluge kao realnog ugovora, ali moe biti
predmet posluge kao konsensualnog ugovora.

Poslugodavac ne mora biti vlasnik stvari, tako da se na poslugu moe dati i tua
stvar, a poslugoprimac moe uzeti na poslugu i svoju stvar.
(2) Vreme trajanja. - Poto je cilj posluge da omogui privremenu
upotrebu stvari, vreme trajanja je bitan element ovog ugovora. Ono ugovorom moe biti odreeno izriito (npr. putem kalendarskog raunanja ili
s pozivom na neku buduu izvesnu okolnost), ali i preutno (npr.
odreivanjem svrhe radi koje se stvar daje na poslugu).
Kod posluge sa neodreenim vremenom trajanja, iako se postavljalo pitanje pravne prirode tog ugovora,
preovlauje shvatanje da je to, ipak, ugovor o posluzi, s tim to on prestaje kad poslugodavac zahteva da mu se
stvar vrati, odnosno kad poslugoprimac upotrebi stvar prema ugovoru ili kad protekne vreme u kome je, prema
odgovarajuem pravnom standardu, mogao stvar upotrebiti.2lfi

3. Dejstvo ugovora o posluzi


Slobodan Pcrovi, nav. delo, str. 692.
Slododan Pcrovi, nav. delo, str. 700.
5

fi

Ako se ugovor o posluzi shvati kao realan ugovor, onda u trenutku njegovog
zakljuenja nastaju samo obaveze za poslugoprimca, ali ne i za poslugodavca, s tim
to u toku ispunjenja ugovora i za poslugodavca mogu naknadno nastati neke

197
obaveze. Meutim, ako se ugovor o posluzi
shvati kao konsensualan, onda u trenutku njegovog zakljuenja nastaju obaveze i za
jednu i za drugu ugovornu stranu.
Obaveze poslugodavca. - Osnovne obaveze poslugodavca kod ugovora o
posluzi su:
(1) Predaja stvari. - Kod realnog ugovora o ostavi predaja stvari predstavlja uslov koji je potreban za nastanak ugovora, dok kod konsensualnog ugovora o posluzi predaja stvari predstavlja jednu od osnovnih obaveza poslugodavca, ijim izvrenjem se poslugoprimcu omoguava njena
privremena upotreba.
Pod predajom se podrazumeva preduzimanje odreenih radnji od strane
poslugodavca kako bi poslugoprimcu omoguio dravinu stvari, s tim to se, kako u
pogledu naina, tako i u pogledu vremena i mesta predaje, primenjuju skoro ista
pravila koja vae i za predaju kod ugovora o zakupu.
(2) Naknada tete usled materijalnih nedostataka. - Poslugodavac
nije odgovoran za nedostatke stvari koju je poslugoprimcu predao na poslugu, jer kod dobroinih ugovora takva odgovornost ne postoji. Meutim,
on je odgovoran za tetu koju zbog nedostataka te stvari pretrpi poslugoprimac, ako je nedostatak bio poznat poslugodavcu ili mu, prema okolnostima, nije mogao ostati nepoznat, a on o tom nedostatku nije obavestio
poslugoprimca, s tim to poslugoprimac ne bi imao pravo na naknadu tete
koju je pretrpeo zbog takvog nedostatka, ako je on znao za taj nedostatak
ili mu je on, prema okolnostima, morao biti poznat. Inae, ova obaveza
naknade tete ne proizlazi iz pravila o odgovornosti zbog materijalnih nedostataka stvari, ve iz optih pravila odgovornosti za tetu.
Rizik sluajne propasti ili oteenja stvari koja je data na poslugu poslugoprimcu snosi poslugodavac, kao njen vlasnik.
(3) Snoenje vanrednih trokova. - Pitanje trokova koji se javljaju u
vezi sa upotrebom stvari reava se u zavisnosti od njihove prethodne kvalifikacije, tj. u zavisnosti od toga da li su redovni (obini) ili vanredni (neobini). Trokove koji su izazvani redovnim odravanjem, uvanjem i
upotrebom snosi poslugoprimac, dok poslugodavac snosi vanredne
trokove. Pri tome, obaveza snoenja vanrednih trokova proizlazi iz sa-

Prof. dr ordc Nikoli. OBLIGACIONO PRAVO

Prof. dr Dorc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO


PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

200

mog ugovora, ukoliko ugovornici nisu drugaije regulisali pitanje


snoenja tih trokova.
Ako je poslugoprimac, usled preke potrebe, hitnosti ili u cilju poboljanja stvari, sam uinio izdatke koji se
mogu kvalifikovati kao vanredni, on moe zahtevati naknadu tih izdataka samo kao nezvani poslovoa, tj. samo po
osnovu poslovodstva bez naloga. 10'7

Obaveze poslugoprimca. Osnovne obaveze poslugoprimca kod ugovora o


posluzi su:
(1) Namenska upotreba i uvanje stvari. - Ugovorom o posluzi poslugoprimac stie pravo, ali ne i obavezu (osim ako je posebno ugovorena),
da upotrebljava stvar. Pored toga, ve iz samog dranja, a posebno iz
njene upotrebe, proizlazi i obaveza uvanja stvari. Ako stvar upotrebljava,
poslugoprimac mora to da ini sa panjom dobrog domaina, a sa istom
panjom mora i da uva stvar, jer se ugovor o posluzi zakljuuje u njegovom interesu.
Poslugoprimac je duan da upotrebljava stvar onako kako je to ugovoreno, a u
odsustvu odgovarajue ugovorne odredbe, onako kako to odgovara njenoj prirodi i
nameni.
U sluaju nenamenske upotrebe stvari, po jednom reenju, 218 poslugoprimac odgovara i za sluajnu propast
ili oteenje stvari koje bi se tom prilikom dogodilo, dok po drugom reenju,219 takva odgovornost postoji samo ako
poslugoprimac ne dokae da bi stvar propala usled sluaja i da se on pridravao svoje obaveze.

Poslugoprimac nije ovlaen, bez saglasnosti poslugodavca, da stvar daje


drugome na upotrebu.
Povreda obaveze uvanja i upotrebe stvari prema njenoj nameni, kao i
neovlaena predaja stvari drugome na poslugu, daje pravo poslugodavcu da raskine
ugovor i zahteva da mu se stvar odmah vrati.
(2) Snoenje redovnih trokova. - Iz pretpostavljene volje ugovomika
proizlazi da je poslugoprimac obavezan da snosi sve trokove i izdatke
koji su neophodni za redovno odravanje, uvanje i upotrebu stvari, s tim
to je to pravilo dispozitivne prorode i primenjuje se samo u sluaju kad
drugaije nije ugovoreno.
Zbog povrede poslugoprimeve obaveze da snosi redovne trokove,
poslugodavac bi mogao da raskine ugovor.
(3) Vraanje stvari. - Poto ugovor o posluzi nije ugovor na osnovu
koga se stie pravo svojine, normalno je da po njegovom prestanku poslu-

' Slobodan Pcrovi, nav. dclo, str. 705.

2 7

rima,
Beograd,
1996, sir. 206,Obligacijc
l. 565. st.i 2.
10
i* Mihailo
Konstanlinovi,
ugovori. Skica za zakonik o obligacijama i ugovo
l. 306. vajcarskog zakonika o obligacijama.

201

goprimac ima obavezu da istu i neoteenu stvar vrati poslugodavcu.

Stvar se vraa u stanju u kojem je bila primljena, s tim to se ne uzima u obzir normalno habanje stvari
njenom dozvoljenom upotrebom.
Poslugoprimac ima pravo da skine i zadri dodatke, ako se oni mogu odvojiti bez oteenja stvari, ali
poslugodavac moe zahtevati povraaj stvari sa uinjenim dodacima, ako naknadi njihovu vrednostkoju su imali u
trenutku povraaja.

Za oteenja stvari za koja je odgovoran, poslugoprimac duguje naknadu tete.


Obaveza vraanja stvari preuzima se zakljuenjem ugovora, ali do-speva
protekom odreenog vremena, ili postizanjem ugovorene svrhe posluge ili
prestankom posluge na drugi nain. U sluaju kad vreme trajanja nije odreeno, ni
odredljivo, obaveza vraanja nastaje u asu kad poslugodavac zatrai povraaj, po
jednom, odnosno kad poslugoprimac upotrebi stvar prema ugovoru ili kad protekne
vreme u kome je morao stvar upotrebni, po drugom miljenju.
Ako je vreme trajanja posluge odreeno, poslugodavac, po pravilu, protiv volje poslugoprimca, ne moe
zahtevati da mu se stvar vrati pre roka, dok poslugoprimac, s obzirom daje ugovor zakljuen u njegovom interesu,
ima pravo da vrati, a poslugodavac ima dunost da primi stvar i pre isteka vremena trajanja posluge. Od ovog
pravila moe se odstupiti u sluaju kad je rok vraanja ugovoren u obostranom interesu, kao i kad bi vraanje
stvari pre roka bilo tetno ili nezgodno za poslugodavca.

Stvar se vraa u mestu odreenom ugovorom, a u nedostatku ugovorne odredbe


o tome, u mestu prebivalita poslugodavca.
Glava osma
UGOVOR O DELU
1. Pojam, razgranienje i karakteristike ugovora o delu
Pojam. - Ugovorom o delu poslenik (preduzima, izvoa radova) se obavezuje
da obavi odreeni posao za naruioca, a naruilac se obavezuje da mu za to plati
odreenu naknadu (l. 600. ZOO).
Predmet ugovora o delu predstavlja izvrenje neke materijalne (faktike) radnje
ili posla, s tim to to ne moe biti neki pravni posao. To je, pre svega, izrada ili
opravka neke stvari ili izvrenje nekog fizikog ili intelektualnog rada.
Ugovor o delu karakterie to stoje naruilac, pre svega, zainteresovan za rezultat
koji poslenik treba da postigne svojim radom (npr. da mu je saiveno odelo po meri),
mada posao na ije se izvrenje poslenik obavezuje ne podrazumeva uvek i postizanje

cilja koji se imao u vidu pri zakljuenju ugovora, to je sluaj kod preduzimanja tzv.
obaveza sredstva
(npr. obaveza poslenika da iskopa bunar a ne da pronae vodu, obaveza veterinara da
leci a ne da izlei domau ivotinju).11
U sa vremenom pravu su se iz ugovora o delu izdvojili pojedini ugovori (npr. ugovor o graenju, ugovor o
prevozu lica, ugovor o pievozu stvari, ugovor o izdavanju autorskog del), tako da predstavljaju posebne
imenovane ugovore, dok ugovor o delu predstavlja opti tip ugovora, koji se zakljuuje za obavljanje poslova koji
nisu obuhvaeni tim posebnim ugovorima.
Razgranienje. - Ugovor o delu ima dosta slinosti sa drugim ugovorima, ali je Zakonom o obligacionim
odnosima posebno ureen njegov odnos sa ugovorom o prodaji. U tom smislu se, najpre, propisuje pravilo da se,
ugovor kojim se jedna strana obavezuje da izradi odreenu pokretnu stvar od svog materijala smatra u sumnji kao
ugovor o prodaji. Ali, ako se naruilac obavezao da da bitan deo materijala za izradu stvari, to bi ostao ugovor o
delu. Meutim, bez obzira na to od ijeg se materijala stvar izrauje, ugovor se smatra ugovorom o delu ako su
ugovarai imali u vidu naroito poslenikov rad (l. 601. ZOO).
Ako je ugovoreno da poslenik izradi stvar od svog materijala, a nije odreen kvalitet, poslenik je duan dati
materijal srednjeg kvaliteta, s tim to odgovara naruiocu za kvalitet upotrebljenog materijala isto kao prodava
(l. 602. ZOO).

Karakteristike. Ugovor o delu je konsensualan, ureenje kao neformalan i


uvek je dvostrano obavezan i teretan. Vei broj autora smatra da je to i ugovor sa
trajnim izvrenjem obaveze,12 a odlikuje ga i to to se esto zakljuuje s obzirom na
linost ugovornika (intuitu personae), tako daje izvrenje obaveze vezano za linost
ugovornika zbog ijih svojstava je ugovor zakljuen.
2. Bitni elementi ugovora o delu
Bitni elementi ugovora o delu su (1) posao poslenika i (2) naknada za izvreni
posao koju duguje naruilac.
(1) Posao poslenika. - Posao poslenika moe se sastojati u izradi ili opravci
neke stvari (npr. izrada police za knjige, opravka televizora), ili u izvrenju drugih
fizikih radnji (npr. kopanje bate), ili u izvrenju raznovrsnih umetnikih, naunih,
knjievnih i uopte intelektualnih radnji (npr. odravanje predavanja, izrada
skulpture). Saglasno optim pravilima, posao mora biti mogu, doputen i odreen ili
odrediv.
(2) Naknada za izvreni posao. - Naknada za izvreni posao se najee sastoji u
novcu, ali se moe sastojati i u nekoj drugoj imovinskoj vrednosti. Odreuju je
ugovarai sporazumno, ako nije odreena obaveznom tarifom ili drugim obaveznim
aktom (l. 623. st. 1. ZOO).
U sluaju kad naknada za izvreni posao nije odreena, niti su ugovorom
odreeni elementi za njeno odreivanje, smatrae se da su strane imale u vidu
uobiajenu naknadu za posao te vrste koju utvruje sud, vodei rauna o vrednosti
Slobodan Pcrovi, nav. delo, str. 711-712, smatra daje za definiciju ugovora o delu dovoljno navesti da se
poslenik obavezuje da izvri odreeni posao, odnosno da preduzme odreeni rad, s lim to c se rezultat tog rada
cenili s obzirom na prirodu obaveze, sadrinu i cilj ugovora koji su strane htele poslii
12
Slobodan Pcrovi, nav. delo, sir. 716; Ljubia Milosevic, nav. delo, str. 352; Suprotno: Jakov Radii, nav. delo,
str. 131.
11

Prof. dr Dorc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO


201
rada, normalno potrebnom vremenu za takav posao, kao i o uobiajenoj naknadi
za tu vrstu rada (l. 623. st. 2. ZOO).
Osim optih uslova (mogua i doputena), naknada treba da bude i srazmerna
(pravina), tj. takva da predstavlja ekvivalentnu naknadu za izvreni posao.

3. Dejstvo ugovora o delu


Ugovor o delu, kao dvostrano obavezan ugovor, stvara obaveze i prava i za jednu
i za drugu ugovornu stranu.
Obaveze poslenika. - Osnovne obaveze poslenika iz ugovora o delu su:
(1) Izvrenje posla. - Poslenik je duan da izvri posao, odnosno da obavi delo
onako kako je to ugovorom predvieno i kako to nalau pravila odgovarajueg posla
(l. 607. st. 1. ZOO).
Posao se mora izvriti za odreeno vreme, a ako ono nije odreeno, onda za
vreme koje je razumno potrebno za takve poslove (l. 607. st. 2. ZOO). Ukoliko posao
ne izvri na vreme, poslenik dolazi u duniku doc-nju, koja oteava njegov poloaj.
Ali, poslenik nije odgovoran za zadoc-njenje, ako je ono nastalo zbog toga to mu
naruilac nije predao materijal na vreme ili zbog toga to je traio izmene, ili to mu
nije isplatio duan predujam i uopte za zadoenjenje nastalo ponaanjem naruioca
(l. 607. st. 3. ZOO).
Naruilac ima pravo da vri nadzor nad obavijanjem posla i daje uputstva kad to odgovara prirodi posla.
Ako se u toku izvrenja posla pokae da se poslenik ne dri uslova ugovora i ne radi kako treba, naruilac ga
moe upozoriti na to i odrediti mu primeren rok da svoj rad sao-brazi svojim obavezama. Ako poslenik do isteka
tog roka ne postupi po zahtevu naruioca, ovaj moe raskinuti ugovor i zahtevati naknadu tete (l. 608. ZOO).
U sluaju kad je rok bitan sastojak ugovora, a poslenik je u tolikom zakanjenju sa zapoinjanjem ili
zavravanjem posla daje oigledno da ga nee zavriti u roku, naruilac moe raskinuti ugovor i zahtevati naknadu
tete. To pravo naruilac ima i u sluaju kad rok nije bitan sastojak ugovora, ali je zakanjenje takvo da naruilac
oigledno ne bi imao interesa za ispunjenje ugovora (l. 609. ZOO).

Ukoliko iz ugovora ili prirode posla ne proizilazi to drugo, poslenik nije duan
da posao obavi lino. On moe poveriti izvrenje posla treem licu, ali je u tom
sluaju i dalje odgovoran naruiocu za izvrenje posla (l. 610. ZOO), osim ako je sa
pristankom naruioca ugovor o delu ustupio treem. Poslenik odgovara i za lica koja
su po njegovom nalogu radila na poslu koji je preuzeo da izvri, kao da gaje sam
izvrio (l. 611. ZOO).
(2) Odgovornost za nedostatke. - Kod odgovornosti za nedostatke posla, pravi se
razlika izmeu nedostataka u materijalu ili nalogu koji izdaje naruilac i nedostataka
izvrenog posla.
U sluaju kad je materijal za izradu stvari dao naruilac, poslenik e odgovarati
za tetu samo ako naruiocu nije skrenuo panju na nedostatke materijala koje je
primetio ili je morao primetiti. Meutim, poslenik je duan da postupi po zahtevu
naruioca da izradi stvar od materijala na ije mu je nedostatke poslenik ukazao,

izuzev ako je oigledno da materijal nije podoban za narueno delo, ili ako bi izrada
od zahtevanog materijala mogla naneti tetu poslenikovom ugledu.
Poslenik e odgovarati za tetu i kad nije upozorio naruioca na nedostatke u
njegovom nalogu, kao i na druge okolnosti za koje je znao ili je morao znati, a koje
mogu biti od znaaja za narueno delo ili za njegovo izvrenje na vreme (l. 606. st. 1.
i 3. ZOO).
Poslenik odgovara za nedostatke izvrenog posla, s tim to se pravi razlika
izmeu vidljivih i skrivenih nedostataka. Poslenik odgovara za one vidljive
nedostatke o kojima ga je naruilac po izvrenom pregledu rada obavestio bez
odlaganja. Meutim, ako se naruilac bez opravdanog razloga ne odazove na poziv
poslenika da pregleda i primi izvreni rad, smatra se da je rad primljen. Posle pregleda
i primanja izvrenog rada poslenik vie ne odgovara za nedostatke koji su se mogli
opaziti obinim pregledom (vidljivi nedostaci), izuzev ako je znao za njih, a nije ih
pokazao naruiocu (l. 614. ZOO).
Ako se posle pregleda i primanja izvrenog dela pokae neki nedostatak koji se
nije mogao otkriti obinim pregledom (skriveni nedostatak), poslenik e odgovarati i
za taj nedostatak, pod uslovom da ga je naruilac obavestio o tom nedostatku to pre,
a najdue u roku od mesec dana od njegovog otkrivanja. Poslenik odgovara za
skrivene nedostatke koji se pojave u roku od dve godine od prijema obavljenog posla.
Po isteku tog roka, naruilac se vie ne moe pozivati na nedostatke (l. 615. ZOO),
osim kad se oni odnose na injenice koje su posleniku bile poznate, ili mu nisu mogle
ostati nepoznate, a nije ih saoptio naruiocu (l. 617. ZOO).
Naruilac koji je uredno obavestio poslenika da izvreni rad ima neki nedostatak
stie odreena prava prema posleniku. On moe da zahteva od poslenika da
nedostatak ukloni, kao i naknadu tete koju zbog nedostatka trpi, s tim to je duan da
mu za otklanjanje nedostatka ostavi primeren rok. Ako uklanjanje nedostatka zahteva
preterane trokove, poslenik moe odbiti da ga izvri, ali u tom sluaju naruiocu
pripada, po njegovom izboru, pravo na snienje naknade ili raskid ugovora, kao i
pravo na naknadu tete (l. 618. ZOO). Meutim, ako obavljeni posao ima takav
nedostatak koji ga ini neupotrebljivim ili je obavljen u suprotnosti sa izriitim
uslo-vima ugovora, naruilac moe, ne traei prethodno otklanjanje nedostataka,
raskinuti ugovor i zahtevati naknadu tete (l. 619. ZOO).
Naruilac je, inae, duan da dopusti posleniku da otkloni nedostatak zbog koga
delo nije neupotrebljivo, odnosno kad posao nije izvren u suprotnosti sa izriitim
uslovima ugovora. Meutim, ako poslenik ne otkloni nedostatak do isteka primerenog
roka koji mu je za otklanjanje nedostatka ostavljen, naruilac moe, po svom izboru,
izvriti otklanjanje nedostataka na raun poslenika, ili sniziti naknadu, ili raskinuti
ugovor (osim ako se radi o neznatnom nedostatku), s tim to u svakom sluaju on ima
i pravo na naknadu tete (l. 620. ZOO). Ako se naruilac opredeli za snienje
naknade, ono se vri u razmeri izmeu vrednosti izvrenog rada bez nedostataka u

