You are on page 1of 5

SIMBOLI

SPIRITUALNOSTI

AMANIZAM
Drevna tradicija amanizna podrazumeva ulazak pojedinca u izmenjena stanja svesti da bi mogao
da poseti druge nivoe stvarnosti, iz kojih mogu da proiziu pouke, isceljenje ili vizije za njegovu
zajednicu. S poreklom u paleolitskom periodu, amanizam moe da se nae u korenima mnogih
velikih religija sveta, kao i na rubovima mnogih drugih. Re aman potie od Tunguza u Sibiru, a
znai onaj ko zna. amani su posveenici transa, zanosnog i izmenjenog stanja u kojem se smatra
da oni naputaju svoje telo, da se penju na nebo u magijskom letu ili da silaze u podzemni svet da
bi se sastali s precima i razgovarali sa duhovima prirode. Mnogi amanski simboli predstavljaju
preobraenje ili oslobaanje od jedne vrste postojanja u drugu. Tradicionalni amanizam se danas
malo praktikuje, ali jedan talas interesovanja se razvio na Zapadu, inspirisan Jugovim povezivanjem
amanizma sa idejama o kolektivnom nesvesnom i sve veem davanju vanosti putovanju izmeu
razliitih svetova ili stanja. POZIV AMANU: amani mogu da naslede svoju ulogu, ali se ee
deava da doive spontani poziv kao ljudi koje je priroda odabrala. amansko pozivanje je samo po
sebi simbolina pojava. esto se dogaa da novog posveenika pozove skoro smrtno iskustvo, kao
to je udar groma ili preivljavanje neke smrtonosne bolesti. Neki doive snoliko iskustvo
komadanja, pri emu oni metaforiki umru i zatim se ponovo rode. Drugi amani mogu biti
pozvani tako to e se u snu sresti sa poluboanskom ili boanskom linou. esto su te linosti
iz snova umrli preci amana koji ga obavetavaju da je on izabran. Neki amani imaju nebeske
supruge koje ih zovu na put.Suoavanje sa sopstvenom smru ili putovanje u smrt predstavlja
snaan simbol amanske sposobnosti da preobrazi svoje svakodnevno bie i da ivi bezgreno
uprkos napadima i izazovima ivota. Kau da su neki amanski ratnici toliko koncentrisani da mogu
da hodaju kroz baranu vatru i da ostanu neozleeni. Psiholoki gledano, hodanje kroz smrt
predstavlja sposobnost odbacivanja line istorije i identitea, tako da ne postoji nita to moe da se
napadne. AMANSKI LET: Za amane kau da mogu magijski da lete u obliku ivotinje, ili kao duh
odvojen od tela. Na ovaj nain amani mogu da lete kosmosom, premoujui zemlju i nebo, to
odravaju mnogi simboli. Paleolitske peinske slike u Laskou, Francuska, pokazuju amana s
maskom ptice, a sibirske amanske svetenice jo nose ptiiju nonju. U bumanskim crteima u
kamenu, na jugu Afrike, antilopa transa je stvor nalik antilopi, s nogama podignutim u letu. Ona
verovatno simbolizuje sposobnost amana da razgovaraju s precima, budui da se bumanskoj
mitologiju pokojnici pretvaraju u antilope. Sline letee ivotinje javljaju se u sibirskoj amanskoj
mitologiji ( i mogu da budu izvor leteeg irvasa Deda Mraza ). PARALELNI SVETOVI: Osnovna
amanska kosmologija sastoji se od tri nivoa ili sveta gornji svet, srednja zemlja i podzemni svet
ali neka predanja daju opis ak 7 ili 9 svetova. Uloga amana jeste da napravi spon ili da putuje
izmeu ovih svetova, a mnogi simboli se odnose na vezu izmeu njih. U tradicijama amerikih
domorodaca izlazak dima kroz rubu kolibe predstavlja putovanje duha izmeu zemlje i neba. Drvo
sveta je amanski simbol koji se javlja u mnogim kosmologijama nordijski bog Odin, koji se vea
na drvo sveta Igdrazil, dolazi do spoznaje preko izmenjenog stanja koje je rezultat patnje. Lestve su
slian simbol, a nalazimo ih u brezama sa 7 vorova sibirskog amanizma, ali i u drugim
predanjima, kao to je Egipatska knjiga mrtvih i Stari zavet. Za mnoge amane postoji direktna veza
izmeu njih i prirodnog sveta. Romski aman pria o zemlji kao o svojoj baki, a o biljkama,
ivotinjama, suncu, mesecu i zvezdama kao o roacima, s kojima razgovara da bi dobio uputstva.
