You are on page 1of 23

Zlatna jabuka i devet paunica

Naslov pripovetke Zlatna jabuka i devet paunica samo prividno ukazuje na temu.
Motiv "zlatne jabuke" je na poetku pripovetke, od njega zapoinje deavanje u prii:
kraa jabuka. Pokuaj da se otkrije tajna nestanka jabuka povod je da se uvede drugi
motiv: "zlatne paunice" i paunica/devojka. Tu se susreu mladost, lepota i ljubav. Ali tu je
i prvo zlo: bratska zavist i ljubomora. Pa drugo zlo: "prokleta babetina" odseca
devojci/paunici kosu i ova se vie ne pojavljuje. Tu je zaplet. Carevi ne moe da preboli
nestanak devojke i odluuje da poe u svet u potrazi za njom. Tada poinje zamrena,
sloena, napeta i zanimljiva pria o potrazi za lepotom i ljubavlju (tema), o dobru i zlu, o
ovekovoj moi da savlada sve preireke. Pripoveda uvodi u priu ivotinje, zmajeve,
vetice, udotvorne predmete. Ovakve pripovetke, u kojima se opisuju fantastina bia i
fantastini dogaaji, nazivaju se bajke.
Bajka je zasnovana na fantastinim predstavama, ali uvek sadri i injenice iz stvarnog
ivota. Ona govori o obinom i svakodnevnom ivotu, o linostima koje su mogue i
verovatne, o situacijama koje su doivljene ili o kojima se moglo uti da su se dogodile, o
postupcima koji izazivaju odobravanje i oduevljavanje, o nevoljama koje su snalazile
oveka u njegovom svakodnevnom sukobljavanju sa prirodnim ili drutvenim silama. Na
tu stvarnu osnovu nadgrauje se svet fantazije. Ova fantastina nadgradnja ima vie
podsticaja.
1. Neke pojave u prirodi i ivotu ovek nije mogao ni umeo da racionalno objasni, pa je
sve to objanjavao delovanjem vanprirodnih bia i nevidljivih i neshvatljivih sila olienih u
bogovima, vilama, adajama, zmajevima, avolima, vukodlacima, vampirima.
2. Fantastika je sredstvo da se pobegne iz rune i tegobne stvarnosti u svet obilja,
bogatstva, lepote i sree.
3. Fantastino, slikom lepote, bogatstva i sjaja, izaziva oseanje divljenja i oduevljenja,
uivanje u lepotama, oputanje. Sve te slike iz bajke nadoknada su za ono to ovek ne
moe da ima u ivotu.
Akteri prie
Narodni pripoveda je u ovu priu uveo veliki broj likova-aktera prie: carevi, zlatne
paunice, baba-carica, baba-vetica, ovek, pustinik, zmaj. Tu su i ivotinje sa
natprirodnim moima (ribe, lisica i vuk) ali i ivotinje sa moima da se preobraavaju u
druge ivotinje (kobila i drebe). Neki od aktera zbivanja poznati su iz ljudskog iskustva,
dakle postoje u stvarnom ivotu - carevi, carica, pustinjak, ovek. Drugi akteri proizvod
su mitolokih predstava i pripovedaeve mate - zmaj, zlatne paunice, udotvorne
ivotinje.
Carevi poseduje niz pozitivnih osobina:
- upornost
- postojanost
- hrabrost
- snalaljivost
- vernost
- portvovanost
- odlunost
- plemenitost.
Ove ga osobine predoavaju kao oveka iz stvarnog ivota jer su sve navedene osobine
svojstvene ljudskom biu. I on e ponekad ispatati zbog svoje dobrote i plemenitosti
(kao i ovek iz svakodnevnog ivota) - oslobaa zatvorenog zmaja, ali mu ovaj otima

paunicu - caricu. Meutim, kao i svako ljudsko bie, carevi ima i neke negativne
osobine. Najizrazitija je surovost - daje da se baba rastrgne a slugu izdajnika kanjava
odsecanjem glave. Ipak, ovaj junak se pamti po onome to je pozitivno jer je to
dominantno. Poseban utisak ostavljaju i pamte se neke njegove osobine: plemenitost
(pomae bespomonim ivotinjama, oslobaa okovanog zmaja), vernost i postojanost
(skoro cela pripovetka opisuje carevievo traganje za paunicom - devojkom - enom i
njegovu upornost da je izbavi iz nevolje).
Istaknuto mesto u pripoveci ima paunica - carica, koja odrava celu osu pripovetke do
kraja - ona je agens koji podstie carevia na akciju. Lik paunice - carice, iako je prisutan
u celoj pripoveci, skoro od prvih stranica pa do poslednje, nije dovoljno izdiferenciran i
upeatljiv. U njenom liku dominiraju tri osobine: lepota, vernost careviu, snana ljubav.
Lepota je predoena epitetom "zlatna", izriitim opisom ("nije bilo lepe u svemu
carstvu") i posredno (njena izuzetnost privlai i zmaja, koji je stalno proganja i otima).
Ona je verna careviu: tri puta je svraala njemu kada je dolazila po zlatne jabuke, tri
puta ga je budila na jezeru, stalno bei sa careviem, iskuava zmaja. Njena ljubav je
snana - snaga te ljubavi iskazana je onim tri puta ponovljenim pozivom: "Ustaj, hrano!
Ustaj, srce! Ustaj, duo!" Rei "hrana", "srce" i "dua" prosto greju toplinom koja iz njih
zrai.

U svakoj bajci ivotinje imaju znaajnu ulogu u ivotu i delovanju junaka, razvijanju
prie, gradnji siea. U ovoj bajci pojavljuju se razliite ivotinje kao akteri prie sa
znaajnom siejnom funkcijom. Tri ivotinje (riba, lisica, kurjak) odigrae vanu ulogu u
ispoljavanju karaktera glavnog junaka (dobrota) i razvijanju prie - pomau careviu da
savlada teke prepreke i izbavi se - od zla. Kobila poseduje mo preobraavanja i bitan je
agens u jednoj epizodi jer njeno preobraavanje dinamizira priu i podstie razvijanje jo
jedne misaone niti - dobro se dobrim vraa. Konji poseduju izuzetnu snagu, njihova
brzina je ravna letu ptica, poseduju mo govora i dobru meru razlonosti i mudrosti. Mo
pretvaranja i preobraavanja poseduje vie ivotinja: konji, kobila. A to je osnovna
karakteristika ivotinja koje postaju akteri prie u bajci.
U pripoveci je opisan zmaj koji poseduje ogromnu snagu. U ljudskom iskustvu (i
stvarnosti) takvo bie ne postoji. ovek je uobliio ovo fantastino bie da bi u njemu
oliio zlo koje snalazi oveka. Jedno ovakvo bie bilo je neophodno da bi se uvela u priu
i razvila nova epizoda a time pria jo vie zaplela i postala napeta i zanimljiva.
Pripovedanje
Stereotipni poetak i zavretak karakteristika je svake narodne bajke i to se moe
smatrati stalnim mestom. Ako se uporede ovi segmenti u nekoliko bajki, primetie se da
oni lie jedan na drugi, da su nekada potpuno istovetni. Nekoliko primera e to reito
pokazati.
Zlatna jabuka i devet paunica
Bio jedan car pa imao tri sina i pred dvorom zlatnu jabuku.
Otidu sretni u njezino carstvo i onde ostanu carujui do svojega veka.
Adaja i carev sin
Bio jedan car pa imao tri sina.
I onde je iveo i carovao do svoga veka.
Bijae jedan car,i imaae tri sina i tri kerke.
Ba - elik
Carevi onda uze svoju enu pa ode s njom kui.
Uvodna reenica prvog primera sastoji se iz dva dela, dve reenice. Prva je stereotipna,
druga je inicijalna jer uvodi inicijalni motiv (zlatna jabuka) koji e pokrenuti dogaanja.
Zavrna reenica isto tako ima dva dela: prvi je stereotip o srenom zavretku, drugi
ostavlja mogunost za domiljanje nastavka prie ("ostanu carujui do svoga veka").
Kao to se u vie bajki pojavljuju isti poeci i zavreci, tako se ponavljaju, prenose iz
jedne bajke u drugu istovetne situacije, odnosi meu akterima prie (relacije) ili opisi.
Poredbeno itanje ove tri bajke otkrie mnoge istovetnosti. To dolazi otuda to narodni
pripoveda, koji zna na desetine pripovedaka, kada oblikuje novu priu, uzima iz
prethodnih gotove opise, situacije ili relacije.
Saimanje prie vri se tako to se istovetne situacije ne predoavaju vie puta, nego se
o njima ukazuje upuivanjem na prethodnu situaciju. Kada najmlai sin sauva jabuke
(ta situacija je detaljno opisana), za sutranju ponovljenu situaciju kae se: "i sauva je
opet onako". Zmaj, kada kazuje carici o poreklu svoga konja, kae: "U toj i toj planini
ima jedna baba, pa ima dvaiest konja sa jaslima da ne zna koji je od koga lepi". Izraz

