You are on page 1of 5

1.

FUNKCIJE OBJEKTA VISOKOGRADNJE


Osnov projektovanja ini projektni zadatak kojeg po
pravilu priprema investitor ili konsultant kojeg ovaj
angauje. Proj. zad. treba da bude zbir potreba koje slede
iz funkcije objekta, a ne zbir elja investitora. Osnovu proj.
zadatka treba da ini tehnoloki elaborat u kojem je
detaljno reen proces rada, oprema, radna mesta,
transport i ostala infrastruktura. Tek iz ovih parametara
sledi dispozicija objekta sa dimenzijama, materijalima i
optereenjem. Da bi se izbegle povratne intervencije
izvoenju objekta prethode : pripremni radovi, izrada
idejnih reenja, izrada gl. proj, i razrada detalja izvoenja.
Pripremni radovi podrazumevaju prikupljanje podataka o
lokaciji i za svaku mikrolokaciju podataka o tlu, podzemnim
vodama, snegu, vetru, seizmici, saobr. i energetskoj
infrastrukturi (javni, interni transport, kapacitet vodovodne
mree, gasovod, vrelovod), ceni instalacija, ceni pripreme
lokacije (ruenje, izmetanje, ceni opremanja lokacije,
zelene povrine, zajednika infrastruktura, socij. sadraji) i
ceni uklanjanja objekta kad se nae van funkcije. Proj.
zadatak dopunjavamo i rezultatima pripremnih rasova i
time dajemo elemente za pripremu vie idejnih reenja koja
sadre lokaciju, dispoziciju, tip konstr. i osnovne materijale.
Ova idejna reenja se uporeuju na nivou fizibiliti studije
(studija mogunosti i nemogunosti), kako bi se eliminisala
evidentno neprihvatljiva idejna reenja. Prihvaena idejna
reenja su dalje osnova za izradu idejnih projekata koja
treba da su obraena tako da je mogue vriti njihovu
meusobnu tehniku i ekonomsku komparaciju po jasno
zadatim pravilima. Idejne projekte treba praviti na osnovu
javnog konkursa. Usvojeno idejno reenje se dalje
razrauje na nivou gl. proj. sa svim detaljima. Dalje sledi
izvoaki proj. u kom izabrani izvoa prilagoava gl. proj.
svojoj tehnologiji izvoenja i razrauje sve detalje
ukljuujui i samu montau. Tokom izvoenja radova mora
se sukcesivno formirati projekat izvedenog stanja, koji je
ustvari izvoaki projekat u kome su unesene sve izmene
izvrene tokom izvoenja. Ovaj proj. je osnovni dokument
za exploat. objekta i za stvaranje baze podataka na osnovu
koje se objekat odrava. Osnovna filozofija graenja na
zapadu je duga priprema, brzo izvoenje i solidno
odravanje objekata.
2. INDUSTRIJSKE HALE I SKLADITA
To su objekti velikih
zapremina koje treba pokriti i
zatvoriti, pa je najisplativije
projektovati metalnu konstr.
sa pokrivaima i oblogama.
Radi se za objekte kod kojih
je izraeno statiko i dinam.
optereenje. Ovi objekti su lako demontani, to je bitno jer
u velikom broju sluajeva ne vredi vriti rekonstrukciju
nakon zastarevanja tehnologije i uvoenja nove. U
elektronskoj industriji prosec starenja je 5 god, u
metalopreraivakoj 10 god, rafinerijama 15 a u tekoj
industriji 20 god nakon ega se objekti uklanjaju da bi se
stvorio prostor za novi objekat. Za ind. hale i skladita
neophodno je definisati opremu za njihovu funkciju
(maine, kranovi za transport). Jo jedna prednost ovakvih
objekata je mala sopstv. teina, to direktno smanjuje
seizmike uticaje. Kod hala je obino merodavno
optereenje vetrom a ne od zemljotresa. Mora se poznavati
tehnologija koja se odvija u objektu. Ako je hala kvadratne
osnove 20x20 ne treba stavljati ukruenja a ako je npr
80x20 treba staviti poprena ukruenja. Za hladnjau se
moe projektovati laka konstrukcija sa izolacijom i
instalacijama, postavi se dvozglobni reetkasti luk izvan
objekta i privrsti se na jednom mestu za krov, tako da
reetka dri laku konstrukciju. To izbueno mesto treba
dobro izolovati termiki, i na taj nain se reava problem

Koef. sig. se razlikuju za ove grupe opt. pa je bitno def.i


sva mogua opt. i svako svrstati u 1 od ove 3 kategorije, pri
emu treba voditi rauna i o stepenu uestalosti pojedinih
vrsta opt.
Merodavni uticaji od sopstvenog optereenja (p) (sopst.
teina konstrukcije i teina stalnih instalacija, ograda,
podova) moraju da budu manji od merodavnog uticaja
korisnog optereenja (g), da bi konstrukcija bila dobro
isprojektovana.
Stalno opt. sastoji se iz so4pstvene teine nosee konstr.
(ronjae, glavni nosai, spregovi, kranske staze,
meuspratne konstr, fasadne rigle, stubovi) i teine ostalih
nosivih i nenosivih el. konstr. (krovni pokriva i fasadna
obloga, pod, plafon, pregradni zidovi). Sopstvena teina se
odreuje tako to se zapremine el. konstr. pomnoi sa zap.
masom ili se podaci uzimaju iz kataloga proizvoaa.
Korisno opt. se sastoji od sadraja unutar objekta ili na
njemu, tj. teine ljudi, nametaja, pokretnih pregrada,
knjiga, mainske opreme, automobila i sva druga
povremena optereenja koja deluju na konstr. a nisu
svrstana u stalno opt. Ne mogu se predvideti svi mogui
poloaji pokretnog opt. pa su vrednosti opt. dati tabelarno u
propisima za razliite namene kostrukcija ili delove konstr.
(vrednosti su dobijene ispitivanjem i iskustvom).
Optereenje snegom tj. njegov intenzitet zavisi od
regiona, nagiba krovne ravni i konfiguracije krova. Kod2
ravnih ili do 20 nagnutih krovova uzima se s=0,75 kN/m
povrine osnove krova, a za vee nagibe vrednost se mora
smanjiti, a za nagib vei od 60 s=0.
Sneg na krovu treba uzeti kao jednakopodeljeno opt. koje
moe opteretiti itav raspon, pola raspona ili pola raspona
sa punim intenzitetom optereenja a drugu polovinu sa
jednom polovinom, pri emu je merodavna ona ema opt.
koja daje vee uticaje.
Optereenje vetrom kljuni parametar je brzina vetra do
koje se dolazi statistikom obradom podataka.Na dejstvo
vetra jo utie i visina objekta, lokacija, oblik zgrade,
tekstura fasade , poloaj susednih objekata, konfiguracija
terena i dinaminost konstr. (oekivano reagovanje konstr.
na dinamiko delovanje vetra). Statiki uticaj vetra se
mnoi sa koef. dinami., pa se za nepoznate dinamike
katakteristike konstr. i velike brzine vetra dobija
jako veliki
ukupni intenzitet vetra (i preko 5 kN/m 2). Kod takvih
konstrukcija radi se modelsko ispitivanje u aerodinamikim
tunelima da bi se utvrdilo realno optereenje na osnovu
odgovora konstrukcije, da konstr. ne bi bila neracionalno
projektovana. U naim propisima je precenjena vrednost
podpritiska kod objekata sa malim otvorima, to je najei
sluaj kod hala. Ako dobijemo podpritisak vei od
nadpritiska vetra bitno se menja raspored uticaja kod
glavnih nosaa.
U kombinaciji sopstv. te.+vetar sa izraenim podpritiskom
moe se desiti da se ne dobije zatezanje u donjem pojasu
grede a u gornjem pritisak. To je nepovoljna situacija jer je
lako spreiti gubitak stabiln. gornjeg pojasa zbog postojanja
pokrova i ronjaa, a teko je spreiti gubitak donjeg
pojasa koji je slobodan u prostoru.
r - gustina vazduha u kg/m3 (zavisi od nadmor. visine
objekta lokacije)
v M,50,10 osnovna brz. vetra (m/s) (na visini 10 m , povr.
period 50 god)
k t faktor s
vremenskog
s/2
osrednjavanja
osnovne brzine vetra
ili
k T faktor s
povratnog
perioda
ili
osnovne
brzine vetra
s
S z faktor
topografije terena
K z faktor
ekspozicije
- uvodi
hrapavost
terena
G
z

dinamiki koef.

1.