Neki psiholozi vide direktnu vezu izmeu paralelnih stvarnosti amana i odnosa izmeu sna i
svakodnevne stvarnosti. Iz ove perspektive znakovi i simboli iz nesvesnog, ili u prirodi, predstavljaju
vrata koja nas zovu u drugi nivo stvarnosti. Sanjanje orla, na primer, moe nas pozvati da
zauzmemo distanciran pristup, sa otro fokusiranom panjom. BUBANJ: Korien za uvoenje
amanskog transa, bubanj ima naroito simboliko znaenje kao sredstvo kojim se prelazi u
izmenjena stanja ili druge svetove. Ustaljen ritam koji se svira na bubnju, a ponekad na zvekama ili
drugim instrumentima, blokira druge ulne informacije, omoguujui amanu da ue u drugo stanje
svesti. Bunjanje ima veze sa praiskonskim zvukom, za koji se ponekad smatra da je puls zemlje. Za
amane Altaja, centralna Azija, koa bubnja predstavlja podelu izmeu gornjeg sveta, koji se esto
povezuje sa mukarcem, i donjeg sveta ili utrobe, koji se povezuje sa enom. AMANSKI
SAVEZNIK: aman ima saveznika ili uitelja u obliku pretka, upokojenog amana, ili esto ivotinju
ili duha prirode koji mu pomae da dostigne izmenjena stanja i svoju najdublju prirodu. Preko ove
veze aman se konano susree sa svojim dvojnikom ili individualnim biem. aman moe da

oponaa radnje i glas ivotinjskog saveznika da bi mogao da deli njegove percepcije, darovitost i
inteligenciju. Za samijske amane kau da postaju vukovi, medvedi, irvasi ili ribe. Tunguski sibirski
aman ima zmiju kao duh koji mu pomae, a tokom amanskog transa oponaa njene gmiue
pokrete. AMANSKA PUTOVANJA: Simbolini svet amana moe da bude znaajan ljudima koji
pate od nervnog sloma ili se suoe sa smru. aman moe da napusti sadanju stvarnost da bi
pronaao mudrost ili znaje u alternativnim stvarnostima. Susretljivi duhovi ivotinja i predaka mogu
se posmatrati kao aspekti ovekovog nesvesnog, koji se susreu na ivotnom putovanju.

TAOIZAM
Taoizam je religijski i filozofski sistem, za koji kau da ga je u Kini osnovao Lao Cu (ili starac) u VI
veku pre n. e. Taoizam je bio uticajan u Kini i Japanu, a u modernom dobu interesovanje se proirilo i
na Zapad. Prema predanju, Lao Cu je bi autor Tao Te inga ili Knjige o putu, zbirke aforizama koji
se bave prirodom sveta i povezanou oveanstva s tom prirodom. Centralni princip ovog dela je
neakcija ne pasivnost, nego aktivna saoseanost s prirodom ivota, sagledavanje ivota onakvog
kakav on jeste, pre nego stremljenje ka ispunjenju niza elja. I taoizam i konfuijanizam su uveliko
uticali na kinesku kulturu i istoriju. Konfuijanizam je etiki princip ivljenju i vladanju zasnovan na
vrstim principima, ukorenjenim u verovanje da civilizacija moe da izgradi bolje drutvo, dok se
taoizam vie bavi ivljenjem u skladu s prirodom stvari kakve one stvarno jesu. TAO: I lini i
kosmoloki princip, tao (ili put) opisuje nastanak kosmosa i stvaraje sveta. On se odnosi na izvor
obrazaca prirode i na oseku i plimu prirodnih sila. U isto vreme, tao je mistini put koji moe da se
prati ivljenjem u stanju jednostavnosti, u skladu s ritmovima prirode. Dok se na Zapadu srce
sagledava kao izvor hrabrosti i ljubavi, za Kineze je ono izvor uvstava, sedite 5 ula. Otkrivanje
taoa zavisi od pranjenja srca id veito promenljivih iluzija ula, tako da je on istinit i vean.