Prof. dr Dorc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO


201
vreme zakljuenja ugovora i vrednosti koju bi imao u to vreme izvreni rad sa
nedostatkom (l. 621. ZOO).
Naruilac koji je poslenika na vreme obavestio o nedostacima izvrenog posla ne
moe svoje pravo ostvarivati sudskim putem po isteku godine dana od dana uinjenog
obavetenja. Ali, i po isteku tog roka naruilac moe, ako je o nedostacima
blagovremeno obavestio dunika, prigovorom protiv poslenikovog zahteva za isplatu
naknade, istai svoje pravo na snienje naknade i na naknadu tete (l. 616. ZOO).
(3) Predaja izraene stvari. - Obaveza predaje stvari nije svojstvena svakom
ugovoru o delu, ve samo onom koji ima za predmet izradu ili opravku stvari. Samo
kod takvih ugovora postoji obaveza poslenika da naruiocu preda izraenu ili
opravljenu stvar.
Poslenik se oslobaa obaveze predaje ako stvar koju je izradio ili opravio
propadne iz uzroka za koji on ne odgovara (l. 613. ZOO).
Obaveze naruioca. - Osnovne obaveze naruioca kod ugovora o delu su:
(1) Isplata nalmade. - Naruilac je duan da isplati posleniku naknadu koja je
predviena ugovorom, obaveznom tarifom ili je utvrena od strane suda. Najee se
ugovorom odreuje nain, vreme i mesto njene isplate. Pri tome, ako nije drukije
ugovoreno, naruilac nije duan da isplati naknadu pre nego stoje pregledao i odobrio
izvreni rad (l. 623. st. 3. ZOO).
(2) Prijem posla. - Prijem posla, koji je obavljen prema odredbama ugovora i
pravilima posla, naruilac je duan da izvri na nain, u vreme i

117

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

na mestu kako je to odreeno ugovorom ili pravilima posla, uzimajui u obzir


prirodu i svrhu posla, kao i odgovarajui standard.222
4. Rizik, zaloga i prestanak ugovora o delu
Rizik. - Rizik sluajne propasti stvari rasporeen je izmeu naruioca i poslenika u zavisnosti od toga koje
od njih dao materijal za izradu stvari, a u skladu sa pravilom tes parit domino.
(1) Kud je poslenik dao materijal. - U sluaju kad je poslenik dao materijal za izradu
stvari, a stvar bude oteena ili propadne iz ma kog uzroka pre predaje naruiocu, rizik
snosi poslenik, te nema pravo na naknadu za dati materijal, kao ni na naknadu za svoj trud
(l.625.st. I.ZOO).
Navedeno pravilo ne primenjuje se u sluaju kad je naruilac pregledao i odobrio izvreni rad, jer se
smatra da mu je u tom sluaju stvar predata, a da je kod poslenika ostala na uvanju (l. 625. st. 2. ZOO), kao i u
sluaju kad je naruilac pao u docnju zbog nepri-manja ponuene stvari, jer u tom sluaju rizik sluajne propasti
ili oteenja stvari prelazi na njega (l. 625. st. 3. ZOO).
(2) Kad je naruilac duo materijal. - Rizik sluajne propasti ili oteenja stvari
snosi naruilac ako je on dao materijal za izradu, s tim to u tom sluaju poslenik ima
pravo na naknadu za rad samo ako je stvar propala ili bila oteena posle dolaska naruioca u docnju, ili ako se naruilac nije odazvao njegovom pozivu da stvar pregleda
(l. 626. ZOO).
Pravo zaloge. - Zakonom o obligacionim odnosima se predvia da radi obezbeenja naplate potraivanja
naknade za rad i naknade za utroeni materijal, kao i ostalih potraivanja po osnovu ugovora o delu, poslenik ima
pravo zaloge na stvarima koje je napravio ili opravio, kao i na ostalim predmetima koje mu je predao naruilac u
vezi sa njegovim radom, sve dok ih dri i ne prestane dragovoljno da ih dri (l. 628).
Prestanak ugovora. - Ugovor o delu karakterie i mogunost njegovog prestanka jednostranom voljom
naruioca. Naime, sve dok narueni posao nije dovren naruilac moe raskinuti ugovor kad god hoe, jer se
posao preduzima u njegovom interesu.
U sluaju raskida ugovora, naruilac je duan da posleniku isplati ugovorenu naknadu, s tim to se ona
umanjuje za iznos trokova koje ovaj nije uinio, a koje je bio duan uiniti da ugovor nije raskinut, kao i za iznos
zarade koju je ostvario na drugoj strani ili koju je namerno propustio da ostvari (l. 629).

Glava deveta UGOVOR O OSTAVI 1.


Pojam i karakteristike ugovora o ostavi
Pojam. - Ugovorom o ostavi (uvanju, depozitu) obavezuje se osta-voprimac
(uvar, depozitar) da, besplatno ili uz naknadu, primi pokretnu stvar od ostavodavca
(ostavioca, deponenta), da je uva i da je vrati kad ovaj to bude zatraio (l. 712.
ZOO).

207
Ugovor o ostavi ne predstavlja osnov
za sticanje prava svojine, kao to je to sluaj sa prodajom, razmenom, poklonom i
zajmom, ali ni osnov za upotrebu tue stvari, kao stoje to sluaj sa zakupom i
poslugom. Osta-voprimac dobija stvar samo u dravinu, ima obavezu da je uva i da
je vrati na zahtev ostavodavca.
Karakteristike. - Ugovor o ostavi je konsensualan ugovor. U osnovi je
dobroin, ali moe biti i teretan. Jednostrano je obavezan, ako je do-broin, a
dvostrano je obavezan, ako je teretan. Uvek je ugovor sa trajnim izverenjem obaveze.

Prof. dr Dordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

2. Bitni elementi ugovora o ostavi


Bitni elementi ostave su (1) predmet ostave, (2) vreme trajanja ostave i (3)
nagrada za uvanje stvari, kod ostave koja je zakljuena uz naknadu.
(1) Predmet ostave. - Predmet ostave mogu biti samo stvari koje su
pokretne, to znai da prava, koja se vie ne smatraju stvarima, kao i nepokretne stvari, ne mogu biti predmet tog ugovora.
Podobnost neke stvari da bude predmet ostave ne zavisi od toga da li je ona zamenlji-va ili nezamenljiva,
potrona ili nepotrona. I zamenljiva i potrona stvar mogu biti predmet ostave, s tim da se ta ista stvar (in specie)
vrati.
Predmet ostave mogu biti i stvari van prometa, i one koje su u ogranienom prometu, jer ostava ne znai
raspolaganje sa stvari.
U ostavu se, po pravilu, daje svoja stvar, ali ugovor o ostavi moe da zakljui u svoje ima i lice koje nije
vlasnik stvari. U tom sluaju ostavoprimac je obavezan da vrati stvar i takvom ostavodavcu, izuzev ako bi doznao
da je stvar ukradena. Ali, ako tree lice, kao sopstvenik stvari, tubom zahteva stvar od ostavoprimca, ovaj je
duan da saopti sudu od koga lica je stvar primio, kao i da istovremeno obavesti ostavodavca o podnetoj tubi (l.
713. ZOO).

(2) Vreme trajanja ostave. - Ugovor o ostavi je trajan ugovor, to


znai da raa jedan vie ili manje trajan odnos, koji se prostire na izvestan
vremenski period, tako da nema ugovora o ostavi ako bi se uvanje stvari
obavilo u jednom momentu i u jednom aktu. 13 Taj period nije
neogranien, jer se ostavoprimac nikad ne obavezuje da vecno uva
predmet ostave. Vreme trajanja ostave moe biti odreeno samim
ugovorom ili proizilaziti iz prirode i cilja konkretnog ugovora. Ali, ako se

Tako odreen pojam ugovora o ostavi novijeg je datuma i razlikuje se od njegovog klasinog pojma.
Naime, za razliku od klasinog shvatanja, po kojem se ostava definie kao realan ugovor, za izneto novije
shvatanje je karakteristino da se ugovor o ostavi definie kao konsensualni ugovor, jer je za njegov nastanak
dovoljna prosta saglasnost ugovor-nika o bitnim elementima tog ugovora. Pri tome, predaja predmeta ostave nije,
kao kod klasinog shvatanja, uslov nastanka ugovora, ve samo prethodna radnja ostavodavca koja je neophodna
za izvrenje ostavoprimevih obaveza.
13Slobodan

Perovi, nav. delo, str. 758.

118

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

& Slobodan Pcrovi, nav. delo, sir. 727.

Prof. dr Dordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

207

119

PRIRUNIK. ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

i tako ne moe odrediti, uzima se daje ugovor zakljuen sa neodreenim


vremenom trajanja.
(3) Nagrada za uvanje stvari. - To je naknada koju ostavodavac duguje
ostavoprimcu kao protivvrednost za njegov uloen trud oko uvanja stvari. Nagrada
se javlja kao bitan element samo kod ugovora o ostavi koji je teretan, s tim to se
takvim smatra ugovor o ostavi kod kojeg je nagrada za uvanje stvari posebno
ugovorena, ugovor o ostavi kod kojeg se osta-voprimac bavi primanjem stvari na
uvanje, kao i ugovor o ostavi kod kojeg se nagrada mogla oekivati s obzirom na
okolnosti posla (l. 720. ZOO).
Nagrada se najee sastoji u novcu, ali se moe dati i u nekoj drugoj imovinskoj vre-dnosti. Visinu nagrade,
nain i vreme njenog plaanja ugovomici najee odreuju sporazumno. Ali, visina, nain i vreme plaanja
nagrade mogu biti odreeni i obaveznom tarifom pa i prinudnim propisima.

3. Dejstvo ugovora o ostavi


Ugovor o ostavi raa obaveze samo za ostavoprimca, ako je dobroin i
jednostrano obavezan, ali i za ostavodavca, ako je teretan i dvostrano obavezan.
Obaveze ostavoprimca. - Osnovne obaveze ostavoprimca iz ugovora o ostavi
su:
(1) Prijem stvari. - Ugovorom o ostavi, ako se on shvati kao konsen-sualan
ugovor, ostavoprimac se obavezuje da primi stvar na uvanje. Obaveza prijema stvari
sastoji se u preduzimanju odgovarajuih radnji od strane ostavoprimca, koje se
moraju ispuniti u vreme, mesto i nain kako je to ugovorom predvieno ili kako to
proizilazi iz prirode i cilja konkretnog ugovornog odnosa. U svakom sluaju,
ispunjenje te obaveze ispoljava se u vidu jednog prethodnog akta koji je neophodan ne
samo da bi se mogla izvriti predaja stvari od strane ostavodavca ostavoprimcu, ve i
da bi se uspostavio faktiki odnos na stvari u smislu njenog uvanja.14
(2) uvanje stvari. - uvanje stvari je osnovna obaveza ostavoprimca bez koje
se ne moe ni zamisliti ugovor o ostavi, jer se njenim ispunjenjem ostvaruje glavni i
neposredni cilj tog ugovora. Pri tome, ostavoprimac je taj koji je duan da uva stvar
koja mu je poverena.
Bez pristanka ostavodavca ili bez nude, ostavoprimac ne moe predati stvar na
uvanje nekom drugom licu. Ako to uini odgovarae i za sluajnu propast ili
oteenje stvari (l. 715. ZOO).
Ostavoprimac je duan da uva stvar kao svoju sopstvenu, ako je ostava bez
naknade, a ako je ostava sa naknadom, kao dobar privrednik, odnosno dobar domain.

Slobodan Pcrovi, nav. dclo, str. 760.

Prof. dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

209
U pogledu mesta i naina uvanja merodavno je ono to je ugovorom
odreeno, s tim to ostavoprimac moe promeniti ugovoreno mesto, i nain uvanja
samo ako to zahtevaju promenjene okolnosti, inae odgovara i za sluajnu propast ili
oteenje stvari.
Ostavoprimac je duan da obavetava ostavodavca o svim promena-ma koje bi
primetio na stvari i o opasnostima da budu oteene na ma koji nain (l. 714. ZOO).
Iz same prirode ugovora o ostavi proizilazi da ostavoprimac nema pravo da stvar upotrebljava, osim ako je
na to ugovorom ovlaen. U sluaju nedozvoljene upotrebe stvari, ostavoprimac ne samo to duguje odgovarajuu
naknadu, ve odgovara i za sluajnu propast ili oteenje stvari koji bi se dogodili tom prilikom.
Kad je u ostavu data nepotrona stvar koju je ostavoprimac ovlaen da upotrebljava, na odnose ugovaraa
primenjuju se pravila ugovora o posluzi, a samo o pitanjima vremena i mesta vraanja stvari sudi se po pravilima
ugovora o ostavi (l. 716. ZOO).

U sluajevima kad je predvieno da odgovara i za sluanu propast ili oteenje


stvari, ostavoprimac se moe osloboditi odgovornosti ako dokae da bi stvar propala
ili bila oteena i daje postupao u skladu sa ugovorom (l. 717. ZOO).
(3) Vraanje stvari. - uvanje stvari uvek je vremenski ogranieno, tako da, po
obavljenom uvanju, ostavoprimac ima obavezu da stvar koja mu je poverena na
uvanje vrati ostavodavcu, bez obzira na to da li je on vlasnik stvari. Pri tome,
ostavoprimac je duan da vrati onu istu stvar koju je primio na uvanje, zajedno sa
svim plodovima i koristima od stvari. Stvar se vraa u roku odreenom ugovorom,
odnosno u roku koji proizlazi iz prirode posla. Ako rok nije ni odreen, ni odrediv,
stvar se ima vratiti kad je ostavodavac zatrai (l. 718. st. 1. ZOO).
Ostavodavac moe zahtevati da mu se stvar vrati i pre isteka roka trajanja ostave
koji je ugovorom odreen. U tom smislu se i predvia daje ostavoprimac duan da
vrati stvar im je ostavodavac zatrai (l. 718. st. 1. ZOO), s tim to je to pravilo
rezervisano samo za sluaj kad je rok ugovoren iskljuivo u interesu ostavodavca (l.
718. st. 2. ZOO), kao stoje to sluaj kod ugovora o ostavi bez naknade. Ali, ako rok
trajanja ostave nije ugovoren iskljuivo u interesu ostavodavca, kao to je to sluaj
kod ugovora o ostavi koji je teretan, ostavodavac bi mogao da zahteva da mu se stvar
vrati i pre isteka roka samo uz obavezu snoenja odgovornosti za tetu koja je time
prouzrokovana ostavoprimcu.22^

120

PRIRUNIK. ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Prof. dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO


22* Slobodan

Pcrovi, nav. dclo, str. 758.

209

121

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

I ostavoprimac koji se obavezao da besplatno uva stvar odreeno vreme


moe je vratiti ostavodavcu pre isteka ugovorenog roka ako bi samoj stvari pretila
opasnost propasti ili oteenja ili ako bi mu njeno dalje uvanje moglo prouzrokovati
tetu (l. 721. st. 1. ZOO).
Kod ugovora o ostavi sa neodreenim vremenom trajanja svaki od ugovornika je
ovlaen da otkae ugovor o ostavi kad hoe, uz obavezu da to ne ini u nevreme.
Takvo pravo ostavoprimca, iako se teko moe osporiti, ne potvruje i Zakon o
obligacionim odnosima, jer se samo kod besplatne ostave predvia da on moe
odustati od ugovora u svako doba, uz obavezu da ostavodavcu odredi primeren rok za
preuzimanje stvari (l. 721. st. 2. ZOO).
Obaveze ostavodavca. - Ostavodavac ima obavezu samo kod ugovora o ostavi
koji je teretan. Meutim, poto u vezi sa izvrenjem ugovora
0 ostavi ostavoprimac moe stei izvesna prava prema ostavodavcu, ta njegova prava
istovremeno su i obaveze za ostavodavca.
(1) Isplata nagrade. - Ova obaveza postoji samo kod ugovora o ostavi koji je teretan, tj. kod kojeg je navedena obaveza ostavodavca posebno
ugovorena, ili se, zbog toga to se ostavoprimac bavi primanjem stvari na
uvanje, pretpostavlja, ili se mogla oekivati s obzirom na okolnosti posla
(l. 720. ZOO).
Nain, vreme i mesto isplate nagrade odreuju se ugovorom. Ako vreme nije
odreeno ugovorom, niti se moe odrediti s obzirom na prirodu
1 cilj posla, pravilo je da se nagrada isplauje posle obavljenog uvanja, odnosno po
prestanku ugovora, tj. prilikom preuzimanja stvari. Za mesto plaanja vai
dispozitivno pravilo po kojem je ostavodavac duan isplatiti nagradu u mestu u kome
ostavoprimac ima prebivalite, odnosno u mestu u kome ostavodavac ima svoje
prebivalite u vreme nastanka obaveze, ako se ta nagrada ne sastoji u novcu.
(2) Naknada trokova i tete u vezi sa uvanjem stvari. - Ostavoprimac ima pravo da zahteva od ostavodavca da mu naknadi trokove opravdano uinjene radi ouvanja stvari, kao i tetu koju je imao zbog ostave
(l. 719. ZOO).
4. Posebni sluajevi ostave
Zakonom o obligacionim odnosima predviaju se i pojedini sluajevi ostave koji donekle odstupaju od
njenog osnovnog vida.

a) Neprava ostava
Neprava ostava je takva ostava kod koje se u ostavu daju zamenljive stvari s pravom ostavoprimca da ih
potroi i obavezom da vrati istu koliinu stvari iste vrste (l. 722. ZOO).

PiDt'. dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

211

Kod takve ostave se na odnose ugovornika


primenjuju pravila ugovora o zajmu, a samo se u pogledu vremena i mesta vraanja primenjuju pravila ugovora o
ostavi, ako ugovarai nisu to drugo odredili u tom pogledu.

b) Ostava u nudi
Ova ostava nastaje kada je stvar poverena u sluaju kakve nevolje (npr. poara, zemljotresa, poplave), tako
da je ostavoprimac duan da uva stvar sa poveanom panjom (cl 723. ZOO).

c) Ugostiteljska ostava
To je poseban ugovor o ostavi kod kojeg se ugostitelj smatra ostavoprimcem u pogledu stvari koje su gosti
doneli sobom, odnosno predali ugostitelju na uvanje. 3^
Ugovor o ugostiteljskoj ostavi najee se predvia i regulie kao jedan od posebnih sluajeva ugovora o
ostavi, to nije sluaj i sa Zakonom o obligacionim odnosima. U njemu se ugostiteljska ostava ne regulie u okviru
posebnih sluajeva ostava, ve kao jedan od dva posebna ugovora o ostavi.
Najznaajniju odliku ugostiteljske ostave predstavlja posebna odgovornost ugostitelja, koja je pootrena u
odnosu na odgovornost ostavoprimca kod osnovnog pojma ostave. U tom smislu izriito se predvia da se ugostitelj
smatra ostavoprimcem u pogledu stvari koje su gosti doneli i odgovara za njihov nestanak ili oteenje najvie do
iznosa utvrenog posebnim propisom (l. 724. st. 1. ZOO). Pri tome, smatra se da ova odgovornost ugostitelja
postoji i u sluaju kad on nije kriv, tako da moe da se oslobodi ove odgovornosti samo ako su stvari propale ili
oteene usled okolnosti koje se nisu mogle izbei ili otkloniti, usled nekog uzroka u samoj stvari, ako su nestale ili
su oteene ponaanjem samog gosta, ili ponaanjem Vica koje je on doveo ili koja su mu dola u posetu (l. 724. st.
2. ZOO).
Ugostitelj duguje potpunu naknadu ako mu je gost predao stvar na uvanje, kao i ako je teta nastala
njegovom krivicom ili krivicom lica za koje on odgovara (l. 724. st. 3. ZOO).

Glava deseta
UGOVOR O NALOGU
1. Pojam, razgranienje i karakteristike ugovora o nalogu Pojam. - Ugovor o
nalogu je takav ugovor kojim se jedna strana, koja se zove nalogoprimac, obavezuje
da, na osnovu ovlaenja koje do-bija od druge strane, koja se zove nalogodavac, i za
njen raun, preduzme odreene poslove, uz naknadu ili bez naknade, ako je tako
ugovoreno ili to proizlazi iz prirode meusobnih odnosa (l. 749. ZOO).
Osnovna odlika ugovora o nalogu ogleda se u tome to se nalogoprimac
obavezuje na preduzmanje odreenih poslova za raun nalogodavca. Pri tome, nije
bitno da li nalogoprimac pri izvrenju preuzetih poslova istupa u svoje ime ili u ime
nalogodavca. Nebitno je, takoe, da li se radi o
'' lan 724. Zakona o obligacionim odnosima.

122

PRIRUNIK. ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

pravnim ili faktikim poslovima, jer se nalogoprimac moe obavezati na


preduzimanje kako pravnih poslova, tako i poslova i drugih radnji koje su faktike
prirode.
Ugovor o nalogu je jedan opti ugovorni oblik pruanja usluga vezanih za obavljanje niza faktikih i
pravnih poslova za druga lica. Naime, kod svih ugovora o pruanju usluga prvi i osnovni pravni akt je nalog lica
kome je ta usluga potrebna. Na osnovu naloga se uspostavlja odgovarajui ugovorni odnos, tj. ugovor o nalogu, s
tim to pravila koja su propisana za taj ugovor imaju opti karakter, jer se primenjuju i na vei broj posebnih
ugovora kojima se regulie pruanje pojedinih posebnih usluga (npr. na ugovore o komisionu, trgovinskom
zastupanju, posredovanju, otpremanju). S obzirom na to, odnos izmeu ugovora o nalogu i drugih posebnih
ugovora o pruanju razliitih usluga je odnos opteg i posebnog,15 to znai da se prvenstveno primenjuju pravila
tih posebnih ugovora, a tek ako tih pravila nema, opta pravila ugovora o nalogu.
Razgranienje. - Ugovorom o nalogu se, kao i ugovorom o punomostvu, preduzi-maju poslovi za raun
drugoga. Meutim, za razliku od ugovora o nalogu koji ima za svoj predmet preduzimanje kako pravnih, tako i
faktikih poslova, ugovor o punomostvu ima za svoj predmet preduzimanje samo pravnih poslova. Pored toga,
nalogoprimac preduzima poslove za raun nalogodavca, s tim to ih moe preduzeti u ime nalogodavca, ali i u
svoje ime, dok punomonik uvek preduzima pravne poslove u ime vlastodavca.
Ugovor o nalogu razlikuje se od ugovora o delu po karakteru posla koji treba da se obavi. Ugovor o delu
odnosi se na faktike radnje poslenika i na postizanje odreenog rezultata, dok se ugovor o nalogu odnosi na
preduzimanje pravnih i faktikih radnji za drugoga.