Formirati konstr. to manje mase i izbei


nepovoljan raspored masa (npr. tehniku etau koja
sadri opremu velike teine bi trebalo smestiti u podrum
a ne na zadnji sprat)
2.
Usvojiti to pravilniju osnovu konstr. i izbegavati
nepoklapanje centra mase i centra krutosti
3. Izbegavati promene u konstrk. sistemu npr.
formiranje mekih spratova.
4. Konstr. ne sme biti suvie kruta - treba
obezbediti solidan nivo njene duktilnosti
meki
Danas se izmeu tla koje distribuira seizmiku
silu
i temeljne konstrukcije objekta postavljaju
sprat
vibroizolatori koji apsorbuju najvei deo
kinetike energije talasa i time ne doputaju
ulazak te energije u konstr. sistem, a time i razvoj
pomeranja sistema.
Temperaturna promena
- Razlika u temp. izaziva
nepovoljan uticaj u krutim konstr. pa se kod nas definie DT
= 60C (od -30 do +30). Po starim propisima, svaki
elini objekat se mora dilatirati ako je dui od 60 m, to je
relativno a zavisi od deformabilnosti i dispozicije
konstrukcije. Zato se radi proraun na prostornom modelu i
utvrdi se da li konstr. moe da primi ovaj dodatni uticaj.
Mogua teta prouzrokovana temp. promenama spreava
se primenom fleksibilnog materijala ili pokretnih spojeva
Uticaj pritiska tla i vode - tlo je obino zasieno vodom i
izaziva hidrostatiki pritisak, tako da moe da potopi
konstrukciju. Podzemni deo konstr. je izloen optereenju
bonog pritiska zemljita i silom uzgona ako se nalazi ispod
NPV-a
Uticaj eksplozije eksplozije mogu poticati od plinske
instalacije i cevovoda, od raznih projektila i bombi, od
ludakih ideja.
Uticaj montanih optereenja Nije dovoljno proraunati
samo konana exploataciona stanja objekta, nego i stanja
u kojima se pojedini elementi, sklopovi ili delovi
konstrukcije mogu nai pri utovaru, transportu, montai.
Tretiraju se kao izuzetna optereenja ali se ne smeju
zanemariti. Analiza se mora proveriti sa aspekta vrstoe,
upotrebljivosti i stabilnosti.
5. KONSTRUKTIVNO OBLIKOVANJE I PRORAUN
Pod konstruktivnim oblikovanjem se podrazumeva
osmiljavanje oblika elemenata i dispozicije konstr. celina i
obino se odvija u dva nivoa. Sem samog prorauna
(raunski model, merodavno opt., odreivanje uticaja i
dimenzionisanje prema krit. nosivosti, upotrebljiv. i
stabilnosti) moramo uraditi i konstruktivno oblikovanje
elemenata, veza i nastavaka. Nakon to proraunom
dobijemo podatak o dimenzijama elemenata i o dispoziciji,
moramo pre izrade grafike dokumentacije reiti sve detalje
vezane za izradu el. i njihovo meusobno povezivanje u
radionici, nain transporta i montau. Sem analitikih
podataka moramo imati jasnu viziju kako sve to zajedno
napraviti. Ovo mora biti upotpunjeno i saznanjima ta
imamo na raspolaganju na tritu materijala, spojnih
sredstava i sta izvoai mogu objektivno da izvedu.

1
2
2
v m ,50,10 k t k T 10 3 S Z2 K Z G Z C A
2

odravanja niskih temp. u hladnjai. U halama za


proivodnju se interni transport odvija pomou portalne
dizalice. One imaju svoj pokretni most sa elektronskim
mehanizmom, na koje se prenosi optereenje pri dizanju.
Most se oslanja na ine po kojima se kree, kranske
nosae izmeu stubova i konano na stubove i temelje.

3. STAMBENE I JAVNE ZGRADE


Za konstruktivni sistem visokih stambenih i javnih objekata
biramo elinu noseu konstrukciju (stubovi i glavne rigle),
stub drv. plocica
dok
meuspratne
konstrukcije
formiramo kao spregnute. Preko
prof. lim
elinih rigli postavljamo eline
bet. ploca
profilisane limove sa nazubljenjima koji
istovremeno predstavljaju i oplatu i
armaturu stropne ploe, dok se sama
cel podvlaka
ploa betonira korienjem pumpi za
beton sa velikim dometom transporta betona. Umesto
spregnitih ploa mogtu se koristiti i prefabrikovane ploe
koje se pomou modanika naknadno spreu sa elinim
delom konstrukcije. Zbog velike visine objekata vrlo su
znaajni uticaji vetra i seizmike, reenje vertikalnog
transporta i zatita od poara. Prednost ovih konstruktivnih
sistema je : paralelno izvoenje sa izradom temelja
objekta, elina konstr. se radioniki izradi, a potom se
montira. Brza izrada meuspr.konst. omoguava da grube
graevinske radove zavravamo ve sredinom sezone,
odnosno ceo objekat se zavrava za 1 sezonu. Treba imati
to manje skela i oplata koji kotaju a na ovaj nain vrimo
racionalizaciju jer trajno koristimo lim i izbegnemo el. koje
emo posle baciti.Svaki visoki objekat neminovno ima
znaajan procenat trokova graenja i eksploatacije koji
sledi iz njegove visine. Po studijama, orjentaciono uee
30-ospratne zgrade je : 10% temelji, 20% nosea el.
konstrukcija, 8% MK, 10% zidovi i stepenita, 12% izolacija
i zatita, 40% saobraajnice i pogonske instalacije (liftovi,
energetika, kondicioniranje vazduha, protiv poarni sistem).
Odluka o gradnji viespratnih objekata je ozbiljna jer je
skuplja oprema za njegovo funkcionisanje nego izgradnja
same konstrukcije. Visoki objekti su nuno zlo i grade se na
mastima gde je zemljite skupu (u centru grada) pa je
isplativo graditi 50-60 spratova.
U kategoriju objekata
eline visokogradnje osim
stambenih i javnih objekata spadaju i tornjevi, radioodailjai, stubovi mobilne telefonije.
4. OPTEREENJA U VISOKOGRADNJI
Opt. koja deluju na zgrade i hale mogu se
svrstati u 3 osnovne grupe :
1.
Osnovna stalna optereenja (sopstvena
teina), korisna (dizalica, ljudska navala, vozila), sneg i
druga optereenja stalnog karaktera
2.
Dopunska opt. dejstvo vetra, sile bonog
udara i koenja dizalice, temp. uticaji i dr. sile
privremenog karaktera
3.
Izuzetna seizmiki uticaji, neravnomerno
sleganje oslonaca, udari vozila u noseu konstr.
SLUAJEVI OPTEREENJA
1. I sluaj opt. = osnovna opt. sa koef. sig 1,5
2. II sluaj opt. = osnovna + dupunska opt. sa koef. sig.
1,33
3. III sluaj opt. = osnovna + dupunska + izuzetna opt. sa
koef. sig. 1,2

C koef. sile ili pritiska


A efektivna povrina (m2)
Po starim propisima opt. vetrom je 0,45 1,25 kN/m 2.
Optereenje dizalicama. Projektant usvaja dispoziciju
hate na osnovu standardizovanih podataka (nosivost
dizalice, eljeni raspon, visina dizanja, broj radnih
operacija, brzina kretanja i dizanja) o mostnim ili viseim
dizalicama
(koristei
katalog
proizvoaa).
zav. sa ojac. reb
0
Za proraun opt. od krana za
15 0- 20
pokretno opt. od dizalice uvodi se
reet. sa
uticaj uestalosti promene opt. i udara
sekund.
prilikom rada dizalice. Pritiske tokova
nosacima
dizalice treba pomnoiti sa koef. udara
50
f koji zavisi od vrste dizalice ( f =1,00-1,60). Za proraun
INP IP
zav. limeni
sanduc.
stalnog opt. propisuje se koef. izravnavanja y = 1,10
0
1,30.
15 0- 20
Za proraun kranske staze (nosaa dizalice) i glavnih
nosaa koji ih nose, uzimaju se u obzir sledea optereenja
6. KROVNI POKRIVAI O OBLOGE
od mostnih dizalica :
Imaju osnovnu ulogu pokrivanja i
50
vert. opt. od tokova dizalice P t max i P t min
zatvaranja objekata, koji su obino
velikih zapremina. Pokrivai i obloge
horiz. optereenja poprena na kransku stazu (javljaju
moraju da obezbede zatitu od atmosf.
se usled polaska i koenja kolica-make, kosog
uticaja, termiku, izolaciju od buke...Moraju biti nepropusni
podizanja tereta i nepravilnosti staze). Intenzitet horiz.
za vodu, postojani i otporni prema atmosf. utiajima,
opt. H (boni udari) uzimaju se 1/10 maximalnih vert.
nesagorivi, laki i dobri toplotni izolatori. Kao pokrov mogu
pritisaka tokova.
se koristiti:
Horiz. opt. u pravcu kranske staze
1.
Keramiki proizvodi (crep, ploice)
(javlja se usled polaska i koenja
2.
Stakleni proizvodi (armirano staklo, prizme)
mosta dizalice, kosog podizanja
tereta i udara dizalice u odbojnik na
3.
Bitumenski proizvodi (izolacione trake na
kraju staze). Intenzitet
H (sile
daanim ili drugim podlogama)
koenja) iznosi 1/7 maximalnih vert.
4. Azbestcementni materijali (ravni ili talasasti salonit). Prave
pritisaka tokova koji koe (pogonski
se od meavine azberstnih vlakana i cementa, otporne su
tokovi)
na klimatske i atmosferske uticaje i na koroziju, a postojane
Seizmiki uticaji zavise od kategorije objekta i znaaja, a
su na temp. do 300 stepeni, nesagorive su i male zapr.
proraun se moe vriti na 3 naina : Tanom dinamikom
teine. Kod nas su ve dugo u upotrebi talasaste salonit
analizom sistema, Kvazi spektralna analiza sistema ili
ploe koje se privruju na letve od drveta ili elika
Kvazi statika analiza zasnovana na odreivanju dinamike
pomou kukastih zavrtnjeva, pri emu se rupa obavezno
sile S = ko ks kp kd G . Ove sile se u vidu kontin. ili
bui na talasu a ne na uvali (da moe da iscuri samo ona
koncentrisanih masa apliciraju na sistem i vri se proraun
voda to padne kod rupe a ostala se sliva u uvalu). Ispod
presenih sila i dimenzionisanje.
glave zavrtnja se obavezno stavlja gumena ili plastina
zaptivka da bi se spreio prodor vode. Nastavljanje se vri
ko koef. kategorije objekta ( za I=1,50, za II=1,0, za
preklapanjem poduno ili popreno, a duina preklopa
III=0,75, a za IV se ne uzima)
zavisi od nagiba krova. Azbest je tetan po zdravlje pa se
ks koef seizminosti (za VII = 0,025, za VIII=0,05, za
vie ne rade zidovi od ravnih azbestcem. ploa. Ravni
IX=0,075 po merkalijevoj skali)
salonit nema dovoljnu nosivost, kao talasasti, pa se mora
kp koef. koji zavisi os duktilnosti sposobnost konstr. da
privrstiti preko daane podloge.
izdri odreeni nivo deformacije
5. Gas betonski materijal (siporeks). Prave se od kvarcnog
kd koef. dinaminosti tla koji je vei za bolji materijal.
peska, vode i cementa, vrlo je porozan materijal, lak (4
Seizmike sile su izazvane kretanjem tla na kome je
puta laki od AB), nezapaljiv, podnosi temp. 650 stepeni
objekat fundiran a deluje u teitu meustratne konstr.,
bez promene oblika, lako se obrauje testerom. Preko ovih
pomou krutosti meuspratne konstr. se prenosi na
ploa se mora postavljati hidroizolacija jer kad pokisnu,
vertikalne elemente (okvire, spregove, zidove), a dalje na
zbog velike poroznosti zapreminska teina se uveava. Pre
temelje. Nosei sistem zgrade se moe prikazati kao
hidroizol. se mora izvesti izravnavajui sloj od sitnozrnog
sistem koncentrisanih masa, pri emu svaka meustratna
betona d=3cm, to znatno poveava teinu. Zavisno od
konstr. odgovara jednoj konc. masi m, a vertikalni elementi
raspona ploe su debljine 10-25 cm a armatura im je
koji primaju ove horizontalne sile odgovaraju opruzi jednog
zatiena od hem. aktivnosti gas betona. Ploe se ne
oscilovanja. Ako su ovi vertik. el. postavljeni nesimetrino u
smeju skraivati jer je gl.armatura sidrena na krajevima za
osnovi, javlja se torzija (uvrtanje zgrade).
poprenu. Veza sa ronjaama se ostvaruje pomou
elinih ploica d=5 mm koje su zavarene za gornji pojas
Principi seizmikog graenja :
ronjae na svakih 1200 mm. Kroz otvor na ploici provlai