"u toj i toj planini' esto se javlja u narodnom pripovedanju u razliitim varijantama mesto, ovek, dogaaj. Ima ga u obliku "takav i takav ovek", "takvo i takvo selo", itd.
Ovakvi izrazi su sutinsko obeleje proznog narodnog kazivanja - ne imenuju se junaci i
akteri prie, ne imenuju se geografski pojmovi - naselja, lokaliteti, predeli. Sadrina
bajke nije lokalizovana u vremenu i prostoru: ono to je ispripovedano moglo se dogoditi
u bilo kome vremenu i na bilo kome prostoru. Borba izmeu dobra i zla nikada i nigde
nije okonana; zla e uvek biti i uvek se moe pobediti upornou, dovitljivou i
hrabrou. Ni junaci ne nose ljudska imena ve opta imena - carevi, carica, baba,
pustinjak. Vano je dobro koje se ini, nije vano ime onoga ko dobro ini, niti mesto i
vreme gde se i kada to inilo: dogaa se svima, svuda i u svim vremenima.
Lepota kazivanja
Narodni pripoveda se usredsreuje na dogaaj i junaka, na smisao prikazanih zbivanja,
pojava i postupaka. On nastoji da pria bude zanimljiva i napeta kako bi odrala panju i
znatielju slualaca i italaca. To postie dovoenjem junaka u niz opasnih i neizvesnih
situacija, stavljajui ga pred razliite prepreke, uvoenjem epizoda, hronolokim
razvijanjem fabule koja ide ka razreenju.
U narodnim pripovetkama dat je "uzor narodnog jezika u prozi". Lepota kazivanja izvire iz
govornog stila koji je blizak svakodnevnom govoru obinog naroda, koji je i tvorac
pripovetke. Jezik je ist narodni jezik. Slike su raskone, bogate bojama i svetlou,
oblikovane dobro odabranim reima. Usmeno prozno kazivanje odlikuju sledea
umetnika sredstva i postupci.
Bogate slike
Kad bude ispred ponoi, on se probudi pa pogleda na jabuku, a jabuka ve poela zreti,
sav se dvor sjaje od nje.
Ponavljanje
Ovo je karakteristian postupak u narodnoj poeziji i prozi: isti predmeti, pojave i radnje
ponavljaju se vie puta. Najei vid ponavljanja je trojstvo ili utrostruavanje:
- tri careva sina,
- tri dolaska zlatnih paunica,
- tri pozivanja zaspalog carevia: hrano, srce, duo,
- tri babe: "prokleta babetina", baba-carica, baba-vetica,
- tri ivotinje (riba, lisica, kurjak),
- tri dobra,
- tri arobna predmeta (krljut, dlaka, dlaka),
- tri ae vode i tri obrua na buretu,
- tri kobilina pretvaranja.
Od stalnih brojeva javljaju se jo dvanaest (dvanaest konja, dvanaest podruma) i devet
(devet zlatnih paunica). Ponavljanja su motivisana razliitim umetnikim razlozima i
imaju razliite funkcije: korienje gotovih slika i opisa; ostvarivanje epske irine;
isticanje teine zadatka ili prepreka; isticanje upornosti i vernosti mladog carevia.
Hiperbola
U bajkama se predoavaju predmeti, pojave i linosti kao vei i jai nego to su uistinu.
Tako su ovde konji toliko .snani da prosto lete - "ba kao ptica". Sve fantastine slike su
nastale preuveliavanjem ljudskih ili ivotinjskih moi, a sve sa ciljem da se ostvari
osnovni smisao pripovetke - pred ovekom se postavljaju nesavladive i neviene
prepreke, ali on uspeva da ih savlada. I njegova upornost, izdrljivost i hrabrost
hiperbolisani su.

Gradacija
Ovo je uobiajeno stilsko sredstvo za uobliavanje umetnikih slika i likova u bajci, ali i
uobiajeni postupak u komponovanju bajke.
1. Trojica brae po starjetvu: najstariji, srednji, najmlai.
2. Tri oslovljavanja carevia: hrano, srce, duo.
3. Kobila se pretvara u ribu, lisicu, kurjaka.
4. U kompoziciji bajke primenjen je gradacijski postupak:
- reavanje problema branja jabuka,
- traenje paunice i prepreke babe - carice,
- nalaenje paunice carice,
- zmaj kao protivnik,
- sluenje kod babe - vetice,
- savladavanje poslednje prepreke i izbavljenje paunice carice.
Jezik
Pored STALNIH EPITETA, to je sasvim uobiajen postupak usmenog pevanja i
pripovedanja (zlatna jabuka, zlatna paunica, veliki dvori, krasna devojka, krasan konj),
ovde ima i epiteta sa snanim emotivnim nabojem i dubljim smislom. Pripoveda ne krije
svoj negativan stav prema "prokletoj babetini" - i pridev i imenica nose negativne
emocije. Za carevia e pripoveda tri puta rei: "siromah" - kaziva prie duboko
saosea sa njegovim patnjama.
Snana ljubav, privrenost i toplina istaknuti su gradacijskim reanjem rei kojima
paunica-carica budi carevia:
Ustaj, hrano! Ustaj, srce! Ustaj duo!
Ovde su rei poreane idui od konkretnog ka apstraktnom, ali svaka re ne iskazuje
jednak stepen ljubavi i nenosti.
Reenica je kratka, najee asindetska, jezgrovita:
On se opravi, doe pod jabuku i namesti krevet pod njom, pa lee spavati.
etiri reenice, obilje literarnih informacija, odsustvo komentara, sve je svedeno na
lapidaran opis situacije.
Jezgrovitost reenice ogleda se i u tome to jedan isti pasus zatvara jednu i otvara novu
situaciju:
Sutradan, kad zmaj otide od kue, carev sin doe, pa mu ona kae sve to je ula od
zmaja. Onda on otide u onu planinu k babi, i doavi k njoj, ree joj...
Misao o dobru
U svakoj bajci se sukobljavaju dobro i zlo, odnosno ovek se bori da pobedi zlo i donese
sebi i drugima mir, sreu, ljubav i sigurnost. U toj borbi ovek uvek izlazi kao pobednik,
pa su bajke pune optimizma i vere u oveka i njegovu fiziku i duhovnu snagu.
U bajci Zlatna jabuka i devet paunica ovek (carevi) sree se sa dva zla. Jedno potie
od ljudi: bratska zavist i neverstvo (izdaja) sluge. Ova dva zla junak lako savladava, ali
su mu ona donela drugu nevolju - mora da traga za paunicom/devojkom. U traganju
uspeva, ali svojom nesmotrenou (i snanom ljudskom radoznalou) oslobaa ogromnu

silu (zmaja) koji e mu zadati mnogo muka. Ali, carevi savladava i to zlo, izbavlja caricu
- enu i nastavlja da ivi u miru, srei, ljubavi i - bogatstvu.
Carevi je olienje dobra i plemenitosti. Iako je optereen mislima o carici i njenoj
sudbini, carevi e izbaviti od zla tri ivotinje: ribicu, lisicu i kurjaka. Ta mu se
plemenitost vraa onda kada mu je pomo najpotrebnija - kada treba da savlada
prepreke koje postavlja baba - vetica. I ivotinje su nosioci zla (kobila, zmaj), ali i dobra
(riba, lisica, kurjak).
U sukobu dobra i zla i ishodu toga sukoba nalazi se smisao i poruka (ideja) bajke.
-

oveku je uroena (prirodna) tenja za lepotom, sreom i ljubavlju.


Do cilja se dolazi upornou, portvovanjem, hrabrou i dobrotom.
Dobro ini - dobro ti se vraa.
ovek savladava sve prepreke ili: oveku se nita nije otelo.

Pitanja, zadaci i vebe


1.Carevi
poseduje
niz
pozitivnih
osobina.
U nekoliko reenica obrazloite (i dokumentujte) svaku od navedenih osobina: upornost, hrabrost, vernost, snalaljivost, portvovanost, plemenitost, postojanost,
odlunost.
2. Carevi surovo postupa sa babom koja je devojci - paunici odsekla kosu i sa slugom
izdajnikom.
- Da li je carevi mogao drugaije da kazni babu i slugu?
- Da li pripoveda osuuje ove carevieve postupke? Na osnovu ega izvodite takav
zakljuak?
3. Objasnite smisao, znaenje i simboliku rei koje paunica upuuje careviu:
Ustaj, hrano! Ustaj, srce! Ustaj duo!
- Koji je tip gradacije primenjen; uzlazni ili silazni? Obrazloite!
- Koje su versifikacijske osobenosti ovih reenica?
4.Kaziva prie e jednom rei za slugu "nesretni sluga", a za carevia e tri puta ponoviti
re "siromah".
- Kakav smisao ima epitet "nesretni"?
- Kako objanjavate ovakav stav: "Carev sin, siromah..."?
5. U emu nisu uneti svi motivi iz bajke.
- Proitajte paljivo bajku i pronaite motive kojih nema u emi. Dopiite ih!
__________________________________
Zlatna jabuka i devet paunica
Bio jedan car pa imao tri sina i pred dvorom zlatnu jabuku koja za jednu no i cveta i
uzre i neko je obere, a nikako se nije moglo doznati ko. Jednom stane se car razgovarati
sa svojim sinovima: Kud se to deva rod s nae jabuke! Na to e peu najstariji sin: Ja u
noac uvati jabuku, da vidim ko je to bere. I kad se smrkne, on otide pod jabuku pa
legne pod njom da je uva, ali kad jabuke ve ponu zreti, on zaspi, pa kad se u zoru
probudi, a to jabuka obrana. Onda on otide k ocu i kae mu sve po istini. Tada se ponudi
drugi sin da uva jabuku, ali i on proe kao i onaj: zaspi pod jabukom, pa kad se u zoru
probudi, a to jabuka obrana. Sad doe red na najmlaega sina da i on uva jabuku; on
se opravi, doe pod jabuku i namesti krevet pod njom pa legne spavati. Kad bude ispred
ponoi, on se probudi pa pogleda na jabuku, a jabuka ve poela zreti, sav se dvor sjaje
od nje. U taj as doleti devet zlatnih paunica, osam padnu na jabuku a deveta njemu u
krevet, kako padne na krevet, stvori se devojka da je nije bilo lepe u svemu