Karakteristike. - Ugovor o nalogu je konsensualan ugovor. Uz to, to je i


neformalan ugovor, osim u sluaju kad na osnovu ugovora o nalogu treba preduzeti
pravni posao za koji se zahteva odreena forma, jer tada nalogoprimac mora imati
punomoje koje je izdato u toj istoj formi (l. 90. ZOO). U zavisnosti od toga da li je
nalogodavac duan da plati naknadu za obavljeni posao, ugovor o nalogu moe biti
teretan ili do-broin. Ukoliko je zakljuen kao teretan, ugovor o nalogu je i pravi
(uzajamni) dvostrani ugovor, jer se i nalogoprimac i nalogodavac uzajamno
obavezuju, tako da se izmeu njih vri uzajamna razmena inidbi. Ali, ako je ugovor
o nalogu zakljuen kao dobroin ugovor, onda je on i jednostrano obavezan, jer se
samo nalogoprimac obavezuje da obavi odreen posao. Ugovor o nalogu uvek
pretpostavlja jedan odnos poverenja izmeu nalogodavca i nalogoprimca, stoje
sasvim razumljivo kada se ima u vidu da nalogoprimac obavlja poslove za raun
nalogodavca. Zbog toga se ugovor o nalogu, po pravilu, zakljuuje s obzirom na
linost ugovornika (intuitu personae), posebno s obzirom na svojstva i sposobnost
nalogoprimca.

15

Bogdan Loza, nav. delo, str. 158.

Prof. dr Dorc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

2. Uslovi za zakljuenje ugovora o nalogu

213

Za zakljuenje ugovora o nalogu moraju biti ispunjeni svi uslovi koji se zahtevaju
za zakljuenje ugovora uopte. Ipak, izvesna preciziranja neophodna su u vezi sa
poslovnom sposobnou nalogodavca i nalogoprimca, ponudom za zakljuenje
ugovora o nalogu, kao i u vezi sa bitnim elementima ugovora o nalogu, koji moraju biti
obuhvaeni saglasnou volja ugovornika.
a) Poslovna sposobnost nalogodavca i
nalogoprimca

Zakljuenje ugovora o nalogu pretpostavlja poslovnu sposobnost nalogodavca i


nalogoprimca, to znai da se opta pravila o poslovnoj sposobnosti pravnih subjekata,
u principu, primenjuju i na ugovor o nalogu.
U svojstvu nalogodavca moe punovano da zakljui ugovor o nalogu samo ono
lice koje ima poslovnu sposobnost koja je neophodna za preduzimanje onog posla koji
on poverava nalogoprimcu.228 Pravilo je, dakle, da nalogodavac moe preko
nalogoprimca da preduzme samo one poslove koje, inae, moe i sam da preduzme, i
to pod istim uslovima, odnosno da lice koje samo nije sposobno da preduzme odreeni
posao, ne moe taj posao preduzeti ni preko nalogoprimca.
Nalogoprimac moe biti samo potpuno poslovno sposobno lice, jer ugovor o
nalogu ne spada u ugovore za koje se zakonom predvia da ih mogu samostalno
zakljuivati i ogranieno poslovno sposobna lica.
b) Ponuda za zakljuenje ugovora o nalogu
Na punudu za zakljuenje ugovora o nalogu primenjuju se, naelno, opta pravila
o ponudi za zakljuenje ugovora, uz jedno odstupanje od tih pravila koje se odnosi na
sluaj kad se ponuda za zakljuenje tog ugovora upuuje licu koje se bavi vrenjem
tuih poslova kao zanimanjem ili se javno nudi za vrenje tih poslova. U tom sluaju
se, za razliku od optih pravila, propisuje dunost navedenih lica da odgovore na
ponudu koja im je upuena. U tom smislu posebno se potencira da su ona duna, ako
nee da prihvate ponudu, da o tome bez odlaganja obaveste drugu stranu, s tim to
povreda te dunosti povlai njihovu odgovornost za tetu koju bi ova pre-trpela zbog
toga (l. 750. ZOO).

123

PRIRUNIK. ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Prof. dr Dorc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO


22K

Bogdan Loza, nav. delo, str. 162.

213

124

PRIRUNIK. ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

c) Bitni elementi

Ugovor o nalogu uvek pretpostavlja saglasnost ugovomika o poslu koji se


nalogoprimac obavezuje da preduzme za raun nalogodavca, tako da se posao
nalogoprimca javlja kao nezaobilazan element ovog ugovora. Pored toga, u sluaju
kad nije zakljuen kao dobroin ugovor, kod ugovora o nalogu se uvek javlja i
naknada koja se nalogoprimcu isplauje za njegov trud. S obzirom na to, bitni
elementi ugovora o nalogu su: posao nalogoprimca i naknada za izvrenje posla.16
Posao nalogoprimca. - Posao koji se nalogoprimac ovlauje i obavezuje da
preduzme za raun nalogodavca nije, po svom karakteru, zakonom posebno
opredeljen (l. 749. st. 1. ZOO), tako da to moe biti kako pravni, tako i neki faktiki
posao.
Naelno se svi poslovi mogu preduzeti preko drugog, odnosno mogu biti
predmet ugovora o nalogu. Izuzetak predstavljaju samo oni poslovi koji se prema
svojoj prirodi ili odredbama zakona ne mogu preduzimati preko drugog lica.
U svakom sluaju, a u skladu sa optim pravilima, posao ije se izvrenje poverava nalogoprimcu mora biti
odreen (l. 749. st. I. ZOO), s tim to to moe biti jedan ili vie poslova, iste ili razliite vrste. Uz to, posao mora
biti mogu i dozvoljen. U pitanju je objektivna mogunost posla, jer u sluaju kad je preduzimanje posla od
poetka objektivno nemogue, ugovor o nalogu ne bi imao nikakav smisao. S druge strane, ukoliko je posao
nedozvoljen, tj. protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima, ugovor o nalogu bio bi
nitav, tako da nalogoprimac ne bi bio duan da posao obavi.

Naknada za izvrenje posla. - Naknada za izvrenje posla javlja se kao bitan


element ugovora o nalogu koji je teretan, s tim to se pretpostavlja, ak i kad naknada
nije predviena, 17 da je ugovor o nalogu zakljuen kao teretan ugovor. Takav
zakljuak nedvosmisleno proizlazi iz odredbe kojom se propisuje da nalogoprimac
ima pravo na naknadu za svoj trud, osim ako je drugaije ugovoreno ili proizilazi iz
prirode meusobnog odnosa (l. 749. st. 3. ZOO).
Kod teretnog ugovora o nalogu nalogodavac duguje nalogoprimcu isplatu
naknade, koja predstavlja protivvrednost za trud koji je nalogoprimac uloio oko
preduzimanja posla. Ona se najee sastoji u novcu, ali se moe sastojati i u nekoj
drugoj imovinskoj vrednosti (npr. u predaji u svojinu neke stvari ili u prenosu nekog
prenosivog prava).

Ljubia Milocvi, nav. dclo, sir. 370; Bogdan Loza, nav. dclo, str. 161; Slavko Cari, Komentar Zakona o
obligacionim odnosima, II, redaktori: Borislav T. Blagojcvi-Vrlcta Krulj, Beograd, 1980, str. 232, kao bitne
elemente ugovora o nalogu navodi nalog i ugovorenu naknadu.
2311
Slavko Cari, nav. delo, str. 230.
16

Prof. dr ordc Nikolie: OBLIGACIONO PRAVO


215
Naknada za obavljanje posla treba daje odreena ili odrediva, objektivno mogua i dozvoljena.
Naknada se najee sporazumno odreuje samim ugovorom, s tim to ugovorom predviena naknada moe
biti precizno odreena (npr. u jednom unapred odreenom fiksnom iznosu ili u zavisnosti od vrednosti obavljenog
posla, odnosno vremena njegovog obavljanje) ili se ugovorom mogu predvideti samo okolnosti na osnovu kojih se
naknada moe kasnije odrediti. Pored toga, odreivanje naknade ugovorom moe biti povereno i odreenom
treem licu. U pojedinim sluajevima naknada je unapred propisana, tj. odreena prinudnim propisom ili
obaveznom tarifom, to se obino ini u onim sluajevima u kojima se u ulozi nalogoprimca pojavljuje lice koje se u
vidu zanimanja bavi obavljanjem tuih poslova. Meutim, u sluaju kad naknada nije ni odreena, ni odredljiva, a
nije ugovoreno besplatno obavljanje posla, niti besplatno obavljanje posla proizilazi iz prirode meusobnog odnosa
ugovornika, uzima se da su ugovornici imali u vidu uobiajenu naknadu, a ako o tome nema obiaja, onda pravinu
naknadu (l. 761. ZOO).
Naknada se mora sastojati u predaji neega stoje objektivno mogue i doputeno, tako da odredba o naknadi
nee proizvoditi pravno dejstvo ako se naknada sastoji u predaji neke stvari iji je promet zabranjen ili je
ispunjenje naknade objektivno nemogue. Ni odredba o naknadi kojom se predvia vea naknada od propisane,
kao nedozvoljena, nee proizvoditi pravno dejstvo, tako da ni vlastodavac ne bi bio duan da isplati vie od propisane naknade.

Uz navedene opte odlike, naknada za obavljanje posla treba da bude i srazmema


u odnosu na uloeni trud nalogoprimca. Ako je ugovorena naknada u oiglednoj
nesrazmeri sa uinjenim uslugama, nalogodavcu se priznaje pravo da zahteva njeno
smanjenje (l. 762. st. 3. ZOO).
3. Dejstvo ugovora o nalogu
Ugovor o nalogu uvek pretpostavlja odreene obaveze na starani nalogoprimca.
Ali, s obzirom da se, po pravilu, zakljuuje kao teretan ugovor, koji je istovremeno i
dvostrano obavezan, ugovorom o nalogu stvara se i uzajamna obaveza na strani
nalogodavca. S obzirom na to, dejstvo ugovora o nalogu ogleda se u obavezama koje
iz tog ugovora nastaju kako za nalogoprimca, tako i za nalogodavca. Pored toga,
nalogoprimcu se, radi obezbeenja njegovih potraivanja iz ugovora o nalogu,
priznaje zakonsko pravo zaloge na stvarima i novcu nalogodavca.
Obaveze nalogoprimca. - Osnovna obaveza nalogoprimca je da izvri posao na
koji se ugovorom o nalogu obavezao. Pored toga, a kao njene dopune, nalogoprimac
ima i obavezu da nalogodavcu poloi raun u vezi sa obavljenim poslom, kao i da mu
nadoknadi tetu koju mu je u vezi sa izvrenjem posla prouzrokovao.
U sluaju kad je vrenje nekog posla istim nalogom povereno nekolicini
nalogoprimaca da ga zajedniki vre, oni odgovaraju solidarno za obaveze iz tog
naloga, ako to drugo nije ugovoreno (l. 757. ZOO). Ali,

125

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

ako iiaJogoprimcima nije naloeno da posao vre zajedniki, njihova solidarna


odgovornost e postojati samo ako je ugovorena. 18
(1) Obaveza izvrenja posla. - Nalogoprimac je obavezan da izvri posao u
skladu sa ugovorom, tj. u svemu onako kako je to ugovorom predvieno. To, pre
svega, znai da je nalogoprimac duan da izvri posao u granicama dobijenog
ovlaenja, prema primljenim uputstvima i sa panjom dobrog privrednika, odnosno
dobrog domaina. Pored toga, pri izvrenju posla on u svemu i u svakom sluaju treba
da pazi na interese nalogodavca i da se njima stalno rukovodi (l. 751. st. 1. ZOO).
Nalogoprimac je duan da izvri posao prema primljenim uputstvima, s tim to od dobijenog uputstva
nalogoprimac moe odstupiti samo uz saglasnost nalogodavca, a kad zbog kratkoe vremena ili iz nekog drugog
uzroka nije u mogunosti da trai saglasnost nalogodavca, on moe odstupiti od dobijenog uputstva samo ako je po
proceni svih okolnosti, mogao osnovano smatrati da to zahtevaju nalogodavevi interesi (l. 752. st. 1. ZOO).
Ukoliko neovlaeno odstupi od dobijenog uputstva, nalogoprimac se nee smatrati za nalogoprimca, ve za
poslovou bez naIoga,232 izuzev ako nalogodavac naknadno odobri ono to je madio (l. 752. st. 2. ZOO). Nasuprot
tome, u sluaju kad smatra da bi izvrenje posla po dobijenim uputstvima bilo od tete za nalogodavca,
nalogoprimac ne bi smeo da postupi po takvom uputstvu, ve je duan da na to skrene panju nalogodavca i da
trai njegova nova uputstva (l. 751. st. 2. ZOO).

Ako nalogodavac nije dao odreena uputstva o poslu koji treba obaviti, to ne
znai da je nalogoprimac potpuno slobodan u obavljanju preuzetog posla, j er je
duan da se pri izvrenju posla koj i mu je poveren rukovodi interesima nalogodavca i
da postupa sa panjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaina, a ako je nalog
bez naknade, kako bi u istim okolnostima postupio u sopstvenoj stvari (l. 751. st. 3.
ZOO).
Ugovor o nalogu se, po pravilu, zakljuuje s obzirom na linost ugo-voruika
{intuitu personae), posebno s obzirom na svojstva i sposobnosti nalogoprimca. Iz
toga proizlazi daje nalogoprimac duan da izvri posao lino (l. 753. st. 1. ZOO).
Izvrenje posla on moe poveriti drugome (za-meniku, supstitutu) samo ako mu je
nalogodavac to dozvolio, kao i ako je na to bio prinuen okolnostima (l. 753. st. 2.
ZOO). U tim sluajevima nalogoprimac odgovara samo za izbor zamenika {culpa in
eligendo) i za uputstva koja mu je dao {culpa in instruendo). Meutim, ukoliko je
izvrenje posla poverio drugome i u sluajevima kad na to nije bio ov-laen,
nalogoprimac odgovara za rad zamenika, kao i za sluajnu propast ili oteenje stvari
koji bi se dogodili kod zamenika (l. 753. st. 4. ZOO).
18

Bogdan Loza, nav. dclo, str. 164.


Slavko Cari, nav. dclo, sir. 234-235, smatra da e nalogoprimac imali ulogu poslovoe bez naloga samo ako se
radi o poslovima koji su bili nuni i korisni za nalogodovca. Takve poslove nalogodavac je duan da prihvati i da
nalogopiimcu isplati ne samo naknadu trokova, nego i naknadu za uloeni rad. Meutim, ako preduzeli poslovi za
nalogodavca nemaju karakter nunih i korisnih poslova, preuzete obaveze i uinjeni trokovi padaju na teret
nalogoprimca i on nema pravo da trai naknadu trokova, naknadu tete koju jc pictrpco, kao ni naknadu za
uloeni rad.
212

217
U sluaju kad doe do zamene
nalogoprimca, tj. kad nalogoprimac izvrenje posla poveri drugome, nezavisno od
toga da lije na to bio ili nije bio ovlaen, nalogodavac moe zahtevati neposredno od
zamenika izvrenje posla (l. 753. st. 5. ZOO).
(2) Obaveza polaganja rauna i podnoenja izvetaja. - Nalogoprimac je uvek duan da o izvrenom poslu poloi raun nalogodavcu, kao i
da mu preda sve to je primio u njegovo ime po osnovu obavljenog posla
(l. 754. ZOO).

Pruf. dr Dordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

Ako je ugovorom tako predvieno ili priroda posla to zahteva, nalogoprimac je duan da podnosi izvetaje o
stanju poslova i da polae raune i u toku izvrenja posla, s tim to ugovorom mogu biti predvieni i vremenski
periodi u kojima je nalogoprimac duan da podnosi izvetaje o toku izvrenja posla (tzv. periodino podnoenje
izvetaja). U svakom sluaju, nalogodavac uvek ima pravo da zahteva od nalogoprimca da ga obavetava o toku
izvrenja posla, to znai da je nalogoprimac duan da na zahtev nalogodavca podnese izvetaj o stanju poslova i
da poloi raun i pre odreenog vremena (l. 755. ZOO).
Nalogoprimac se u odnosu na stvari koje je u vezi sa obavljanjem posla primio za nalogodavca pojavljuje
kao ostavoprimac, tako da nema pravo da se njima koristi. On je duan da te stvari preda vlastodavcu po isteku
roka koji je ugovorom predvien, a ako ugovorom za to nije predvien poseban rok, bez odugovlaenja (l. 754.
ZOO). U sluaju kad se nalogoprimac za svoje potrebe sluio novcem koji je primio za nalogodavca, on je duan da
plati kamatu po najvioj dozvoljenoj ugovornoj stopi, raunajui od dana upotrebe, dok je na ostali dugovani
novac koji nije predao na vreme, duan da plati zateznu kamatu, raunajui od dana kada gaje bio duan predati
(l. 756. ZOO).

(3) Nalcnada tete nalogodavcu. - Obaveza nalogoprimca da nadoknadi


tetu nalogodavcu javlja se kao posledica njegove odgovornosti zbog neispunjenja obaveza koje je preuzeo ugovorom o nalogu. Najee se radi o
odgovornosti nalogoprimca za tetu koju nalogodavcu prouzrokuje prekoraenjem dobijenih ovlaenja, nepridravanjem dobijenih uputstava, nepaljivim postupanjem, poveravanjem izvrenja pravnog posla nepodobnom treem licu, kao i obavljanjem pravnih poslova i po prestanku naloga.
Obaveze nalogodavca. - Ugovor o nalogu se najee zakljuuje kao teretan
ugovor, U tom sluaju on je i pravi (uzajamni) dvostrani ugovor, to znai da raa i
obavezu nalogodavca da nalogoprimcu isplati naknadu za trud oko obavljanja posla.
Pored toga, nalogodavac snosi i trokove koji se javljaju u vezi sa preduzimanjem
pravnog posla, kao i tetu koju pri tome nalogoprimac pretrpi.
U sluaju kad vei broj lica na osnovu istog ugovora o nalogu poveri
nalogoprimcu izvrenje zajednikog naloga, oni mu odgovaraju solidarno za
ispunjenje svojih obaveza iz ugovora o nalogu (l. 764. ZOO).

218

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

(1) Obaveza nalmade trokova. - S obzirom da se posao zakljuuje za


raun nalogodavca, logino je da on snosi trokove koje nalogoprimac ima
oko preduzimanja posla koji mu je poveren (l. 759. st. 1. ZOO). Smatra se
da se ova obaveza nalogodavca podrazumeva uvele kad se u vezi sa preduzimanjem posla pojave trokovi, nezavisno od toga da li je ugovor o nalogu
zakljuen sa naknadom ili bez naknade. Pored toga, nalogodavac je duan
da snosi trokove koje je nalogoprimac imao oko preduzimanja posla ak i u
sluaju kad delatnost nalogoprimca nije dovela do postizanja rezultata koji
se oekivao, pod uslovom da je nalogoprimac u svemu postupao u skladu sa
ugovorom. U tom smislu se i izriito propisuje da je nalogodavac duan da
nalogoprimcu nadoknadi sve potrebne trokove "ak i ako njegov trud bez
njegove krivice nije imao uspeha" (l. 759. st. 1. ZOO).
Naknada trokova odnosi se na sve "potrebne trokove" koje je nalogoprimac uinio u vezi sa
preduzimanjem posla (l. 759. st. I. ZOO), s tim to se takvim smatraju svi nuni i korisni trokovi.331 Uz naknadu
trokova, nalogodavac duguje nalogoprimcu i kamatu od dana kad su trokovi uinjeni (l. 759. st. 1. ZOO).
Nalogodavac moe biti osloboen obaveze snoenja trokova u sluaju kad je tako ugovorom predvieno,
kao i u sluaju kad su trokovi oko preduzimanja posla ve uraunati u naknadu koju je nalogodavac obavezan da
isplati nalogoprimcu za njegov trud.234
U vezi sa obavezom snoenja trokova je u dunost nalogodavca da nalogoprimcu, kad ovaj to zahteva, da
predujam, tj. izvesnu svotu novca za predviene izdatke (l. 758. ZOO). Polazi se od toga da nalogoprimac nije
duan da kreditira nalogodavca, tako da do-bijanjem predujma nalogoprimac stie novana sredstva za
podmirenje trokova koje e imati oko preduzimanja posla koji mu je poveren. 1 ova obaveza nalogodavca se
podrazumeva, tako da nalogoprimac, ukoliko nalogodavac ne ispuni ovu obavezu^ odnosno ukoliko mu ne isplati
predujam, moe odustati od ugovora.