pas ploc.
5 mm

stubova, gde se javlja znaajan


ekscetricitet u odnosu na osu stuba. Kod reetk. nosaa
treba da vertik. osa kranskog nosaa bude to blia bar
jednom pojasu reetk. stuba da bi ekscentr. bio to manji.
Kod velikih raspona stubova moe se oslanjanje vriti i
preko ispusta iz krovne reetke. Oslanjanje se vri preko
tangenc. leita, ili preko isputene eone ploe koja
dodatno vertikalno ukruuje oslonac ili preko gumenihneoprenskih leita koja smanjuju buku. Veza kranske
staze i konzole, odnosno leine ploe na stubu se
dodatno osigurava vijcima.Najee su kr. staze statikog
sistema proste grede jer je izrada najbra i najjeftini su, a
moe biti i kntin. nosa ili gerberov sa zglobovima. Pop.
presek je najee pun (valjani ili zavareni) I profil jer
podnosi veliko opt. a izarada je jednostavna, a mogu biti i
sanduastog ili reetkastog nosaa za vee raspone i
nosivosti dizalica. Kod reetk. nosaa moraju se postaviti
sekundarni nosai koji prenose opt. tokova u vorove gl.
reetke. Izbor pop. preseka zavisi od veliine opt.za
dizalice, raspona i stat. sistema.
Kranske staze su optereene dinamiki pa treba
obavezno uzeti u obzir i zamor materijala. Optereenja su :
osnovna (sopst. teina konstrukcije i vert pritisci tokova
dizalice pomnoeni sa dinam. koef.), dopunska opt. (boni
udar, sile koenja bez dinam koef.), izuzetna opt.
(seizmike sile, udari dizalice u odbojnik).
Dimenz. se mora izvriti na
1. Kriterijum vrstoe (naponi u karakt. presecima)
2. Krit. upotreblj. (vert ugibi i horiz pomeranja. u nivou ina
doputena gran. je L/700 do L/1000)
3. Krit. stabilnosti (lokal. stabilnost vert. lima, stabilnost
pritiis. pojasa i bona stabil. celog preseka)
Obino je merodavan krit upotreblj. jer je doputena
granica deformacije otra, jer ako se dopusti veliki ugib
moe se desiti da dizalica nema dovoljnu snagu motora da
izvue optere. kran iz uvale kran. nosaa. Ako se toak
kree po zakrivljenoj ini javlja se boni udar koji se prenosi
na vrh ine. Mora se obezbediti i tano osovinsko
rastojanje ina u toku exploatacije, to se moe ugroziti
bonom deformacijom stubova, sleganjem, uestalim
udarima tokova o ine. Konzolni stubovi pa i kranski
nosa rotiraju pa se menja osovinsko rastojanje. Problem
se reava zatvaranjem stat. sistema od 2 konzole sa
postavljanjem rigle, ime se deformacije viestruko
smanjuju.
Zbog racionalnosti, pop. preseka se menja tako to se
zadrava ista dimenz. rebra a menja se irina pojasnih
lamela da bi se ostvario kontinualni kontakt ine sa
gornjom noicom kranske staze. Mesto promene pop.
preseka se odreuje pomou pokrivanja anvelope
momenata savijanja. Da bi se izbegao krti lom vara
ukruenja i zategnute noice zbog dinami. opt. konstruk.,
postavlja se pas ploica koja nije zavarena za donju
noicu, nego je postavljena. 5 mm od nje.

Da
bi
dizalica
pravilno
funcionisala,
ine
moraju da budu na
projektovanom
rastojanju
sa
tolerantnim
elast. podmet.
granicama i u toku
exploatacije.
Kranske
ine
primaju neposredno opt. od tokova dizalica, koji su
izraeni od elika ili livenog gvoa. Postoje tokovi sa
vencima i bez venaca sa voicama-horiz. valjcima. Zavisno
od nosivosti krana i vrste tokova na njima koriste se
razliiti pop. preseci : kvadratni npr 40x40 mm,
pravougaoni (za male kranove, a gornja ivica im moe biti
zaobljena ili oborena), tramvajske , standardne elez. ine.
Veza kranske ine za gornji pojas kranske staze treba da
bude istovremeno dovoljno kruta, duktilna ali ne previe i
mora da ima dovoljnu nosivost da prenese opt. sa ine na
kranski nosa. Moe biti kontinualna pomou zavarivanja,
zavrtnjeva i zakivaka-ranije, a najbolje je pomou kukastih
zavrtnjeva koji se naizmenino obostrano ugrauju na
razmaku 600 mm.(pritezanjem matice se ina dovodi u
projekt. poloaj) ili pomou pantentiranih klema (Noica
ine je stegnuta pomou neoprenskih oslonaca, a izmeu
ine i noice je postavljen elastini oslonac od armirane
gume, ime je postignuta dobra zvuna izolacija i
raspodela opt.). Kod veze ine sa betonskim grednim
nosaem
koriste se hiltijevi zavrtnjevi sa elastinim
kuitem sa ugraenom oprugom.Montani nastavci ina
se zavaruju ili se obikuju sa kosinom 45 , a ne smeju da
se poklapaju sa mont. nastavcima kranskih staza.
neoprenski
oslonac

13. SPREGOVI
pod. kr. sp.

gl. nosac
nxl

10. ODBOJNICI

Postavljaju se na kraju
kranskih nosaa da bi se
ograniilo kretanje krana.
Pri stat. analizi mora se
uzeti u obzir i sluajni
udar dizalice u odbojnik,
to spada u izuzetno opt i uzima se sa manjim koef sigur.
Pre su se uglavnom koristili drveni odbojnici, gde su se
dobijali veliki uticaji od udara. Da bi se smanjila kinet.
energija ugrauju se klinovi sa nagibom 1:4 do 1:6 , za
ublaavanje udara. Odbojnici moraju da ukoe dizalicu i
ublae udar sabijanjem odbojnika tj. prihvatanjem energije
a povratno odbijanje treba da bude to manje. Postoje
gumeni odbojnici (a), elijasti (b) i hidrauliki sa oprugom i
klipom (c), Prema principu rada postoje elastini odbojnici,
priguni i elasto priguni odbojnici.
c)

11. MONOREJ STAZE NOSAI JEDNOINSKIH


DIZALICA
Koristi se za
hale u kojima su
potrebne
dizalice
male nosivosti na
rast. tockova
razliitim mestima u
hali. Na gl. nosae
P'
P'
P'
P'
krova
hale
se
zakai nosa po
Hb
ijem
donjem
P
Hb
P
pojasu se kree
maka. Donji pojas tog
nosaa je napregnut na globalno savijanje i lokalno
savijanje od tokova, koji su na malom rastojanju pa se
uzima kao jedna konc. sila. Nosai monoreja su stat. sist.
proste grede oslonjene na krovne nosae. Pop. presek je
najee normalni valjani I profil.
Pri
proraunu
uzima
se
optereenje:
jednakopodeljeno od sopstv. teine staze, konc. optere.
od make i tereta, horiz. opt. od bonog udara i opt u
pravcu nosaa od koenja dizalice. Donja noica monterej
staze se mora proveriti i na lokalno savijanje od pritiska
toka.
Veza monterej staze za krovni nosa moe da
se ostvari primenom obinih zavrtnjeva (male sile) ili
visokovrednih, ili zavarivanjem pomou podunog
reetkastog nosaa u ijem sastavu je i monterej staza.
12. UKRUENJA
Osnovna uloga postavljanja ukruenja i
spregova je da obezbede stalan oblik konstruk. u toku
graenja i exploatacije, da obezbede stabilnost pritisnutih
el. konstr, da prime i prenesu sva horiz. opt. (vetar, sile
bonih udara, koenja i seizmike sile). To su elementi
sistema koji se uvode da bi sistem uinili stabilnim u svim
ravnima. Elementi koji se koriste za stabilizaciju su
ukljeteni stubovi, u jednoj ili u dve ravni, spregovi, okviri,
portalna ukruenja, kruta jezgra, zidna platna i el. za
pokrivanje i oblaganje hala. Poetnu analizu sprovodimo na
prostornom sistemu modelu u kojem prvo obuhvatimo
samo osnovne konstr. el (glavni nosa, stubovi). Na taj
sistem apliciramo sva mogua realna optereenja u
prostoru. Utvrujemo karakter i veliinu pomeranja
pojedinih taaka sistema i proveravamo da li su
doputenim granicama u smislu prostorne stabilnosti,
upotrebljivosti , vrstoe i trajnosti. Ako to nije sluaj konstr.
se mora ukrutiti, pri emu se menjaju konturni uslovi i
krutosti pojedinih el. (gl. okvir ukljetimo i poveamo
dimenzije). U proraun uvodimo i elemente pokrivaa i
obloga sa njihovim stvarnim krutostima i vezama za
konstrukciju. Sledei korak je uvoenje spregova. Cilj
stabilizacije je da se iskoriste nosei el. hale i da se napravi
dobar izbor sistema za ukruenje, kako bi se za to krae
vreme izvrila montaa. Pri tome se potuje princip o
najkraem putu prenoenja opter. Na izbor sistema za
stabilizaciju utie i poloaj vrata i prozora u zidovima, broj
i poloaj dilatacionih spojnica, nain montae...