Obino se navodi da je Lao Cu rekao da tao o kojem moe da se govori nije veni tao. To znai da
se tao odnosi na ono to prethodi svim vidljivim stvarima (ili mnotvu stvari) u prirodi. Dok mnogi
religijski sistemi sagledavaju raj kao stanje van ljudske zemaljske egzistencije, taoizam se, kao i
veliki deo kineske misli, vie bavi jedinstvom u kojem ovek ivi u taou i poistoveuje se s njim.
Tako ivljenje prema taou znai da ovek bude voen njadubljim put u prirodu, koji se nalazi izmeu
zemaljskog i rajskog postojanja. JIN I JANG: Za Lao Cua nije postojalo neto kao vrsta definicija
dobra i zla u smislu da se, im se opie stanje dobrote, odmah i neminovno priziva stanje
nedobrote kao suprotne sile. Simbol jin/jang ukazuje na balansiranje prirodnog zakona ili ciklusa
promene, u kojem svaki pokret sadri ili se na kraju pretvara u svoju suprotnost: snaga dovodi do
slabosti, ivot do smrti, a muko do enskog. Jin, enski princip, povezuje se s hladnoom, tamom i
zemljom; jang, muki princip, sa svetlou, toplinom i nebom. Ovaj simbol pokazuje da ivot mora
da se sagledava kao celina i da ne moe da istinski postoji u izolovanim delovima. Tamni i svetli
delovi ovog simbola direktno su suprotstavljeni, pa ipak se prepliu i meusobno su zavisni; dve
male take u simbolu pokazuju da svaka suprotna sila sadri seme one druge. Dva oblika zajedno
ine savren krug, simbolizujui celovitost prirode. Simbol jin/jang pokazuje kako svaka sila, u
trenutku kada je najvea, dovodi do svoje suprotnosti. On predstavlja beskrajnu igru suprotnih
svojstava u prirodi. BOANSKE LINOSTI: Taoizam nije u poetku imao nikakva statina verska
uenja, niti je bio vezan za potovanje boanstava, ali se vremenom, kako je postajao popularan,
meao sa starim kineskim verovanjima kao to je teorija pet elemenata i potovanje predaka.
Postao je neto sliniji narodnoj religiji, pa je slavljen ceo panteon boanstava, ukljuujui mitskog
Cara od nefrita. Sam Lao Cu je pretvoren u boanstvo i bio je jedan od najvanijih taoistikih
bogova. Taoistiki panteon odraava carsku hijerarhiju u paju i paklu, a taoistiki svetenici stupaju
u vezu sa ovim boanstvima putem meditacije i vizuelizacije. Ponekad se za narod izvode
metafiziki ili simboliki tetarski obredi da bi se prikazalo znaenje i funkcionisanje boanske
hijerarhije. Mnogi taoisti mole se boanstvima ili prinose rtve svetilitima koja su njima posveena.