carstvu. Carev sin opcinjen lepotom devojke dade joj jabuke ali on je zamoli da mu
ostavi barem jednu; a ona mu ostavi dve: jednu njemu a drugu da odnese svome ocu.
Devojka se potom opet pretvori u paunicu i odleti sa ostalima.
Kad ujutru dan osvane, ustane carev sin pa odnese ocu one obadve jabuke. Ocu bude to
vrlo milo i pohvali najmlaega sina. Kad bude opet uvee, najmlai carev sin opet se
namesti kao i pre da uva jabuku, i sauva je opet onako i sutradan opet donese ocu dve
zlatne jabuke. Poto je tako nekoliko nouzaredom uspevao da sacuva jabuke, braca mu
pozavidese. U tome se jo nae nekaka prokleta babetina koja im se obea da e uhvatiti
i doznati kako on jabuku sauva. Kad bude uvee, ta se baba prikrade pod jabuku pa se
podvue pod krevet i onde se pritaji. Posle doe i najmlai carev sin, te legne kao i pre.
Kad bude oko ponoi, ali eto ti devet paunica, osam padnu na jabuku, a deveta njemu u
krevet pa se pretvori u devojku. Onda baba polagano uzme devojinu pletenicu, koja je
visila niz krevet pa je osee, a devojka odmah ipi s kreveta, stvori se paunica pa poleti,
a ostale paunice s jabuke za njom i tako ih nestane. Onda ipi i carev sin pa povie: ta
je to? Kad tamo, ali baba pod krevetom, on zgrabi babu pa je izvue ispod kreveta i
sutradan zapovedi da je bace u tamnicu.
Paunice vie ne dou na jabuku i zato je carev sin jednako tuio i plakao. Najposle naumi
da ide u svet da trai svoju paunicu i da se ne vraha kui dok je ne nae; pa onda otide k
ocu i kae mu to je naumio. Otac ga stane odvraati i govoriti mu da se mahne toga,
nego e mu nai drugu devojku koju god hoe u svemu carstvu. Ali je to sve bilo zaludu,
on se spremi i jo s jednim slugom poe u svet da trai svoju paunicu.
Idui tako zadugo po svetu, doe jedanput na jedno jezero i onde nae jedne velike i
bogate dvore i u njima jednu babu, caricu i jednu devojku babinu ker pa zapita babu:
Zaboga, bako, e da li ti to zna za devet zlatnih paunica? A baba mu stane kazivati: E,
moj sinko, znam ja za njih: one dolaze svako podne ovde na ovo jezero, te se kupaju;
nego se ti proi paunica, ve evo ti moja ki, krasna devojka i toliko blago, sve e tebi
ostati. Ali on jedva ekajui da vidi paunice nije hteo ni sluati to baba govori za svoju
ker. Kad bude ujutru, carev sin ustane i opravi se na jezero da eka paunice, a baba
potkupi slugu njegova i da mu jedan mei, kojim se vatrapiri pa mu ree: Vidi ovaj
mei; kad iziete na jezero, a ti mu kriom samo malo duni za vrat pa e zaspati te se
nee moi s paunicama razgovarati. Nesretni sluga tako i uini: kad iziu na jezero, on
nae zgodu pa svome gospodaru dune za vrat iz onoga meia, a on siromah odmah
zaspi kao mrtav. Tek to on zaspi, ali eto ti devet paunica, kako dou, osam padnu na
jezero, a deveta njemu na konja pa ga stane grliti i buditi: Ustaj, hrano! Ustaj, srce!
Ustaj, duo! A on nita ne zna kao da je mrtav. Paunice poto se okupaju, odlete sve
zajedno. Onda se on odmah probudi pa zapita slugu: ta je, jesu li dolazile? A sluga
odgovori da su dolazile i kako su osam pale ujezero, a deveta njemu na konja i kako ga
je grlila i budila. Carev sin siromah ujui to, zavapi od tuge.
Kad bude drugi dan ujutru, on se opet opravi sa slugom, sedne na konja pa sve pored
jezera ee. Sluga opet nae zgodu te mu dune za vrat iz meia, a on odmah zaspi kao
mrtav. Tek to on zaspi, ali eto ti devet paunica: osam padnu u jezero, a deveta njemu
na konja pa ga stane grliti i buditi: Ustaj, hrano! Ustaj, srce! Ustaj, duo! Ali nita ne
pomae: on spava kao mrtav. Onda ona ree sluzi: Kai gospodaru svome: jo sutra
moe nas ovde doekati pa nas vie nikad ovde nee videti. I tako opet odlete. Tek to
one odlete, probudi se carev sin pa pita slugu: Jesu li dolazile? A sluga mu odgovori: Jesu
i poruile su ti da ih jo i sutra moe ovde doekati pa vie nikad ovde nee doi. On
siromah kad to uje ne zna ta e od sebe da radi: sve upa kosu s glave od muke i
alosti.
Kad trei dao svane, on se opet opravi na jezero, usedne na konja pa sve pokraj jezera,
ali nije hteo etati, nego sve stane trati da ne bi zaspao. Ali opet sluga nekako nae
zgodu te mu dune iz meia za vrat, a on odmah padne po konju i zaspi. Tek to on
zaspi, ali eto ti devet paunica, kako dou, osam padnu u jezero, a deveta njemu na konja

pa ga stane buditi i grliti: Ustaj, hrano! Ustaj, srce! Ustaj, duo! Ali nita ne pomae: on
spava kao mrtav. Onda ree paunica sluzi: Kad ti ustane gospodar, kai mu neka smakne
gornji klin na donji pa e me onda nai. S otim odlete sve paunice. Kako one odlete, a
carev se sin probudi pa zapita slugu: Jesu li dolazile? A sluga odgovori: Dolazile su, i ona
to je bila pala tebi na konja, rekla mi je da ti kaem da smakne gornji klin na donji pa
e je onda nai. Kako on to uje, istrgne sablju te osee sluzi glavu.
Posle toga pone sam putovati po svetu i tako putujui zadugo, doe ujednu planinu i
onde zanoi u jednoga pustinika pa ga zapita ne bi li mu znao kazati to za devet zlatnih
paunica. Pustinik mu odgovori: E, moj sinko, srean si, sam te je bog uputio kuda treba!
Odavde nema do njih vie od po dana hoda. Samo vala upravo da ide pa e nai jedne
velike vratnice, kad proe one vratnice, dri desno pa e doi upravo u njihov grad,
onde su njihovi dvori. Kad ujutru svane, carev sin ustane, opravi se i zahvali pustiniku pa
poe kako mu je kazao. I tako putujui naie na velike vratnice i proavi ih, odmah
uzme desno i tako oko podne ugleda grad gde se beli i vrlo se obraduje. Kad ue u grad,
napita i dvor zlatnih paunica. Kad doe na vrata, onde ga zaustavi straa i zapita ko je i
otkuda je pa poto se on kae, otidu te jave carici, a ona kako uje, kao bez due dotri
pred njega onako kao devojka pa uzevi se s njim po ruke uvede ga u dvore. Tu bude
velika radost i posle nekoliko dana venaju se njih dvoje i on ostane iveti onde kod nje.
Posle nekoga vremena poe carica u etnju, a carev sin ostane u dvoru; carica mu na
polasku da kljueve od dvanaest podruma pa mu ree: U sve podrume moe ii, ali u
dvanaesti ne idi nipoto niti ga otvoraj, ne ali se glavom! S otim ona otide.
Carev sin ostavi sam u dvoru, stane misliti u sebi: ta bi to bilo u dvanaestom
podrumu? Pa onda stane otvorati podrume sve redom. Kad doe na dvanaesti, nije
iznajpre hteo otvorati ga, ali ga opet stane kopati: ta bi to bilo u tome podrumu! pa
najposle otvori i dvanaesti podrum, kad tamo, ali nasred podruma jedno veliko bure sa
gvozdenim obruima odvranjeno pa iz njega izie glas: Zaboga, brate, molim te, umreh
od ei, daj mi au vode! Carev sin uzme au vode pa uspe u bure, ali kako je on uspe,
odmah pukne jedan obru na buretu. Zatim opet izae glas iz bureta: Zaboga, brate,
umreh od ei! Daj mi jo jednu au vode! Carev sin opet uspe au vode, a na buretu
pukne jo jedan obru. Po trei put izie glas iz bureta: Zaboga, brate, umreh od ei!
daj mi jo jednu au vode! Carev sin uspe jo jednu au vode, pukne obru i trei;
onda se bure raspadne, a zmaj izleti iz njega pa na putu uhvati caricu i odnese je. Posle
dou slukinje i kau carevome sinu ta je i kako je, a on siromah od alosti nije znao ta
e raditi; najposle naumi opet da ide usvet da je trai.
I tako putujui po svetu za dugo, doe na jednu vodu pa idui pokraj one vode opazi u
jednoj lokvi malu ribicu gde se praaka. Ribica kad vidi carevoga sina, stane mu se
moliti: Pobogu da si mi brat, baci me u vodu! Ja u tebi jedared vrlo trebovati, samo uzmi
od mene jednu ljusku pa kad ti zatrebam, samo je protri malo. Carev sin digne ribicu,
uzme od nje jednu ljusku pa ribicu baci u vodu a ljusku zavije u maramu. Posle nekoga
vremena idui tako po svetu nae lisicu gde se uhvatila u gvoa. Kad ga lisica opazi,
ree mu: Pobogu da si mi brat, pusti me iz ovih gvoa! Ja u ti kadgod trebati, samo
uzmi od mene jednu dlaku pa kad ti zatrebam, samo je malo protri. On uzme od nje
jednu dlaku pa je pusti. Opet tako idui preko jedne planine nae kurjaka gde se uhvatio
u gvoa. I kurjak kad ga vidi, ree mu: Pobogu da si mi brat, pusti me! Ja y tebi biti u
nevolji, samo uzmi od mene jednu dlaku pa kad ti zatrebam, samo je malo protri. On
uzme dlaku od kurjaka pa ga pusti. Iza toga carev sin opet dugo putujui srete jednoga
oveka pa ga zapita: Zaboga, brate, e da li si uo kad od koga gde su dvori zmaja cara?
Ovaj ga ovek lepo uputi i kae mu i vreme u koje vala da je tamo. Onda mu carev sin
zahvali pa poe unapredak i jedva jednom doe u grad zmajev. Kad ue u zmajeve
dvore, nae svoju ljubu i oboje se vrlo obraduju kad se sastanu, pa se stanu razgovarati
ta e sad, kako e se izbaviti. Najposle se dogovore da bee. Bre-bolje spreme se na
put, sednu na konje pa bei. Kako oni umaknu iz dvora, a zmaj na konju doe; kad ue u
dvor, ali carice nema; onda on stane govoriti konju: ta emo sad: ili emo jesti i piti ili
emo terati? Konj mu odgovori: Jedi i pij, stii emo ih, ne staraj se. Kad zmaj rua, onda