ronj.

pom. pojas

gl. nosac

Osnovna uloga postavljanja ukruenja i


spregova je da obezbede stalan oblik konstruk. u toku
graenja i exploatacije, da obezbede stabilnost pritisnutih
el. konstr, da prime i prenesu sva horiz. opt. (vetar, sile
bonih udara, koenja i seizmike sile). To su elementi
sistema koji se uvode da bi sistem uinili stabilnim u svim
ravnima.
KROVNI SPREGOVI
Popreni krovni spreg dijagonalama povezuje gornje
pojaseve susednih gl. nosaa sa ranjaama koje na njima
lee. Tako formiraju reetkast nosa sa paralelnim
pojasevima u krovnoj ravni. ovi spregovi su obavezni. Ako
je rastoj. gl. nosaa vee od 6 m ubacuje se pomoni pojas

Funkcije ovog sprega su :


1.
Prostorno povezuje susedne gl. nosae i time
omoguava prihvatanje sila upravnih na ravan gl.
nosaa
2.
Smanjuje duinu izvijanja prit. pojasnih tap.
izvan ravni gl. nosaa
3.
Omoguava pravilan geometr. oblik i laku
montau nosee el. konstr.
4.
prima deo sile vetra na kalkanski zid
Spreg mora da bude oslonjen na krajevima na fiksne take
koje su nepomerljive u podunom pravcu krova. Postavljaju
se uz sam kalkanski zid da prihvate opt. vetrom koje se
preko fasadnih stubova u kalkanskom zidu prenosi na ovaj
spreg. Duina izvijanja prit. pojasa gl. nosaa zavisi od
vrste ispune pop. krovnog sprega.

Poduni krovni spregovi koriste se kada u podunim


zidovima hale postoje fasadni
stubovi (meustubovi), koji se
gornjim krajem oslanjaju na ovaj
spreg. Poto su meust. opt.
dejstvom vetrom na poduni zid,
to je pod. kr. spreg optereen
reakcijama fasadnih stubova.
Sistame je proste grede a oslonci
su mu gl. stubovi ili gl. nosai
pod.kr.sp.
hale. Formira se od venanice i
l
l
l
l
prve meuro. uz dodavanje
dijagonalnih tapova. Fasadni
stub u podunom zidu treba da se poklapa sa vorom
podunog krovnog sprega. Ovi spregovi znatno smanjuju
deform. gl. nosaa i poveavaju pop. krutost hale. Ako u
pod. zidu nema fasadnih stub. onda je ovaj spreg
konstruktivni.
Montani krovni spregovi obezbeuju stabil. krovne
konstr. tokom montae i povezuju sve el. krovne konstr. u
jednu prostornu celinu i dri ih u projekt. geometr. poloaju.
Ugrauju se u sredini hale ili u svakom treem ili etvrtom
polju po duini hale u poprenom pravcu. tapovi
montanog sprega se dimenz. tako da je vitkost l 250
Vertikalni
krovni
spregovi

X
T
poveavaju
prostornu
krutost
hale posebno za
T
X
L
vreme montae. U
neoph. vert. pod. kr. sp.
zavisnosti
od
raspona hale, po irini se mogu postaviti 1 ili vie vert.
podunih spregova. Krovni reetkast nosa treba da bude
autostabilan (teite je ispod a ne iznad oslonca), jer u
protivnom neophodni su vert. krovni spregovi. Ovi spregovi
ne nose, ali smanjuju duinu izvijanja donjeg pojasa kada
se javi siue dejstvo vetra (kada je donji pojas prit)
T

pun

spreg

reet

nosac dizalice
pop.kr.sp

hor.sp uz kalk.zid

SPREGOVI U KALK. ZIDU


Horiz. spreg uz kalkanski zid
koristi se za hale visine vee od
8 m. Na taj nain fasadni stubovi
dobijaju meuoslonac koji im

kalk.zidu

fas.st.u kalk.zid.

7. RONJAE I NOSAI OBLOGE


Ronjae su konstr. el. koji pridravaju
pokrov, u slemenu se zovu slemenjae a
na krajevima venanice a izmeu
meuronjae. Ronjae primaju i
prenose opt. sa krovne povrine na gl.
nosae i fiksiraju take gornjeg pojasa gl.
nosaa za sluaj izvijanja. One lee
u krovnoj ravni i paralelne su sa
meduronj.
podunom osom hale. Ronjae
mogu da se izostave ako se koristi
krovni pokr.
krut krovni pokriva : siporeks,
vencanica
gl. nosac
durisol ili profilisan lim. Ako je gl.
nosa reetkast onda se ronjae
postavljaju u vorovima da bi se izbeglo lokalno savijanje
gornjeg pojasa reetke od reakcija ronjaa. Ronjae
mogu biti upravne na ravan korova (ro.od punog profila),
ili vertikalne (reetkaske i R ro.). Na sleme se
postavljaju obino 2 ronjae. Pop. preseci ro. mogu biti
valjani I i U profili, kutijasti profili. Reetkaste i R ro.-sa
ispunom od okruglog elika se rade sa pojasevima U i T
profila, odnosno od ugaonika, a ispuna od ugaonika
okruglog i pljoteg elika.Optereenje ronjaa deluje u
dve ravni : sopst. teina, sneg i sluajno opt. radnikom
deluje vertikalno, a vetar deluje upravno na krovnu ravan,
pa je ronjaa napregnuta kosim savijanjem. Otporni mom.
I i U profila oko jedne ose je mnogo manji pa se ne koriste
zatege na polovini ili treini raspona da bi se zadovoljio
komponentalni napon oko slabije ose. Pomou zatege
prostu gredu pretvaramo u kontinual. nosa na elasti.
osloncima i znatno smanjimo razmak oslonaca. Ako je krov
simetrian onda ne prekidamo zategu i pojaamo sleme da
8. KRANSKE STAZE - NOSAI
Kranske staze nosai dizalica se postavljaju ispod ina i
slue kao nosea konstr. po kojoj se kree dizalica. Preko
njih se prenose uticaji sa portalskih dizalica na stubove.
Njihova dispozicija i reenje oslanjanja zavisi od popr. pres.
stubova. Oslanjanje moe biti direktno preko stubova kod
reetkastog gl. nosaa (bolje) ili indirektno preko kratkih
konzola kod okvirnih punozidnih

9. KRANSKE INE

fas.stub. u kalk.zidu

se ipka armature 6 mm i zatim se spojevi zalivaju


cementnim malterom. Sa ogornje strane postavlja se
hidrozolacija ili neki drugi pokrovni materijal (lim, salonit)
6. Dvo cementni materijali (durisol) se proizvode
presovanjem meavine vlakana drveta i cementne
emulzije. Imaju malu zapr. teinu i bolja termika svojstva
nego siporeks ploe, lako se obrauje testerom. Ploe su
armirane, pa nosivost zavisi od debljine ploe i koliine
armature.. Preko njih se postavlja hidroizol.
7.Profilisani limovi (elini ili aluminijumski jednostruki ili
sendvi
paneli).
Danas
su
najrasprostranjeniji.
Profilisanjem se od ravnog lima male fleksione krutosti
napravi lim vee nosivosti. Koristi se elini pocinkovani lim
i aluminijumski profilisani lim debljine 0,5-1,2 mm.
Prednosti : velika otpornost na uticaj klime, gasova,
zagaenja, otpotnost na mehani. oteenja, brza montaa
i mogua demontaa, nije potrebna oplata ni rogovi.
sendvi paneli se formiraju od gornjeg dublje profilisanog
lima (nosivi lim) i doneg plie profilisanog lima koji zatvara
termoizolaciju. Kao termoiz. se koristi poliuretanska masa
koja ekspandira u prostoru izmeu limova, zauzima prostor
izmeu limova i istovremeno dri limove na traenom
rastojanju. Ove mase su izuzetno zapaljive pa se treba
koristiti minaralna vuna koja nije dovoljno kruta ak ni kad
je presovana i ne dri profile na potrebnom rastojanju.
Zbog toga se moraju ubaciti distanceri, Z profili. U
direktnom kontaktu Al i elika razvija se elektrolitska
korozija pa se na mestima slaganja Al profila na elinu
konstrukciju moraju postaviti plastini ili gumeni podmetai.
8.Ravni limovi (elini, aluminijumski, bakarni)
Izbor mater. za pokrivanje zavisi od cene mater.,
njegove teine, postojanosti, sigurnosti od poara,
otpornosti na hemijske gasove i kiseline, potrebnog
nagiba krova...Cena obloga i pokrova sa sekundarnim el.
za nihovo vezivanje moe biti vea i od cene osnovne
konstr. pa se mora odabrati adekvatno vreme i prostor kod
projektovanja ovih konstr. elemenata.

fas.stubovi

L/2
L/2

gl.stub

reakc.hor.sp.uz.kal.
reakc.pop.kr.sp.

sprecena dilat.

gl.stub

reakc.pop.kr.sp.

fasad.stub

SPREG U PODUNOM ZIDU


Vert. spreg u podunom zidu postavljaju se ili u

reakc.hor.sp.uz.kal.