Kau da je Lao Cu bio jedan od reinkarnacija Velikog vrhovnog gospoda ili Taj and Lao una. On je
simbol oveka koji je postao jedno sa taom, uspevi tako da stvori besmrtno telo koje se odvaja od
fizikog tela prilikom smrti. Kau da je Ju Huang, Car od nefrita, takoe poznat kao Gospodar neba,
vrhovni vladar nebesa i podzemnog sveta. Za Kineze nefrit simbolizuje plemstvo, savrenstvo i
besmrtnost i smatra se rajskim kamenom. Car od nefrita je glavni delitelj moralne pravde i
zatitnik oveanstva. U kineskoj tradiciji, rajska uprava se smatrala kopijom carske vladavine na
zemlji, a Car of nefrita bio je u direktnoj vezi s kineskim carom. PAN KU I PET SVETIH PLANINA:
Druga vana taoistika linost je mitski Pan Ku, za koga kau da je prvo stvoreno bie. Posle

stvaranja kosmosa, u kojem je haos bio podeljen na sile jina i janga, meudelovanje ovih
suprotstavljenih principa dovelo je do stvaranja Pan Kua, koji je zatim uzeo dleto i eki i poeo da
klee ostatak sveta, a naroito prostor koji lei izmeu neba i zemlje. Pan Ku je iveo 18 hiljada
godina, svakodnevno rastui, a kada je, po zavretku zadatka, legao i umro, njegovo telo je postalo
svet, ije se veliina obeleava sa pet svetih planina u Kini. Simbolino povezane sa pet elemenata,
one su stajale unutar etiri strane sveta i u centru carstva, a verovalo se da dre nebo. Lao Cu je
savetovao sledbenike da budu mirni kao planina i da teku kao velika reka, a mnogi su traili tao
povlaei se u planine da ive u samoi. Po taoistikom verovanju planine su sredstvo komunikacije
sa besmrtnicima i s prirodom. Kao to je sluaj sa drvetom sveta, one povezuju gornji i donji svet.
Svete planine su mesta hodoaa. One su se potovale kao prava boanstva, manastiri se
naslanjaju na njihove padine, a sam car se jednom godinje peo na vrh najsvetlije planine, Taj an,
planinu istoka, da prinese rtvu. Prema nekim tekstovima, prvi taoisti su bili amani koji su leteli na
mesec i tamo savlaivali sve tajne promene. Nasuprot tome, taoistiko vienje sunca bilo je da je
re o neem stalnom. Prvi taoisti su se daleko vie interesovali za ono to moe da se naui od
meseca i njegovih mena.

HINDUIZAM
Bez pojedinanog istorijskog osnivaa, bez ustaljenog niza verovanja ili dogmi i bez ikakvog izvora
autoriteta, hinduizam obuhvata mnotvo verovanja i obreda, koji su vrsto utkani u tlo i kulturu
Indije. Meu velikim svetskim religijama hinduizam je trei po broju sledbenika (koji uglavnom ive
u Indiji i Nepalu). Meutim, mnogi Hindusi ne priznaju termin hinduizam kao opis svoje religije,
govorei umesto toga o sanatani darmi veitoj religiji ili zakonu. Sloena sanskritska re darma
odnost se na prirodne nepromenjive zakone koji odravaju kosmos i dre ga u ravnotei, to je
princip nalik na tao. U svakodnevnom ivotu on se prevodi kao obaveza da se slede izvesni zakoni i
ispunjavaju drutvene i etike odgovornosti, tako da za mnoge Hinduse ne postoji podela izmeu
svetovnog i religijskog ivota. BRAMAN: U hinduskoj misli postoji jedno vrhovno bie Braman
koje je beskrajno i veno. Braman je izvor ivota, dua sveta i prisutan je u svim stvarima kao
atman, prava priroda nepromenjive sutine individualnog ivog bia. Ba kao to sva iva bia
predstavljaju siune delove kosmosa, tako Braman poprima razliite forme, predstavljajui neke
aspekte boanskog. Shodno tome, postoje mnogi bogovi i boginje u hinduskom panteonu,
ukljuujui Ganea sa glavom slona, boga sree i mudrosti; Hanumana, boga majmuna koji
predstavlja odanost, hrabrost i posveenost; i Lakmi, boginju blagostanja sa etiri ruke.
TRIMURTI: Re trimurti na sanskritu znai posedovanje tri oblika i termin je koji se koristi za opis
vrhovnog trojstva u hinduizmu: Brama (Tvorac), Vinu (uvar) i iva (Ruitelj). Brama Tvorac
(ponekad prikazan sa etiri glave koje gledaju etiri strane) predstavlja uravnoteujuu sliku koja
povezuje Vinua, tvorca svetlosti, i ivu, gospodara mraka. Iako je Brama vaan, postoje samo dva
poznata hrama koji su posveeni iskljuivo njemu, dok se iva i Vinu slave kao glavna boanstva.