sedne na konja pa teraj za njima i za tili as ih stigne. Kako ih stigne, caricu otme od
carevoga sina pa mu ree: Ti idi zbogom, sad ti pratam za ono to si mi u podrumu dao
vode; ali se vie ne vraaj ako ti je ivot mio. On siromah poe malo, ali ne mogavi srcu
odoleti, vrati se natrag pa sutradan opet u zmajev dvor i nae caricu a ona sedi sama u
dvoru i suze roni. Kad se nanovo videe i sastae, poee se opet razgovarati kako bi
pobegli. Onda ree carev sin njojzi: Kad doe zmaj, pitaj ti njega gde je dobio onoga
konja pa e mi kazati, da i ja traim onakoga, ne bismo li mu kako utekli. S otim otide iz
dvora. Kad zmaj doe kui, ona mu se stane umilavati i previjati se oko njega i od svata
se s njime razgovarati; pa mu najposle ree: Ala ima brza konja! Gde ga dobi, tako ti
boga?! A on joj odgovori: E gde sam ja dobio, onde ne moe svak dobiti. U toj i u toj
planini ima jedna baba pa ima dvanaest konja za jaslama da ne zna koji je od koga
lepi. A ima jedan u budaku konj kao da je gubav, tako se ini, ali je on najbolji; on je
brat moga konja, njega ko dobije, moe u nebesa ii. Ali ko hoe da dobije od babe
konja, vala da slui u nje tri dana: u babe ima jedna kobila i drebe pa tu kobilu i drebe
vala uvati tri noi, ko za tri noi sauva kobilu i drebe, baba mu da konja da bira kojega
hoe. A ko se u babe najmi pa za tri dana ne sauva kobile i drebeta, on je izgubio
glavu.
Sutradan kad zmaj otide od kue, carev sin doe pa mu ona kae sve ta je ula od
zmaja. Onda on otide u onu planinu k babi i doavi k njoj ree joj: Pomozi bog, bako! A
ona mu prihvati boga: Bog ti pomogao, sinko; a koje dobro? On joj ree: Rad bih u tebe
sluiti. Onda mu baba ree: Dobro, sinko. Za tri dana ako mi sauva kobilu, dau ti
konja koga god hoe; ako li ne sauva, uzeu ti glavu. Pa ga onda izvede nasred dvora,
oko kojega je bio sve kolac do koca i na svakome kocu po ljudska glava, samo na
jednome nije bila i ovaj je kolac sve jednako vikao: Daj, baba, glavu. Baba mu ovo sve
pokae pa mu ree: Vidi, ovi su svi bili u mene u najmu pa nisu mogli kobile sauvati.
Ali se carev sin od toga ne poplai, nego ostane kod babe da slui. Kad bude uvee
usedne on na kobilu pa u polje a drebe tri uz kobilu. Tako je sedeo na kobili jednako, a
kad bude oko ponoi on zadrema na kobili i zaspi, a kad se probudi, a on opkoraio
nekaku kladu pa sedi na njoj i dri ular u rukama. Kako to vidi, prepadne se pa skoi da
trai kobilu i tako traei je udari na nekaku vodu. Kad je vidi, onda se seti one ribice to
je iz lokve u vodu bacio pa izvadivi iz marame onu njezinu ljusku, protre je malo
meuprstima, a ribica mu se u jedan put javi iz vode: ta je, pobratime? A on joj
odgovori: Utekla mi babina kobila pa ne znam gde je. A ribica mu ree: Eno je meu
nama, stvorila se riba a drebe ribi; nego udri ularom po vodi i reci: dura, ba-bina
kobila! Onda on udari ularom po vodi govorei: Dura, babina kobila! A ona odmah
postane kobila kao to je i bila i izie sa drebetom na obalu. Onda je on zaulari i uzjae
pa kui, a drebe uz kobilu. Kad doe kui, baba njemu da jesti, a kobilu uvede u
konjunicu pa sve araem: U ribe, kurvo! A kobila joj odgovori: Ja sam bila u ribama, ali
su njemu ribe prijateli pa me prokazae. Onda opet baba: A ti u lisice! Kad bude pred
no, on usedne na kobilu pa u polje a drebe tri uz kobilu. Tako je sedeo jednako na
kobili, a kad bude oko ponoi, on zadrema na kobili i zaspi, a kad se prene, a on
opkoraio nekakvu kladu pa sedi na njoj i dri ular u rukama. Kad to vidi, prepadne se pa
skoi da trai kobilu. Ali mu odmah padne na pamet to je baba kobili govorila pa izvadi
iz marame onu lisiju dlaku i protre je, a lisica u jedan put te preda nj: ta je,
pobratime? A on odgovori: Utekla mi babina kobila pa ne znam gde je. A lisica mu
odgovori: Evo je meu nama, stvorila se lisica a drebe lisii; nego udri ularom o zemlju
pa reci: dura, babina kobila! On onda udari ularom o zemlju govorei: Dura, babina
kobila! a kobila postane kobila kao to je i bila i u jedan put se sa drebetom obri pred
njim. Onda je on zaulari i uzjae pa kui a drebe uz kobilu. Kad doe kui, baba mu
iznese ruak, a kobilu odmah uvede u konjunicu pa sve araem govorei: U lisice,
kurvo! A ona joj odgovori: Bila sam u lisicama, ali su lisice njemu prijatelji pa me
prokazae. Onda opet baba: A ti u kurjake!
Kad bude pred no, carev sin usedne na kobilu pa hajde u polje, a drebe tri uz kobilu.
Tako je sedeo na kobili jednako, a kad bude oko ponoi, on zadrema i zaspa na kobili, a
kad se prene, a on opkoraio nekakvu kladu pa sedi na njoj i ular dri u rukama. Kad to

vidi, prepadne se pa skoi da trai kobilu; ali mu odmah padne na pamet to je baba
kobili govorila pa izvadi iz marame kurjaju dlaku i protre je, a kurjak ujedan put te
preda nj: ta je pobratime? A on mu ree: Utekla mi babina kobila pa ne znam gde je. A
kurjak mu ree: Evo je meu nama, stvorila se kurjaica a drebe kurjai; nego udri
ularom o zemlju pa reci: dura, babina kobila On onda udari ularom o zemlju govorei:
Dura, babina kobila! a kobila postane kobila kao to je i bila i u jedan put se sa
drebetom obri pred njim. Onda je carev sin zaulari i uzjae pa kui, a drebe uz kobilu.
Kad doe kui, baba mu da ruak, a kobilu uvede u konjunicu pa sve araem
govopeu: U kurjake, kurvo! A kobila joj odgovori: Bila sam u kurjacima, ali su kurjaci
njemu prijatelji pa me prokazae. Onda baba izie napolje a carev joj sin ree: E, baba,
ja sam tebe sluio poteno, sad mi daj to smo pogodili. Baba mu odgovori: ,,Sinko, to
je pogoeno ono vala da bude. Eto od dvanaest konja biraj kojega hoe. A on ree babi:
Ta ta u birati, daj mi onoga iz budaka, gubavog, za mene nisu lepi. Onda ga baba
stane odvraati: Kako bi ti uzeo onoga gubavog kod takih krasnih konja! Ali on jednako
ostane na svome govorei: Daj ti meni koga ja hou, tako je pogoeno. Baba ne imajui
kud kamo, da mu gubavoga konja, a on se onda s njom oprosti pa poe vodei konja na
ularu. Kad ga odvede u jednu umu, otre ga i uredi, a konj sine kao da mu je zlatna
dlaka. Onda on usedne na njega pa ga potri, a on poleti ba kao tica i za tili as donese
ga pred zmajeve dvore. Carev sin kako ue unutra, odmah ree carici: Spremaj se to
bre. I tako se brzo spreme, sednu oboje na onoga konja pa hajde s bogom putovati.
Posle malo kad zmaj doe i vidi da carice nema, rekne svome konju: ta emo sad: ili
emo jesti i piti ili emo terati? A konj mu odgovori: Jeo ne jeo, pio ne pio, terao ne
terao, nee ga stii. Kad to zmaj uje, odmah sedne na konja pa poteraj. A njih dvoje
kad opaze za sobom zmaja gde ih tera, prepadnu se, te stanu nagoniti konja da bre tri,
ali im konj odgovori: Ne bojte se, ne treba beati. Kad jedanput, ali zmaj ve da ih
stigne, onda konj pod zmajem povie konju pod carevim sinom i caricom: Zaboga, brate,
priekaj me, hou da crknem tebe vijajui. A ovaj mu odgovori: A to si lud te nosi tu
alu. Nogama u vreten, te njega o kamen pa hajde sa mnom. Kad to uje konj pod
zmajem, a on mahne glavom i snagom, a nogama u vreten te zmaja o kamen; zmaj sav
prsne na komade, a konj se s njima udrui. Onda carica usedne na ovoga konja i tako
otidu sretno u njezino carstvo i onde ostanu carujui do svoga veka.
http://www.lektire.me/prepricano/zlatna-jabuka-i-devet-paunica_648

Tema lektire Zlatna jabuka i devet paunica


Osnovnom temom srpske narodne bajke Zlatna jabuka i devet paunica se moe
smatrati ljubav izmeu dvoje mladih ljudi. Ali nije to bilo kakva ljubav, ve ona
istinska, ista u kojoj je svako spreman na razna odricanja i ustupke, samo da bi bio
sa voljenom osobom.

Mesto i vreme radnje


Kao i u svim bajkama, gotovo je nemogue precizno rei tano vreme i mesto radnje.
Zato, ukoliko budete imali da piete sastav na temu ove bajke, predlaem vam da
ipak izbegnete analizu vremena i mesta radnje u bajci. Jer postoje tumai, koji ele da
precizno odrede sve prilikom analize, a to je ipak malo kompleksnije pitanje u ovom
sluaju.

Analiza lektire Zlatna jabuka i devet paunica

Na samom poetku analize srpske narodne bajke Zlatna jabuka i devet paunica
treba imati na umu knjievnu vrstu kojoj ovo delo pripada. Pod pojmom bajke se
podrazumeva; kompleksna pripovetka, sastavljena od niza motiva, od kojih osnovni
motiv mora imati karakter udesnog .
Kada to znate, ne sumnjam da e vam biti lako i da uradite analizu dela.
Sama bajka je vrlo saeta, napeta i izuzetno zanimljiva. Prisutni su brojni motivi koji
razvijaju priu, a izmeu ostalih: borba izmeu dobra i zla, motiv iste ljubavi i
potrage za njom, motiv borbe sa fantastinim biima, motiv nadmudrivanja i mnogi
drugi.