nxl

krajnjim poljima ili srednjem polju sa un. strane zida, pa je


spolja nevidljiv. Slue za stabilizaciju nosee el. konst.
hale u podunom pravcu. Postavlja se uvek u polju gde se
nalazi i pop. krovni spreg, zbog prijema reakcije pop.
krovnog sprega i ostvarenja krutog polja pri montai hale.
Ako se postavi u srednjem polju omoguava se slobodna
dilatacija hale, a ako se postavi u krajnjim poljima to nije
omogueno, ali se ostavruje najkrai prenos sile vetra sa
kalk. zida na temelje.Vert. spreg u pod. zidu premaju i
sputaju do temelja reakcije pop. krovnog sprega i horiz.
sprega uz kalk. zid usled dejstva vetra na kalk. zid. Njime
se sputaju do temelja i seizm. sile u pod. pravcu. Njime se
primaju i prenose do temelja i podune sile od koenja
dizalica tako da nije potreban poseban spreg za prijem sila
koenja. Spreg moe biti reetkast ili ree okvirnog
sistema. U statikom pogledu ovaj spreg je reetkasti
konzolni nosa iji su pojasevi gl. stubovi ili gl. i fasadni
stubovi.
Spreg za prijem bonih udara prima bone udare
dizalice, a najee se izvodi od rebrastog lima debljine 5
8 mm sa jednim pojasom od U profila ili ugaonika. Drugi
pojas je gornji pojas kranske staze. Ako je razmak
pojaseva sprega vei od 1 m onda se sa donje strane
zavari ukruenje od ugraonika, ili je ekonominije napraviti
reetkasti spreg sa paral. pojasevima i sa ispunom od
dijag. Preko reetkaste konstr. se postavlja reviziona staza
sa zatitnom ogradom.
Ako je razmak gl. stubova vei od 6 m, fasadni stubovi u
pod. zidu se oslanjaju na spreg protiv bo. ud., koji
smanjuju raspon fas. stubova. Ovakav spreg prima pored
sila bo.ud. i sile od uticaja vetra na pod. zid. Stat. sist. ovih
spr. je prosta greda ili kontin. nosa, kada se mora postaviti
horiz. spreg u ravni donjeg pojasa na duini negativ.
momenta, da bi se skratila du. izvij. prit. pojasa. Kod
manjih razmaka gl. stubova koristi se ugaonik za spoljanji
pojas, a za vee razmake mora se izvesti poseban pojas
lak reet. nosa, koji je paralelan kranskoj stazi i povezan
je za nju sa pop. ukruenjima. Kran. staza, horiz. spreg i
re. pojasni nosa i pop. ukruenja ine konstr. celinu koja
daje prostornu krutost. Kran. staza i re. pojasni nosa ne
smeju biti meus. povezani jer bi dolo do uvijanja, a pop.
ukru. se zbog toga postavljaju samo kod oslonaca kr.
staze. Kod visokih limenih nosaa kranskih staza, kod
reetkastih kranskih staza i kod kranskih staza na
otvorenom se moraju postaviti horiz. spregovi u ravni
donjeg i gornjeg pojasa. Za horiz. re. spregove u nivou
gornjeg pojasa (spreg protiv bo. ud.) i u nivou donjeg
pojasa koriste se re. nosai sa istim poljima.
Spregovi za koenje postavljaju se u sredini svakog
dilatacionog bloka, jer su gl. stubovi ukljeteni samo u popr.
pravcu, a u podunom deluju kao pendel stubovi. Spreg se
dimenz.merodavnu silu, ili na silu koenja (1/7 pritiska
tokova koji koe) ili na dejstvo udara dizalice u odbojnik.
Moe biti u vidu re. konstr ili punog okvira.
Spreg za koenje moe da se postavi samostalno ili u
sklopu vert. sprega u podu. zidu. Najbolje re. je ako se
nalazi direktno ispod kr. staze (sl. 3), a vert. spreg u pod.
zidu je nezavisna konstr., da se ne bi javio ekscentric., jer
se tad gl. stubovi moraju dimenz. na dopunsku silu. Kada
su spregovi za koenje povezani sa vert. spregom u pod.
zidu, spreg za koenje se postavlja u sredini hale i slui i za
prijem sila koenja i za sputanje do temelja reakcija pop.
krovnog sprega i horiz. sprega uz kalk. zid.

14. STRESSED SKIN KONCEPT PROJEKTOVANJA


Projektovanje el. konstr. sistema (krovni pokrivai, fasadne
obloge, podne ploe meusp. konstr) tako da mogu da
prime ne samo sile upravne na svoju ravan, nego i u svojoj
ravni, tj. sa mogunosti sadejstvovanja u vidu dijafragmi sa
noseom konstr. hale se zove SSD. Dijafragme od
profilisanih limova bitno utiu na poveanje stabil. cele el.
hale, a posebno prizisnutih pojaseva nosaa na koje se
neposredno oslanjaju. Na ovaj nain se postie utda
mater. i kotanje izrade el. konstr. zgrade. eline okvirne
kostr. postaju znatno krue ako se uzme u obzir sadejstvo
krovnog pokrivaa i fas. obloge, to se doskora nije radilo
jer je uteda neznatna. Objanjenje na primeru krovnih
dijafragmi od profil. limova, koji se odve tretira kao dijaf.
koja prima i opt. u svojoj ravni ako su ispunjeni
odgovarajui uslovi. . Dijaf. od prof. lima (kr.pokriva) se
ponaa kao rebro limenog nosaa koji se nalazi u krovnoj
ravni, a oslonjen je na mestima vert. spregova. Pojase
ovakvog limenog nosaa su ivine ronjae. Reakcije
ovakvog lim. nosaa se prenose do temelja preko
ukruenih kalk. zidova, a ostali nosei okviri mogu da budu
laki (20% utede). Pomenuta vert. pop. ukruenja treba da
su na razmaku 4 irine hale kod konstr. sa jednovodnim
krovom a 2,5 irina hale za dvovodni.
Osim kraknjih kalkanskih stubova i gl. stubovi mogu da
budu laki akokrovni nosa od profilisanih limova

sadejstvuje u vidu dijaf. u prijemu horiz. opt. koja se


predaju krutim kalk. zidovima (opt. vetra na pod. fasadu,
horiz. sile od lakih dizalica-monoreja oveenih o krovnu
konstr. i seizm. sile u pop. pravcu). Dva naina primene
sadejstva dijaf. sa nose.k:
dijafragme deluju same - kad je pop. nosei sistem
izveden sa zglobnom vezom krovnih vezaa i stubova.
Stabil. konstr. zavisi u potpunosti od delovanja dijaf. u
krovu.
u saradnji sa noseim okvirima opt. se deli izmeu
okvira i dijaf. proporc. njihovim krutostima. Koristi se
kada su nosei okviri vee visine, sa dvovodnim
krovovima, pa postoje vea horiz. pomeranja u nivou
venanice.

ukruceni kalkan

ukruceni kalkan

15. GLAVNI NOSAI


detalj

u hali). Koriste se za dizalice vee nosivosti. Potrebni su


znatno vei temelji za prijem mom. uklj., a ankerovanje je
komplikovano. Sist. je 3 puta stat. neodre. pa se
primenjuje samo kod dobrog tla jer nastaju veliki dodatn
naponi pri pomeranju i rotir. temelja. Obino se rade kao
puni nosai, a mogu biti i re. i kombinov.(puni stubovi, re.
rigla). Utroak el. je najamnji

17. VIEBRODNE HALE GLAVNI NOSAI


Upotreba stubova u unutranjosti hala i podela hale na vie
brodova je ekonomino jer se el. nos. konstr. Dobijaju
manjih dimenzija pa je uk. Ueda u potronji el. znatna u
odnosu na jednobrodne. Pop. presek zavisi od zahteva
slobodnih povr., nosivosti dizalica, naina odvodnje vode
sa krova i osvetljenja u sredinjim brodovima. Brodovi hala
po ir. i visini mogu biti i razli. dim. Kod uskih hala i kod
hala koje se ne greju i nemaju termoizol. na krovu se koristi
spoljanji sist. odvodnje, au irokim viebr. halama se
koristi unutranja (cevima
kroz unutranjost, pored
stubova direktno u kanalizac.). Stat. odr. sist. se primenjuju
kod tla loe nosivosti.
detalj

rigol za
odvodnju

nepovoljno
oper.stub

ploca

rigol za
odvodnju

2 stuba

Primaju uticaje od krovne povrine, iz un. prostora


nerac. vute

prom.mom.inerc

(dizalice, podesti), dejstvo vetra na zidove, temp. i seiz.


uticaje i prenose ih na temelje. Oni su pop. nosei sist. i
ostavljaju se na jednakim rastojanjima 3-4 m i meusobno
su paralelni. Kod pravoug. osnove hale se na odreenom
rasteru usvajaju pop. gl. nosai koji mogu biti ramovskog
sistema (stubovi i rigla jedinstveno u sistemu) ili vezai
(stubovi su konzolni a na njih se oslanja rigla. Izmeu i
preko gl. nosaa se postavljaju ronjae, nosai, obloge,
kranski nosai i ukruenja. Ako je osnova kvadratna nosivi
ramovi se postavljaju i pop. i poduno dobija se rotiljna
konstr. sa stubovima po konturi. Ako je osnova kruna
radijalno se postavljaju gl. nosai a po obimu stubovi.
Centralni prsten meusobno povezuje uravnoteeni
moment.Time se dobija prostorna reetka, a moe se i
kruto vezati pa se dobije prostorni okvir. Prostorni sistemi
su racionalniji
prsten

ronjace

gl.nos.

detalj

zglob
nepovoljno
oper.stub

ploca

zglob

2 stuba

Mogu da se rade kao puni, reet. ili kombinovani sistemi.


Zahvaljujui veem br. stubova u pop. pravcu imaju bitno
veu jrutost od jednobrod. hala, to je bitno za pravilno
funkc. dizalica. esto se rade reetkasti krovni vezai koji
su zglobno vezani za re. ili pune stubove i dodaje im se
aneks i to jednostrani ili dvostrani (oni daju dodatnu krutost
gl. nosau). Rade se i gl. nosai sa krutom vezom izmeu
stubova i krovnog vezaa. Kod hala sa denivelisanim
krovom, uz anekse i uz svetlarnike javlja se problem
nagomilavanja snega, to se mora uzeti u obzir pri stat.
prora.

18. GLAVNI VEZAI


Su horiz. delovi (rasponski delovi) glavnih nosaa u sluaju
da se ovi rade kao autonomni delovi. Ovde uglavnom
svrstavamo reetkaste sisteme koji u zavisnosti od
materijala i tehnologije izrade mogu biti : punozidni,
reetkasti, R nosai, nosai izraeni od valjanih ili
hladnooblikovanih profila, nosai od okruglih pravougaonih
ili kvadratnih cevi, saasti, okrugli ili okvirni nosai.