VINU: Takoe zvan uvar, Vinu odrava harmoniju kosmosa i predstavlja manifestaciju sunca
koje svakodnevno prelazi nebo u tri krupna koraka, u svitanje, u podne i na zalasku. Kau da je on,
kao uvar sveta, poprimio deset inkarnacija, koje se pominju kao avatari (doslovno onaj koji
silazi ); u njih spadaju Rama, Krina i Buda. Kao gospodar kosmosa, Vinu plovi na iskonskim
vodama, spavajui na zmiji Ananti. Njegova etiri glavna simbola su anka (ili koljka), koja se
koristi za rasterivanje demona, gada (ili toljaga), koja predstavlja vlast, akra (ili disk) protiv zlih sila
i padma (ili lotos) kao simbol reinkarnacije. Tulasi (slatki bosiljak) je sveta biljka za Vinua i uva se
u hramovima njemu posveenim, a njeni listovi se koriste kod svetih sveanosti. IVA: Boanstvo
suprotstavljenih i esto kontradiktornih karakteristika, iva predstavlja ne samo unitenje, nego i
obnovu, ba kao to se red pojavljuje iz haosa i kao to novi ivot dolazi posle smrti. Kao Natarada,
one je gospodar opteg plesa stvaranja i unitenja preko kojih odrava ravnoteu kosmosa.
Razigrani iva se obino prikazuje sa etiri ruke koje su okruene krugom plamena, to predstavlja
sunani disk i stvaranje i kontinuitet kosmosa. iva je takoe vrhovni bog muke snage, a
simbolizuje ga linga falusnog oblika (pandan enske joni), kao i asketski jogi, obuen u pepeo i
ivotinjske koe. Njegovo tree oko (akra u sredini ela) moe da uniti vatrom sve koji ga
pogledaju, ali takoe garantuje mudrost preobraenja. iva se ponekad prikazuje kako jae belog
bika, Nandija, simbol moi i mukosti, koi se esto pojavljuje u svetilitima ovog boga. AKTI: akti
je jo jedan vaan aspekt boanskog. akti je enski princip, dinamina ivotodavalaka energija
kosmosa koja aktivira stvaralatvo; bez akti drugi bogovi ostaju pasivni i bez motivacije. akti se

esto prikazuje kako grli ivu i ima dve strane svoje prirode, jednu nenu i smirenu, drugu surovu i
strahovitu. Boginja Kali, koja se obino prikazuje s crnim jezikom, zakolutanim oima, otrim zubima
i vencem lobanja, presonifikacija je potonje strane, dok Parvati, ivina supruga, predstavlja prvu
stranu. SLOG AUM: U sanskritskoj kaligrafiji mistini slog aum simbolina je predstava Bramana.
Opisuje se u Upaniadama (svetim tekstovima hinduizma) kao zvuk koji stvara i odrava kosmos, a
smatra se da se njegovim izgovorom saima ceo kosmos (prolost, sadanjost i budunost). Ovaj
zvuk sadri, u stvari, tri stvari A, U i M, koji predstavljaju tri boga (Bramu, Vinua i ivu) koji
kontroliu ivot. Oni zakoe simbolizuju tri ljudska stana, san, spavanje i buenje, kao i tri svojstva,
elju, znanje i delanje. Aum se koristi kao mantra kod meditacije i prilikom svete ceremonije.
DNEVNA MOLITVA: Puda ili dnevna molitva obino se obavlja kod kue i glavni je oblik hinduske
molitve, iako se molitva koju vodi svetenik takoe deava dva puta dnevno u mandiru (hramu).