(2) Obaveza isplate naknade. - Obaveza nalogodavca da nalogoprimcu isplati naknadu za njegov trud oko obavljanja posla postoji uvek kad
nije drugaije ugovoreno ili drugaije ne proizlazi iz prirode meusobnog
odnosa (l. 749. st. 3. ZOO). U vezi sa oblikom i visinom naknade, merodavno je ono to je ugovoreno. Ako ugovorom to pitanje nije regulisano,
nalogodavac duguje naknadu u uobiajenoj visini, a ako o tome nema
obiaja, onda pravinu naknadu (l. 761. ZOO).
Nalogodavac je duan da nalogoprimcu isplati naknadu kad ovaj pre-duzme
posao koji mu je poveren, bez obzira na to da li je preduzetim poslom ostvaren i cilj
radi kojeg se on preduzima. Ako je nalogoprimac bez svoje krivice samo delimino
obavio posao, on ima pravo samo na sraz-merui deo naknade (l. 762. st. 2. ZOO).

126
Naknada se isplauje u vreme koje je ugovorom predvieno. Ukoliko
ugovorom nije odreen rok za isplatu naknade, nalogodavac je duan da
nalogoprimcu isplati naknadu po obavljenom poslu (l. 762. st. l.ZOO).
Nalogodavcu se priznaje pravo da zahteva smanjenje ugovorene naknade,
ukoliko je ona u oiglednoj nesrazmeri sa uinjenim uslugama (l. 762. st. 3. ZOO).
(3) Obaveza naknade tete. - Nalogodavac je duan da nalogoprimcu nadoknadi
tetu koju je ovaj pretrpeo u obavljanju posla, s tim to je ova obaveza nalogodavca
ograniena samo na sluaj kad nalogoprimac navedenu tetu pretrpi bez svoje krivice
(l. 760. ZOO). Ona se smatra proprat-nom posledicom korisnih efekata delatnosti
nalogoprimca na osnovu ugovora o nalogu a za raun nalogodavca.235 inae, ova
obaveza nalogodavca postoji nezavisno od toga da li je ugovor o nalogu zakljuen
kao teretan ili kao dobroin ugovor

Prof. dr Dordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

Zakonsko pravo zaloge. - U vezi sa nalogodavevim obavezama, a radi obez-beenja isplate naknade i
trokova, nalogoprimcu se zakonom priznaje pravo zaloge na pokretnim stvarima nalogodavca koje je dobio po
osnovu ugovora o nalogu, kao i na novanim iznosima koje je naplatio za raun nalogodavca (l. 763. ZOO). Ovo
pravo postoji samo onda kada nalogoprimac ima dravinu ili kada moe da raspolae sa nalogodavevim
pokretnim stvarima ili svotom novca. Pored toga, neophodan je i koneksitet," 6 tj. da potraivanja nalogoprimca
potiu iz istog ugovora o nalogu na osnovu kojeg je on doao do dravinc nalogodavevih pokretnih stvari ili do
odreene svote novca koju je naplatio za raun nalogodavca.

4. Prestanak ugovora o nalogu


U skladu sa optim pravilima, i ugovor o nalogu prestaje protekom vremena
koje je ugovorom odreeno kao vreme njegovog trajanja, kao i preduzimanjem
odnosno izvrenjem posla od strane nalogoprimca. Meutim, s obzirom da se ugovor
o nalogu najee zakljuuje s obzirom na linost ugovomika, odnosno njihovo
uzajamno poverenje, priznaje se i nalogodavcu i nalogoprimcu pravo da jednostrano
raskinu ugovor o nalogu odustankom od ugovora ili otkazom naloga. Iz istog razloga
i smrt ugo-vornika, odnosno prestanak pravnog lica dovodi do prestanka naloga.
Pored toga, ugovor o nalogu prestaje i u sluaju lienja poslovne sposobnosti,
odnosno steaja nalogodavca ili nalogoprimca.

Slavko Cari, nav. delo, str. 242.


-3<', Slavko Cari, nav. delo, str. 245; Bogdan Loza, nav. delo, sir. 168.
23S

Slavko Cari, nav. delo, sir. 241; Bogdan Loza, nav. delo, sir. 166-167.
2
" Slavko Cari, nav. delo, str. 240, smatra da su reijski trokovi koje je nalogoprimac imao n svom redovnom
poslovanju uraunali u naknadu za obavljanje posla, lako da naknadu lakvili trokova nalogoprimac nema pravo
da zahteva od nalogodavca.
233

127

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

a) Odusianak od ugovora
Pravilo je da nalogodavac moe po svojoj volji, tj. uvek i bez obzira na
razloge,237 odustati od ugovora (l. 765. st. 1. ZOO). Pravo na odusta-nak od ugovora
ostvaruje se jednostranom izjavom volje nalogodavca, koja mora biti saoptena
nalogoprimcu na siguran nain. Odustanak se moe ostvariti ne samo izriitom
izjavom, ve i konkludentnom radnjom (npr. izvrenjem posla od strane samog
nalogodavca).
Pravo nalogodavca da odustane od ugovora ne ostvaruje se iskljuivo na teret
nalogoprimca, ve se, ako se radi o ugovoru u kome nalogoprimcu pripada naknada
za njegov trud, vodi rauna o tome da li su za odustanak od ugovora postojali
osnovani razlozi. U sluaju kad za odustanak od ugovora nije bilo osnovanih razloga,
nalogodavac je duan da isplati nalogoprimcu odgovarajui deo naknade, kao i da mu
nadoknadi tetu koju je pretrpeo odustankom od ugovora (l. 765. st. 2. ZOO). Ali,
ako su za odustanak od ugovora postojali osnovani razlozi, posebno ako je odustanak
od ugovora nalogoprimac prouzrokovao svojim postupcima, onda on snosi sve tetne
posledice odustanka od ugovora.238
b) Otkaz naloga
Pravilo je da i nalogoprimac moe da, po svojoj volji, tj. bez obzira na razloge,
otkae nalog. Pravo otkazivanja je jednostrana izjava volje nalogoprimca, koja mora
biti saoptena nalogodavcu, s tim to se moe dati na bilo koji nain, tj. bez posebne
forme.
Otkazivanje naloga moe se izvriti u svako vreme, samo ne u nevre-me (l.
766. st. 1. ZOO), tj. u uslovima kad je oigledno da bi time nalogodavcu bila
prouzrokovana teta (npr. u vreme kad nalogodavac nije u mogunosti da sam nastavi
posao koji je nalogoprimac zapoeo, niti da nae drugo lice koje bi moglo da
preuzme nastavljanje posla). S obzirom na to, otkaz naloga u nevreme dovodi do
odgovornosti nalogoprimca za svu tetu koju zbog otkaza naloga pretrpi
nalogodavac, s tim to se nalogoprimac moe osloboditi ove odgovornosti ako
dokae da su za otkaz naloga u nevreme postojali osnovani razlozi (l. l. 766. st. 2.
ZOO).
Nalogoprimac je duan da i posle otkaza produi poslove koji ne trpe odlaganje,
dok nalogodavac ne bude u mogunosti da preuzme brigu o njima (l. 766. st. 3.
ZOO).
-r' Ljubia Miloevi, nav. dclo, sli. 372; Slavko Cari, nav. dclo, str. 247; Bogdan Loza, nav. dclo, str. In9.

Pruf. dr Dordc Nikoli: OBL1GAC10NO PRAVO

221

Slavko Cari, nav. dclo, sir. 247, smatra da


pravinost u lakvim .siluacijama zahtcva da nalogoprimac ima pravo na naknadu potrebnih, nunih i korisnih
trokova od nalogodavca.
23K

Prestanak ugovora u sluaju otkazivanja naloga nastupa u trenutku kad je


nalogodavcu otkaz saopten.
c) Smrt fizikog, odnosno prestanak pravnog lica
Ugovor o nalogu se zakljuuje s obzirom na linost i sposobnost nalogoprimca,
tako da prestaje njegovom smru (l. 767. st. 1. ZOO). Nalogo-primevi naslednici su
duni da o njegovoj smrti to pre obaveste nalogodavca i da preduzmu ta je potrebno
za zatitu njegovih interesa, dok ne bude u stanju da sam preuzme brigu o njima (l.
767. st. 2. ZOO).
Smru nalogodavca ugovor o nalogu, po pravilu, ne prestaje. Meutim, i zbog
smrti nalogodavca ugovor o nalogu moe prestati ako je tako ugovoreno ili ako se
nalogoprimac primio naloga s obzirom na svoje line odnose sa nalogodavcem (l.
767. st. 3. ZOO). U sluaju kad ugovor o nalogu prestaje smru nalogodavca,
nalogoprimac je duan da produi poverene poslove, ako bi inae nastupila teta za
naslednike, dok ovi ne budu u mogunosti da sami preuzmu brigu o njima (l. 767. st.
4. ZOO).
Ako je nalogodavac ili nalogoprimac neko pravno lice, ugovor o nalogu prestaje
kad to lice prestane da postoji (l. 767. st. 5. ZOO).
U sluaju kad nalogodavac umre ili prestane da postoji, ugovor o nalogu prestaje
u asu kad nalogoprimac sazna za dogaaj zbog koga prestaje ugovor o nalogu (l.
769. st. 1. ZOO).
d) Lien je poslovne sposobnosti, odnosno steaj
Ugovor o nalogu prestaje kad nalogodavac ili nalogoprimac bude potpuno ili
delimino lien poslovne sposobosti, odnosno kad nalogodavac ili nalogoprimac
padne pod steaj (l. 768. ZOO).
U sluaju kad je nalogodavac lien poslovne sposobnosti ili je pao pod steaj,
ugovor o nalogu prestaje u asu kad je nalogoprimac saznao za dogaaj zbog koga
prestaje ugovor o nalogu (l. 769. st. 1. ZOO).
Glava jedanaesta
UGOVOR O PUNOMOSTVU
1. Pojam, razgranienje i pravne osobine ugovora o punomostvu Pojam. Ugovor o punomostvu je takav ugovor kojim se jedna strana, koja se zove

128

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

punomonik, obavezuje da, na osnovu ovlaenja koje dobija od druge strane,


koja se zove viastodavac, i u njeno ime (i za njen raun), preduzme odreene pravne
poslove, uz naknadu ili bez naknade.

Pruf. dr Dordc Nikoli: OBL1GAC10NO PRAVO

221

222

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Ugovor o punomostvu karakterie, pre svega, to to posao koji se punomonik


obavezuje da preduzme, po svojoj prirodi, nije faktiki (materijalni), ve pravni
posao (npr. zakljuenje nekog ugovora, zastupanje pred sudom). Uz to, punomonik
se obavezuje da pravni posao preduzme u ime vlastodavca, to znai da se pravna
dejstva preduzetog pravnog posla ostvaruju neposredno i samo za vlastodavca, tj. da
se svi imovinski efekti tog posla ostvaruju u vlastodavevoj imovini.
Iz tako odreenog pojma ugovora o punomostvu proizlazi da je on samo jedan od moguih oblika
zastupanja.23'-19 Naime, pored zakona, opteg akta pravnog lica i akta nadlenog organa, ugovor o punomostvu
je osnov nastanka ovlaenja za zastupanje u odreenim pravnim poslovima. 24"
Ovlaenje za zastupanje koje vlastodavac daje ugovorom punomoniku naziva se punomoje, s tim to se
izriito propisuje da su postojanje i obim punomoja nezavisni od pravnog odnosa na ijoj je podlozi punomoje
dato (l. 89. St. 2. ZOO).

Zakon o obligacionim odnosima regulie ugovor o punomostvu deli-mino


opstim odredbama o zastupanju,241 a delimino odredbama ugovora o nalogu,242 koji
je osnovni ugovor i za neke druge ugovore koji su se iz njega razvili. I ugovor o
punomostvu je posebna vrsta ugovora o nalogu, s tim to je to jedan vid
neposrednog zastupnitva, kod koga se pravni poslovi preduzimaju u ime (i za raun)
vlastodavca, tako da deluju neposredno prema njemu. On se i shvata kao ugovor koji
je izveden, odnosno obuhvaen ugovorom o nalogu. 20
Ugovor o punomostvu moe imati razliitu sadrinu i moe se odnositi na bilo koja lica. Zbog toga postoji
potreba da se u pojedinim sluajevima ovaj ugovor i posebno regulie, tako da, pored optih normi koje sadri
Zakon o obligacionim odnosima, postoje i posebne norme koje se odnose samo na pojedine vrste ugovora o
punomostvu. Tako je odredbama Zakona o parninom postupku regulisano zastupanje pred sudovima (tzv.
parnino punomoje), odredbama Zakona o advokaturi regulisano je zastupanje od strane advokata kao
punomonika, dok je odredbama Zakona o drutvima regulisan poseban oblik trgovinskog zastupnitva prokura.
Razgranienje. - Ugovorom o punomostvu se, kao i ugovorom o nalogu, preduzimaju poslovi za raun
drugoga. Meutim, za razliku od ugovora o nalogu koji ima za svoj predmet kako preduzimanje pravnih, tako i
preduzimanje faktikih poslova, ugovor o punomostvu ima za predmet preduzimanje pravnih poslova. Pored
toga, punomonik predu-zima pravne poslove u ime vlastodavca, dok nalogoprimac preduzima poslove za raun
nalogodavca, s tim to ih moe preduzeti u ime nalogodavca, ali i u svoje ime.
Ugovor o punomostvu razlikuje se i od ugovora o delu, pre svega, po tome to ima za predmet obavljanje
odreenih pravnih poslova, a ugovor o delu obavljanje faktikih poslova. Pored toga, ugovor o punomostvu moe
biti dobroin ili teretan, dok je ugovor o delu uvek teretan.

Pruf. dr orc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

223

odnosno jednostrano obavezan, ako je dobroin, i ugovor koji se zakljuuje s


obzirom na linost ugovomika (in-tuitu personae), posebno s obzirom na svojstva i
sposobnost punomonika.
Meutim, iako je, po pravilu, neformalan, u pojedinim sluajevima ugovor o punomostvu poprima
formalan karakter. To je sluaj sa ugovorom o trgovinskom zastupanju,21 za ije zakljuenje se zakonom zahteva
pismena forma. S druge strane, u pojedinim sluajevima je posebna forma propisana za punomoje, kao to je to
sluaj sa puno-mojem za zakljuenje braka,22 kao i parninim punomojem, 23 ali se na osnovu forme koja je
propisana za punomoje zakljuuje da i ugovor o punomostvu na ijoj je podlozi punomoje dato dobija
formalan karakter.241 u sluaju kad punomonik u ime vlastodavca zakljuuje neki formalan ugovor, ugovor o
punomostvu dobija formalan karakter, jer se propisuje da forma koja je zakonom propisana za neki ugovor ili
koji drugi pravni posao vai i za punomoje za zakljuenje tog ugovora, odnosno za preduzimanje tog posta (l.
90. ZOO). S obzirom na to, iako je, naelno, neformalan, ugovor o punomostvu je, ipak, u praktinom ivotu
najee formalan ugovor,2425 s tim to to moe biti ili forma koja je propisana zakonom, ili forma koja je
ugovorena, ili forma kao prost dokaz injenice o zakljuenom ugovoru o punomostvu. U svakom sluaju, forma
ugovora o punomostvu se propisuje, ugovara ili joj se pribegava zbog obavetenja treih lica i sigurnosti pravnog
prometa.

2. Uslovi za zakljuenje ugovora o punomostvu


Za zakljuenje ugovora o punomostvu moraju biti ispunjeni svi uslovi koji se
zahtevaju za zakljuenje ugovora uopte. Ipak, izvesna precizi-ranja neophodna su u
vezi sa poslovnom sposobnou punomonika i vlastodavca, ponudom za
zakljuenje ugovora o punomostvu, kao i u vezi sa bitnim elementima ugovora o
punomostvu.
a) Poslovna sposobnost vlastodavca i punomonika
Zakljuenje ugovora o punomostvu pretpostavlja poslovnu sposobnost
vlastodavca i punomonika, to znai da se opta pravila o poslovnoj

2A>i

Slobodan Pcrovi, nav. delo, sir. 734.

Pravne osobine. - Pravne osobine ugovora o punomostvu identine su sa


pravnim osobinama ugovora o nalogu, tako da i za ugovor o punomostvu vai skoro
sve to vai i za ugovor o nalogu. S obzirom na to, ugovor o punomostvu je
konsensualan, neformalan, teretan ili dobroin, dvostrano obavezan, ako je teretan,
2W Slobodan Pcrovi, nav. delo, str. 729.
1A
si. 2. ZOO
propisuje
da se ovlaenje
za zastupanje
zasniva
"zakonu,
oplcm
19 ~l.
V. 84.
l. 749-770,
Zakona
o obligacionim
odnosima.
1 Bogdan
Loza.nanav.
delo, sir.
15fc. aktu pravnog lica, aktu
24}
4 l. 791. ZOO
nadlenog
organa
ili izjavi da
volje
zastupanog
(punomoje)".
V. l.
84-9H.
Zakona o obligacionim
odnosima.
i*
propisuje
"ugovor
o trgovinskom
zastupanju
mora
biti zakljuen
u pisme
2A<)
4

noj rormi".
22
l. 301. si. 2. Porodinog zakona propisuje da "punomoje za sklapanje braka mora biti overeno i izdalo samo
radi sklapanja braka".
24h
l. 91. si. 1. Zakona o parninom postupku.
-'7 Slobodan Pcrovi, nav. delo, sir. 733;
4
25 ~ V. l. 749-770, Zakona o obligacionim odnosima. 1 A 1 Bogdan Loza. nav. delo, sir. 15fc.

224

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

sposobnosti pravnih subjekata, u principu, primenjuju i na ugovor o


puno-mostvu.
Poslovna sposobnost vlastodavca. - U svojstvu vlastodavca moe punovano
da zakljui ugovor o punomostvu samo ono fiziko lice koje ima poslovnu
sposobnost koja je neophodna za preduzimanje onog pravnog posla koji on poverava
punomoniku. Pravilo je, dakle, da preko punomonika vlastodavac moe da
preduzme samo one pravne poslove koje, moe i sam da preduzme, i to pod istim
uslovima, odnosno da lice koje samo nije sposobno da preduzme odreeni pravi
posao, ne moe taj posao preduzeti ni preko punomonika.
U svojstvu vlastodavca moe i pravno lice da zakljui ugovor o punomostvu,
odnosno da preko punomonika zakljuuje ugovore i obavlja ostale poslove koji su
uobiajeni u vrenju njegove poslovne delatnosti (l. 95. st. l.ZOO).
Poslovna sposobnost punomonika. - O poslovnoj sposobnosti punomonika
su u zakonodavstvu i pravnoj teoriji zastupljena dva razliita stanovita. Prema
jednom, punomonik moe biti samo potpuno poslovno sposobno lice, tj. samo lice
koje ima sposobnost koja je neophodna za samostalno preduzimanje pravnog posla
koji je predmet ugovora o punomostvu. U prilog tom stanovitu navodi se daje
"nelogino da za drugoga moe vriti pravni posao onaj koji za sebe to ne moe". 2'19
Prema drugom stanovitu, punomonik moe biti i lice koje nije potpuno poslovno
sposobno za preduzimanje odreenog pravnog posla, s tim to se nema u vidu lice
koje je potpuno poslovno nesposobno,26 ve samo lice koje je ogranieno poslovno
sposobno. S tim u vezi, navodi se da nije nelogino to Lo i lice koje je ogranieno
poslovno sposobno moe da istupa kao punomonik, jer su, kad ono istupa u tue
ime, u pitanju interesi vlastodavca, a ne interesi samog punomonika, radi ije zatite
se, inae, ograniava njegova poslovna sposobnost. 27
Ovo drugo stanovite, koje je, inae, vladajue, bilo je predloeno i u Skici za
zakonik o obligacijama i ugovorima, 28 ali nije usvojeno i u Zakonu o obligacionim
odnosima, tako da se, na osnovu njegove opte odredbe kojom se predvia da
"ogranieno poslovno sposobno lice moe bez odobrenja svog zakonskog zastupnika
zakljuivati samo one ugovore ije mu je zakljuivanje zakonom dozvoljeno" (l. 56.
st. 2. ZOO), zakljuuje da u naem pravu punomonik mora imati punu poslovnu

ivojin Pcri, nav. delo, sir. 73, podvlai da punomonik nc bi moglo bili duevno obolelo lice, kao ni maloletnik
ispod sedam godina, jer takvo lice uoplc ne moe da zakljuuje ugovore.
27
Obren Stankovi-Vladimir V. Vodincli, nav. delo, sir. 202.
28
U Skici profesora Mihajlu Konstanl'movia zahteva se samo sposobnost za rasuivanje.
26

130
sposobnost, odnosno da se lice koje je
ogranieno poslovno sposobno moe pojaviti u ulozi punomonika samo uz
saglasnost svog zakonskog zastupnika.29"

Prof. dr orc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

U naoj pravnoj teoriji preovlauje stav da i ogranieno poslovno sposobno lice moe imati ulogu
punomonika, jer se smatra da i interesi vlastodavca zahtevaju da ugovor zakljuen od strane punomonika
proizvodi pravno dejstvo. 30 U prilog takvom stavu navodi se daje poslovna sposobnost uslov za valjanost ugovora
u odnosu na ugovaraa, to znai da ona treba da postoji kod vlastodavca. Ona nije uslov za zakljuenje ugovora
preko punomonika, tako da i poslovno nepotpuno ili ogranieno sposobno lice moe zakljuiti valjani ugovor kao
punomonik poslovno sposobnog vlastodavca.31 U tom smislu je i skoro opte prihvaeno stanovite da, u sluaju
kad je ugovor o punomostvu zakljuen sa poslovno nesposobnim punomonikom koji je sposoban za rasuivanje,
pravni posao koji on preduzme sa treim licem proizvodi pravno dejstvo neposredno prema vlastodavcu, isto kao
da gaje preduzeo i poslovno sposobni punomonik, 32' to znai da vlastodavac ne bi mogao da napada preduzeti
pravni posao iz razloga to gaje preduzelo poslovno nesposobno lice. 33 Ovakvo opredeljenje inspirisano je
zahtevom za to veim potovanjem principa sigurnosti pravnog prometa, kao i potrebom zatite treih savesnih
lica. Meutim, za razliku od odnosa prema treem licu, za koji je poslovna nesposobnost punomonika
irelevantna, u odnosu izmeu poslovno nesposobnog punomonika i vlastodavca poslovna nesposobnost
punomonika je relevantna, tako da izmeu njih vae pravila o pravnim poslovima poslovno nesposobnih lica.