Za gl. nosae jednobrodnih


hala mogu se koristiti stat.
sist.:
sist. sa zglobnom vezom
krovnih vezaa i stubova
sist.
sa
pendal
stubovima
i
pod.

spregom za stabil.
okvir na 3 zgloba sa ili bez zatege
okvir na 2 zgloba sa ili bez zatege
ukljeteni okvir
Izbor tipa gl. no. zavisi od raspoloive tehnologije
radionike izrade, transporta, montae. Ove el. treba imati
u vidu ve pri izboru dispozicije, kada se analiziraju sve
faze (izrada, transport i montaa) u tehnikom i
ekonomskom smislu. Koriste se hladno oblikovani profili
koji dominiraju u svetu u odnosu na toplo valjane. Gl.
nos.mogu biti puni nosai (limeni i zavareni) ili reetkasti ili
kombinovani. Vutama se poveava mom. inerc, a ako su
one nerac. idemo na promenljiv mom. inerc.
esto se projektuju viebrodne hale, to zavisi od funkc.
obj. Ako spajamo objekte ije konstr. imaju bitno razliitu
krutost moramo da obezbedimo nezavisnost objekata. Dva
sist. razliitih visina i krutosti ne treba spajati krutom nego
poluzglobnom vezom.

Jedan od bitnih aspekata projektovanja gl. nosaa je


konstr. oblikovanje. Kao osnova slue njihovi prethodni
proraun kojima odreujemo dimenzije i odnose konstr.
elemenata, a istovremeno sagledavamo uslove transporta i
montae. Moramo odrediti mesta i tip nastavka, a na
mestima max. uticaja oni se izbegavaju. to vie treba da
se ide na predmontau. Po pravilu el. u radionici se spajaju
zavarivanjem a na montai zavrtnjevima.
16. OKVIRNI SISTEMI JEDNOBRODNIH HALA GL.
NOSAI

nerac. vute

prom.mom.inerc

esto se koriste za gl. nosae hala, a karakterie ih kruta


veza
rigli sa
pun
zatega
reetka

zatega

stubovima. Na ovaj nain


kruto vezana rigla je elastino ukljetena u stubove, ime
su smanjeni mom. savij. u rigli koj ase moe izvoditi sa
manjim mom. inerc. Time se samnjuje i ugib rigle pa e
moe koristiti i za vee raspone. Stubovi su izloeni veim
mom. savij. i norm. silama. Okvirni sist. se rade u vidu
ukljet. okvira, okvira na 2 zgloba, okvira na 3 zgloba uz
mogue kori. zatege. Zglobno oslanjanje stubova na
temelje je jednostavnije i jeftinije za fundiranje nego
ukljeteni stubovi. Najbolja efikasnost okvir. sist. se postie
pri manjim nagibima krova. Kod okv. sistem. se javljaju
znaajne horiz. reakc. i od samo vert. opt. Najjednostavniji
okv. sist. imaju rigle i stubove od istih punih valjanih ili
limenih nasaa, pogodni su za male raspone. esto se
koriste i vute, a kod velikih raspona se koriste razliiti profili
za rigle i stubove sa veim vutama da bi se optimizirao
pop. presek.
Okvir na 3 zloba stat. odreen nosa pa je neosetljiv na
neravnomerno sleganje i rotaciju temelja pa se mogu
koristiti i za hale na loem tlu. Izvode se od punih ili reet.
nosaa, a sistem omoguava brzu montau. Horiz. sile se
mogu prihvatiti zategom u nivou ugla okvira ili u nivou
oslonca. Utroak el. je vei nego kod okvira na 2 zgloba ili
ukljetenog.
Okvir na 2 zgloba jednom stat. neodr. sist. i mogu biti
puni ili reetkasti ili kombinovani. Primenjuje se i za dobra i
za loa tla jer se u njemu javljaju mali dodatni naponi od
eventualnog sleganja i rotacije temelja. Povoljni su za
dizalice male nosivosti, do 12,5 t. Utroak el. je vei nego
za noseu konstr. od ukljetenih okvira ali se dobijaju
manje dimenz. temeljnih stopa bez komplikovanih sist. za
ankerovanje. Mana je neto manja krutost u pop. pravcu.
Ukljeten okvir ravnomernije se raspodeljuju uticaji od
momenat sav. na ceo okvir i znatno se smanjuje horiz.
pomeranje pri dejstvu horiz. opt. (bitno ako postoje dizalice

19. DETALJI OBLIKOVANJA OKVIRNOG SISTEMA


presek

ugaoni

rigla

ukruta
ukrute

suceono

skrauje raspon. Ovaj spreg se ugrauje u visini gornjeg


pojasa nosaa dizalice u vidu reetkastog nosaa za
vee raspone ili punog nosaa manji rasponi. Ovaj spreg
se oslanja na vert. spreg u podunom zidu. Moe da slui i
kao peaka staza, kada se preko reetkaste ispune
postavlja rebrasti lim i zatitna ograda uz ivicu. da bi se
primilo vert. opt. od sopst. teine moraju se postaviti kosnici
koji mogu biti prit. ili zateg. Dimenz. se na srednju reakc.
kalk. stubova na dejstvo vetra na kalkan. Poloaj kalk.
stubova mora da se poklapa sa v. reetk. horiz. sprega uz
kalk. zid da se u tapov. re. nosaa ne bi javile samo aksij.
sile.
Vert. spreg u kalkanskom zidu se ugrauju kada se uz
kalk. zid ne nalazi gl. nosa, a nekad se ugrauje i kada on
postoji da bi se poveala krutost kalk. zida naroito u
seizmiki aktivnom podruju. Ugrauje se sa un. strane
zidne obloge, tako da se spolja ne vidi. Ovaj spreg moe
biti i samo montanog karaktera, kada slui da odri
pravilan geometr. oblik kalk. zida u toku montae. Pojasni
tapovi ovog sprega su fasadni stubovi u kal. zidu, vertik.
fasadne
rigle u kalk. zidu, pa se dodaju samo
dijagonalni tapovi. Ako se predvia produenje hale u
budunosti onda nisu neophodni ovi spregovi jer se uz
krajnji gl. nosa (koji je krut) postavlja kalk. zid. Ako se ne
predvia produenje hale, onda se kalk. zid izbacuje ispred
gl. vezaa za itavo polje i izvodi se posebna konstr. kalk.
zida od sistema fasadnih stubova i rigli, koja nije dovoljno
kruta u svojoj ravni, pa joj se dodaju dijagonale i tako
formiraju vert. spregovi.

kosi
lim

stub

uputeni ugaoni

teite

Veza moe da se ostvari


zavarivanjem ili zavrtnjevima.
Najjednostavnija varijanta oblikovanja vorova je sueonim
zavarivanje. Drugo reenje je ugaoni spoj postavlja se
eona ploa za koju ugaonim avovima zavrimo riglu i stub.
Moe da se koristi i trea varijanta uputeni ugaoni av (U
ili V av), koji se mora paljivo primenjivati.
Veza vert. stuba i trapeznog nosaa koji se oslanja na stub
moe biti kao na slici gore. U noici stuba se postavi
ukruta, a noica rigle se proiri radi lake veze (zavari se
celim obimom).
Postoje i veze sa zavrtnjevima gde se umesto jedne eone
ploe koriste 2 koje se meusobno spajaju zavrtnjevima,
obinim ili VV. Nije doputeno koristiti u jednoj vezi
zavarivanje i obine zavtnj., zbog njihovih razliitih krutosti,
ali se mogu kombinovati VV zavtnj. i zavarivanje. Na slici
su dati i temeni detalji. Prvi sluaj je sa uputenim
sueonim avom, drugi detalj je sa eonom ploom, za
koju su ugaonim avovima zavarene obe strane, a trei
detalj je veza sa zavtnjevima i sa 2 eone ploe.
Kod reetkastih nosaa mogu da se koriste prostorne
cevne konstr. sa vezama pomou vornih sfernih tela.
Moe se primeniti i veza cev na cev ili sistem sa vornim
limovima. Kod veze cev na cev ako postoje nulte vertikale,
one se mogu zavartiti na dijagonale ako nema dovoljno
mesta, ili se vert. direktno zavari za horiz. cev, pa se tek
onda oblikuju dijagonale (ako vert. prima vee uticaje). Kod
veze sa v. limovima v. lim mora da proe kroz cev i da se
sa obe strane zavari.
Oslonjaki detalji kruni presek se oslanja na stub (slika
dole)
Nastavljanje cevi istog prenika moe da seradi 1)
sueonim zavarivanjem ili 2) ubaci se jedan uloak od cevi
manjeg prenika-muf i sa 2 ugaona ava se zavari cev za
muf ili 3)ubacimo jednu ili 2 eone ploe i cev zavarimo za
nju. Nastavak cevi razliitog prenika radi se sa eonom
ploom. Dimenzije nastavaka su razliite za prit. i
zategnute cevi.