Ne treba zaboraviti ni govor ivotinja, koji je vrlo specifian za ovu knjievnu vrstu.
Kao i veina drugih bajki, tako i ova ima uobiajen, to jest stereotipan poetak i kraj.
A ono to nijednog itaoca ne moe ostaviti ravnodunim jeste lepota kazivanja
narodnog pripovedaa, koji se sve vreme trudi da odri ivost radnje. Govorei istim,
narodnim jezikom on to vrlo lako postie, a uz to daje i brojne epitete, koje kazivanje
ine jo lepim i raskonijim. Pored epiteta, postoji i veliki broj stilskih figura, kojima
se upotpunjuje lepota kazivanja. Izmeu ostalih javljaju se hiperbola i gradacija.
Ponavljanje je jedna od karakteristika kazivanja u narodnoj tradiciji, pa je tako i u
lektiri Zlatna jabuka i devet paunica prisutno.
Ova knjievna vrsta je poznata po motivu pobede dobra nad zlim, pa je prisutan i
motiv borbe. Tako je u lektiri Zlatna jabuka i devet paunica mladi carevi i njegova
voljena prikazan kao simbol dobra. A kao simboli zla javljaju se razliiti likovi i njihovi
postupci, poput: bratske ljubomore, izdaje sluge, ali i zmajeve elje da otme devojku.
Meutim, kako je sutinski plemenit, mladi carevi iz svih ovih situacija ipak izlazi kao
pobednik.

Likovi u bajci Zlatna jabuka i devet paunica


Iako u lektiri Zlatna jabuka i devet paunica postoji mnotvo likova, to ljudi to
ivotinja, analiza bi trebalo da se tie samo dva glavna lika, a to su mladi i njegova
voljena. Ono to je prvo upada u oi prilikom itanja srpske narodne bajke Zlatna
jabuka i devet paunica jeste snaga i istota njihove ljubavi. Ni jedno ni drugo ne
odustaju od ljubavi, bez obzira na sve prepreke na koje nailaze.
to se osobina tie, za mladog carevia se moe rei da je: plemenit, portvovan,
spretan, odluan, istrajan, istog srca, spreman da rizikuje kako bi spasao svoju
voljenu. Ali je u pojedinim trenucima vidljiva i njegova surovost, kao u sceni kada
nareuje da se starica kazni ili kada odseca glavu slugi koji ga je izdao. Meutim, iako
na prvi pogled izgleda da je surov, ini mi se da je bolje rei da je pravedan.
Veina osobina koje krase mladia, krase i njegovu voljenu. Jer i ona je plemenita,
istog srca i nadasve, iskreno voli carevia.
Pored glavnih likova, prisutni su i likovi karakteristini za bajke, poput: cara, babe,
pustinjaka, ali i likovi ivotinja, kojima prvo carevi pomae kada se nau u nevolji, a
one mu zatim uzvraaju kada se on sam nae u nevolji. Naravno, ne treba zaboraviti
ni lik zmaja, koji je vrlo est u bajkama. A tu su i ivotinje koje govore, to je opet
uobiajeno za ovu knjievnu vrstu.
http://saznajlako.com/2014/07/04/zlatna-jabuka-i-devet-paunica/

O bajkama, Nevena Radovanovi student Filolokog fakulteta u Beogradu

Sadraj
Uvod

O bajkama

..........................2

Kompozicija bajki

...............3

Fantastinost kao osnovna karakteristika ...6

Vreme

..................................7

Prostor

................................8

Svrha fantastike

Stvaranje simbola ......................12

........................10

Simbolika fantastinog .............13

Arhetipovi

..................................15

Zakljuak

....................................17

Literatura

....................................18

UVOD
Bajke su bile i ostae knjievna vrsta koja je miljena od strane oveka, od najranijeg
detinjstva, pa do starosti. U detinjstvu one nas uvode u svet koji je detetu nedostian na
drugi nain, preko realnih epizoda u njima, a pogotovo preko fantastinih elemenata. Dok
s jedne strane one upoznaju dete sa onim to ga eka u stvarnom ivotu (ivotnim
preprekama), sa druge strane, uvaju mu matu, time drei njegov duh u ravnotei.
S godinama shvatamo, preko psihologije Junga, naroito, da bajke imaju zaista vanu
funkciju u ivotu oveka. Bajke zapravo jesu arhetipovi odreenih inicijacija (ivotnih
prepreka i prelaska preko njih) , tako da analizom bajki znamo na koji nain je mogue
prevazii odreenu tekou u ivotu, jer su one okamenjeni modeli mogih ivotnih pria
pre nas.
Vremenom, ovek bi trebalo da shvata da bajke upravo govore o tome da je ovaj ivot
samo jedan deo tzv.realni deo ivljenja, ali da je neminovan i onaj drugi deo, tzv.
fantastini koji treba prei.
Ovaj rad e, preko kompozicije, pokuati da pokae koja je svrha fantastinih
elemenata bajki kad se jednom simbolika u njima ustali.

O bajkama

Prvu teoriju o poreklu bajki dao je Jakov Grim, podstaknut idejom o jedinstvenoj grupi
naroda - indoevropskoj. Osim kao indoevropska, zahvaljujui brai Grim, ova teorija moe se
tumaiti i kao mitoloka, jer bajke predstavljaju nekadanje ostatke mitova i otuda potie
slinost meu njihovim siejnim elementima. Znaenja tih mitova su davno zaboravljena, ali
su u bajkama data preko udesnog i pruaju vrednost samoj prii. Sa razvojem interesovanja
kolektiva za pojedinca, a ne kosmosa i zamenjivanjem mitskih junaka obinim ljudima
(obespravljenim pojedincima), zaboravlja se stara tradicija i rituali koji je prate. Dolazi do
slabljenja vere u mitove i kao posledica javlja se preobraaj mitova u bajke. Da bismo
razumeli bajke, potrebno je shvatiti ostatke kulturnog naslea koji otkrivaju nain miljenja
primitivnog oveka. Pored mitskih, u bajkama se mogu pojaviti i jednostavne situacije,
sveprisutne, koje pripomau bajci da se odomai ukoliko naie na pogodno tle. Zbog toga
se javlja jo jedna teorija koju nazivamo migracionom. Trea teorija o postanku bajku je
antropoloka. Tek nastala antroplogija ( engleska kola na elu sa Edvardom Tajlerom),
tumai
podudarnosti
ideja,
verovanja,
obiaja

primitivnih narodasvih krajeva sveta time da je sveukupna civilizacija morala potei


iz
neeg starijeg, a ostatke toga, sa svojiim pravim znaenjima, sreemo danas u kulturama
naroda.
Poetkom 19. veka kod nas se bajkama bavi Vuk. On u Srpskom rjeniku1818. godine
daje podelu pripovetki : Na narod ima svakojaki pripovjetki tako mlogo... (...)i mogu se
razdjeliti na enske i muke. Bajku Vuk svrstava u enske pripovetke nazivajui ih gatkama
zbog toga to su one pune udesa kojih ne moe biti( u predgovoru Narodnim
pripovjetkama iz 1853.).
Bajke su ranije imale praktinu namenu i osim zabave ukazivale su na pouku, to se
zakljuuje iz tesne veze sa mitologijom. Tokom vremena bajke su se razvile u usmene
umotvorine. Danas se smatra da bajke ne pruaju nikakvu vrstu saznanja ve su one narodne
pripovetke fantastine sadrine koje slue zabavi, a pripovedaima i sluaocima su one
neistinite i nestvarne.

Kompozicija bajki

Strukturu svake bajke ini kombinacija veeg ili manjeg broja motiva koji se zasnivaju
na fantastinim verovanjima ili predstavama, a sreu se i u bajkama drugih naroda. Bajke sa
utvrenom fabulom mogu se na razliite naine analizirati. Kod nas je, na primer, vrlo
rasprostranjen motiv znanja ivotinjskog govora. Pripovetka sa ovim motivom sree se u vie
razliitih varijanata, pa postojo jedna varijanta gde obanin spaava zmiju od poara i kao
nagradu dobija nemuti jezik, u drugoj varijanti sluga pre cara proba udnovatu ribu i stie
isto. Svaki tip bajke se sastoji iz jednog ili vie motiva i motiv se definie kao najsitniji
element pripovetke, koji se postojano odrava u tradiciji. Prema tome, bajka se definie
kao kompleksna pripovetka, sastavljena od niza motiva,od kojih osnovni motiv mora imati k
arakter udesnog.
Po Vladimiru Propu, linosti u bajkama bez obzira to izgledaju raznoliko, ustvari
rade jedno te isto. On izdvaja 31 funkciju motiva, smatra da su ograniene, ali da se
meusobno
mogu
kombinovati
i
stvarati
nove
tipovebajki. Funkcije u bajkama povezuju se pomonim
elementima
i
istovremeno
predstavljaju stilsko-umetniki deo bajke. Ti elementi zavise od darovitosti pripovedaa, ali
dosta i od pripovednih normi. Analizirajui rusku bajku, Prop istie da bajka koja sadri sve
funkcije ( svih 31) praktino ne postoji. Funkcije se mogu predstaviti i preko naih bajki.
Veina bajki poinje oduzimanjem nekog arobnog predmeta, eljom za njegovim
posedovanjem, otmicama (Ba elik), bekstvom (Zmija mladoenja, Devojka bra od konja),
sreu se pomonici ( Zlatna jabuka i devet paunica) i sl. Prop definie bajku kao pripovetku
sagraenu prema pravilnom rasporedu razliitih vidova funkcija.
Da bi se fantastika ukljuila u strukturu usmenih anrova, potrebno je da se u njihovoj
osnovi nalazi odnos oveka i prirode. Tada realistini elementi imaju ulogu da istaknu
fantastine elemente, odnosno napetost izmeu neverovatnih (irealnih) i verovatnih (realnih)
elemenata.
Jo jedna karakteristika fantastike jeste jasno vidljiva granica nemogueg i mogueg, a
prevazilaenje tog nemogueg predstavlja osnovno strukturno obeleje anra. Tako, princ
uspeva da sva tri dana sauva babinu kobilu koja se pretvara u razne ivotinje ili da se popne