U pojedinim sluajevima se izriito propisuje da punomonik moe biti samo


lice koje je potpuno poslovno sposobno, osim lica koje se bavi nadripisarstvom, 34
odnosno da stranku mora zastupati advokat. 35
Zakon o obligacionim odnosima predvia da punomonik moe biti i pravno
lice (l. 89. st. 3). Meutim, da bi pravno lice moglo biti punomonik, neophodno je
da predmet njegove delatnosti predstavlja zastupanje drugih lica u preduzimanju
pravnih poslova.
b) Ponuda za zakljuenje ugovora o punomostvu
Na punudu za zakljuenje ugovora o punomostvu primenjuju se, naelno, opta
pravila o ponudi za zakljuenje ugovora, s tim to se, kao i

"Za punovanost ugovora i drugih pravnih poslova preduzelih od zaslupnika poslovno sposobnog
lica nije nuno da zastupnik bude poslovno sposoban, ali je nuno da bude sposoban za rasuivanje" (l. 53).
31
Vladimir Jovanovi, nav. delo, sir. 151 -252.
32
Obren Stankovi-Vladimir V. Vodincli, nav. delo, sir. 202.
33
Ljubia Milocvi, nav. delo, sir. 374; Bogdan Loza, nav. delo, sir. 174.
2
5K l. 85. si. 1. Zakona o parninom postupku.
2
^y l. 84. si. 2. Zakona o parninom postupku.

224

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Prof. dr orc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

131

Obrcn Stankovi-Vladimir V. Vodincli, nav. delo, str. 202-203.


Jovanovi, Komentar Zakona o obligacionim odnosima, I, redaktori: Borislav T.
Blagojevj-Vrlcla Krulj, Beograd, 1980, sir. 251.
2

249

Andrija Gams-Ljiljana urovi, Uvod n graansko pravo, Beograd, 1994, sir. 158.

"4 Vladimir

25(1
Borislav T. Blagojcvi, nav. delo, str. 168; Slobodan Pcrovi, nav. delo, str. 736; Ljubia Milocvi, nav.
delo, sir. 374; Bogdan Loza, nav. delo, sir. 174; Mirsa Mijai, nav. delo, sir. 146.

226

PRIRUNIK. ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

kod punude naloga, i kod ponude za zakljuenje ugovora o punomostvu uzima


da je lice koje se bavi vrenjem tuih pravnih poslova kao zanimanjem ili se javno
nudi za vrenje tih poslova duno, ako nee da prihvati ponudu, da o tome bez
odlaganja obaveste drugu stranu, inae odgovara za tetu koju bi ova pretrpela zbog
toga (l. 750. ZOO).
c) Bitni elementi
Ugovor o punomostvu uvek pretpostavlja saglasnost ugovomika o pravnom
poslu koji se punomonik obavezuje da preduzme u ime i za raun vlastodavca, tako
da se posao punomonika javlja kao nezaobilazan element ovog ugovora. Pored toga,
s obzirom da se obino zakljuuje kao teretan ugovor, bitan element ugovora o
punomostvu je i naknada koja se punomoniku isplauje za njegov trud. Uz
navedene elemente, a zbog toga to izvrenje ugovora o punomostvu obino
pretpostavlja i izvesno vremensko trajanje, znaajno je za ugovor o punomostvu i
vreme njegovog trajanja. S obzirom na to, bitni elementi ugovora o punomostvu su:
posao punomonika, naknada za zastupanje i vreme trajanja.
Posao punomonika. - Posao koji se punomonik ovlauje i obavezuje da
preduzme u ime i za raun vlastodavca je, po svom karakteru, uvek neki pravni
posao. To moe biti jedan ili vie pravnih poslova, iste ili razliite vrste (npr.
punomonik moe biti ovlaen da proda kuu, da izda stan u zakup, da sklopi
poravnanje, da vodi parnicu).
Pravni posao ije se pred uzi ma nje poverava punomoniku treba da je takav da se moe preduzeti preko
punomonika. Takvim se smatraju najrazliitije vrste pravnih poslova, jer je u savrcmenom pravu usvojen
princip da se svi pravni poslovi mogu preduzeti preko punomonika, izuzev onih koji su posebno izuzeti od te
mogunosti.26(1 Takav je sluaj sa onim pravnim poslovima koji su isto line prirode. Oni se uvek moraju preduzeti lino, jer je iskljuena mogunost njihovog preduzimanja preko punomonika. Kao primcr se moe navesti
zavetanje, za koje se ve u samom njegovom zakonskom pojmu navodi daje to "lina" izjava volje, 261 to
nedvosmisleno upuuje na zakljuak da lice koje eli da saini zavetanje ne moe volju koja je za to neophodna da
izjavi preko punomonika.
U svakom sluaju, a u skladu sa optim pravilima, pravni posao koji se poverava punomoniku treba da
bude mogu, doputen i odreen ili odredljiv.

Naknada za zastupanje. - Naknada za zastupanje javlja se kao bitan element


ugovora o punomostvu koji je teretan. Kod takvog ugovora o punomostvu
vlastodavac duguje punomoniku naknadu za zastupanje, koja predstavlja
protivvrednost za trud koji je punomonik morao uloiti oko preduzimanja pravnog
posla. Ona se najee sastoji u novcu, ali se moe sastojati i u nekoj drugoj
imovinskoj vrednosti (npr. u predaji u svojinu neke stvari ili u prenosu nekog
Borislav Blagojevi, nav. dclo, str. 169; Slobodan Pcrovi, nav. dclo, str. 737.
Zakona o naslcivanju.
1,1

11

V. l. 78.

132

Prof. dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

prenosivog prava).
Naknada za zastupanje treba daje odreena ili odredljiva. U sluaju kad
naknada nije ni odreena, ni odredljiva, a nije ugovoreno besplatno zastupanje, niti
takvo zastupanje proizlazi iz prirode meusobnog odnosa ugovomika, uzima se da su
ugovornici imali u vidu uobiajenu naknadu, a ako o tome nema obiaja, onda
pravinu naknadu (l. 761. ZOO).
Ona se najee sporazumno odreuje samim ugovorom, s tim to ugovorom predviena naknada moe
biti precizno odreena (npr. u jednom unapred odreenom fiksnom iznosu ili u zavisnosti od vrednosti
obavljenog posla, odnosno vremena njegovog obavljanje) ili se ugovorom mogu predvien" samo okolnosti na
osnovu kojih se naknada moe kasnije odrediti. Pored toga, odreivanje naknade ugovorom moe biti povereno i
odreenom treem licu. U pojedinim sluajevima naknada je unapred propisana, tj. odreena prinudnim
propisom ili obaveznom tarifom, to se obino ini u onim sluajevima u kojima se u ulozi punomonika
pojavljuje lice koje se u vidu zanimanja bavi obavljanjem tuih pravnih poslova, kao to je to sluaj sa
naknadom, odnosno tarifom koja je propisana za rad advokata.
Naknada se mora sastojati u predaji neega stoje objektivno mogue i doputeno, tako da odredba o
naknadi nee proizvoditi pravno dejstvo ako se naknada sastoji u predaji neke stvari iji je promet zabranjen ili
je ispunjenje naknade objektivno nemogue. Ni odredba o-naknadi kojom se predvia vea naknada od
propisane, kao nedozvoljena, nee proizvoditi pravno dejstvo, tako da ni vlastodavac ne bi bio duan da isplati
vie od propisane naknade.

Uz navedene odlike, naknada za zastupanje treba da bude i srazmerna u odnosu


na uloeni trud punomonika. Ako je ugovorena naknada u oiglednoj nesrazmeri sa
uinjenim uslugama, vlastodavcu se priznaje pravo da zahteva njeno smanjenje (l.
762. st. 3. ZOO).
Vreme trajanja. - Vreme trajanja nije bitan element ugovora o punomostvu, ali
je ono, ipak, znaajno zbog toga to se ugovor o punomostvu esto zakljuuje kao
ugovor sa trajnim ispunjenjem obaveza. Kod tako zakljuenog ugovora o
punomostvu ugovorne strane mogu sporazumno odrediti vreme njegovog trajanja.
One to mogu uiniti kalendarski, tj. odreivanjem odreenog perioda vremena (npr.
punomostvo na godinu dana) ili nastupanjem odreene okolnosti (npr. do zavretka
etve, do povratka vlastodavca iz inostranstva). Ovakvo odreivanje vremena
trajanja ugovora o punomostvu karakteristino je za tzv. opte punomostvo.
U sluaju kad ugovorom o punomostvu nije odreeno vreme njegovog
trajanja, niti se ono moe odrediti prema okolnostima konkretnog sluaja, trajanje
ugovora o punomostvu zavisie od njegove vrste. Za ugovor o optem punomostvu
smatrae se da je zakljuen sa neodreenim vremenom trajanja, dok e se za ugovor
o posebnom punomostvu smatrati da traje do izvrenja pravnog posla koji je
punomonik bio duan da preduzme.
Za razliku od drugih ugovora, za ugovor o punomostvu je karakteristino da
njegovo trajanje zavisi o jednostrane volje svakog ugovornika. Naime, bez obzira na
to da li je ugovor o punomostvu zakljuen sa odreenim ili neodreenim vremenom

226

PRIRUNIK. ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

trajanja i bez obzira na vrstu puno-mostva, vlastodavac moe da opozove, a


punomonik da otkae puno-moje, to dovodi do prestanka ugovora o punomostvu.
Pored toga, na trajanje ugovora o punomostvu utie i smrt vlastodavca
ili.punomonika, kao i gubitak njihove poslovne sposobnosti, odnosno steaj
vlastodavca ili punomonika, jer i u tim sluajevima ugovor o punomostvu prestaje.
3. Neposredno dejstvo ugovora o punomostvu
Neposredno dejstvo, odnosno dejstvo zakljuenja ugovora o punomostvu
ogleda se u zasnivanju obligacionog odnosa izmeu vlastodavca i punomonika. Iz
tog odnosa proizlaze, pre svega, odreene obaveze za punomonika. Ali, ako je
zakljuen kao ugovor sa naknadom, ugovor o punomostvu je i dvostrano obavezan
ugovor, tako da stvara uzajamnu obavezu i na strani vlastodavca. S obzirom na to,
neposredno dejstvo ugovora o punomostvu ogleda se u obavezama koje iz tog
ugovora nastaju kako za punomonika, tako i za vlastodavca.
Sve obaveze punomonika i vlastodavca podudarne su sa odgovarajuim
obavezama nalogoprimca i nalogodavca, tako da se, u nedostatku posebnog pravnog
regulisanja neposrednog dejstva ugovora o punomostvu, i na obaveze punomonika
i vlastodavca primenjuju odredbe ugovora o nalogu koje se odnose na odgovarajue
obaveze nalogoprimca i nalogodavca. U tom smislu se i u korist punomonika
primenjuje odredba o pravu zaloge koje se predvia u korist nalogoprimca
4. Posredno dejstvo ugovora o punomostvu
Posredno dejstvo, odnosno dejstvo izvrenja ugovora o punomostvu ogleda se
u dejstvu pravnog posla koji je punomonik zakljuio u ime vlastodavca. To dejstvo
tie se, pored ugovaraa (vlastodavca i punomonika), i treih lica koja uestvuju u
zasnivanju pravnog posla koji zakljuuje punomonik. Pri tome, razlikuje se
nekoliko situacija u kojima se posredno dejstvo ugovora o punomostvu razliito
ispoljava.
Punomonik je delao u ime vlastodavca i u granicama puno-moja. - U
sluaju kad punomonik, u granicama punomoja, preduzme sa treim licem pravni
posao u ime vlastodavca, preduzeti pravni posao obavezuje neposredno vlastodavca i
drugu stranu (l. 85. st. 1. ZOO), to znai da proizvodi pravno dejstvo samo izmeu
njega i druge strane. Vlastodavac se smatra stranom u pravnom poslu koji je u
njegovo ime predu-zeo punomonik, odnosno imaocem svih prava i obaveze iz tog
pravnog posla, tako da snosi i svaki dalji rizik koji bi bio vezan sa njegovim postojanje (Qui mandat opse fecisse videtur). Punomonik je u tom sluaju samo alter
ego vlastodavca.
* Za punomonika je zakljueni pravni posao rex inter alios acta, lako da prema njemu taj posao ne proizvodi
nikakvo pravno dejstvo. Punomonik ne stie iz njega nikakva prava, niti preuzima ikakve obaveze. On ne

Prof. dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

133

garamuje ni vlastodavcu da e mu druga strana, ni


drugoj strani da e joj vlastodavac ispuniti obavezu iz pravnog posla koji je punomonik zakljuio u ime
vlastodavca.-62

Punomonik je delao u granicama punomoja, ali suprotno do-bijenim


uputstvima.
Za razliku od odnosa izmeu vlastodavca i punomonika, u kojem
vlastodaveva uputstva proizvode pravno dejstvo, jer obavezuju punomonika,
prema treem licu ne proizvode pravno dejstvo vlastodaveva uputstva koja mu nisu
bila poznata.263 S obzirom na to, pravni posao koji punomonik zakljui sa treim
licem koje je "u dobroj veri" obavezuje u potpunosti vlastodavca i kad nije u
saglasnosti sa uputstvima koja je on dao punomoniku. U tom sluaju vlastodavcu
ostaje samo pravo da od punomonika, koji se nije pridravao dobijenih uputstava,
zahteva naknadu tete koju je zbog toga pretrpeo.
Punomonik je zakljuio pravni posao u ime vlastodavca posle prestanka
punomoja, a pre nego to je tree lice saznalo za taj prestanak. - Za pravni
posao koji punomonik zakljui u ime vlastodavca posle prestanka punomoja, a pre
nego to tree lice sazna za taj prestanak, smatra se da obavezuje vlastodavca,264 jer
je pravilo da prestanak punomoja proizvodi dejstvo prema treem licu tek kad ono
sazna, odnosno kad bude obaveteno o prestanku punomoja. Saglasno tom pravilu,
ako je tree lice savesno, tj. ako nije znalo niti je moralo znati za prestanak
punomoja, prestanak punomoja nema dejstva prema takvom licu, tako da pravni
posao koji tree lice zakljui sa punomonikom obavezuje neposredno vlastodavca
(l. 93. st. 1. i 3. ZOO). Ovakvo reenje inspirisano je zahtevom da se, u interesu
sigurnosti pravnog prometa, zatite trea savesna lica. I u ovom sluaju vlastodavcu
ostaje samo pravo da od punomonika koji je posle prestanka punomoja

^ Borislav Blagojcvi, nav. dclo, str. 1X0; Bogdan Loza, nav. delo, sir. 1X8. W Borislav Blagojcvi, nav. delo, sir.
167. i 180; Slobodan Pcrovi, nav. dclo, str. 732; Ljubi.a Milosevic, nav. dclo, sir. 376.
Borislav Blagojcvi, nav. delo, sir. 180; Slobodan Pcrovi, nav. dclo, sir. 73v.

zakljuio pravni posao u ime vlastodavca, zahteva naknadu tete koju je zbog toga
pretrpeo, izuzev kad punomonik nije znao ni morao znati za prestanak punomoja
(l, 93. st. 2. ZOO).
Punomonik je prekoraio granicu punomoja. - Pravilo je da vlastodavca
neposredno obavezuju samo oni pravni poslovi koje punomonik preduzme u ime
vlastodavca i u granicama punomoja. Iz ovog pravila nedvosmisleno proizlazi da
vlastodavca ne obavezuju oni pravni poslovi koji, iako su od strane punomonika
preduzeti u ime vlastodavca, prelaze granice punomoja. Prema tome, u sluaju
prekoraenja granica punomoja, punomonik nije alter ego vlastodavca, tako daje i
preduzeti pravni posao za vlastodavca res inier alios acta.
Pravni posao koji je punomonik preduzeo uz prekoraenje punomoja moe, ipak, neposredno
obavezivati vlastodavca, ukoliko ga ovaj naknadno odobri ili ratifikuje {Ra-tihabitio mandata aeauiparatur). U

2M
' Izuzetak jc predvien u odnosu na opozivanje parninog punomoja, jer se njegov opoziv mora saoptiti
sudu pred kojim se vodi postupak, "pismeno ili usmeno na zapisnik" (l. 93. st. 2. Zakonao parninom postupku).

PRIRUNIK. ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA


tom smislu se i predvia daje, kad punomonik prekorai granice punomoja, vlastodavac u obavezi samo
ukoliko odobri prekoraenje (l. 87. st. I. ZOO). Ratifikacija se uvek sastoji u jednostranoj izjavi volje, koja moe
biti izriita ili preutna. Ako ugovorne strane ne odrede drukije, ratifikacija ima povratno (retroaktivno) dejstvo
(l. 87. st. 3. ZOO), tako da pravni posao proizvodi svoje dejstvo prema vlasto-davcu ve od momenta njegovog
zakljuenja. Odobrenje prekoraenja treba da bude izvreno u jednom razumnom roku, jer e se smatrati da je
odobrenje odbijeno, ako vlastodavac to ne uini u roku koji je redovno potreban da se pravni posao takve vrste
razmotri i oceni (l. 87. st. 2. ZOO).

226

U sluaju prekoraenja punomoja, obezbeduje se i posebna zatita treeg


savesnog lica koje se javlja kao druga strana u pravnom poslu. Naime, ako druga
strana nije znala niti morala znati za prekoraenje punomoja, ona moe odmah po
saznanju za prekoraenje, ne ekajui da se vlastodavac o pravnom poslu izjasni, da
izjavi da se ne smatra ugovorom vezana (l. 87. st. 4. ZOO). Pored toga, ako
vlastodavac odbije odobrenje, pravni posao prema njemu ostaje bez dejstva, ali se
zato propisuje da su punomonik i vlastodavac solidarno odgovorni za tetu koju
pretrpi druga strana, pod uslovom da ona nije znala niti je morala znati za
prekoraenje ovlaenja (l. 87. st. 5. ZOO).
5. Prestanak ugovora o punomostvu
U skladu sa optim pravilima, i ugovor o punomostvu prestaje pro-tekom
vremena koje je ugovorom odreeno kao vreme njegovog trajanja, kao i
preduzimanjem pravnog posla od strane punomonika. Meutim, s obzirom da se
ugovor o punomostvu najee zakljuuje s obzirom na linost ugovomika, priznaje
se i vlastodavcu i punomoniku pravo da jednostrano raskinu taj ugovor opozivom ili
otkazom punomoja. Iz istog razloga i smrt, odnosno prestanak punomonika i
vlastodavca dovodi do prestanka punomostva. Ugovor o punomostvu prestaje i u
sluaju lienja poslovne sposobnosti, odnosno steaja vlastodavca ili punomonika.
Opozivanje punomoja. - Prestanak ugovora o punomostvu opozivom
punomoja regulisan je odredbama koje se odnose na zastupnitvo uopte. U skladu
sa tim odredbama, vlastodavac moe po svojoj volji, tj. uvek i bez obzira na razloge,
da opozove punomoje (l. 92. st. 1. ZOO). Pravo opozivanja punomoja proistie iz
principa slobode linosti i sastavni je deo javnog poretka,36 tako da ga se vlastodavac
ne moe nikada potpuno odrei. On ga moe vriti ak i u sluaju kad se ugovorom
odrekao tog prava (l. 92. st. 1. ZOO). Osim toga, vlastodavac moe vriti pravo
opozivanja bez obzira na vrstu punomostva i nezavisno od toga da li je ugovor
zakljuen na odreeno ili neodreeno vreme, da li je teretan ili dobroin.
Pravo opozivanja je jednostrana izjava volje vlastodavca, koja mora biti
saoptena punomoniku na siguran nain. Izjava se moe dati na bilo koji nain, tj.
bez posebne forme (l. 92. st. 2. ZOO), to znai da se i pu-nomostvo za koje je
'' Borislav Blagojcvi, nav. delo, str. 171; Slobodan Pcrovi, nav. delo, str. 739.

: 5

134
propisana posebna forma moe opozvati
neformalnom izjavom.2fifi Opozivanje se moe izvriti ne samo izriitom izjavom,
ve i konkludentnom radnjom (npr. izvrenjem pravnog posla od strane samog
vlastodavca).