20. STUBOVI

punozidni otvoreni punozidni zatvoreni

punozidni otvoreni

reetkasti

spr. za
prijem boc.
sila udara

punozidni zatvoreni
reetkasti

muf

stub
dmin

stub
V=0

Stubovi su nosei el.


koji primaju preteno
vetr. opt. Pored aksij.
sile pritiska javljaju se i
mom. savij (kod okvira i
ukljetenih
stubova sa
kontrolna matica i
zgobno
oslonjenim
x
podlona plocica
krovnim
vezaem).
leina ploca
cel. klin
Razlikuju se aksij. opt
podvlaka
(pendel
stubovi)
i
y
od maltera
ekscentr.
opt.
x ls
visoke cvrst.
(istovremeno
dejstvo
sav. i aksij. sile)
temelj deblj.1-4 cm mom.
Mogui
pop.
pres.
stubova su dati na slici
levo. Dispoz. stubova se moe formirati i u zavistonsti od
pojoaja kranskih staza (slika desno).

mogu biti AB ili betonski. Geomehaniari daju podatke o


nosivosti i stiljivosti tla. Obavezno se moraju izvriti
naponska i deformacijska stanja. Sem uslova nosivosti
treba zadovoljiti i uslov upotrebljivosti, tj. proveriti veliinu
sleganja temelja u apsolutnom iznosu i diferencijalna
sleganja susednih temelja u odnosu na temelj koji je
suprotan u poprenom smislu. Ovu razliku treba dovesti u
korelaciju sa doputenim sleganjima kranskih staza,
fasadne obloge (pogotovo ako se radi o staklu). Seizmiki
talas moe da se rasprostire u bilo kojoj ravni konstr.
Temelji fasadnog stuba se meusobno spajaju temeljnim
gredama na kojima se moe utedeti ako se raunaju kao
temeljne grede na elastinoj podlozi. Pri distribuciji
seizmikih sila u ravni temelja se javlja problem jer po
propisu svi el. temeljne konstr. moraju da budu meusobno
povezani bar u 2 ortogonalna pravca. A ako je raspon hale
30 m ili vie, postavlja se pitanje adekvatnih dimenzija
temeljne grede i duine koja spaja 2 nasuprotna temelja
samca. Do duine 15 m se stavljaju vezne grede a preko
15 m se vri amnestija za popreni pravac delovanja
seizmikih sila. Sa poprenih strana temelj samca se
moe izvriti zamena materijala i nabijanje sa to veim
modulom stiljivosti. Kod objekata manjih dim. se moe
koristiti kontra ploa ojaana sistemom greda ili zidova na
koje se dalje produava elina konstr.

20 mm

Dmax

Kod zglobne veze raspored ankera zavisi od konturnih


uslova stuba na mestu vezivanja. to je krak ankera vei,
to je mom. sav. vei pa treba to vie meusobno
razmaknuti ankere, to moe dovesti do problema lokalnog
savijanja leine loe. Ukljetene veze mogu da prime
mom. oko osovine. sam stub se zavri leinom ploom
koja ima veu povrinu od samog stuba i koja ima
reaktivne normalne napone.
Veza stuba i temelja moe biti :
1.
Pomou ankera ugra. u beton temelja
Problem kod ugradnje ankera je ouvanje njihovog
poloaja nakon betoniranja pa se koristi ablon od
tankog lima istih dimenz. kao leina ploa sa otvorima
za ankere. Pomou ablona odreujemo meusobni i
osovinski poloaj ankera. Raspored ankera u odnosu na
leinu plou zavisi od eljenog konturnog uslova (slika:
ako eliko da oko y ose imamo zglobnu vezu aoko x ose
ukljetenje, ili ako elimo ukljetenje oko obe ose.
Ako je dubina temelja manja od ls moe se promeniti oblik
ankera N ankeri. Rastoj. ankera do kraja le. ploe,
njihovo meusob. rastojanje i rastoj. do tela stuba se daje
po pravilima za raspored zavrtnjeva. Le. ploa je opt.
reaktivnim pritiskom koji odgovara kontaktnom naponu
izmeu ploe i betona, i optereena je aktivnim silama iz
ankera. Raunamo je po teoriji elasti. pojednostavljeno sa
dimenzijama a x b i smatramo da je slobodna po obodu.
Rezultat analize je debljin aploe koja je bi trebala da bude
vea od 30 mm. Ako je osnova ploe i optere. veliko radi
se ukruenje ploe koja se vezuje za dno stuba. Ovim smo
le. plou podelili na 4 dela dimenz. a/2, ije spolj. ivice
smatramo dlobodno oslonjenim, a unutr. ukljetenim. Deo
ploe ispod stuba je opt. samo reaktivnim opt. adrugi deo
ima aktivnu silu od ankera i reakt. opt. Ova ukruenja su
zavarena za stub i za le. plou a poveavaju i krutost
stuba pri njegovom dnu, ime omoguujemo postepeno
unoenje presenih sila iz stuba u temelj koji je znatno
krui.
2.
Pomou ankera zakaenih za anker kutiju
Ako se postoje jako velike sile u ankerima neophodno je
poveati njihovu nosivost u zoni temelja, to se postie
uvoenjem anker kutije, npr. od L ili 2U profila. U telo
temelja se ubetonira anker kutija koja
prima reakcije
ankera preko lokalnog optereenja q b + (okomito). Srednji
deo ostaje prazan u izgubljenoj drvenoj ili metalnoj
oplati, a kroz njega uvlaimo ankere i kaimo ih za
ankerni nosa. Tu ipljinu zapunimo sitnozrnim betonom
nakon montae konstrukcije. Pri tome ne raunamo sa

anker

ankeri
qb

qb

athezionom nosivo. ankera. Drugo reenje je da se


anker nosa pravi od 2 U prof., a sam anker kao eki,
ija druga prokekcija ima istu irinu kao anker.
3.
Pomou trna Koristi se kada sa stuba na
temelje moramo da prenesemo veliku horiz. reakciju, tj.
transverz. silu. Trn moe da bude krunog ili pravougao.
oblika i obino se izrauje zavaren za donju stranu
leine ploe uz naleganje na otvor
kojeg ostavljamo u temelju. Prenos
tranv. sile vri se lokalnim pritiskom n
abeton po eonoj strani trna. Ovo
trn
reenje je slino aici kod montanih
betonskih stubova.
4.
Uziivanjem Telo stuba se
ubetonira u temelj a prenos reaktivnih
sila se bazira na atheziji izmeu elika
i brtona, koja prima vert. reakciju, dok
se horiz. sila i mom. prenose lokalnim
temelj
pritiskom na eone strane stuba. Ovo
je najlaki ali i najloiji nain
ankerovanja a problemi se javljaju jer je teko centrisati
stub i zadrati njegov poloaj (posebno u visinskom
smislu) bri betoniranju. Obino se u polustvrdnutoj
betonskoj masi vri naknadna korekcija poloaja stuba,
to slabi atheziju Vremenom dolazi do skupljanja betona
temelja, dok u eliku toga nema, pa se betonska masa
odvaja od elinog profila i naruava se princip sadejtva
stuba i temelja. Ovo se moe donekle popraviti ako se
na stub zavari vei br. L profila koji lakalno proimaju
beton. Uziivanje se moe koristiti kod stubova ograda
ali ne i kod stubova ozbiljnih inenjerskih konstrukcija.

tem. fasadnog
stuba
L > 30 m

samac
zbijeno i
zamenjeno

21. TEMELJI
Kod veih rastera se
obino koriste temelji
samci, ija donja kota
fundiranja dolazi do tla
dobre nosivosti. Samci

22. OSVETLJENJE HALE

Trebalo bi da se
obezbedi oko 8%
tnasparentnih
povrina za prirodno
osvetljenje, ali nivo
osvetljenja pojedinih
hala
se
mora
prilagoditi tehnologiji
proizvodnje u datoj
hali. Ponekad se ne moe obezbediti dovoljno prirodnog
svetla pa se koristi
vetako. U halama
velike irine a male
visine se ne moe
neosvetlj. sa
obezbediti dovoljna
kol. prir. svetlosti ni
velikim
sneg
kada se uzme 20%
prozorima
transparentnih
povrina na pod. fasadama. Tada se koriste krovne kupole
ili svetlosne trake da bi svetlost direktno dolazila do radnog
mesta. Dobro reenje osvetljenja hale mora da obezbedi
prijatan prostor, odrav. higijene prostora, da smanji
naprezanje oka i nesree pri radu. Radi se proraun
osvetljenja, a dobijeni rezultati utiu na visinu prostorije,
veliinu svetlosnih otvora i njihov raspored i orjentaciju u
odnosu na strane sveta (najbolje prema severu).
Stari sistem SHED krov kod viebrodnih hala se vie ne
koristi zbog oteanog odravanja istoe transparentnih
povrina i nagomilavanja snega u uvalama (spreava fiziki
prolaz svetlosti i dovodi u pitanje vodonepropusnost uvale
usled smrzavanja i topljenja snega). Uglavnom se koriste
svetlosne trake i prozori (sa pokretnim i nepokretnim
krilima), lanterne i svetlosne kupole. Svetl. trake i kupole se
postavljaju u irini razmaka ronjaa, jer su tu ve formirani
oslonci. Sv. kupole imaju dobra mehan. svojstva i otporne
su na atmosf. uticaje, a slue i za provetravanje i
ravnomernu raspodelu dnevnog svetla. Na spoju krovnih
pokrivaa i kupola mora biti dobro obraen detalj. Prozori
mogu biti hermetiki zatvoreni (ako postoji kondicioniranje
vazduha) ili se mogu otvarati. Pre su se koristili viekrilni
prozori a sad jednokrilni sa ugraenim termoizolacionim
staklom. Lanterne se koriste kod hala gde nije potrebno
osvetljenje velikog kvaliteta, aslue i za provetravanje.
Mogu biti pune i reetkaste po konstrukciji, a po preseku
traougaone, trapezaste ili pravougaone. Mogu se
postavljati poduno, popreno ili kao pojedinani el. na
krovnoj konstr.
23. ELEMENTI ZA KOMUNIKACIJU
Tu spadaju vrata, stepenita, pokretne trake, liftovi Za
normalni tehnoloki rad objekta mora se obezbediti
pouzdana i kvalitetna komunikacija, to ini veliki procenat
od ukupnog ulaganja.
Vrtata pre su se radila sa mehanikim otvaranjem, gde su
se javljali problemi sa funkcionisanjem i odravanjem.
Isplativo je raditi vrata sa elekt. ili hidraulikim pogonom,
koja su dobro zaptivena, pa je gubitak toplote manji.
Dimenzionisanje vrata kroz koja prolazi transport tokom
proizvodnje radi se na osnovu gabarita transportnog
sredstva (viljukar, kamion, voz). Klizna vrata velikih
dimenz. se uglavnom koriste kod skladita, a u pregradama
izmeu pojedinih odeljenja i na spoljnim zidovima se
koriste dvokrilna igrajua vrata, zbog mogunosti otvaranja
u oba smera. Tamo gde se jako esto ulazi i izlazi koriste
se termike zavese (prolaz se ostavi slobodan, a u njegovu
ravan se emituje topao vazduh koji predstavlja barijeru
izmeu 2 prostora koja prolaz spaja). Kod stalnog prolaza
viljukara moe se koristiti i trakasta gumena zavesa, koju
vozilo razmie posle prolaska zavesa se ponovo sama
sklopi.
Stepenita uobiajeno je da se prave od 2 U profila
ugraena ili ankerisana u zid, a izmeu njih se formiraju
gazita oslonjena na L profile uz korienje limova koji su
zid

zid

hrapavi na povrini gazita.