na ardak koji nit je na nebu, niti na zemlji. Fantastini elementi se niu oko glavnih likova
bajki (zmajevi, vile, metamorfoze, snovi kao predskazanja, magini predmeti...), ali oni uvek
izlaze kao pobednici i savladavaju nepoznato.
Da bi pria uspela da se realizuje, mora postojati uzrok koji e dati posledicu (zbog
krenja zabrane izlaska sestru otima zmaj i braa kreu da je traze - ardak ni na nebu ni na
zemlji). Veza uzrok - posledica uslovljava pojavu elemenata fantastike. Da je bogataev sin
sluao i sedeo kod drveta kao to mu je reeno, ne bi nabasao na kolo vila koje ga oslepljuju
(Vilina gora) ili da carev najmlai sin nije sipao vodu u bure, ne bi se zmaj oslobodio i oteo
mu paunicu (Zlatna jabuka i devet paunica).
Maks Liti, analizirajui knjievnu strukturu bajki, izdvaja upravo kao znaajne
konstante, koje ine osobeni apstraktni stil bajke, formule, stalne brojeve, poetke, zavretke,
tano ponavljanje epizoda. Od uvodne formule, koja ima funkciju da uvede publiku u svet
bajki, zavisi i broj fantastinih elemenata u sieu kako bi se postigla ravnotea sa brojem
jedinica (tri sina, tri kerke,tri sina i jedna ker i sl.)koje se pojavljuju u bajci. Uzmam za
primerbajku Zlatna jabuka i devet paunica: struktura ove bajke je sloenija. Zbog svoje
uvodne formule, koja se moe ralaniti na dva dela, u daljem nizanju epizoda jabuka
za jednu no ucveta, i uzre, i neko je obere, a nikako se nije moglo doznati ko. Carevi
posle kri zabranu i oslobaa zmaja, spaava ivotinje koje mu kasnije pomau, kua zmajevu
snagu i stie arobog konja. Finalne formule su vane da bi istake kraj bajke, koji je uvek
srenog karaktera i da publiku, odnosno kolektiv, vrate u stvarnost. Bez obzira na broj i
raspored epizoda, bajke se uvek moraju zavriti sreno.
Neke bajke, u kojima se junak eni, ali se pritom ne vraa kui, kaoZlatnoj jabuci i
devet paunica, pripadaju matrijarhatu. Takav zakljuak iz kompozicije se takoe moe izvui i
iz bajke Devojka bra od konja. Devojka je ona koju kraljevii moraju da uhvate i samo
najbolji, najjai, a u ovom sluaju najbri, stiie do nje.
Iz gore napomenutih primera zakljuuje se da fantastini elementi dominiraju u bajkama i
ine njenu osnovnu karakteristiku.

Fantastinost kao osnovna karakteristika bajki


Bajka je u prolosti natprirodno i udesno koristila ( po uzoru na mit) za objanjenje i
tumaenje stvarnog ivota. Danas mnogi smatraju da fantastini elementi u bajkama slue
prvenstveno zabavi, ne pruajui nikakvo posebno saznanje. udo, arolija, natprirodno,
vezani su samo za oseanje i prepoznavanje bajke kao anra, a od stava i zainteresovanosti
kolektiva, zavisie i kolina fantastinih elemenata. Zanimljivo je da je osnovno znaenje rei
fantastika mitoloko. Fantaz je bio brat Morfejev, jedno od sporednih boanstava zaduen da
ljudima u snu prikazuje prijatne stvari.
I udesno i fantastino najee se koristi za oznaavanje svojstva nekog dogaaja ili lika
kao natprirodnog i nemogueg. U bajkama se to svojstvo pojavljuje u vidu udesnih bia koje
ne pripadaju ovom svetu, kao to su patuljci, zmajevi, divovi, adaje, neka udesna svojstva
likova ili pomagai u vidu ivotinja. Svet bajki i stvarni svet se meusobno proimaju bez
sukobljavanja i zato je za bajke karakteristina izmeanost stvarnog i irealnog sveta. To se
naroito ogleda u odnosu junaka i natprirodnog, odnosno udesnog, a samo udo se prihvata
bez sumnje i neverice. U pripovetki Nemuti jezik junak se ne iznenauje to ivotinje govore.

Fantastinost se pojavljuje kao skup fenomena kojima se objanjavaju prirodne


zakonitosti. Prirodne pojave nastaju kao posledica odnosa meu ljudima, tako da Mleni put
nastaje od ukradene slame ili kada vo mahne uhom, nastaje zemljotres. Neverovatnost ini
osnovno obeleje fantastike. Zato glavni junaci mogu umirati, pa ponovo oiveti uz pomo
nekog magijskog predmeta ili biljke. Kao osnovni pokretaki element, u bajkama se esto
javljaju snovienja, koja predstavljaju ponovljenju situaciju iz realnosti, sa srenim krajem.
U funkciji fantastike mogu se nai vreme, mesto, vidi se prisustvo magije i rituala, obreda
koje jedinka mora proi kao vid inicijacija, mnoga verovanja koja se prilagoavaju
anrovskim normama, ostaci nekadanjih religija kao to su amanizam, totemizam,
animizam, pa i jak uticaj hrianke religije.

Vreme

Vreme se u razliitim kulturama i usmenim anrovima, razliito tumai. Za indijska


verovanja, karakteristian je ciklian pogled na vreme. Kosmos prolazi kroz vie faza,
razvijajui se dok ne dostigne svoj vrhunac, potom poinje da jede samog sebe dok se
samoneuniti, da bi poeo svoj ciklus ispoetka. Linearno shvatanje vremena, karakteristino
je za hrianstvo, pa i svet u bajkama. Vreme ima svoj poetak, tok i kraj, a posle kraja sledi
venost, odnosno veni ivot. Radnja bajki poinje u odreenom trenutku, ima odreeni tok i
kraj i za radnju je najznaajnija sadanjica, dok prolosti i budunosti gotovo i da nema.
Vee i no su dva dela dana koji se u bajkama esto pominju. U narodnim
verovanjima, no je najopasniji deo dana kada se kreu demonska bia (vile, avoli). Nou se
deavaju mnoge znaajne epizode za bajku. Dolazi do pojave natprirodnih bia. Tada e
najmlai carev sin uvati zlatnu jabuku i sresti se sa paunicama, zmaj e oteti carevu ker,
zmija mladoenja izlazi iz svoje koe itd. No ujedno simbolizuje i vreme smrti. Granica
stvarnog i natprirodnog sveta je najslabija pred pono. Pono se u narodu oznaava kao
gluvo doba. Zato jeto najistaknutiji deo dana. Tano tad ili neto malo pre, u bajkama e se
pojaviti fantastina bia. Oni dolaze sa bukom, zveketom, treskom, plamenom ili
zemljotresom. Larma koju pravi onostrano bie i njegovo tajanstveno pojavljivanje, ukazuju
da je ostvaren prelazak granice dva sveta. Junaci, uglavnom zaspe pre ponoi, iako je to
doba kad je najbitnije ostati budan.Vreme kada se zatvaraju kapije onostranog sveta, jeste
pred samu zoru. Tada se natprirodna bia povlae i nestaju, a junaci kreu u potragu. Zora
predstavlja spas.
Osim to su se bajke pripovedale nou, pripovedai bi se maskirali i plaili sluaoce radi
boljeg efekta prie.

Prostor

Prostor u bajkama zavisi od afiniteta pojedinca i sredine u kojoj nastaje bajka. Kao
takav, prostor nema neku posebu funkciju za fantastiku, ali je bitan za pojavu natprirodnih
bia. Prostor se moe podeliti na mikrokosmos, onaj svet to je blizu, odnosno ljudski svet,
mezokosmos u kome borave umska onostrana bia i makrokosmos, odnosno svet demona,
onaj daleki svet.
Kua se uglavnom javlja kao mesto odvijanja magijskih rituala radi zatite i
ograivanja od razliitih sila. Devojke bivaju otete upravo kad kroe nogom van kue

(ardak ni na nebu ni na zemlji). Radnja same bajke poinje time to junak odlazi od kue u
spoljanji svet. ee se sreu primeri da junak naie na kuu koja pripada onostranim
biima. Ulazak junaka u kuu, propraeno je bukom, kripom, ustajalim mirisima i
prisustvom nekog od onostranih bia, kao to su starice, babe kraj vatre, divovi. Kua iz tih
razloga predstavlja i mesto prelaska iz jednog u drugi svet. Babe su prepreke i kod njih treba
sluiti tri noi. Uglavnom sede na grobovima ljudi koji su omanuli u njenoj slubi. Junak
treba da je nadmudri i zaslui atribut aktivnog i nastaviputovanje. Takav primer sree se u
bajci Zlatna jabuka i devet paunica, gde junak slui slubu kod babe i kao nagradu dobije
konja. U umi se moe naii i na dvorac. On ima istu funkciju kao i kua. Predstavlja simbol
junakovog cilja i izjednaava se sa sopstvom. Obino se nalazi na sredini ili kraju puta.
Podrum je mesto na kome borave demonske sile (Ba elik, Zlatna jabuka i devet
paunica). U zavisnosti od mesta na kome se nalazi ima razliite funkcije. Podrum koji se
nalazi u sklopu kue, predstavlja zatvor htonskih bia kao to su Ba elik, divovi ili zmajevi.
Nalazi se ispod nivoa ljudi i predstavlja blau varijantu podzemlja. Sobe takoe imaju
naglaena mesta. U njima se mogu nai razne prepreke i opasnosti. Uglavnom je devojka ta
koja izrie zabranu ulaska u sobu, a muki junak je onaj koji je kri i time puta udesno bie
na slobodu.
Vrt je mesto kontakta sa natprirodnim biem. Moe pripadati ili ljudskim biima ili
natprirodnim. U vrtovima su esto smetene magine biljke i lekovite trave vane za dalji tok
radnje( zlatna jabuka).
Krma na putu je jedno od istaknutijih mesta u bajkama. Predstavlja tip zatvorenog i
zatienog prostora. Putnicima prua sklonite i prenoite. Za susrete u krmi, povezuje se
neprijatnost koja e osujetiti put junacima. Po pravilu, najmlai brat ne ostaje u krmi, ve
nastavlja put. Krma se moe povezati i sa onostranim predelom zbog dejstava zlih statinih
sila unutar nje. Statini junaci ( najstariji i srednji brat) najee tada ostavljaju mlaeg, iz
zavisti, ljubomore, u onostranom predelu (ardak ni na nebu ni na zemlji). Krma je mesto
gde se saznaju podvizi carevia i retrospekcijom se opisuju megdani sa divovima i adajama.
Zbog toga to je mesto saznanja, krma je nezaobilazi topos na junakovom putu,jer e
odrediti tok siea, a takoe i budui status junaka bajke. Smetena na raskru, ima jako
mesto i tu e se u bajkama desiti ubistva, prevare ili izdajstva.
ume i planine predstavljaju mesta susreta sa natprirodnim biima, bilo da su oni
protivnici ili pomagai. Ovo je divlji, nepristupaan svet jako opasan po junaka. Na ovakvim
prostorima najee borave vile, zmajevi. Nasuprot umi i planini stoji grad. Gleda se kao tu
prostor i predstavlja mesto na kome treba izvriti zadatke. Junaci uglavnom tamo noivaju.
Jezera su vezana za pojavu demonskih bia, najee zmajeva. Motiv vode kao
granice ima jak koren u narodnim verovanjima i moe se nai kod svih Slovena. Kroz vodu se
moe sii u donji svet i ujedno predstavlja vezu ovog i onog sveta. Sloveni su imali obiaj
da svoje mrtve putaju niz vodu u amcima jer se svet mrtvih nalazi iza mora. Peine su
stanovita zmajeva, divova, zmijskih careva, kiklopa, avola, itd. Uglavnom se do njih stie
pratei trag svetlosti ili stranputicama i predstavljaju nepristupana i mrana mesta. Kroz
peinu se takoe dolazi do podzemnog sveta.
Primeije se da u razliitim narodnim verovanjima, svi ovi prostori mogu voditi
ili predstavljati carstvo sveta mrtvih. Kretanje junaka kroz ove prostore, predstavlja
inicijaciju, na primer kao to amani mogu prelaziti iz jednog sveta u drugi. Sve vane stvari
e se u bajkma odigravati na ili ispred gore pomenutih mesta.