Prof. dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

Ako je usled opozivanja punomoja povreen ugovor o nalogu, ili ugovor o delu, ili neki drugi ugovor,
punomonik ima pravo na naknadu time prouzrokovane tete (l. 92. st. 3. ZOO). 37 Pored toga, u sluaju
opozivanja punomoja koje je dato na osnovu teretnog ugovora o punomostvu, vlastodavac je duan da
punomoniku isplati odgovarajui deo naknade (l. 765. st. 2. ZOO), kao i da mu nadoknadi tetu koju je
pretrpeo zbog opoziva punomoja, ako za opoziv punomoja nije bilo osnovanih razloga (l. 765. st. 2. ZOO).
Opozivanje punomoja deluje izmeu vlastodavca i punomonika u momentu kad punomonik sazna za
opozivanje (l. 769. st. 1. ZOO), tako da u tom momentu prestaje i ugovor o punomostvu. S druge strane,
opozivanje punomoja nema dejstva prema treem licu koje je zakljuilo ugovor sa punomonikom, ili obavilo
drugi pravni posao, a nije znalo niti je moralo znati daje punomoje opozvano (l. 93. st. 1. ZOO), tako da u tom
sluaju ugovor o punomostvu ne prestaje. Vlastodavac bi imao pravo da zahteva od punomonika naknadu tete
koju je zbog toga pretrpeo, izuzev kad punomonik nije znao ni morao znati za opozivanje punomoja (l. 93. st.
2. ZOO). Prema tome, opozivanje punomoja proizvodi dejstvo i prema treem licu tek u trenutku kad ono o
opozivanju bude obavete-no, odnosno kad za opozivanje sazna.268

Ostali nalini prestanka punomoja. - Na ostale naine prestanka punomoja


(otkaz, smrt odnosno prestanak vlastodavca ili punomonika, kao i lienje poslovne
sposobnosti odnosno steaj vlastodavca ili punomonika) primenjuju se
odgovarajue odredbe o prestanku ugovora o nalogu, tako da su potpuno podudarni
sa odgovarajuim nainima prestanka ugovora o nalogu.
Glava dvanaesta
UGOVOR O ORGANIZOVANJU PUTOVANJA
1. Pojam i karakteristike ugovora o
organizovanju putovanja
Pojam. - Ugovor o organizovanju putovanja je takav ugovor kojim se jedna
ugovorna strana, koja se zove organizator putovanja, obavezuje prema drugoj strani,
koja se zove putnik, da mu pribavi skup usluga koje se sastoje od prevoza, boravka i
drugih usluga koje su sa njim vezane, a putnik se obavezuje da organizatoru plati
jednu ukupnu (paualnu) cenu (l. 859. ZOO).
Ovaj ugovor spada u grupu ugovora o pruanju turistikih usluga, s tim to ga
karakterie to to se organizator putovanja, bez obzira na to da li sam izvrava
pojedine usluge ili njihovo ispunjenje poverava treim licima, obavezuje da u svoje
ime pribavi putniku skup usluga - turistiko putovanje.
-M Kod ugovora o nalogu se predvia da nalogopriinac ima pravo na naknadu tete koju je pretrpeo zbog
oduslanka nalogodavca od ugovora samo ako za oduslanak od ugovora nije bilo osnovanih razloga (l. 765. st. 2.
ZOO).

226

PRIRUNIK. ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Karakteristike. - Po svojim bitnim osobinama ugovor o organizovanju


putovanja je, pre svega konsensualan i neformalan ugovor, s tim to izdavanje
potvrde o putovanju ne ini ovaj ugovor formalnim. To je uvek pravi dvostrano
obavezan ugovor, koji stvara uzajamne obaveze za oba ugovornika, teretan ugovor,
kod kojeg putnik plaa naknadu za uslugu or-ganizovanja putovanja, kao i ugovor sa
trajnim injenjem, jer pruanje turistike usluge traje jedno krae ili due vreme. Uz
to, ugovor o organizovanju putovanja najee se zakljuuje kao ugovor po pristupu,
tj. na osnovu optih uslova koje priprema i odreuje organizator putovanja, i kao
sloen (meovit) ugovor, koji sadri elemente koji su svojstveni za razliite vrste
ugovora.
2. Uslovi za zakljuenje ugovora o
organizovanju putovanja
Ugovor o organizovanju putovanja pretpostavlja sve uslove koji se zahtevaju za
zakljuenje ugovora uopte, s tim to saglasnou volja moraju biti obuhvaene
turistike usluge koje organizator putovanja treba da pribavi putniku, kao i ukupna
cena tih usluga koju putnik treba da isplati organizatoru putovanja. Pored toga,
karakteristino je da prilikom zakljuenja ugovora organizator putovanja izdaje
putniku potvrdu o putovanju.
a) Bitni elementi
Bitni elementi ugovora o organizovanju putovanja su: skup turistikih usluga i
ukupna cena tih usluga.
Skup turistikih usluga. - Ugovorom o organizovanju putovanja moraju biti
odreene turistike usluge koje organizator putovanja treba da pribavi putniku. To je
uvek jedan "skup usluga koje se sastoje od prevoza, boravka i drugih usluga koje su
sa njima vezane" (l. 859. ZOO), to upuuje na zakljuak daje uvek nuno
postojanje i kombinacija najmanje dve usluge: prevoza i smetaja, ali i "neizbeno"
komplementarnih usluga kao to su usluge ishrane, zabave, izleta, poseta muzeja i
druge koje su s njima povezane.269
Ukupna cena usluga. - Ugovorom mora biti odreena i jedna ukupna cena za
skup usluga koje organizator putovanja pribavlja putniku. Cena se odreuje za sve
usluge koje su obuhvaene ugovorom a prema odreenim odnosno uobiajenim
uslovima ugovora.
b) Potvrda putovanja
Prilikom "zakljuenja ugovora organizator putovanja izdaje putniku potvrdu
putovanja koja sadri: mesto i datim izdavanja; oznaku i adresu organizatora
putovanja; ime putnika, mesto i datum poetka i svretka putovanja, datume boravka,

135
nune podatke o prevozu, boravku kao i
drugim uslugama koje su obuhvaene ukupnom cenom; najmanji broj potrebnih
putnika; ukupnu cenu za skup usluga predvienih ugovorom; uslove pod kojima
putnik moe traiti raskid ugovora, kao i druge podatke za koje se smatra da je
korisno da budu sadrani u potvrdi. Ova potvrda ne mora da sadri sve navedene
podatke ako je pre njenog izdavanja putniku uruen

Prof. dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

136

PRIRUNIK. ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

' Borislav Blagojcvi, nav. delo, sir. 172.

2f K

Prof. dr Durite Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

233

2W
* Momir Dragacvi, Komentar Zakona o obligacionim odnosima, II knjiga, glavni redaktor: prof. dr
Slobodan Pcrovi, Beograd, 1995, sir. 1415.

137

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

program putovanja u kome se nalaze podaci koje treba da sadri potvrda o


putovanju. U tom sluaju potvrda o putovanju moe da sadri samo uput na taj
program (l. 860. ZOO).
Izdavanje potvrde o putovanju ima za svrhu da osigura dokaz o postojanju i
sadrini ugovora,270 ali i da informie putnika. Potvrda ne utie na postojanje i
punovanost ugovora, jer se propisuje da su postojanje i punovanost ugovora o
organizovanju putovanja potpuno nezavisni od postojanja potvrde o putovanju i njene
sadrine (l. 861. st. 1. ZOO).
3. Dejstvo ugovora o organizovanju putovanja
Ugovor o organizovanju putovanja je dvostrano obavezan ugovor, tako da
stvara uzajamne obaveze i za organizatora putovanja i za putnika.
Obaveze organizatora putovanja. - Osnovna obaveza organizatora putovanja
je da prui putniku usluge koje su predviene ugovorom i da se stara o pravima i
interesima putnika. Uz to, on je obavezan da putniku prua potrebna obavetenja, da
uva obavetenja koja je dobio od putnika, kao i da putniku nadoknadi tetu koja mu
prouzrokuje povredom svojih obaveza.
(1) Pruanje usluga koje su predviene ugovorom i staranje o pravima i
interesima putnika. - Organizator putovanja je obavezan da putniku prui usluge koje
imaju sadraj i svojstva predviena ugovorom, potvrdom, odnosno programom
putovanja i da se stara o pravima i interesima putnika, sa-glasno dobrim poslovnim
obiajima u ovoj oblasti (l. 863. ZOO).
(2) Pruanje potrebnih obavetenja. - Organizator putovanja duan je da
putniku prui potrebna obavetenja o cenama i uslovima prevoza, boravka i posebnih
usluga, kao i obavetenja koja se odnose na kvalitet pre-voznih stredstava i smetaja,
na red vonje, veze, graniene i carinske formalnosti, na sanitarne, monetarne i druge
administrativne propise (l. 864. ZOO). Radi se o podacima koji su putniku
neophodni, tako da on razumno oekuje od organizatora putovanja da mu ih prua pre
poetka i u toku putovanja i boravka.
(3) uvanje obavetenja dobijenih od putnika. - Organizator putovanja je, kao
poslovnu tajnu, duan da uva sve ono to je saznao o putniku, njegovom prtljagu i
njegovim kretanjima, s tim to obavetenja o putniku, njegovom prtljagu i njegovim
kretanjima organizator moe sa-optavati treim licima samo sa odobrenjem putnika
ili na zahtev nadlenog organa (l. 865. ZOO).
2711

l. 862. ZOO propisuje da se smatra da je lano ono to sloji u potvrdi sve dok se ne dokae suprotno.

235
(4) Naknada tete. Organizator je,
pre svega, odgovoran za tetu koju prouzrokuje putniku zbog potpunog ili deliminog
neizvrenja njegovih obaveza koje se, u vezi sa organizovanjem putovanja,
predviaju ugovorom ili zakonom (l. 866. ZOO). To je opte prihvaena
odgovornost za propuste u organizaciji putovanja (npr. smetaj je rezervisan, ali nije
sinhronizovan sa prevozom). Ako sam prua usluge prevoza, smetaja ili druge
usluge vezane za izvrenje organizovanog putovanja, organizator odgovara za tetu
priinjenu putniku prema propisima koji se odnose na te usluge, to znai da tada
organizator odgovara kao i svaki drugi prevozi-lac, ugostitelj ili hotelijer.
Odgovornost organizatora putovanja dolazi do izraaja i u sluaju kad se vrenje
usluga poveri treim licima. U tom sluaju on je, pre svega, odgovaran putniku za
tetu koja je nastala zbog potpunog ili deliminog neizvrenja ovih usluga, saglasno
propisima koji se na njih odnose (l. 868. st. 1. ZOO), kao da ih je on sam izvrio.
Pored toga, i kada su usluge izvrene saglasno ugovoru i propisima koji se na njih
odnose, organizator odgovara za tetu koju putnik pretrpi povodom njihovog
izvrenja (npr. teta zbog telesne povrede u toku prevoza), osim ako dokae da se ponaao kao paljiv organizator putovanja pri izboru lica koja su ih izvrila (l. 868. st.
2. ZOO). U ovom drugom sluaju, organizator odgovara samo za culpa in eligendo,
tj. samo za nepanju pri izboru lica kome je poverio izvrenje usluge (npr. poverio je
prevoz nesolidnom prevoziocu). Inae, izriito se propisuje da putnik ima pravo da i
neposredno od tog treeg lica koje je odgovorno za tetu zahteva potpunu ili
dopunsku naknadu pretrpljene tete (l. 868. st. 3. ZOO), kao to i organizator
putovanja, u meri u kojoj je naknadio tetu putniku, stie sva prava koja bi putnik
imao prema treem licu odgovornom za tetu (pravo regresa) (l. 868. st. 4. ZOO).
U sluaju kad su usluge iz ugovora o organizovanju putovanja nepotpuno ili
nekvalitetno izvrene, putnik moe zahtevati srazmerno snienje cene, pod uslovom
daje stavio prigovor organizatoru putovanja u roku od osam dana od dana zavretka
putovanja, s tim to zahtev za snienje cene ne utie na pravo putnika da zahteva
naknadu tete (l. 869. ZOO).
Odredbe kojima se regulie odgovornost organizatora putovanja uglavnom su
imperativnog karaktera, jer se propisuje da su nitave ugovorne odredbe kojima se
iskljuuje ili smanjuje odgovornost organizatora putovanja. Izuzetak se predvia
samo u odnosu na pismenu odredbu ugovora kojom se unapred odreuje najvii iznos
naknade, pod uslovom da tako odreeni iznos nije u oiglednoj nesrazmeri sa tetom.
Ali, ni takva odredba nee biti punovana ako je organizator tetu prouzrokovao
namerno ili krajnjom nepanjom (l. 870. ZOO).

Pnif. dr orc Nikuli: OBLIGACIONO PRAVO

138

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Obaveze putnika. Osnovna je obaveza putnika da plati jednu ukupnu


(paualnu) cenu putovanja. Pored toga, putnik je obavezan i da se pridrava uslova za
uredno odvijanje putovanja, kao i da organizatoru naknadi priinjenu tetu.
(!) Isplata jedne ukupne cene. Putnik je duan da organizatoru putovanja plati
ugovorenu cenu za putovanje i to u vreme kako je ugovoreno, odnosno uobiajeno
(l. 871. ZOO). Organizator putovanja ve u trenutku zakljuenja ugovora najee
zahteva plaanje akontacije, iji se iznos odreuje u odreenom procentu od ukupne
cene, s tim to se konana isplata cene vri u ugovorenom roku, a ako rok za isplatu
cene ugovorom nije odreen, najkasnije na dan uruenja putnih dokumenata.
(2) Pridravanje uslova za uredno odvijanje putovanja. - Putnik je duan da se
pridrava uslova za uredno odvijanje putovanja. On je, na traenje organizatora,
duan da blagovremeno dostavi sve podatke potrebne za organizovanje putovanja, a
posebno za pribavljanje prevoznih karata, rezervaciju smetaja, kao i isprave
potrebne za prelazak preko granice (l. 872. ZOO). Uz to, putnik je duan da se stara
da on lino, njegove line isprave i njegov prtljag ispunjavaju uslove predviene
graninim, carinskim, monetarnim i drugim administrativnim propisima (l. 873.
ZOO).
(3) Nalaiada tete. - Putnik je odgovoran za tetu koju priini organizatoru
putovanja neizvravanjem obaveza koje za njega proizilaze iz ugovora i zakona (l.
874. ZOO).
4. Posebna prava i obaveze ugovornih strana
Zakonom o obligacionim odnosima predviaju se i posebna prava ugovornih strana koja se odnose na
zamenu putnika drugim licem, poveanje ugovorene cene, pravo putnika i organizatora putovanja da odustanu od
ugovora, kao i na izmenu programa putovanja.
Zamcna putnika drugim licem. - Putnik ima pravo, ukoliko ugovorom nije drukije predvieno, da odredi
drugo lice da umesto njega koristi ugovorene usluge. Zame-na putnika drugim licem mogua je do poetka
putovanja, pod uslovom da to drugo lice ispunjava posebne zahteve predviene za odreeno putovanje i da putnik
naknadi organizatoru putovanja trokove prouzrokovane zamenom (l. 875. ZOO). S druge strane, organizator ne
moe odbiti da da pristanak na ovu zamenu, osim ako drugo lice ne zadovoljava posebne zahteve putovanja.-38
Poveanje ugovorene cene. - Ugovorena ukupna cena usluga nije nepromenljiva, ve se skoro uvek
predvia mogunost njene revizije, to se objanjava injenicom da se cene u katalozima utvruju mnogo pre
zakljuenja ugovora. Mogunost revizije, odnosno pravo organizatora putovanja da zahteva poveanje ugovorene
cene priznaje se samo ako su ispunjena dva uslova: (1) da je posle zakljuenja ugovora dolo do promne u kursu
razmene valute ili do promen tarifa prevoznika i (2) ako je mogunost poveanja predviena u potvrdi o
putovanju (l. 876. st. 1. i 2. ZOO). S druge strane, ako poveanje cene pree deset odsto, putnik ima pravo da
raskine ugovoT, kao i da zahteva vraanje onoga to je platio organizatoru putovanja (l. 876. st. 3. i 4. ZOO).
Pravo putnika da odustane od ugovora. Putnik moe u svakom trenutku i bez ikakvog obrazloenja, u
potpunosti ili delimino, da odustane od ugovora (l. S77. st. 1. ZOO), s tim to su posledice tog odustanka razliite.
Ako putnik pre poetka putovanja odustane od ugovora u jednom razumnom roku (blagovremeni odustanak),
2/1

Momir Dragacvi, nav. delo, str. 143 I.

Pnif. dr orc Nikuli: OBLIGACIONO PRAVO

235

organizator putovanja ima pravo samo na naknadu


administrativnih trokova, dok u sluaju neblagovremenog odustanka od ugovora, organizator putovanja moe
od putnika zahtevati naknadu u odreenom procentu ugovorene cene koji se utvruje srazmerno vremenu
preostalom do poetka putovanja i koji moTa biti ekonomski opravdan (l. 877. st. 2. i 3. ZOO).
S druge strane, u sluaju odustanka putnika od ugovora iz opravdanih razloga, tj. zbog okolnosti koje nije
mogao izbei ili otkloniti, kao i u sluaju ako je putnik obezbedio odgovarajuu zamenu ili je zamenu naao sam
organizator, organizator putovanja ima pravo samo na naknadu uinjenih trokova (l. 877. st. 4. ZOO). Ako
putnik iz neopravdanih razloga odustane od ugovora nakon poetka putovanja, organizator ima pravo na puni
iznos ugovorene cene putovanja (l. 877. st. 5. ZOO).
Pravo organizatora putovanja da odustane od ugovora. - Organizator putovanja moe odustati od
ugovora, potpuno ili delimino, bez obaveze da putniku naknadi tetu, u dva zakonom predviena sluaja, i to: ( 1 )
ako pre ili za vreme izvrenja ugovora nastupe izvanredne okolnosti, koje se nisu mogle predvideti, ni izbei ili
otkloniti, kao i (2) kad se minimalan broj putnika, predvien u potvrdi o putovanju, nije sakupio, pod uslovom da
o toj okolnosti putnik bude obavesten u primerenom roku koji ne moe biti krai od pet dana pre dana kad je
putovanje trebalo da otpone (l. 878. st. 1 . i 2. ZOO).
Ukoliko odustane od ugovora pre njegovog izvrenja, organizator mora u celini da vrati ono stoje primio od
putnika, a ako odustane od ugovora za vreme njegovog izvrenja, organizator ima pravo na pravinu naknadu za
ostvarene usluge (l. 878. st. 3. i 4. ZOO).
Izmena programa. - Mogunost izmene programa putovanja doputa se samo izuzetno, kad za to postoje
opravdani razlozi. U tom smislu se propisuje da se izmene u programu putovanja mogu vriti samo ako su
prouzrokovane vanrednim okolnostima koje organizator putovanja nije mogao predvideti, izbei ili otklonili.
Trokove koji nastaju usled izmene programa snosi organizator putovanja, a smanjenje trokova ide u korist
putnika. Pri tome, zamena ugovorenog smetaja moe se vriti samo upotrebom objekta iste kategorije, ili na teret
organizatora, upotrebom objekta vie kategorije i u ugovorenom mestu smetaja (l. 879. st. 1, 2. i 3. ZOO).
U sluaju kad su, bez opravdanog razloga, u programu putovanja izvrene bitne izmene, putnik zbog tih
izmena moe da odustane od ugovora. Ako je odustanak usledio pre poetka putovanja, organizator mora da vrati
putniku sve stoje od njega primio, a ako je odustanak usledio za vreme izvrenja ugovora, putnik snosi samo
stvarne trokove ostvarenih usluga (l. 879. si. 4. i 5. ZOO).

Glava trinaesta
POSREDNIKI UGOVOR O PUTOVANJU
1. Pojam i karakteristike posrednikog
ugovora o putovanju
Pojam. - Posredniki ugovor o putovanju je ugovor kojim se jedna ugovorna
strana, koja se zove posrednik putovanja, obavezuje prema drugoj ugovornoj strani,
koja se zove putnik, da u njeno ime i za njen raun zakljui bilo ugovor o
organizovanju putovanja, bilo ugovor o izvrenju jedne ili vie posebnih usluga koje
omoguuju da se ostvari neko putovanje ili boravak, a putnik se obavezuje da za to
plati naknadu (l. 880. ZOO).
Ovaj ugovor spada u grupu ugovora o pruanju turistikih usluga, s tim to ga
karakterie to to posrednik putovanja istupa kao nalogoprimac putnika, jer po
njegovom nalogu stupa u poslovne odnose sa turistikom ponudom i u ime putnika i
za njegov raun zakljuuje bilo ugovor o organizovanju putovanja, bilo ugovor o

139

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

izvrenju jedne ili vie posebnih usluga, koje omoguuju da se ostvari neko
putovanje ili boravak.
Posredniki ugovor o putovanju nije detaljnije regulisan, tako da se propisuje da
se odredbe koje se odnose na ugovor o organizaciji putovanja, shodno primenjuju i na
posredniki ugovor o putovanju, ako odredbama koje se odnose na taj ugovor nije
drugaije odreeno (l. 884. ZOO).
Karakteristike. - Po svojim bitnim osobinama posredniki ugovor o putovanju
je, pre svega, konsensualan i neformalan, s tim to izdavanje potvrde o putovanju,
odnosno potvrde o ugovorenoj usluzi ne ini ovaj ugovor formalnim. To je uvek
dvostrano obavezan i teretan ugovor. Uz to, to je i trenutan ugovor, jer se izvrenje
obaveza ugovornika iz ovog ugovora sastoji iz jednog akta injenja, koji se ostvaruje
trenutno ili u relativno kratkom vremenskom periodu.
2. Uslovi za zakljuenje posrednikog
ugovora o putovanju
Posredniki ugovor o putovanju pretpostavlja sve uslove koji se zahtevaju za
zakljuenje ugovora uopte, s tim to saglasnou volja moraju biti obuhvaeni
ugovor koji posrednik putovanja treba za zakljui, kao i naknada za uslugu
posredovanja. Pored toga, prilikom zakljuenja ugovora posrednik putovanja izdaje
putniku potvrdu o putovanju, odnosno potvrdu o ugovorenoj usluzi.
a) Bitni elementi
Bitni elementi posrednikog ugovora o putovanju su posredovanje u zakljuenju
ugovora i naknada za to posredovanje.
Posredovanje u zakljuenju ugovora. Posredovanje u zakljuenju ugovora
odnosi se na zakljuenje u ime putnika i za njegov raun ugovora koji putnik zahteva.
To moe biti ili ugovor o organizovanju putovanja ili ugovor o izvrenju jedne ili vie
posebnih usluga koje se odnose na putovanje ili boravak putnika (npr. obezbeenje
prevoza, rezervacija smetaja u odreenom hotelu). S obzirom da se zahtevani ugovor
zakljuuje u ime putnika i za njegov raun, posrednik kod posrednikog ugovora o
puto-vanjau ima poloaj nalogoprimca.
Naknada za posredovanje. - Posredniki ugovor o putovanju, kao teretan
ugovor, mora da sadri naknadu za posredovanje. Ona se plaa prema uslovima
ugovora ili prema uobiajenim uslovima i mora biti posebno iskazana u potvrdi o
putovanju, odnosno u potvrdi o ugovorenoj usluzi.