Kod kue se molitva odrava na svetom mestu, gde su odabrana porodina boanstva predstavljena
u obliku slika ili kipova, koji su poznati kao murtis. U mandiru se odrava veoma ritualizovana
sveanost poznata kao arti. Ovo podrazumeva osvetljavanje pet boanstava od strane svetenika,
koji kruni lampama ispred centralnog boanstva dok vernici pevaju pesmu iz svetog pisma. Na
kraju sveanosti dolazi do simbolinog prinoenja hrane (kao to je voe, orasi ili slatkii) boanstvu
radi blagoslova, a zatim se ta hrana deli vernicima. SVEANOSTI: Hinduska godina sadri mnogo
sveanosti kojima se obeleavaju dogaaji iz ivota boanstava ili se slavi promena godinjih doba.
Sve ove sveanosti su vesele, sa mnogo muzike, plesa i drame i daju priliku porodicama i
prijateljima da dou zajedno. Odravana u ast boginje Lakmi, Dajvali, sveanost svetlosti,
narairenija je sveanost koja se slavi u Indiji, simbolizujui trijumf dobra nad zlom. U nekim
delovima zemlje, Dajvali (u oktobru ili novembru) obeleava novu godinu; nagovetava nov poetak
i predstavlja vreme kada se plaaju dugovi, iste i kree kue i osvetljavaju mnotvom svetiljki.
Sveanost Holi, u martu, proslavlja etvu iva i veoma je radosna, sa velikim vatrama i
marifetlucima (kao to je posipanje naroda konfetama) i plerom. GANG: U zemlji vreline i praine,
velike reke Indije su vaan izvor ivota i energije, pa zato nije udo to se slave kao svete.
Najvanija meu njima je Gang, koja se slavi kao boginja Ganga, a tee preko Indije od izvora u
Himalajima, koji su takoe sveti. Na hodoaa se ide u Varanasi (povezan sa ivom) na obalama
Ganga da bi se narod okupao u svetim vodama reke. Veruje se da Gang omoguuje oslobaanje od
samsare, ciklusa ponovnog roenja, a Varanasi se smtra povoljnim mestom za kremiranje i za
razbacivanje pepela pokojnika. Organizuju se i hodoaa svetim mestima u Himalajima, naroito
planini Kailas, gde kau da iva sedi i meditira. KRAVA: U hinduizmu krava se smatra svetom i
klanje krave se smatra stranim zloinom. Simboli plodnosti i izobilja, krave su glavne za indijsku
poljoprivredu, njihovo mleko je vaan izvor hrane dok se volovi koriste za vuenje pluga,
omoguujui tako sejanje ita.

BUDIZAM
Pre otprilike 2 500 godina Sidarta Gautama, osniva budizma, rodio se na granici izmeu Nepala i
severne Indije. Buda ili Pobueni je titula koju je dobio poto je postigao duhovno
samoostvarenje ili prosveenje, postajui otelotovorenje savrene mudrosti i samilosti. Budizam
se ne zasniva na verovanju u Boga, niti on ima ustaljeno vjeruju, neki centralni autoritet ili opte
prihvaeno sveto pismo. Nikada ne zahtevajui podaniku pokornost od svojih sledbenika, budizam
koegzistira sa lokalnim religijskim tradicijamam i darovao nam je bogatu tradiciju sa raznolikim
simbolima i mitskim miljenjem. BUDIN IVOT: ivotna pria Sidarte Gautame predstavlja temelj
budizma, simbolizujui mnogo od njegovih osnovnih uenja, ukljuujui potrebu za velikim trudom,
potpunim saoodricanjem i beskrajnom samilou. Odrastao kao princ, Gautama se odrekao svog
bogatstva i napustio je porodicu u potrazi za uzrokom patnje u ivotu. Posle mnogo godina koje je
proveo kao lutajui isposnik, zakljuio je da ni predavanje zadovoljstvima ni krajnja uzdranost ne
daju odgovor, pa je seo da razmilja o ovom problemu pod drvetom prosveenja u selu Bodgaja,
Indija. Tu se prosvetlio i doiveo je nirvanu blaeno stanje savrenog mira, znanja i istine. Iako vie
nije bio vezan za fiziki svet, Buda je odluio, iz samilosti, da ostatak ivota provede poduavajui.