Svrha fantastike
Zbog svoje dinamike fantastini elementi (u vidu mnotva motiva i prepreka) koji se
gradativno reaju u klimaksu, kod publike izazivaju radoznalost i strah. Pokree se mata.
Izaziva se sauestvovanje i poistoveivanje sa junacima bajki. U bajci Devojka bra od
konja devojka se obraa u monologu, a prosci sve govore za sebe i tim postupkom se
istiepripovedaevo obraanje publici. Bajka je puna dinaminih motiva kojima se
gradi lepota. Pojavljivanjem uglednih linosti (prosci) i ulaganja ivota za lepotu izazivaju se estetska i moralna oseanja kod kolektiva. Zbog nepredvienog kraja u kome
devojka nestaje, podstie se elja za nastavkom prie i aktivira se intiucija i mata za
njenim moguim zavrecima. Da bi se kod slualaca izazvalo vee zanimanje i tenja za
sluanjem same bajke, fantastini elemnti na poetku prie, moraju biti jaki. Devojka je
belja od snega, rumenija od ruice, sjajnija od sunca i pritom nainjena od snega iz jame
bezdanje prema suncu ilijnskome, rukom vila. Ovim estetinim udarom naglo se
pokree dalje prianje, saznanje i doivljavanje prie. Samim naslovom, Devojka bra
od konja, kod slualaca se javlja interesovanje za daljim sluanjem prie.
Zahvaljujui fantastinim elementima sluaoci se iskljuuju iz realnog sveta, slede
radnju bajke i sagledavaju emocionalnu i misaonu sutinu. Potpomau osnovnu funkciju
bajki, a to je da vaspitava, ljude ui moralu, razvija svest i razum. Lepota priziva ljude i
uslovljava posezanje za svojom vrednou. Mnogi ljudi e se odazvati njenom pozivu, ali
samo oni sa razvijenim estetskim oseanjima, obrazovani i sposobni, uspee da dou do
nje. Bez obzira to doivljavanje (opis devojke), stvaranje (devojku stvaraju vile) i
osvajanje (trka sa preprekama) lepote predstavlja teak zadatak, za nju vredi i umreti.
Lepota pokree estetski doivljaj u oveku i navodi ga na potragu, odnosno pokree
tenje oveka za zadovoljenjem estetskih potreba u sebi samom. Samim tim to ona
uzmie, pojaava tenju i volju za dosezanjem. Samo izuzetni mogu do nje stii.
Svrha fantastinih elemenata u ovoj bajci jeste da razvije svest o
postojanju lepote kao metafizike pojave. Kad se ovek domogne lepote, on sa njom u
svesti doivljava odgovarajui uspon i razvitak svoje linosti Meutim, ukoliko doe do
promene u ovekovom shvatanju pojma lepote, ona dobija drugaiji lik i ujedno se menja
potreba za njom. Nestanak devojke ukazuje na to da lepota nije konana i da je niko nikad
nije mogao, niti e je moi zadrati.
Tokom pripovedanja, zapaa se dosledno smenjivanje fantastinih (f) i relaistinih
elemenata (r). Na poetku se javlja portret devojke (f), pozivaju se prosci na trku (r), sam
uslov trke je dobijanje zlatne jabuke, devojke ili smrt, ona u trci puta krila, od dlake pravi
goru, od suze reku(f) , carev sin zaklinje devojku, zaustavlja je(r) i na kraju devojka
nestaje(f). Svrha ovog smenjivanja fantastinih i realistinih elemenata jeste postizanje
ravnotee. Ovakvom cik-cak kombinacijom elemenata u bajci potpomae se buenje
leve, logine strane i desne, umetnike strane mozga. Cilj jeste postizanje mira, odnosno
smirivanje uma. Tei se tome da se ne dozvoli dominacija jedne hemisfere mozga nad
drugom. Time se gasi svest o vremenu i prostoru, budi se svest o venosti gde vremena i
prostora nema.

4.Stvaranje simbola
U uvodnom delu bajke Devojka bra od konja, data je detaljna slika devojke: Bila
je nekaka evojka koja nije roena od oca i majke, nego je nainile vile od snijega
izvaena iz jame bezdanje prema suncu ilijnskome, vjetar je oivio, rosa je podojila, a
gora liem obukla i livada cvijeem nakitila i naresila. Ona je bila bjelja od snijega,
rumenija od ruice, sjajnija od sunca, da se take na svijetu raalo nije niti e se raati.
Ovde je istaknut motiv stvaranja lepote.
U delima usmene knjievnosti, pa i narodnim verovanjima, vila je natprirodno i
idealizovano bie. Samim tim to devojka nije roena od oca i majke i to su je
nainile vile, u njoj su usaene osobine ovih bia. Ona je ista i retka (kao sjaj snega na
ilindanskom snegu). Sneg potie iz jame bezdanje, odnosno nedodirnut je i jedninstven i
daje devojci atribute jedinstvenosti i nedodirnutosti. Sunce ilinsko predstavlja leto, vreme
plodnosti i ivotvornosti, a sneg je vaen ba u tom periodu i izaziva oseaj posebnosti.
Sama priroda, koja oblai devojku i ukraava je, simboliki oznaava devojku kao bie
prirode. U kasnijem opisivanju devojke, istiu se karakteristine boje - bela, rumena,
sjajna. Boje na psiholokom planu simbolizuju istotu, kao sneg o ilinskom suncu, zanos
i lepotu, kao ruice sto jesu, i svetlinu koja simbolizuje sunc, odnosno ivot. Takve
devojke na svetu nije bilo, niti e biti, odnosno ona je neponovljiva i originalna.
Iz jednog takvog savrenog bia nastaje Lepota. Na ovakav nain, hiperbolom i
gradacijom, izraava se subjektivno stvaranje lepote. Preko fantastinih elemenata, u
ovom sluaju preko opisa devojke, gradi se slika iz koje nastaje simbol. U bajci Devojka
bra od konja dat je ideal i simbol Lepote.

Simbolika fantastinog
Sa poetkom dvadesetog veka, bajka se kao usmena tvorevina posmatrala sa
najrazliitijih stanovita. Knjieni prilaz bajci bavi se njenom poetikom. Folklorni prilaz
bavi se uporednim prouavanjima bajki, zakonitostima po kojima se ona prenosi u
tradiciji, njenom drutvenom ulogom , itd. Psiholoki prilaz bajkama prouava i bavi se
otkrivanjem porekla bajki ( Fjordovi sledbenici) ili se primarno bazira na njenu recepciju.
Tim prilazom, bave se Jungovi sledbenici i oni nastoje da ukau na
nadindividualnaduevna zbivanja koja se ogledaju u bajkama. prouavajui kolektivno
nesvesvno.
Za psiholoki pristup uzimam za primer bajku Lepotica i zver. Najpoznatija verzija
ove bajke govori kako zbog svoje nesebine dobrote Lepotica, najmlaa od etiri keri,
postaje oeva miljenica. Od oca za poklon trai samo belu ruu, za razliku od skupocenih
poklona koje su traile njene sestre. Nije svesma da e time dovesti u opasnost oev ivot
i njen idealni odnos sa njime. Otac krade belu ruu iz zaaranog vrta Zveri i ragnevljena
Zver mu zapoveda da se za tri meseca vrati po zasluenu kaznu, odnosno smrt. Lepotica
preuzima oevu kaznu i posle tri meseca odlazi kod Zveri u zaarani dvor. Tamo dobija
predivnu sobu, bez ikakvih obaveza i razloga da se plai, jedino to joj u posetu
povremeno odlazi Zver. Zver bi je u njihovim razgovorima pitala da li eli jednog dana da
se uda za njega, a Lepotica bi ga stalno odbijala. Iznenada, u arobnom ogledalu, Lepotica
ugleda svoga oca teko bolesnog i preklinje Zver da je pusti na nedelju dana kui, da ga
izneguje. Zver je puta, ali joj govori da e umreti ako ga za svagda napusti. Njen dolazak
kui je obradovao oca, ali je izazvao zavist kod sestara koje kuju zaveru da je zadre due