235
U sluaju kad u ime putnika zakljui
ugovor o organizovanju putovanja, posrednik je duan da izda potvrdu o putovanju
koja, pored podataka koji se odnose na samo putovanje i oznake i adrese organizatora
putovanja, mora da sadri oznaku i adresu posrednika, kao i podatak da on istupa u
tom svojstvu. Ako u potvrdi o putovanju ne naznai svojstvo posrednika, posrednik u
organizovanju putovanja smatra se kao organizator putovanja (l. 881. st. 1. i 2.
ZOO).
U sluaju kad se posredniki ugovor o putovanju odnosi na zakljuenje ugovora
o nekoj posebnoj usluzi, posrednik je duan da izda potvrdu koja se odnosi na tu
uslugu sa naznakom iznosa koji je plaen za uslugu (l. 881. st. 3. ZOO).

Pnif. dr orc Nikuli: OBLIGACIONO PRAVO

3. Dejstvo posrednikog ugovora o putovanju


Posredniki ugovor o putovanju je dvostrano obavezan ugovor, tako da stvara
uzajamne obaveze i za posrednika putovanja i za putnika.
Obaveze posrednika putovanja. - Posrednik putovanja je obavezan da postupa
po uputstvima dobijem od strane putnika, kao i da savesno izvri izbor treih lica.
( I ) Postupanje po uputstvima putnika. - Posrednik je duan da postupa po
uputstvima koje mu je putnik blagovremeno dao, pod uslovom da su ona u skladu sa
ugovorom, uobiajenim poslovanjem posrednika i intere
sima drugih putnika. U sluaju kad putnik nije dao potrebna uputstva, posrednik je
duan da radi na nain koji je u datim prilikama najpogodniji za putnika (cl. 882.
ZOO).
(2) Savestan izbor treih lica. Posrednik je duan da savesno izvri izbor
treih lica, koja treba da obave usluge predviene ugovorom. Za razliku od
organizatora putovanja, koji odgovara i za rad treih lica, posrednih putovanja
odgovara putniku samo za njihov izbor (l. 883. ZOO), tj. samo za nepanju i izboru
treeg lica (culpa in eligendo), jer paljivi posrednik putovanja, kao profesionalac u
svom poslu, mora dobro poznavati strune, poslovne, finansijske i moralne vrednosti
lica sa kojima zakljuuje ugovore u ime i za raun putnika.
Obaveze putnika. Obaveze putnika kod posrednikog ugovora o putovanju
iste su kao i kod obaveza putnika kod ugovora o organizovanju putovanja.
Glava etrnaesta
JEMSTVO 1.

b) Potvrda o putovanju i potvrda o ugovorenoj usluzi


Pojam, nastanak i karakter jemstva
273
Iz akcesorne prirode jcnislva proistiu sledee posledice: moe se jemiti satno za
punovanu obavezu dunika, da bi i jcmslvo bilo punovano; sa prestankom obaveze glavnog
dunika iz bilo kojih razloga, prestaje i jcmslvo; jemeva obaveza ne moe biti vea od obaveze
glavnog dunika, ak i kad je ugovoreno da bude vea; potraivanje od jemca ne moe bili predmet samostalnog ustupanja drugome, nego samo zajedno sa potraraivanjem od glavnog dunika.

140

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Pojam. - Jemstvo je ugovor kojim se jedno lice obavezuje prema


po-veriocu odreenog dunika da e mu ispuniti punovanu i dospelu obavezu
dunika, ako ovaj to ne uini.39
Lice koje preuzima jemstvo naziva se jemac, a lice za iji se dug jemi naziva se
glavni dunik.
Nastanak. - Za ugovor o jemstvu karakteristino je da obavezuje jemca samo
ako je izjavu o jemenju uinio pismeno (l. 998. ZOO). Inae, jemstvo se moe dati
za svaku punovanu obavezu, bez obzira na njenu sadrinu, za uslovnu obavezu, kao
i za odreenu buduu obavezu.
Karakter. - Jemac ne preuzima dug glavnog dunika, ve se obavezuje da plati
tui dug. Njegova obaveza pretpostavlja, dakle, dug nekog treeg, tj. glavni dug, to
znai da predstavlja sporednu (akcesor-nu) obavezu koja deli pravnu sudbinu
obaveze glavnog dunika (akce-somost jemstva).2 7 3
2. Dejstvo jemstva
Ugovorom o jemstvu nastaje samo pravni odnos izmeu jemca i po-verioca, a
tek kad jemac plati dug, nastaje i pravni odnos imeu jemca i glavnog dunika.
Odnos izmeu jemca i poverioca. - U odnosu izmeu jemca i pove-rioca
karakteristino je, pre svega, to to jemac odgovara poveriocu onako kako mu
odgovara glavni dunik, s tim to jemeva obaveza prema poveriocu nije primarna,
ve sekundama ili supsidijama (supsidijarnost jemstva).
Supsidijarnost jemeve obaveze ogleda se u tome to on nije obavezan da isplati
poverioca pre nego to je ovaj pokuao da se naplati od glavnog dunika. Od jemca
se, prema naem pravu, moe zahtevati ispunjenje samo pod uslovom da to nije
uinio glavni dunik u roku koji mu je u pismenom pozivu odredio poverilac (l.
1004. st. 1. ZOO). Ako bi poverilac pre toga zatraio isplatu od jemca, ovaj ima pravo
da mu istakne prigovor da se ne dri reda (beneficium excussionis sive ordinis). Samo
u sluaju kad je oigledno da se iz sredstava glavnog dunika ne moe ostvariti njeno
ispunjenje ili ako je glavni dunik pao pod steaj, poverilac moe traiti ispunjenje od
jemca iako nije pre toga pozvao glavnog dunika na ispunjenje obaveze (l. 1004. st.
2. ZOO).
Jemeva obaveza ne moe biti vea od obaveze glavnog dunika, a ako je ugovoreno da bude vea, ona se
svodi na meru dunikove obaveze (l. 1002. st. I. ZOO). On odgovara za ispunjenje cele obaveze za koju je jemio,
ako ugovorom njegova odgovornost nije ograniena na neki njen deo ili na drugi nain podvrgnuta lakim
uslovima (l. 10002. st. 2. ZOO). Ali, jemac je odgovoran i za svako poveanje obaveze koje je nastalo dunikovom
docnjom ili njegovom krivicom, ukoliko nije drukije ugovoreno (l. 10002. st. 4. ZOO).

Protiv poverioevog zahteva jemac moe istai sve prigovore glavnog dunika,
ukljuujui i prigovor prebijanja, ali ne i isto line dunikove prigovore, kao to je,
39

Pored ugovornog, koje nastaje na osnovu ugovora, postoji i zakonsko jcmslvo, koje se predvia zakonom.

235
na primer, prigovor nevanosti obaveze
zbog zablude ili poslovne nesposobnosti (l. 1009. st. 1. ZOO). Pored toga, jemac
moe istai protiv poverioca i svoje line prigovore, kao to su, na primer, nitavost
ugovora o jemstvu, zastarelost poverioevog potraivanja prema njemu, prigovor
prebijanja uzajamnih potraivanja (l. 1009. st. 3. ZOO).

Pnif. dr orc Nikuli: OBLIGACIONO PRAVO

Zbog izvesnih poverioevih postupaka, jemac moe biti potpuno osloboen odgovornosti. Do toga moe
doi zbog poverioevog odugovlaenja, tj. kad poverilac, na poziv jemca posle dospelosti potraivanja, ne zahteva
ispunjenje od glavnog dunika u roku od mesec dana od tog poziva (l. 101 1. st. I. ZOO). U sluaju kad rok za
ispunjenje obaveze nije odreen, jemac se oslobaa odgovornosti ako poverilac, na njegov poziv po isteku jedne
godine od zakljuenja ugovora o jemstvu, ne uini u roku od mesec dana od tog poziva potrebnu izjavu za
odreivanje datuma ispunjenja (l. 101 I. st. 2. ZOO). Pored toga, ako poverilac napusti zalogu ili koje drugo
pravo kojim je bilo obezbedeno ispunjenje njegovog potraivanja, ili ga izgubi svojom nepanjom i tako
onemogui prelaz tog prava na jemca, ovaj se oslobaa svoje obaveze prema poveriocu za onoliko koliko bi mogao
dobiti vrenjem tog prava (l. 1012. st. I.ZOO).

141

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Odnos izmeu jemca i glavnog dunika. - Za odnos izmeu jemca i


glavnog dunika karakteristino je, pre svega to, to na jemca koji je namirio
poverioevo potraivanje prelazi to potraivanje sa svim sporednim pravima i
garantijama njegovog ispunjenja (l. 1003. ZOO). Naime, cilj jemstva je da se
obezbedi izvrenje ugovora prema poverio-cu, a ne da se glavni dunik oslobodi
svojih obaveza. Zato glavni dunik ostaje u obavezi i kad jemac namiri poverioca,
samo ne vie prema po-veriocu, ve prema jemcu, jer se ovaj, po sili zakona,
subrogirao na me-sto poverioca (tzv. personalna subrogacija) i stekao sva ona prava
prema glavnom duniku koja je imao i poverilac. Prema tome, jemac koji je isplatio
poveriocu njegovo potraivanje stie prema glavnom duniku pravo regresa, tako da
od njega moe zahtevati da mu "naknadi sve to je isplatio za njegov raun, kao i
kamatu od dana isplate" (l. 1013. st. 1. ZOO). Uz to, on ima pravo na naknadu
trokova nastalih u sporu sa po-veriocem od asa kad je obavestio dunika o tom
sporu, kao i na naknadu tete ako bi je bilo (l. 1013. st. 2. ZOO).
S druge strane, protiv jemca koji je bez njegovog znanja izvrio isplatu
poveriocu, glavni dunik moe upotrebiti sva pravna sredstva kojima je u asu te
isplate mogao odbiti poverioev zahtev (l. 1016. st. 1. ZOO), kao to su, na primer,
prigovor zastarelosti, oprotaja ili prebijanja. Osim toga, jemac gubi pravo na regres u
sluaju kad ne obavesti dunika da je isplatio poverioca pa dunik ne znajui za to
isplati ponovo isto potraivanje (l. 1016. st. 2. ZOO).
3. Prestanak jemstva
Kao sporedna obaveza, jemstvo uvek prestaje kad prestane i glavna obaveza
koju ono obezbeuje. Pored toga, postoje sluajevi kad jemstvo moe prestati i
nezavisno od glavnog duga i pre njega (na primer, kad je jemstvo dato za odreeno
vreme pa to vreme istekne, kad poverilac oprosti dug jemcu, kad se sjedine jemac i
poverilac ili jemac i glavni dunik).
Zastarelou obaveze glavnog dunika zastareva i obaveza jemca (l. 1019. st.
1. ZOO), s tim to u sluaju kad je rok za zastarevanje obaveze glavnog dunika dui
od dve godine, obaveza jemca zastareva po isteku dve godine od dospelosti obaveze
glavnog dunika, izuzev kad jemac odgovara solidarno sa dunikom (l. 1019. st. 2.
ZOO).
Glava petnaesta

Prof. dr orc Nikuli: OBLIGACIONO PRAVO

243

UPUIVANJE (ASIGNACIJA)
1. Pojam, znaaj i uslovi nastanka upuivanja
Pojam. - Upuivanje ili asignacija je izjava volje jednog lica kojom ono
upuuje i ovlauje drugo lice da za njegov raun izvri neto odreenom treem licu,
koga upuuje i ovlauje da to izvrenje primi u svoje ime (l. 1020. ZOO).
Upuivanjem se uspostavlja jedan sloen odnos u kojem uestvuju tri lica: lice
koje izjavljuje volju, odnosno daje uput da se neto izvri naziva se uputilac ili
asignant; lice koje se upuuje i ovlauje da neto izvri naziva se upuenik ili
asignat; dok se lice koje se upuuje i ovlauje da izvrenje primi u svoje ime naziva
primalac uputa ili asigna-tar. inidba koja je predmet upuivanja moe se sastojati u
isplati odreene sume novca, u predaji hartije od vrednosti ili neke druge za-menljive
stvari.
Znaaj. Upuivanje ima veliki praktini znaaj, jer se pomou njega
olakava i ubrzava promet robe, novca i drugih zamenljivih stvari. Smatra se
najrasprostranjenijim sredstvom indirektnog plaanja i kreditiranja.274 Kao sredstvo
indirektnog plaanja ono omoguuje da se jednom isplatom ugase dva obligaciona
odnosa (npr. u sluaju kad je uputilac poverilac upuenika i istovremeno dunik
primaoca uputa, on moe svoju obavezu ispuniti tako to e ovlastiti primaoca uputa
da isplatu dobije od upuenika, ime se i trabina uputioca prema upueniku gasi), a
kao sredstvo kredita omoguuje uputiocu da obezbedi zajam primaocu uputa ili samom sebi na teret upuenika. Iz upuivanja se, inae, ne vidi koji je cilj, odnosno
staje osnov upuivanja, jer je ono apstraktno.275
Uslovi nastanka. - Cilj upuivanja moe se ostvariti samim ov-laenjima
upueniku i primaocu uputa, tj. jednostranim pravnim poslom. Ali, do upuivanja
moe doi i na osnovu ugovora o upuivanju ili asigna-ciji koji se zakljuuje izmeu
uputioca, upuenika i primaoca uputa.
Za nastanak upuivanja nije predviena odreena forma, ali se u praksi
upuivanje skoro redovno vri u pismenoj formi.276

211

Dragoljub Siojauovi, Komentar Zakona o obligacionim odnosima, II knjiga, glavni redaktor prof. dr Slobodan
Pcrovi, Beograd, 1995, str. 1612. 21$ Jakov Radii, nav. delo, str. 383.
27f
' Jakov Radii, nav. delo, str. 383; Dragoljub Slojanovi, nav. delo, sir. 1612.

142

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

2. Dejstvo upuivanja
Dejstvo upuivanja je sloeno, jer se tie tri lica koja u njemu uestvuju. Zbog
toga se upuivanjem zasniva trostruki pravni odnos, i to: odnos izmeu primaoca
uputa i upuenika; odnos izmeu primaoca uputa i uputioca; i odnos izmeu uputioca
i upuenika.
Odnos primaoca uputa i upuenika. - Na osnovu samog uputa primalac uputa
ne stie pravo da zahteva ispunjenje inidbe od upuenika. To pravo stie primalac
uputa tek kad upuenik izjavi da prihvata uput, s tim to se prihvatanje uputa ne moe
opozvati (l. 1021. ZOO).
U sluaju kad upuenik prihvati uput, izmeu njega i primaoca uputa nastaje
dugovinski odnos koji je nezavisan od odnosa izmeu uputioca i upuenika, kao i od
odnosa izmeu uputioca i primaoca uputa. Zbog toga se ovaj odnos naviza
apstraktnim odnosom.40 Postoje to nov i samostalan odnos, u njemu se ne mogu
isticati prigovori iz odnosa izmeu uputioca i upuenika, kao ni prigovori iz odnosa
izmeu ustupioca i primaoca uputa. Upuenik moe primaocu uputa istai samo
prigovore koji se tiu punovanosti prihvatanja uputa, prigovore koji se zasnivaju na
sadrini prihvatanja ili na sadrini samog uputa, kao i prigovore koje ima lino prema
njemu (l. 1022. ZOO).
Primalac uputa moe uput preneti na drugog ak i pre nego to je prihvaen od strane upuenika, izuzev
kad iz samog uputa ili posebnih okolnosti proizlazi da je on neprenosiv. Izjava o prihvatanju uputa data primaocu
uputa ima dejstva prema svim licima na koja je uput uzastopna prenesen. Ali, ako je upuenik izjavio pribaviocu,
na koga je primalac uputa preneo uput, da ga prihvata, on ne moe istai pribaviocu prigovore koje ima prema
primaocu uputa lino (l. 1023. ZOO).

Pravo primaoca uputa da zahteva ispunjenje prestacije od upuenika zastareva


za godinu dana od isteka roka odreenog za ispunjenje. Ako rok za ispunjenje nije
odreen, zastarelost poinje tei kad upuenik prihvati uput, a ako ga je on prihvatio
pre nego to je dat primaocu uputa, onda kada bude dat ovome (l. 1024. ZOO).
Odnos primaoca uputa i uputioca. Odnos izmeu primaoca uputa i
uputioca prua objanjenje zato uputilac preko upuenika vri isplatu primaocu
uputa.41 Ovaj odnos naziva se valutnim odnosom, jer se pomou odnosa pokria
ovaj odnos gasi.42
Obino je uputilac dunik primaoca uputa, tako da izdavanjem uputa ispunjava
svoju obavezu prema njemu. Meutim, i kad je primalac uputa poverilac uputioca, on
nije duan da pristane na uput koji mu je uinio dunik u cilju ispunjenja svoje
obaveze, ali je duan da o svom odbijanju odmah izvesti dunika, inae e mu
Ljubia Miloevi, nav. dclo, str, 283.
Ljubia Miloevi, nav. dclo, sir. 283; Jakov Radii, nav. delo. str. 384.
7<;
- Ljubia MilO-evi, nav. delo, sir. 283.
217
2

Prot". dr ure Nikoli'. OBLIGACIONO PRAVO

odgovarati za tetu. Ako je pristao na


uput, poverilac je duan da pozove upuenika da ga izvri (l. 1025. ZOO).

245

U sluaju kad je poverilac pristao na uput uinjen od strane njegovog dunika u cilju ispunjenja obaveza,
dunikova obaveza, ako drugaije nije ugovoreno, prestaje tek ispunjenjem od strane upuenika, s tim to
poverilac koji je pristao na uput uinjen od njegovog dunika moe zahtcvati od uputioca da mu ispuni ono to mu
duguje smo ako nije dobio ispunjenje od upuenika u vreme odreeno u uputu (l. 1026. ZOO). Ukoliko upuenik
odbije pristanak na uput, ili odbije ispunjenje koje inu zahteva primalac uputa, ili izjavi unapred da nee da ga
izvri, primalac uputa je duan da odmah obavesti uputioca o tome, inae mu odgovara za tetu (l. 1027. ZOO).