Prvu besedu je odrao maloj grupi uenika u Sarnatu, gde je uio etiri plemenite istine i
Somostruki put, uenja koja objanjavaju prirodu patnje i kako da se ona okona. Ovaj put
podrazumeva disciplinu miljenja i delovanja i potvruje nain ivota koji ne eli nikoga da povredi.
Buda je osnovao monaku sangu (sabor) sa zadatkom da uva i iri njegovo uenje. SPASITELJI:
Dok se neke forme budizma koncentriu na lino spasenje, postoji i put koji su budisti pominjali kao
put spasenja. Spasitelj je uenik budizma (muki ili enski) koji je sposoban da postigne nirvanu

to znai osloboenje od samsare (ciklusa ponovnog raanja) ali se opredeljuje za ostatak u


fizikom svetu da bi pomogao drugima. Na paliju (jeziku koji je nastao iz sanskrita), re bodisatva
(spasitelj) znai onaj ko je sutina istine i mudrosti. Spasitelji se razlikuju od Bude po oputenoj
pozi, esto prikazani kako sede ili lee da bi pokazivali svoju stalnu vezu sa oveanstvom. Meu
najvanijim spasiteljima su Majtreja (Majlaj u Kini), dobroduna budua linost, oekivani mesija
budizma, koji se obino prikazuje kako sedi u zapadnjakom stilu; i Avalokajtivara (Guan Jin u Kini),
otelotvorenje saoseanja i milosti. BUDISTIKA KOSMOLOGIJA: Za razliku od zapadnjakog
vienja kosmosa koje tee od poetka do kraja, budistika kosmologija je ciklina. Ona ne samo da
se primenjuje na ljudski ivot (beskrajni ciklus roenja, smrti i ponovnog roenja), nego i na sisteme
sveta. Oni e nastati, nestati i biti zamenjeni novim poretkom. Neki budisti takoe veruju da postoje
bezbrojni sistemi sveta koji postoje istovremenom, od kojih svaki ima svog Budu, a neki od njih
imaju imena i s kojima se moe komunicirati. Tako budistike ikone ne predstavljaju uvek istorijskog
Budu Gautamu (koji se pominje i kao akjamuni Buda), nego mogu da predstavljaju bude u raznim
inkarnacijama. Jedan od takvih je Amitaba, Buda beskrajne svetlosti i uvar Zapada, koji se esto
prikazuje s lotosom u ruci i u drutvu pauna. STUPA: Jedan od najvanijih i najprepoznatljivijih
simbola budizma je stupa. U drevnim tekstovima re stupa znaila je vrh, a stupe su u poetku
bile pogrebne humke koje su sadravale svete ostatke Bude ili njegovih glavnih uenika (od kojih su
neki postigli prosveenje). Osim to je simbol Bude i njegovog konanog osloboenja od samsare,
stupa je i kosmiki simbol. Iako ima mnogo arhitektonskih varijacija, ona se tipino sastoji od kupole
(anda), koja simbolizuje i svetsko jaje (arhetipski simbol stvaranja sveta) i majinsku utrobu, dok
relikvije koje sadri predstavljaju seme ivota. Kupola obino poiva na etvrtastom tronu, koji se
tipino povezuje sa etiri strane sveta, to znai da kupola neba poiva na zemlji. Stupe su se
kasnije razvile u mesta za molitavu, a ponekad su graene da bi se slavili vani dogaaji. OTISAK
BUDINOG STOPALA: U budizmu (i u hinduizmu) otisci stopala mogu predstavljati prisustvo svete
linosti ili boanstva, koji saimaju sve njihove osobine i atribute. Mnogi budistiki hramovi sadre
duboreze kopija Budinog stopala, esto sa budistikim simbolima kao to su osmopaoani toal, koji
simbolizuje Budin zakon. Otisci Budinih stopala su takoe ukraeni simbolima kao to su ribe,
svastika, dijamantso ezlo, koljka, saksija i kruna. Smatra se da se posveenici, ukoliko slede
Budine korake, takoe postii prosveenje.