nego to je obeala. Na kraju, Lepotica sanja san gde Zver umire od oajanja. Shvativi da
je prekoraila vreme, uri natrag da Zver vrati u ivot. Zaboravivi na groteskni izgled
Zveri, poinje da ga slui. Zver joj saoptava da je sad srean i da moe na miru da umre,
jer je Lepoticu ponovo video i da ne moe da ivi bez nje. Ali Lepotica shvata da ne moe
da ivi bez Zveri i da se zaljubljuje, to sama govori i obeava da e se udati za njega,
samo da ne umre. Utom se dvorac ispunjava svetlou i zvucima muzike, Zver nestaje i
pretvara se u princa koji joj pria kako ga je vetica zaarala. arolija je trebala da traje
dokle god neka devojka ne zavoli Zver zbog njegove dobrote.
Lepotica u ovoj bajci je bilo koja mlada devojka, ili ena koja je ula u emotivnu
vezu sa svojim ocem, vezu koja nita manje ne vezuje osim to je duhovne prirode. Bela
rua je simbol devojine dobrote, ali njena nesvesna namera, stavlja njenog oca, pa i nju u
vlast Zveri, odnosno naela koji osim dobrote, simbolie milosre i okrutnost. Sve izgleda
kao da devojka eli tim postupkom da se spase od ljubavi koja poziva na asno ponaanje.
Samim tim to je nauila da voli Zver, postaje svesna nesavrene, erotske ljubavi, jer zver
predstavlja onaj animalni deo svesti same devojke. Omoguava joj da prihvati erotsku
komponentu svoje prvobitne elja koja je morala da bude potisnuta zbog straha od
incesta. Naputajui oca, doputa sebi da ivi sa njime u svojoj mati sve dok ne upozna
Zver, odnosno oveka i ne otkrije svoju reakciju na njega, kao ena. Zver u bajci
simboliki predstavlja animalni i muki deo devojke koju ona oslobaa potiskivanja i
predaje se svojoj ljubavi.
Lepotica se odrie nevinog poverenja u oca koji nije mogao da joj da ono to je elela
(belu ruu koja je simbol za ista oseanja), a da se ne probudi onaj animalni, odnosno
zverinji bes (eros) u njoj samoj.
Fantastini elementi u bajkama, po Jungovim sledbenicima, ne predstavljaju nita
drugo nego simbole, koji se nesvesno stvaraju u ovekovoj psihi i u pozadini utiu na
ljudska delovanja. Njihovo pravilno razumevanje moe imati lekovit i kreativan uticaj na
pojedinca.

Arhetipovi
Arhetipovi bi bili po Jungu univerzalni obrasci ponaanja i miljenja. Predstavljeni su
u vidu karakteristinih slika koje dolaze iz kolektivnog nesvesnog, psihikog sloja
zajednikog svim narodima i verovanjima.
Jedan od osnovnih motiva u bajkama jeste junakov odlazak na put. Pohodi junaka
prikazuju procese inicijacije i sazrevanja. Na njegovom putu, junak sree pomonike koji
predstavljaju unutranje doivljaje samoga junaka. Arhetipi animusa ili anime, figura koje
se meusobno dopunjuju i objanjavaju ensku ili muku stranu junaka, esto se
prikazuju kao stari mudraci, vila i junak, zarobljeni prinevi ili zatoene princeze ili
jednostavno kao otac i majka. Princ koji je arolijom pretvoren u abu ili ivotinju pa ga
devojka svojom ljubavlju vraa u prvobitan oblik, predstavlja simbolino povezivanje
duha i prirode junaka u najboljem smislu. Prikaz arobnjaka ili vragova, simbolino
oznaava personifikaciju tamnog i nepriznatog dela linosti. Vrag ili avo, uglavnom se u
bajkama pojavljuje nou, kod nekog drveta, obino nagnutog nad vodenom povrinom.
Obuen je u zelene haljine, to je jedan od ostataka narodnih verovanja, jer se opisuje kao
vodeni demon koji ima zelenu boju koe. Mudraci, proroice, drago kamenje, pa ak i
deca, simbolizuju totalitet i celovitost psihe jedne linosti.

Fantastini elementi bajki predstavljaju neosvetljene delove linosti, koji ostaju


okamenjeni u vidu arhetipova, ali u smisli prepreka mogu predstavljati i probleme dok ih
ovek ne osvesti.
Motiv putovanja junaka, prikazan je preko bajke Zlatna jabuka i devetpaunica. U bajci
postoji devet paunica koje predstavljaju svetlih devetmeseci . U uvodu naznaena su tri
brata, koja mogu oznaavati zimskih tri meseca ( januar, februar i mart). Caru se krade
svetlost (zlatna jabuka). Trei sin, jedini nije zaspao i uspevi da sagleda svetlo (zlatnu
paunicu), ostaje sa njom i zaljubljuje se. Ljubomorna braa, alju prokletu babetinu
(babaMartu koja pokuava da produi zimu po narodnim verovanjima) da uhodi treeg
sina i ona uspeva da otera svetlost od njega (odsei e paunici kosu). Najmlai sin kree u
potragu za paunicom - motiv putovanja junaka, koji predstavlja ujedno i njegovu
inicijaciju, ali on predstavlja i putovanje Sunca po nebeskom svodu iz meseca u mesec.
Na putu ga ekaju prepreke. Sledea etapa junakovog putovanja moe se tumaiti kao
junakov ulazak u nesvesno (jezero) i tek kada savlada prepreku koja mu ne da da vidi
svetlo (ubija slugu koji ga uspavljuje), dolazi do planine, odnosno krajnjeg duhovnog
razvoja, gde e ga ekati pustinjak ili starac (simbol mudrosti) koji ga upuuje na pravi
put. Prolazi kroz kapiju ili nivoe svesti, skree desno (desna hemisfera mozga je za
kreativnost) i tamo se u sjajnom, zlatnom dvorcu susree sa svojom paunicom i venavaju
se .Naravno, to bi se desilo juna meseca, kad je dan najdui, odnosno , najvie ima svetla
na zemlji.
Paunica daje careviu kljueve od dvanaest podruma i izrie mu zabranu da ne ulazi u
poslednji podrum. Naravno, junak ba tamo odlazi i sipajui vodu u bure oslobaa zmaja,
koji mu krade svetlo. Zmaj u okovima predstavlja tamu koja poinje u taki letnjeg
solsticija juna meseca, koja krade/ jede svetlost. Po drugi put junak kree na put i
spasavajui
tri
ivotinje,
stie
pomonike
(junakovo
opte
nesvesno
riba , lukavost - lisicai nagon -vuk). Oni mogu oznaavati i tri sledea meseca jul,
avgust i septembar na sunevom putovanju. Sree starca oktobar ( osmica ravnotea
materije i duha) koji mu govori gde moe nai zmaja da vrati paunicu. Junak uspeva da
sazna za babu sa danaest konja i jednim gubavim (baba - stara godina sa njenih 12 meseci
i onim gubavim koji e tek postati mesec nove godine ). Tamo u planini uva tri noi
kobilu, u tome mu potpomau fantastini elementi (nesvesno, lukavost i nagon).
Babina kobila sa drebetom predstavlja raanje nove godine/ nove svesti. Uzevi konja
(dobija snagu), otima devojku od zmaja ( svetlo od tame), bei i time kvari ravnoteu. Sad
ih je dvojica sa arobnim konjima. Logian je dalji sled dogaaja. Zmajev konj na molbu
drugog, zbacuje svog gospodara i pripaja se careviu i paunici koji odlaze u svetlost, u
novo , u dobro.
Osim potrage za svetlou, koja oznaava potragu carevia za prosvetljenjem,
saznanjem i mudrou, u ovoj bajci je okamenjen arhetip putovanja Sunca po nebeskom
svodu, njegovo ponovno raanje 23. decembra i pobeda nad tamom. Smenjivanje
dvanaest meseci ( prepreka) i put Sunca (junaka) prikazuju arhetip kruga ivota i smrti
svojstven prirodi, ali i oveku kao delu prirode.

Zakljuak

Jung je govorio o tome kako pomou simbola ovek unosi red u haos. U bajkama je
gotovo sve simbolino jer one pomou dogaaja i vizualizacije ne priaju o stvarnim, realnim
dogaajima ve o naim unutranjim stanjima i unutranjim sukobima.
Interesantno je to da su jo davno osnivai naunog miljenja, kao to su Platon i Aristotel,
predlagali da vaspitanje treba da pone bajkama, a ne suvoparnim injenicama. Ako bi detetu
odmah davali racionalni svet, onda bi njemu njegov unutranji svet, kojem je bajka mnogo
slinija, ostao dalek i tu, a ono to nam je daleko i tue, esto nas i plai. Izrazito
funkcionalnom kompozicionom motivacijom pripovedai bajki vrlo veto uvode sluaoce u
svet bajki. U tom svetu vrhunske vrednosti i uzvienog smisla, slualac prima i
doivljava poistoveujui se sa junacima bajki.
Bitno je je biti u kontaktu sa naom duevnom osnovom. Zanemarivanje ovog oblika
komunikacije osiromauje duh. Na savremeni intelekt postie nesluene uspehe, ali je
istovremeno opustoen duhom. Usklaujui rad naizmeninim podsticanjem desne i leve
strane
mozga, bajka
postie
balans
izmeu
kreativnosti
i
logike.
Budi ljudsku svest kojom ovek na potpuno drugaiji nain postaje svestan svoje okoline i
vremena u kojem ivi i paralelno sa tim obogauje duh.
Mi ne moemo bez mate i bez svojih neobinih simbola. ovek e uvek stvarati svet
vilenjaka i udesa. Oni e menjati imena i spoljanju formu, ali e imati uvek istu sutinu
da uzbuuju i da nam pomau u savladavanju strahova i neizvesnosti. Nesrea je u tome to
savremeni ovek pravi isuvie mona udesa
Bajke isto tako uvaju etike vrednosti u drutvu, otro delei dobro od zla, uei nas od
detinjstva tome, ali i stalno nas podseajui da biti junak nije jednostavna stvar, nego da se
moramo stalno suoavati sa preprekama i ne odustajati, ve ih sve prebroditi...

Literatura

Babi, arko, Metodike varijacije, Drutvo za srpski jezik i knjievnost, Beograd,


2002.

Jung, Karl Gustav, ovek i njegovi simboli, Narodna knjiga- Alfa, Beograd, 1996.

Miloevi-orevi, Nada, Od bajke do izreke, Drutvo za srpski jezik i knjievnost,


Beograd, 2006.

Radulovi, Nemanja, Slika sveta u srpskim narodnim bajkama, Institut za knjievnost


i umetnost, Beograd, 2009.

Samardija, Sneana, Poetika usmenih proznih oblika, Narodna knjiga, Beograd,


1997.
Stankovi-oo, Nataa, Topos puta u srpskoj narodnoj bajci, Drutvo za srpski jezik i
knjievnost, Beograd, 2006.
Stefanovi-Karadi, Vuk, Srpske narodne pripovijetke, Prosveta - Nolit, Beograd,
1987.

http://dragadavid.webs.com/seminarskinevenar.htm