Ako primalac uputa nije poverilac uputioca i nee da se koristi uputom, on moe
odustati od uputa ak i ako je ve izjavio da ga prima, ali je duan da bez odlaganja
obavesti o tome uputioca (l. 1028. ZOO).
Uputilac moe opozvati ovlaenje koje je uputom dao primaocu uputa, izuzev
ako je uput izdao u cilju ispunjenja nekog svog duga prema njemu i uopte ako je uput
izdao u njegovom interesu (l. 1029. ZOO).
Odnos uputioca i upuenika. - Ovaj odnos objanjava zato uputilac zahteva
od upuenika da za njegov raun izvri isplatu primaocu uputa. On to ini uglavnom
zato to je upuenik njegov dunik, to kod njega ima pokrie za ono to ovaj treba da
ispuni primaocu uputa. Zbog toga se ovaj odnos i naziva odnosom pokria.
Upuenik nije duan da prihvati uput, ak i ako je dunik uputioca, izuzev ako
mu je to obeao. Ali, u sluaju kad je uput izdat na osnovu upuenikovog duga
uputiocu, upuenik je duan da ga izvri do iznosa tog duga, pod uslovom da to za
upuenika ni po emu nije tee od ispunjenja obaveze prema uputiocu. U tom sluaju,
upuenik se, izvrenjem uputa, u istoj meri oslobaa svoga duga prema uputiocu (l.
1030. ZOO). U suprotnom, bie odgovoran za tetu koju time prouzrokuje uputiocu.
Uputilac moe opozvati ovlaenje koje je uputom dao upueniku, sve dok ovaj
ne izjavi primaocu uputa da prihvata uput, odnosno sve dok ga ne izvri. On to moe
uiniti ak i kad je u uputu navedeno daje neopoziv, kao i kad bi se opozivanjem
krila neka njegova obaveza prema primaocu uputa. Pored toga, uput se, po samom
zakonu, smatra opozvanim u sluaju otvaranja steaja nad imovinom uputioca, izuzev
sluaja kad je upuenik ve prihvatio uput pre otvaranja steaja, kao i kad u asu
prihvatanja nije znao niti je morao znati za taj steaj (l. 1031. ZOO).
Glava esnaesta
UGOVOR O ORTAKLUKU
1. Pojam i karakteristike ugovora o ortakluku
Pojam. - Ugovor o ortakluku je takav ugovor kojim se dva ili vie lica uzajamno
obavezuju da udrue odreena pravna dobra koja imaju imovinsku vrednost, odnosno

143

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

svoju imovinu, ili odreene njene delove, ili svoj rad, u cilju postizanja kakve
imovinske koristi i njene podele.43
Lica koja zakljuuju ugovor o ortakluku nazivaju se ortaci, a zajednica ortaka
koja je stvorena ugovorom naziva se ortakluk. Pravna dobra, odnosno imovina koja
ortaci udruuju radi postizanja zajednikog ekonomskog cilja nazivaju se ortaki
udeli, s tim to ortaki udeli koji su une-ti u zajednicu ine glavnicu ortakluka.
Ortakluk je, pre svega, zajednica dva ili vie ortaka, ali i njihovih ortakih udela.
Meutim, iako dolazi do udruivanja ortakih udela, odnosno imovine ortaka, ne
dolazi do stvaranja posebne imovine ortakluka, 44 jer ortakluk nema svojstvo pravnog
lica, tako da ne moe imati ni svoju imovinu. Prema tome, pravna dobra, odnosno
imovina koju su ortaci uneli u ortakluk nije imovina ortakluka, ve i dalje ostaje
imovina ortaka.45
Ugovor o ortakluku nije regulisan Zakonom o obligacionim odnosima, niti je
Republika Srbija iskoristila mogunost da taj ugovor regulie svojim zakonom, tako
da se na ugovor o ortakluku, pored naela i optih pravila Zakona o obligacionim
odnosima, mogu primenjivati i "pravna pravila" iz propisa koji su izgubili pravnu
snagu.
Karakteristike. - Po svojim bitnim osobinama ugovor o ortakluku je
konsensualan i neformalan ugovor, jer za njegov nastanak nije potrebno ni unoenje
ortakih udela u ortakluk, ni ispunjenje posebne forme. To je uvek dvostrano
obavezan ugovor, kod kojeg za svakog ortaka nastaje obaveza da unese u ortakluk
odreeni ortaki udeo. Uvek je i teretan, jer svaki ortak, za korist koju na osnovu
ugovora stie, tj. za pravo uea u glavnici ortakluka, odnosno u podeli ostvarene
imovinske koristi, plaa odreenu naknadu, koja se izraava ortakim udelom koji
unosi u glavnicu ortakluka. Pored toga, ugovor o ortakluku je trajan ugovor, jer je za
ostvarivanje cilja koji su ortaci imali u vidu uvek potreban jedan krai ili dui
vremenski period. Poto se ugovorom o ortakluku stvara zajednica koja pretpostavlja
visok ste-pen meusobnog poverenja, to je uvek i ugovor koji se zakljuuje s
obzirom na linost ugovornika (intuitu personae). Kod ugovora o ortakluku je u trenutku njegovog zakljuenja poznata visina i uzajamni odnos prestacija ugovornika,
tj. unapred je odreeno u emu se sastoji i koliki je ortaki udeo svakog ortaka, tako
daje u osnovi to komutativan ugovor. Ali, ugovor o ortakluku karakteriu i izmesni
elementi aleatomosti, koji se ogledaju u tome to se, u vreme zakljuenja ugovora, ne
zna koliko e svaki od ortaka dobiti po prestanku ugovora, odnosno ne zna se ni
kolika e biti dobit ortakluka, ni koliki e biti ortaki udeli po prestanku ortakluka.
Borislav T. Blagojcvi, nav. dclo, str. 194; Ljubia Milocvi, nav. dclo, sir. 390; Bogdan
Loza , nav. dclo, sir. 205; Mirsa Mijai, nav, dclo, str. 151.
2HI
U pojedinim pravnim sistemima se ortaki udeli koji su uneti u ortakluk smatraju zaseb

Prot". dr ure Nikoli'. OBLIGACIONO PRAVO

245
Ortaci mogu dobiti vie od onog to su
uloili, kao to mogu dobiti i manje, a moe se desiti i da po prestanku ortakluka ne
dobiju nita. Ipak, sve to ne zavisi samo od okolnosti na tritu, kao jednog budueg
neizvesnog dogaaja, nego i od umenosti poslovanja ortakluka. 46
2. Uslovi za zakljuenje ugovora o ortakluku
Za zakljuenje ugovora o ortakluku moraju biti ispunjeni svi uslovi koji se
zahtevaju za zakljuenje ugovora uopte, s tim to saglasnost volja ugovornika mora
biti postignuta o ortakim udelima, o cilju koji se ugovorom eli postii i o vremenu
njegovog trajanja. Prema tome, bitni elementi ugovora o ortakluku su: ortaki udeli,
cilj koji ortaci ele postii i vreme trajanja ugovora o ortakluku.
Ortaki udeli. - Pod ortakim udelom kao bitnim elementom ugovora o
ortakluku smatra se svako pravno dobro koje ima imovinsku vrednost.47 To mogu biti
novac i druge stvari, prava ili rad lica koje je ortak. Ortaki udeli moraju da
ispunjavaju sve zahteve koji se tiu njihove mogunosti i doputenosti sa stanovita
prava i morala.
Svojstva stvari ili prava bez znaaja su za podobnost izvesnog dobra da bude predmet ortakog udela.
Bitno je samo daje u pitanju stvar ili pravo koje ima imovinsku vrednost i koje je prenosivo, tj. koje nije iskljueno
iz pravnog prometa. I rad kao predmet ortakog udela moe da bude raznovrstan. To moe da bude kako fiziki
(npr. obrada zemlje, izgradnja zgrade), tako i intelektualni rad (npr. izrada projekta zgrade), pod uslovom da ima
imovinsku vrednost i da nije zabranjen.

Ugovorom o ortakluku treba da se odredi staje predmet ortakog udela i kolika je


veliina tog udela. Pri tome, ortaki udeli pojedinih ortaka ne
2

" Bogdan Loza, nav. dclo, str. 206


Borislav T. Blagojcvi, nav, delo, str. 197; Ljubia Milocvi, nav. delo, str. 391; Mirsa Mijai, nav. dclo,
sir. 153.
2K4

moraju biti ni kvalitativno ni kvantitativno jednaki.285 Udeo jednog ortaka moe se


sastojati u novcu, drugog u poslovnoj prostoriji, treeg u inventaru koji je neophodan
za obavljanje posla, a etvrog u radu koji bi se odnosio na upravljanje poslom. I kad
su kvalitativno identini, ortaki udeli mogu biti kvantitativno, tj. po svojoj veliini
razliiti.
U sluaju kad ugovorom o ortakluku nije odreena visina ortakih udela onda je, po jednom miljenju,
svaki ortak duan da unese u ortakluk jednak udeo, 28r> dok se, po drugom miljenju, visina ortakog udela nikad
ne pretpostavlja, tako da u sluaju kad ona nije odreena, ugovor ne nastaje. 287 Za prvo stanovite se navodi daje
prihvatljivije, pod uslo-vom da su ortaki udeli kvalitativno odreeni, jer se smatra da ono proizlazi iz
dvostrano-teretnog karaktera ugovora o ortakluku, kao i iz intencije da se ugovor sauva. 288

2K0

nom celinom koja je izdvojena od ostale imovine ortaka i slui kao materijalna baza dclatnosti ortakluku.
2K2
Bogdan Loza, nav. dclo, sir. 205.

144

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Ortaki udeli, iako ne moraju biti jednaki, moraju biti stvarni, a ne samo
simbolini. S tim u vezi smatra se nitavom odredba ugovora kojom bi pojedini ortaci
bili osloboeni obaveze unoenja ortakog udela,28y tako da u odnosu na to lice
ugovor o ortakluku nije ni nastao.
U sluaju kad se u ortakluk kao ortaki udeli unose stvari ili prava, onda se te
stvari ili prava predaju u svojinu svih ortaka, ili im se ustupaju samo na upotrebu,
odnosno uivanje. U prvom sluaju postoji societas quoad sortem, a u drugom
societas quoad usum.
Cilj koji ortaci ele postii. - Ortaci zakljuuju ugovor o ortakluku i na osnovu
njega udruuju svoja pravna dobra radi ostvarenja odreenog cilja. Taj cilj ortakluka
je postizanje imovinske koristi i njena deoba, s tim to ugovorom treba da bude
odreeno u emu se sastoji ova imovinska korist i na koji nain e se ona postii. U
svakom sluaju, ne samo cilj ortakluka, nego i sam nain njegovog ostvarenja, treba
da budu doputeni. S obzirom na to, nee nastati punovaan ugovor o ortakluku ako
je njegov cilj, ili nain njegovog ostvarenja, protivan prinudnim propisima, javnom
poretku ili dobrim obiajima.
Vreme trajanja ugovora o ortakluku, - Trajanje ugovora o ortakluku ne moe
biti veito, jer ortakluk predstavlja izvesno ogranienje slobode delatnosti
pojedinaca.290 Zbog toga trajanje ugovora o ortakluku mora biti vremenski
ogranieno. To vreme moe biti odreeno ugovorom, i to kalendarski ili vezivanjem
za nastupanje nekog budueg izvesnog dogaaja. Ako ugovorom nije odreeno, onda
vreme trajanje ugovora o ortakluku moe proizai iz prirode posla ili iz cilja koji se
tim ugovorom eli postii.

Prot". dr ure Nikoli'. OBLIGACIONO PRAVO

245
podnese izvetaj i polau raune, da
naknade tetu prouzrokovanu ortakluku i da snose gubitke ortakluka.
(1) Unoenje ortakog udela u ortakluk. Osnovna je obaveza
svakog ortaka da u ortakluk unese odreeno pravno dobro imovinske vrednosti kao svoj ortaki udeo. Te obaveze se ne moe osloboditi nijedan od
ortaka a da usled toga ne izgubi svojstvo ortaka, 49 odnosno ne dovede u
pitanje punovanost ugovora.50
Ortaki udeli unose se u ortakluk do roka koji je predvien ugovorom. Ukoliko ugovorom za to nije
predvien nikakav rok, ortaki udeli se unose istovremeno i odmah po zakljuenju ugovora.

Ako se ortaki udeo sastoji iz stvari, svaki ortak snosi odgovornost zbog pravnih
i materijalnih nedostataka.
(2) Upravljanje ortaklukom. - Na ortacima je ne samo obaveza, ve i
pravo da upravljaju ortaklukom. Nain na koji e uprava ortaklukom biti
vrena zavisi od sporazuma ortaka, koji je najee sastavni deo ugovora o
ortakluku. U sluaju kad to pitanje ugovorom nije ureeno, uprava ortaklukom lei na svim ortacima zajedno, bez obzira na vrstu i vrednost ortakih udela.51

U sluaju kad ugovorom o ortakluku nije odreeno vreme njegovog trajanja, niti se ono moe odrediti iz
prirode posla ili cilja koji se tim ugovorom eli postii, svaki ortak ima pravo da jednostranom izjavom volje
raskine ugovor, odnosno istupi iz ortakluka (re-nuntiatio). Pri tome, ortak moe da se koristi pravom istupanja iz
ortakluka kad god hoe, s tim to mora voditi rauna o tome da to ne ini u nevreme, tj. tako i tada kada bi time
bila prouzrokovana znatna teta za ostale ortake.48 Ukoliko neki od ortaka istupi iz ortakluka u nevreme, bie
duan da ostalim ortacima nadoknadi svu tetu koju im je time prouzrokovao.

3. Neposredno dejstvo ugovora o ortakluku


Zakljuenjem ugovora o ortakluku nastaje obligacioni odnos izmeu samih
ugovornika. Neposredno dejstvo tog obligacionog odnosa ogleda se u njihovim
uzajamnim obavezama i pravima.
Obaveze ortaka. - Osnovna obaveza svakog ortaka je obaveza unoenja u
ortakluk ortakog udela. Pored toga, ortaci su obavezni da upravljaju ortaklukom, da
49
50
48

Borislav T. Blagojcvi, nav. dclo, str. 201; Bogdan Loza, nav. delo, sir. 211; Mirsa Mijai, nav. dclo, str. 155.

29A

Borislav Blagojcvi, nav. delo, str. 203; Mirsa Mijai, nav. dclo, str. 155.
Mihailo Konstantinovi, l. 593. st. 5. Skice za zakonik o obligacijama i ugovorima.
Borislav T. Blagojcvi, nav. dclo, sir, 204; Bogdan Loza, nav. dclo, str. 215; Mirsa Mijai, nav. dclo, str. 156.

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA


Borislav T. Blagojcvi, nav. delo, str. 198- i 199; Ljubia Milocvi, nav. dclo, sir. 391; Mirsa Mijai,
nav. dclo, str. 154.
2K(
' Borislav T. Blagojcvi, nav. dclo, str. 199; Ljubia Milocvi, nav. delo, str. 391; Mihailo Konstantinovi,
l. 593. st. 4. Skice za zakonik o obligacijama i ugovorima.
2K
? Bogdan Loza, nav. dclo, str. 209. Mirsa
Mijai, nav. delo, str. 154.
-Hy Mihailo Konstantinovi, l. 593. st. 5. Skice za zakonik o obligacijama i ugovorima.
2y
Boi'islav T. Blagojcvi, nav. dclo, str. 199.

145

21(5

Prof. dT ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

249

146

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA


Upravljanje ortaklukom ortaci mogu poveriti poslovoi ortakluka, to moe biti jedan od ortaka ili
nekolicina ortaka ili neko tree lice. Poslovoa moe preduzimati poslove koji se licu redovne uprave ortaklukom,
dok mu je za ostale poslove potrebna saglasnost svih ortaka. 2

(3) Podnoenje izvetaja i polaganje rauna. - Svaki ortak je duan, ako uprava
ortaklukom pripada svim ortacima zajedno, da podnese izvetaj i da poloi raun o
poslovima koje je preduzeo za raun ortakluka, dok je poslovoa ortakluka duan da
uredno vodi knjige o poslovanju ortakluka. Pored toga, poslovoa ortakluka duan je
da podnese izvetaj o radu i poloi raun o poslovima ortakluka u rokovima
predvienim ugovorom, ili krajem svake godine, ili po prestanku ortakluka.
(4) Naknada tete prouzrokovane ortakluku. Pri obavljanju poslova
ortakluka svaki ortak duan je da postupa sa panjom dobrog domaina, tako da
odgovara za tetu koju ortakluku prouzrokuje zbog povrede te obaveze. Pri tome,
krivica ortaka za tetu koju ortakluku prouzrokuje pri obavljanju poslova ortakluka se
uvek pretpostavlja.
(5) Snoenje gubitaka ortakluka. - U sluaju kad izostane uspeh u zajednikom
poslovanju, odnosno kad ortakluk posluje sa gubitkom, svaki ortak ima obavezu da
uestvuje u snoenju gubitaka ortakluka. Ni jedan od ortaka, osim onog iji se udeo
sastoji iskljuivo u radu,296 ne moe ugovorom biti osloboen te obaveze a da ne
izgubi svojstvo ortaka,297 odnosno da ne dovede u pitanje punovanost ugovora. 298
Mera u kojoj e svaki ortak uestvovati u snoenju gubitaka odreuje se ugovorom, s tim to ugovorom
moe biti predvieno jednako ifi nejednako procentualno uee svakog ortaka u snoenju gubitaka. Ako je
ugovorom odreeno uee ortaka u podeli dobiti, a nita nije predvoeno u vezi sa snoenjem gubitaka, smatra se
da isto pravilo treba da vai i za podelu gubitaka. Za ortaka iji se udeo sastoji iskljuivo u radu smatra se da treba
da uestvuje u snoenju gubitaka samo ako je tako ugovoreno. 2y9

Prava ortaka. - Zajedniko je pravo svih ortaka da uestvuju u podeli dobiti.


Pored toga, ortaci imaju i pravo na naknadu trokova u vezi sa obavljanjem poslova
ortakluka.
(1) Uee u podeli dobiti. - Svi ortaci imaju pravo da uestvuju u podeli ortake
dobiti, pod kojom se podrazumeva onaj deo ortake imovine koji ostaje kad se odbiju
ortaki udeli, trokovi poslovanja ortakluka, kao i sve ono to dolazi u obaveze
ortakluka. Nijedan ortak se ne moe liiti prava da uestvuje u podeli ortake dobiti, a
da ne izgubi svojstvo ortaka.52o
Zbog toga je nitava odredba, pa i sam ugovor o ortakluku kojim se neki ortak liava
prava da uestvuje u podeli ortake dobiti,301 jer se takvim ugovorom izigrava pojam

Ljubia Milosevic, nav. delo, str. 392; Mirsa Mijai, nav. delo, str. 156.
Mihailo Konstantinovi, l. 597. si. 5. Skice za zakonik o obligacijama i ugovorima.
Borislav T. Blagojcvi, nav. delo, str. 206.
Mihailo Konstantinovi, l. 598. st. 2. Skice za zakonik o obligacijama i ugovorima. Mihailo Konstanlinovi, l.
597. st. 5. Skice za zakonik o obligacijama i ugovorima. Borislav T. Blagojcvi, nav. delo, str. 207.

Prof, dr orc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

i cilj ortakluka. Jo je u rimskom pravu bilo


zabranjeno stvaranje tzv. lavovskog ortakluka (societas leonind).

251

Mera u kojoj e ortaci uestvovati u podeli dobiti odreuje se ugovorom, s tim to se moe predvideti
jednako ili nejednako procentualno uee svakog ortaka u podeli dobiti. Ako ta mera ugovorom nije odreena,
dobit se deli srazmerno ortakim udelima, po jednom,302 odnosno na jednake delove, bez obzira na visinu uloga, po
drugom stanovitu.303
Ako ugovorom nije drugaije predvieno ili ne proizlazi iz prirode posla, dobit ortakluka deli se po
prestanku ugovora.

U sluaju kad ortaci nisu u stanju da odluku o podeli dobiti ortakluka donesu
jednoglasno, izmeu njih dolazi do spora koji se razreava sudskom odlukom.
(2) Naknada trokova u vezi sa obavljanjem poslova ortakluka. -Svakom ortaku
koji je na osnovu ovlaenja obavljao poslove ortakluka pripada pravo na naknadu
nunih trokova koje je s tim u vezi imao (npr. putni trokovi). U ove trokove ne
ulazi naknada za rad ortaka koji poslove obavlja, jer mu ona pripada samo ako je
posebno ugovorena.
4. Posredno dejstvo ugovora o ortakluku
Posredno dejstvo ugovora o ortakluku dolazi do izraaja u vezi sa poslovanjem
ortakluka i tie se ne samo ortaka, nego i treih lica koja stupaju u pravne odnose sa
ortaklukom. Pri tome, u sluaju kad poslove ortakluka obavljaju svi ortaci zajedno,
onda oni obavezuju ortakluk. Ali, ako je obavljanje poslova ortakluka povereno
poslovoi ortakluka, onda on ima poloaj punomonika ortakluka, tako da ortakluk
obavezuju poslovi koje je poslovoa preduzeo u ime i za raun ortaka u skladu sa
pravilima kojima se regulie ugovor o punomostvu.
Svaki ortak odgovara za obaveze ortakluka elom svojom imovinom, a ne samo
vrednou glavnice unete u ortakluk na ime ortakog udela. Ako ugovorom koji je
zakljuen sa treim licem solidarna odgovornost ortaka nije predviena, niti je u
pitanju nedeljiva obaveza, onda na svakog od ortaka pada deo odgovornosti za
izvrenje obaveze srazmerno njihovom broju.304
Mihailo Konstantinovi, l. 598. st. I. Skice za zakonik o obligacijama i ugovorima.
Borislav T. Blagojcvi, nav. delo, str. 207; Bogdan Loza, nav. delo, str. 216.
3113
Mihailo Konstantinovi, l. 597. st. 4. Skice za zakonik o obligacijama i ugovorima.
3lM
Bogdan Loza, nav. delo, str. 217; Borislav T. Blagojevi, nav. delo, str. 209, smatra da poverilac ortakluka
moe traiti naplatu svoje trabine od ortakluka i od svakog ortaka, s tim to od ortaka moe traiti naplatu samo
supsidijemo, ako sc ne moe naplatiti iz imovine ortakluka, i procentualno, tj. samo u srazmeri uee odreenog
ortaka u gubitku ortakluka; Mihailo Konstantinovi, l. 608. si. I. Skice za zakonik o obligacijama i ugovorima
propisuje da "udruenici odgovaraju kao solidarni jemci za dugove udruenja, izuzev kad je ugovorom sa
poveriocem ova odgovornost iskljuena".
3.11
3.12

252

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

5. Prestanak ugovora o ortakluku


Ugovor o ortakluku prestaje protekom vremena koje je ugovorom odreeno kao
vreme njegovog trajanja, kao i izvrenjem posla koji je bio cilj ortakluka. Meutim,
ako po isteku ugovorom odreenog vremena ili po izvrenom poslu, ortaci nastave da
obavljaju poslove u istom sastavu, smatrae se da su se preutno sporazumeli da
ortakluk nastave i posle isteka ugovorenog vremena, odnosno i po izvrenom poslu.
Ugovor o ortakluku prestaje i kad sva ortaka glavnica propadne ili kad cilj
ortakluka postane nemogu ili zakonom zabranjen.
S obzirom da je ugovor o ortakluku, po pravilu, ugovor intuitu per-sonae, on
moe prestati usled smrti ortaka. To e biti sluaj kad su ugovor o ortakluku
zakljuila dva ortaka. Meutim, ako je ugovor o ortakluku zakljuilo vie lica, pa
jedno od njih umre, a u ugovoru nije drukije odreeno, ugovor o ortakluku e ostati
na snazi u odnosu na ostale ortake. Isto dejstvo ima i potpuni gubitak poslovne
sposobnosti i insolventnost ortaka.