Spiralno stepenite sa sredinim stubom se koristi za
spajanje prostorija koje se nalaze jedna iznad druge i kada
treba zauzeti najmanje prostora. Kod svih step. obavezno
se postavlja ograda min. visine 90 cm, koju ine vert.
stubii, rukohvati i el. ispune. Za izlazak na krov hale,
revizionu stazu krana, podeste se koriste penjalice, koje
mogu biti stojee ili visee. Penjalice koje su vie os 5 m
moraju imati leobrane lena zatita.

24. IZRADA KONSTRUKCIJA


Za ceo proces izrade konstr. bitne su faze : radionika
izrada, transport, montaa, zatita i prijem konstrukcije.
Izrada metal. konstr. je proces prerade metala prema
izvoakoj projektnoj dokumentaciji, koju priprema
projektant ili izvoa radova uz overu projektanta. U ovom
procesu treba da uestvuje tim graevinskog konstruktera
i mainskog tehnologa. Listovi sa nacrtima svake
pojedinane pozicije sa tehnolokim opisima predstavljaju
deo dokumentacije koji moe izraditi izvoa da bi olakao
radioniku izradu, ali skup takvih listova nije izvoaki
projekat.
RADIONIKA IZRADA
Moe se obavljati u pogonu koji ima atest o podobnosti za
izradu metal. konstr. Atest se izdaje na osnovu uslova :
zatvoren proizvodni pogon, odgovarajua i atestirana
oprema za mainsku obradu i zavarivanje, atestirani
zavarivai i min. 2 zaposlena inenjera specijalista za
zavarivanje. Atest se mora obnavljati svake 2 godine,
ukljuujui i promenu opreme. Radionika izrada se vri na
osnovu
overene
izvoake
dokument.(od
strane
odgovornog projek. i revidenta). Izvoa je obavezan da
pregleda dokument. po kojoj izvodi konstr. i uoene
nedostatke da reklamira, jer e u protivnom morati da
preuzme odgovornost za sve greke i njihove posledice.
Samu radioniku izradu paralelno sa njenim tokom mora da
prati priprema elaborata o radionikoj izradi koji sadri :
ateste osnovnog mater, dodatnog mater., ateste o kontroli
zavarenih spojeva (za svaki se oznaeni zavariva ko koji
ga je radio), atest zavarivaa uverenje o onom delu
antikorozione zatite koja je uraena u radionici, izvetaj o
predmontai (ukoliko je predviena projektom), zavrni
izvetaj o prijemu konstrukcije koji je istovremeno i
saglasnost za njen transport.
TRANSPORT osnovni principi :
Poloaj el. treba da odgovara kontrolisanim statiik
uslovima kako ne bi dolo do naruavanja nosivosti i
stabilnosti pri transportu.
Pakovanje i obeleavanje el. tako da se sprei njihovo
oteenje ili eventualno gubljenje (sitni el. u sanduke).
svaki el. mora da bude obeleen prema poziciji
izvoakog projekta.
Dimenzije komada se moraju uklopiti u transportne
gabarite zavisno od vrste transporta (vagoni, kamioni,
kontejneri, brodovi, helikopteri, transportni avioni)
Redosled transporta mora da se uklopi u redosled
montae
Mere zatite pri utovaru i istovaru moraju biti
obezbeene
O transp. se obavezno mora razmiljati na poetku posla, i
pre poetka samog projektovanja jer je ogromna razlika u
ceni transporta el. brodom i helikopterom, to moe da
donese i veliki finansijski i vremenski gubitak.
MONTAA KONSTRUKCIJA
O nainu montae se mora razmiljati i na poetku
projektovanja, kod izbora dispozicije. za preliminarno
izabrani nain montae odrede se mesta nastavaka, koji se
moraju proraunati za usvojene dimenzije elemenata i
spojna sredstva. Pri montai se koriste obini ili VV zavrtnj.
Ako su sigurno obezbeeni korektni uslovi na gradilitu
moe se na montai i predmontai koristiti montano
spajanje zavarivanjem. Radovi montae se izvode prema
projektu montae koji sadri: tehn. opis, termin i plan
radova, proraun elemenata sklopova ili konstr. u celini za
sva mogua montana stanja bez obzira na duinu
njihovog trajanja i to prema kriter. nosivosti i stabilnosti,
zatim sadri izraenu tehnoligiju montae sa spiskom
potrebne opreme za lokalni transport, manipulaciju i
spajanje elemenata, proraun i nacrt skela (ako se koriste)
i detalnjo razraen plan zatite na radu i plan ekoloke
zatite. Projekat montae se radi nakon odreivanja
izvoaa, kada je poznata njegova oprema i tehnologija
rada, tj. nakon sklapanja ugovora a pre poetka radionike
izrade. Sam postupak montae treba svaki put iznova
razmotriti i prilagoditi konkret. situaciji (da li su potrebne
skele). Potrebno je definisati svu glavnu i pomonu opremu
za montau, kako bi se izbegle opasnosti zbog nedostatka
nekih el (sajli, skele). Najvei deo nesrea se deava zbog
gubitka stabilnosti u nekoj od faza montae. Treba
izbegavati upotrebu privremenih el. za oslanjanje
i
ukruivanje.

25. ZATITA KONSTRUKCIJA


Kriterijum trajnosti zavisi najvie od kvaliteta zatite, iji
izbor i nivi treba uskladiti sa zahtevanom trajnou i
uticajima kojima e konstr. Biti izloena.
Antikoroziona zatita AKZ Najbitnija je dobra priprema
povrina, bilo mehani. putem (metalne etke montirane na
rotacionim mainama) ili pneumatskim ienjem peskarenjem (mlazom vazduha u kome se nalazi abrazivnpr kvarcni pesak). Pre toga treba izvriti odmaivanje
povrina. Konstrukcija koja je odmaena i oiena ne
sme stajati due od 24 asa bez nanoenja prvog
temeljnog premaza jer korodira ak i uslovima prirodne
vlanosti. On se obavezno nanosi u radionici. Slede 1 ili 2
dodatna sloja i zavrni sa eljenom nijansom. Ove boje
moraju biti meus. kompatibilne od istog proizvoaa, a
slojevi su obino debljine 40-80 mm. Preporuuje se da
svaki premaz ima drugu nijajnsu boje kako bi se
kontrolisalo da li je stvarno naneeno npr. 4 sloja. Nijansu
poslednjeg premaza odreuje projektant. Ranije se
smatralo da na gradilitu treba nanositi osnovne i zavrni
premaz, ali najbolje je u radionici premazati sve osim zona
spajanja a na gradiol. samo popraviti event. oteena
mesta.
Protivpoarna zatita Deli se na preventivnu i
neposrednu. Preventivna podrazumeva ugradnju sistema
dojave poara, graenje objekata u vie celina meusobno
povezanim negorivim zidovima i vratima, ugradnju sist. za
automatsko gaenje poara, korienje mater. koji tee
gore. Poseban dodatak u evrokodu 3 se bavi proraunom
M.K. na poar. Neposredna zatita : oblaganje konstrukcije
termootpornim materijalima (termiki malter sa rabic
mreom u sloju 2 cm), ili bojenje konstr. ekspandirajuim
bojama (pri visokim temp. sloj boje deblji od 100 mm
ekspandira i stavra plih sloj vazduha izmeu boje i
osnovne kostr. titi osnovni materij. od daljeg poveanja
temp, dve dok se taj mehur ne probije. Po atestu
proizvoaa to moe da traje 30-120 minuta, kada osnovni
mater. postaje direktno izloen vatri). Cilj je da se ne
dopusti temp 700-800 na kojoj se elik topi i menja
kristalnu strukturu koja usled nepravilnog gaenja dobija
haotinu struk. Time elik dobija potpuno drugaije
mehani. karakt. Ova zatita je jako skupa, tako da
uobiajenu cenu AKZ (5-15%) od cene konstr poveava na
30-50%.
PRIJEM KONSTRUKCIJE Podrazumeva da je gotov
projek. izvedenog stanja, elaborat tehn. izrade, podaci o
geodetskim snimanjima i drugim kontrolama, uverenje o
kvalitetu AKZ i vatrootporne zatite i elaborat o ispitivanju
konstr. (ukoliko je traen propisima ili ga trai projektant).

1. FUNKCIJE OBJEKTA VISOKOGRADNJE


2. INDUSTRIJSKE HALE I SKLADITA
3. STAMBENE I JAVNE ZGRADE
4. OPTEREENJA U VISOKOGRADNJI
5. KONSTRUKTIVNO OBLIKOVANJE I PRORAUN
6. KROVNI POKRIVAI O OBLOGE
7. RONJAE I NOSAI OBLOGE
8. KRANSKE STAZE - NOSAI
9. KRANSKE INE
10. ODBOJNICI
11. MONOREJ STAZE NOSAI JEDNOINSKIH
DIZALICA
12. UKRUENJA
13. SPREGOVI
14. STRESSED SKIN KONCEPT PROJEKTOVANJA
15. GLAVNI NOSAI
16. OKVIRNI SISTEMI JEDNOBRODNIH HALA GL.
NOSAI
17. VIEBRODNE HALE GLAVNI NOSAI
18. GLAVNI VEZAI
19. DETALJI OBLIKOVANJA OKVIRNOG SISTEMA
20. STUBOVI
21. TEMELJI
22. OSVETLJENJE HALE
23. ELEMENTI ZA KOMUNIKACIJU
24. IZRADA KONSTRUKCIJA
25. ZATITA KONSTRUKCIJA